63

Kočni agregati za prikolice

2.

64

Prikolica koja odgovara PREG

Dvovodi pneumatski kočni sistemiza priključna vozila2.

Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:

od vazdu�nih jastuka

Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:

od vazdu�nih jastuka

Smernice �Evropske zajednice� 71/320/EWG (PREG), kao i ECE-Pravilnik 13,sadr�ani su u priručniku �Zakonskipropisi�. Taj priručnik mo�e da se poruči

pod brojem 815 000 051 3 iz na�egodeljenja Am-M4, tel. 049 511 9 22 1688.

65

Legenda:1. Spojnička glava2. Cevni filter3. Dvostruki otkočni ventil sa

nepovratnim ventilom4. Kočni ventil prikolice5. Dvokru�ni ventil6. Kočni cilindar7. Rezervoar za vazduh8. Drena�ni ventil

9. Brzoispusni ventil10. ABS-elektronika11. ABS-rele ventil12. ABS-parkirna kutija13. Prazna spojnica sa

pričvr�ćenjem14. ARSK-ventil sa integrisanim

elastičnim telom15. ARSK-regulator sa integrisanim

kontrolnim ventilom

16. ARSK- tablica �regla�ne vrednosti�

17. ABS-elektro spiralni kabl18. Tristop®-cilindar19. Ventil za ograničenje pritiska20. Proporcionalni ventil

Dvovodi pneumatski kočni sistemiza priključna vozila 2.

Poluprikolica koja odgovara PREG

Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:

od vazdu�nih jastuka

Izvedbe ARSK ventila koje se primenjuju:

od vazdu�nih jastuka

66

Namena:Za�tita pneumatskih kočnih sistema odprljanja.

Način rada:Sabijeni vazduh koji se dovodi u cevnifilter preko priključka 1 prolazi krozulo�ak prečistača. Time se zadr�avajueventualno prisutne čestice prljav�tine, asabijeni vazduh dospeva proči�ćen odpriključka 2 ka priključenim kočnimuređajima.

Pri nedovoljnom protoku (začepljenje)potiskuje se ulo�ak prečistača nasuprotsili pritisne opruge na gore. Sabijenivazduh struji tada preči�ćen kroz cevnifilter. Ako se pri začepljenom ulo�kuprečistača isprazni priključak 1, pritisak upriključku 2 mo�e da potiskuje ulo�akprečistača na dole, nasuprot sili opruge.Time je garantovano povratno strujanjeiz priključka 2 prema priključku 1.

Prikolični otkočni ventil963 00. � 0

Namena:Otkočenje kočnih sistema za pomeranjepriključnih vozila u solo stanju. Dvostrukiotkočni ventil je za kočne sisteme saTristop®-cilindrom.

Način rada:Pri spajanju poluprikolice za motornovozilo napojni vazduh struji prekopriključka 11 u prostor B. Ako bi se klip(a) nalazio jo� u otkočenom polo�aju,onda se napojnim vazduhom potiskuje upolo�aj za vo�nju. Napojni vazduh tadadospeva preko priključka 2 kaprikoličnom kočnom ventilu i dalje karezervoaru vazduha poluprikolice.

U neuključenom stanju priključak 11 seprazni, a time i prostor B. Za otkočenjekočnog sistema klip (a) se rukom prekodugmeta za aktiviranje (b) potisne dograničnika. Prolaz od priključka 11 kapriključku 2 se zbog toga blokira i stvaravezu između prostora A i priključka 2.

Napojni pritisak iz rezervoara napriključku 12 poluprikolice struji prekopriključka 2 ka prikoličnom kočnomventilu i deluje na njegovo prebacivanjeu vozni polo�aj, pri čemu se kočni cilindriprazne.

Cevni filter i otkočni ventil prikolice2.Cevni filter432 500�0

67

Namena:Otkočivanje kočnog sistema (za uređajsa Tristop® cilindar) za pokretanjepriključnog vozila u otkačenom stanju.

Način rada:Radi priključivanja priključnog vozila namotornom vozilu potrebno je posvetitipa�nju i činjenici da li je klip (a) stalno uparkirnom polo�aju. Ukoliko da, moratega rukom gurnuti u polo�aj za vo�nju.Nakon priključivanja spojničkih glavasabijen vazduh prolazi priključkom 1-1 uprostor A. Ako je klip (c) jo� uvek upolo�aju oslobađanja, rezervni pritisakće ga pomeriti u polo�aj za vo�nju.Nakon toga napojni vazduh prolazi krozpriključak 21 do kočnog ventila prikolice idalje do rezervoara za vazduhpriključnog vozila.

Iz rezervoara za vazduh sabijen vazduhprolazi kroz priključak 1-2 u prostor B,otvara povratni ventil (b) i kroz prostor Ci priključak 22 prolazi do priključnogdvosmernog ventila brzog oslobađanjakočnice i puni komore opru�no-akumulacionog dela cilindara Tristop®.

U odvojenom stanju je zato priključak 1-1, �to znači i prostor A, bez vazduha.Radi oslobađanja kočnog sistema trebaklip (c) rukom ubaciti posredstvomkontrolnog elementa u granični polo�aj.Time se blokira prolaz od priključka 1 -1do priključka 21, a otvara se put izmeđuprostora A i priključka 1-2 .

Pritisak rezervoara za vazduhpoluprikolice na priključku 1 -2 prolazikroz priključak 21 do kočnog ventilapoluprikolice i prebacuje ga u polo�aj zavo�nju, prilikom čega se ispu�ta vazduhiz kočnih cilindara.

Prilikom pokretanja sistema parkirnekočnice klip (a) izlazi. Sabijen vazduh uprostoru C, �to znači i na priključku 22,ispu�ta se kroz izlaz 3. Priključeni ventilbrzog ispu�tanja vazduha se prebacujeu drugi polo�aj i dolazi do ispu�anjavazduha iz komora opru�no-akumulacionih delova cilindara Tristop®.

Prikolični otkočni ventil 2.Prikolični otkočni ventil963 001 05 . 0

68

Prikolični kočni ventil sa predkočenjem 971 002 150 0 i otkočni ventil 963 001 012 0

Namena:Regulacija dvovodog kočnog sistemaprikolice.

Način rada:1. Prikolični kočni ventilSabijeni vazduh koji dolazi iz motornogvozila preko spojničke glave �napajanje�dospeva preko priključka 1 prikoličnogkočnog ventila, prolazi na kru�ni �leb (c)ka priključku 1-2 i dalje ka rezervoaruprikolice.

Pri aktiviranju kočnog sistema motornogvozila sabijeni vazduh dospeva prekospojničke glave �kočnica� i priključka 4na gornju stranu klipa (a). On se pokrećena dole, zatvara izlaz (b) nasedanjem naventil (f) i otvara ulaz (g). Sabijeni vazduhiz rezervoara prikolice (priključak 1-2)sada struji preko priključka 2 kanailazećim kočnim ventilima kao i prekokanala A u prostor C, a na ventilu (k) sestvara sila.

Čim sila u prostoru C prevlada, ventil (k)se otvara nasuprot dejstvu sile pritisneopruge (i). Sabijeni vazduh struji prekokanala B u prostor D i deluje sa donjestrane klipa (a). Sabiranjem sila kojedeluju u prostorima D i E, nadvladava seupravljački pritisak koji deluje na gornju

stranu klipa (a) i pokreće klip (a) na gore.

U području delimičnog kočenja zatvarase nailazeći ventil (f), ulaz (g) i postignutoje zatvoreno stanje. Pri max kočenju klip(a) dr�i ulaz (g) otvoren za svo vremetrajanja kočenja.

Promenom prednapona pritisne opruge(i) pomoću navojne čivije (h) mo�e da sepodesi pritisak predkočenja na priključku2 nasuprot priključka 4, do max 1 bar. Poprestanku kočenja motornog vozila i satim u vezi pra�njenja priključka 4, klip (a)se pritiskom u priključcima 2 kreće u svojgornji polo�aj. Pri tome zatvara ulaz (g),a izlaz (b) otvara. Sabijeni vazduh upriključcima 2 izlazi kroz ventil (f) i izduv3 u atmosferu. Zbog pada pritiska uprostoru C, sabijeni vazduh dospeva uprostor D preko otvora (j) na ventilu (k)ponovo u prostor C, a odatle u izduv 3.

Pri odvojenoj prikolici ili zbog pucanjanapojnog voda, priključak 1 se prazni irastereti klip (d) na gornjoj strani. Zbogsile pritisne opruge (e) i pritiska napriključku 1-2, klip (d) se kreće na gore, aventil (f) zatvara izlaz (b). Klip (d) se prisvom daljem kretanju na gore udaljavaod ventila (f) i otvara ulaz (g). Pritisak napriključku 1-2 prikolice struji prekopriključka 2 u punom intenzitetu kapriključenim kočnim ventilima.

2. Otkočni ventil prikoliceKod primene prikoličnog kočnog ventilau vezi sa ARSK-ventilom, odnosno sa

jednim regulatorom sile kočenja saručnim pode�avanjem bez otkočnogpolo�aja, otkočni ventil prikolice 963001�0 omogućava kretanje otkačeneprikolice. Zato se klip (I) rukom, prekodugmeta (m), potisne do graničnika.Prolaz od priključka 11 otkočnog ventilaprikolice ka priključku 1 prikoličnogkočnog ventila se time blokira i vezaizmeđu priključka 1 prikoličnog kočnogventila i priključka 12 je stvorena.Vazduh iz rezervoara na priključku 12prikolice struji u priključak 1 prikoličnogkočnog ventila i aktivira njegovoprebacivanje u polo�aj vo�nje, zbogčega se kočni cilindri prazne.

Ako se ponovnim priključenjem prikolicena motorno vozila klip (I) ne mo�e rukomizvući do graničnika, onda ga istiskujepritisak iz motornog vozila prekopriključka 11. Potom se otkočeni ventilponovo nalazi u normalnom polo�aju, ukojem su priključak 11 otkočnog ventila ipriključak 1 prikoličnog kočnog ventilameđusobno spojeni.

Prikolični kočni ventili2.

69

Prikolični kočni ventil sa predkočenjem 971 002 152 0

Namena:Regulacija dvovodog kočnog sistemapoluprikolice pri aktiviranju kočnogsistema vučnog vozila. Otpočinjanjeautomatskog kočenja poluprikolice pridelimičnom ili potpunom padu pritiska unapojnom vodu.Taj kočni ventil prikolice trebao bispecijalno da nađe primenu koddugačkih poluprikolica sa vi�e osovina.

Način rada:a) Kočenje radnom kočnicomSabijeni vazduh dolazeći sa motornogvozila preko spojničke glave �napajanje�dospeva preko priključka 1 prikoličnogkočnog ventila na prsten sa �lebom (b)ka priključku 1-2 i dalje ka rezervoarupoluprikolice.

Istovremeno se klip (c) kreće opterećenpritiskom iz rezervoara nasuprot silepritisne opruge (d) na dole i povlači ventil(e) sa sobom. Izlaz (a) se otvara ipriključci 2 su povezani sa izduvom.

Kod aktiviranja kočnog sistemamotornog vozila, sabijeni vazduh strujipreko spojničke glave �kočnica� ipriključka 4 na gornjoj strani klipa (k). Onse kreće na dole i nasedanjem na ventil

(e) zatvara izlaz (a) i otvara ulaz (f).Sabijeni vazduh iz rezervoarapoluprikolice (priključak 1-2) struji sadapreko priključka 2 ka priključenim kočnimcilindrima.

Istovremeno sabijeni vazduh struji krozkanal B u prostor D i na ventilu (i) sestvara jedna sila.

Čim sila u prostoru D prevlada, ventil (i)se otvara nasuprot sili pritisne opruge(h). Sabijeni vazduh struji preko kanala Cu prostor E i potiskuje klip (k) sa donjestrane. Sabiranjem sila koje deluju uprostoru A i E nadvlada se upravljačkipritisak koji deluje sa gornje strane klipa(k) i klip (k) se kreće na gore.

U području delimičnog kočenja nailazećiventil (e) zatvara ulaz (f) i postignuto jezatvoreno stanje. Pri max kočenju klip (k)dr�i ulaz (f) otvorenim za vreme trajanjaprocesa kočenja.

Promenom prednapona pritisne opruge(h) pomoću navojne čivije (g), mo�e sepodesiti pritisak predkočenja napriključku 2 nasuprot priključku 4 do max1 bar.

Pri otkočenju kočnog sistema motornogvozila i sa tim povezanog pra�njenjapriključka 4, klip (k) se pod dejstvompritiska u priključcima 2 kreće u svojgornji krajnji polo�aj. Pri tome ostaje ulaz

(f) zatvoren, a izlaz (a) se otvara.Sabijeni vazduh na priključcima 2 izlazikroz srednji otvor ventila (e) i izduva 3 uatmosferu. Zbog pada pritiska u prostoruA, pritisak iz prostora E dospeva prekootvora (j) ventila (i) ponovo u prostor D, iodatle takođe ka izduvu 3.

b) Automatsko kočenjePri razdvajanju ili kod prekida napojnogvoda, priključak 1 se prazni i klip (c) serasterećuje s gornje strane od dejstvapritiska. Usled sile opruge (d) i pritiska izrezervoara na priključku 1-2, klip (c) sekreće na gore. Ventil (e) zatvara izlaz (a).Klip (c) se pri svom daljem kretanju nagore podi�e sa ventila (e) i izlaz (f) seotvara. Pun pritisak iz rezervoaradospeva preko priključka 2 ka kočnimcilindrima.

Kod prekida kočnog voda otpočinjeautomatsko kočenje, kao �to jeprethodno opisano, po�to pritisak unapojnom vodu opada u sprezi sakomandnim ventilom prikolice prekodefektnog kočnog voda, čim vučnovozilo koči.

Prikolični kočni ventili 2.

70

Prikolični kočni ventil sa predkočenjem 971 002 300 0

Namena:Regulacija dvovodog kočnog sistemaprikolice.

Način rada:Sabijeni vazduh dolazi preko spojničkeglave �napajanje� iz motornog vozila,preko priključka 1 prikoličnog kočnogventila do prstena sa �lebom (c) kapriključku 1-2 i dalje do rezervoaraprikolice.

Pri aktiviranju kočnog sistema motornogvozila sabijeni vazduh dospeva prekospojničke glave �kočnica� i priključka 4na gornju stranu klipa (a). On se kreće nadole i nasedanjem na ventil (f) zatvaraizlaz (b) i otvara ulaz (g). Sabijeni vazduhiz rezervoara prikolice (priključak 1-2)sada struji preko priključka 2 kapriključenim kočnim ventilima kao i preko

kanala C u prostor B i na ventilu (k)stvara jednu silu.

Čim sila u prostoru B prevlada, otvaraventil (k) nasuprot dejstva sile pritisneopruge (i). Sabijeni vazduh struji prekokanala A u prostor D i sa donje stranedeluje na klip (a). Sabiranjem sila kojedeluju u prostoru D i E, savladava seupravljački pritisak, koji deluje na gornjustranu klipa (a) i pokreće klip (a) na gore.

U području delimičnog kočenja nailazećiventil (f) zatvara ulaz (g) i postignuto jezatvoreno stanje. Pri max kočenju klip (a)dr�i ulaz (g) otvoren za vreme trajanjaprocesa kočenja.

Promenom prednapona pritisne opruge(i) uz pomoć navojne čivije (h) mo�e dase podesi pritisak predkočenja priključka2 nasuprot priključku 4 do max 1 bar.

Posle prestanka kočenja motornogvozila i u vezi s tim pra�njenja priključka4, klip (a) se zbog pritiska na priključku 2

kreće u svoj gornji krajnji polo�aj. Pritome se zatvara ulaz (g) i izlaz (b) seotvara. Sabijeni vazduh u priključcima 2izlazi kroz ventil (f) i izduva 3 uatmosferu. Zbog pada pritiska u prostoruB, sabijeni vazuh iz prostora D dospevapreko otvora (j) ventila (k) ponovo uprostor B, a odatle ka izduvu 3.

Pri odvajanju prikolice, ili zbog pucanjanapojnog voda, priključak 1 se prazni irasterećuje klip (d) sa njegove gornjestrane. Usled sile pritisne opruge (e) ipritiska vazduha na priključku 1-2, klip(d) se kreće na gore i ventil (f) zatvaraizlaz (b). Klip (d) se podi�e sa ventila (f),pri njegovom kretanju na gore, i ulaz (g)se otvara. Sabijeni vazduh na priključku1-2 prikolice, struji preko priključka 2 upunom intenzitetu ka priključenimkočnim ventilima.

Prikolični kočni ventil se nabavlja podporud�benim brojem 971 002 7.. 0 saotkočnim ventilom 963 001 01. 0. Načinrada vidi na strani 68.

Prikolični kočni ventili2.

71

Namena:Ograničenje regulisanog pritiska naodgovarajuću pode�enu vrednost.

Način rada:Regulisan sabijeni vazduh struji prekopriključka 1 (visok pritisak) u prostor Akroz ulaz (d) u prostor B i dalje kapriključku 2 (nizak pritisak). Istovremenose klip (e) potiskuje pritiskom, koji seprvo posredstvom pritisne opruge (f) dr�iu svom gornjem krajnjem polo�aju.

Ako pritisak u prostoru B dostigne zastranu niskog pritiska pode�enu visinu,klip (e) se kreće na dole nasuprot dejstvasile pritisne opruge (f). Nailzeći ventili (ai c) zatvaraju ulaz (b i d). Ako je pritisak uprostoru B prema�io pode�enu vrednost,klip (e) se kreće jo� vi�e na dole i timeotvara izlaz (h). Vi�ak sabijenogvazduha izlazi sada kroz srednji otvorklipa (e) i izduva 3 u atmosferu. Pripostizanju pode�ene vrednosti pritiska,izlaz (h) se ponovo zatvara.

Ako bi zbog nezaptivnosti u vodu niskogpritiska nastao gubitak pritiska, onda klip(e) podi�e ventil (a) zbog rasterećenjapritiska. Ulaz (b) se otvara iodgovarajuća količina sabijenogvazduha se nadoknadi. Kod redagradnje 475 010 3.. 0, klip (e) podi�eventil (c) i tako otvara ulaz (d).

Pri pra�njenju priključka 1, vi�i pritisak uprostoru B podi�e ventil (c) kao i mirniventil (a). Ulaz (d) se otvara i vr�i sepra�njenje voda niskog pritiska prekoprostora A priključka 1. Pri tome se klip(e) vraća usled dejstva sile pritisneopruge (f) u svoj gornji krajnji polo�aj.

Pode�eno ograničenje pritiska mo�e dase menja promenom prednaponapritisne opruge (f) uz pomoć vijka zapode�avanje (g) unutar određenogpodručja.

Reduktori pritiska 2.

475 010 0 . . 0

475 010 3 . . 0

Reduktor pritiska 475 010�0

72

Rele ventili2.

Namena:Brzo punjenje i pra�njenje pneumatskihuređaja, kao i skraćenje trajanja pobudei praga kod pneumatskih kočnih sistema.

Način rada:Pri aktiviranju kočnog sistema sabijenivazduh struji preko priključka 4 u prostorA i pokreće klip (a) na dole. Pri tome seizlaz (c) zatvara, a ulaz (b) otvara.Napojni vazduh na priključku 1 strujisada u prostor B i preko priključka 2 kapriključenim kočnim cilindrima.

Pritisak koji nastaje u prostoru Bpotiskuje donju stranu klipa (a). Čim je tajpritisak ne�to veći od upravljačkogpritiska u prostoru A, klip (a) se kreće na

gore. Ulaz (b) se zatvara i postignuto jezatvoreno stanje.

Ako dođe do delimičnog sni�enjaupravljačkog pritiska u vodu, klip (a) sekreće ponovo navi�e, pri tome otvaraizlaz (c), pa suvi�an pritisak na priključku2 izlazi preko izduva 3. Pri potpunomnestanku upravljačkog pritiska napriključku 4, pokreće pritisak u prostoruB klip (a) u njegovu gornju krajnjupoziciju i otvara izlaz (c). Priključenikočni cilindri se potpuno prazne prekoizduva 3.

973 001 . . . 0 973 011 00 . 0

Rele ventil973 001�0 i973 011 00. 0

731

Ogranični i brzoispusni ventil

Namena:Ograničenje vertikalnog hoda kod vozilasa pneumatskim uređajima.

Način rada:Ogranični ventil je osovinicom (c)pričvr�ćen za okvir vozila. Podizač (b)vezan je čeličnim u�etom za osovinu.

Ako se pri podizanju vozila povećavarastojanje između okvira vozila i osovine,

preko ventila sa obrtnim razvodnikom,ventil (a) ga sledi i zatvara prolaz odpriključka 1 ka priključku 2. Pri daljemizvlačenju podizača (b), priključak 2 seprazni.

Posle spu�tanja okvira vozila, podizač(b) se vraća u svoj početni polo�aj i ventil(a) daje ponovo slobodan prolaz.

2.Ogranični ventil964 001�0

Namena:Brzo pra�njenje dugačkih upravljačkihvodova ili kočnih vodova i kočnihcilindara.

Način rada:U praznom stanju (bez pritiska)membrana (a) le�i lako prednapregnutana izduv 3 i zatvara sa spoljnom ivicomprolaz od priključka 1 ka prostoru A.Sabijeni vazduh koji dolazi preko

priključka 1 pritiska spoljnu ivicu nazad idospeva preko priključka 2 kapriključenim kočnim cilindrima.

Pri padu pritiska na priključku 1,membrana (a) se zbog vi�eg pritiska uprostoru A ispupči na gore. Priključenikočni cilindri se sada preko izduva 3srazmerno padu pritiska na priključku 1delimično ili potpuno prazne.

Brzoispusni ventil973 500�0

74

Proporcionalni ventil i 3/2 ventil2.

Namena:Redukuje kočne sile odgovarajućeosovine kod delimičnih kočenja, kao ibrzo pra�njenje kočnih cilindara.

Kod prikolica koje rade na brdovitomterenu i imaju du�e vo�nje na nagibu,uvek dolazi do jačeg tro�enje kočnihobloga prednjih točkova, jer zbogsme�taja većih kočnih cilindara naprednjim točkovima projektovanih zastop kočenja, nastupa pri delimičnomkočenju prejako kočenje prednjeosovine. Primenom proporcionalnogventila kočna sila se smanjuje za prednjuosovinu kod delimičnog kočenja, tolikoda se obe osovine ravnomerno koče, bezda se zbog toga utiče na kočne sile primax kočenju na bilo koji način.

Način rada:Klip (b) dr�i pritisna opruga (c) unjegovom gornjem krajnjem polo�aju.Membrana (a) zatvara prolaz odpriključka 1 ka priključcima 2. Priaktiviranju kočnog sistema sabijenivazduh struji preko priključka 1 na gornjustranu membrane (a) i stvara tu jednusilu. Čim ona postane veća od silepritisne opruge (c) pode�ene vijkom (d),klip (b) se potiskuje na gore. Sabijenivazduh struji preko spoljnje ivicemembrane (a) i priključka 2 kapriključenim kočnim cilindrima.

Pritisak nastao na priključcima 2 deluje ina donju stranu membrane (a) i podupiresilu pritisne opruge (c). Čim ona postaneveća od sile koja deluje na gornju stranu

membrane (a), klip (b) se ponovo kreće usvoj gornji krajnji polo�aj. Postignuto jezatvoreno stanje.

Daljim povećavanjem pritiska napriključku 1, postepeno se savladava silapritisne opruge (c) i sabijeni vazduhnesmanjenog pritiska napokon dospevaka kočnim cilindrima. Posle pada kočnogpritiska na priključku 1, opruga (c)pritiska klip (b) u njegov gornji krajnjipolo�aj. Pritisak u prostoru B ispupčimembranu (a) na gore i kočni cilindri sepreko otvora A i izduva 3, u zavisnosti odpada pritiska na priključku 1, praznedelimično ili potpuno.

Proporcionalni ventil sa pravom karakteristikom 975 001�0

3/2 ventil463 036�0

Namena:Naizmenično vezivanje radnog voda(potro�ači) sa vodom pod pritiskom iliizduvom pri čemu ventil ostaje uključen usvakom polo�aju.

Način rada:Aktiviranjem obrtnog dugmeta (a) usmeru obrtanja, klip (b) se kreće, prekojednog ekscentra, nani�e. Izlaz (d)zatvara, a ulaz (c) otvara i sabijenivazduh na priključku 1 struji preko

priključka 2 u radni vod. Povratkomobrtnog dugmeta (a) na početnu poziciju,klip (b) se zbog sile povratne oprugekreće ponovo u svoju početnu poziciju.Ulaz (c) zatvara, a radni vod se praznipreko izlaza (b), kao i priključka 3.

75

Namena:Punjenje sabijenim vazduhom nekogradnog voda pri dovodu struje namagnet.

Način rada:Vod koji dolazi iz rezervoara priključen jena priključak 1. Kotva magneta (d),oblikovana kao telo ventila, dr�i ulaz (c)pomoću sile opruge (b) zatvoren.

Dovođenjem struje na namotaj magneta(a), pokreće se kotva (d) na gore, izlaz(e) se zatvara, a ulaz (c) se otvara.Napojni vazduh sada struji od priključka1 ka priključku 2 i puni radni vod.

Usled prekida dovoda struje na kalemmagneta (a), pritisna opruga (b) vraćakotvu (d) u njen polazni polo�aj. Pri tomese zatvara ulaz (c), a otvara izlaz (e), pase radni vod prazni preko prostora A,otvora B i izduva 3.

Magnetni ventili 2.3/2 upusni magnetni ventil472 1.. � 0

1

3

2

4

e

A

d

a

b

c

Namena:Pra�njenje radnog voda pri dovodustruje na magnet.

Način rada:Vod iz rezervoara za vazduh priključenje na priključak 1, tako da napojnivazduh struji preko prostora A ipriključka 2 u radni vod. Kotva magneta(d), oblikovana kao telo ventila, dr�i izlaz(c) zatvoren pomoću sile opruge (b).

Dovođenjem struje ka kalemu magneta(a) kreće se kotva (d) nagore, ulaz (e) sezatvara, a izlaz (c) otvara. Sabijenivazduh iz radnog voda izlazi sada prekopriključka 3 u atmosferu i priključeniradni cilindar se prazni.

Usled prekida dovoda struje na kalemmagneta (a), opruga (b) vraća kotvu (d)u njen početni polo�aj. Pri tome se izlaz(c) zatvara, ulaz (e) otvara, a napojnivazduh ponovo dospeva preko prostoraA i priključka 2 u radni vod.

3/2 ispusni magnetni ventil472 1.. � 0 1

3

24

e

A

d

a

b

c

76

ARSK - kočni ventil prikolice2.

Namena:Regulacija dvovodog kočnog sistemaprikolice pri aktiviranju kočnog sistemavučnog vozila. Automatska regulacija silekočenja u zavisnosti od opterećenjavozila pomoću integrisanog ARSKventila.

Aktiviranje automatskog kočenjaprikolice pri delimičnom ili potpunomgubitku pritiska u napojnom vodu. ARSK� ventil za prikolicu koncipiran jespecijalno za poluprikolice sa vi�eosovina.

Način rada:ARSK ventil za prikolicu pričvr�ćen je zaokvir vozila i preko polu`ja, odnosnoopru�nog tela, povezan sa jednomfiksnom tačkom na osovini. Uneopterećenom stanju postoji velikorastojanje između osovine i ARSKkočnog ventila prikolice, poluga (j) nalazise u svom najni�em polo�aju.

Ako je vozilo opterećeno, to rastojanje sesmanjuje, a poluga (j) se kreće izpolo�aja prazno u polo�aj puno.Pode�en breg pokreće podizač ventila (I)

u istom smeru sa polugom (j) u pozicijukoja odgovara svakom stanjuopterećenja.

Sabijeni vazduh koji dolazi sa motornogvozila preko spojničke glave �napajanje�dospeva preko priključka 1 do prstena sa�lebom (h) ka priključku 1-2 i dalje karezervoaru poluprikolice. Istovremeno seklip (k) potiskivan pritiskom napajanjakreće nadole i povlači ventil (g). Izlaz (n)se otvara, a priključci 2 su povezani saizduvom 3.

Pri aktiviranju kočnog sistema motornogvozila sabijeni vazduh struji prekospojničke glave �kočnica� i priključka 4 uprostor A i opterećuje klip (b). On sekreće nani�e, zatvara izlaz (d) i otvaraulaz (p). Sabijeni vazduh na priključku 4dospeva u prostor C ispod membrane (e)i deluje na aktivnu povr�inu relejnog klipa(f).

Istovremeno sabijeni vazduh struji prekootvorenog ventila (a) kao i kanala E uprostor B i deluje na gornju stranumembrane (e). Zbog te predregulacijepritiska, anulira se redukcija u području

ARSK - kočni ventil prikolice 475 712�0

77

ARSK - kočni ventil prikolice 2.delimičnog opterećenja pri malimupravljačkim pritiscima (max do 1,0 bar).Ako upravljački pritisak raste i dalje, klip(r) se kreće na gore, nasuprot sili opruge(s) i ventil (a) zatvara.

Zbog pritiska nastalog u prostoru Crelejni klip (f) se kreće na dole. Izlaz (n)se zatvara i ulaz (m ) se otvara. Napojnivazduh na priključku 1-2 struji sadapreko ulaza (m) u prostor D i dospevapreko priključka 2 do priključenihpneumatskih kočnih cilindara.Istovremeno u prostoru D nastajepritisak, koji deluje na donju stranurelejnog klipa (f). Čim je taj pritisak ne�toveći od onog u prostoru C, relejni klip (f)se kreće na gore i ulaz (n) se zatvara.

Membrana (e) nale�e pri kretanju klipa(b) nadole na lepezastu ploču (o) i takostalno povećava aktivnu povr�inumembrane. Čim se sila koja je u prostoruC i deluje na donju stranu membraneizjednači sa silom koja deluje na klip (b),on se kreće na gore. Ulaz (p) se zatvarai postignuto je zatvoreno stanje.

Polo�aj podizača ventila (I), koji jezavisan od polo�aja poluge (j) jemerodavan za regulisan pritisak.

Klip (b) sa lepezastom pločom (o) morada napravi hod koji odgovara podizačuventila (I), pre nego �to počne rad ventila(c). Ovim hodom se menja i aktivna

povr�ina membrane (e). U polo�ajupunog opterećenja pritisak na priključku4 se upravlja u odnosu 1:1 u prostoru C.U njemu se relejni klip (f) opterećujepunim pritiskom, on dr�i ulaz (m) stalnootvoren i ne vr�i se regulacijaupravljačkog kočnog pritiska.

Pri otkočivanju kočnog sistemamotornog vozila pra�njenjem priključka4, klip (f) se kreće pritiskom upriključcima 2 u svoj gornji krajnjipolo�aj.

Priključci (d i n) se otvaraju i sabijenivazduh na priključcima 2, kao i uprostoru C izlazi preko izduva 3 uatmosferu. Automatsko kočenje priodvajanju prikolice, ili pri pucanjunapojnog voda, prazni priključak 1 i klip(k) rasterećuje sa svoje gornje strane.Napojni pritisak iz rezervoara koji vladana priključku 1-2 pokreće klip (k) na gore.Ventil (g) zatvara izlaz (n). Klip (k) sepodi�e pri svom daljem kretanju na goresa ventila (g) i izlaz (m) otvara. Punpritisak iz rezervoara dospeva prekopriključka 2 ka kočnim cilindrima. Pripucanju kočnog voda automatskakočnica se otpu�ta, kao �to je prethodnoopisano, po�to se pritisak u napojnomvodu gubi u vezi sa komandnimprikoličnim ventilom preko defektnogkočnog voda čim vučno vozilo koči.

78

Automatski regulator sile kočenja uzavisnosti od opterećenja (ARSK)2.

Automatski regulator sile kočenja475 713�0

Namena:Automatska regulacija sile kočenjapneumatskih kočnih cilindara uzavisnosti od stanja opterećenja vozila.

Način rada:Regulator sile kočenja pričvr�ćen je naokvir vozila i upravlja se preko u�eta,koje je sa zateznom oprugompričvr�ćeno na osovinu. U stanju praznopostoji najveće rastojanje izmeđuosovine i ARSK-ventila, poluga (f) nalazise u polo�aju � prazan kočni pritisak.Ako se vozilo optereti smanjuje se torastojanje i poluga se kreće iz polo�ajaprazno u polo�aj puno. Ploča s bregom(g) pode�ena preko poluge (f) pokrećepodizač ventila (i) u odgovarajućupoziciju, koja odgovara svakom stanjuopterećenja vozila.

Regulisan sabijeni vazduh iz prikoličnogkočnog ventila struji preko priključka 1 uprostor A i deluje na klip (b). On se kreće

na dole, zatvara izlaz (c) i otvara ulaz (k).Sabijen vazduh dospeva sada u prostorE ispod membrane (d) kao i prekopriključka 2 ka priključenim pneumatskimkočnim cilindrima.

Istovremeno struji sabijeni vazduh prekootvorenog ventila (a), kao i kanala B uprostor D i deluje na gornju stranumembrane (e). Zbog predupravljanjapritiskom, anulira se redukcija u područjudelimičnog kočenja, pri malimupravljačkim pritiscima. Ako upravljačkipritisak ponovo poraste, klip (I) se krećenavi�e nasuprot sili opruge (m) i ventil (a)zatvara.

Za vreme hoda klipa (b) na dole, odvajase membrana (d) od prekrivke uregulatoru i nale�e u znatnoj meri nalepezasti deo klipa (b). Aktivna povr�inamembrane se tako stalno povećava dokne nadvlada povr�inu gornje straneklipa. Onda se klip (b) ponovo podi�e izatvara ulaz (k). Postignuto je zatvorenostanje. (Samo na punom opterećenju�1:1� ostaje ulaz (k) otvoren). Merljivpritisak tada pri max opterećenom voziluu kočnim cilindrima odgovara

regulisanom pritisku iz prikoličnogkočnog ventila u ARSK ventil koddelimičnog opterećenja i u praznomstanju vozila taj pritisak podle�e vi�e ilimanje jakoj redukciji.

Po opadanju kočnog pritiska, klip (b) sezbog pritiska u prostoru E kreće na gore.Izlaz (c) se otvara, a sabijeni vazduhizlazi preko podizača ventila (i) i izduva 3u atmosferu.

Pri svakom kočenju sabijeni vazduhstruji preko kanala C u prostor F ipotiskuje zaptivni prsten (e). On se sabijanasuprot podizaču ventila (i) i pri kočnompritisku > 0,8 bar nastaje prionjiva vezaizmeđu podizača ventila (i) i kući�ta.Odnos redukcije regulartora kočenja setime blokira i ostaje da postoji, ako serastojanje između osovine i okvira i daljemenja. Tu promenu rastojanja preuzimazatezna opruga (h) vezana za osovinu.

Jedna torziona opruga integrisana uregulator, brine o tome da podizačventila (i) pri lomu elastične veze ide upolo�aj puno.

79

Automatski regulator sile kočenja uzavisnosti od opterećenja (ARSK) 2.

Automatski regulator sile kočenja 475 714�0

Namena:Automatska regulacija kočnog pritiskapneumatskih kočnih cilindara naosovinama sa vazdu�nim ogibljenjem(osovinski agregati) u zavisnosti odupravljačkog pritiska vazdu�nihgibnjeva.

Način rada:ARSK-ventil pričvr�ćuje se na okvirvozila sa izduvom 3 na dole. Priključci 41i 42 povezuju se sa vazdu�nimgibnjevima desne i leve strane vozila.Pritisak vazduha (upravljački pritisak) izvazdu�nih gibnjeva deluje na klipove (mi k). U zavisnosti od pritiska vazduha � onodgovara opterećenju � vođica (i) segura sa upravljačkim bregom (h) koji senalazi na njoj nasuprot opruge (z) ipode�ava se u regulacioni polo�aj kojiodgovara opterećenju.

Aktiviranjem pneumatskog kočnogsistema regulisan sabijeni vazduh strujiiz prikoličnog kočnog ventila prekopriključka 1 u prostor A i deluje na klip(d). On se kreće na dole, zatvara izlaz (e)i otvara ulaz (c). Sabijeni vazduhdospeva u prostor B ispod membrane (f)

kao i preko priključaka 2 ka priključenimpneumatskim kočnim cilindrima.

Istovremeno sabijeni vazduh struji prekootvorenog ventila (b), kao i preko kanalaF u prostor C i opterećuje gornju stranumembrane (f). Predregulacijom pritiska,anulira se redukcija u područjudelimičnog opterećenja pri malimupravljačkim pritiscima. Ako upravljačkipritisak i dalje raste, klip (a) se kreće nagore nasuprot dejstvu sile opruge (s) izatvara ventil (b).

Za vreme radnog hoda klipa (d), odvajase membrana (f) od prevlake uregulatoru i nale�e u povećanoj meri nadeo klipa (d) u obliku lepeze. Aktivnapovr�ina membrane na donjoj stranimembrane (f) stalno se tako povećava,dok se ne izjednače sile sa gornje i sadonje strane klipa sa donjom stranommembrane. Otuda se klip (d) ponovopodi�e i zatvara ulaz (c). Postignuto jezatvoreno stanje. (Samo u polo�ajupunog opterećenja ostaje otvoren ulaz(c)). Pritisak meren u kočnim cilindrimaodgovara tada opterećenju i kočnompritisku upravljanom iz motornog vozila,odnosno prikoličnog kočnog ventila.

Pri padu kočnog pritiska (otkočivanje),klip (d) se zbog pritiska u prostoru bkreće na gore. Izlaz (e) se otvara i

sabijeni vazduh izlazi preko podizačaventila i izduva 3 u atmosferu.

Pri svakom procesu kočenja, sabijenivazduh struji preko kanala D u prostor Ei opterećuje gumeni fazonski deo (p). Onse sabija nasuprot podizaču ventila (r) ipri svakom kočnom pritisku > 0,8 barnastaje prionjiva veza između podizačaventila (r) i kući�ta. Redukcija regulatoraje time blokirana i ostaje i pri dinamičkojpreraspodeli osovinskog opterećenja zavreme procesa kočenja. Ako bi se upodručju delimičnog opterećenjapovećao pritisak vazdu�nog gibnja,rolnica (g) se potiskuje nasuprot opruge(o). Podizač (r) ostaje u polo�ajuregulacije, kao �to je bila pri aktiviranjukočnice.

Za proveru ARSK-ventila, pričvr�ćuje sena priključak 43 kontrolno crevo.Navrtanjem se klip (n) potiskuje ukući�te, pa se time prekida vezapriključka 41 i 42 ka klipovima (m i k).Istovremeno se uspostavlja i pneu-matska veza od priključka 43 kaklipovima (m i k). U tom stanju postavljase ARSK-ventil u regulacioni polo�aj, kojiodgovara pritisku vazduha u kontrolnomcrevu.

80

ARSK-prikolični kočni ventil2.

ARSK-prikolični kočni ventil 475 715�0

Namena:Regulacija dvovodog prikoličnog kočnogsistema pri aktiviranju kočnog sistemavučnog vozila.Automatska regulacia kočne sileintegrisanim ARSK-ventilom u zavisnostiod opterećenja vozila, a time iupravljačkog pritiska vazdu�nihgibnjeva.Aktiviranje automatskog kočenjaprikolice pri delimičnom ili potpunomgubitku pritiska u napojnom vodu.

ARSK-prikolični kočni ventil je specijalnokoncipiran za poluprikolice sa vazdu�nimgibnjevima sa vi�e osovina.

Način rada:ARSK-prikolični kočni ventil pričvr�ćujese na okvir vozila sa izduvom 3okrenutim na dole. Priključci 41 i 42povezani su sa vazdu�nim gibnjevimadesne i leve strane vozila.

Pritisak vazduha (upravljački pritisak) izvazdu�nih gibnjeva deluje na klipove (p i

o). Već prema upravljačkom pritisku, onzavisi od opterećenja, vođica (n) se saupravljačkim bregom na njoj potiskujenasuprot sili opruge (m) i pode�ava naregulacioni polo�aj u zavisnosti od stanjaopterećenja.

Sabijeni vazduh koji dolazi prekospojničke glave �napajanje� sa motornogvozila, dospeva preko priključka 1 naprsten sa �lebom (h) ka priključku 1-2 idalje ka rezervoaru poluprikolice.Istovremeno se kreće klip (r) opterećennapojnim pritiskom na dole i povlačiventil (g). Izlaz (t) se otvara i priključci 2su povezani sa izduvom 3.

Pri aktiviranju kočnog sistema motornogvozila sabijeni vazduh struji prekospojničke glave �kočnica� i priključka 4 uprostor A i deluje na klip (b). On se krećena gore, zatvara izlaz (d) i otvara ulaz (v).Sabijeni vazduh regulisan na priključku 4dospeva u prostor C ispod membrane (e)i deluje na aktivnu povr�inu relejnog klipa(f).

81

ARSK-prikolični kočni ventil 2.Istovremeno sabijeni vazduh struji prekootvorenog ventila (a), kao i kanala G uprostor B i deluje na gornju stranumembrane (e). Zbog predregulacijepritska, anulira se redukcija u područjudelimičnog opterećenja pri malimupravljačkim pritiscima (max do 1,0 bar).Ako upravljački pritisak raste i dalje, klip(w) se kreće nasuprot sile opruge (x) nagore i zatvara ventil (a).

Zbog pritiska u prostoru C, relejni klip (f)se kreće na dole. Izlaz (t) se zatvara, aulaz (s) se otvara. Napojni vazduh napriključku 1-2 struji sada u prostor D ipreko priključaka 2 dospeva kapriključenim pneumatskim kočnimcilindrima.

U prostoru D stvara se pritom pritisak,koji deluje sa donje strane relejnog klipa(f). Dok je taj pritisak ne�to veći, negoonaj u prostoru C, relejni klip (f) kreće sena gore i zatvara ulaz (s).

Membrana (c) pri kretanju klipa (b) nadole nale�e na lepezastu ploču (u) i takostalno povećava aktivnu povr�inumambrane. Dok je sila, koja deluje uprostoru C na donju stranu membranejednaka sili koja deluje na klip (b), on sekreće na gore. Ulaz (v) se zatvara ipostignuto je zatvoreno stanje.

Polo�aj podizača ventila (i), koji jezavisan od polo�aja vođice (n) jemerodavan za regulisan kočni pritisak.Klip (b) sa lepezastom pločom (u) morada napravi hod koji odgovara polo�ajupodi�ača ventila (i), pre nego �to počnerad ventila (c). Zbog tog hoda menja se iaktivna povr�ina membrane (e). Upolo�aju max opterećenja, regulisanpritisak na priključku 4 upravlja se uodnosu 1:1 u prostoru C. U njemu serelejni klip (f) opterećuje punimpritiskom, on dr�i ulaz (s) stalno otvoreni ne vr�i se regulacija upravljanogkočnog pritiska.

Kod otpu�tanja kočnog sistemamotornog vozila i pra�njenjem priključka4 koji je sa tim u vezi, relejni klip (f) sezbog dejstva pritiska na priključcima 2kreće u svoj krajnji gornji polo�aj. Izlazi(d i t) se otvaraju, a sabijeni vazduh napriključcima 2, kao i u prostoru C izlazipreko izduva 3 u atmosferu.

Kod svakog procesa kočenja, sabijenivazduh struji preko kanala F u prostoru Ei deluje na gumeni fazonski komad (k).On se sabija nasuprot podizaču ventila(i) i pri svakom kočnom pritisku > 0,8 barnastaje prijanjajuća veza izmeđupodizača ventila (i) i kući�ta. Redukcioniodnos regulatora je time blokiran iopstaje pri dinamičkoj preraspodeliosovinskog opterećenja za vremeprocesa kočenja. Ako bi se u područjudelimičnog opterećenja povećao pritisaku vazdu�nom gibnju, rolnica (I) sepotiskuje nasuprot dejstva opruge (j).Podizač (i) ostaje u regulacionompolo�aju koji je bio pri aktiviranjukočenja. Za proveru ARSK-ventila napriključak 43 se pričvrsti ispitno crevo.Navrtanjem se klip (q) potiskuje u kući�tei time se prekida veza priključaka 41 i 42ka klipovima (p i o). Istovremeno sestvara pneumatska veza od priključka 43ka klipovima. U tom stanju se pode�avaARSK-ventil na regulacioni polo�aj, kojiodgovara pritisku vazduha u ispitnomcrevu.

Automatsko kočenje:Pri odvajanju prikolice ili zbog pucanjanapojnog voda, priključak 1 se prazni, aklip (r) se rasterećuje sa donje strane.Zbog pritiska iz rezervoara na priključku1-2, klip (r) se kreće navi�e, a ventil (g)zatvara izlaz (t). Klip (r) se pri daljemkretanju navi�e odvaja od ventila (g) iotvara ulaz (s). Pun pritisak iz rezervoaradospeva preko priključka 2 ka kočnimcilindrima.

831

3.

Antiblokirajući sistem (ABS)

84

Antiblokirajući sistem (ABS)3.Uvod: Antiblokirajući sistemi (ABS) ili op�tije

izra�eno � automatski protiv blokirajućiuređaj (ABV) imaju zatadak, pre svega,da spreče blokiranje točkova vozilausled sna�nog aktiviranja radne kočnicena glatkom kolovozu. Otuda treba daostanu zadr�ane bočne sile vođenja i primax kočenjima, na kočenim točkovima,da bi se tako garantovala stabilnostvo�nje i upravljivost nekog vozila uokviru fizičkih mogućnosti. Istovremenotreba da bude optimalno iskori�ćenjeraspolo�ivog prianjanja izmeđupneumatika i tla i time usporenje vozila izaustavni put.

Od uvođenja ABS-a 80-tih godina odstrane WABCO Fahrzeugbremsen, delapreduzeća WABCO Standard GmbH,antiblokirajući sistemi su u ponudi kodskoro svih evropskih proizvođačaprivrednih vozila.

Proteklih godina WABCO jepermanentno pobolj�avao visok kvalitet iučinak ABS-a.

Ističemo:

� Uvođenje protiv proklizavajućeregulacije ASR 1986. god.

� Uvođenje ABS sistema �VARIO-C�sredinom 1989. god. specijalnorazvijenog za priključna vozila.

Povećani zahtevi proizvođačaprikolica za �to je mogućejednostavniju monta�u i kontrolu sauobičajenim WABCO-kvalitetom surazlozi za razvoj nove generacijeWABCO ABS-a tj. VARIO CompaktABS � VCS. Oba baukasten sistemazasnivaju se na najnovijoj tehnologijielektronike sa sna�nim mikrokompjuterima, kao i memorijompodataka i uzimanjem u obzirsavremenih principa dijagnoza.

� Sa ABS/ASR �C� � garancije zakamione i autobuse WABCO jepredstavio jedan sistem koji je nudiosledeće bitne tehničke novitete:

ABS-funkcije� Kvalitet regulacije

Daljom optimalizacijom regula-cionog algoritma moglo seiskori�ćenje prijanjanja i komforaregulacije jo� pobolj�ati.

� Parametrisanje elektonikeSa modernim memorijskim elemen-tima mogu se specifični podacivozila podesiti ili za vremeproizvodnje elektronike ili na krajulinije monta�e kod proizvođača.

ASR-funkcije� Pneumatska regulacija motora

U vezi sa jednim za to razvijenimproporcionalnim ventilom i jednimodgovarajućim pode�avajućim cilin-drom u komandnom polu�ju pumpevisokog pritiska posti�e se znatnopobolj�anje vuče i komfora regula-cije.

� Elektonska regulacija motoraElektronika raspola�e interfejsom zauobičajene električne ili elektronskesisteme motora, kao i sa odgovara-jućim SAE-interfejsom.

� Pokazivanje funkcijaReakcija ASR-sistema mo�edirektno da se poka�e prekokontrolne lampe i da slu�i kaoupozorenje za prisustvo leda napodlozi.

Specijalne funkcije� Ograničivač brzine

� ABS/ASR prekidač funkcije

� Interfejs za dijagnozu / trepćući kod

WABCO je permanentno pobolj�avaosposobnosti tog sigurnosnog sistema.Stalno rastući pritisak konkurencije utransportnoj delatnosti i stalno opadajućitro�kovi vozila nisu se zaustavili ni predABS-om.

U nastavku nazvano Highlights 4. ABS/ASR generacije usmerene su na to da setim zahtevima izađe u susret.

851

Antiblokirajući sistem (ABS)

ABS/ASR D-verzijaNova generacija upravljačkihuređaja ili elektronikaIzmenjeni koncepti vozila, �elja zadaljom optimizacijom funkcija i stalnosni�enje tro�kova sistema, dovelo je dorazvoja ABS/ASR D-verzije.

Specijalna svojstva:� Koncept pojedinačnih konektora.

Ta koncepcija omogućava ras-pored delova elektroinstalacije uvozilu ka odgovarajućim konek-torima.

� Do sada poznati eksternoraspoređeni rele ventili integri-sanisu kod D generacije u upravljačkiuređaj (elekroniku).

� D-verzija raspola�e interfejsomDatabus-a za komunikaciju saostalim sistemima.

� Kod ABS/ASR sistema predviđa sejo� samo jedan ASR magnetni ventil(ventil za kočnicu diferen-cijala).

3.

4-kanalni ABS/ASR (C-verzija)2-osovinsko teretno vozilo sa pogonomna zadnju osovinu

ABS/ASR-komponenteABS-komponente

1. Polarni točak i senzor2. Membranski cilindar (prednja

osovina)3. ABS-magnetni regulacioni ventil4. Rezervoar za vazduh5. Tristop-cilindar (zadnja osovina)6. ABS-magnetni regulacioni ventil7. Dvosmerni ventil8. Ventil za kočnicu diferencijala9. Elektronika10. Proporcionalni ventil12. ASR-pode�avajući cilindar13. ASR-prekidač funkcije14. ABS-lampa funkcije15. ASR-lampa funkcije

4-kanalni ABS/ASR (D-verzija)

86

Antiblokirajući sistem (ABS)3.

WABCO-ograničivač brzine saproporcionalnim ventilom (GBProp)ispunjava nove evropske odredbe zaopremanje te�kih kamiona sistemima zaograničenje brzine i poseduje EG-upotrebnu dozvolu dela.

U njegove komponente osim ABS/ASR-elektronike spadaju i propor-cionalniventil i pode�avajući cilindar, koji su seposlednjih godina već uspe�no pokazaliu WABCO-ABS/ASR sistemu zapneumatsku regulaciju motora. Ostalidelovi su granični cilindar praznog hoda(neophodan samo kod jednopolu�nePVP), tempo-set/ASR-prekidač funkcije iASR kontrolna lampa, kao i tahograf saizlazom C3/B7.

Funkcija ograničivača brzine počinje daradi upravo, pre nego �to vozilo dostigneunapred zadatu dozvoljenu max brzinu,memorisanu u elektronici u jednojneprolaznoj EEPROM-memoriji. Prekoproporcionalnog ventila i pode�avajućegcilindra, regulaciona poluga PVP se takopode�ava, da se dozvoljena max brzinavozila ne prekorači.

Osim toga vozač mo�e kod GBProp dapodesi po slobodnom izboru graničnubrzinu između 50 km/h i programiranemax brzine aktiviranjem tempo-set/ASRprekidača na �eljenoj brzini i da prepustikontrolu sistemu, pri čemu svakakopedala gasa mora da ostane i daljeaktivirana (nije pun tempomat).

Memorisanu max ograničenu brzinu uelektronskom upravljačkom uređaju(elektronika-ECU) mo�e da upi�epomoću WABCO-Diagnostic Controller-a ili proizvođač vozila (na krajumonta�ne trake) ili autorizovani zakonskipriznat stručni personal u nekoj servisnojradionici.

Elektronika memori�e eventualnonastajuće gre�ke prema vrsti iučestalosti i pru�a mogućnost da sepreko ISO 9141 ukomponovanoginterfejsa i�čita i obri�e memorija gre�kesa Diagnostic Controller-om, kao i da sesprovede funkcionalna kontrola i podeseparametri sistema.

Integrisani ograničivač brzine GBProp

Pode�avajući cilindarza regulaciju motora

sigurnosna lampa

kontrolna lampaVentil za regulaciju motora

Rezervozr za vazduh

Tempo-set/ASR-prekidač funkcije

Signal tahografa

ABS/ASRGBPROP-elektronika

87

VCS je ABS-sistem kompaktnopripremljen za ugradnju na priključnavozila, koji ispunjava sve zakonskekategorije A.Paleta sistema se prote�e od 2S/2M-sistema za poluprikolicu, pa do jednog4S/3M-sistema za prikolicu sa rudom ilinpr. poluprikolicu sa upravljanomosovinom.Prema specifičnim zahtevimaproizvođača vozila VCS je naraspolaganju kao kompaktna jednica,odnosno u razdvojenom načinu gradnje,tj. elektronika i ventili se ugrađujuodvojeno. Mogu se koristiti kako ABS-rele ventili, tako i ABS magnetniregulacioni ventili. Izbor zavisi od kočnogsistema, a naročito od raspolo�ivogvremena. Za to se koristi odgovarajućaelektronika.Bez električnog upravljanja regula-cionim ventilima, vozač normalno neutiče na �eljeni rast ili pad pritiska.Specijalnom funkcijom �dr�anje kočnogpritiska� pobolj�ava se ABS-dobrotaregulacije i smanjuje se potro�njavazduha.

� Elektronika ECU (Electronic ControlUnit, elektronski upravljački uređaj)sa jednim, dva ili tri regulacionakanala, deli se po funkcionalnimgrupama

� Ulazno integralno kolo� Glavno integralno kolo� Sigurnosno integralno kolo� Upravljanje ventila

U ulaznom integralnom kolu se filtrirajusignali proizvedeni u induktivnimsenzorima i zbog definisanja trajanjaperiode pretvaraju se u digitalneinformacije.

Glavno integralno kolo sastoji se odmikro kompjutera. On sadr�ikompleksan program za proračunavanjei logično povezivanje regulacionihimpulsa kao i za izdavanje veličina zapode�avanje upravljanja ventilima.

Sigurnosno integralno kolo proveravaABS sistem na početku vo�nje, kao i uvo�nji sa kočenjem i ne kočenjem, tj.senzore, magnetne regulacione ventile,elektroniku i elektro instalaciju. Onopomoću upozoravajuće lampesignalizira vozaču gre�ke koje mogu danastanu i isključuje zbog toga sistem ilidelove sistema. Konvencionalni kočnisistem ostaje u funkciji, samo jeograničena za�tita od blokiranja,odnosno otpada.

Upravljanje ventilima sadr�i tranzistoresnage (zavr�ni stepen), koji reguli�uimpulse iz glavnog integralnog kola iuključuju struju za aktiviranjeregulacionih ventila.

Elektronika Vario Compact ABSpredstavlja dalji razvoj potvrđenog VarioC ABS-a i nadgrađuje se na njegovimoprobanim principima.

Antiblokirajući sistem (ABS) 3.Vario Compact ABS za priključna vozila

ABS rele ventil**)

1. i 2.

3. rele ventil

Napajanje

Dijagnoza

*)opcija **)opcija - pričvr�ćeno na kompaktnu celinu

ISO 7638

24N (24S) Napajanje*) rele ventil

upravljanje retardera*) integrisan prekiač brzine (ISS)*)

88

Antiblokirajući sistem (ABS)3.

Namena:Magnetni regulacioni ventil ima zadatakda za vreme procesa kočenja, uzavisnosti od regulacionih impulsa izelektronike u milisekundnom rasponupoveća, smanji ili odr�i pritisak ukočnim cilindrima.

Način rada:a) Rast pritiskaOba magnetna ventila I i II nisupobuđena, ulaz ventila (i) i izlaz ventila(h) su zatvoreni. Predupravljačkakomora (a) membrane (c) je bez pritiska.Sabijeni vazduh na priključku 1 dospevaiz prostora A preko otvorenog ulaza (b) uprostor B, a odatle preko priključka 2 kakočnim cilindrima. Istovremeno sabijenivazduh struji i preko otvora (d) upredupravljačku komoru (g) membrane(f) i izlaz (e) ostaje zatvoren.

b) Pad pritiskaAko ABS-elektronika daje signal zapra�njenje, magnet ventila I sepobuđuje, ventil (i) zatvara vezu kaizduvu 3 i prolaz ka predupravljačkojkomori (a) se otvara. Sabijeni vazduh iz

prostora A struji u predupravljačkukomoru (a) i membrana (c) zatvara ulaz(b) ka prostoru B. Istovremenoprebacuje magnet ventila II, ventil (h)zatvara prolaz otvora (d), tako da upredupravljačkoj komori (g) sabijenivazduh mo�e da izađe preko izduva 3.Membrana (f) otvara izlaz (e), a kočnipritisak na izlazu 2 izlazi preko izduva 3u atmosferu.

c) Održanje pritiskaOdgovarajućim impulsom zatvara se, priprebacivanju magnetnog ventila II odventila (h), prolaz ka izduvu 3. Sabijenivazduh u prostoru A struji preko otvora(d) ponovo u predupravljačku komoru(g), a membrana (f) zatvara izlaz (e).Sprečava se porast pritiska, odnosnopad pritiska u prostoru B, a time i ukočnim cilindrima.

Magnetni regulacioni ventil472 195�0

89

ABS-rele ventil472 195 02. 0

Antiblokirajući sistem (ABS) 3.

Namena:ABS-rele ventil ima zadatak da za vremeprocesa kočenja, u zavisnosti odregulacionih impulsa iz elektronike umilisekundnom rasponu poveća, smanjiili odr�i pritisak u kočnim cilindrima.Sastoji se od 2 grupe:od rele ventila i od upravljačkog ventila.

Način rada:a) Napojni pritisak postoji, ali ne i

upravljački pritisak.Prstenasti klip (c) pritiska opruga (d) nasedi�te (b) i zaptiva priključak 1 premaprostoru B (a time i priključak 2).Ako na priključku 4 postoji upravljačkipritisak (npr. 1 bar), on struji prekomagneta (m1 i M2) u gornji prostor klipaA i pritiska klip (a) na dole. Otvara seuzani prorez na sedi�tu (b) i napojnivazduh iz priključka 1 struji u prostor B.Na izlazu 2, a time i u kočnim cilindrimanastaje pritisak. Po�to gornja i donjastrana klipa (a) imaju iste povr�ine, klipse postavlja u prvobitni polo�aj čim jepritisak na 2 jednak pritisku na 4.Prstenasti klip (c) ponovo nale�e nasedi�te (b), a prorez 1 ka prostoru B jeblokiran.Ako nedostaje upravljački pritisak, klip(a) se podi�e, a pritisak na priključku 2izlazi preko prostora b ka izduvu 3.

b) Način funkcionisanja kod ABS-regulacije:

Rast pritiska:Magneti (M1 i M2) su bez napona, aupravljački pritisak je u prostoru A. Klip(a) nalazi se u svom donjem krajnjempolo�aju i napojni vazduh struji odpriključka 1 prema 2.

Odr�anje pritiska:Magnet M1 je pobuđen i kotvaprivučena. Time je (uprkos porastuupravljačkog pritiska) prekinut dovodvazduha od priključka 4 prema prostoruA.Uspostavlja se ravnote�a pritiskaizmeđu prostora A i B. Prstenasti klipponovo nale�e na sedi�ta (b). Sabijenivazduh ne mo�e da struji od 1 prema 2,niti od 2 prema 3 (napolje).

Pad pritiska:Magnet M2 je pobuđen, a time i prolaz kaprostoru A zatvoren. Podignuta zaptivkau podno�ju M2 oslobađa put ka izduvu 3,i pritisak iz prostora A izlazi krozunutra�nji otvor prstenastog klipa (a) uatmosferu. Zbog toga se klip (a) i podi�ei pritisak iz priključka 2 i priključenogkočnog cilindra izlazi u prostor B i izduv3 u atmosferu.

90

Antiblokirajući sistem (ABS)3.

ABS - rele ventil 472 195 04 . 0 (bokser ventil)

Namena:ABS rele ventil (bokser ventil) sastoji seod dva rele ventila sa zajedničkimpriključcima za napojni i upravljačkipritisak. Postavlja se u kočnim sistemimasa sabijenim vazduhom ispred kočnihcilindara i slu�i za modulaciju pritiskaunutar kočnog cilindra. Ako ABSelektronika aktivira ventil, nastajemodulacija (nastajanje, dr�anje i gubitakpritiska) u cilindru nezavisno odupravljanog pritiska iz motornog vozila/prikoličnog kočnog ventila. U pasivnomstanju ( bez aktiviranja magneta), uređajima funkciju dva rele ventila i slu�i zbogkratke pobude i kratkog vremenaotpu�tanja za brzo punjenje i pra�njenjekočnih cilindara.

Način rada:Nastajanje pritiska bez ABS �regulacije: oba magneta (M1 i M2) ventila su beznapona, prstenasti klip (f) je pritisnutoprugom (b) na sedi�te (e), pa je prolazod priključka 1 ka prostoru B zatvoren.

Ako je na priključku 4 regulisanupravljački pritisak on struji preko

magneta (M1 i M2) u gornji prostor klipaA, potiskuje klip (c) nasuprotprstenastom klipu (f) i otvara uzaniprorez na sedi�tu (e). Napojni pritisak napriključku 1 struji kroz prečistač (a) uprostor B i na priključcima 23 kao i ukočnim cilindrima pritisak raste. Istiproces se odvija i na suprotnom releventilu za priključke 22. Po�to gornja idonja strana klipa (c) imaju iste povr�ine,klip se vraća u prvobitni polo�aj - čim jepritisak na 22 i 23 jednak pritisku napriključku 4-. Prstenasti klip (f) nale�eponovo na sedi�te (e) i prolaz odpriključka 1 ka prostoru B je zatvoren.

Ako upravljački pritisak opadne, klip (c)se podi�e i pritisak se na priključcima 22i 23 prazni preko prostora B ka izduvu 3.

Način funkcionisanja pri ABS �regulaciji:a) nastanak pritiskaMagneti (M1 i M2) su bez napona iupravljački pritisak nastaje u prostoru A.Klip (c) se nalazi u svom levom krajnjempolo�aju a napojni vazduh struji odpriključka 1 preko priključaka 22 i 23 kakočnim cilindrima.

b) gubitak pritiskaMagnet (M2) se pobuđuje i zatvaraprolaz od priključka 4 ka prostoru A.Podignuta zaptivka na podno�ju M2

oslobađa put ka izduvu 3 i zaostalipritisak iz prostora A izlazi krozunutra�nji otvor klipa (c) ka izduvu 3.Time se klip (c) podi`e i pritisak kočnogcilindra se srazmerno gubi.

c) dr�anje pritiskaMagnet (M2) je ponovo bez napona.Magnet (M1) je pobuđen i kotva jeprivućena. Time je (uprkos porastuupravljačkog pritiska) dovod vazduha odpriključka 4 ka prostoru A prekinut.

U prostoru A i B postoji ravnote�a pritiskai prstenasti klip (f) nale�e na sedi�te (e)pod dejstvom pritisne opruge (b).Sabijen vazduh mo�e ponovo da struji od1 ka 22 i 23 jo� od 22 i 23 ka 3 (uatmosferu).

d) gubitak pritiskaMagneti (M1 i M2) su pod naponom.Prolaz od priključka 4 ka prostoru A jezatvoren a sabijen vazduh iz prostora Acuri preko preko nepovratnog ventila (d)na priključku 4, a pritisak iz prostora Bkao i preko priključaka 22 i 23 curi sadpreko potpuno otvorenog izlaza ( klip (c)nalazi se u svom desnom krajnjempolo�aju) na sedi�tu (e) i izduva 3 uatmosferu.

91

Antiblokirajući sistem (ABS) 3.

Induktivni cilindrični senzor sastoji seuglavnom od magneta sa cilindričnimpolom i jednog kalema. Obrtnimkretanjem polarnog točka menja se

magnetni fluks obuhvaćen kalemom itako se proizvodi naizmenični napon,čija je frekvenca proporcionalna brzinitočka.

ABS-senzor

Elastična čaura899 760 510 4

Elastična čaura ima 4 dr�eća opru�naelementa po strani, koji podopterećenjem stvaraju silu izmeđusenzora i otvora, koja stvara definisanotrenje u smeru izvlačenja senzora.

Zbog toga se senzor pomoću elastičnečaure tako dr�i, da se pri monta�i mo�egurnuti kroz čauru dok ne dodirne polarnitočak, koji se onda u vo�nji sam od sebepodesi na min zazor. Time nije potrebno

pode�avanje zazora i usmerenjesenzora (izlaz kabla).

Kod otvorene ugradnje elastična čaura isenzor se postavljaju premazani ma�ćuotpornom na temperaturu i vodu(Staburags ili silikonska mast �porud�beni broj 830 502 06. 4), zbogza�tite od korozije i prljav�tine.

Obrtanje točka snima se pomoćurotirajućeg polarnog točka (1) u glavčini isenzora (3) koji proizvodi impulse, koji sepostavlja posredstvom elastične čaure(2) u ploču nosača kočnice.Polarni točkovi za srednje i te�ke

kamione imaju 100 zuba.Zbog stvaranja dijagonalne referentnebrzine, mora da bude odnos broja zuba iobima točka na prednjim i zadnjimtočkovima jednak ili sa malimprocentualnim odstupanjem.

ABS-cilindrični senzor441 032�0

92

Antiblokirajući sistem (ABS)3.

Namena:Proporcionalni ventil upravljaregulacionu polugu PVP preko pritiskaregulisanog ka cilindru za pode�avanje.

Regulisan pritisak stoji u direktnomodnosu prema struji magneta, preko kojese upravlja proporcionalni ventil, koja sekontroli�e iz ECU (GBProp) pomoćuimpulsne modulacije (PWM). Malahistereza omogućava dalje �irokopodručje pritiska cilindra zapode�avanje, koji omogućavaju, kakoveoma brza, tako i kvazi stacionarnapode�ena kretanja regulacione poluge.

Način rada:U osnovnom polo�aju (magnet ventilanije pobuđen) kotva magneta nale�e napodizač (a) i dr�i ulaz (b) zatvoren.

Dovodom struje na magnet, kotvapritiska podizač (a) na dole i otvara ulaz(b). Napojni vazduh na priključku 1 strujisada preko priključka 2 kapode�avajućem cilindru. Prema impulsukojim upravlja elektronika, sada seodr�ava pritisak u regulacionom cilindru(kotva privlači i zatvara ulaz) ili opetopada (kotva privlači i dalje, otvara izlaz(c) i sabijeni vazduh izlazi prekopriključka 3).

Proporcionalni magnetni ventil472 250 . . . 0 (GBProp)

93

Antiblokirajući sistem (ABS) 3.

Pode�avajući cilindar sme�ta se uregulaciono područje između pedalegasa i regulacione poluge PVP. Pripobuđivanju proporcionalnog ventilasabijeni vazduh struji preko priključka 1 uprostor A i pokreće klip na levo.Uvlačnom klipnjačom regulaciona

poluga PVP se pode�ava u smerupolo�aja praznog hoda. Već premaugradbenoj situaciji, primenjuju sepode�avajući cilindri sa uvlačnim (slika1) ili sa izlaznim (slika 2) klipnjačama.

Radni cilindar (cilindar ograničenja praznog hoda)421 444 . . . 0 (GBProp)

Cilindar ograničenja praznog hodapotreban je za jednopolu�ne PVP, da bise izbeglo zaustavljanje motora, kodograničenja brzine, ukoliko polugupumpe regulacioni cilindar mo�e dadovede u nulti polo�aj.

Radni cilindar (pode�avajući cilindar)421 44. . . . 0 (GBProp)

Sl. 1

Sl. 2

95

4.

Sistemi trajne kočnice namotornim vozilima

96

Sistemi trajne kočnice na motornim vozilima4.

Legenda:

a Četvorokru�ni za�titni ventil

b Rezervoar za vazduh

d Relej sa radnim kontaktom

e 3/2 magnetni ventil

f Radni cilindar za pumpu zaubrizgavanje goriva

g Radni cilindar za prigu�ni leptirizduva

i Kočni ventil motornog vozila saelektričnim prekidačem

Slika 2:�ema veze elektro-pneumatskogsistema motorne kočnice u vezi sapneumatskim kočnim sistemom. Priaktiviranju dvokru�nog kočnog ventilamotornog vozila (i) stavlja se u funkciju

putem električnog prekidača, motornakočnica preko radnog kontakta releja (d)i 3/2 magnetnog ventila (e). Ona se dakleuključuje pri svakom radnom kočenju,čime se značajno čuvaju mehaničkekočnice u točkovima.

Legenda:

a Četvorokru�ni za�titni ventil

b Rezervoar za vazduh

c Kočni ventil motornog vozila

d Relej sa radnim kontaktom

f Radni cilindar za pumpu zaubrizgavanje goriva

g Radni cilindar za prigu�ni leptirizduva

h 3/2-ventil

Autobusi sa dopu�tenom ukupnommasom većom od 5,5 t kao i drugamotorna vozila sa dopu�tenom ukupnommasom preko 9 t moraju dodatno dabudu opremljena prema § 41 StVZOtrajnom kočnicom. Pod trajnomkočnicom podrazumevaju se motornekočnice ili po kočnom dejstvu istovetnenaprave.Kočni sistemi za prigu�enje motora ima

zadatak da prikočuje vučno vozilonezavisno od kočnog sistema radnekočnice, čime se značajno čuvajumehaničke kočnice u točkovima.

Slika 1:Uključivanje sistema motorne kočnicevr�i se preko no�nog trosmernog ventila(h), koji puni radni cilindar prigu�nogleptira i PVP.

Sl. 1

Sl. 2

97

Sistemi trajne kočnice na motornimvozilima 4.

Namena:Punjenje i pra�njenje radnih cilindara,npr. za sistem motorne kočnice.

Način rada:Sabijeni vazduh iz rezervoara dospevapreko priključka 1 u 3/2 ventil i zastajeispod zatvorenog ulaznog ventila (e).Pritiskom dugmeta za aktiviranje (a),podizač (b) kreće se na dole, nasuprotdejstva sile opruge (c). On pritomnaseda na ulazni ventil (e), zatvara izlaz(d) i otvara, pri daljem kretanju na dole,

ulazni ventil (e). Sabijeni vazduh strujisada preko priključka 2 ka priključenimradnim cilindrima.

Otpu�tanjem dugmeta (a), opruga (c)pokreće podizač (b) u gornji krajnjipolo�aj. Opterećen napojnim pritiskom ioprugom (f), upusni ventil (e) sledikretanje podizača (b) na gore i zatvaraprolaz ka priključku 2. Preko otvarajućegizlaza (d) struji sabijeni vazduh napriključku 2 ka priključku 3 i radni cilindarse opet prazni.

3/2-ventil463 013…0

98

Sistemi trajne kočnice na motornim vozilima4.

Radni cilindri421 410�0 i421 411�0

Namena:Zaustavljanje dizel PVP, odnosno,aktiviranje prigu�nog leptira sistemamotorne kočnice.

Način rada:Sabijeni vazduh dolazeći iz 3/2 ventila,odnosno 3/2 magnetnog ventila strujipreko priključka 1 u radni cilindar. Ondeluje na klip (a) i izvlači klipnjaču (b)nasuprot dejstva sile opruge (c).

Kod radnog cilindra 421 410�0, sila kojadeluje na klip (a) se prenosi na radnupolugu PVP (pumpa visokog pritiska zaubrizgavanje goriva) i dovodi je izpozicije praznog hoda u zaustavnupoziciju. Polu�je pedale gasa povezano

je sa radnim cilindrom tako da nijemoguće aktiviranje pedale gasa zavreme dok je uključena motorna kočnica.

Kod radnog cilindra 421 411�0 sila klipase prenosi na prigu�ni leptir u izduvnomvodu, koji se zbog toga zatvara. Zbogpovratnog nagomilavanja izduvnihgasova dolazi do sna�nog usporavanjarada motora i time do usporavanjakretanja vozila.

Kod pra�njenja cilindara, klip (a) sepritisnom polugom (c) dovodi ponovo usvoju početnu poziciju.

421 411

412 410

99

Sistemi trajne kočnice na motornimvozilima 4.

Namena:U zavisnosti od varijante, uključivanje,odnosno isključivanje električnih uređajaili sijalica.

Način rada:Izvedba �E� (prekidač uključenja):Pri postizanju pritiska uključenja,membrana (d) se zajedno sakontaktnom pločicom (e) podi�e iuspostavlja se spajanje polova (a i b).

Pri padu pritiska, taj se spoj ponovoprekida.

Izvedba �A� (prekidač isključenja):Pri postizanju pritiska prekidanja,membrana (d) se zajedno sa podizačem(c) podi�e. Podizač (c) podi�e kontaktnupločicu i spoj polova (a i b) se prekida.

Pri padu pritiska taj se spoj ponovouspostavlja.

Namena:Punjenje radnog voda pri dovođenjustruje na magnet.

Način rada:Napojni vod iz rezervoara za vazduhpriključen je na priključak 1. Magnetnakotva (b) oblikovana kao telo ventila dr�iotvor (c) zatvorenim pomoću sile opruge(d).

Dovođenjem struje na kalem magneta(e), kotva (b) se kreće na gore, izlaz (a)se zatvara, a ulaz (c) se otvara. Napojnivazduh struji sada od priključka 1 kapriključku 2 i puni radni vod.

Prekid dovoda struje na kalem magneta(e) vraća opruga (d) kotvu (b) u njenupolaznu poziciju. Pri tome zatvara ulaz(c), izlaz (a) otvara, a radni vod se praznipreko otvora A i izduva 3.

Prekidač pritiska441 014�0

3/2 magnetni ventil za punjenje472 170�0

1011

5.

EBS - elektronski regulisankočni sistem

102

EBS-elektronski regulisan kočni sistem5.Uvod: Rastući konkurentski pritisak u

transportnoj bran�i dovodi dotle, dazahtevi u pogledu kočnog sistema stalnorastu. Uvođenje elektronski upravljanogkočnog sistema EBS je prema tomelogičan korak, da bi se odgovorilo tom idrugim zahtevima. EBS daje mogućnostza trajno optimalno usagla�avanjekočnih sila između pojedinačnih kočnicau točku, kao i između vučnog ipriključnog vozila.

Mno�tvo funkcija za dijagnozu i kontroluelektronski regulisanog kočnog sistemasu pretpostavka za efektivna logistikuvoznog parka. Dodatno se povećavabezbednost vozila i saobraćaja,skraćenjem zaustavnog puta,pobolj�ava se kočna stabilnost, apokazivanje istro�enosti kočnih oblogaje upečatljivo.

Prednosti EBS-a � Elektronski upravljan kočni sistemobjedinjuje mno�tvo funkcija. Cilj jesni�enje servisnih tro�kova pri maxbezbednosti kočenja, npr.smanjenjem tro�enje kočnih oblogakočnica.

� Regulacija pritiska prema kriterijumuistro�enosti na prednjoj i zadnjojosovini ujednačuje tro�enje kočnih

obloga. Ravnomernim opterećenjemsvih kočnih obloga smanjuje sezbirno tro�enje. Uz to se poklapajutermini servisa i zamene obloga.Tro�kovi stajanja (vreme kada vozilonije u eksploataciji) se drastičnosni�avaju.

Koncepcija sistema Opisan sistem je zajednički razvojDaimler Benz AG i WABCO i odnosi sena Telligent kočni sistem (ranije EKK -elektronski kontrolisana kočnica).Taj sistem je sastavni deo te�ke klasevozila �ACTROS� iz Daimler Benz-a. Onsadr�i nekoliko specifičnih karakteristika,komponenata i funkcija za Daimler Benz,koje su za EBS � primenu kod drugihproizvođača vozila zamenjene sasopstvenim WABCO re�enjima. Tuspadaju sledeće opisane komponente ifunkcije:

� Redundantni ventil, redundacijazadnje osovine

� Specijalna regulaciona funkcija upodručju raspodele kočne sile,regulacija tro�enja kočnih obloga iupravljanje prikolicom.

WABCO EBS baukasten

Koncepcija i struktura WABCO EBSomogućava visoku fleksibilnost zaproizvođača vozila pri projektovanjusistema. U tom pogledu obim sistemamo�e da ispune mnogostruke zahteve.WABCO preporučuje EBS za ispunjenjebitnih zahteva korisnika vozila, kojiraspola�e individualnom regulacijom

pritiska na prednjoj i zadnjoj osovini iupravljanje prikolicom.

Taj EBS sastoji se od dvokru�nog čistopneumatskog radnog dela sistema ijednog slo�enog jednokru�nog elektro-pneumatskog dela sistema. Takonfiguracija opisuje se kao sistem 2P/1E.

Jednokru�ni elektro-pneumatski deosistema sastoji se od centralnogelektronskog upravljačkog uređaja(centralni modul), osovinskogmodulatora, sa integrisanomelektronikom za zadnju osovinu davačakočnice sa 2 integrisana senzora i kočnaprekidača, kao i jednog proporcionalnogrele ventila, dva ABS � ventila za prednjuosovinu i jednog elektro-pneumatskogprikoličnog upravljačkog ventila.

Osnovni dvokru�ni pneumatski deosistema odgovara po svojoj strukturi ubiti jednom konvencionalnom kočnomsistemu. Taj deo sistema slu�i kaoredundanta i aktivira se samo pri ispaduelektro-pneumatskog kruga.

1031

EBS-elektronski regulisan kočni sistem 5.EBS-kočni sistem za kamion 4x2:

Legenda: 1 Centralna upravljačka jedinica 2 Davač kočnice 3 Proporcionalni rele ventil4 ABS-magnetni ventil 5 Modulator za zadnju osovinu 6 Reduntantni ventil7 Prikolični upravljački ventil

104

EBS-elektronski regulisan kočni sistem5.

Legenda:

1 Davač kočnice

2 Proporcionalni rele ventil

3 ABS-magnetni ventil

4 Senzor broja obrtaja

5 Senzor istro�enja

6 Redundantni ventil

7 Modulator za zadnju osovinu

8 Prikolični upravljački ventil

Funkcionalna �ema veze:

upra

vlja

nje

prik

olic

omza

dnja

oso

vina

pred

nja

osov

ina

BW

G

105

EBS-elektronski regulisan kočni sistem 5.

Davač kočnice slu�i za proizvodnjuelektričnih i pneumatskih signala zapunjenje i pra�njenje elektronskiregulisanog kočnog sistema. Uređaj jerealizovan kao dvokru�no pneumatski idvokru�no električni. Početak aktiviranjase registruje električnim putemposredstvom dvostrukog prekidača (a).Put podizača za aktiviranje (b) se senzirai izdaje kao električni signal impulsnomodulisan. Dalje se pneumatski

redundantni pritisci upravljaju ukrugovima 1 (priključak 21) i 2 (priključak22). Pri tome se pritisak kruga 2neznatno zadr�ava. Preko dodatnogupravljačkog priključka 4 postojimogućnost (specijalna �elja kupca)uticaja na pneumatsku karakteristiku 2.kruga. Pri otkazu jednog kruga (električniili pneumatski) ostali krugovi ostaju uispravnoj funkciji.

Davač kočnice 480 001�0

Centralni modul slu�i za upravljanje ikontrolu elektronski regulisanog kočnogsistema. Zadato usporenje vozila sedobija iz primljenog signala davačakočnice. Zadato usporenje je saizmerenom brzinom točka iz senzorabroja obrtaja ulazni signal zaelektropneumatsku regulaciju, koja satim proračunava potrebne vrednostipritiska za prednju osovinu, zadnjuosovinu i upravljački ventil prikolice.Potrebni pritisak prednje osovineupoređuje se sa izmerenom stvarnomvrednosti, a prisutne razlike reguli�u sepomoću proporcionalnog rele ventila.Slično se vr�i regulacija upravljačkog

pritiska prikolice. Dodatno seizračunavaju brzine točka, da bi se prite�nji ka blokiranju modulacijom kočnihpritisaka sprovela ABS regulacija ukočnim cilindrima. Centralni modul saosovinskim modulom (kod 6S/6Hsistema sa osovinskim modulatorom)razmenjuje podatke preko EBSsistembusa. Električno kočena prikolicaupravlja se preko interfejsa podataka poISO 11992.

Centralni modul komunicira sa drugimsistemima (regulacija motora, retarder,itd.) motornog vozila preko busa zaprenos podataka vozila.

Centralni modul446 130�0

Centralni modul

106

EBS-elektronski regulisan kočni sistem5.

Proporcionalni rele ventil480 202�0

Proporcionalni rele ventil se u elektronskiregulisanom kočnom sistemu koristi kaoregulacioni član za upravljanje kočnimpritiscima na prednjoj osovini.

Sastoji se od proporcionalnogmagnetnog ventila (a), rele ventila (b) isenzora pritiska (c). Električnoupravljanje i kontrola vr�i se centralnimmodulom hibridnog sistema (elektro-pneumatski ili pneumatski).

Upravljačka struja zadata iz elektronikese pomoću proporcionalnog magnetnog

ventila (a) pretvara u upravljački pritisakza rele ventil. Izlazni pritisak (priključak2) proporcionalnog rele ventila jeproporcionalan tom pritisku.Pneumatsko upravljanje rele ventila(priključak 4) vr�i se redundantnim(potpornim) pritiskom koji se reguli�edavačem kočnice, priključak 22.

Redundantni ventil480 205�0

Redundantni ventil slu�i za brzo punjenjei pra�njenje kočnih cilindara na zadnjojosovini u slučaju redundacije i sastoji seiz vi�e ventilskih jedinica, koje izmeđuostalog moraju da ispune sledećefunkcije:

� Funkcija 3/2 ventila za zadr�avanjeredundance kod ispravnogelektropneumatskog kočnog kruga

� Funkcija rele ventila da bi sepobolj�alo vremensko pona�anjeredundance

� Zadr�avanja pritiska, da bi se u

redundantnom slučaju sinhronizovaopočetak regulacije pritiska naprednjoj i zadnjoj osovini

� Redukovanje pritiska, da bi se uredundantnom slučaju pomogućnosti izbeglo suvi�no kočenjezadnje osovine (redukovanje oko2:1).

107

EBS-elektronski regulisan kočni sistem 5.

Osovinski modulator reguli�e pritisakkočnog cilindra na obe strane jedne ilidve osovine.

On raspola�e sa dva pneumatskinezavisna regulaciona kanala (kanali A iB) uvek sa po jednim ventilom zapunjenje i pra�njenje, sa senzorompritiska i jednom zajedničkomregulacionom elektronikom. Zadavanjepotrebnih pritisaka i spoljna kontrola sevr�i posredstvom centralnog modula.

Dodatno se brzine točka snimaju iizračunavaju preko dva senzora brojaobrtaja. U slučaju te�nje ka blokiranju iliproklizavanju, unapred zadata potrebna

vrednost se modifikuje. Predviđen jepriključak za dva senzora zasignaliziranje tro�enja kočnih obloga.

Osovinski modulator raspola�e jednimdodatnim redundantnim pneumatskimkočnim krugom. Jedan dvokru�ninepovratni ventil po strani reguli�e vi�iod ta dva pritiska u slučaju redundansena zadnjoj osovini (elektropneumatski iliredundantno) ka kočnom cilindru.

Osovinski modulator480 103�0

108

EBS-elektronski regulisan kočni sistem5.

Prikolični upravljački ventil480 204�0

Prikolični upravljački ventil primenjuje seu elektronski regulisanom kočnomsistemu kao regulacioni član zaupravljanje pritiscima u spojničkimglavama.

Prikolični upravljački ventil se sastoji odproporcionalnog magnetnog ventila (a),rele ventila (c), op�teg sigurnosnogventila (d) i senzora pritiska (b).Električno upravljanje i kontrolisanje vr�ise u centralnom modulu. Upravljačkastruja zadata u elektronici pretvara se

pomoću proporcionalnog magnetnogventila u upravljački pritisak za releventil. Izlazni pritisak komandnog ventilaprikolice je proporcionalan tom pritisku.

Pneumatsko upravljanje rele ventila vr�ise reduntantnim pritiskom davačakočnice (priključak 42) i izlaznog pritiskaručnog kočnog ventila koji je napriključku 43.

109

EBS u priključnom vozilu Na �emama na stranama 64 i 65predstavljen je EG kočni sistem sasabijenim vazduhom koji je danasuobičajen u Evropi. U su�tini se taj kočnisistem kod poluprikolice sastoji odprikoličnog kočnog ventila, jednog ARSK� ventila i ABS � sistema. Na prikolicamasa rudom te se komponente povećavajuza jedan dodatni ARSK � ventil, ventilprilagodjenja na prednjoj osovini i zajedan ventil ograničenja pritiska nazadnjoj osovini. Iako je EG kočni sistempostigao visok stepen razvoja, a naročitoi primenom ABS sistema, daje se prostorza dalja pobolj�anja:

� Smanjenje kompleksnosti i brojakomponenata a time i tro�kovainstalacije.

� Zamena neophodnih pneumatskihventila i njihovog pode�avanjauvodjenjem elektronske regulacije itime mogućeg jednostavnogparametrisanja.

� Primenom egzaktnih radnihregulacionih krugova pritiska moguse danas postojeća odstupanjakarakte-ristika pneumatskih ventilapribli`no eliminisati.

� �Električnim kočnim vodom� ielektronskom regulacijom mo`e sevremensko pona�anje delom bitnopobolj�ati i time doprineti skraćenjuzaustavnog puta i povećanjestabilnosti vozila i celog vučnogvoza.

� Pro�irenje mogućnostidijagnostikovanja za celokupan kočnisistem, uključujući odr�avanje iuputstvo za opravke.

Ta moguća pobolj�anja bila su osnovaza razvoj jednog elektronski regulisanogkočnog sistema EBS u priključnomvozilu.

EBS za poluprikolice 4S/2M 1 EBS � prikolični kočni

ventil

2 EBS � prikolični modulator

3 ABS � senzori

4 Senzor osovinskog opterećenja

5 Senzor pritiska

6 Prekidač pritiska

7 Redundantni ventil

Opis sistemaEBS � standardni sistem, npr. za 3-osovinsku poluprikolicu (slika 1)elektronski reguli�e kočne pritiske postrani (vozila). Sistem se sastoji odjednog dvokru�nog kompaktnogprikoličnog modulatora sa digitalniminterfejsom podataka prema ISO 1199-2ka EBS vučnom vozilu, EBS �

prikoličnog kočnog ventila, senzoraosovinskog opterećenja kao i ABSsenzora. Kod primene na prikolicama sarudom ili poluprikolicama saupravljačkom osovinom, potreban jesistem sa dodatnim EBS- rele ventilomna upravljačkim osovinama, slika 2.

Priključna vozila sa elektronskim kočnim

EBS-elektronski regulisan kočni sistem 5.

Sl. 1

napajanje

kočnica

110

EBS za prikolicu sa rudom4S/2M 1 EBS � prikolični kočni

ventil2 EBS � prikolični

modulator3 ABS � senzori4 Senzor osovinskog

opterećenja5 Senzor pritiska6 Prekidač pritiska7 Redundantni ventil8 EBS � rele ventil

sistemom moraju biti kompatibilna sakonvencionalnim vučnim vozilima i EBSkočenim vučnim vozilima, a kod otkazaEBS da se mogu kočiti pneumatskiredundantno (�rezervno�).

Otuda se dobijaju tri moguće pogonskekombinacije:

Rad iza novih vučnih vozila sa EBS kao ipro�irenim ISO 7638 konektorom saCAN � interfejsom.

Mogu se koristiti sve EBS funkcije.Zadavanje potrebne vrednosti iz vučnogvozila vr�i se preko interfejsa podataka upriključnom vozilu.

Rad iza konvencionalnih vučnih vozila saISO 7638 konektorom (ABS priključnakutija) za napajanje priključnog ABS, alibez CAN � interfejsa.

Iskoristive su sve EBS � funkcije za

prenos potrebnih vrednosti preko CAN �interfejsa. Zadavanje potrebnih vrednostivr�i se-preko senzora pritiska uprikoličnom kočnom ventilu, koji senziraupravljački pritisak prikolice.

Redundantni radPri otkazu električnog napajanja mo�eda se koči uvek čisto pneumatski,svakako bez ARSK i ABS funkcije. Uredundantnom radu vremenski odzivodgovara dana�njem konvencionalnomkočnom sistemu. Kod pneumatskogupravljanja EBS � prikolice dobija sepobolj�an vremenski odziv, po�to seelektričnim senziranjem upravlkjačkogpritiska dobija na vremenu. U pogonu izaEBS vučnog vozila i upravljanja prekoCAN vr�i se porast pritiska u EBSpriključnom vozilu pribli�nosinhronizovano ka porastu pritiska uvučnom vozilu.

EBS-elektronski regulisan kočni sistem5.

Sl. 2

napajanje

kočnica

111

6.

Vazdu�no ogibljenje i ECAS(elektronska regulacija nivoa)

1

112

Vazdu�no ogibljenje6.Na privrednim vozilima i autobusima svevi�e se primenjuje sistem vazdu�nogogibljenje.

Kod privrednih vozila se zbog togaposti�e du�a spremnost za kori�ćenje,po�to su vremena utovara i istovara zbogizmenjivih tovarnih sanduka znatnosmanjena. Kod autobusa se povećavakomfor vo�nje zbog sile gibnja (vazdu�nigibnjevi) prilagodjene broju putnika uautobusu i jedne uvek konstantne visineulaza.

Vazdu�na ogibljenjaU okviru projektovanja i izvodjenjasistema vazdu�nog ogibljenja do sadasu se koristili sledeći sistemi:

a) Vazdu�na ogibljenja sa zatvorenimkrugom vazduha

b) Vazdu�na ogibljenja sa poluzat-vorenim krugom vazduha

c) Vazdu�na ogibljenja sa otvorenimkrugom vazduha.

Sistemi vazdu�nog ogibljenja navedenipod a) i b) koriste se uglavnom naputničkim vozilima. Oni imaju prednostda je mala potro�nja vazduha, pa shodnotome i kompresor je manjeg kapaciteta.Iz toga proizilazi i manje dejstvokondenzata i prljav�tine. Takvi sistemi sutehnički komplikovani i pri nabavci nisujeftini.

Otuda se na autobusima i privrednimvozilima primenjuju sistemi vazdu�nogogibljenja sa otvorenim krugomvazduha. Po�to kod tog sistema vazduhkoji se ne koristi odlazi u atmosferu pakompresor mora da bude većegkapaciteta. Ta vrsta vazdu�nogogibljenja je jednostavna za povezivanjepotrebnih ventila.

Obe vrste ogibljenja (mehanički elementiogibljenja ili sistemi vazdu�nogogibljenja) svakako nisu u stanju daispune sve tehničke zahteve.Uporedjenje obe vrste ogibljenjapokazuje, da vazdu�no ogibljenjeraspola�e znatnim prednostima uodnosu na mehaničko ogibljenje. To va�inaročito tada ako zahtev za odvajanjemelemenata vodjenja točka od kojih trebauzeti u obzir ogibljenje zbog boljegle�anja vozila na putu.

Prednosti vazdu�nog ogibljenja1. Promenom pritiska u vazdu�nom

gibnju u zavisnosti od opterećenjauvek se iznova pode�ava jednakorastojanje izmedju podloge ikaroserije vozila. To znači da visinaulaza od tla, visina u opterećenomstanju kao i pode�enost farova ostajukonstantni.

2. Komfor ogibljenja ostaje pribli�no istiu celom području opterećenja zbogpromene pritiska u vazdu�nomjastuku (gibnju). Putnik će uautobusu osećati uvek isti, njemuprijatan način oscilovanja. Osetljivaroba se mo�e transportovati bezvećih o�tećenja. Poznatoposkakivanje praznog ili delimičnoopterećenog priključnog vozilaotpada, na primer: zbog primenevazdu�nog ogibljenja.

3. Stabilnost upravljanja i preno�enjekočnih sila se pobolj�avaju, po�to svitočkovi prianjaju na podlogu.

4. Pritisak u vazdu�nim balonima uzavisnosti od opterećenja mo�e sena idealan način koristiti zaupravljanje ARSK � ventilom.

5. U domenu izmenjivih tovarnihsanduka vazdu�no ogibljenje se nudiza racionalni utovar i istovar ukontejnerskom saobraćaju.

6. Čuvanje povr�ine puta.U sistemu vazdu�nog ogibljenja uredjajimoraju da čine usagla�enu celinu kao�to su proizvodnja sabijenog vazduha,akumulacija sabijenog vazduha ipneumatsko upravljanje sa elementimakao �to su ve�anje točka i ogibljenje. Vidiza to primer na slici levo, za sistemvazdu�nog ogibljenja za poluprikolicu.

2, 3 41 42

21

ALB-Regler

Vorrat

von derBetriebsbremsanlage 6

4

1

5

Luftfederbalg

8

1 21

7

8

2221

2423

191 2

1 2

22

2312

Primer za poluprikolicu (dizanje i spu�tanje)

Vazdu�ni jastuk

Napajanje

ARSK - regulator(ALB)

iz sistemaradne kočnice

113

Namena:Regulacija pritiska u jastuku vazdu�nogogibljenja u zavisnosti od odstojanja�asija / osovina. Ventil za vazdu�noogibljenje 461 006 100 0 ukazuje nadodatni 3/2 ventil koji zatvara ododredjenog, podesivog ugla poluge a pridaljem aktiviranju poluge prelazi ufunkciju pra�njenja. Tim �ograničenjemvisine� se sprečava, da se vozilo podigneiznad dopu�tenog nivoa pomoću ventilasa obrtnim razvodnikom.

Način rada:Kod dopu�tenog opterećenja tovarnisanduk se kreće na dole sa ventilomvazdu�nog ogibljenja vezanim za njega.Veza izmedju ventila vazdu�nogogibljenja i osovine vozila pritiska u tomprocesu polugu (f) i preko ekscentra (e)vodjicu (d) na gore. Podizač na vodjiciotvara pri tome ulazni ventil (b). Sabijenvazduh koji iz rezervoara prekopriključka 1 i nepovratnog ventila (a)dospeva u uredjaj mo�e da struji samopreko priključaka 21 i 22 ka vazdu�nimjastucima. Da bi se potro�nja vazduhasvela na minimalnu meru, menja sepoprečni presek zbog �lebastihunutra�njih bu�otina podizača za prolazvazduha u zavisnosti od veličine otklonapoluge u 2 koraka.

Zatvoreno stanje ventila se posti�e zbogpunjenja vazdu�nih jastuka i podizanjatovarnog sanduka i preko poluge (f)upravljanog zatvaranja ulaznog ventila(b). U tom polo�aju su priključci 21 i 22medjusobno povezani preko poprečneprigu�nice.

Rasterećenje vozila utiče na obrnutredosled dogadjanja. Nadgradnja vozilase podi�e zbog previsokog pritiska uopru�nim jastucima, a poluga (f) saekscentrom (e) kao i vodjicom (d) sevuče na dole. Otuda se podizač spu�tasa svog zaptivnog sedi�ta na ulazniventil (b), tako da suvi�an vazduh izbalona gibnja mo�e preko ispusnogotvora (c) podizača i ispusnih otvora 3 daode u atmosferu. Spu�tanje tovarnogsanduka nastalo zbog toga vraća polugu(f) u njen normalni vodoravni polo�aj.Zatvaranjem otvora za ispu�tanje (c)nasedanjem podizača na ulazni ventil(b), ventil vazdu�nog gibnja je ponovo uzatvorenom polo�aju.

Ventil za vazdu�no ogibljenje 464 006 ... 0

Vazdu�no ogibljenje 6.

114

Ventil sa obrtnim razvodnikom 463 032 � 0

Namena:Upravljanje podizanjem i spu�tanjem�asije vučnog i priključnog vozila savazdu�nim ve�anjem kao i �asijaizmenjivih tovarnih sanduka i �asijapoluprikolica (uredjaj za dizanje).

Način rada:U polo�aju ručne poluge �za vo�nju�uredjaj za podizanje je isključen. Obrtnirazvodnik ima slobodan prolaz zasabijen vazduh koji struji izmedju ventilaza vazdu�no ogibljenje (priključci 21 i 23)i vazdu�nih jastuka (priključci 22 i 24).Uredjaj dopu�ta osim toga četirizaustavna polo�aja ručice u kojima semo�e vr�iti za podizanje i spu�tanjepotrebno punjenje i pra�njenjevazdu�nih jastuka gibnjeva.

Za podizanje �asije ručica se deblokiraaksijalnim pritiskom na dole i dovede upolo�aj �podizanje� u kojem su priključci21 i 23 zabravljeni a jastuci gibnja (22 i24) povezani sa rezervoarom vazduhapreko priključka 1.

Posle dostizanja potrebne visine dizanja,ručica se kreće u zatvoren polo�aj �stop�.U tom polo�aju su priključci ventilavazdu�nog gibnja 21 i 23 povezani saizduvom 3, a priključci jastuka 22 i 24 suzatvoreni. Oslonci (noge) tovarnogsanduka se mogu otvoriti. Posle togapotrebno spu�tanje �asije ispodnormalnog nivoa zbog postavljanjakontejnera izmenjivog tovarnog sandukana oslonce i izvlačenja vozila odigravase u polo�aju ručice �spu�tanje�. Kao ikod �podizanja� priključci 21 i 23 suzatvoreni. Nasuprot tome jastuci gibnja(22 i 24) se prazne preko izduva 3.

I taj se proces zavr�ava daljimuključivanjem u zatvoreni �stop� polo�aj.Priključci 21 i 23 pune se samo izrezervoara, a priključci 22 i 24 suzatvoreni. Po izvlačenju vozila (�asije)ponovo se prebaci na regulaciju nivoapreko ventila vazdu�nih jastuka, pričemu se ručica postavi u polo�aj za�vo�nju�.

Vazdu�no ogibljenje6.

212223

24

13

STOP STOP

I II III IV V

115

Engleska oznaka ECAS znači

Electronically elektronskiControlled regulisanAir vazduhSuspension ogibljenje

ECAS je elektronski regulisan sistemvazdu�nog ogibljenja za vozila, koji kaosistem objedinjuje mno�tvo funkcija.Kori�ćenjem elektronskih upravljačkihjedinica konvencionalni sistem semogao bitno pobolj�ati:

� Smanjenje potro�nje vazduha zavreme vo�nje

� Različiti nivoi (npr. za utovarnerampe) se automatski mogukonstantno dr�ati pomoćuautomatske regulacije

� Instalacija je kod skupih sistemajednostavnija, koristi se manje cevnihvodova

� Dodatne funkcije kao nivo vozila kojimo�e da se memori�e, kompenzacijapritiska u pneumaticima, za�tita odpreopterećenja, pomoć pri polasku iautomatsko upravljanje podi�ućomosovinom se bez problema moguintegrisati

� Velikim presecima ventila procesipunjenje i pra�njenja se ubrzavaju

� Visok komfor rukovanja pri najvećojsigurnosti za osoblje zbog jednejedinice za rukovanje

� Programibilnost elektronike pomoćufunkcionalnih parametara postoji

visoka fleksibilnost sistema(programiranje na kraju monta�netrake)

� Izra�en koncept bezbednosti imogućnost dijagnoze

Nasuprot mehanički upravljanomvazdu�nom ogibljenju kod kojeg semesto za merenje nivoa uzima i zaupravljanje vazdu�nim gibnjevima, kodECAS-a regulaciju preuzima elektronika,koja reguli�e vazdu�ne gibnjeve naosnovu mernih vrednosti senzora prekomagnetnih ventila.

Pored regulacije normalnog nivoa,elektronika pokriva, u vezi sa jedinicomza rukovanje, i upravljanje sa ostalimfunkcijama, koje se kodkonvencionalnog upravljanja vazdu�nimgibnjevima mogu ostvariti mno�tvomdodatnih ventila.

Tako se sa ECAS-om mogu realizovatidodatne funkcije. Sa ECAS-om se moguopremiti u različitim verzijama različititipovi prikolica.

ECAS radi samo pri uključenom paljenju.Kod prikolica se napajanje obezbedjujepreko ABS sistema. Dalje, ABS sistemstavlja na raspolaganje sistemu ECAStzv. C3 signal, o aktuelnoj brzini vozila.

Da bi se prikolica odvojena od motornogvozila mogla regulisati po visiniopcionalno se predvidja kori�ćenjeakumulatora u prikolici kao dodatni izvornapajanja.

ECAS - Elektronska regulacija nivoa 6.Uvod:

Funkcionalni primer: poluprikolica bez podi�uće osovine

Osnovni sistem:1 ECU (elektronika)2 Jedinica za rukovanje3 Senzor pomeraja4 Magnetni ventil5 Jastuk vazdu�nog gibnja po

treba

n ni

vo

116

ECAS - Elektronska regulacija nivoa6.Opis funkcionisanjaSenzor pomeraja (3) obuhvata stalnovisinu vozila i saop�tava merne vrednostielektronici (1). Ako elektronika posleobrade signala prepozna odstupanje odpotrebnog nivoa, pobudjuje se magnetniventil (4), da se postigne punjenjem ilipra�njenjem neophodna promena nivoa.

Preko jedinice za rukovanje (2) rukovaocmo�e ispod zadatog praga brzine (umestu) da menja potreban nivo (va�annpr. za rad na rampi).

Preko signalne lampe pokazuje se nivorazličit od nivoa propisanog za vo�nju(normalni nivo).

Treptanje te lampe javlja prekoelektronike ECU (Electronic Control Unit= upravljačka elektronika) ustanovljenugre�ku sistema.

�ema veze osnovnog sistema:1 ECU (elektronika)2 Jedinica za rukovanje3 Senzor pomeraja4 Magnetni ventil5 Jastuk vazdu�nog ogibljenja

ECAS elektronika

Dijagnoza

ECAS modul za napajanje

ABS Vario C

24N ISO 7638 24S

Stop

sve

tlo

Taho

sig

nal

Mas

a

Klem

a 30

Klem

a 15

117

ECAS - elektronika (ECU)446 055 . . 0

Upravljačka elektronika (ECU)Upravljačka elektronika je jezgro sistemai povezana je 35-polnim ili 25-polnimkonektorom sa pojedinimkomponentama. Elektronika (ECU)sme�tena je u kabinu.

ECAS � elektronika za priključna vozilasme�ta se zajedno sa utikačkompločom, koja čini vezu izmedjuelektronike i drugih komponenti, upoklopac za�titnog kući�ta na okviruprikolice. To za�titno kići�te odgovarasistemu ABS�VARIO�C. Sa elektronikom se mo�e realizovatimno�tvo konfiguracija sistema. Za svakisenzor pomeraja, senzor pritiska imagnetne ventile nalazi se na ploči sakonektorima priključno mesto. Uzavisnosti od izvedbe sistema jedan deokonektorske ploče ostaje neiskori�ćen.Kao kod ABS-VARIO-C sistema kabloviprolaze kroz bočne otvore u donji deokući�ta.

FunkcijaECU je realizovana sa mikropro-cesorom, koji obradjuje samo digitalnesignale. Tom procesoru je pridodatamemorija za upravljanje podacima. Izlazi

ka magnetnim ventilima i kontrolnimlampama uključuju se prekopobudjivača.

Zadatak ECU-elektronike je� stalna kontrola emitovanih signala� pretvaranje tih signala u brojne

vrednosti (Counts)� uporedjenje tih vrednosti (aktuelne

vrednosti) sa memorisanimvrednostima (potrebne vrednosti)

� izračunavanje reakcije upravljanjapri odstupanju

� upravljanje magnetnim ventilima.

Dodatni zadaci elektronike su� upravljanje i memorisanje različitih

potrebnih vrednosti (normalni nivo,memorija, etc.)

� razmena podataka sa prekidačimaza rukovanje i dijagnostičkimuredjajem

� redovna kontrola funkcije svihdelova sistema

� kontrola osovinskih opterećenja(kod sistema sa senzorima pritiska)

� ispitivanje prihvatljivosti priključnihsignala za prepoznavanje gre�aka

� obrada gre�aka.Da bi se garantovala brza reakcijaupravljanja na promenu aktuelnevrednosti, odradjuje mikroprocesorfiksno programiran program ciklično udelićima sekunde, pri čemu tokprograma ispunjava sve gore navedenezadatke. Taj program je nepromenjivoupisan u jedan segment programa(ROM).

Taj program zahvata brojne vrednosti,koje su upisane u slobodnuprogramibilnu memoriju. Te brojnevrednosti, parametri utiču na računskeoperacije, a time i na upravljačke reakcijeelektronike. Sa njima se saop�tavajuračunskom programu kalibrisanevrednosti, konfiguracija sistema i drugokoje se odnosi na pred pode�avanjevozila i funkcija.

ECAS - Elektronska regulacija nivoa 6.

ECU 35-p elektronika

ECU 25-p elektronika

ECU elektonika za priključna vozila

ECU 35-p elektronika

118 1

ECAS-Magnetni ventil472 900 05. 0

Osovina sa dva senzora pomeraja

Navedeni magnetni ventil poseduje trimagneta. Magnet (6.1) upravlja centralniventil za punjenje i pra�njenje (nazvan ikao centralni 3/2 ventil), drugi upravljajuvezu izmedju vazdu�nih jastuka (2/2ventili) sa centralnim ventilom zapunjenje i pra�njenje.Sa tim ventilom mo�e da se koncipiratzv. regulacije u 2 tačke kod koje se sasenzorima pomeraja reguli�e na obestrane osovine odvojeno visina obestrane vozila i tako se uprkosneravnomerne raspodele opterećenjanadgradnja odr�ava paralelno saosovinama.

Koncepcija ventilaSa magnetom 6.1 uključuje sepredupravljački ventil (1), čiji upravljačkivazduh deluje preko otvora (2) naupravljački klip (3) ventila za punjenje ipra�njenje. Napajanje predupravljačkogventila vr�i se preko priključka 11(napajanje) i spoljnog otvora (4).

Crte� pokazuje ventil za punjenje ipra�njenje u stanju pra�njenja, kod kojegvazduh mo�e da struji iz prostora (5)preko otvora upravljačkog klipa (3) kapriključku 3.Pri stavljanju magneta 6.1 pod napon,upravljački klip (3) se gura na dole, pričemu se najpre zatvara otvorupravljačkog klipa sa pločom ventila (6).Na kraju se ploča ventila potiskuje sasvog sedi�ta (otuda i naziv ventil sasedi�tem), tako da vazduh iz rezervoaramo�e da struji u prostor (5).Druga dva ventila povezuju vazdu�nejastuke sa prostorom (5). U zavisnosti odstavljanja ventila 6.2 ili 6.3 upravljačkiklipovi (9) i (10) se opterećuju prekootvora (7) i (8) i otvaraju ploče ventila(11) i (12) ka priključcima 22 i 23. Napriključak 21 mo�e da se priključi jedanmagnetni ventil za upravljanje 2. osovinevozila.

ECAS - Elektronska regulacija nivoa6.Magnetni ventili Za ECAS-sistem su razvijeni specijalni

blokovi magnetnih ventila.Objedinjavanjem vi�e magnetnih ventilau jedan kompaktan blok dobijaju se maligabariti i tro�kovi instalisanja.Pobudjeni iz elektronike kao regulacioničlan, magnetni ventili pretvarajupriključen napon u proces punjenja,odnosno pra�njenja, tj. oni podi�u,spu�taju ili odr�avaju zapreminuvazduha u jastucima vazdu�nihgibnjeva.Da bi se postigao veliki protok vazduha,koriste se unapred regulisani ventili.Magneti uključuju najpre ventile sa

malim nazivnim otvorom, čiji seupravljački vazduh tada dovodi napovr�inu klipa uključnih ventila (NW 10, odnosno NW 7).U zavisnosti od namene koriste serazličiti tipovi magnetnih ventila; zaregulaciju samo jedne osovine dovoljanje dosedni ventil, za upravljanjepodi�uće osovine se koristi skupljigurajući ventil. Oba tipa magnetnogventila koncipirana su u jednombaukasten sistemu: već prema primenioprema se jedno isto kući�te sa različitimdelovima ventila i magneta.

119

Taj ventil je sličan sa gore opisanimventilom, ali je realizovan sa smanjenimbrojem delova.

Spajanjem priključka 14 na priključak 21na gore opisanom ventilu otpada ventilza punjenje i pra�njenje. Takodje sekoristi i samo jedan predupravljačkiventil (1). Sa dva spojna otvora (2)opterećuju se upravljački klipovi (3) obaventila vazdu�nih jastuka, tako da sesvako punjenje i pra�njenje odvija prekoprostora (5) paralelno za oba jastuka.

Ako magnet nije pod naponom, onda suventili kako su prikazani na slici,zatvoreni. Izmedju jastuka postoji tadasamo jedna veza preko poprečneprirubnice (7), preko koje se mogućerazlike pritiska izmedju strana osovinamogu polako izjednačiti.

Preko priključka 12 povezuje se ventil sanapajanjem. Taj priključak potreban jesamo, da bi predupravljački ventil mogaoda gura upravljački klip.

ECAS-Magnetni ventil472 900 02. 0

Osovina sa jednim senzorompomeraja

ECAS-Magnetni ventil472 905 1 . . 0

Gurajući ventil sa blokom zadnje i podi�uće osovine

ECAS-Magnetni ventil472 900 05. 0

Ventil za funkciju naginjanja(knilinga) jedne strane autobusa

ECAS - Elektronska regulacija nivoa 6.

120

Sa jedinicom za rukovanje, vozaču senudi mogućnost da utiče na nivo vozila uokviru dopu�tene granice visine.Pretpostavka za promenu visine jemirovanje vozila, odnosno brzina vozilaunutar parametrisanog ograničenjabrzine.

Dugmad za rukovanje za promenu nivoasme�tena su u kući�te pogodno za ruku.Preko spiralnog fleksibilnog gajtana i 1-polne utikačke kutije na voziluuspostavlja se veza sa elektronikom. U zavisnosti od izvedbe sistema naraspolaganju su različite jedinice zarukovanje. Na slici je prikazana jedinica

sa najvećim mogućnostima. Funkcije tejedinice za rukovanje su:

� dizanje i spu�tanje nadgradnje

� pode�avanje normalnog nivoa

� stop

� memorisanje i regulisanje dvaprioritetna nivoa

� dizanje i spu�tanje podi�ućeosovine, odnosno

� rasterećenje i opterećenje pratećeosovine

� uključivanje i isključivanjeautomatike podi�uće osovine.

ECAS-Senzor pomeraja441 050 0.. 0

Senzor pomeraja je spolja sličankonvencionalnom WABCO ventiluvazdu�nog ogibljenja, tako da je mogućaugradnja na istom mestu na okviru vozila(slika otvora za oba gornja vezna otvoraodgovara onom od ventila vazdu�nogogibljenja). U kući�tu senzora nalazi sekalem u kojem se kotva kreće gore dole.Kotva je preko krivaje povezana saekscentrom, koji se nalazi na vratilupoluge. Poluga je povezana sa

osovinom vozila. Kada se menjarastojanje izmedju nadgradnje i osovine,poluga se okreće, zbog čega se kotva ukalemu pomera u kalem i iz kalema.Time se menja induktivnost kalema.Elektronika meri tu vrednost u kratkimrastojanjima i pretvara je u vrednostrastojanja (pomeraja).

ECAS - Elektronska regulacija nivoa6.ECAS-Jedinica za rukovanje446 056 0.. 0

446 056 0.. 0 446 056 1.. 0

121

Senzor pritiska daje napon koji jeproporcionalan pritisku. Merno područjeje od 0 do 10 bar, ali se pritisak od 16 barne sme prekoračiti.

Preko priključnog konektora dovodi sesignalni napon na elektroniku. Osim togasenzoru se dovodi napon napajanja izelektronike, preko jednog trećegprovodnika. Kablovski snop se moradodatno za�tititi crevom ili nečim sličnim,da se omogući ventilacija inačevodozaptivenog kući�ta.

Senzor pritiska ne bi trebao ni u komslučaju da se priključuje na spojni vodvazdu�ni gibanj � magnetni ventil, po�toto mo�e da dovede do pogre�nihmerenja zbog stalnog procesa punjenja ipra�njenja.

Ako se vazdu�ni jastuk ne isporučuje sadva navojna priključka, kako ga nudepoznati proizvodjači vazdu�nih gibnjeva,trebao bi da se koristi specijalnipriključak. Taj priključak mo�e da sesastoji od T � cevnog priključka na koji je

u priključak senzora pritiska zalemljenacevčica koja ulazi u unutra�njost jastukai tamo senzira �umiren� pritisak jastuka.

Ako se takvom račvom ne raspola�e,mo�e se normalnom T � račvom ostvaritizadovoljavajuća funkcija:

� Jedna osovina se senzira (npr.prikolica sa rudom sa podi�ućomosovinom): Senzor pritiska sepriključuje T � račvom većedimenzije na vazdu�ni jastuk. Vezaizmedju T � račve i magnetnogventila uvodi se sa NW 6.

� Senziraju se dve osovine (npr. 3-osovinska poluprikolica sapodi�ućom osovinom): Svaki jastukgibnja dobija po jedan T � komad.Na jedan T � komad montira sesenzor pritiska, drugi dobija spoj kamagnetnom ventilu. Za kraj se jo�T � komadi medjusobno spoje. Utom slučaju presek voda sme dabude NW 9.

Senzor pritiska441 040 00. 0

ECAS - Elektronska regulacija nivoa 6.