KLINIČKA ENZIMOLOGIJA biohemija, dijagnostička aplikacija,analitičke metode.pptx

8/21/2019 KLINIKA ENZIMOLOGIJA biohemija, dijagnostika aplikacija,analitike metode.pptx

1/83

SEMINARSKI RAD

TEMA:KLINIKAENZIMOLOGIJA:biohemija,

ijagnostika aplikacija,analitikemetode


2/83


3/83

Klinika enzimologija

Klinika enzimologija je primjena nauke o enzimimana ijagnozu i lijeenje bolesti.

* Oreivanje enzimskih aktivnosti koristi se danas uijagnostici ovih patolokih stanja i poremedaja:

1. Enzimopatija (uroene greke metabolizma ). Bolesti

koje zbog potpunog nedostatka ili deficita nekogvitamina mijenjaju normalni tok metabolikihprocesa.


4/83

2.Steenih deficita enzima, obino zbogotedenja funkcije nekog organa npr. smanjenjesinteze enzima u jetri,

3. Patolokih stanja u kojima dolazi do lezijedelija koje sare enzime, pa enzimi izlaze iz tihotedenih delija u ekstracelularnu tekudinu.


5/83

Enzimi se sintetiziraju u delijama i najvedi ionjih jeluje u delijama, ok se samo manjibroj enzima ( probavni ) izluuje iz delija ukojima su nastali i djeluju negdje drugo u

organizmu.

Prema mjestu gdje djeluju enzimi se mogu

podijeliti u 2 grupe:

Delijski enzimi

Sekretorni enzimi


6/83

Delijski enzimi ( aspartat-aminotransferaza,alanin-aminotransferaza, laktat-

dehidrogenaza, kreatin-kinaza i dr. ).

Njihova aktivnost u serumu se povedava

prilikom otedenja delija koje ih sari.


7/83

Sekretorni enzimi:

Djeluju u krvoj plazmi ( holinesteraza, faktorukolagulacije ). Njihova aktivnost u serumu sesmanjuje zbog funkcionalne insuficijencijeizazvane otedenjem delija.

Djeluju u probavnom traktu ( amilaza, lipaza,pepsin, tripin ).

Njihova aktivnost u serumu se povedava zbog

otedenja delija u kojima se enzimi sintetizirajuili se smanjuje zbog funkcionalnog otedenjaorgana.


8/83

*Aktivnost enzima u ekstracelularnoj tekudini jerezultat:

ulaska enzima u tekudinu iz izumrlih delija,

egraacije i izluivanja enzima iz organizma


9/83

Prema tome, poviena aktivnost enzima userumu moe biti posljeica:

Pojaane sinteze

Poremedaja propusnosi delijske membrane

Nekroze delija

Smetnje u sekreciji Smetnje u eliminaciji enzima iz cirkulacije


10/83

Dalje, enzime moemo poijeliti:

Prema distrubuciji u organizmu na: organski nespecifini enzimi- enzimi koji

sudjeluju u energetskoj razmjeni materije

odnosno enzimi koji sudjeluju u procesima u

kojima se stvara energija.


11/83

organski specifini enzimi - sudjeluju u

metabolikim procesima koji se ovijaju samooreenim organima ( npr amilaza, lipaza )

organski specifini izoenzimi ( npr. izoenzimiLDH: LDH 1 i 2 u miokardu ; LDH 4 i 5 u jetri )

Prema istribuciji u deliji :- citosolni enzimi ( ALT, LDH, ALD )

- enzimi delijskih organela


12/83

Enzimska slika miokarda, jetre i miida

Enzim Miokard Jetra Skeletni miid

AST +++ +++ +++

ALT ++ +++ ++

YGT + +++ +

GLDH + +++ -

SDH + +++ +

CK ++ + +++

LDH +++ +++ +++


13/83

AKUTNI KORONARNI SINDROM

Predstavlja skup klinikih simptoma

uzrokovanim naglim nastankom poremedajakrvotoka u koronarnim krvnim sudovima iposljeinom ishemijom ogovarajudeg ijelamiokarda.

Obuhvata nestabilnu anginu pektoris i infarktmiokarda. Glavni simptom je prsna bol.


14/83

ENZIMI U DIJAGNOSTICI BOLESTI SRCA

Srani miid sarava mnogo enzima kojisudjeluju u energetskom metabolizmu srca, a

najznaajniji su : kreatin kinaza, laktatdehidrogenaza , aspartat aminotransferaza ,

alanin aminotransferaza, glutamatdehidrogenaza.


15/83

Naveeni enzimi nisu strogo specifini zamiokard jer su prisutni i u nekim drugim

organima. Tokom nekroze stanica , oslobaaju

se u sistemsku cirkulaciju.

U sluajevima malog non Q infarkta ,

nestabilne angine pektoris i miokarditisanjihove koncentracije su relativno niske


16/83

IJAGNOSTIKI ZNAAJ OREIVANJA CK MB

CK- MB je klasini marker akutnog infarkta miokara saznaajnom ijagnostikom osjetljivodu i specifinodu.

Oreivanje aktivnosti CK-MB je danas zamijenjenooreivanjem masene koncentracije CK-MB , ime seznaajno povedava njegova ijagnostika vrijenost i utoku rane faze AIM i u sluajevima manjih infarkta.

Koncentracija CK-MB kao ranog biljega AIM raste 2 do 6sata nakon infarkta , osee najviu vrijenost nakon 24sata , a moe ostati poviena 2 o 3 ana nakon AIM.


17/83

BB IZOENZIM GLIKOGEN- FOSFORILAZE

Veoma osjetljiv srani marker, sa specifinodukoja je usporediva sa onom za CK-MB .

Znaajna koliina GPBB je u stanicama miokaravezana za mikrosomsku membranu i estice

glikogena i gradi funkcionalnu jedinicu tzv.netopivi sarkoplazmatski retikulo- glikogenski

kompleks.


18/83

GPBB je specifian pokazatelj otedenja stanica

miokarda kao i ishemije srca.

U akutnoj ishemiji i u AIM , usljed porasta u

koncentraciji cAMP, aktivira se glikogen-

fosforilaza , funkcionalni kompleks se raspada i

GPBB se oslobaa u cirkulaciju.


19/83

Dinamika promjene koncentracije srcanih enzima u bolesnika sa

AIM

Sranienzim Povedanje(h) Maksimum Normalizacija(dani)

CK-MB 2-6 12-24 3

AST 2-6 12-24 3

LDH oko 12 48 6-8

Najvie poraste aktivnosti CK (20-40 puta), AST (10puta), LDH (5-6 puta).


20/83

BOLESTI JETRE I UNIH PUTEVA

Jetreni enzimi se mogu podijeliti u 3 grupe :

1.Enzimi koji se proizvoe u hepatocitima i potom izluujuu krv gdje obavljaju svoju funkciju. U ovu grupu spadaju

faktori koagulacije i acetilholineteraza.Ko hroninih oboljenja jetre smanjuje se sinteza ovihenzima i njihova aktivnost u serumu.

2. Indikatorski enzimi, koji su prisutni u hepatocitima gdjesujeluju u metabolikim reakcijama: transaminaseALT i ASR, LDH, GLDH, yGT, ALP, aldolaze.


21/83

Nakon lezije jetrenog parenhima; ukazuju naotedenje jetrenog parenhima, a funkcija mozebiti ouvana. Infektivni hepatitis, akutni

hepatitis, ciroza jetre.

3. Enzimi epitelnih stanica unih puteva

GGT (gama glutamil transferaza), ALP ( alkalnafosfataza ), LAP (leucin aminopeptidaza )


22/83

Povedanje aktivnosti indikatorskih enzima userumu ukazuje na otedenje jetrenogtkiva.Pri tome jetrena funkcija moe biti

ouvana.

***Enzimi ove grupe su dobri pokazatelji

holesteraze pa su stoga korisni uiferencijalnoj ijagnozi utica.


23/83

KLINIKO BIOHEMIJSKI ZNAAJ POJEINIH

ENZIMA

Kliniko-biohemijski znacaj LDH ( LAKTATDEHIDROGENAZA )

LH je enzim prisutan u razliitim koliinama ucitoplazmi svih tjelesnih delija.

Poviena aktivnost LH u serumu se uoava umnogim patolokim stanjima pa nema velikuijagnosticku i iferencijalno ijagnostiku vrijenost(LDH nije specifican samo za jedan organ).

Stoga je potrebno kvantitativnom analizom odreditiizoenzime, jer to moze upudivati na organ koji jeoteden.


24/83

Glavni ijagnostiki znaaj oreivanja LH userumu je otkirivanje manjih otedenja tkiva,kaa olazi o proputanja u plazmi.

Kako je LDH koncetracija u tkivima 500 puta

via nego u plazmi otedenje male koliine

tkiva moe ovesti o znaajnog povienjaaktivnosti u serumu.


25/83

U hepatobilijarnim bolestima poviena jerazina izoenzima LH 5, specifinog zajetru.

Razina LH je via o AST u sluajevimaakutne nekroze jetrenog parenhima

uzokovanog trovanjem, najede gljivama.


26/83

LDH je tetramer sastavljen iz dvije vrste

polipeptidnih lanaca: H (heart) I M (muscle) lanci.

Kombinacijom ovih lanaca nastaje pet izoenzima

koji se mogu nadi u tkivima.

-Relativni udjeli izoenzima u serumu bolesnika ovise

o jaini otedenja tkiva ili organa iz kojeg potjeuili o njihovom biolokom poluivotu.

-Razliiti izoenzimi imaju razliito vrijeme

poluraspaa pa se razliito ugo mogu pratiti ukrvi.


27/83

Diferencijacija izoenzima

Elektroforezom na celogelu mogu se razdvojiti izoenzimi LDH :

Izoenzim Struktura Zona Rel.vrijednost Bolest

LDH1 H4 Alfa1-globulini 0,36-0,52 Infarkt miokrada

LDH2 H3M Alfa1-globulini 0,27-0,52 Infarkt miokardaLDH3 H2M2 Beta-globulini 0,05-0,20 Pludna embolija

LDH4 HM3 Beta/gama-globulini 0,00-0,06 Bolesti jetre i miida

LDH5 M4 Gama-globulini 0,00-0,03 Bolesti jetre i miida


28/83

Izoenzimi koji sare H pojeinice putuju bre,

ok izoenzimi koji sare M pojeinice putujusporije a LH1 putuje najbre, a LH 5 najsporije.

U dijagnostici su istaknuta tri elektroforetska

izoenzimska uzorka:

1. Anodna skupina(brzi): LHD1 I LHD2 (miokard,eritrociti, bubrezi)

2. Katodna skupina (spori): LDH4 I LDH5 (jetra,skeletni misici, maligna tkiva)

3.Srednja skupina: LDH3 (limfaticko tkivo,trombociti, maligna tkiva)


29/83

LDH1 sadrzi najvise dikarboksilnihaminokiselina, a LH5 bazinih.

Monomer H je karakteristian za miokar.

Ova podjedinica prevladava u tkivima sa

povedanom potronjom kisika.

Monomer M potide iz miida ijetre.


30/83

Preovlaava u tkivima sa visokom glikolitikomaktivnodu HBH (2-hidroksibutiratdehidrogenaza):

predstavlja LDH1 i 2 koji reagiraju sa

supstratom 2-hidroksibutiratom;

znaajan u ijagnostici infarkta miokara.


31/83

Oreivanje aktivnosti LH u serumu posebnoje znaajno u ijagnosticiranju infarktamiokarda, te jetrenih, krvnih i malignih bolesti.

Eritrociti i leukociti sare mnogo LH pa suvrijednosti ovog enzima u serumu jako

poviene u hemolitikoj i pernicioznoj anemiji.


32/83

Aktivnost LH u likvoru je poviena u vie o

90% sluajeva bakterijskog meningitisa i u 10%

sluajeva virusnog meningitisa.

Porast aktivnosti izoenzima 1 i 2 upuduje na

opseno otedenje i loiju prognozu.


33/83

NADPovisna izocitrat dehirogenaza (ICD)

Katalizira oksidativnu dekarboksilaciju izocitratapreko oksalosukcinata u 2- oksoglutarat.

Enzimije strogo specifina za -izocitrat i ovisan oNADP.

Prisutna u srcu, jetri, skeletnim miidima,bubrezima, eritrocitima, trombocitima,

adrenalnom tkivu. Enzimska aktivnost ICD u serumu prvenstveno

potie iz jetre.


34/83

Postoje 2 genetski razliita izoenzima: citosolni imitohondrijski; citoplazmatski enzima dominira u

jetrenim ekstraktima, a mitohondrijski u ekstraktimasranog miida.

Poviena aktivnost ICD je veoma osjetljiv indikatoroboljenja jetre.

Virusni hepatitis i infektivna mononukleoza su

pradene veoma visokim vrijenostima IC u serumu;akutne upale bilijarnog trakta su pradene povienomaktivnodu IC.


35/83

Sorbitol dehidrogenaza (SDH)

Katalizira reverzibilnu reakciju oksidoredukcijefruktoze i sorbitola. Specifina za jetru.

Enzim je lokalizovan u citoplazmi i mitohondrijamajetrenih delija, a njegova aktivnost u serumu jeveoma niska.

Aktivnost SH je poviena u bolestimahepatobilijarnog sistema ( akutni hepatitis ).


36/83

Glutamat dehidrogenaza

Katalizira reverzibilnu oksidativnu dezaminaciju L-glutamata, uz NA(P), pri emu nastaje 2-oksoglutarna kiselina.

Lokaliziranaje u mitohonrijama jetre, sranogmiida, bubrega.

Znaajno povienje aktivnosti u serumu u cirozijetre, intoksikaciji halotanim i drugimhepatotoksinim agensima.


37/83

Gama glutamil transferaza (GGT, yGT)

Metabolika uloga GGT;

- Locirana je na mjestima gje se vri apsorpcija iliprijenos aminokiselina kroz delijske membrane.


38/83

Sudjeluje u gama glutamilnom ciklusu ikatalizira tri tipa reakcija:

1.Hidroliza-hirolitiko otcjepljenje glutaminske

kiseline2.Vanjska transpeptidacijaprenoenje

glutamilnog ostatka na akceptor

3.Unutarnja transpeptidacijastvaranje gamaglutamil glutaminskih peptida


39/83

Prenosi se gama glutamilni ostatak saglutationa na aminokiselinu koja se potomprenosi kroz delijsku membranu, a energija zatransport potie iz hirolize peptine veze u

glutationu.

Elektroforezom na celogelu u serumu zdravih

ljudi razdvajaju se dva izomera: GGT1i GGT2.Znaajna aktivnost u jetri, bubrezima, epiteluunih kanala, egzokrinom pankreasu, prostati.


40/83

>>Porast aktivnosti GGT u serumu je osjetljiv

pokazatelj otedenja jetre: opstruktivna utica,

holangitis, akutni infektivni hepatitis, cirozajetre, primarne i sekundarne neoplazme u jetri

( promjene aktivnosti se javljaju prije i

izraenije su negoli u rugih jetrenih enzima).


41/83

>>Aktivnost GGT je normalna u kotanim

oboljenjima, to se koristi u iferencijalnojijagnozi kotanih bolesti s obzirom naaktivnost ALT.

>>Visoka aktivnost GGT u prostati, povienaaktivnost GGT ko razliitih bolesti bubrega(pojava u urinu).

>>GGT moe posluiti kao marker za procjenunefrotoksinosti lijekova.


42/83

ASPARTAT- AMINOTRANSFERAZA (AST)

ASTenzim koji katalizira reverzibilnu reakciju transaminacijeizmeu L-asparaginske kiseline i 2-oksoglutarne kiseline.

Oreivanje aktivnosti AST u serumu ima ijagnostikoznaenje u bolestima srca i jetre. Aktivnost AST naglo raste

u serumu bolesnika sa svjeim infarktom miokara.Aktivnost poinje rasti 6 - 8 sati nakon infarkta miokarda iostie maksimum nakon 18- 48 sati. Nakon toga aktivnostopaa i vrada se na normalu u roku o 3-5 dana. Porast

aktivnosti proporcionalan je stepenu otedena miokara.Za razliku o sranog infarkta aktivnost AST u serumuostaje normalna kod angine pectoris.


43/83

ALANIN AMINOTRANSFERAZA (ALT)

ALT slino AST ima znaajnu ulogu u metabolizmuaminokiselina, proteina i ugljikohidrata. Enzim je

lokalizovan u citoplazmi delija a nalazi se gotovo u

svim organima izuzev kostima i zubima. Najvie ga ima u jetri, potom u skeletnim miidima,

srcu, bubrezima, pankreasu, eritrocitima.

Smatra se specifinim jetrenim enzimom. Poto je

ALT tipian citoplazmatski enzim, on, i ko manjihotedenja izlazi u cirkulaciju.


44/83

Aktivnost ALT u serumu povedava se koraznih oboljenja hepatobilijarnog trakta.

Najvedi porast aktivnosti nalazi se u aktivnominfektivnom hepatitisu 70-100 puta u odnosu

na gornju referentnu vrijednost.

Pri tome se povisuje i aktivnost AST, ali u

manjem obimu, tako da De Ritisov omjeropada do vrijednosti od 0,65.


45/83

De Ritisov omjerjeste omjer aktivnosti AST i

ALT ( AST/ALT) . Njegova vrijednost manja od 1

upuduje na blae ostedenje jetre, najedeupalne naravi.

U pradenju alkoholne apstinencije, aktivnostiAST, ALT i GGT u kombinaciji, imaju veliku

ijagnostiku osjetljivost (95%) i ijagnostikuspecifinost (80%).


46/83

U hroninom hepatitisu aktivnost je obinonormalna, a umjereno poviena u opstruktivnojutici.

Aktivnost ALT se izrazito raste kod stanja:

nekroza jetrenih delija, ok, moizitis, miokaritis.

U sranom infarktu i miidnoj istrofiji aktivnostALT u sermu obino je normalna.


47/83

ALKALNA FOSFATAZA (ALP)

Alkalna fosfataza je grupno-specifini enzim kojikatalizuje hidrolizu monoestra fosfatne kiseline

i alkohola.

Optimalni pH za jelovanje enzima je izmeu9.8 i 10.5, a zavisi od vrste supstrata i vrste

pufera.

Pokazuje najjau aktivnost u alkalnomporuju, zato se i naziva alkalna fosfataza.


48/83

Enzim je prisutan najvie u epitelu tankog creva,

bubrenim tubulima, kostima, jetri, placenti ileukocitima.

ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnompotie iz jetre, a u serumu jece i iz kostiju.

Ima veliku ijagnostiku vrijenost u bolestimajetre i unih puteva i u bolestima kostiju.


49/83

Oreivanje aktivnosti ALP moe posluiti kao

indeks bolesti jetre i kostiju u korelaciji sa ostalimklinikim pokazateljima, a moe posluiti i kaotumorski marker.

Izolirano povienje aktivnosti ALP, ka su ostalepretrage normalne, pojavljuje se u granulomatozi

i arinim jetrenim bolestima kao to su apscesi,

tumorkse infiltracije, parcijalna opstrukcija unihputeva i dr.


50/83

Postoji nekoliko razliitih izoenzima alkalnefosfataze u zavisnosti od porijekla tkiva iz kojih se

izoluje, pa tako rugaija je struktura izoenzimaALP u tkivu jetre, a rugaija u tkivu kostiju.

Vrijednosti serumske alkalne fosfataze variraju i u

zavisnosti o pola i starosti. Vede vrenosti se

sredu ko trunica i jece u periou rasta irazvoja.


51/83

Normalne vrednosti u krvi:Mukarci: 60142 U/Lene: 50153 U/L

*Poviene vrijednosti mogu da ukazuju napovedanu razgranju kostiju i na mogudi razvojosteoporoze, na bolesti kostiju.


52/83

Karakteristino je povienje u sluajevimapostojanja prepreke u unim putevima ali ikod oboljenja jetre.

Izolovano povienje aktivnosti ALP u starijihosoba bez simptoma nekog oboljenja nije znak

bolesti.

Za utvrivanje porijekla ALP u serumu

potrebno je odrediti aktivnost izoenzima ALP.


53/83

Smjernice za upotrebu aktivnosti ALP u

diferencijalnoj obradi jetrenih bolesti kod odraslih

1. Poviena aktivnost ALP - Oreiti aktivnost 5 NT

ILI GGT;

Ukoliko su referentne vrijednosti moguda jebolest kostiju, a ako su poviene vrijenosti ona

se radi o opstruktivnoj jetrenoj bolesti.


54/83

2. Opstruktivna jetrena bolest - Uraditi UZ i/ili CT ;

Ukoliko su proireni uni putevi mogude je prisustvokamenaca ili otedenja nekog poruja, a ako su normalniuni putevi ona se sumnja na bilijarnu cirozu.

3. Ako ijagnoza unih kamenaca nije sigurna, uraitiperkutanu holangiografiju za ijagnozu sklerozirajudegholangitisa, suenja ili kamenca.

4. Moguda bilijarna ciroza zahtijeva oreivanjeantimitohondrijalnih antiijela, pa ukoliko je rezultat

pozitivan radi se o primarnoj bilijarnoj cirozi.


55/83

5'- NUKLEOTIAZA (5 NT)

Enzim koji je iroko rasprostranjen (jetra, bubrezi,prostata, sjemenici, pluda, hipofiza ). Uglavnom jevezan za plazma proteine. Katalizira hidrolizu ribo ietoksiribonukleoti 5- monofosfata na

ogovorajude nukleozie i ortofosfat.

Aktivnost enzima povedava se ko bolestimahepatobilijarnog trakta ukljuujudi cirozu jetre,hronini alkoholizam, a svoju najviu vrijenostosee u jetrenoj opstrukciji.


56/83

Zbog svoje specifinosti za jetru, ima oreene

prednosti u odnosu na ALP.> Pojaana aktivnost 5-NT izmjerena je kod 92%

bolesnika s opstrukcijskom uticom, 70% bolesnika s

parenhimskom boledu jetre i 81% bolesnika smetastazama u jetri.

> akle, povedana aktivnosti ukazuje na: Holecistitis,holangitis, opstrukcije.

> Aktivnosti mu je 2-6 puta poviena u intra iekstrahepatalnoj bilijarnoj opstrukciji.


57/83

-GLUTATION-TRANSFERAZA (GST-)


58/83

Velika su grupa izoenzima molekulske mase oko

23000-30000 Da koja katalizira konjugaciju epoksida,slobodnih radikala, alifatskih i aromatskih elektrofilnih

spojeva s glutationom.

GST enzimi su smjeteni u citosolu, a aktivnost im jeizmjerena u mitohondrijima.

Glutationski konjugati izluuju se iz organizma putemui ili urina. Najosjetljiviji i brzoreagirajudi pokazateljhepatocelularnog otedenja.


59/83

KREATIN-KINAZA (CK)

Creatine + ATP -----------> phosphocreatine + ADP

Poloaj ravnotee za ovu reakciju zavisi o pH. Pri

neutralnom pH favorizirana je reakcija sinteze ATP.Fosfokreatin slui kao rezerva energije tokomkontrakcije miida.

Kreatin kinaza je dimer, sastavljen od dvamonomera. Skeletni miidi sare M, a mozak B(Brain) subjedinicu.


60/83

Tri razliite izoforme CK mogu a se formiraju i

to BB(ili CK-1) ; MB(ili CK-2) ; i MM P(CK-3).

Povedanaje aktivnost CK -2 (MB) u akutnom

infarktu miokarda.

Stanja ko kojih se nalaze poviene vrijenosti

CK su: srani infarkt, povree miida,progresivna miidna istrofija, hematolokebolesti, moani uar praden nekrozom.


61/83

Aktivnost Ck se povedava pri trovanjusedativima i alkoholom, zatim kod karcionomaprostate, bubrega i pluda.

Aktivnost CK je znatno povedana u trauminakon nekoliko sati, a u moanom uarunakon 24-72h.

Neki lijekovi kao na primjer prednizon,steroidi i citostatici smanjuju aktivnost CK.


62/83

NEURON SPECIFINA ENOLAZA ( NSE )

NSEje izoenzim glikolitikog puta koji se moepronadi samo u mozgu i neuroenokrinom tkivu. Ucitoplazmi neurona je prisutan izoenzim yy NSE.

NSE se nalazi kod tumora CNS-a,neuroblastoma,melanoma i karcinoma titne lijeze,bubrega, testisa i guterae.

Meutim, kao tumorski marker koristi se iskljuivo zaijagnozu neuroblastoma i karcinoma pluda malihdeija (mikrocelularni karcinom).


63/83

Mjerenje NSE ko ove vije bolesti prua informacije

o stupnju bolesti, prognozi i ogovoru na lijeenje.

U ishemijskom moanom uaru znatno se povedavaaktivnost NSE u likvoru, sa maksimalnom vrijenodu

3-5 dana.

Koristanje parametar u pradenju lijeenja i akutnihkomplikacija cerebrovaskularnih bolesti.

Nespecifian pokazatelj vrste patolokih promjena uCNS.


64/83

Referentni interval:


65/83

GLUKOZA-6-FOSFAT DEHIDROGENAZA (G-6-PDH)

Enzimciklusa pentoza-fosfata, metabolikog putakoji orava razinukoenzimanikotinamid adenindinukleotid fosfata(NADPH) u stanicama

(najznaajnije ueritrocitima).

Put pentoza fosfata proizvodi u citosoluNADPHi riboza-5-fosfat. NADPH se upotrebljava ureduktivnoj biosintezi, a riboza-5-fosfat usintezi DNK, RNKi nukleotidnih koenzima.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Enzimhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ciklus_pentoza-fosfata&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Koenzim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikotinamid_adenin_dinukleotid_fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikotinamid_adenin_dinukleotid_fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Eritrocithttp://hr.wikipedia.org/wiki/Citosolhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Riboza-5-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/DNKhttp://hr.wikipedia.org/wiki/RNKhttp://hr.wikipedia.org/wiki/RNKhttp://hr.wikipedia.org/wiki/DNKhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Riboza-5-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Riboza-5-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Riboza-5-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Riboza-5-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Riboza-5-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Citosolhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Eritrocithttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikotinamid_adenin_dinukleotid_fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikotinamid_adenin_dinukleotid_fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Koenzim&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ciklus_pentoza-fosfata&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ciklus_pentoza-fosfata&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ciklus_pentoza-fosfata&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Enzimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Enzim


66/83

G-6-PDH je enzim koji kataliziradehidrogenaciju glukoza-6-fosfatato je ujeno iprvi korak u ciklusu pentoza fosfata. Put pentozafosfata je jedini izvor NADPHu eritrocitima.

Njegova uloga u eritrocitima je da reduciradisulfidni oblik glutationa(GSSG) u sulfhidridnioblik (GSH).

Tu reakciju katalizira glutation-reduktaza. Ulogareduciranog oblika glutationa je inaktivacijaoksidanasa koji napadaju eritrocite.
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glukoza-6-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=NADPH&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Glutationhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glutation-reduktaza&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glutation-reduktaza&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glutation-reduktaza&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glutation-reduktaza&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Glutationhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=NADPH&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glukoza-6-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glukoza-6-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glukoza-6-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glukoza-6-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glukoza-6-fosfat&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenaze


67/83

Manjak enzima glukoza-6-fosfat

dehidrogenazenasljeni je poremedaj ovog enzima.

Hemolitika anemija zbog eficitaG-6-PDHje primjerbolesti za iji je razvoj osim genetske pologe

potreban i utjecaj okoline.

Deficit G-6-PDH predstavlja enzimopatiju koja

prvenstveno pogaa eritrocite te im smanjujemogudnost a se sami brane o tetna jelovanjaoksidanasa te se razvija slika hemolitike anemije.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glukoza-6-fosfat_dehidrogenazahttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hemoliti%C4%8Dka_anemija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hemoliti%C4%8Dka_anemija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hemoliti%C4%8Dka_anemija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hemoliti%C4%8Dka_anemija&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Glukoza-6-fosfat_dehidrogenazahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glukoza-6-fosfat_dehidrogenazahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glukoza-6-fosfat_dehidrogenazahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glukoza-6-fosfat_dehidrogenazahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glukoza-6-fosfat_dehidrogenazahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenazehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Manjak_enzima_glukoza-6-fosfat_dehidrogenaze


68/83

Sama genska podloga ne dovodi i do

manifestacije bolesti.

Kliniki oitovanje eficita G-6-PDH razvija se tekkaa eritrociti ou u kontakt s oksiansima, a tose najede ogaa kaa eritrociti ou u kontakt

s nekim lijekovimaili toksinima.

Najedi lijekovi koji izazivaju manifestnu slikujesu: antimalarici, sulfonamidi, aspirin(u visokim

dozama), nesteroidni antiinflamatorni

lijekovi,nitrofurantion, fenacetini drugi.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Lijekovihttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Toksin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antimalarici&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sulfonamidi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Aspirinhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitrofurantion&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fenacetin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fenacetin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nitrofurantion&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Aspirinhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sulfonamidi&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antimalarici&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Toksin&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Lijekovi


69/83

Takoer, esti uzrok hemolize su i zarazejer fagocitne staniceoslobaaju slobone raikale.Kongenitalna nesferocitna hemolitikananemija

koja nije uzrokovana lijekovima karakteristina jeza stanovnike sjeverne Evrope.

-U oba tipa uzrok hemolize je deficit ili nedostatak

G-6-PH koja je ukljuena u antioksiativnu zatitudelija.
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fagocitne_stanice&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fagocitne_stanice&action=edit&redlink=1


70/83

* Poviena aktivnost u eritrocitima izaziva:pernicioznu anemiju, aplastine anemije,leukoze, razne infekcije, jaa otedenja jetre,

hipertireozu i infarkt miokarda.

Metode oreivanja se temelje na optikom

testu.


71/83

ENZIMI U URINU

Pojava enzima u urinu oznaena je kao enzimurija.Nain ospijevanja enzima u urin moe biti pofiziolokim i patolokim uvjetima.

>>Nain dospijevanja enzima u urin pod fiziolokimuvjetima:

1. Enzimi sa mol masom manjom od 80000;

2. Dezintegracija bubrenog tkiva

(tubularni epitel je bogat enzimima.);


72/83

3. Enzimi iz epitela ovonih mokradnih kanala;4. lijeze urigentalnog trakta (ACP, beta-

glukuronidaza, aminotransferaza).

Nain dospjevanja enzima u urin pod patolokimuvjetima:

1. Povedana propusnost glomerulaserumskienzimi;

2. Intenzivan raspa delija bubrenog epitela iporemedaji njihove propusnosti;


73/83

3. Tumori urigentalnog trakta- enzimi zdravog i

bolesnog tkiva;

4. Upalni procesi: enzimi leukocita;

5. Krvarenja u urigentalnom traktuenzimi eritrocita;

6. Bakterijske upale bubrega i mokradnih kanala -enzimi bakterija.


74/83

Enzimi koji u urinu imaju kliniki znaaj su: LH,GLDH, alanin aminopeptidaza, alfa-glukozidaza,

beta-galaktozidaza, ALP, lizozim.

Na primjer, Alaninskaaminopeptidaza je enzimkoji se koristikao biomarkerza etekciju otedenjabubrega.

On se moe koristiti u ijagnozi pojeinih

tipova bubrenih poremedaja. Ona je prisutna uvisokim nivoima u urinu, kad postoji problem sabubrezima
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B3http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%80%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%B3http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%BC


75/83

Aminopeptidaza N je locirana u malim crevima i

renalnoj mikrovilarnoj membrani, kao i drugim

delijskim membranama.

U tankim crevima aminopeptiaza N uestvuje u

finalnom stupnju varenja peptida generisanihhirolizom proteina gastrinim i pankreatikimproteazama.

Njena funkcija u epitelu i rugim tipovima delija nijepotpuno razjanjena.


76/83

Veliki ekstracelularni karboksiterminalni omen saripentapeptidnu konsenzus sekvencu koja je

karakteristina za lanove zink-vezujudemetaloproteinazne superfamilije.

Poreenjem sekvence sa poznatim enzimima oveklase je pokazalo da su CD13 i aminopeptidaza N

ientini.

Na stabilnost enzima u urinu utie temperatura, pH,vrijeme zaravanja u mokradnom mjehuru.


77/83

Aktivnost enzima u urinu se moe izraziti na litar24-satni urin ili nodni urin (8-10h).

Povedana enzimurija moe se pojaviti ko sljeedihstanja: aktivnog i hroninog glomerulonefritisa,aktivnog i hroninog pijelonefritisa, enemskenefropatije, malignih tumora bubrega, ijabetikenefroskleroze.

U krizama obacivanja alogenog bubrenogtransplantata povedava se izluivanje AAP,lizozoma, beta glukuronidaze, mitohondrijskeAST.


78/83

Pomodu multimolekularnih oblika ALP u urinumoemo zakljuiti koji je organ oteden, jetra,placenta kotana sr ili r.

Mitohondrijska AST se izluuje urinom nakonhirukih operacija i u krizi obacivanja

bubrenog transplantata.


79/83

METODE OREIVANJA AKTIVNOSTI ENZIMA

Zajeniki princip: jelovanje enzima nasupstrat,nakon ega se mjeri ili koncentracija nastalogprodukta ili smanjenje koncentracije supstrata.

Oreivanjem koncentracije nastalogproukta,zapravo se oreuje brzina enzimatskereakcije ( katalitika aktivnost ili katalitikakoncentracija ).

Poto se oreuje brzina enzimske reakcije, uvjetireakcije moraju biti strogo definirani.


80/83

1.metode jedne take

2.kinetike metode (metode kontinuiranog

mjerenja)


81/83

1. Bioloki materijal se inkubira sa supstratompropisano vrijeme,zatim se prekida inkubacija, te

izvoi hemijska reakcija kojom se oreujekoncentracija nastalog produkta.

Kako se mjerenje vri jenom poslije fiksnogvremena inkubacije,nazivaju se jednim imenom

metoe jene take.


82/83

2. Ko kinetikih metoa mjeri s inicijalna brzinaejstva enzima. Buudi a se mjerenje vrikontinuirano tokom oreenog vremenskogperioda,nazivaju se I metodama kontinuiranog

mjerenja.

>>Prve metode kontinuiranog mjerenja su se

temeljile na optikom testu (oksiacija iliredukcija NAD(P)).


83/83

HVALA NA PANJI !!!

Documents

KLINIČKA ENZIMOLOGIJA biohemija, dijagnostička aplikacija,analitičke metode.pptx