Kontrolna Chek Lista Za Bioleske Agense

7/23/2019 Kontrolna Chek Lista Za Bioleske Agense

1/6

METODOLOGIJA

ZA PROCENU

RIZIKA

Kontrolna

(iek)

lista

zabioloSke

agense

Ako zaposleni

rade

ili su

u direl


2/6

Grupa

3

-

l\4ogu

da

izazovu

tes-

ka

oboljenja

ljudi

ipredstavljaju

ozbillnu

opasnost

za

radnike; mo-

gu

da

predstavljaju

rizik

od Sirenja

na zajednicu, ali obi6no

postoje

efikasna

profilaksa

i

ledenje;

Grupa

4

-

lzazivaju

teske bole-

sti

kod

ljudi

iozbiljna

su opasnost

za

radnike; mogu

da

predstavljaju

visok

rizik od

Sirenja

na

zajednicu;

obidno

nema efikasne

profilakse

ili

ledenja.

(lmajuii

u

vidu to da

su bioloski

agensi,

obuhva6eni

Grupom

1,

to-

liko brojni

da se konkretno

navo-

de, ako

neki agens nije

naveden

to

ne zna6i da automatski

spada

u

Grupu

1).

BioloSki

agensi

ne

predstavljaju,

medutim,

rizik

samo

zato sto su

za-

razni

i

toksi6ni

-

oni

mogu

da

izazo-

vu i alergijske

reakcije,

najde56e

respiratornog

sistema, ali

i na kozi.

Pored

toga. neki bioloski

agensi

mogu da

poseduju

kancerogeno

dejstvo

posle

hroni6ne

infekcUe.

Do

infekcije

na radnom

mestu

moZe da dode

putem:

r krvi

idrugih

telesnih

tednosti;

r

ljudskih

tela,

iivotinjskih

lesi-

na

i

sirovog mesa;

r

Ijudskih ili

Zivotinjskih otpad-

nih

proizvoda kao

sto

su

izmet

i

mokra6a;

r

kaslja i kuanja;

r

kontakta

sa

kozom.

Do alergUskih itoksidnih

reakci-

ja

moZe

da dode

preko:

r

plesni

ili

spora

plesni;

r

prasine,

perja,

Zivotinjske

dla-

ke,

polena.

Da bi se odredilo

gde

su

prisut-

ni bioloski

rizici,

mora

se

razmotri-

ti

aktivnost

koja

se

odvua.

Ako

su

u

radnoj

sredini

prisutni

Zivi

ilimrt-

vi ljudi ili Zivotinje.

hrana. biljke

i

drvo,

zemlja ili voda. biolo5ki

rizici

moraju se

proceniti.

Aktivnosti

obuhvataju

poljoprivredu,

preh

rambenu

ind

ustriju, zdravstvo

i

so-

cUalne usluge,

veterina

rske

uslu-

ge,

u

pravljan.je

otpadom

iotpad-

nim

vodama, i

pogrebne

usluge.

Ribarstvo,

izrada keramidkih

plo-

dica,

proizvodnja

pamuka

i

papira,

izrada

plute

i mnoge

druge

eko-

nomske

aktivnosti takode

su

pod

rizikom od

bioloSkih

opasnosti.

Drugi nadin da se

odrede

kriti6-

na

mesta

jeste

da se

razmotre

za-

nimanja.

Pored

farmera,

zdravst-

venih

radnika izaposlenih

u

pre-

hrambenoj

industrij

i, mnoga

dru-

ga

zanimanja

su

pogodena,

kao

sto

su

poslovi

bastovana,

radnika

u

ka nalizacij

i, zatvorskih

6uvara,

radnika hitnih

sluzbi, dak izapo-

slenih u

muzeju

ili ljudi koji

rade

na

krovovima

na kojima ima

ptid-

jeg

izmeta.

Odigledno

je

da

je

po

ve6i

procenat

radne

populacije

potencija

lno

pod

rizikom.

Tehnologue

koje koriste

biolo6-

ke

agense

u

radionicama

za

obra-

du metala

pove6avaju

spektar

za-

nimanja

pod

rizikom,

kao

sto

je

sludaj sa

kori56enjem vode

pod

pritiskom

koja

proizvodi

sprej.

irit

;r

i

**S*t;

L

g,'*

ii

iir;i

;ir

,;ii,sij]}gl

3Yi0*t*

Neki

primeri

radnih mesta

sa

potencijalnom

izloZen056u biolo-

Skim

agensima:

L.

Fabrike za

proizvodnju

hrane

2. Poljoprivreda

3.

Aktivnosti kod

kojih

postoji

kontakt sa Zivotinjama

i/ili

pro-

duktima

Zivotinjskog

porekla

(kla

n

ice)

4.

Zdravstvena

zastita.

u klju6u-

ju6ijedinice

za izolacUu

i

preminule

5.

Od

laga nje otpada

inosenje

otpada

isortiranje)

6.

Pogoni

za

preaiS6avanje

ot-

padnih

voda

Direktiva

2OOO/54/EC

o

zaalilt

radnika

od

rizika koji se

odnose

na

izlaganje bioloskim agensima

na

radu

postavlja

posebne

minimalne

zahteve

u

ovoj oblasti.

Prema Di-

rektivi,

procena

rizika

nalaiei

r

utvrdivanje opasnosti,

koje

se

sastoji

od

utvrdivanja

bioloSkih

agenasa

ili

njihovih

proizvoda koji

su verovatno

prisutni

i

negativnog

dejstva

koje mogu da

izazovu;

r dozu

(koncentraciju)

-

proce-

nu odgovora

(posledice),

sto

je

procena

odnosa

izmedu nivoa

iz-

lozenosti

nekoj

supstanci

i

udesta-

losti i

ozbiljnosti delovanja;

r

procen

u

izlo:enos[i.sto znadi

odredivanje

koncentracije,

puteva

izlaganja,

potencijala

za a

psorbo-

vanje, i u6estalosti

itrajanja

izla-

ganja,

da bi se procenile

doze do

kojih su radnici

izlozeni ili

mogu

biti

izlozeni;

. karakterizaciju

rizika.

5to

je

pocena

udestalosti

itezine

nepo-

voljnog

dejstva

koje mogu

da

pre-

trpe

radnici

zbog

stvarnog

ili

pred-

vidivog

iTlaganja nekoj supstanci.

Pored

toga,

Direktiva

92/85

EEC

pruZa

posebnu

zastitu

za

trudnice

ili

Zene

koje

su se

nedavno

poro-

dile.

Nalaze

da

poslodavci preduz-

mu sve

odgovaraju6e korake da

bi

osigurali

da ni radnica ni

nerode-

no

dete ne budu

izlozeni zdravst-

venom riziku na radnom mestu.

Mladi

radnici

su

dodatno

za6ti6eni

Direktivom 94/33/EC.

Ove dve

gru-

pe

radnika

moraju

da

se razmotre

tokom

procene

rizika.

ri,i,.:irirl,',,iri,t.t

t:'

i:ii:i

I

ti:

i

i:ltl,t,.r,ti:.tl

r'tt :.:

Procena rizika

je

proces

proce-

njivanja rizika

po

bezbednost

i

zd-

ravlje

radnika koji

predstavljaju

opasnosti na radnom mestu-

Pro-

cena

rizika

je

sistemati6no

ispiti-

vanje svih aspekata

posla,

koje

se

preduzima

da

bi

se

razmotrilo

sta

moTe

da

povredi

ili naskodi, da

li

se opasnosti

mogu

eliminisati, a

ako ne mogu, koje

su

preventivne

ili zastitne mere

uvedene

ili

treba

da

se

uvedu radi

kontrole

rizika.


3/6

Za

ve6inu

preduze6a,

na

rodito

malih

i

srednlih,

jednostavan

pri-

stup u

pet

koraka

(koji

ukljuauje

elemente

upravljanja

rizikom)

kao

sto

je

dole

navedeno, trebalo bi da

bude efikasan.

r

Korak

1.

Utvrdivanje opas-

nosti ionih koji su

pod

rizikom.

Pronalazenje svega

na

radnom

mestu sto moze

da

naskodi

i

utvr

divanje

radnika koji mogu biti

iz-

lo:eni

opasnostima.

.

Korak2.

Procenjivanje

rizika i

odredivanje

prioriteta.

Procenjiva-

nje

postoje6ih

rizika

u

pogledu

oz-

biljnosti i

verovatnode da

naskode

i

odredivanje

prioriteta

po

nJiho-

vom

znadaju.

r Korak 3. Odludivanje o

pre

ventivnim merama. Utvrdivanje

odgovaraju6ih mera radi

elimini

sanja

ili

kontrole

rizika.

t

Korak

4.

Preduzimanje

mera.

Primena

preventivnih

i

zaStitnih

mera

kroz

plan prioriteta.

r

Korak

5.

Nadgledanje

ipreis-

pitivanje.

Procena

treba

da

se

re-

vldira u redovnim intervalima

da

bi

se osigurala njena azurnost.

I iYt*ll C.e _rtlf,f

'Il

Za konodavstvo

EU

postavlja

hi-

jerarhiju

za mere kontrole

izlo1e

nosti koje

se

moraju

primeniti

ako

procena

rizika

otkrije

rizike:

. Elim

inisanje

opasnosti

pro-

menom

procesa

ili

proizvoda

je

na

vrhu

te

hijerarh ile.

r

Ako

eliminacija

nije

moguca,

onda

opasne

supstance ili

proces

treba

zameniti

bezopasnim

ili ma-

nje opasnim.

r

Gde

rizici

po

radnike nrsu

sp-

redeni, mere kontrole

obavezno

se

primenjuju

da se

otklone

ili

smanje rizici

po

zdravlje

radnika.

l\4ora

se

postovati slede6a

hije-

rarh ija kontrole:

a.

Planirati radne

procese

i

kon-

trolu,

i

koristiti

odgovaraju6u opre-

mu

i

materUale

da

se smanji oslo-

badanje

opasnih supstanci.

b. Primeniti

kolektivne mere za-

Stite na

izvoru

rizika,

kao

sto

su

provetravanje

i odgovaraju6e

or

gan

izacione

mere.

c.

Primeniti

ind ivid ua

lne mere

zaStite ukljuduju6i Iian u

zastitnu

opremu

tamo

gde izlaganje

nije

mogu6e sprediti na

neki

drugi

na

din.

Kontrola rizika

infekcije

je

rela-

tivno

jednostavna.

Obidno

su,

pro-

ste

ali

efikasne

mere li6ne

higi-

jene,

kao

sto

je

pranje

ruku,

do-

voljne. U

nekim

slu6ajevima ie

mozda biti nuzne dodatne mere

kao sto

je

nosenje

li6ne zastitne

opreme.

Prisustvo i broj

patogenih

mik-

ro-oganizama

uti6e na rizik

infek-

cije

-

odrzavanje

dobre

liane

higi-

jene

je

presudno

za zadriavanje

tih brojki u

niskim

granicama.

;"

Fta Jcffie

{m

sr{r ni}{*}

H( 01tr$tnfl

ffiqt;3

r Kontrolna

lista

moZe

da

po-

mogne da

se

utvrde opasnosti

i

potencija

lne

preventivne

mere

i.

upotrebljena

na pravi nadin.

aini

deo

procene

rizika.

r Kontrolna lista ne moze

da

obuhvati sve

rizike na

svim

rad-

nim mestima,

ve6

vam

pomaZe

da

tu

metodu

primenite

u

praksi.

r Kontrolna lista

je

samo

prvi

korak.r sprovodenju

procene

rizi-

ka. Dodatne

informacUe 6e mo:da

biti

potrebne

da se

procene

sloTe-

niji rizici, a u nekim okolnostima

6e

vam moZda

biti

potrebna

po-

m06 stru6nja

ka.

r

Da

bi kontrolna lista

bila efi-

kasna,

treba

da

je

prilagodite

va-

sem sektoru ili

radnom mestu.

Ne-

ke dodatne

stavke

6e

moTda

mo-

ratida

se ubace ili neke izbace

kao

nevaine-

r lz

praktidnih

ianalitidkih

ra-

zloga,

kontrolna lista

pojedina6no

prikazuje probleme/opasnosti,

ali

na

radnim mestima oni

mogu biti

isprepleta ni. Zbogtoga,

morate da

vodite raduna o interakcijama iz-

medu razliditih

problema

ili

utvr-

denih

faktora rizika.

lstovremeno,

preventivna

mera

koja

je

uvedena

radi otkla nja nja odredenog

rizika

moTe

da

pomogne

kod spredava-

nja

i

nekog drugog;

na

primer,

kli-

ma

uredaj koji

je

instaliran radi

rashladivanja moZe

i

da

spreiava

stres, imaju6i

u

vidu

da

je

visoka

temperatu ra

potencija

ln i faktor

stresa.

r

Jednako

je

vazno

proveriti

da

neka mera

ciji

je

cilj

smanjenje

izlaganja

jednom

faktoru

rizika

ne

pove6ava

rizik

izlaganja

nekom

drugom

fa

ktoru.

r Bitno

je

da

se kontrolne

liste

koriste

kao

sredstvo

razradivanja

podrske,

a

ne samo kao

vezba

'popunjavanja'.

Op5ti

primeri

pfeventivnih

nrera

Ovoje

opsta

kontrolna lista

koja

se moze

koristiti

kao model.

r Svrha kontrolne

listeje

da una-

predi

svest o bezbednosti i

pod-

stakne bezbednu radnu

praksu.

Treba

da sluzi kao

podsetnik

sta

sve

moZe

da se udini da bi ljudi

bezbedn

ije radili.

r

Gde

je

red

o bioloSkim

agensi-

ma.

ova

kontrolna

lista

je

tek

prvi

korak,

jer

ie

moZda

biti

potrebna

aktivnija

kontrolna lista.

r

Ako vasi

zaposleni

rade ili

su

u

direktnom kontaktu

sa

ljudima

ili njihovim

telesnim teanostima,

sa

Tivotinjama

ili

njihovim izlu6evi-

nama,

sa

prehrambenim

proizvo-

dima,

zemljom,

otpadnom

vodom

iotpadom

u

celini,

mogu

biti

pod

rizikom od bioloskih agenasa.


4/6

MDNE

AKflVNOSTI

1.. Da

li

su

radnici u direktnom

kontaktu

sa ljudima?

2.

Da li su radnici u direktnom

kontaktu sa Zivotinjama?

3.

Da Ii

su

radnici

u

direktnom

kontaktu

sa zemljom

ili sadnim materijalom?

4- Da

li

su

radnici

u

kontaktu

sa

vodom

-

otvorenom,

u

spreju

ili aerosolu?

5.

Da li su radnici u

kontaktu sa

bilo kakvim

prirodnim

proizvodima?

6.

Da li su radnici u

kontaktu sa

prirodnim

ili

preradenim

prehrambenim

proizvodima?

7.

Da

lisu

radnici u

kontaktu sa

humanim

ili Zivotlnjskim dvrstim

ili tednim otpacima?

8.

Da li su radnici u

kontaktu sa

humanim

ili Zivotinjskim telesnim

tednostima?

9. Da ti su

radnici u kontaklu

sa umrlim

ljudima ili

uginulim

Zlvotinjama?

DA

o

o

o

o

o

o

o

o

o

NE

o

o

o

o

o

o

o

o

o

Op5ta

kontrolna

lista

Deo A.

Da

,i

opasnost

postoji

na

radnom

mestu?

RADNICI

DA

NE

10. Da li su radnici

nesvesni opasnosti

kojima su

izlozeni?

O

O

11. Da li su neki radnici

narodito

pod

rizikom od bioloskih

oboljenja: trudnice,

radnicisa

odredenim alergijama

ili astmom,

slabim imunoloskim

sistemom?

O

O

12. Da lisu trudnice

u

kontaktu

sa bioloskim

agensima? O

O

13. Da

li

su radnici

irukovodstvo

nesvesnl lanca

infekcije imogudih

puteva

ulaska

i

prenosa

bioloskih agenasa:

udisanjem,

gutanjem,

apsorpcijom

putem

koie? O

O

14. Da li imate distadice

ili radnike

na odrzavanju

koji mozda dolaze

u dodir

sa

bioloskim agensima?

(npr,

ako

prazne

korpe za

otpatke)?

O O

15.

Da

li na radnom

mestu treba

koristitl znake upozorenja

i bezbednosti?

Da li radnici moraju

da koriste znake

upozorenja

ili bezbednosti?

O

O

16. Da li su novi

ili mladi radnici u

kontaktu sa bioloskim

agensima?

O

O

17. Da li

ima radnika

kojima

je

maternji neki drugijezik?

(Da

li radnici

imaju

pote5ko6a

da razumeju

vasjezik?)

O O

MDNO

MESTO

18. Da

li

se otpad odlaie

bez

posebnih

mera? Da li se otpad

nebezbedno odlaze?

Da

lije

otpad lako

dostupan?

19. Da li se radna

mesta neredovno diste

i

bez

dezinfekcije?

20. Da li nedostaju odvojene

prostorue

za

odmor

radnika?

2L. Da

li

je

na radnim mestima

potrebna

ventilacija?

22. Da

li

su radnici

nesvesni

(neobavesteni)

rezultata

kontrole

izlaganja

ili zdravstvenog nadzora?

NE

o

o

o

o

o

o

o

o

o

o

ORGANIZACUA

RADA

23. Da liladnu

primenu

uspostavljenih

procedura

treba

proveriti?

DA

o

NE

o

LreNA

ZAST|TNA

oPREMA

24.

Da

lije

radnicima

potrebna

lidna

zastitna oprema

(ili

je

nose)?

25. Da li radnici nose zastitnu opremu

kada

napustaju

radno

mesto?

26.

Da lije radnicima

potrebna

respiratorna zastita?

27

Da li

su

radnici

pod

rizikom da

se

poliju

i isprskaju tednostima

koje su kontaminirane

bioloskim agensima?

DA

o

o

o

NE

o

o

o

o

HIGIJENA

28. Da Ii radnici

puu

ijedu

na

radnim mestima?

29. Da

lisu

prostorije

za

pranje

ruku ogranidene ili

nedostupne svim

radnicima?

30. Da li radnici

imaju

povrede

lli

rane?

DA

o

o

o

NE

o

o

o

40

.rqs rrr,r

prus


5/6

PRVA POMOE/EVAKUACIJA RADNIKA

31.

Da li su radnici nesvesnitoga kako da

proveravaju

i

uode

kada stvari krenu naopako

i

kome da

prijave probleme?

32.

Da li nedostaje

plan

za hitne sludajeve?

33.

Da

li kompleta

prve pomodi

nema na nekim radnim mestima?

34.

Treba li

odrediti

osoblje odgovorno

za

prvu pomod

na radnom

mestu?

o

o

o

o

o

o

o

o

Predlozena resenja izneta

u

Delu

B

predstavljaju primere preventivnih mera koje

mogu da se

preduzmu

ra-

di

spredavanja

ilismanjenja

rizika. Preventivne mere odgovaraju

pitanjima

u

Delu A.

Deo

B.

Primeri

preven

vnih

mera

RADNE AKTIVNOSTI

1. Obavestiti

radnike o bioloskim rizicima.

Razmotriti

postavljanje

informacija u

pisanoj

formi na radnom mestu

2. Redovno obudavanje radnika o

rizicima koje

predstavljaju

bioloski agensi io nadinu kako da se sa njima bezbedno

postupa.

3.

Registrovanje izlozenih radnika

injihovih radnih aktivnosti. Posebni uslovi vaze za radnike izlo:ene bioloskim agensima

iz

grupe

3 i4

(spisak

imena

takvih

radnika treba da se 6uva deset

godina).

4.

Procenjivanie

prirode,

stepena

itrajanja izlaganja radnika bioloSkim agensima.

5.

Klasifikovanje

(rangiranje)

identifikovanih biolo5kih agenasa

prema

jednoj

od aetiri

gore

opisane

grupe.

6. Obezbedivanje/prlmenjivanje

programa

imunizacije radnika

kada

je

to neophodno.

Z

Redovni

zdravstveni

pregledi

Gdnika vezano za zdravstvene

rizike na radnom mestu.

8. lzbegavanje

generisanja

aerosola koriS6enjem niskog

pritiska.

RADNICI

9. obavestavanje

radnika o mogu6im rizicima i opasnostima.

10. Pruianje bezbednosnih

podataka

iuputstava

o bioloSkim

agensima.

11. Redovni zdravstveni

pregledi

radnika vezano za zdravstvene rizlke na

radnom

mestu.

12.

Redovno

obudavanje

radnika

o

rizicima koje

predstavljaju

bioloski agensi i o nadinu kako

da

se

sa njima bezbedno

postupa.

13.

obavestavanje

radnika o njihovim

pravima

i merama specijalne bezbednosne izdravstvene

predostroznosti.

lJgovaranje

pogodnih

uputstava i obavestenja.

14. Posve6ivanje

posebne

painje

radnicima

pod

rizikom.

15. Spredavanje izlaganja bioloSkim

agensima koji mogu negativno da utiau na nerodeno dete

(npr,

hlamidi.ja, toksoplazma,

rubeola, listeriia).

16. Obezbedivanje/primenjivanje

programa

imunizacije radnika kada

je

to

potrebno.

17. Obuaavanje radnika kako da koriste lidnu zastitnu opremu.

18. Pru:anje informacija o bioloSkim agensima

iradnim

aktivnostima

koji

mogu negativno da utiau na

nerodeno dete.

19. lnformisanje iobudavanje

radnika

o lancu infekcije.

20.obezlredivanje da distaaice

i radnici na odrZavanju budu obavesteni o bioloskim

rizicima.

21.

obudavanje distadica

i radnika na odrZavanju kako

da se

ponasaju

na kontaminiranim

radnim mestima

(bioloski

agensi).

22. obezbedivanje da radnici

budu svesni i obaveSteni o znacima bezbednosti i

upozorenja i o tome kako da ih koriste.

23. obezbedivanje da novi

i mladi radnici

produ

kroz

obuku.

24. Obezbedivanje da

mladi/novi radnici budu

pod

odgovaraju6im nadzorom..

25.

Obudavanje

radnika

kako da koriste lidnu za6titnu opremu.

26. obezbedivanje da svi

radnici razumeju bezbednosne informacije

iobuku.

27. Pruia\e

informacija

na razliditim

jezicima

i/ili

sa vi5e

ilustracUa.


6/6

RADNO MESTO

28. Utvrdivanje

procedura

upravljanja otpadom.

29. Obezbedivanje da se otpadni materijal bezbedno

prikuplja

iodlaze

ida

mu se ne moie lako

pri6i

(spredavanje

javnog pristupa).

30.

Obezbedivanje

posebnog

odlaganja otpada

(npr,

specUalnih

posuda

za

igle i ostre

predmete).

31. Redovno di56enje i dezinfekcija.

32. Vodenje evidencije o aktivnostima disdenja

(plan

6isdenja).

33. obezbedivanje odgovaraju6ih

prostorija

za odmor, opreme

za

pranje, prostorUa

za

jelo

za

sve radnike.

34. lnstaliranje odgovarajuie

ventilacije.

35. Redovno kontrolisanje

idiseenje izduvnih ventilacionih

sistema

radi

oauvanja maksimalne

efikasnosti

i radi

dekontaminacije.

36. Informisanje svih radnika o kontroli izlaganja izdravstvenom

nadzoru.

37. Oglasavanje rezultata

kontrole izlaganja i zdravstvenog nadzora.

ORGANIZACIJA

RADA

38. Postupci u sludaju nesrede su razradeni kao sto su osobe koje treba obavestiti,

mere koje treba

preduzeti,

prijavljivanje

nesreie i vodenje

evidencije.

UENA

ZASTINA

OPREMA

39. Obezbedivanje odgovarajude zastitne opreme.

40. Obezbedivanje da lidna zastitna oprema odgovara standardima EU

ida

ima

oznaku CE.

41. Obudavanje radnika kako da koriste lidnu zastitnu opremu. .

42.0bezbedivanje

da se

zastitna

oprema auva tamo

gde

ne moze biti kontaminirana

bioloSki opasnim

supstancama igde

nede kontaminirati

odedu za napolje..

43.

Sprovodenje redovnih tehnidkih

pregleda

lidne zastitne opreme i respiratorne zastite.

44.

Obezbedivanje

da se

lidna

zastitna

oprema

ne

koristi

van

radnog

mesta.

.

45. Obezbedivanje

odgovarajudih

prostorija

za

presvladenje.

46. Obezbedivanje

da

radnici imaju dovoljno vremena

da

se

presvuku.

47.

Pruzanje odgovarajude respiratorne zastite

akoje

potrebno.

.

48. Obezbedivanje Stitnika za lice

(radi

zastite od

prskanja).

.

HIGIJENA

49. Zabrcna

pusenja,

konzumiranja

jela

i

pi6a,

i

Sminkanja na radnom mestu.

50. Obezbedivanje

odgovaraju6ih utedaja

za

pranje

(ruku)

sa sapunom

(i

dezinfekcionim

sredstvom

ako

je

potrebno).

51. Obezbedivanje da su svim radnicima lako

dostupni wedali

za

pranje

(ruku).

.

52.

Ptanje

ruku

pre

jela.

piia,

pusenja.

53. Cisoenje

idezinfekcija

svih rana

istavljanje

flastera na rane.

PRVA POMOE

/EVAKUACIJA

RADNIKA

54. lnformisanje iobudavanje radnika

sta treba da rade u hitnim sludajevima

ili u

sludaju

problema.

55. Obezbedivanje dobro osposobljenog

osoblja za bezbednost.

56. Ohrabrivanje radnika da

prijavljuju probleme

na radnom mestu.

57, Razrada

plana

za hitne sludajeve

u tesnoj saradnji sa

predstavnicima

za bezbednost..

58. lnformisanje radnika o

planu

za hitne

sludajeve.

59. Obezbedivanje kompleta

prve pomo6i

za

sva

radna

mesta.

60. Redovno

proveravanje

sadrzaja kompleta

prve pomodi.

61.

0budavanje osoblja za

Wuianje

prve pomo6i.

62. Obezbedivanje daje osoblje obuieno za

prvu pomo6

na raspolaganju

svakom radniku.

Documents

Kontrolna Chek Lista Za Bioleske Agense