Kognitivno Bihejvioralna Terapija Depresije

7/22/2019 Kognitivno Bihejvioralna Terapija Depresije

1/34

Kognitivno bihejvioralna terapija depresije

Autor:ass dr Olivera iki

Kognitivno bihejvioralna psihoterapija je vrsta tretmana gde se depresivnim pacijentima pomae ureavanju tegoba bez upotrebe leka. Moe se primeniti kod svih oblika depresije i predstavlja tz.

psihoterapijsku metodu izbora za tretman ove bolesti. To zna i da se od svih poznatih psihoterijskihmetoda tokom klinikog rada i istraivanja pokazala kao metoda koja najefikasnije uklanja depresivnusimptomatologiju. Pored kognitivno bihejvioralne terapije, u literaturi se kao terapija izbora navodi joi interpersonalna psihoterapija.

Kognitivno bihejvioralna terapija pomae obolelima da se oslobode simptoma tako to ih ui kako dapromenom ponaanja i stavova, otklone ono to se promeniti moe a ima negativan uinak. Konkretnose misli na one stavove i ponaanje koje doprinose da se tegobe pojaavaju, odravaju ili nastaju.

Koliko traju terapije, kako se izvode?

Kognitivno bihejvioralna terapija za depresivne pacijente u najveem broju sluajeva traje od 16 -20

seansi. Radi se o jednoasovnim seansama koje se izvode u ritmu jednom nedeljno. Medjutim, ako seradi o teim oblicima, seanse su uestalije i mogu biti i svakodnevno. Vano je napomenuti da jemogua i kombinovana terapija sa lekovima, jer svaka od navedenih vrsta tretmana deluje na razliitedelove centralnog nervnog sistema, te je efekat sveobuhvatniji.

Svaka kognitivno bihejvioralna terapija poinje sa edukacijom pacijenta o sopstvenoj bolesti i o tometa je to u ponaanju i stavovima pacijenta to pomae da se bolest odrava i pojaava. Edukacija jouvek ne predstavlja psihoterapijski rad, ali je uvod za ono to kasnije pacijent treba da primeni ureavanju problema.

Problem depresije

Jedan od osnovnih problema kod pacijenata obolelih od depresije je taj to oni svet gledaju, kako se unarodu kae, kroz sive ili crne naoare". Taj problem je najbolje definisao sam tvorac kognitivnepsihoterapije Aaron T. Beck opisujui karakteristinu kognitivnu trijadu" depresivaca. On je je istakaoda depresivni pacijenti kao osnovnu karakteristiku imaju negativno miljenje o sebi, o budunosti kao io svetu oko sebe. Recimo, depresivan pacijent je sklon da o sebi razmilja kao o gubitniku, krivcu,nekom ko nije koristan lan porodice i drutva, ko je bezvredan i lo. Smatra da je budunostuglavnom bezperspektivna, beznadena, da e uvek biti loe i da nee moi da se izbori sa problemima.Svet oko sebe vidi slino - nita ne funkcionie kako treba, nita nije vredno truda, nikoga nije briga zanjega i sl. Postoji i generalna sklonost da dogadjaje interpretiraju negativno, kao i da se dominantnoseaju negativnih dogadjaja u ivotu. Negativne dogadjaje tipino smatraju kao neto to se nedapopraviti, generalizujui ih i na druge aspekte ivota. Uglavnom sebi daju preveliku (negativnu) uloguu nastajanju nepovoljih dogadjanja. esto kau Ovo je samo moja krivica", Ja uvek sve upropastim",Upravo sam pokazao kako sam beskoristan". Sa druge strane, pozitivne dogadjaje smatraju samo

privremenim, neim to uglavnom ne zavisi od njih i to je bez dugotrajnih pozitivnih posledica.Recimo, Ovo je bila ista srea, nema veze sa mojim uloenim naporom", Ovo je izuzetak kojipotvrdjuje pravilo", Ovo je uspelo samo jer mi je kolega pomogao". Zamislite sebe kako bi ste seoseali ako bi ste imali ovakve stavove o sebi i ivotu! Da li bi ste bili sreni, puni vedrine, poleta ienergije? Da li bi ste imali volje za svakodnevne poslovne i kune aktivnosti? Da li bi bili zabrinuti ilibezbrini? Na alost, ovakavi stavovi depresivnih pacijenata ne dovode nidoega drugog nego doprodubljavanja depresivnosti i odravanja tegoba.

Kako pomae kognitivna terapija?

Kognitivne metode pomau pacijentu da prepozna svoje negativne procene koje nemaju osnovu i dapokua da sebe i svet sagleda na adekvatniji i realniji nain. Ovde se ne radi o tome da pacijent trebapozitivno da misli" ili da ima dobre misli" ve o tome da misli i procenjuje realnije! To znai da,

recimo, savet dat pacijentu da razmilja pozitivno" ili o neemu lepom, recimo da je na Havajima -nije od posebne pomoi. Od pomoi je da ga tokom psihoterapije nauimo da proverava istinitost
http://www.stetoskop.info/ass-dr-Olivera-Zikic-a20-author.htmhttp://www.stetoskop.info/ass-dr-Olivera-Zikic-a20-author.htmhttp://www.stetoskop.info/ass-dr-Olivera-Zikic-a20-author.htmhttp://www.stetoskop.info/ass-dr-Olivera-Zikic-a20-author.htm


2/34

svojih pretpostavki, odnosno da prepozna i promeni svoje pesimistike pretpostavke jer jedino na tajnain - kada pone na ivot da gleda realnije - moe da se osea bolje i drugaije. To se postie tako tose pacijent ui da postavlja sebi pitanja poput onog da li u svom iskustvu ima dokaza da je njegovatvrdnja, recimo da je neuspean u svemu to radi, tana. Ima li dokaza da to nije tano i da je u tokunjegovog ivota bilo i trenutaka kada je bio uspean i sl. Moe li na odredjeni dogadjaj u ivotu da segleda i drugaije, odnosno da se potencijalni ishod sagleda na vie naina a ne samo na najgori. U

poetku terapeut postavlja logina pitanja koja pacijenta navode na adekvatniji zakljuak o onome tose deava, a zatim se od pacienta oekuje da u trenutku kada prepozna svoju disfunkci onalnu misaokoja vodi loem raspoloenju, uini isto i primeni nauenu tehniku.

Bez povlaenja u sebe, molim!

Ono to je veoma veliki problem kod depresivnih pacijenata je to to se najvei broj povue i prestanesa svakodnevnim aktivnostima. Postoji aki teorija po kojoj se depresivnost razvija kao posledica togato osoba u duem vremenskom periodu nema aktivnosti koje joj donose zadovoljstvo, pa ak niminimalno. Smatra se da se tada u mozgu ne stimuliu na stvaranje supstance sree", tepredominiraju one druge zbog ega postajemo tuni i prazni. Zbog toga je jedna od osnovnihbihejvioralnih tehnika tz. bihejvioralna aktivacija".

Pacijenti se esto ale da su poptpuno bezvoljni i neaktivni i smatraju da je neophodno da im se prvopopravi raspoloenje pa da se vrate normalnom funkcionisanju. Istraivanja su pokazala i potvrdilaneto sasvim drugaije. Naime, umesto da ekamo da se prvo popravi raspoloenje i onda da krenemou akciju, mnogo delotvornije i efikasnije je da uradimo obrnuto - da zaponemo sa aktivnostima, a toe postepeno, zbog stvaranja pozitivnih" supstanci u mozgu, dovesti i do poboljanja raspoloenja.

Radite ono to Vas ini srenim!

Metoda bihejvioralne aktivacije se izvodi na sledei nain. Sa pacijentom se napravi spisak aktivnostikoje su mu ranije prijale i koje su ga inile zadovoljnim i srenim. Takodje se napravi i spisaksvakodnevnih obaveza koje je pacijent predhodno obavljao, a sada zbog bolesti ne radi. To nisuaktivnosti koje neminovno nose sa sobom zadovoljstvo, ali predstavljaju delatnost koja se mora obaviti

radi normalnog funkcionisanja (poput usisavana, pranja sudava, kupovine hleba, pa sve donajosnovnijih stvari koje su kod teih oblika depresije takodje zapostavljene - poput umivanja,jutarnjeg oblaenja i sl.). Sa pacijentom se nakon toga napravi dogovor da svakodnevno obavi po jednuaktivnost koja mu je ranije donosila zadovoljstvo i jednu koja predstavlja neku obavezu. Poinje se odonih koje pacijent najlake moe da sprovede. Recimo, ako imamo pacienta kojiima veoma teak oblikdepresije, naravno da njegov poetni zadatak nee biti da ode sa prijateljima na izlet (to ga je ranijeinilo srenim i zadovoljnim) kada on, recimo, nije u stanju ni krae vreme da boravi van kreveta. Brojaktivnosti, i jednih i drugih, se svake nedelje postepeno poveava. Pacijent ima za zadatak i da meristepen zadovoljstva koje je tom prilikom osetio, kao i koliki je deo zadatka obavio. Obino imaju utisakda im ta aktivnost nee pomoi da se oseaju ni malo bolje, kao i da nee uspeti da je uope urade. Kaopo pravilu, pokae se da su pogreno procenili i da im je to prijalo do odredjene granice, a svaki sledeiput sve vie i kvalitativno drugaije. Naravno ovo je samo deo i pojednostavljeni opis metode koja sepokazala veoma delotvornom u reavanju depresivne simptomatologije.

U tretmanu depresije se koriste i druge metode iz paketa kognitivno bihejvioralnih tehnika. Recimo,esto su zastupljeni bihejvioralni eksperimenti, tehnika reavanja problema (problem solving"),asertivni trening i sl. Veoma je bitno da se tehnike primenjuju ispravno i redovno i uz strunu pomokognitivno bihejvioralnog terapeuta. Ova vresta terapije je pomogla ogromnom broju depresivnihpacijenta, te posoji velika verovatnoa da moe da pomogne i drugima koji do sada nisu pokuali da naovaj nain razree tegobe i prevladavanju depresivni poremeaj.

Realni i nerealni strahovi

Autor:ass dr Olivera iki

Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremeaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ovadva oseanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost.Kaemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba straljivo
http://www.stetoskop.info/ass-dr-Olivera-Zikic-a20-author.htmhttp://www.stetoskop.info/ass-dr-Olivera-Zikic-a20-author.htmhttp://www.stetoskop.info/ass-dr-Olivera-Zikic-a20-author.htmhttp://www.stetoskop.info/ass-dr-Olivera-Zikic-a20-author.htm


3/34

isekuje neku opasnot u budunosti. U svakom sluaju, priroda nam je podarila i ugradila reakcijustraha i anksioznosti u nae gene kako bi nam dala alarmne sisteme koji e nas upozoriti i tititi usluaju opasnosti. Uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost i kada se na "alarmni sistem"ukljui, na organizam se za veoma kratko vreme pripremi za odbranu ili bekstvo. Recimo, ako nam ususret juri kamion dok smo na peakom prelazu i procenimo da nee moi da se zaustavi, naorganizam e u deliu sekunde pripremiti nae telo da pobegne na sigurnu stranu ulice. Znai, kada

nam se javi strah ili anksioznost, javlja se i niz veoma svrsishodnih promena u naem telu koje imajuza cilj da nam pomognu da neutraliemo opasnost.

ta se sve deava u naem telu kada se strah javi?Ono to je preduslov za svaku aktivnost u naem telu je da imamo dovoljno energije. Zato nae telooslobaa eer iz telesnih magacina u krvotok, jer je on jedan od glavnih energetskih sastojaka uorganizmu. Takoe, za pojaane zahteve tela u sluaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je veakoliina kiseonika, te poinjemo ubrzano da diemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vremei krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u to veoj koliini do onihdelova tela koji su nam tada neophodni. Takoe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onimdelovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni neto malo redukuje, dok se u dru gimdelovima pojaava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osue nam se usta. U isto vreme se iusporavaju neki procesi bez kojih u tom kritinom trenutku moemo, da bi se sauvala energija zaodbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah oseamo nelagodnostu stomaku. Svi se miii malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomae u odbrani, ali ako strahpotraje, kao posledica moe se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze miii ijazategnutost dovodi do neprijatnog oseaja. Da se telo usled oslobaanja vee koliine energije ne bipregrejalo, ukljuuju se nove svrsishodne reakcije koje slue da snize temperaturu tela, a to su drhtanjei preznojavanje.

Ono to je najvei problem sa strahom kao zatitnim alarmom je u tome to povremeno kod nekihosoba taj alam moe biti znatno osetljiviji, kao kod alama u kolima koji se oglasi kada dune jai vetarbez obzira to provalnika, tj. opasnosti nema. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobomrealno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopte nema, ili je opasnostmala, a reakcija straha prenaglaena. Takvi strahovi se nazivaju patolokim, nerealnim ili bolesnimstrahovima i osnov su mnogih oboljenja u psihijatriji, ali dominantno anksioznih poremeaja. Bez

obzira to se bolesni strahovi javljaju bez adekvatnog razloga, oni se ispoljavaju na potpuno isti nainkao i realni strahovi te i kod njih postoje potpuno iste te lesne izmene u organizmu i ponaanje koje jeusmereno ka tome da se opasnost otkloni (izbegavanje i beanje iz odreenih situacija). Na alost,nerealni strah koji se javlja u okviru anksioznih poremeaja ne slui da nas izbavi iz opasnosti (jer nje usutini nema) te nam samo oteava normalan ivot, remeti kvalitet ivota, utie na nae sposobnosti daradimo, da se druimo, da obavljamo svakodnevne aktivnosti, a ispred svega, dovodi do velike patnjeosobe koja ih ima.

U dosadanjoj klasifikaciji, u grupu anksioznih poremeaja ubrajamosledea psihijatrijska oboljenja:

Panini poremeaj Generalizovani anksiozni poremeaj Agorafobija

Socijalna fobija

Jednostavna fobija Opsesivno - kompulzivni pormeaj

Kako prepoznati anksiozne poremeaje?Panini poremeajse karakterie pojavom paninih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti.Panini ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju "kao grom iz vedrog neba". Strahpoinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno odreeno kratkovreme u najizraenijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najaegstraha osoba obino ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz est oseaj ivotne ugroenosti.

Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku deava neto strano, poput infarkta miokarda, loga,veruju da e da se ugue, izgube svest ili polude. Imaju izraene telesne simptome koje prate strah, ali


4/34

je najee prisutan ubrzan srani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Deava se da tokom strahadiu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, to zbog poremeenog odnosa kiseonika iugljendioksida u naem telu dovodi do neprijatnog oseanja trnjenja ili mravivanja po telu kao ioseanja nestabilnosti i vrtoglavice. esto kau da imaju oseaj kao da su im noge od gume i da imajuneprijatan oseaj iza grudne kosti u vidu pritiska. esta tegoba je i drhanje i preznojavanje.Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panini atak ne ponovi. Ona je

prisutna izmeu dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noni panini ataci, a prepoznajemoih tako to se osoba budi u toku noi u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imalanone more ili teke snove. Oni su znak da je bolest uznapredovala.

Generalizovani anksiozni poremeaj se karakterie pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezanesa najmanje dve ili vie svakodnevne i uobiajne situacije. To su osobe koje tokom veeg dela danastalno slute da e se neto loe dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja poinje sa "taako.....". Recimo, dete izae da se igra a majka provede strahujui par sati - "ta ako se oklizne i udarinezgodno glavu", "ta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto", ta ako ga neko stavi u kola i odveze unepoznatom pravcu", "ta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje plua i umre" i sl. Slutnje suuvek katastrofine. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana,i to vie od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcionie,iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono to je takoe karakteristino za generalizovani anksiozni

pormeaj je da osoba ima utisak da ne moe da kotrolie strepnju i da je ona preplavlja. Ako due traje,osoba kao po pravilu postaje i depresivna.

Agorafobija je strah koji se javlja najee kao posledica predhodnih paninih ataka ili neketraumatske situacije. Glavna karakteristika je da se osoba plai da ue u odreene situacije, ili, ako uei javi se strah, bei iz tih situacija. To je zbog utiska da e joj se desiti neto strano (najee, da e dase onesvesti, ugui, da dobije log, infarkt) i da nee moi da joj se na vreme prui adekvatna pomo.Zato, uglavnom, ne izlaze sami iz kue ve mora neko da bude sa njima. Ono to najee izbegavaju jeda se voze gradskim prevozom, prelaze mostove, idu na mesta gde je guva (poput pijace, velikihmarketa), da budu na irokim i otvorenim prostorima i sl. Obino sa sobom nose lekove za smirenje,flau vode i mobilne telefone kako bi ih iskoristili u sluaju da im pozli. Biraju ulice gde ima klupa ilione koje prolaze pored medicinskih ustanova. Agorafobija je najee udruena sa paninim atacima.

Socijalna fobija se karakterie neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugihljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka -generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobijeimaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Deava se da im je tee saodreenim osobama - sa mlaim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sapoznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je sutina njihove strepnje i straha da e ih ljudi loe procenitii da e ih u kranjem sluaju odbaciti, da ih nee potovati i uvaavati pa ak i ismejavati. Zbog togaizbegavaju da odlaze na urke, slave, ako se i nau u drutvu, izbegavaju da zaponu razgovor, da seukljue u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osobaima probleme u tano odreenoj socijalnoj situaciji - recimo, dok jede, kad treba da se potpie, posluigoste ili da odri neku javnu prezentaciju ili govor. est je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Zarazliku od drugih anksioznih poremeaja kod kojih se ono od ega se plae ne dogaa, kod socijalnefobije takvo to se moe desiti. Recimo, ako osoba ima strah da e joj zadrhtati ruka dok slui kafugoste, zbog stalnog negativnog isekivanja, odnosno porasta anksioznosti, moe se kao jedan odprateih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o srameljivim ljudima kojinisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, ve o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepenpatnje i nefunkcionalnosti. Meu njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademskastremljenja, znaajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono to je takoe vano, imajuveoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im elje potpuno suprotne.

Jednostavna fobijaje strah koji se javlja od jedne odreene situacije ili objekta. Recimo strah odvonje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postojikarakteristino ponaanje beanja i izbegavanja. To znai da recimo osoba koja se boji visine izbegavada gleda kroz prozor, da prie prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na viim spratovima. Ako ipoe i javi se strah, pobegne iz te situacije.

Opsesivno kompilzivni poremeajje najtei od svih anksioznih poremeaja. Karakteriu gaopsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeu unormalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najee neprihvatljive sadrine.


5/34

Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to to im je polo napamet i ne desi, tepokuavaju da takve misli zaustave i otklone. Meutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da seone veoma brzo vraaju i uznemiravaju ponovo. Sadraj opsesivnih misli je obino povezan sa boleu,smru, sa nekim agresivnim ponaanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakonsredstava za ienje i da e preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje iivote svojih ukuana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreu, iako

imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako neto urade, to se nikada ne dogaa. Postoje i opsesijereligiozne sadrine, seksualne sadrine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomou kojih osobapokuava da sprei eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da e zbog toga to jesredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teko poremetiti zdravlje ukuana, onae u pokuaju da sprei tako neto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnomritualno rade, recimo, uvek na tano odreen nain, odreen broj puta i istim redosledom. Postoje itakozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokuava da sprei "katastrofu" tako to zamenineprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog znaenja.

Anksiozni poremeaji se lee!Leenje anksioznih poremeaja je mogue na dva naina. Najpre, mogu se leiti lekovima. Ranije sesmatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama,Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup leenju anksioznih poremeaja u potpunosti drugaiji.Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupuselektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se ukljuuju samo upoetku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvojzavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolestkoju je, naalost, znatno tee leiti od samog anksioznog poremeaja.

Za leenje anksioznih poremeaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sveostale psihoterapije. Kod znaajnog broja pacijenata mogue je pomoi mu samo pomou ovepsihoterapijske metode. Meutim, najbolji rezultati se postii kombinacijom medikamentozne ikognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti bre oslobaaju pacijenta od patnje, dokim kognitivno bihejvioralna terapija daje mogunost da naue kako da kontroliu strahove i bezlekova, produavaju remisiju i smanjuju verovatnou nastanka nove epizode bolesti.

Alkoholizam - samoubistvo na odreeno vreme

Autor: prim dr Vojin PopoviPo broju obolelih i umrlih, alkoholizam se u svetu nalazi na treem mestu, iza kardiovaskularnih imalignih oboljenja, a 3-5% ukupne svetske populacije je zavisno od alkohola. To je oko 10-15%punoletnog svetskog stanovnitva (10% mukaraca i 3-5% ena). Stvarni broj alkoholiara jeregistrovani broj puta min. 5.

U SAD-u ima preko 10 miliona alkoholiara (preko 3% ukupnog stanovnitva). Do 20% adolescenata,starosti 13-17 godina, zloupotrebljava alkohol. U osmom razredu osnovne kole 5% uenikasvakodnevno konzumira alkohol. U Londonu, 2/3 mlaih od 18 godina napilo se vie od jednom uposlednjih est meseci. U Sloveniji, 7% ove kategorije pije svakodnevno, a 60% povremeno. Oko 40%

dece proba alkohol pre svoje 13. godine. 75% mladih prvi put proba alkohol u primarnoj porodici.

Alkoholizam je kod starih prisutan sa 15%. Od komplikacija alkoholne bolesti umire 13% starihalkoholiara u toku hospitalnog leenja.

"Problem drinkers" ili "excessive drinkers" = problemski, prekomerni potroai alkohola, ali jo uveknisu alkoholiari (oko 10% punoletne populacije).

U staroj Jugoslaviji sa 20 miliona stanovnika, bio je l milion alkoholiara (5%).

U odnosu na pol, odnos je 1:3, nekada je taj odnos bio 1:8 (vie je mukaraca alkoholiara).

Jevreji su najei konzumenti, ali sa najmanje problema vezanih za alkohol 'Schuckit'. U

Muslimanskim zemljama skoro da i nema alkoholizma (uticaj vere).

Po Ledermanu, broj alkoholiara usko je povezan sa srednjom godinjom potronjom alkohola


6/34

(preraunato u ist alkohol), po glavi stanovnika. To je statistiko-epidemioloka teorija. U SAD-upotronja alkohola je 2,3 galona (oko 9 litara) apsolutnog alkohola po stanovniku godinje! U Evropi jeta cifra oko 10 litara (u Francuskoj oko 17 litara, u Norvekoj oko 4 litra). U Francuskoj prosenadnevna potronja vina po stanovniku je vea od 1/2 litra, a deci od dve godine daje se vino razblaenovodom ("crvena voda"). U Evropi, Srbija je na etvrtommestu po potronji alkoholnih pia. Po brojustabala ljiva prva je zemlja u svetu.

Na osnovu epidemiolokih istraivanja, utvrena je via prevalenca alkoholizma u industrijskirazvijenijim sredinama (rezultat socio-ekonomskih faktora).

Alkoholiari u proseku prvo pie popiju izmeu 13.-15. godine, a prva alkoholna intoksikacija jeizmeu 15.-17. godine. Svaki 10-ti leeni alkoholiar ima ispod 30 godina (10%).

Oblici individualnog odnosa prema pijenju

Apstinenti("trezvenjaci") = ine manjinu u drutvu. Ima ih svega 5% od ukupnog punoletnogstanovnitva.

Umerenjaci= Ima ih oko 70% ukupnog stanovnitva starijeg od 18 godina. Piju u skladu sadrutvenim normama, povremeno se opijaju. Iz ove kategorije se regrutuju alkoholiari. I uovoj grupi se mogu javiti alkoholom izazvani poremeaji (akutno pijanstvo, patoloko napitostanje, epileptiformni napadi, akutni pankreatitis, alkoholna koma i dr.). Od umerenjaka 10-15% postaju zavisnici.

Problemski potroai i alkoholiari= ine 25% ukupnog stanovnitva starijeg od 18 godina.Ovde je problem postaviti dijagnozu alkoholizma, pogotovo kada nema alkoholom izazvanihporemeaja. Postavlja se pitanje: da li je tada u pitanju bolest ili ivotni stil?

U veini psihijatrijskih ustanova bive Jugoslavije, alkoholiari su inili 20% svih pacijenata, a svakidrugi novoprimljeni pacijent bio je alkoholiar. Danas je svaki etvrti novoprimljeni pacijentalkoholiar. Na hirurkim i internim odeljenjima optih bolnica min. 25% pacijenata ine alkoholiari.Po drugim autorima, skoro 50% svih hospitalizacija u optim bolnicama vezano je za komplikacijealkoholne bolesti.

Alkoholiari postaju radno nesposobni u najproduktivnijem ivotnom dobu (izmeu 30.-50. godine).Alkoholiar izostaje sa posla ( apsentizam) u proseku dva meseca godinje, a za ceo radni vek oko 10godina. Izostanci sa posla su ei ponedeljkom nego ostalim danima.

Kod 15% saobraajnih nesrea uzrok je alkohol ("Alkohol u krvi - krv na asfaltu!"). Uzroci: produetak"psihike sekunde" (vreme od nadraaja do reakcije), suenje vidnog polja (umesto 1800 postoji "tunelski vid"), oslabljen sluh (pri alkoholemiji od 1 promila, sluh oslabljen za 40%), nou videtreperavo svetlo. Ove promene funkcija ulnih organa, naroito vida i sluha (poremeaj koordinacijebinokularnog gledanja i suenje vidnog polja, duple slike, nistagmus), nastaju ve kod alkoholemije od0,2 pa sve do 1,0 promila, tako da se, teoretski, ne moe odgovoriti na pitanje koja je to koncentracijaalkohola u krvi pri kojoj je mogue bezbedno upravljanje motornim vozilom.

15% mukaraca na invalidskim komisijama ima dijagnozu alkoholizma. Min. 20% alkoholiara kojiizau na invalidsku komisiju dobije invalidnost I kategorije.

50% alkoholiara ima posla sa policijom, sudom, kazneno-popravnim domovima, i pre dolaska na prvoleenje, a zbog uea u kriminalnim delima, nasilju, silovanjima. Alkoholizam je uzrok huliganskihpostupaka u 90% sluajeva. Polovinu izvrenih krivinih dela od strane alkoholiara ine dela krae, aoko 15% su krivina dela protiv ivota i tela.

Preko 50% ubica u trenutku dela je pod dejstvom alkohola.Od svih samoubica, 20% su alkoholiari!25% poara u zgradama izazivaju alkoholisani ljudi. 1/3 incidenata na javnim mestima ine alkoholiari.

Zavisnost od alkohola se kod alkoholiara javlja izmeu 25 - 40. godine ivota. Kod alkoholiarakoji ponu sa pijenjem jo u ranoj mladosti, zavisnost se javlja izmeu 21 - 23. godine, jer umerenopijenje kod ovih osoba traje kratko.


7/34

Oko 30% leenih alkoholiara su samci (neoenjeni, razvedeni, udovci).

Oko 2/3 alkoholiara dolazi iz alkoholiarskih porodica, gde je jedan ili su oba roditelja alkoholiari.Alkoholiari u proseku umiru pre 60-te godine ivota (oko 55. godine), to znai da im je ivotni vekkrai za 15 godina.

Vie od 50% svih ciroza jetre vezano je za alkoholizam.

Alkoholiari se 3 puta ee povreuju na poslu u odnosu na zdrave (ovo je naroito karakteristino zarudare). 20% alkoholiara vie od 5 puta promeni radnu organizaciju u toku radnog veka. Samo 15%alkoholiara nema probleme na poslu. U Italiji 8% invalida prve kategorije ine alkoholiari.

U SAD-u, jedan alkoholiar kota dravu oko 4000$ godinje (leenje), a ostala populacija 100 putamanje. Za leenje svih alkoholiara SAD izdvaja godinje min. 50 milijardi dolara!

U SAD-u, iz porodinog budeta izdvaja se 3% za alkoholna pia, a u Srbiji preko 6%.

U Italiji 1% budeta za zdravstvo ide za leenje zavisnika. Od toga 90% ide za leenje narkomana, a

svega 10% za leenje alkoholiara.90% ljudi pije alkohol bar u jednom periodu svog ivota. 30% konzumenata alkohola ima ivotneprobleme vezane za alkohol.

Tip II ili Tip B alkoholizam je udruen sa kriminalitetom, zavisnou od ostalih psihoaktivnihsupstanci, antisocijalnim ponaanjem...

Alkohol, ene i reklame

Autor: psiholog Ivana Arsi

Alkoholizam kod ena predstavlja poseban socijalno-medicinski problem obzirom na bioloku

ulogu koju ena ima u porodici i drutvu. Tek ezdesetih godina ovog veka objavljene su prve studije oenama alkoholiarima koje nagovetavaju da jeena alkoholiardonekle bolesnija od mukarcaalkoholiara, jer je ona psiholoki konfuznija i konfliktnija linost.

to se brojnog odnosa alkoholiara meu polovima tie, ene su bitno smanjile prednost mukaraca,govore statistike. Danas je taj odnos, priblino, 4:1 ako gledamo odnos mukaraca prema enama, uznapomenu da ene mnogo ee upranjavaju pritajeni nain opijanja, dok se jai pol opija bezskrivanja.

Osobe oba pola ispoljavaju netolerantnost u odnosu na alkoholizam kod ena, a nije retka pojava da isame ene alkoholiari pokazuju oseanje odvratnosti kada o tome govore.

Ovakve kvalifikacije potiu iz tradicionalnog stava koji se odnosi na ulogu ene u drutvu, jer ena koja

prekomerno pije ne moe uzorno da se ponaa. Kao takva, ne moe da bude dobra ni majka, nisupruga, ni roditelj, ni vaspita, ni saradnik, niti ona moe seksualno da se kontrolie, bar onako kakoto tradicionalno moralna pravila propisuju i zahtevaju.

Prema tome, miljenje o moralnoj slabosti alkoholiara eksplicitnije se odnosi na ene nego namukarce. To, uostalom, nije udno kada se uzme u obzir da se ena oduvek smatrala nosiocem, ali ikrivcem za poremeen kvalitet emocionalnih odnosa u porodinom miljeu.

Put ka dnu

Na nastanak i razvoj alkoholizma kod ena utiu: - socio-kulturni faktori- individualni

-brano porodini faktori
http://www.stetoskop.info/Alkoholizam-630-c33-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkoholizam-630-c33-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Zene-sve-cesce-piju-276-c3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Zene-sve-cesce-piju-276-c3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Zene-sve-cesce-piju-276-c3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Zene-sve-cesce-piju-276-c3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkoholizam-630-c33-sickness.htm


8/34

Od individualnih faktora najei su: usamljenost, nesigurnost, stres, nisko samopotovanje,kao i neki telesni faktori (predmenstrualna napetost i poremeaj menstrualnog ciklusa).Hormonalna neravnotea podstie alkoholizam. S tim u vezi primeeno je da mnoge ene poinju saintenzivnijim opijanjima u doba ulaska u menopauzu.

Od brano-porodinih faktora najznaajniji su: nezadovoljstvo brakom, trudnoa, pobaaj, razvod,

gubitak mua, odlazak dece iz porodice, odnosno sindrom praznog gnezda...Promene koje nisu mimoile ni nae drutvo, donele su enama daleko vie uloga i obaveza.Emancipacija ena za nus pojavu ima alkoholizam koje su u nedovoljno pripremljene ule u ovajproces. Finansijska samostalnost, oslobaanje i prestanak diskriminacije ena na javnim mestima,dozvolile su im, da piju kao mukarci.

Uticaj alkohola na organizam

Klinikim istraivanjima potvreno je to da je organizam ene mnogo vie osetljiv na toksino dejstvoalkohola nego organizam mukarca. ene su nie rastom i manje telesne teine, a telo im sadri viemasti, ak i ako su mrave.

Alkohol ne moe dobro dacirkulie kroz masno tkivo, jer je ono slabo prokrvljeno, pa odlazi ravno uglavu, gde je dotok krvi najbolji. Koncentracija alkohola u krvi kod nenijeg pola dostie vrhunac brenego kod dentlmena i due ta vrednost ostaje visoka.

Organizam ene sporije razgrauje alkohol nego telo mukarca. Kod pripadnica enskog pola veomabrzo se javlja oteenje tena (koa lica ogrubi), podonjaci postaju izraeniji, a bore naglaenije.

Alkohol smanjuje plodnost i poveava anse za obolevanje od raka. Oko 10% sluajeva gde jedijagnostikovan rak dojkemoe se rei da je uzrok alkohol.

Usled prekomerne i dugotrajne upotrebe alkohola, organizam postepeno poinje da slabi, a zdravlje serapidno naruava. Tada se javljaju obolenja unutranjih organa: srce,jetra,stomak,pankreas. Utoj fazi koa postaje suva, perutava, istanjena, zborana, a ponekad se javljaju i krvni podlivi.

Veina alkoholiarki znatno manje pije ili prestaje da uzima alkohol tokom trudnoe. Verovatno zbogtoga to veliki znaaj pridaju materinstvu. Alkohol koji trudnica uzima, preko organa za varenje injihove sluzokoe dospeva u krvotok, a odatle u sve organe i u sva tkiva organizma. Preko majinogkrvotoka alkohol dospeva i u krvne sudove materice u kojoj se razvija plod.

Konzumiranje alkohola u trudnoi jedan je od faktora koji za rezultat ima prevremeni poroaj ilipoba. Procenjuje se da opijanje u prva tri meseca trudnoe predstavlja veliki faktor rizika.

Pretpostavlja se, da ak i umerena upotreba alkohola u toku prvih sedam nedelja trudnoe moe dadovede do pojave fetalnog alkoholnog sindroma.

Simptomi "fetalnog alkoholnog sindroma" su:

1. Strada bebin centralni nervni sistem. Takve bebe su psihiki zaostale, imaju malu glavu ifunkcionalno-neuroloke poremeaje.2. Zaostaju usomatskom razvoju. To znai da se raaju sa manjom telesnom teinom i sa manjomtelesnom duinom u odnosu na normalno novoroene. One kasne u mentalnom i fizikom razvoju.3. Ove bebe esto imaju deformitet lica. Oni otvor im je kratak i uzan. Imaju mali nos i upalo lice.Razdaljina izmeu nosa i usta je velika.4. Javljaju se takozvane minor anomalije: anomalije uiju, anomalije usana i nepca,abnormalne crte dlana, iskrivljeni prsti, poveana dlakavost.5. Javljaju se major anomalije: razrokost, deformitet skeleta, anomalije srca, bubrega, genitalnih idrugih organa.

enska depresija

ene preteno karakterie usamljeno i tajno opijanje. Kod njih je karakteristino to da je alkoholizamsimptomatski, on je znak nekog poremeaja, vrlo esto nekog oblikadepresijekoji onda ene potiru
http://www.stetoskop.info/Steatoza-Masna-jetra-790-c28-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Steatoza-Masna-jetra-790-c28-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Steatoza-Masna-jetra-790-c28-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Hronicni-pankreatitis-641-c28-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Hronicni-pankreatitis-641-c28-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Hronicni-pankreatitis-641-c28-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Prevremeni-porodjaj-1282-c25-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Prevremeni-porodjaj-1282-c25-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Prevremeni-porodjaj-1282-c25-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Spontan-pobacaj-1279-c25-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Spontan-pobacaj-1279-c25-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Razvoj-bebe-do-sestog-meseca-2826-s1-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Razvoj-bebe-do-sestog-meseca-2826-s1-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Razvoj-bebe-do-sestog-meseca-2826-s1-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Urodjene-malformacije-spoljasnjeg-uva-1423-c32-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Urodjene-malformacije-spoljasnjeg-uva-1423-c32-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Rascepi-usana-i-nepca-2923-s1-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Rascepi-usana-i-nepca-2923-s1-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Depresija-u-zena-kroz-zivotne-cikluse-1771-c3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Depresija-u-zena-kroz-zivotne-cikluse-1771-c3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Depresija-u-zena-kroz-zivotne-cikluse-1771-c3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Depresija-u-zena-kroz-zivotne-cikluse-1771-c3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Rascepi-usana-i-nepca-2923-s1-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Urodjene-malformacije-spoljasnjeg-uva-1423-c32-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Razvoj-bebe-do-sestog-meseca-2826-s1-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Spontan-pobacaj-1279-c25-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Prevremeni-porodjaj-1282-c25-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Hronicni-pankreatitis-641-c28-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Steatoza-Masna-jetra-790-c28-sickness.htm


9/34

uzimajui aicu. Oseaju se bolje i misle da e na taj nain izbei depresiju i razreiti neke drugeprobleme. Ovakvo ponaanje vremenom prelazi u zavisnost.

ena se tee odluuje naleenjezbog osude koja sledi posle toga i zbog etikete koja joj se pripisuje.One su ee nego mukarci sklone da negiraju svoj alkoholizam, ime umanjuju ansu da seblagovremeno jave na leenje. Otuda i zakljuci da se ene ree javljaju na leenje, da je u proseku,

grupa ena koje se javljaju na leenje starija u odnosu na grupu mukaraca.

Uticaj medija na pojavu alkoholizma kod enaIndustrija alkoholnih pia shvatila je da danas ene donose mnogo vie ekonomskih odluka negoranije. Zato sve vie reklamiraju specifina alkoholna pia za ene.

Strunjaci tvrde da je alkoholizam kao problem postao sve vei poto su se na tritu pojavili napici samalim procentom alkohola. U tim slatkim napicima alkohol se skoro i ne oseti, ali njegovo dejstvo jeprilino jako.

Likeri i pia sa malim procentom alkohola veoma su ukusni, ali prouzrokuju veu zavisnost odmukih pia. Neretko se deava da lekovi i alkohol idu "u paketu".

Zbog ogromnih profita koje izvlae iz prodaje alkoholnih pia , alkoholnoj industriji i savremenimdrutvima nije mnogo stalo do temeljne socijalne kontrole i kontrolisanja obolelih. Pre bi se moglotvrditi suprotno.

To se ogleda u veoma monom propagandnom aparatu u veini visokoindustrijalizovanih zemalja kojealkoholna pia reklamiraju kao najbre i najefikasnije sredstvo individualnog i grupnog oputanja iuivanja, to doprinosi izrazito hedonistikom opijenju.

Tolerantnost okoline na opijanje veoma je visoka. Tako, od unoenja malih doza alkohola do linih itelesnih znakova intoksikacije, proe mnogo dragocenog vremena. Okolina kasno stupa na scenusvojim sistemom osuda i izolacija.

Stav javnog mnjenja moe biti dvojak:

a) javno mnjenje moe saaljevati alkoholiara i tako indukovati odnos saaljevanja kod ostalihlanova alkoholiareve porodice;

b) javno mnjenje se moe osetiti ugroenim i formirati negativan stav osuivanja alkoholiara zbogsvih prateih manifestacija alkoholizma.

U oba navedena sluaja dolazi do omalovaavanja linosti alkoholiara.

U naim krajevima konzumiranje alkoholnih pia je prihvaeno kao nepisano socijalno praviloponaanja u drutvenom i poslovnom ivotu. Na takav stav utie i ogromna proizvodnja alkoholnihpia i njihova neograniena i odlino organizovana i propagandna dis tribucija. Otuda je u pojedinimsredinama potronja alkohola i stopa alkoholizma direktno proporcionalna proizvodnji alkoholnih

pia.

Mediji bi mogli, zbog reklamiranja alkoholnih pia, da snose deo odgovornosti za pojavu ove bolesti.Oni danas diktiraju sistem vrednosti i nova pravila savremenog ivota reklamirajui alkoholna pia kaodeo svakodnevnice.

Neretko u reklamama uestvuju ene koje reklamiraju novi ru, kreditnu karticu ili novi ampon zakosu, doterane, u tiklama, ispijajui au estokog pia. Ili, danas se najvie reklamirau piva samladiima oko ijih su stolova prelepe devojke.Svuda oko nas su bilbordi i televizijske reklame koje promoviu alkohol.

Mediji alju jasnu poruku u kojoj odobravaju konzumiranje alkoholnih pia i nameu nove modeleponaanja kojemladibrzo ue i prihvataju. Drutvo kao celina i dalje ne shvata taj problem ozbiljno

pa bi u budunosti, upozoravaju strunjaci, posledice i cena mogle biti previsoke.
http://www.stetoskop.info/Odvikavanje-od-alkohola-da-li-uspeva-454-c20-content.htm?b7http://www.stetoskop.info/Odvikavanje-od-alkohola-da-li-uspeva-454-c20-content.htm?b7http://www.stetoskop.info/Odvikavanje-od-alkohola-da-li-uspeva-454-c20-content.htm?b7http://www.stetoskop.info/Alkohol-i-lekovi-481-s3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkohol-i-lekovi-481-s3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkohol-nova-droga-mladih-1559-s7-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkohol-nova-droga-mladih-1559-s7-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkohol-nova-droga-mladih-1559-s7-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkohol-nova-droga-mladih-1559-s7-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkohol-i-lekovi-481-s3-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Odvikavanje-od-alkohola-da-li-uspeva-454-c20-content.htm?b7


10/34

Seksualno ponaanje i alkoholizam

Autor: psiholog ilijeta KrivokapiTekoe u definisanju normalne seksualnosti lee u irokom dijapazonu

njenog ispoljavanja, individualne i socijalne specifinosti. Prihvatljivkonstrukt za definisanje normalnosti je sledee odreenje: u okvir normemogu se svrstati seksualne aktivnosti, ponaanja i radnje koje se javljajukod zrelih pojedinaca razliitog pola, njima su prihvatljive, ne tetenjihovom zdravlju i ne naruavaju norme zajednikog drutvenog ivota.

Seksualnost

Prouavanje seksualnosti bilo je, a po mnogo emu i ostalo, tabu oblast. Za to postoje mnogi razlozi,jedan od najznaajnijih je istorijsko naslee. Istraivanje seksualnosti krenulo je preko poremeaja iabnormalnosti i danas je mnogo lake odrediti devijacije od sadraja normalnog seksualnog ponaanja.

Normalan seksualni nagon uslovljen je anatomskim i fiziolokim integritetom mozga i funkcijom

seksualnih centara. Modifikacije ili slabljenje nagona esto je posledica fiziolokih faktora, od kojih sunajei: zloupotreba supstanci, depresija i stresna stanja.

Bolesti zavisnosti

Prouavanje bolesti zavisnosti, sa druge strane, ve dugo je u samom vrhu naunog istraivanja.Iskonska potreba oveka da obezbedi uitak, spokoj, blagostanje ili zaborav, vekovima ga je vodila uekperimentisanje sa supstancama koje menjaju svest.

Alkohol je bio i ostao najdostupnija i najzloupotrebljavanija supstanca. Hronina upotreba dovodi,relativno brzo, do stvaranja alkoholne zavisnosti. To je kompleksan poremeaj, koji osobu menja ioteuje na telesnom, socijalnom i psihikom planu.

Obrazac seksualnog funkcionisanja alkoholiaraPovezivanje ove dve oblasti ( alkoholizam i seksualnosti) bila je centralna tema ovog rada. Unaunim radovima malo je istraivana ova veza. Predmet interesovanja dominantno je bio vezan zaseksualne disfunkcije, koje se javljaju kao posledica alkoholizma ili agresivno ponaanje koje nastajeusled konzumacije alkohola. Polazei od teze da je seksualnost sloen fenomen koji ne moemo svestina frekvenciju odnosa ili broj partnera, ve da se seksualna elja ili seksualna budnost vidi u razliitimseksualnim aktivnostima i doivljajima, eleli smo da ispitamo aspekt uobiajenog, normalnogponaanja zavisnika i da klinikoj slici ili razumevanju alkoholiara damo potpuniji uvid.

Za zadovoljavajue ili adekvatno seksualno funkcionisanje neophodno je zdravlje i odreen nainivota, kod alkoholizma imamo znaajne izmene oba faktora. Naa oekivanja odnosila su se na izmeneu seksualnom ponaanju nastale kao posledica upotrebe alkohola. Rezultati su delom potvrdilioekivanja.

Sa teorijskih polazita, neke zasnovane hipoteze nisu potvrene, ali je evidentirana tendencija uponaanju za koju se moe rei da je obrazac seksualnog funkcionisanja alkoholiara. Uvaili smo,svakako, otpore u ispitivanju seksualnosti, karakteristike linosti zavisnika, kao i trenutak leenja kojiutie na neke procene.

Pored erektilnih smetnji ili tekoa u genitalnom odgovoru, obrazac se odnosi na emocionalnukomponentu u seksualnom ponaanju, odnosno, bliskost ili stepen intime sa partnerom.

Izlazei iz strogih biolokih zakona reprodukcije, ovek je vremenom svojoj seksualnosti dodao ljubav,privrenost, bliskost i potovanje. Podaci iz sfere seksualnosti koji govore o ovoj vezi (ljubavnapredigra, oseanja tokom seksualnih aktivnosti, konkretna seksualna ponaanja) ukazuju da su naovom planu alkoholiari oteeni svojom boleu.

Neka istraivanja govore u prilog smanjivanju seksualnog nagona kod alkoholiara u vidu inhibirane
http://www.stetoskop.info/Alkoholizam-630-c33-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkoholizam-630-c33-sickness.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkoholizam-630-c33-sickness.htm


11/34

seksualne elje. Podaci u istraivanju (deo o snovima, matanja imasturbacija) ne potvruju padlibidinozne energije.

Alkoholiari se ee samozadovoljavaju i tokom sanjanja snova sa seksualnim sadrajem lako doiveorgazam. Njihove potrebe za seksualnim kontaktom su vee od onih koje imaju, ali na planurealizacije su manje uspeni, uestalost koitusaje smanjena. Zakljuujemo da alkohol izaziva smetnje

u seksualnim odnosima, jer je njihova frekvencija manja, odnosi krae traju i opisani su sa manjeintenzivnih oseanja.

Na stavove prema seksu alkohol nije imao mnogo uticaja, bazinistavovi o seksualnosti nisu modifikovani zloupotrebom alkohola.

Na nivou linosti, potvrena je poznata slika alkoholiara kao:nepoverljive, neiskrene i sebine osobe, neefikasne i nekritine,egocentrine i neistrajne, sa izraenom ulnosti, gladne stimulacije,sklone negativnim emocijama, sa lakim razvijanjem oseanjapovreenosti, emocionalno nestabilne.

Ove crte linosti dodatno potkrepljuju tezu o obrascu seksualnog

funkcionisanja alkoholiara, jer seksualnost podrazumeva potrebu zarazmenom i bliskou i na telesnom i na emotivnom planu, na kojem sualkoholiari insuficijentni.

Teorijski i praktini znaaj ovog rada nalazi se u boljem razumevanjuklinke slike alkoholizma, definisanju terapijskih ciljeva i pripreme preventivnih programa.

Alkoholizam kao socio-medicinska bolest

Alkoholizam kao socio-medicinska bolest je broj tri u svetu (po posledicama, oboljenjima ismrtnosti) i zahteva kontinuirano prouavanje i istraivanje. Manifestacije zavisnosti evidentiraju se usvim sferama ivota. Teorijski znaaj ovog rada nalazi se u razumevanju linosti alkoholiara iizmenama koje nastaju usled hronine upotrebe alkohola na njegovu seksualnu/polnu elju i obrasceseksualnog funkcionisanja.

Leenje alkoholizma je dug, kompleksan i skup proces. Apstinencija je samo jedan od zahtevaleenja, ne i cilj terapije.Nuna je kompletna restrukturacija porodice sa prihvatanjem novih oblika ponaanja, vraanjemuloga, bliskosti, poverenja, otvorene i jasne komunikacije.Porodina terapija najee se zasniva na sistemskom pristupu i u leenju uestvuje saradnikkopacijent.

Seksualni problemi se podrazumevaju, eventualno evidentiraju, ali se tokom terapije na njimakonkretno ne radi. Zahteva se da se novi oblici pona anja prihvate i oekuje da se oni prenesu i naoblast seksualnog funkcionisanja. Nekoliko dostupnih klinikih izvetaja upuuju na zakljuak da nedolazi do unapreenja seksualnog prilagoavanja neposredno nakon tretmana alkoholizma. (Jensen,1984, OFarrell, Kleinke, Cutter, 1998).

Alkoholizam negativno utie na seksualnostRezultati naeg istraivanja ukazuju da je seksualnost modifikovana ili oteena usled hroninogopijenja i da se osobenost ovih izmena vie ogleda u emocionalnoj sferi, bliskosti i otvorenosti, nego uneadekvatnom seksualnom odgovoru.Prihvatajui znaaj emocionalno-seksualnog sklada u partnerskim relacijama, oekujemo da oporavakbude bri i efikasniji ako tokom terapije znaajnije obratimo panju ili interveniemo u domenuseksualnosti.

Upotreba alkohola u drutveno prihvatljivim dozama, smanjuje neke seksualne inhibicije, stvarajuioseaj oputenosti, smanjene odgovornosti i povean interes za seks, to sve moe da olakavaseksualno uzbuenje. Povremena upotreba alkohola veoma esto ima upravo ove motive, mada

ljudi zaboravljaju na multifaktorijalnu uslovljenost njegovog dejstva, koje pored farmakolokihukljuuje i psiholoke, socijalne i aktuelne komponente.
http://www.stetoskop.info/Priroda-erotskog-mastanja-451-s8-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Priroda-erotskog-mastanja-451-s8-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Priroda-erotskog-mastanja-451-s8-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Samozadovoljavanje-435-c19-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Samozadovoljavanje-435-c19-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Samozadovoljavanje-435-c19-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Samozadovoljavanje-435-c19-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Priroda-erotskog-mastanja-451-s8-content.htm


12/34

Preventivni programi moraju uvaiti iskustvo koje ljudi imaju sa alkoholom i na kojem bazirajustavove o moi alkohola na seksualnom planu. Istraivanja koja ukazuju da se seksualnost neminovnomodifikuje kod kontinuirane upotrebe ili unoenja veih koliina alkohola su odlian oslonac zarazbijanje mitova i dugorono odluivanje.

Mukarci su posebno osetljivi u domenu svoje seksualnosti i moraju biti jasno informisani o

negativnom dejstvu alkohola, koji im ne daje snagu i potenciju, ve naprotiv oduzima mogunost zakvalitetan i bogat seksualni ivot, uz dodatne erektilne smetnje.

Alkohol kao droga

Droga prvog kontakta meu populacijom mladih je alkohol. On modifikuje sve funkcije, seksualnutakoe. Upravo zato tema " mladi i alkohol" zaokuplja naunu panju.

Mlade osobe formiraju svoje stavove i strukturiu znanja upravo u periodu kada se i deava prvoiskustvo sa alkoholom i budi seksualna potreba i rezultate koji ukazuju da ona vremenom uz alkoholslabi, otuuje ih od partnera, okree ka sebi i smanjuje realizaciju, neophodno je uneti u preventivneprograme namenjene ovoj uzrasnoj grupi.

Alkoholizam i depresijaAutor: prim dr Vojin PopoviAlkoholizam je neinfektivna epidemija XXI veka. Po oboljevanju i smrtnostinalazi se na treem mestu meu svim poremeajima zdravlja (izakardiovaskularnih i malignih oboljenja). Oko 3-5% celokupne svetskepopulacije ine alkoholiari.

Ako se posmatra samo punoletna populacija, broj obolelih od alkoholnebolesti je 10-15%. Od tog broja, 10% je mukaraca i 3-5% ena.Konzumiranje alkohola prisutno je i kod maloletnika: 5% uenika osmog

razreda svakodnevno konzumira alkohol, a u zavrnim razredima srednje kole taj broj ide i do 20%.Oko 2/3 srednjokolaca se napije bar jednom u est meseci!

Alkoholna bolest ima brojne telesne i psihike komplikacije

Telesne komplikacije

Od telesnih komplikacija najznaajnija su oteenja nerava, jetre, pankreasa, srca. U terminalnimstadijuma oboljenja ovih organa dolazi i do smrtnog ishoda (ciroza jetre, pankreatitis,miokardiopatija).

Psihike komplikacijePsihike komplikacije su takoe este: delirium tremens, alkoholna halucinoza, alkoholna paranoja,alkoholna epilepsija, alkoholna demenca, patoloko napito stanje, opti psihiki poremeaji

alkoholiara (depresija, neuroze, poremeaji linosti).

Ranije se smatralo da se opti psihiki poremeaji (depresija, neuroze, poremeaji linosti) relativnoretko javljaju kod alkoholiara, odnosno, da se javljaju kao sekundarni u odnosu na alkoholizam u 90%sluajeva. Meutim, poslednjih godina brojna istraivanja, ali i naa iskustva na Odeljenju zaalkoholizam Specijalne psihijatrijske bolnice govore da se alkoholizam esto javlja kao sekundarniporemeaj. Sekundarni (simptomatski) alkoholizam najee se javlja kod poremeaja linosti iciklotimnih osoba. Kod ovih osoba sa dominacijom afektivnih simptoma (ciklotimija - ciklinapromena raspoloenja), postoji tzv. pseudoperiodini (pseudodipsomanski) alkoholizam: osobe pijusamo u subdepresivnim ili hipomaninim fazama.

Depresija (primarni ili sekundarni poremeaj)

est je komorbiditet (istovremeno prisustvo) depresije i alkoholizma. Depresija je uzrok velikog brojasamoubistava kod alkoholiara. Od svih samoubica, 20% ine alkoholiari. Oko 80% alkoholiara bar
http://www.stetoskop.info/Alkohol-nova-droga-mladih-1559-s7-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkohol-nova-droga-mladih-1559-s7-content.htmhttp://www.stetoskop.info/Alkohol-nova-droga-mladih-1559-s7-content.htm


13/34

jednom u ivotu ima period sa intenzivnim depresivnim simptomima. Od tog broja, 1/3 njih imasimptome major (velike) depresije bar dve nedelje! Nakon jedne nedelje apstinencije 40% alkoholiaraima depresivne simptome.

Dakle, esto se postavlja pitanje ta je starije, koka ili jaje (da li se prvo javlja depresija, a potomalkoholizam ili je stvar obrnuta)? Takoe, postavlja se pitanje da li je alkoholizam samo depresivni

simptom, odnosno da li su alkoholiari depresivne osobe koje imaju latentno i prolongirano suicidalnoponaanje (kao i ostale bolesti zavisnosti, gde konzumiranje supstance polako, ali sigurno vodi usmrt)? Da li je alkoholizam izraz Frojdovog tanatos nagona (nagon smrti, nagon za destrukcijom,unitenjem)?

Iskustva domaih i stranih strunjaka koji se bave problemom alkoholizma, ukazuju na postojanjedepresivnih simptoma kod velikog broja alkoholiara. Brojne studije ukazuju na blagotvorno dejstvoantidepresiva u leenju alkoholnih zavisnika. Antidepresivi, naroito oni novije generacije (Flunirin,Cipralex, Seroxat, Zoloft, Efectin, Trittico, Remeron), vrlo brzo dovode do poboljanja njihovogpsihikog stanja.

Naime, tokom prve nedelje leenja antidepresivima dolazi do smanjenja anksioznosti i regulisanjaspavanja. Krajem druge nedelje dolazi do znaajnog poboljanja raspoloenja. Takoe, do lazi i do

smanjenja udnje (eng. craving) za alkoholom, kao i do porasta motivacije za duom apstinencijom.Objanjenje je relativno jednostavno. Alkoholol dovodi do porasta pojedinih supstanci u mozgu(serotonin, dopamin) koji popravljaju raspoloenje.

Prestanak konzumacije alkohola dovodi do smanjenja gore pomenutih supstanci i posledinogdepresivnog raspoloenja. Antidepresivi nadometaju antidepresivno dejsvo alkohola i samim timotklanjaju depresivne simptome (neraspoloenje, nemogunost doivljavanja radosti, doivljajbezperspektivnosti, gubitak inicijative, volje, nesanica, smanjenje apetita, seksualnog nagona,socijalnih kontakata). Studije ukazuju i na to da i kada nastane ponovno propijanje, alkoholiari pijumanje koliine alkohola nego bez antidepresiva.

Umesto zakljuka

Na kraju, moemo rei da je depresivnost esta kod alkoholiara. Jo uvek ne znamo da li je depresijaprimarno ili sekundarno oboljenje u odnosu na alkoholizam. Vano je da antidepresivi povoljno utiuna povlaenje depresivnih simptoma, smanjenje elje (udnje) za alkoholom, kao i na jaanjemotivacije za duom apstinencijom.

Depresija bolest dananjice

Koji su tipini simptomi depresije?Depresijase sastoji od velikog broja telesnih i psihikih simptoma. esto

je teko postaviti dijagnozu. Bolesnik esto teko moe da razume da se izamnogih telesnih simptoma zapravo krije depresija. Ovakva slika bolestiopisuje se kao larvirana depresija koja je po sredi kada se pre svihpojavljuju sledei telesne tegobe:

* Poremeaji sna* Stezanje u grlu i grudima

* Problemi sa apetitom* Gubitak teine

* Zatvor* Glavobolja

* Bolovi u vratnom ili kimenom delu * Tegobe organa za varenje, tegobe sa srcem


14/34

U sluaju postojanja navedenih simptoma, lekar e preduzeti sva potrebna ispitivanja. Ukoliko sepronae nekakav organski uzrok, isti e se svakako leiti. esto obolelom teko pada da prihvati da seiza telesnih tegoba krije depresija i da poveruje da e po uspenoj terapiji depresije, ove telesne tegobeda nestanu. Za uspeh terapije je, dakle, vrlo bitno razumeti da se u pozadini drugih bolesti i simptomamoe kriti depresija.U daljem toku bolesti se pored ovih telesnih tegoba razvijajaju i drugi simptomi. Bolesnik u sve veoj

meri postaje bezvoljan, razvija se oseanje beznaa, pojaava se strah da nikada nee doi doozdravljenja, ne moe niemu vie da se raduje, a neki bolesnici povremeno imaju i oseaj da su udubini mrtvi ili da su kao obamrli.

ta je sa suicidalnou?Da je depresija jedno teko oboljenje, vidi se po tome to jo uvek oko 15% obolelih, na alost, sebioduzme ivot, 20 do 40% pokua samoubistvo, a do 80% pacijenata pod uticajem svoje bolestirazmilja o tome da sebi oduzme ivot.Vano je da bolesnici imaju hrabrosti da o tome otvoreno razgovaraju sa svojim lekarom, ali i salanovima porodice. Uprkos teini oboljenja, depresija se ubraja u bolesti koje se uspeno mogu leiti.

Koje vrste terapije lekovima postoje?

Od 1957. postoje lekovi za leenje depresije, tzv. antidepresivi. Oni u mozgu utiu, izmeu ostalog, nametabolizam odreenih neurotransmitera i na taj nain pokreu antidepresivno dejstvo. U ovoj grupipostoje lekovi koji pored svog dejstva na popravljanje raspoloenja, utiu vie na smirenost i drugi, naaktivnost. Trei su pak u pokretakom smislu neutralni. Zbog toga je vano da i bolesnici i lekari znajukakve su tegobe u pitanju kako bi se odabrao odgovarajui antidepresiv. Simptomi treba da se opiuto je mogue preciznije. U sutini, o antidepresivima treba da se zna da oni sami utiu na popravljanjeraspoloenja. Od odluujueg znaaja je da ne deluju odmah nego tek posle jedne, dve ili ak estsedmica. Bolesnici esto teko razumeju da lek treba da uzimaju danima, a da ne osete nikakvopoboljanje. Bolesnik zato ne treba da bude nestrpljiv i da propisani lek iskljui prevremeno ili nasvoju ruku.Antidepresivi ne stvaraju zavisnost. Istovremeno neki lekovi iz grupe antidepresiva, mogu uslednaglog prestanka uzimanja da prozrokuju tzv. fenomen diskontinuacije (unutranji nemir, muninu,znojenje, glavobolju). Zbog toga se antidepresivi moraju iskljuiti obazrivo (postepenim smanjivanjem

doze u trajanju od nekoliko sedmica). Terapija depresije traje dugo. Po povlaenju simptoma, potrebnoje nastaviti terapiju najmanje est mesci pre nego to zapone smanjivanje doze. Kod bolesnika kodkojih je u pitanju ponovljena depresivna epizoda, leenje traje i due. Mnogi bolesnici misle da moguodmah da iskljue sve lekove im se javi poboljanje. To, na alost, vodi ka ponovnoj pojavi tegoba, saproduetkom trajanja oboljenja kao posledicom. Iz ovoga se vidi koliko je bitno da se bolesnikdosledno pridrava saveta svog lekara.Svakako da i antidepresivi imaju neeljena dejstva. Na alost, ona se pojavljuju najee na poetkuleenja i upravo zbog toga trae spremnost da se lek i dalje uzima. Takozvani klasini, struno nazvanitriciklini antidepresivi, tokom leenja esto dovode do poveanja teine i do iritirajueg, alibezopasnog suenja usta, te umaranja, zbog ega je preporuljivo da se ovi lekovi uzimaju uvee. Jednagrupa antidepresiva, razvijena poslednjih godina, tzv. selektivni inhibitori preuzimanja serotonina(SSRI) ne stvaraju umor. Tipina neeljena dejstva ovih lekova na poetku leenja su jutarnjamunina, izrazit unutranji nemir i glavobolja. Ovi novi antidepresivi u manjoj meri dovode do

poveanja teine i bolesnici ih uglavnom dobro podnose.Lekar je jedini koji moe da odlui koji lek je odgovarajui za kojeg bolesnika.

Koje vrste terapije bez lekova postoje?

Na poetku leenja na prvom mestu se nalazi tzv. pratea psihoterapija, dakle ohrabrujui,dobronameran razgovor koji prua objanjenj i uveravanje da postoji naklonost i razumevanj e.Mogu se primeniti odreeni psihoterapeutski postupci ako su depresiju izazvali realni, teki ivotnidogaaji, kao to su gubitak posla, razvod ili gubitak bliske osobe. Kognitivno-bihejvioralna terapijapokazuje bolesniku puteve iz njegovog, depresivnog ugla. Bolesnici treba da izgrade realna oekivanja,kao i sposobnost da savladaju ivotne probleme, koje su za vreme bolesti doivljavali kao nereive.

Depresija - bolest 21.veka


15/34

Autor: dr Nadja Mari Bojovi

Treba otimati radostdanima sto bee

na svetu mreti je lakoiveti je tee.

Majakovski

Vreme u kome ivimo, sve vie napetosti i neizvesnosti uz umanjenjeuporita u osnovnim duevnim utoitima - bliskosti i oseanju poverenja,ine da se povremeno oseamo neraspoloeno. Ovo neraspoloenje neretkonazivamo "depresijom". S druge strane, bolest ili gubitak blinjih, neuspeh

u karijeri ili medjuljudski problemi takodje mogu da izazovu stanje tuge za koje neretko upotrebimoisti termin - depresija.

Savremeni ovek ima bogatiji psiholoki renik i koristi sve sloenije termine da izrazi sebe, i u tomeesto zanemari da jednostavno kae - "tuan sam", "besan sam", "uplaen sam". Kada kae "depresija", moe da osea samo neke od navedenih, tzv. osnovnih emocija ali zapravo upotrebom rei" depresija" sebe opisuje bolesnijim nego sto zapravo jeste. Sam sebi daje dijagnozu, sto ipak trebaostaviti lekarima.

Upoznati depresiju

U stvari, ono to svako od nas sam sebi moe da ugodi, jeste da se paljivo informie o depresiji.Boljim poznavanjem glavnih injenica o depresijipomoie i sebi i blinjima da se, ukoliko se bolestzaista pojavi, njoj brzo stane na put tako da se osoba vrati svom produktivnom ivotu brzo i bezposledica. U suprotnom, neleena bolest moze da dobije hronian tok i da u velikoj meri ugrozi mnogeaspekte svakodnevice obolelog i njegovih blinjih. Jedna od tipinih, vrlo nepovoljnih stranadepresije je da nadvladava volju obolelog, gasi mogunost reagovanja.

U sredinama u kojima se o depresiji ne govori mnogo u sredstvima informisanja, svega oko 20%osoba sa depresijom odgovarajuce se lei! Ako podjemo od injenice da, dok ovo itate, oko 4%

osoba iz nae sredine ima neki od depresivnih poremeaja, to znai da je 250 000 ljudi u Srbiji u ovomtrenutku neraspoloeno nedeljama i mesecima, da im je teko da rade, da obave osnovne dnevneaktivnosti i da ostvare minimum komunikacije, da loe spavaju, oseaju povremeni ili stalni strah,brigu, a neki od njih intenzivno razmiljaju na koji nain da okonaju svoj ivot...

Iako se moe rei da je " Depresija bolest sa hiljadu lica koja se kod svakog bolesnika ispoljava najedinstven nacin" (Jakovljevic, M.,2005), ipak postoje neka zajednika svojstva. Depresija je, naime,ozbiljno kliniko stanje, i ono ima odredjene karakteristike: mehanizam nastanka, klinike simptome iodredjene forme, tok, kao i odredjen odgovor na primenjenu terapiju.

ta je depresija?Depresijaje bolest koja utie na raspoloenje, oseanja, misli, ponaanje i zdrvlje uopte. Depresiju

karakterie povlaenje bolesnika u sebe, potitenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita,preputanje mranim mislima, brizi i samookrivljavanju, usporen misaoni tok, beznadnadenost ibespomonost.

Raspoloenje: Promene raspoloenja mogu se smenjivati tokom dana: esto je stanje tee ujutru, araspoloenje se popravlja kako dan napreduje. Ipak, nain promene raspoloenja moe biti potpunoobrnut. Postoji nesposobnost uivanja u stvarima, stalni oseaj teskobe. Uz to, esto postoji doivljajbeznaa.

San: Poremeen san, esto s ustajanjem vrlo rano ujutro (tipicno je budjenje "u pet"), i nemogunostnastavljanja normalnog sna, esto usled "rojenja" neprijatnih misli. Kod manjeg broja postoji ipreterano spavanje - "beanje u san".

Usporenost: opte usporavanje misaonog toka, ali i govora i telesnih kretnji


16/34

Energija: Manjak energije; gubitak apetita i pad telesne teine ili, redje, pojaan apetit; smanjena eljaza seksom; povlaenje od ljudi.

Depresivna epizoda

Pamenje, koncentracija, misli: manjak koncentracije; zaboravnost; negativne misli o budunosti;samookrivljavanje i nisko samopouzdanje; preokupiranost bolestima. Ako simptomi traju 2 nedelje ili

vie, gotovo svaki dan, govori se o depresivnoj epizodi. Prema teini klinike slike, epizoda moze bitiblaga, umerena ili teka. Teka depresivna epizoda moze da bude udruena i sa bizarnim ulnimdoivljajima i sumanutim idejama, i tada se radi o psihotinoj tekoj depresivnoj epizodi. U tokuivota, deperesivna epizoda se moe pojaviti jednom, ali i vie puta. U drugom sluaju rec je oponavljajuem depresivnom poremeaju. Ako se osim ponavljajuih depresivnih epizoda kod jedneosobe povremeno javlja i euforino raspoloenje koje traje dve ili vie nedelja, tada je re o bipolarnomporemeaju.

Zato se pojavljuje depresija?Depresiju ini niz organizvanih obrazaca reagovanja na dogadjaje i spoljanja iskustva. O tome kakoovi obrasci nastaju ima dosta teorija, a to znai da se jedinstven (tj. taan) uzrok jos uvek ne zna. Ipak,pojednostavljeno, smatra se da se depresija pojavljuje zbog dve grupe uzroka: unutranjih i

spoljanjih.

Unutranji uzroci se nazivaju i "predispozicija". Predispozicija se ili nasledjuje od srodnika ili sevrlo rano (embrionalno ili neposredno po rodjenju) stie. Sastoji se od "slabosti" u prenoenjuinformacija u mozgu, sto utie da se osoba osea "loe" tj. da se nain funkcionisanja mozga"preokrene" u onaj koji stvara depresivno raspoloenje. Kod depresije, tipino je da postoji smanjenaosetljivost na pozitivne informacije iz okoline, dok se negativne informacij e primaju na isti nain kao ikod osoba koje su zdrave. Zbog odsustva prijatnih misli, dominiraju uverenja kao sto su: "Nikad minee biti bolje", "ne mogu vie", "nita nema smisla", a iz kojih proistie i doivljaj beznadja, oaja,gubitak svake inicijative, umor i malaksalost. Ako osoba ima jaku "predispoziciju", tada epizode bolestimogu da se pojavljuju i bez nepovoljnih spoljanjih okolnosti. Predispozicija nije apstraktanfenomen. Naime, sve ukazuje da su u pitanju pojedini delovi genoma odgovorni za serotoninskireceptor i puteve, noradrenergike puteve (transmisiju), uz to i osovina koja povezuje hipotalamus-

hipofizu i nadbubreg i hormon stresa-kortizol.Medjutim, ako je predispozicija umerena, a spoljanje okolnosti nepovoljne (spoljanje okolnostipodrazumevaju i rano detinjstvo, ali i aktuelno okruenje; jedna od mogunosti je na primer uenjepo porodinom modelu), takodje se moe javiti preokret u modanoj funkciji i gore navedenimputevima i osovinama, pa se mogu ispoljiti simptomi depresivne epizode. Kod ljudi koji su po prirodiemotivni, plaljivi, nieg samopotovanja, oni koji tee podnose nepravdu i kritiku, depresija se eejavlja.

Spoljanji faktorisu mnogi i mogu se svesti na doivljaj gubitka: u porodici, u karijeri, u sistemu vrednosti; u kvalitetu sopstvenog ivota. Iako redje, ima osoba kod kojih i prividni "uspeh" moe dapostane okida depresije! Na dalje, depresiji moze da prethodi i pojava telesne bolesti, kao izloupotreba alkohola i droga.Osobe bez predispozicije vrlo retko, i to samo u izrazito nepovoljnim okolnostima, pod uticajem

ekstremnih spoljanjih teskoa, takodje mogu da doive depresiju. Kod njih je medjutim trajanjesimptoma uglavnom kratko, a oporavak je brz.

ta je vano znati o toku bolesti?Neleeni depresivni poremeaj moe da dobije hronian tok. Danas se smatra da e sedepresivna epizodaspontano povui tokom 6 meseci (do godinu dana) kod 2/5 obolelih, ali e kodostalih tegobe i dalje postojati i to u blaoj formi kod 1/5, a u izraenoj formi kod 2/5.

Posle prve epizode depresije, 50% osoba nikada vie nee imati depresiju. Medjutim, ako se ponovedve depresivne epizode, verovatnoa da se pojavi i trea raste na 70%, a sledea epizoda poveavarizik od daljih depresija na 90%!

Kako se lei depresija?


17/34

Prvi korak u leenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Ako se sumnja na depresiju,najvaniji korak je brzo javljanje lekaru opte prakse koji e proceniti da li je potrebno daljekonsultovanje sa psihijatrom ili eventualno sa specijalistom druge medicinske grane. Ujedno, bieocenjeno da li je potrebno primeniti terapiju lekovima - antidepresivima, terapiju razgovorom -psihoterapiju ili koristiti oba pristupa. Bilo o kojoj terapiji da je re, oboleli mora redovno, strpljivo idovoljno dugo biti leen jer kratkotrajna poboljanja su samo privid i bolest se bez uporne terapije ne

moe iskoreniti.

Terapija depresije odvija se u tri etape:1. leenje akutne epizode2. stablizacija terapije3. prevencija ponovnog pojavljivanja epizode depresije

U prvoj etapi primenjuju se psihofarmaci, prvenstveno antidepresivi, sa ili bez psihoterapije. U drugojfazi primat ima psihoterapija, udruena sa farmakoterapijom. U treoj etapi postoji vie profilaktikihstrategija i o tome e biti rei kasnije.

Antidepresivi

Antidepresivi su lekovi razliitih struktura koji deluju preko nekoliko mehanizama u mozgu imenjaju ono funkcionisanje nervnih elija i mrea koje lei u osnovi depresivnih simptoma:neraspoloenja, malaksalosti i bezvoljnosti, promena sna i apetita, negativnih misli i loekoncentracije.

Njihov efekat ostvaruje se putem promene koncentracija serotonina i-ili noradrenalina, a osim toga,ire posmatrano, oni aktiviraju modane elije i poboljavaju njihovu vitalnost. Danas se osnovanosmatra da je vitalnost elija mozga (neurona) kod osoba sa depresijom ugroena te da se, ukoliko sedepresija ne lei, smrt modanih elija ubrzava.

Samo psihoaktivne supstance (droge) deluju odmah i za nekoliko minuta stvaraju skok raspoloenja,volje, energije (up). Ako bi antidepresividelovali ovako brzo i jako, od njih bi bilo vie tete negokoristi osoba bi brzo postala zavisna od lekova, a depresijabi se produbila do najstranijih razmerajer bi se nakon brzog povienja raspoloenja ono ubrzo survalo kroz jo dublji pad.

Stoga, treba znati da su antidepresivilekovi koji su paljivo odabrani da ne stvaraju zavisnost, da seuvode u terapiju postepeno, da ostvaruju svoj efekat tek nakon nekoliko nedelja i da efekti koje od njihoekujemo (temeljno, a ne trenutno, leenje depresije) apsolutno nadmauju sporedne efekte kojibi mogli biti nepovoljni za pacijenta.

Efekat antidepresiva u prvih nedelju-dve dana nije veliki, i zbog toga se obino daje i dodatni lek kojie pomoi da se umanji napetost, strah, olaka uspavljivanje i ublai nelagodnost u telu kojuprouzrokuje depresija (anksioliza). Medjutim, u daljem toku leenja, ve nakon 3 ili 4 nedelje,primeuje se da energija raste, da se misli razvedravaju, da i dalje ima faza neraspoloenja ibezvoljnosti alli da su one povremene, a ne stalne i da se sve vie o tegobi i teskobi pria u prolomvremenu. Dakle, antidepresivje poeo da deluje i simptomi bolesti bie u povlaenju sve dok seterapija odrava na odgovarajui nain.

Ne sme da se zaboravi da nijedan lek nije apsolutno idealan: naime, u zavisnosti od njihovogmehanizma dejstva kao i od izuzetnosti organizma svake individue, deava se da leenje prati i pojavaneeljenih dejstava. Kod antidepresiva, na poetki primene, oko 40-50 godina unazad, deavalo seda lek uzrokuje smetnje srane sporovodljivosti, stomane smetnje, da uslovljava ogranienja u ishranii da se sveukupno teko podnosi. Zbog toga su mnogi leeni odustajali od terapije pre nego to sepovoljno dejstvo na depresiju uopte pojavljivalo.

Medjutim, devedesetih godina javlja se preokret: sa pojavom fluoksetina, poinje era konfornijegleenja depresije, a najbolji dokaz za to je sve vei broj osoba koje se rado odluuju na leenje, dobro gapodnose, dovoljno dugo uzimaju antidepresiv i efikasno se vraaju u remisiju ostvarujuizadovoljavajui kvalitet ivota.

Koji su antidepresivi danas na raspolaganju?


18/34

Osnovno je znati da su antidepresivi medjusobno vie slini nego razliiti slini su jer imajuantidepresivni, ali i anksiolitiki efekat koji postiu jednako brzo, a razliiti jer imaju razliite neeljeneefekte. S druge strane, reim davanja se razlikuje prema tome da li se daju jednom ili vie puta dnevno,da li se daju samo u tabletama, kapsulama, draejama ili i putem injekcija (mii, vena), da li seobezbedjuju na teret zdravstvenog osiguranja, da li su registrovani na naem tritu.

Antidepresivi nove generacijeNa primer, fluoksetin, sertralin, paroksetin i escitalopram su tzv. SSRI (inhibitori ponovnogpreuzimanja serotonina: tip antidepresiva koji se karakteriu sposobnou poveavanjakoncentracije serotonina u medjuelijskoj pukotini; postoje i TCA (triciklini antidepresivi ), MAOI(inhibitori mono-amino-oksidaze), NaSSA (Selektivni agonisti noradrenalina i serotonina), SNRI(Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina) itd (Vie o antidepresivima:Antidepresivi, autori: Miroslava Jaovi-Gai, Aleksandar Damjanovi, Nadja Mari, edo Miljevi iDuan Djuri, Beograd 2006).

Ukolikoje jedan od lekova dat i nije postignut eljeni efekat, ili je jaina prateih smetnji tolika da sene moe podneti, pacijent se odmah moe javiti lekaru koji e mu pomoi izborom drugog leka.Napominjemo da je pokazano da su anse da se prvim datim antidepresivom ostvari uspeno leenjeoko 60%. Zbog toga ne treba odustajati, ve nastaviti leenje do povlaenja simptoma akutne faze, toje prvi cilj. Sledei cilj je Stabilizacija terapije.

U fazi Stabilizacije terapije, od znaaja je sledee:

1. antidepresiv se daje do daljnjeg, 6 meseci do godinu dana ali i due, a doza se prilagodjava. Nekilekovi daju se u istoj dozi kao ranije, ostali se smanjuju na oko dve treine ili oko polovine doze, ali otome odluuje lekar razmatrajui mnoge faktore.2.uslovi za psihoterapiju se poboljavaju, pa se savetuje odabir metode prema linosti i kapacitetimapacijenta (kognitivno-bihejvioralna terapija se u vecini zapadnih zemalja smatra psihoterapijom izboraza lecenje depresije!), prema okolnostima i u odnosu na ciljeve. U tom smislu, psihijatar e savetovatipacijenta o koracima koje moe da preduzme. Na kraju, kada se efekti medikamentoznog i psihoterapijskog leenja stabilizuju, najvanije je spreitipojavljivanje sledee epizode prevencija ponovnog pojavljivanja epizode depresije"

Ako je osoba dobro i prestala je da uzima lekove, i dalje postoji rizik tj. mogunost pojave noveepizode, posebno u stresnim situacijama: ako se dogodi da osoba poinje vie da brine i strahuje,slabije da spava, vie da jede, pui ili pije vie alkohola, moe se preventivno dati terapija.

Depresija je teko izleiva bolest, zahteva paljiv odabir leka, rad na sopstvenoj psiholokojarhitektonici, strpljivost i upornost, uz samoposmatranje i samoedukaciju. Prvi, najvei i nezaobilaznikorak ka izleenju pravi se ako se paljivo uje, duboko razume i istinski prihvati stav iskazan u reimaDe Mello-a: Srea je skrivena u nama. Ona ne zavisi od onoga to nam se dogadja, ve od toga kako midogadjaje shvatamo i kako se sa njima nosimo.

Depresija pandemija XXI vekaAutor: prof.dr Miroslava Jaovi GaiDepresija e prema podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2020.godine postati vodei uzrok smrti i onesposobljenosti u enskoj populaciji, aposle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji.Oko 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a vie od dve treinesamoubistava izvre osobe osobe koje se nalaze u tekoj depresiji. U Srbijiminimum 250.000 ljudi ima neki od s imptoma depresije: neraspoloenjekoje traje nedeljama i mesecima, nemogunost odlaska na posao i obavljanjeosnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah.

Kao niz psihofizikih poremeaja depresija je stanje koje karakterie

poremeaj raspoloenja. Potitenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor,svaki ovek se ponekad ovako osea, ali ovakvo raspoloenje proe za nekoliko dana. Depresija jemnogo vie od alosti i oaja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad


19/34

ivotom. Utuenost je prisutna veinu vremena, a sve stvari koje su obino podizale raspoloenje vienemaju pozitivan uticaj. Kod oveka koji pati od depresije moe se promeniti nain razmiljanja. Svetse vidi drugaije, obino u negativnom svetlu, utie na porodini i profesionalni ivot, tako da moe daprouzrokuje socijalnu izolaciju. Moe da se krije izaoseaja iscrpljenosti, a esto je maskirana drugimsmetnjama, kao to su hronina anksionznost ili poremeaj u ishrani.

Uzroci depresijeDepresivno stanje se moe javiti usled samoe, teke bolesti, nakon gubitka drage osobe, tekihuslova ivota, smanjenog kretanja, a takoe moe biti posledica genetskog naslea. Kako tano nastajenauka do danas nije uspela da objasni. Prema najnovijim teorijama smatra se da je pojava depresijepovezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopaminakoji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju. Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomernoluenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloenost hroninom stresu menja funkciju mozga, tako dase mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom tetnog delovanja stresa.

Osnovni simptomi depresije:

- nedostatak ivotne radosti, intenzivna tuga, samosaaljenje, napadi plaa- strah, nemir, zabrinutost, strepnja

- osetljivost ranjivost, razdraljivost- usamljenost, bezvoljnost- oslabljena koncentracija i poremeaj pamenja- nesanica ili velika potreba za snom- umor, iscrpljenost, manjak energije- znaajno smanjen ili povean apetit- somatski bolovi koji nemaju fizike uzroke - elja i razmiljanje o smrti ili planiranje samoubistva

LeenjePrvi korak u leenju depresijeje pravilno postavljanje dijagnoze . Dijagnozu depresijenije tekopostaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom moe proveriti koje simprome

ima i koliko dugo. Uzalud je oekivati da e depresija sama proi snagom volje i pozitivnim miljenjem.To se dogaa retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemoan da ihpovrati. Najvanije je da se pacijent na vreme javi lekaru opte prakse, koji e proceniti da li jepotrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja e se terapija primeniti da li antidepresivi,psihoterapija ili oba pristupa. Za leenje depresije koriste se antidepresivi nove generacije, meukojima je citalopram, lek sa kojim je leenje depresije postalo uspenije, jednostavnije i sa manjerizika.

Korisni saveti u borbi protiv depresije

Za oekivanje je da se depresivni bolesnik osea bolesno, kao i svaki drugi

bolesnik. Nema smisla truditi se izgledati pribrano. S obzirom na to da jedepresija bolest, osoba sa ovim tegobama se moe povui i po potrebi lei, a dazbog toga ne osea griu savesti. Bolesnici ne moraju stalno da se pravdaju zasvoje postupke niti da se prisiljavaju da ine bilo ta to im tog trenutka nepriinjava zadovoljstvo. Ne treba donositi odluke dok oboljenje traje, npr. raskidsa partnerom, prodaja kue ilii promena radnog mesta. Odluka je u tom momentudepresivno obojena. Zbog suenih vidika, ovakve odluke su pod negativnimuticajem i kasnije sledi kajanje zbog donoenja odluka u ovakvom stanju.Broj dnevnih zadataka tokom oporavka treba da se poveava i takoe ne bi trebaloda se zaboravi nagrada za postignuto - treba sebi prirediti neku malu radost,

poevi od buketa cvea do odlaska u pozorite i slino.

Kako mogu doprineti uspenoj terapiji?70% bolesnika koji uzimaju antidepresive dobro reaguje na prve propisane lekove. Leenje sutinskizavisi od toga koliko dosledno bolesnik uspeva da se dri uvedenih psihoterapijskih mera.


20/34

Molimo da terapiju nikada ne prekidate sami i pre vremena, ne dozvolite da miljenje drugihnegativno utie na Vas. Uvek imajte na umu: Dobro mi ide, jer nastavljam sa terapijom.

ta da radim ako se simptomi ponovo jave?Ako se prvi znaci depresije ponovo jave, ne ekajte predugo. to pre ponete terapiju, to je bolestslabija i ponovna depresivna epizoda se uspeno moe leiti. Ako se u Vaem sluaju radi o bolesti ufazama, postoji veliki broj lekova (litijum, karbamazepin, valproinska kiselina), koji su oznaeni kaostabilizatori raspoloenja. Ukoliko se redovno uzimaju (u trajanju od vie godina), ovi lekovi, kododreenog broja bolesnika, mogu spreiti ponovno javljanje depresivnih epizoda.

Kako lanovi porodice mogu da sarauju?Poznato je da, u velikom broju sluajeva, bolesnici ne pate zbog same bolesti, ve zbog nerazumevanjanajbliih. Doktorima je postalo uobiajeno da od bolesnika dobiju molbu da porodici objasne kakva jepriroda depresije, jer lanovi porodice nemaju razumevanja za obolelog. Depresivne osobe nisu se iznenada ulenjile ili postale udljive ili nezahvalne - one boluju od tekebolesti, koja se spolja ne moe videti, ali koja moe da se lei. esto se moe uti reenica: Pre bihnogu slomio nego da ponovo budem depresivan. Kod preloma noge okolina pokazuju saaljenje, dokkod depresije, esto, nerazumevanje.

lanovi porodice bi trebalo da prihvate depresiju kao teku bolest, koja posle izvesnog vremena vodi katome da se ponaanje obolelog bitno menja. Zadaci se vie ne obavljaju na uobiajeni nain i u timtrenucima su posebno potrebni ohrabrivanje, toplina i priznanje. Opomene tipa: Glavu gore, biebolje ili Saberi se sigurno ne pomau. Bolesnici se bore sa oseanjem da nisu vie ista osoba kakvasu bila pre bolesti. lanovi porodice treba da ih rasterete, da na sebe preuzmu veinu zadataka i dabolesnike stalno motiviu da izdre terapiju, jer uspeh zavisi od redovnosti i istrajnosti.Pruajui razumevanje i ljubavi, lanovi porodice mogu znaajno pomoi bolesniku da prevaziedepresiju. Saoseajnost umiruje bolesnika, dok bodrei saveti mogu imati suprotan efekat, izazivajuibespomonost kod bolesnika i na taj nain ga jo vie mogu saterati u ugao.

Apiterapija depresija

Autor:dr Verica Milojkovic

Po vedskom psihologu Hajncu Lejmanu mobing podrazumeva psihikiteror u poslovnom ivotu i odnosi se na neprijateljsku i neetikukomunikaciju i maltretiranja, koja su usmerena na sistematian nain odjednog ili vie pojedinaca, uglavnom prema pojedincu, koji je zbog togastavljen u poziciju u kojoj je bespomoan i u nemogunosti da se odbrani. Svako zlostavljanje, pa tako i ono na radnom mestu, nosi rizik trajnogoteenja zdravlja. Intenzitet i vrsta posledica zavisi od1) Intenziteta mobinga,

2) Duine trajanja,3) Karakteristika rtve

ZDRAVSTVENE SMETNjE I SIMPTOMI

1. Promene na socijalno - emocionalnom nivou.Poremeaji raspoloenja kao to je depresija, anksioznost, krize plaa, oseajdepersonalizacije, napadi panike, socijalna izolacija, emocionalna otupelost.Prema istraivanju Staffordshire University, sprovedenom u Velikoj Britaniji 75,6% rtavamobinga pati od depresije i ima pad samopotovanja.

2. Promene na telesno zdravstvenom nivou glavobolje, poremeaji spavanja,vrtoglavica, nestabilnost, oseaj pritiska u grudima, nedostatak vazduha.

3. Promene u ponaanju (poremeaji ponaanja) agresivnost, pasivizacija, poremeajhranjenja, korienje alkohola, cigareta, lekova.

Apiterapija depresija

Lekovi za leenje depresije su antidepresivi.
http://www.stetoskop.info/dr-Verica-Milojkovic-a238-author.htmhttp://www.stetoskop.info/dr-Verica-Milojkovic-a238-author.htmhttp://www.stetoskop.info/dr-Verica-Milojkovic-a238-author.htm


21/34

Pored ordinirane terapije od strane psihijatra, korienje pelinjih proizvoda (med, cvetni prah,matini mle) kao pomonih lekovitih sredstava dalo je ohrabrujue rezultate.

Apiterapijaje komplementarna nauna disciplina i predstavlja spoj oficijelne medicije i naunodokazanih iskustava o lekovitim svojstvima pelinjih proizvoda.

Med se preporuuje depresivnim bolesnicima iz sledeih razloga:sadri proste eere glukozi ifruktozu. Glukoza je potrebna za normalno funkcionisanje modanih elija. Med ima okreprujuedejstvo na nervne elije, popravlja njihovu ishranu i proces oksidacije i neutralizacije otrova.

Kao rezultat tretmana, san postaje miran, smanjuje se razdraljivost, stvara se oseaj bodrosti.Med odrava jonsku ravnoteu to popravlja funkcije nervnih elija. U medu je fosfor jako bitan za nervne elije strunjaci kau bez fosfora nema miljenja.Terapijske doze su 1-2g kg/tt.Savetuje se med sa veim sadrajem eterinih ulja od lavande, valedijane, poljski, livadski.

MATINI MLE - predstavlja pomono lekovito sredstvo.Mle je nedan od najsavrenijih proizvoda prirode. Smatra se vrhuncem prirodne biosinteze zbogudesne kombinacije supstanci specifinih za mle. Sadri sve elemente potrebne za rast i razvoj Glavni predstavnici eera u mleu su glukoza i fruktoza, spadaju u grupu redukovanih eera koj eelija direktno prima i koristi kao energetski materijal. Sadri sve esensijalne aminokiseline,vitamine,minerale, enzime, hormone.

Mle smanjuje uznemirenost, popravlja raspoloenje, poveava ivotnu aktivnost, popravlja san,apetit. Uravnoteava aktivnost vegetativnog nervnog sistema. Vitamini B - kompleksa posebnopantotenska kiselina kojom obiluje mle ima stimuliue i tonizirajue dejstvo. Mle zahvaljujui svomhemijskom sastavu predstavlja za nas organizam prirodni biostimulator. Mle je prirodni izvoracetilholina u cistom obliku- neurotransmitera supstance koja slui za prenos impulsa.

POLEN - CVETNI PRAH

Polen je koncentrat belanevina,vitamina, minerala,enzima, esencijalnih amino kiselina, hormona,

ugljenih hidrata, masti. Sadri sve to je potrebno za ivot.

Polen primenjen u malim dozama zajedno sa antidepresivima kod depresivnih pacijenata daoje odline rezultate po izvetaju panskog psihijatra dr Liopisa Pareta /1974/,delovao je kaoantidepresiv i sedativ.

Polen bagrema i lipe ima sedativni efekat. Polen ima anabolini efekat-popravlja apetit

Utie na sintezu endorfinu slinih supstanci. Doze su od 20-40g u zavisnosti od teine klinike slike istarosti pacijenta.

Nesanica - problem sa spavanjem koji nam ne da mira

Autor: psiholog Nevenka IgiNajnovija istraivanja sna na Prezviterijanskom medicinskom koledu u Njujorkukoje vodi Arthur J. Spielman, ukazuju da san reguliu dva potpuno razliitasistema. Jedan sistem je homeostat sna. On funkcionie kao poriv koji se velikimdelom linearno poveava tokom budnog stanja, a smanjuje se kada spavamo. Drugisistem vezan je za ivotni ciklus od 24 sata, ili telesni bioloki sat.

San je osnova zdravlja

Sanomoguava ljudskom organizmu da se oporavi od dnevnih dogaaja. Snom s estie snaga za budue napore. Kao svojevrsan bioloki ritam, san prua ansu zaoporavak i predstavlja vaan uslov za odravanje ivota.Veb (Webb. W.) s matra da

svaka vrsta, pa i ovek, ima na raspolaganju jedan kvantum energije. Kod oveka se ovajkvantum istroi za 17 sati, od moguih 24, to znai da nam najmanje 7 sati ostaje za spavanje.Usled utroka energije dolazi do stanja iscrpljenosti koje se najbolje lei snom. San se, u principu, nejavlja u bilo kom vremenskom intervalu, ve je vezan za no. Skoro sav biljni i ivotinjski svet spava,


22/34

takoe, nou. Spavanje je period nereagovanja na spoljne i unutranje drai i za ljudsku vrstu, kao i zaivotinjsku, neaktivnost tokom noi je sine qua non njegovog opstanka. Neadaptivne, neefikasne idestruktivne forme ponaanja kod oveka spreavaju nono spavanje. Za neke ivotinjekoje nou love i razmnoavaju se, dnevno spavanje ima istu vanost koje kod oveka ima nono. Zaljudsku vrstu karakteristino je nono spavanje.

Za mnoge ljude vreme provedeno u krevetu je pravo muenje. Re je o nesanici. Industrijskarevoulucija, otkrie elektrine energije i sijalice uzimaju svoj danak. Problemi sa spavanjem su uvelikoj meri posledica uinka savremenih tehnologija. Sve dok je ovek iveo u skladu sa prirodom,san je bio kontinuiran i neporemeen. Svedoci smo saznanja da ovek iz godine u godinu sve manjevremena provodi u nonom spavanju. Tako, na primer, u jednom istraivanju koje je uraeno 2008.godine, 38% odraslih Amerikanaca izjavilo je da krae spava u odnosu na period od pre 5 godina.Amerikanci sada spavaju u proseku 7 sati, dok 60% izjavljuje da ima problem sa spavanjem. Ono tose deava na naim prostorima je kopija amerike slike i prilike. Kafii koji rade nou,supermarketi koji rade non-stop, neprekidno emitovanje raznih serija na televizijskomprogramu, kao i dvadestetvoroasovni pristup internetu iscrpljuju ovekov organizami remete prirodne fizioloke i bioloke procese.

Moemo li povratiti oveku ono to mu je sama priroda dala? Naime, potreba za spavanjem ima koren

u drevnom ritmu planete i duboko je ukorenjena u naem mozgu. Kad prekinemo prirodni ritam danai noi iz bilo kog razloga, pa bilo to i uivanje u neemu, rizikujemo da pokrenemo itav niz problema.Ono to radimo nou utie na sve aktivnosti koje obavljamo danju na uenje, vetine, pamenje,fiziku izdrljivost, zdravlje i bezbednost. Najvie ipak utie na nae raspoloenje, pa nijeudno da hronini poremeaj predstavlja jedan od okidaa za depresiju.

Istraivanja pokazuju da najvei broj ljudi najmanje jednom godinje doivljava neku nemirnu no.To je neminovni deo ljudskog postojanja izazvan skoro svakodnevnim stresom i brigom. Strunjaci tvrde da odnos prema tom problemu odreuje da li e osoba sa takvim problemom zavritihroninom nesanicom.

Regulacija sna

Najnovija istraivanja sna na Prezviterijanskom medicinskom koledu u Njujorku koje vodi Arthur J.Spielman ukazuju da san reguliu dva potpuno razliita sistema. Jedan sistem je homeostat sna. Onfunkcionie kao poriv koji se velikim delom linearno poveava tokom budnog stanja, a smanjuje sekada spavamo. Homeostatski pritisak koji izaziva san ne zavisi samo od toga koliko ste budni, ve i odtoga koliko ste aktivni dok ste budni. Drugi sistem vezan je za ivotni ciklus od 24 sata, ilitelesni bioloki sat. Ovaj sistem povezan je sa ciklinom smenom dana i noi.

ovek poseduje senzore na retini koji alju poruke o tome da li je dan ili no direktno do epifize kojase nalazi duboko u mozgu. Kao odgovor na mrak, ovaj siuni izrataj modanog

Documents

Kognitivno Bihejvioralna Terapija Depresije