O~igledno e deka proektot za visokokatnicite se rabotel pozadinski

Akvaduktot se rasplakal kogaslu{nal kolku Ohride posiguren otkakoVladata go {titi

Dene{novo Skopje ne go prepoznavam, ima se pomalku skopjani iobele`ja {to gi pametam

SE EKSPERIMENTIRA SO U^ENICITE, NASTAVNICITE, NASTAVATA...

Carovska najmnogu }e mu pomogne na obrazovanieto ako gistopira nabrzinasmislenite „reformi“

br. 172 29.04.2021

^itajte ne i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mkKLIKNI!

2 RETROVIZOR

Na Skopje mu se najavi „brz avto-buski prevoz”. Ve}e i se potpi{a ze-mawe na golem kredit od 70 milionievra za taa namena.

Skopskiot gradona~alnik objasnizo{to e zna~aen brziot avtobuskiprevoz koj treba da mu se slu~i nagradot, kolku patnici dnevno }e gokoristat, kolku }e se skrati vremetona prevoz od edna do druga desti-nacija, duri i se napravi presmetkadeka minatata vlast sakala da po -tro {i pove}e pari na proektot ot -kol ku aktuelnata… Ubavo, no, ima lii raboti koi gi gubi Skopje so ovojproekt? Ne se objasni kolku {teta nazeleniloto i na infrastrukturniotkapacitet na Skopje hipoteti~ki bise predizvikala.

Skopjani na socijalnite mre`i gopra{uvaat [ilegov:

- [to e so zelenite pojasi na bu -le varite koi }e se uni{tat za da seovo zmo`i cirkulacija na brziot tra -n sport? ]e se nadomestat, koga, ka de?

- Kade to~no }e se dvi`i linijatana primer od \or~e Petrov do NovoLisi~e, dali toa zna~i deka }e sepro{iruvaat bulevarite i kade? ]e

se uriva li na primer, pazar~etoBu wa kovec zaradi potrebite ednalen ta da se prepu{ti na brziot tra -n sport i da ostanat barem minimumdve lenti na „Partizanska” vo edenpravec?

- Kade }e preminuvaat pe{acite?Na kolku metri }e ima pe{a~ki pre-min ili }e se pravat nadvoznici?

- Kaj potegot kaj zgradata „Ti fa -ni” kade }e prodol`i brziot trans-port, kon Rekord ili kon mostot„Goce Del~ev”? Kako }e se izbegne

tesnoto grlo toga{ bez da se {iratulicite? A ako se {irat kade }e sepravi toa?

- Dali ovie pari koi se zemaa odkre dit se dovolni ili }e ima i drugitro{oci?

Brojni pra{awa se na masa, ne -op hodni se jasni proektirani odgov-ori koi }e gi ras~istat site dilemi.Na Skopje mu treba podobren javentransport, no toj mora da bide dobroosmislen, a ne izbrzan bidej}i idatlokalnite izbori.

[to dobiva Skopje, a {to gubi od „brziot avtobuski prevoz“?

Dali }e se suspendira planot zaizgradba na trite visokokatnicisproti „Holidej in” ili sepak }e segradi }e se znae do Veligden, nooficijalnata odluka }e treba da jadonese Sovetot na Op{tina Centarna sednica posle praznikot. Ovaposledno go soop{ti gradona~al-nikot Sa{a Bogdanovi} otkako iz mi -natiot period site poraki i kri tikina stru~nite lica i na gra|anite seupateni kon nego.

Praznikot e dovolno dolg za da

im slegnat rabotite i da ja donesatvistinskata odluka za dobroto naSkopje i skopjani.

Vo me|uvreme ne prestanuvaatreakciite od mnozinstvoto arhi -tek ti, `iteli na Centar i Skopjekoi preku peticija i otvoreni pis -ma ednoglasno se protiv visokokat-nicite na ovaa lokacija. Glavniteargumenti se deka soobra}ajnatain frastruktura na Skopje toa ne godozvoluva, ionaka tesnite grla vocentarot na gradot, so eventualnagradba bi stanale u{te postra{ni.Po natamu cirkulacijata na vozdu -hot koja i sega e onevozmo`ena za -ra di grade`nata ekspanzija nizgo dinite nanazad, dopolnitelno }e

go zatvori prostorot, i niza drugiargumenti za koi denovite pret hod -no zboruva{e javnosta.

Gradona~alnikot Sa{a Bogda -nov i} stravuva deka Centar }e ban -k rotira ako se suspendira planot,zaradi toa {to }e treba da pla}aogromni sumi o{teta bidej}i inves -ti torot ve}e gi uplati komunali-ite. Eko aktivistite i arhitektitetvrdat deka toa mo`elo da se spre -~i ako Bogdanovi} sakal, na mes toda dozvoli parite za komunalii dalegnat na smetkata na op{tinata.Sega insistiraat toj da bara od Mi -nis terstvoto za transport i vrskida se suspendira planot, vo spro -tiv no se zakanija so tu`bi.

Za Veligden }e se „kva~i“odlukata dali }e se frlilopata za kulite kaj GTC

O{teteni nose~ki stolbovi koisekoj den mo`at da padnat poradi

iskornati kamewa i napuknatost, inatamu se prvo ne{to {to sekojposetitel }e go vidi koga }edojde kaj prastariot mo nu -ment - Akvaduktot. [te ta,prekrasnoto isto riskona sledstvo se raspa|a so

godini. A re~isi nema godina vo kojanekoj od nadle`nite vo Makedonija nevetuva{e deka sostojbata }e se sredii vredniot spomenik }e se so~uva.

Poradi ova iskustvo i pos -led nata odluka na Vladataso koja Akvaduktot go stavipod poseben tretman iza{tita i go proglasi zakulturno nasledstvo odosobeno zn a ~ewe, se pri -ma so nedo ver ba. Vpro ~em,silni na javi do bi va{e Ak-vaduktot i do sega. Poslednagolema najava be{e kon krajotna 2018 godina koga premierotZoran Zaev, toga{niot minister zakultura Ro bert Ala|ozovski, skop-

skiot grado na ~alnik Petre [ilegovi drugi najavija akcija za celosnaza{tita i konzervacija na Akvaduk-tot i sozdavawe na eden prijaten

ambient so pove}e pridru`nirekreativni i kulturni sodr -

`i ni. Se predviduva{e ko -n zer vacija, izgradba nale t na scena, pristapnipa ti{ta, zelenilo...

I? Dali ovoj pat }ebide poinaku? Skopjani se

skeptici i smetaat deka na-javite imaat i predizboren

{mek.- Za obnovata smetam deka kaj

nas se odi tolku bavno {to verojatno}e treba da padne nekoj stolb ililak pa toga{ brzo brzo da izreagi-raat instituciite. Vo momentov }e`iveat na lovorikite deka ne{to

najavile. Demek go za{titileAkvaduktot. A {to ~ekaa do

sega. Koj gi ko~e{e ilispre~uva{e toa da go na -pravat godini porano?,

ni veli Zoran Tanevski.Pra{awe e i kolku proglasu-

vaweto pod za{tita na Akvaduktotmo`e da ja smeni sostojbata. I gra -dot Ohrid e za{titen kako kul-turno nasledstvo od osobenozna~ewe, staven e na listana UNESKO, pa gle da me{to tamu se slu~uva ka kourbanisti~ko di ve ewe!

- Ja pozdravuvam ide-jata za za{tita, no svedocisme deka vo praksa pre mno -gu ~esto “ubavite odluki” i„za{titi” ne zna~at i deka nav-istina „{titat” osven kako pi{anzbor na hartija. „Statusot” na Ohrid

kako „za{titen” ne go za{titi od ni -{ to. Bi sakale da svedo~ime na ak-tivnosti „na teren” koi bi bile vosoglasnost so napi{anoto na har-tija, otkolku napi{anoto da slu`i zapotoa da se nao|aat „dupki” za „defi -ni rawa” do kade i {to e za{titeno,potencira Buba Gureva.

Zna~i, ako i Akvaduktot do`iveetakva „za{tita” podobro e da ne seni nose{e odlukata. Gra|anite naso cijalnite mre`i potenciraa dekabe{e potrebno i da se za{titi pros-torot okolu spomenikot za da toj na -

brzo ne bide proglasen kako„gra de`no zemji{te” od

str ana na op{tinskite igradskite vlasti tuku dabide na praven park.

SE RASPA\A, AMA DOBI VETUVAWE KAKO I STARIOT GRAD

Akvaduktot se rasplakalkoga slu{nal kolkuOhrid e posigurenotkako Vladata go {titiJa pozdravuvam idejata za za{tita, no svedoci sme deka vopraksa premnogu ~esto „ubavite odluki“ i „za{titi“ nezna~at i deka navistina „{titat“ osven kako pi{an zbor nahartija. „Statusot“ na Ohrid kako „za{titen“ ne go za{titiod ni{to, potencira Buba Gureva

Za{titata }e ostanemrtva bukva na hartija

- Li~no mislam deka proglasuva we -to }e ostane mrtva bukva na hartija.Dodeka tamu ne stavat upravitel i na -pra vat seriozni sanacii za da stanetu risti~ki objekt po site pravila Ak-vaduktot }e bide sram za na{ata nemo}i nerazbirawe na tie koi za toa nosatodluki, smeta Gordana Janakievska, tu -ris ti~ki rabotnik.

GORDANA JANAKIEVSKA:Akvaduktot }e bide

sram za na{ata nemo} inerazbirawe na tie koi za

toa nosat odluki

BUBA GUREVA: „Statusot“ na Ohrid

kako „za{titen“ ne goza{titi od ni{to

3GRA\ANSKA DIOPTRIJA

29 april 2021

ZORAN TANEVSKI: A {to ~ekaa do sega.Koj gi ko~e{e ilispre~uva{e toa da gonapravat godini porano?

Kako }e izgleda prviot ~as za pr va -~i wata i za u~enicite od ~etvrtoto

oddelenie? Vsu{nost kakva e sostoj-bata vo celiot obrazoven sistem voMakedonija i {to mo`e da o~ekuvameod narednata u~ebna godina?

Pra{awa se sega aktuelnibidej}i sega i se slu~uvaatmnogu promeni, gre{ki,najavi, reformi... vo ob -ra zo vanieto. Sekoj den

ne { to nabrzinka, a krupno se menuva,nadopolnuva, koregira, ukinuva... ed-nostavno ministerkata Mila Carov -ska kako da reformira - poprava ednaeksperimentalna u~ilnica, a ne mnoguva`en resor, odnosno celiot obra-zoven sistem na Makedonija.

Na u~enicite }e im se tutne novakoncepcija vo osnovnoto obrazovaniekoja neodamna ekspresno be{e us vo e -na. So kakvi ~asovi, predmeti, nastav -ni programi, na~in na nastavata,oce nuvawe, no i u~ebnici seto toa }e

se pravi? Seto toa vo najgolemamerka e nepoznato oti na toa

tokmu sega i na brzina se ra -bo ti. Se dr`at instant-obu -ki, se pi{uvaat nastavniprogrami... A na u~enicitevo ~etvrto }e im bide u{tei pote{ko: tie prvi }e treba

da po~nat da u~at od digi-talni, a ne od hartieni u~eb -

ni ci. Osven ako ne sakat da gi„printaat” ako imaat pari za hartija

i pe~atari. A od sledni u~ebni godinireformite }e po~nat i vo drugi godini– vtora i peta, pa treta i {esta...

Se brza, a ne e jasno zo{to.Obem na reforma, a se „spa -kuva” za dva-tri meseci. Sepredizvika oluja so najavatadeka }e se ukinuva posebenpredmet Istorija, deka po -ve }e predmeti se spojuvaatvo eden, potoa se organizirakusa jasna rasprava, se upatipovik da se dostavat zabele{ -ki te... A koga se dostavija, nekakone bea usvoeni.

- Kako i porano taka i ovie re-formi se izbrzani. Gi pravat prekuno}. Treba{e dobro da razmislat pada izlezat so predlozi. No, tie, kakoi sekoga{, izleguvaat nepodgotveni,na s tapuvaat nepromisleno. Seto ovane e dobro i vakvi reformi ne pod -dr ̀ u vam, ni veli gra|aninot SretenJa n ko vi}.

SE BARA OSTAVKA NA MINISTERKATA

Brojni gra|ani i instituciilani se sprotivstavija na pre -d logot za promeni vo osnov -no to obrazovanie. So nego,se bara{e spojuvawe na is-torija, op{ta geografija,gra|ansko obrazovanie, re-ligija, etika vo Op{tes t ve -ni nauki a biologija, hemija,fizika i fizi~ka geografijavo Prirodni nauki, so pove}epro fesori, od „zaedni~ko” ocenu-vawe... Sledea i reakcii, otpori konukinuvaweto na Istorija, barawa da

nema spojuvawa predmeti, da se odipostepeno... ima {e reakcii od MANU,od Institut za istorija, Filozofskifakultet, od PMF, Pedago{ki fakul-tet... so koi se bara{e reformite dase zaprat i da se pravat na poinakovna~in.

No, brojnite reakcii ne ja zapreaministerkata za obrazovanie i

Vladata. Koncepcijata pra -ve na so istomislenici seusvoi, a po nea na red do-jdoa potresi so na~inot

na polagaweto na dr`avnata matura zakoj po dolgi nategawa so Sojuzot nasredno{kolcite se najde nekakov kom-promis. Sega na red dojde najava za ko-ristewe na digitalni u~ebnici za koiCarovska prvo vele{e deka }e u~atsite u~enici od ~etvrto do devetooddelnie, pa deka samo od ~etvrto, isega deka sekoj }e mo`e da re{i dali}e u~i od hartieni ili od digitalni

u~ebnici. Taa duri denoviveizjavi deka na u~enicite „ne

im e interesno da odat nau~ili{te”.

- Ministerkata nema

SE EKSPERIMENTIRA SO U^ENICITE, NASTAVNICITE, NASTAVATA...

SRETEN JANKOVI]:Izleguvaat nepodgotveni, nastapuvaat nepromisleno. Seto ova ne e dobro i vakvi reformi ne poddr`uvam

BIQANA STEVANOVA:Promenite se izbrzani,

se slu~uva haos vo obrazovanieto poradi {to

ministerkata Carovska trebada podnese ostavka

Carovska najmnogu }e mu pomogne na obrazovanieto Sekoj den ne{to krupno, a nabrzina se menuva, nadopolnuva,koregira, ukinuva... ednostavno ministerkata kako da reformira - poprava edna eksperimentalna u~ilnica, a ne celiot obrazoven sistem na Makedonija

4 VO FOKUSOT

29 april 2021

ELIZABETA TASEVA: Na ova op{testvo

izgleda ne im trebaatpismeni lu|e {tom

gi ukinuvaat pe~ateniteu~ebnici

Pretsedatelot na MANU:Potrebno e pro~istuvawevo obrazovanieto

Itno, za da ne bide predocna, trebada se pristapi kon pro~istuvawe voobrazovanieto, pora~a denovive pret -se datelot na MANU akademik Qup~o Ko-carev vo vesnikot „Nova Makedonija”.

- Sto`erot na sekoe op{testvo, ob -ra zovanieto, vo Makedonija ve}e po dol -go vreme e podlo`en na postepenode gradirawe, uni{tuvawe, za denes, za`al, da mo`e da se konstatira deka ob -razovanieto e pretvoreno vo pepel, pe-plosano. Od nezavisnosta do denes,svedoci sme na hiperinflacija na za-konski propisi i nivni ~esti izmeni,osobeno vo obrazovanieto, doneseni voskratena postapka i bez po{iroka stru~ -na i nau~na rasprava. I Koncepcijata zaosnovnoto obrazovanie, iako kritiku-vana i osporuvana od UKIM, MANU idrugi institucii, prodol`uva da se im-plementira. Vo Makedonija se potre b nireformi vo obrazovanieto oslobodeniod nametnatite politi~ki stegi, po -tencira Kocarev.

nitu eden den iskustvo vo obrazovani-eto. Taa sproveduva reformi koi i negi razbira. Zatoa i ~inam deka ne esvesna kolku go rastura i onakarastureniot obrazoven sistem.Treba da bide smeneta, niprokomentira skopjanecotVla do Ч.

Procenka e deka okolu40.000 u~enici nemaat kom-pjuteri za sledewe na nas-tavata.

- O~igledno e deka pro me -ni te se izbrzani, deka se slu ~u -va haosot vo obrazovanieto poradikoj ministerkata Carovska treba dapodnese ostavka bidej}i gi stava na -{i te u~enici vo uloga na eksperimen-talni gluvci. Promenite treba da sepravat postepeno, nenametlivo, pri-

fatlivo vo dadenite uslovi. Seto toada bide vo uloga na unapreduvawe, ane unazaduvawe na obrazovanieto,veli Biqana Stevanova.

I najavata deka }e se u~i od digi-talni u~ebnici gi revoltira gra |a ni -te. Na Fejsbuk ve}e se formira grupa„U~ebnici i nastava mora da ima” sopove}e od 66.000 ~lenovi. Tie ve}epot pi{uvaat peticija so iljadnicipot pisi, najavuvaat protesti...

- Elektronski u~ebnici? [to e tukadobro? Decata da sedat cel den nakompjuter so bolni o~i, ki~mi, glava,zra~ewe!? So mizerni i poni`uva~kihonorari i isplateni na godi{ni ra -

ti, sakaat kvalitetni u~eb ni -ci!!! A, slu{ame aferi za

milionski tenderi. Na ovaop{testvo izgleda ne imtrebaat pismeni lu|e

{tom gi ukinuvaat pe~atenite u~eb ni -ci, smeta Elizabeta Taseva.

I gra|aninot Goce Karov mislisli~no.

- Se e izbrzano i ne e dobro ispla -ni rano. [to pravime so decata koi`i veat vo sela kade i strujata im enestabilna i nemaat internet,veli toj.

PRVO USLOVI POTOAPROMENI

Ova ne se prvi promenivo obrazovanieto koi sepravat na izbrzan na~in. Vo2014 godina za u~enicite odprvo do treto oddelenie se vo -ve de Kembrix programata za pred-metite matematika i prirodni nauki,

a potoa i za drugi godini. Se vovede ieksterno testirawe koe predizvikabrojni dilemi i otpori kaj u~enicitei nastavnicite. Se povede i akcijata„Kompjuter za sekoe dete”, no pro me ni -te do`ivea neuspeh poradi izbrzanotoi nepodgotveno voveduvawe.

- Se treba da bide promisleno, dase vidi dali decata imaat tehni~kimo`nosti, dali imaat kompjuteri,imaat li internet, da ne ostanat tiedeca neobrazovani. Ministerkata Ca -rov ska pod itno treba da dade ostavka,ni veli Gabriela Krsteva – [eg ma no -vi}.

Baraweto e edno: pred da se re{ida se pravat radikalni promeni voobrazovanieto da se sozadadat usloviza toa tie da mo`at da profunkcioni-raat. Odnosno, da se napravat dobri isovremeni nastavni programi, da imaopremeni u~ili{ta, opremeni kabi-neti, stru~na literatura, obu~eni idobroplateni nastavnici, u~ili{taoslobodeni od partiski vlijanija, ob-jektivno vrednuvawe na znaewata nau~enicite...

- Reformi treba da ima, no ne vak -vi. Treba da ima pe~ateni u~ebnici, adigitalni informacii da bidat na do -pol nuvawe na dadenata tema. Kri-teriumite za ocenuvawe da bidatpo visoki. U~enicite da imaat znaewe,a ne petki bez te`ina, potencira gra -|an kata Biqana Stevanova.

Dali nadle`nite }e gi slu{natba ra wata na gra|anite }e se vidi

nas ko ro.No, edno e jasno, deka

ed na nacija sigurno }e os -la bi, ako mu ja oslabatob razovnata struktura.

GOCE KAROV: [to pravime

so decata koi `iveaatvo sela kade i strujata

im e nestabilna i nemaat internet

GABRIELA KRSTEVA - [EGMANOVI]:

Se treba da bidepromisleno, da se vidi

dali decata imaattehni~ki mo`nosti, internet...

ako gi stopira nabrzina smislenite „reformi“

Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija

Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062e-mail: info@agronova.com.mk

AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI

JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA

Ne se reformirani tie{to non-stop reformiraat

Za kakvi digitalizacii se zboruva voobrazovanieto koga ima u~ili{ta ne-maat toaleti, a da ne zboruvame za in-ternet? Za kakvi ibuki na nastavnicizboruvaat, koga nastavnicite ne seza{titeni od razgalenite politi~ari iroditeli i sekoga{ se pod pritisok dastavaat petki? Za kakva reforma naobrazovanieto se zboruva koga ne se re-formirani site nadle`ni institucii{to non-stop go reformiraat?

5VO FOKUSOT

29 april 2021

O~igledno e deka promenite se izbrzani, deka se slu~uvahaos vo obrazovanieto poradi koj ministerkata Carovskatreba da podnese ostavka, bidej}i gi stava na{ite u~enici vouloga na eksperimentalni gluvci, veli Biqana Stevanova

7VIZIJA

29 april 2021

]e napravam i ~etiri golemi gara`i na vlezovitevo gradot na koi bi se parkirale te{ki tovarnivozila i vozila koi ne se so skopska registracija

Maja Najdovska Georgievska koja e arhitekt, prvo bise pogri`ila za udobnosta na gra|anite.

1. Pe{a~ka zona vo Maliot ringKlu~ za gra|anite da se ~uvstvuvaat udobno i bezbedno

vo centarot na gradot i tamu da tro{at i vreme i pari eda ima pe{a~ka zona vo centarot na gradot. Posebno zase mejstva so mali deca i vozrasni lu|e. Kone~no bi ja na -pra vila zonata na Maliot ring kako pe{a~ka. Problem ekade da se premesti frekventnata soobra}ajnica „Di mi -trie Чuposki” no i za toa ima re{enie – toa mo`e da e vono vata soobra}ajnica kaj TC „Ramstor” i drugite ulicioko lu centralnoto gradsko podra~je. ]e treba da se vo -ve de i ednonaso~en soobra}aj na nekoi soobra}ajnici...Re {e nija ima i }e se najdat samo dokolku se trgne vo re - a li zacija na ovaa pe{a~ka zona.

2. ^etiri golemi gara`i na vlezovite vo gradotOva podrazbira izgradba na ~etiri golemi gara`i i

parkinzi na vlezovite vo gradot na koi bi se parkiralete{ki tovarni vozila i vozila koi ne se so skopska regis-tracija. Site tie bi doa|ale do ovie to~ki a potoa nizgradot bi koristele javen transport koj bi imal zgolemenafrekvencija od ovie punktovi do centarot na gradot.

Vakvi objekti ima vo pove}e evropski gradovi (Lon-don, Amsterdam...) i se raboti za principot P+P, od nos -

no, par ki raj i patuvaj. Odga ra` nite punktovi na se -koi pet minuti trgnuvaatma li ele k tri~ni kombiwavo ra z li~ni pravci. Na tojna ~in gra dot se spasuva odmnogu av tomobili i od za -ga duva we.

3. Moderni pazari na mesto na postojniteNeprifatlivo e proda -

va ~ite da stojat na nehi gie -nski podovi, da mrznat ilise potat... Bi gi po do b rilauslovite, bi na pra vi la mo -der ni pazari, so mnogu sta -k lo, monta`ni ko n strukcii,da bidat ~isti, osvetleni,zatopleni... Du ri bi gi spe -ci ja lizirala za proda`bana ovo{je, ze len ~uk, meso,mle~ni pro iz vodi. Seto toabi bilo pri dru`eno so do b -ro soobra }ajno re{e nie. See po do bro od se ga{ na ta si -tu acija.

MAJA NAJDOVSKA - GEORGIEVSKA

DA SUM GRADONA^ALNIK NA KARPO[

Bi zabranila natamo{no izdavawe na dozvoli za gradbi]e napravam i podzemni gara`i so koi bi sere{il problemot so parkiraweto niz op{tinata

Ana Hristovska e arhitekt i e rastena vo Karpo{ kadei sega `ivee i veli deka to~no znae od kade bi

po~nala so nejzinite aktivnosti kako gradona~alnik.

1. Zelena op{tinaKarpo{ otsekoga{ va`el za „Zelena op{tina”, iako vo

poslednive godini uvidovme deka se pomalku se vnimavana zeleniloto, parkovite i igrali{tata vo ovoj del nagradot, kako od slu`bite na op{tinata, taka i od samitegra |ani koi neretko gi uni{tuvaat istite. Jas bi zapo~nalaso zazelenuvawe na site preostanati prazni povr{ini niznaselbata, posebno po koritoto na rekata Vardar, voednoi bi gi sanirala site postoe~ki parkovi i igrali{ta. Bivo vela i nekoj vid na gra|anska aktivnost vo koja }e bidatvklu~eni samite ̀ iteli na op{tinata, kade tie }e bidatodgovorni za „nadzor i patrola”na odreden del od nasel-bite so cel da se spre~i ponatamo{no uni{tuvawe naur ba na oprema i zelenilo. Isto taka i bi zabranila po - natamo{no izdavawe na dozvoli za gradewe na zgradina nivo na op{tinata, kade e i onaka ve}e prenaseleno.

2. Ras~istuvawe so ilegalni deponiiHigienata i kvalitetot na `ivot se sekoga{ aktuelna

te ma, a toa {to sum go voo~ila kako golem problem se ile-galnite deponii koi sekojdnevno se aktivni na nivo naop{tinata i go zagaduvaat vozduhot, bi gi uni{tila sitedo edna i bi gi kaznila soodvetno. Bi go re{ila i nedosta-tokot na korpi za otpadoci niz celata naselba, posebno po{etali{teto na kejot na Vardar, kako i redovno ma{insko~istewe i na trotoarite, ne samo na ulicite.

3. Podzemni gara`iDavawe prioritet na pe{aci i velosipedisti. Bi na -

pravila podzemni gara`i so koi bi se re{il problemotso parkiraweto niz op{tinata, so {to bi se oslobo di letrotoarite za pe{aci i bi imalo prostor da se na pravati velosipedski pateki nasekade. So tie pod zem ni gara`ibi se otvoril prostor za parkovi na nulta nivo i vklop-uvawe na urbana oprema i zelenilo,{to bi bilo pri-marno vo moeto upravuvawe.

„SKOPSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO STE GRADONA^ALNIK?

ANA HRISTOVSKA

DA SUM NA ^ELO NA GRAD SKOPJE

Kone~no }e ja napravampe{a~kata zona vo centarot

8 FOTO DOKAZ

29 april 2021

GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

Kaj nadvoznikot vo Avtokomanda, kaj krivinata kaj {to vleguvaat {leperite vo porane{nata @elezaranikna nova deponija. Do koga }e raste? Aleksandar

]e se najde li ma` posle 3 godini vo op{tina Aerodrom, a i vo grad Skopje ovoj „eksponat“ da go trgne od trotoarot na ul. Todor Чangov vo Lisi~e??? Aleksa

Gradot i higiena vaka ne se ~uvaat. Za vakvi nedelaedna{ treba da po~ne i kaznuvaweto. Miki

Foto Studio so 27 godi{no postoewe.Profesionalni uslugi od oblasta na

Foto i Video produkcijata.

Tel. 02/3062-018, 078 305-186

9FOTO DOKAZ

29 april 2021

Po~ituvani ~itateli,Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ mo`ete daispratite poraki do skopskite gradona~alnici zase ona {to mislite deka treba da go popravat, dopravat, napravat, is~istat... ili pak da gi pofalite za ne{to dobro sraboteno. Site va{ifotografii i kratok komentar mo`e da ni gi ispratite na e-mail: skopskoeho@yahoo.com

Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta naporakite Redakcijata na „SKOPSKO EHO“pogolemiot del od niv }e gi objavi vo vesnikot.

GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

sledete ne na

Skopsko Eho

Se napravi trotoar vo mesnata zaednica „Kiril Petru{evski“, se skrati ulicata no si ostana delot me|u ulicata i trotoarot da rastetreva i trwe... Ova li e novoto zelenilo. Zoran

Vo skopsko Stajkovce ulicita izgledaat vaka, nedostojno za `ivot. Petar

Dvorot na OU „Gligor Prli~ev“ vo Gazi Babazaslu`uva podobar trevnik, podobra gri`a za zeleniloto oti na nekoi mesta ima i visoki trevi. Jovan

10 OBJEKTIV

Cenata na stanovite vo delovina Skopje u{te godinava }e dostignati pove}e od 2.000 evra za kvadratenmetar, najavuvaat grade`nicite. Ma -{a la… e zo{to?

Javnosta, pak, se pra{uvaat dalie ova realna sostojba i potreba,ili, pak, namesto pazarot drugi silii interesi gi yidaat-najavuvaat cen-ite do nebo.

Od Grade`nata komora najavu-vaat meteorski skok na cenite nastanovite, a kako glavna pri~ina bilrastot na cenite na repromateri-jalite. Spored nivnite presmetkigrade`nite materijali poskapele zaduri 80 procenti. Pritoa od Komo -ra ta naveduvaat deka i rabotnatasila stanala poskapa

Na vakvoto tvrdewe javnosta rea-gira so misleweto deka so ova sepravi ve{ta~ki pritisok tokmu da seotvori proces na nova grade`naofa nziva vo centralnoto podra~jena Skopje, a toa zna~i i promeni nadetalniot urbanisti~ki plan. Ne

tre ba da se povtoruva deka na metana grade`nicite, se pove}e atrak-tivni lokacii, kako taa vo blizinana Holidej in, ili famoznata „pla -ce vi na Vodno”, no i pod Kaleto, oniekaj fabrikata Treska…

Grade`nicite velat deka iakose ktorot ne bil direktno pogoden odpa ndemijata, ne ostanal imun na kri -za ta zaradi povrzanosta so drugitegranki. Vo tekot na 2020 grade` ni{ -t voto padnalo za 2,1%, no negativ ni -ot trend prodol`il i godinava.

- Na{a konstatacija e deka sopoka~uvawe na minimalnata plata itrendot {to se najavuva deka }e sepoka~uva minimalnata plata, a sonajavenite poka~uvawa na reproma-terijalite vo momentov cenime dekacenite na stanovite }e rastat, re~eAndrea Serafimovski pretsedatelna Zdru`enieto na grade`ni{tvo.

Inaku, poznava~ na prilikite vograde`ni{tvoto tvrdi deka samo voSkopje vo mometnov ima nad 1000prazni neprodadeni stanovi, a ne -

koi smetaat deka taa brojka e dalekupogolema.

Zo{to toga{, se gradat novi sta -no vi i re~isi isklu~ivo vo Skopje?Se vodi li i smetka za toa vo {to sepretvora gradot ili samo profitote va`en?

- Najavenite ceni e samo priti-sok za da ne se ~epkaat-poni{tuvaatDUP-ovite bidej}i ako nema mo`nostgrade`nite firmi da pravat viso ko -kat nici toga{ }e ja dignat cenata nastanovite {to ne e dobro za slabitebuxeti na mnozinstvoto gra |a ni, ko-mentiraat skopjani na socijalnitemre`i.

Dali najavite za visoki ceni nastanovite vo delovi od Skopje }e seostvarat, }e vidime naskoro. Nas ko -ro }e vidime i {to }e se slu~i soDUP-ovite vo gradot i ve}e najaven-ite visokokatnici vo Centar.

Realna li e najavata na „yidarite“za yidawe na visoki ceni nastanovi vo delovi od Skopje?

11INTERVJU

29 april 2021

Sestrana li~nost, likoven umet-nik, alpinist... Ilina Arsova ima

go le mi zabele{ki za ona {to mu seslu ~u va na nejziniot roden grad vo iz -minative godini.

l Koga }e ka`ete Skopje, koi mis -li i sliki Vi se pojavuvaat?

- Krug~e, kocka, London pab, mirisna lipa, bibliotekite i kinata koi re-dovno imavme navika da gi posetuva -me... I, sekako, Vodno, mnogu po~isto ipo zeleno od denes, kade {to bea mo i tepo~etoci vo sportskoto plani na re we.

l Koe Skopje go sakate pove}e:Ova sega ili toa od porano?

- Ova Skopje denes ne go prepozna -vam. Vo nego ima s* pomalku skopjani is* pomalku od onie obele`ja koi jas gipa metam. Da ne me sfatite pogre{no,pod ednakvo gi po~ituvam lu|eto oddrugite gradovi, no ne i kulturataod nos no nekulturata koja ja nosat sose be. Dojdovme do derexe ka de tak -sistite gi postavuvaat soo bra }aj nitenor mi, a kamionxiite se gazdi na pa -ti {tata. Komunalniot rabotnik kojtre ba da vovede ~istota vo gradot, sa -mi ot gnasi i pluka onamu kade {to{to tuku navidum is~istil. Policaj ci -te koi treba da se primer, samite gokr {at zakonot. I taka so red, se gradatido lite na novite generacii koi ne ko -ga{ bile sportisti, glumci i umetni -

ci, a denes se zameneti so starleti,kri minalci i politi~ari.

lSkopje i skopjani davaat i pla -}a at, no dali instituciite i gra do -na ~alnicite dovolno mu davaat nagra dot?

- Imam patuvano i `iveeno vo pre -ku 50 dr`avi na svetot i toa {irum 7kontinenti. Mo`am da zaklu~am dekastandardot na edna dr`ava u{te odavion, se gleda po tri raboti: Soobra -}aj, ekologija i kultura. Na ovaa temaapsolutno ni{to dobro ne se ima slu -~e no vo Skopje. Ne mo`e grado na ~al nikkoj nikojpat ne se ka~il na ve lo siped,da gradi velosipedska pa te ka, nitu paksignalizacija za pe {a ci ako nikoga{ne se na{ol vo ulo ga na pe{ak. Vo Sko -p je nema nitu eden bulevar kade pe {a -kot mo`e da stisne kop~e za kolite dazastanat, nitu pak da go premine bule-varot naedna{, tuku na polovinatamora da ~eka pak da se vklu~i zelenosvetlo. S* dodeka ne se pottikne in-frastrukturata za pe{aci i velosipe -dis ti, no i da se educira {oferskatazaednica za pravata i prioritetitena pe{acite i velosipedistite voop{tiot soobra}aj, nema da imame or-ganiziran sistem, }e se gu{ime vosmog, na mestoto na zelenite povr{i -ni }e gradime katni gara`i koi ni ko -ga{ nema da se dovolni. Ne e vinovnasamo vlasta, no i svesta na samite gra -|a ni. Vo edna od najvisoko organi zi ra -ni te dr`avi kako [vedska, na sekojvlez od zgradata stanarite si pi {u va -at spisok koga odat na rabota i vo kojpra vec. Na toj na~in se grupira at sodru gite sosedi, go delat prevozot itro {ocite, vlijaat vrz nama luvawe naza gaduvaweto i ne go optovaruvaat soo-bra}ajot so vozila. Na primer, mo i tekom{ii vo dvorot imaat parkirano~etiri avtomobili i sekoj po sebno se -koe utro odi na rabota. Kak va glupost.Da li si mislime deka e toa nekoj pre -s ti`? Naprotiv, primitivi zam.

l Dali Vie dovolno mu dadovtena gradot?

- Malku pove}e od kolku {to toj me ne.

lSo {to najmnogu se gordeete voSkopje?

- Se gordeam so istorijata i so pri -ro data koja bila dare`liva kon nas.Se gordeam so istaknati figuri, umet-nici, revolucioneri, na{ite ba bi idedovci koi bezrezervno se po s ve tilena izgradba na gradot. Vo mo men tal na -va situacija, najmnogu se gor deam i gipod dr`uvam na{ite zdra v stveni ra -bot nici!

l Pregolemo li e Skopje za Vas,treba li da raste ili da se namali?

- Za mene be{e prebu~no, zatoa isi zaminav. Sum protivnik na pre ku -mer na urbanizacija osobeno koga toanastanuva bez plan. Golem protivniksum na toa {to zelenata granica naVod no od godina na godina se pomestu -va nagore {to e sprotivno na site za -ko ni za za{titeni podra~ja. Me|udru goto, na Vodno se izgradi pat {toos tavi trajna luzna vrz planinata, kojagi pretstavuva belite drobovi nagra -dot. Za taa cel (koja i da be{e) sepotro{ija na{i dr`avni pari, a patotse zatvori u{te pred da se otvori.

l[to Vi nedostasuva vo gradot,a {to bi odzele?

- Mi nedostasuva pove}e zelenilo,par kovi, cve}e, drvja, magnolii, ovo{ -ni drva, galerii, pe{aci i velosipe -dis ti koi }e mo`at bezgri`no dadvi ̀ at po ulicite bez da bidat psuenii svirkani od site okolni avtomobilikoi ovie subjekti od soobra}ajot gi do -`i vuvaat kako da im ja uzurpirale spa -l nata soba. Bi odzela del od betonotna smetka na novi parkovi za deca.

Ne mo`e gradona~alnik koj nikojpat ne se ka~il na velosiped,da gradi velosipedska pateka, nitu pak signalizacija zape{aci ako nikoga{ ne se na{ol vo uloga na pe{ak

Prvo zakon, odgovornost i kazni, a potoa zdravakolektivna svest

lVo kakvo Skopje sakate da ̀ ive e te?- Skopje mo`e da bide prekrasno mesto

za `ivot. No, svesta kaj narodot kako i kajpoliti~arite e na ekstremno nisko nivo,a toa nema sjajna idnina. Kako i da e taasvest sama nema da dojde, sme ja imale ne -ko ga{, no ve}e ne. Treba da se odi po red.Pr vo zakon, odgovornost i soodvetni kaz -ni, za posle deset godini da se stvoratnaviki na zdrava kolektivna svest.

ILINA ARSOVA

Dene{novo Skopje ne go prepoznavam, ima se pomalku skopjani iobele`ja {to gi pametam

12 ZA NAS

VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO...

Автокоманда: Маркет КАЛИНКА; Драгстор ЕЛ ДЕ

Аеродром: Тобако ТАБАК ИВ; Пекара ЈОВЧЕ ТЦ Бисер; Пилјара греен

Фруит; Маркет ОКИ; ДИСКОНТ М; Месарница БЕЈБИ БИФ ТЦ Бисер

Битпазар: Тобако ГАБЕРЦИ ТРЕЈД

Бутел 2: ТП КИКИ; Продавница МАТАК

Влае: ТИКТАК Тобако

Водно: ВОДНО МАРКЕТ

Железара: ПАПАК ТРЕЈД

Капиштец: Тобако МАРТОН ТП

Карпош 1: Продавница УН АМИГО ГРАНДЕ

Карпош 2: Тобако ЕСТЕРА ЛУКА.

Карпош 3: ТАК ТОБАКО; ДАНИ МЦ.

Карпош 4: Зур и Гранап

К. Вода: Тобако МОРНАР; Тобако ТО МИ АС; Маркет ДИМ

Козле: ЗОКИ ГОЛД

Населба Лисиче: ДИСКОНТ М

Ново Лисиче: АГРОВАРДАР ПРОМЕТ

Тафталиџе 1: МЕСАРА АНДРЕА

Тафталиџе 2: ТОБАКО ВЕНЕРА

Центар: ДЕНЕСА ТОБАКО, ТОБАКО МТ АС,

ТОБАКО ЛА ЦДИ, продавница ЦАЦИ, КИОСК ВИТА ПРЕС

Црниче: ПОЛО МАРКЕТ

Чаир: Продавница ГИЛЕ СУПЕР ТРЕЈД; ТП КИКИ

Ченто: МАРКЕТ АН ГО КОМЕРЦ

Zemete primerok na „Skopsko Eho“ na 100 lokacii niz gradotOva se lokaciite kade mo`e da si zemete vesnik „Skopsko eho“, koj besplatno ve ~eka sekoj ~etvrtok:

25.000tira`

Verojatno nema skopjanec koj kakodete ne zamisluval kako izgle da -

at planetite – Mese~inata, Mars,Ve nera... yvezdite... Mnogu `elbi ifa n tazii se vrzuvale za niv, a se ko -ga{ bilo posebno ~uvstvo da se vi -dat malku pojasno. Gledaweto prekute leskopi makar za malku gi do bli ̀ u -va tie planeti, donesuva po go le moraz-bi rawe, no i ~uvstvo na pr i vi le -gi ra nost od toa {to sme vi de ledale~ni svetovi. Takvo edno ~uv stvove}e so godini na site gra |a ni im gonosi Skopskoto astronomsko dru{tvoosnovano pred 23 godini vo 1998 god-ina. Negovite ~lenovi naj ~es to sesre}avaat na plo{tadot „Ma kedonija”kade orga ni ziraat gle da we na plan-eti so nivni te lesko pi.

- Koga dozvoluvaat vremen-skite uslovi i osobeno kogaima nekoj vizuelen nastan kojvredi da se dolovi, or ga ni -zi rame javni nabquduvawaso teleskop od pl o { tadot„Ma kedonija” vo Skopje. Po-radi svetlosnoto zagaduva -we, izborot e sveden na ob- jekti kako Sonceto (za {to ko- ris time specijalen teleskop na me -net za direktno nabquduvawe vo Son-ceto), Mese~inata i planetite Me r kur,Venera, Mars, Jupiter i Saturn, ni ka -

`uva Filip Partalovski od Sko p skotoastronomsko dru{tvo.

No, ova ne im e ednistvena akti v -no st od polza za gra|anite. Primarnaaktivnost im e neformalna edukacijapreku odr`uvawe na kursevi za deca iza vozrasni, a vo tekot na godinata ipredavawa na aktuelni i popularnitemi od astronomijata i vse lenskiteistra`uvawa. Ova go na do polnuvaatso nivniot portal, astronomija.mk, ka -de gi objavuvaat ves tite od astro no -mi jata i za rabotata na Dru{tvoto.

Чesto gostuvaat vo osnov ni te isrednite u~i li{ ta vo Sko p -

je, kade odr ̀ u va at preda -va wa i ra bo tilnici. Do- sega odr`ale i ne kol ku

izlo`bi na astro-foto gra fii.- Astronomijata e va ̀ na i voz bu-d -

li va nau~na granka, no e nedovolnozastapena vo op{toto obrazovanie kajnas. Generacii na gra|ani izleguvaatod u~ili{tata bez osnovni znaewa zaUniverzumot, za pridonesot na astro -no mijata vo razvojot na pri rod nitena u ki i filozofijata, op{ test vata,ku l turite... Ova be{e i edna od pri -~i ni te poradi koja grupa entuzijastigo osnova{e Skopskoto astronomskodru { tvo i si postavi za cel da ja pro-movira astronomijata, ni ve li Pa r - talovski.

Dru{tvoto tekovno broi pede se ti -na ~lenovi.

- Na sekoj ~len mu se staveni na ra -s polagawe site resursi na Dru{ tvo toza nadgradba na svoeto znaewe. Pose-duvavame nekolku teleskopi, pa ~le no -vi te imaat mo`nost da u~estvuvaat naterenskite nabquduvawa i ast ro-kam -po vite, objasni Partalovski.

SKOPSKO ASTRONOMSKO DRU[TVO

Izdava~: MARMAKS STEP DOOEL Skopje

ul. Kosta Novakovi} br.14/16 Skopje`iro smetka: 210067012800147

Upravitel: Jovica Tasevski

e-mail: marmaksstep@yahoo.com

SKOPSKO EHO ul. Metodija [atorov [arlo 30/2, Skopje

tel: 078/418-692

RedakcijaGlaven urednik:

Antonio Spaseve-mail: skopskoeho@yahoo.com

Tira`: 25.000 primerociIspe~ateno na: 28.4.2021 g.

Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~aniul. Kri`evska br. 52

Zarem i DUP-ot zaTreska }e ne tresne?

Vo Skopje niknuvaat zgradi na se koe}o{e. Skopjani se bunat, ama gra do na -~al nicite i site drugi koi se povrzaniso praveweto na DUP-ovite se „gradi-telski” nastroeni… Koe e sle dnotomesto kade }e niknat visoko kat nici?Da li lokacijata na pora ne{ na fab-rika „Treska” vo op{tina Ce n tar }ebide mesto na re~isi isti slu ~uvawakako so DUP-ot kaj „Holidej in”?

Investitorite ve}e po~nale dapodnesuvaat barawa za gradbi na taalokacija na koja e predvideno da imaokolu triesetina zgradi. Vidoa kakote ~e rabotava okolu parkingot kaj „Ho -li dej in”…

A vsu{nost, zo{to da ne podnesu-vaat barawa? DUP-ot pove}e od tri go -di ni be{e na revizija i ne se smeni,ustavnite sudii go ukinaa moratoriu-mot za gradbi, za konkrentna lokacijana mestoto na porane{nata fabrika“Treska” ne se raspi{a javen konkurska ko {to be{e zaklu~okot na op{tin-skiot Sovet…

Zo{to ne se revidira DUP-ot, zo{ -to se zagubi tolku vreme, zo{to celi14 meseci ne se raspi{uva{e javenkon kurs samo za delot kaj porane{natafa b rika „Treska”, zo{to…?

Ima li `elba toa da se spre~i?Zarem i DUP-ot za Treska }e ne tres ne?

Na gra|anite im gi dobli`uvameplanetite za koi ~esto me~taat

]e prodol`ime soapelite gradot dadobie opservatorija

Ona {to ni e nam potrebno evsu {nost ona {to smetame deka mue potrebno na Skopje - nov, moderenplanetarium i gradska opserva-torija. Postojniot planetarum priMKC e unikaten i nudi nezaborav -no do`ivuvawe, no e so ogra ni ~enkapacitet i tehni~ki mo`nosti.Opservato ri ja, pak, nemame, so {tospa|ame vo malata grupa na dr`avivo Evropa (i po{iroko). Niz godi-nite pove}e pati apeliravme doinstituciite za benefitot od iz-gradba na ovie dve edukativnialatki i so toa }e prodol`ime i voidnina, ve li Partalovski.

Astronomijata e nesomnenova`na i vozbudliva nau~nagranka, no e nedovolno zastapena vo op{toto obrazovanie kaj nas, veli Filip Partalovski

FILIP PARTALOVSKI:Na sekoj ~len mu se

staveni na raspolagawesite resursi na

Dru{tvoto za nadgradba na svoeto znaewe

13@IVOT

29 april 2021

ТАБЛО Медиа

МАРМАКС СТЕП

ДООЕЛ Скопје

тел: 078/444-021

е-mail: marmaksstep@eho.mk

l Концепт на рекламирање сокој најлесно може да се дојдедо саканата таргет група

l Рекламирањето е во рамка вокоја се поставува постерот сорекламната порака

l Рамките се лоцирани во станбени и деловни згради,исклучиво во приземјето, предлифтот или во самиот лифт

Истакнете ја вашата реклама преку

l Забележлив и кога не очекувашl Флексибилен во промена на постеритеl Прецизно одредување на таргет групаl Сугестивен l Идеален за пренесување на детални

информацииl Внимателно избрани 500 локации во градотl 50.000 лица дневна фреквенција

15

29 april 2021

IN BOKS

Narodnata sila e neverojatna ineosporna! Ako e dovolno go -

le ma mo`e s*, ako e pak, nedovol -na i mala & mo`at drugite s*. Takae i so nas, nie Makedoncite vo is-torijata sme iskusile i od dvetemo`nosti.

No, za sre}a v~era{niot naro-den sobir, masovniot protest odraz li~ni lu|e, grupi, zdru`enija,organizacii so razli~ni stre me -`i i idei, baraj}i slo`no pravdai pravednost, sloboda, go poka`anajubaviot izraz na narodnata si -la. Zatoa i napadite od drugatastra na, onaa vlastodr`a~kata,bea bez argumenti so kleveti ipod za si le ni so povikuvawe na„me |una rod na ta zaednica” i nejzi -ni ot av toritet!

Uf, ama bile silni i mo}ni…pa i malite deca ve}e im se sme-jat! Zatoa, ovde e mestoto u{teedna{ da se potsetime na likotpobratimski i na avtoritarnataseverna vlast! Tie so svojot tri-umfalisti~ki nastap i politika

gi prekrstija makedonskiot narodi negovata dr`ava – „Severena”.Asnomskite dr`avotvorni odlukigi peplosaa, so neve{ti i nedok-vakani dogovori – Ohridski, Pre -s panski, Bugarski i drugi, zaradinarodnosno, jazi~no, kulturolo{ -ko, identitetsko i suverenisti~konegirawe na makedonskata sodr -`i na vo sovremenoto `iveewe.

Makedonskiot narod, pak, sakada e svoj na svoeto, da e zdrav ida ima so rabota, a ne da mu gizatvoraat i kradat fabrikite, dae sloboden, bez aramilak i nasil-stvo (duhovno, moralno ili fi -zi~ ko), bez ograni~uvawa i bezpro tektorati, bez prestapni~ki ilicemerni partnerstva, bez egzo-

dusi, emi gra nti iko n traban di.

Negovata zdru ̀ e -na poraka e deka ra -bo ti isklu~ivo za makedonskaka uza, govori i pee na makedonskijazik, ima svoja istorija – ne za-edni~ka, so {to e del od op{to ci -vi lizcis ka ta i svet skata ba { ti na,a vo se me j st vo to na naciite barada opstojuva dostoinstveno, ra -mno pra vno i ednakvo kako i dru -gite, bez pre se da ni od svetskirazmeri.

Zatoa negovata borba e posve -te na, dostoinstvena, smela i pro -dol ̀ uva vo site uslovi, za `ivot,za podobro utre i za makedonskoizgrejsonce!

Ubavi lu|e naprotestot

Vi teknuva koga na stu-dentskite protesti (i site{to sledea) vikavme “{u -baj lu|e ima na pro tes ti -

te, si gi vidov site dragi prijateli”?E. E, istite {ubajlu|e bea i v~era - toa

se tie koi ne protestiraat poradi partija iod lukrativni pri~ini, u{te pomalku za dase uhlebat. Toa se tie - kriti~nata masa.

Za razlika od vas. Ajd, vozdrica. Darija Andovska – 26 april, Fejsbuk

Lozjeto odamna go zagubivme...ODAMNA GO ZAGUBIVME. Poznata e vistinata

deka stravot lozje ~uva. Samo {to lozjeto odamna gozagubivme, bez da reagirame. Dodu{a, imame ubavi,mladi i so~ni lastari, koi lesno, samo so malkugri`a, mo`at vo plodno lozje da prerasnat. Samo{to del od niv se ili zbuneti, ili gnevni ili bru-

talno agresivni. Bolnoto, nezdravoto op{testo, sozdava bolen, nezdrav

podmladok, bidej}i op{tata agresija, kako i graba~kata po sѐi se{to lesno preminuvaat vo individualna graba~ka/agre-sija. Tie se samo izraz, grub i bes~uvstvitelen refleks naop{tata graba~ka/agresija.

Qubomir Cuculovski – 21 april, Fejsbuk

[to pora~azdru`eniot narodna protestot?

I M A M E

K V O R U M

Nata{a KOTLAR - TRAJKOVA

16 IMAME KVORUM

29 april 2021

IN BOKS

Za prikaznata vo koja Stojko –di rektorot na „Pazarna” e gla -

ven heroj site nie sme vinovni.Dozvolivme (so retki negoduvawai toa samo na fejsbuk i na tviter)onie koi ne vladeat vo posledna -ta decenija do tolku da ja ispar-tiziraat dr`avata, pa situacijakoja e voobi~aena vo normalnide mokratii, kaj nas da se do ̀ i vu -va kako „svetsko ~udo”.

Stojko krena glas! I toa e dob -ro. Ne e va`no zo{to sega i dalimo`ebi docni. Dali na Stojko mudojde „preku Zaev” i se osvestilde ka ima karakter ili pak e delod vnatrepartiski borbi i pre-grupirawa? No, javnosta {to ot -vo reno go poddr`a o~ekuva da sepojavat i novi „Stojkovci”. Etetoa e va`noto!

A tie novi, potencijalni „Stoj -kov ci” pritaeni se, rasporedenipo partiski klu~ i spisok od op{ -ti nski {tab, na stotici ra ko vod -ni mesta vo dr`avata, mol~at,iz vr{uvaat i sluguvaat. Tie seu{ te se samo „Stojkovci” koga siraz govaraat samite so sebe, {e -po tej}i si deka „ne ja biva rabota -ta” i deka nivnata partija „ne goostvaruva toa {to go vetila”. Ajav no si traat i potvrdno klimaat

so glava na „{efot”, ~uvaj}i si jasi gurnata buxetska plati~ka, do-deka mnogu pokvalitetni kadri senadvor, bez rabota ili vrabotenikako kelneri i taksisti.

Va`no e i deka Stojko u{te ed -na{ potseti na glavniot problemna Makedonija vo poslednite 15-tina godini vo Vladata, vo mi ni -s terstvata i vo dr`avnite in s- titucii se vrabotuvaa(t) partis -ki kadri, bez tro{ka soodvetnoobrazovanie i rabotni sposob -nos ti, a is~eznaa profesional-cite, sposobnite organizatori imenaxeri od sredno nivo, oniekoi se nositeli na site procesivo sekoja normalna dr`ava. Seyida sekojdnevno administraci-jata so partiski vrabotuvawa, koii po promenata na vlasta, ostanu-vaat, a sposobnite gi nema. Tie giizbrkavme po cela Evropa, Avs-tralija i Amerika. Tie ne ni tre-baa, zatoa {to mora{e da seos lo bodi mesto za lepa~i na pla -ka ti, vika~i po plo{tadi i fejs-buk lajkuva~i.

Va`na e i reakcijata na Pre-mierot. Najavi pred nekoj den, are~isi sigurno denes Stojko }ebide razre{en od funkcijata. Da -li taka treba da postapi? So toa

„{efot” }e poka`esi la, }e gi zamol~isite idni Stojko v -ci, no za `al i }epoka`e deka pove}ene e podgotven datr pi kritiki i raz -li~ni mislewa. A na ministritei direktorite }e im poka`e dekapove}e ne mu se sorabotnici ipartneri, tuku poslu{nici i iz -vr{iteli. ]e im se obra}a sovperen prst kon niv: „Se se}avateli kako pomina Stojko!?” A toa }ezna~i postepeno postavuvawe nameka diktatura kade {efot znaese, a drugite treba da slu{aat.Dodu{a na {efot od vreme navreme eden drug {ef od MalaRe~ica }e mu ka`e kako treba itolku. Site drugi }e stojat mirno.E za toa li se borevme be dru`eZaev?

A narodot? E toj }e si ~ekanekoi podobri vremiwa, ponaro-dski politiki, a dotoga{ spasot}e go bara vo iseluvawe nadvorod Makedonija. I ako na Stojko mudojde „preku Zaev”, na site nam nie „preku Stojko” od nivnoto vla de -ewe - i od aktuelnoto na SDSM iod toa prethodnoto na VMRO-DPMNE.

Ima li i drugi „Stojkovci“ vo Zaevoto dru{tvo?

Nikola TASEV

Pak gi preveslaa [arenite ple -numci, NAKS i site nas vo obrazo-vanieto... Fakti~ki, vonredenprofesor e sveden so platata nanivoto na sredno{kolski nastavnik,

a asistent }e ima plata kolku haus majstor vo sredno -ama nikoj ne ~ita {to im zakuvaa.

Iskreno, tolku sum umorna od seta beda idegradacija, {to mi stanuva seedno. Od edna strana,digitalniot Farenhajt na Mila, od druga kolektivniotdogovor na Zaev. Duplo dno za obrazovanieto! No, bran-

itelite na reformite aplaudiraat, drugite ne znaat{to da pravat: od edna strana, dlaboka socijalna krizasrede pandemija, od druga dr`ava pred bankrot (so dolgnad 80% od BDP).

Najgolemiot apsurd e {to nikoj ne znae koj prego-varal vo na{e ime: skrieni vo gluv~e{ka dupka! Molk!Jas ne sum ~len na nitu eden sindikat i ne sakam dabidam, no za moite prava odlu~uva fantomski sindikat~ij ~len ne sum. Kako }e mi skrojat - taka! Kakvi prava,kakvi slobodi!

Biljana Vankovska – 24 april, Fejsbuk

Za profesorskata plata

skopskoeho.mk~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni

KLIKNI!

17IMAME KVORUM

29 april 2021

Ova e vreme na teskoba i nagolemi nesre}i, vo zemja koja

ne znae za kultura nitu za umet-nost, me|utoa, se prakitkuva om -ra za, nasilstva od sekoj vid ikri minal, i toa mo{ne beskrupu -loz no i otvoreno.

I vrap~iwata brzo i ispla {e -no }e kolvnat nekoja tro{ka iodletuvaat. Samo vo rastureno op -{ testvo so tolku potkuplivi lu|emo`e da viree i Albanska vrska.Tekstopisec, potpi{an so pretse-datel na MANU se priklu~uva nagrupata kolumnisti koi ne gi pret-stavuvaat rabotite na objektiveni odgovoren na~in. Me|u narodotse u{te se ~uvstvuvaat te{kiteposledici od stravot i omrazata,nasilno nametnati tokmu vo peri-odot pred 2016 godina, kako i odproektot Skopje 2014. Sozdadena egolema zbrka i haos vo sekoja ob -last. Ne se slu{aat vistinski ar-gumenti „za” i „protiv” partiskataarogantno isklu~iva, eksperimen-talna „golema reforma” vo obra-zovanieto: nedostasuva temelnoprou~uvawe na lokalnite uslovi i

mo`nosti, kako i konkretni pred-lozi za sozdavawe u~ebnici i zaproblemite so izdava~ite. Digi-taliziraweto najverojatno nemada donese pozitivni rezultati.Kni gata „Emil, ili za vospituva -we to” sodr`i korisni predlozi zarazvoj na karakterot i moralniteosobini na u~enikot (koi de nes nese na cena), me|utoa pot tiknuva narazmisluvawe i samostojno pred-lagawe na idei, {to e sovremenpri stap. Treba da se poslu{at (atie ne se slu{aat) ideite na mla-dite, a „glas na narodot” kako dane postoi. [to be{e toa patrio-tizam? Kako na u~enikot, ili stu-dentot da mu se objasni zo{to sepot ceneti so tolku lo{i „monu-menti” vojvodata Hristo Uzunov,kako i Sveti Kliment Ohridski,koj samo {to ne se pomestil naulicata, itn.

Likovniot `ivot dolgo vreme ezamren, Sepak, od izlo`bata 70 i80-tite godini vo makedonskataumetnost (koja ima praznini, kako{to e nezastapenosta na grupata„ZERO” itn. Bi go izdvoil plat-

noto na Risto Kal -~evski koe sodr`iele menti na aps tra -k tna kali gra fija (ka -ko crnite sliki naMark Rot ko). Slu ~aj -no zdogledav odlo -`en umi valnik nabeton, estetski so -sem „korekten” redi-mejd.

So zadovolstvo go razgledavscenarioto i crte`ite na PetarGligorovski za animiran film od1979 godina „Masata” iskreiranianonimni likovi (Kighering soz-dade ~ove~e koe zra~i) go ubiva„Monstrumot” ~ija forma nevero-jatno potsetuva na Kovid –19, kakoi formata na sonceto. Stanuvazbor za edno od klu~nite imiwa naporane{nata skopska {kola na an-imiraniot film.

Ku}ata na Esma Rexepova seu{te stoi zapu{tena, a taa e svet-sko ime. [to pravi gradot, po ovapra{awe? [to ostana od parolata„Nema pravda – nema mir”, kade epravdata, a kade nemirot?

Kako i za celokup-niot nov obrazo -

ven koncept, taka iovoj pat, vo odnos nanajavata za celosnaupotreba na elek -tro n ska forma nau~e b ni cite, golem

broj na stru~waci od oblasta naobrazovanieto izreagiraa dekaovoj poteg na ministerstvoto edonesen so brza odluka, povtorno,bez soodvetna konsultacija soprakti~ari vo obrazovnata dej -nost. Vo pro dol ̀ e nie, namesto dase zadr`am oko lu negativnite ipozitivnite str a ni od vakviotkoncept za u~eb ni ci te, ne{to za{to ve}e mnogu pou~eni lu|e odmene vo odnos na problematikavaprogovorija, }e se obidam da op-fatam drug aspekt na prikaznava.Za samo pribli`no tri dena,be{e formirana FB grupa so nad60 iljadi ~lenovi (do momentovdo deka go pi{uvam tekstov) odstrana na gra|ani koi se sprotis-tavuvaat na ovaa odluka na minis-

terstvoto kako i vetuvawata za,,debatite”, koi gi najavuva{e min-isterkata za prvi~nata najava zanoviot koncept, koi realno ne seslu~ija, taka i sega, namesto ot vo -re na diskusija i doobjasnuvawe zajavnosta, od ministerkata dobiv meporaka deka roditelite ne tre bada potpa|aat pod ne~ii vli janijana „partiski botovi“.

Kako dopolnuvawe, bi naveldeka, osven, pau{alni izjavi koipove}e nalikuvaat na plan za im-provizacija otkolku na realen iseriozen pristap, ne be{e pri ka -`a na nekakva seriozna analizaod MON vo odnos na tehni~katapodgotvenost kaj decata od posi -ro ma{ nite sredini. Ponatamu,jav nosta ne dobi objasnuvawe koje planot vo odnos na digital-izacijata na pomo{nata liter-atura za osnovnoto i srednotoobrazovanie i deka toa po nekojalogika bi trebalo da odi kakoparalelen proces. Bea izneseniod strana na ministerstvoto iprimeri od dr`avi od Balkanot i

po{iroko kade {to navodno sli -~en model funkcionira, no, do -kol ku se podistra`i pove}e, }e seza bele`i deka ovie primeri neodgovaraat vo celost so prikaz-nata koja ja plasira MON.

Re~isi site ~ekori koi dosegabea napraveni od strana na MON,vo pogled na celokupnata prom-ena koja spored site najavi bitrebala da sledi, bea obvieniso, mo`am da ka`am odredenadoza na tvrdoglavost, dezinfor-macii, de fo ku sirawe vo odnosna za be le{kite za seriozni pro-pusti i bez mo`nosti za serioznadebata pome|u stru~waci so raz -li~ni sprotistaveni mislewa. Sovakov odnos, duri i navistina dastanuva zbor za najdobrata re-forma vo svetskata istorija naobrazovanieto, javnosta ima os-novano pravo da ne i veruva naministerkata i da reagira kako{to generalno reagira ovie den-ovi, organiziraj}i otpor protivnejzinoto, vo golema mera, samo-volie.

Kade e pravdata, a kade nemirot?

Javnosta ima osnovano pravo da ne i veruva na ministerkata Carovska

VladimirVELI^KOVSKI

Bor~eMILO[ESKI

18 IMAME KVORUM

Skopje e do taa merka deformi-rano i demolirano {to nitu

edna nova gradba ne mo`e pove}eda go nagrdi. Toa ti e isto kako naauto so dupki od korozija da mustavi{ branici od Mercedes, os-tanuva isto ru`no. Skopje go uni -{ tu vaat vo kontinuitet 25 godinilu|e koi vo ovoj grad gledale sa -mo svoe mesto za `iveewe ilipre spi vawe, li~en profit i ni{ -to pove}e, prete`no od ponedel-nik do petok. Pri toa se gledalosekoj novokomponiran grade`nikda izgradi ne{to vo oblik na„trlo“ vo koe }e se soberat site„negovi“.

Skopje go uni{tija lu|e koi ni -ko ga{ ne go po~uvstvuvale skops -ki ot maalski duh i ne igrale,

- basket pred zgrada,- servis pred zgrada,- fudbal pred zgrada,

- xamlii na „mor“ pred zgrada,- lastik pred zgrada.Skopje go uni{tija lu|e koi ne -

maa maalski milicaec, lu|e nakoi ne im vadele yivani od to~aki ne im bu{ele fudbal kako kaznaza igrawe vo treva. Skopje gouni{ ti ja lu|e koi nemaa sovesni,dob les ni i dosetlivi kom{ii koigi im a {e mojata generacija i koiza da gi za{titat od kr{ewe no -vo na sa denite drvca i cve}iwa,sta vaa liv~iwa na koi pi{uva{e„koj go pipne drvceto i cve}eto }emu umre majka“.

Tokmu poradi vakvata doset li -vost ovie drvca vo Karpo{ kaj„Simpo“ i vo star Aerodrom, kade{to go pominav detstvoto i mla-dosta, deneska se visoki preku 20metri.

Skopje go uni{tija novokompo -ni rani kvazi gra|evinci koi sklu -

~u vaa dogovori zaizgradba vo koi onivlo`uvaa dobra vo -qa, a drugata str a -na pari za da na krajse bide nivno i dastanat ugledni gaz -di koi podocna do-bija i politi~ki am- bicii. Skopje go uni{tija lu|e koina met naa arhitektonski standar -di, kujna i dnevna spoeno vo edno,za da podobro se oseti miris nasar ma, praz i zapr{ka od podrumdo potkrovje vo site stanovi.

Kako i da e vinata e kaj skop-janite kako vrsta vo izumirawe izatoa noviot „ekolo{ki komp le ks“,vo koj o~igledno }e se useli no -vata „Centarska elita“, ne mo ̀ edopolnitelno da ja naru{i grdataslika nitu da ja namali om razatakon Skopje.

Skopje go uni{tija novokomponiranigrade`nici {to gradea „trla“

МЕДИЦИНСКИ ПЕДИКИР

l Проблематични нокти и стапалаl Враснати ноктиl Габични инфекцииl Жуљеви

Ул. Методија Шаторов Шарло 23/3 Аеродром

VladimirTUFEGXI]

19DIREKTNO SO...

29 april 2021

So arhitekt Andrea Jankov od gra -|an skoto zdru`enie „Go sakam Vod -

no” zboruvame za problemite oko luDUP-ot za parkingot kaj GTC, no i zadrugi sli~ni problemi vo gradot.

l Kako gledate na celiot slu~ajso DUP-ot za lokacijata na par kin -got kaj hotelot i GTC? Mo`no li eda se zapre postapkata ili ne i dase najde izlezno re{enie?

- Slu~ajot so DUP-ot kaj „HolidejIn” e od mnogu porano. Prvata ideja za„skopskiot Menheten” datira od 2007god. koga se najaveni 100 katnici nakejot na Vardar, no toga{ nikoj toa nego sfati seriozno. Vo 2012 god. e na -pra vena izmena i dopolnuvawe naDUP „Golem Ring istok-ju`en del”(C08) so koj se predvidoa 60-katnicina lokacijata sproti Holidej In. Na27 Dekemvri 2017 Sovetot na Op{ti -na Centar donese odluka za morato-rium na ovoj i 28 drugi planovipo radi neusoglasenost so General-niot urbanisti~ki plan. Iako mora-toriumot be {e na sila, vo 2018Mi nisterstvoto za transport i vrskidozvoli dooformuvawe na parcela.„Obnoviteli”, prakti~no „MG Fe{n”, noi MPC so ova pravo na otkup se stek-

nale so zdru`uvawe na svoite par ce -li, Nitu Pravobranitelstvoto, nituto ga{niot minister Sugarevski ne vi -del problem so ova, i dr`avnoto ze m -ji {te e prodadeno za 19.200 denari pom2. So ukinuvawe na moratoriumot odUstavniot sud, na 3 Mart 2021, se soz-dale uslovi da mo`e da bide podne-seno Odobrenie za gradewe. Me|utoa,so ogled na kompleksnosta i golemi-nata na proektot, o~igledno e deka po -za dinski istiot se rabotel, imaj}i vopredvid deka trebala da bide iz ra -botena obemna proektna dokume n ta ci -ja so site potrebni fazi, istata dabi de revidirana i me|u drugoto da bi -de dadeno i pozitivno mislewe odIZIIS pred postapkata voop{to daza po~ne.

[to se odnesuva do toa dali mo`eili ne da se zapre postapkata, posto-jat pove}e pravni lekovi, kako {to esuspendirawe na DUP C08, za {to eizgotven i elabrat i koj treba da sepodnese vo Ministerstvoto za trans-port i vrski. Isto taka, antikorup-ciskata komisija da utvrdi {to i kakose slu~uvalo pri otkupot na zemji{ te -to i zo{to e dozvoleno istoto da bideproadeno, iako se znaelo deka imaneusoglasuvawe na DUP so GUP. Nakra jot na krai{tata, na investitorotda mu se vratat sredstvata uplatenipo osnov na komunalii i otkup na zem -ji{ te, kako i eventualno za investira -we to vo izrabotkata na proektnatado kumentacija.

l Kade go gledate izlezot od akt -u el nata situacija, {to da se pravi?

- Izlezot e vo toa da kone~no pro-funkcioniraat instituciite, no inavremeno da se izvestuvaat gra|a ni -te. Vo slu~ajov, nikoj ne objavi do segadeka e podneseno Barawe za odobre-nie za gradewe, a doznavame deka seplateni komunaliite, {to vsu{noste posledniot ~ekor od postapkatapred dobivawe na odobrenieto. Pot -reb no e i da se istra`i zo{to pla ne -ri te rabotele po sme{na suma od 1denar za hektar, samo za da go dobijattenderot i zo{to ne postapuvale poba ra wata i proektnata programa za - dadena od nara~atelot, vo slu~ajovOp{ tina Centar, zo{to ne rabotelevo soglasnost so GUP-ot i ~ii inte -res ni vsu{nost zastapuvale. Komo ra -ta na ovlasteni in`eneri i arhitekti

da zapo~ne postapka vo koja }e bidatdovedeni vo pra{awe ovlastuvawatana planerite, a i ministerstvoto zatransport i vrski da potegne istainicijativa i za licencite na plan-erskite ku}i. Nie imame preku 300ov la s teni planeri, a na DUP-ovitekoi se izrabotuvaat za skopskite op -{ ti ni figuriraat istite 2-3 firmi.Ponatamu, da se prestane kone~no sotenderski postapki za izrabotka naDUP, kade osnoven ~initel e najnis -ka ta cena, i da se vovedat urbanis -ti~ ki konkursi koi }e prethodat naiz rabotkata na DUP-ovite.

l Kako vo DUP-ovite da se pomi-rat interesite na sopstvenicite nazemji{teto, na investotorite, naostanati gra|ani?

- Ne sekoj DUP po avtomatizam zna -~i deka e lo{. No, reakciite se raz -bir livi, zatoa {to do sega se dobivatakva slika deka planerite gi {titatisklu~ivo interesite na investito -ri te. Glaven vinovnik na toa e tok mutenderskata postapka i, bi rekol, mo -nopolot vo izrabotkata na pla no vi te.Mnogu pogre{no nekoga{ pri vat na tasopstvenost se izdiga na pi e destal,vo smisla na „moe e zem ji{ teto i sonego }e pravam {to sa kam”. Poraditoa postoi i klasna namena na zem -ji{ te, prostoren plan, GUP, DUP, kojopredeluva na edno stru~no nivo{to, kade i kako mo`e da se gradi. Kajnas, i eksproprijacijata na zemji{testana „ba uk”, pa namesto vo imeto najavnoto do bro da se zadr`at zna~ajniprostori kade sop stvenik i investi-tor bi bila dr ̀ a vata, ima tenden-cija istite da se privatiziraat iko mercijaliziraat. Potrebni se tok -mu nepotkuplivi stru ~ waci i javni itransparentni pos ta p ki za da se po -mirat i zadovolat site interesi.

ANDREA JANKOV

O~igledno e deka proektotza visokokatnicite se rabotel pozadinski

Da profunkcioniraatjavnite konkursi

l Kako da se obezbedi objektivnapostapka za donesuvawe na DUP-ovi?

- Objektivna postapka mo`e da seobe zbedi dokolku najprvin se raspi{ekonkurs, so jasna i precizna proektnaprograma, na koja }e i prethodat javnianketi i stru~ni analizi. Ne e to~node ka postapkite se premnogu slo`enii dolgi, Za primer, po zemjotresot1963, GUP na Skopje bil izraboten za10 me se ci i negovata realizacija te -~ela du ri i na momenti paralelno sore konstrukcijata na Gradot. Za da sestavi kraj na spregata investitor-sop-stvenik na pracela-planer, treba da seodi na ukrupnuvawe na imotite i daprofunkcioniraat javnite konkursi.Dokolku toa be{e slu~aj, sekako nema{eda se slu~i urbanisti~ki haos kako {tosega e slu~ajot so Debar Maalo na pr.no i so drugi delovi na Skopje, pa i ovoj{to sega se sprema kaj Holidej In.

Igraat li slu~ajnosti va`na ra bo -ta vo na{ite `ivoti? Odigrale,

vo slu ~a jot na 15-godi{nata MarijaAta nasova koja neodamna osvoi zla tenmedal na Evropskata `enska ma te -mati~ka oli m pijada za sre d no {kolci.Prikaznata e sledna. Koga imala 9godini, vo ~etvrto oddelenie vo nej -zi noto osnovno u~ili{te trebalo dase odr`i u~ili{en natprevar po ma -te matika za da se odberat dvajcau~e nici od taa generacija koi }eu~estvuvaat na op{tinskiot natpre-var. Me|utoa, denot koga be{e za ka -`an u~ili{niot natprevar taa bilabol na. Za sre}a, u~ili{teto odlu~ida go premesti toj natprevar za ne -kolku dena, pa imala mo`nost dau~estvuva na natprevarot. Na tojnatprevar osvoila prvo mesto {toi ovozmo`ilo plasman na op{tin-skiot natprevar. I taka po~nala ne-jzinata vrska so matematikata, sonastapi na brojni natprevari vo{to imala i golema pomo{ od svo-

jot tatko. Posledniot uspeh e samoeden vo nizata na dosega{ni brojniprvi mesta na site natprevari na na-cionalno nivo (op{tinski, re gi o nal -ni i dr`avni), bronzeni i sre b re nimedali osvoeni na me |unarodniteolimpijadi, Evropski matemati~kikup, Iranska geometriska olimpijadai Juniorska balkanska matemati~kaolimpijada... Najcenet i najdrag i ebronzeniot medal na Juniorskatabal kanska matemati~ka olimpijadakoja se odr`a vo septemvri 2020 god-ina.

- Na posledniot natprevar, naEvropskata `enska olimpijada pomatematika ni bea dadeni {est za -da ~i, podeleni vo dva dena (po trizada~i sekoj den). Zada~ite bea naolimpisko nivo i od {este zada~ijas celosno re{iv dve, a na preos -ta natite osvoiv delumni poeni so{to osvoiv zlaten medal, ni ras ka -`uva Marija za golemiot uspeh.

A zad uspehot, sekako, stoi go -lema rabota i ve`bawe. Za vreme navikendi Sojuzot na Matema ti ~a ri naMakedonija ovaa godina organizirapodgotovki koi voobi~aeno traat popet ~asa vo sabota i ne de la. Osventie podgotovki, prisus t vu va i napodgotovkite koi gi or ganizira nej -zi noto sredno u~i li{ te „Jahja Ke -mal” kade odi vo prva godina, apo setuva i privatni ~asovi vo Edu -ka tiven Centar „Zbir”.

- Vklu~uvaj}i gi i samostojnitepodgotovki, vo tekot na edna sed-mica pominuvam nad 20 ~asa re{a -vaj }i zada~i po matematika. Za us pehse potrebni i talent i uporna rab-ota. Vrvni rezultati ne bi mo ̀ e leda se postignat bez bilo koe odniv. Iako e potreben talent za dase so vla daat site temi i zada~i,bez ra bo ta i u~ewe, re{avawetona ol im piski zada~i e re~isi ne -

voz mo`no. Se razbira, talentotovo zmo`uva polesno sovladuvawena potrebniot materijal bez mnogunapor, a inteligencijata e isto ta -ka potrebna za dobivawe na ide jakoja vodi do re{enie, ni veli Ma - rija ~ie hobi, inaku, e slika we to.

Taa u{te ne re{ila dali matem-atikata }e bide nejzin izbor za id-nata profesija.

- Uspesite koi gi postignuvam navakvite olimpijadi o~ekuvam da mipomognat pri zapi{uvawe na nekojvrven univerzitet, no se u{te ne -mam odlu~eno koja bi mi bila id-nata profesija, ni otkriva ovojtalent.

MARIJA ATANASOVA

Na matematikata ç posvetuvam nad 20 ~asanedelno i postignuvam olimpiski rezultatiIako e potreben talent za da se sovladaat site temi izada~i, bez rabota i u~ewe, re{avaweto na olimpiskizada~i e re~isi nevozmo`no, veli sredno{kolkata Marija

Pogre{en e stravot kojgo vlevaat roditelite

- Matematikata na decata u{te odmladi godini im e pretstavena kakonajte{kiot u~ili{en predmet. Rodi te -li te ~esto im vlevaat strav na decataod ovaa nauka, poradi {to u~e ni cite~uvstvuvaat odbivnost kon nea. Za po -te{ kotiite so koi u~eni ci te se soo -~u va at pri re{avawe na ma te ma ti~kiza da~i se zboruva i vo pesnite na -pra veni za najmladite {to dopolni -tel no go poddr`uva toj strav. Spo redmene, toa e pogre{no i vozrasnitetreba da probaat da najdat na~in daim pomognat na u~enicite namesto dagi potce nu vaat nivnite sposobnosti,smeta Ma rija.

20 TALENTI

29 april 2021

078 23 43 53

Нема јазик што нема да го научите со нас!!!

БЦ Палома Бјанка

2 спрат

078/313-398

23TV MANIJA

29 april 2021

Penzioniranata novinarka na Ma ke -donska televizija Sowa Gizdavi}

ima golemi zabele{ki za ori gi nal -nos ta na programite na na{ite tele-vizii. Taa gi povikuva svoite aktivnikolegi da bidat originalni vo pri s ta -pot kon temite koi gi obrabotuvaat.

l [to im prepora~uvate na sko -p jani da gledaat na TV programite?

- Vo ovie skudni i te{ki vremiwa,kako gri`ata za zdravjeto, taka i sepogolemata siroma{tija kaj naseleni-eto vo Makedonija, a osobeno so na met -na tata alienacija kako od bli s kite,taka i od site drugi, koga pove}eto odvre meto go minuvame doma, edinstve -na razonoda pokraj doma{nite obvr s -ki, ~itaweto knigi, slu{aweto muzikai sli~no, prozorec kon svetot ni sepro gramite na televizijata. Gi do`i -vu vam kako begstvo od realnosta kojaza sekoj od nas e ma~na. Za mene, a toa

i go prepora~uvam ubavo e da se sle-dat emisiite koi govorat za ubavinitei neotkrienite mesta vo Makedonija,za kulinarskite specijaliteti vo sve-tot koi istovremeno ne zapoznavaat sozemjite {to ne sme gi posetile. Dobarizbor se i filmovite.

l [to smetate deka gra|anite bitrebalo da go izbegnuvaat i da gosme nat kanalot?

- Utrinskite kontaktni emisii nasite kanali. Dosta e od plukawe i neb-ulozi! Emisiite vo koi se pluka na opo -zicijata ili na aktuelnata vlast. I, nakrajot, dajte kolegi novinari ne { to av-torsko. Dosta e so kopirawe na seriiteod srpskata televizija, koi, za razlikaod kaj nas, kade na bednite im podaru-vate simboli~ni pa ket ~iwa, tie vo Sr-bija im podaruvaat dom, kom p letnoureden! Vo situacija koga kaj lu|eto po -le ka se vseluva stra vot za sopstvenotozdravje, za zdrav je to na naj bliskite, naprijatelite... vo po s le dno vreme iz -beg nuvam da slu {am vesti bilo na ra -dio, bilo na televizija. Od prostapri ~ina, {to posle ta k vite vesti se~uvstvuvam obe s hra bre na, ta`na i de -not mi e za ni kade. Jas sum borec popriroda, i ne sakam tak vite vesti dami go uni { tat opti mi z mot.

l [to bi napravile kako emi si -ja za da bide zadovolitelna i vred -na za gleda~ite?

- Vo Makedonija ima mladi, neot -kri eni talenti vo site sferi na`ivea~kata: po~nuvaj}i od egzaktnitenauki, inovaciite, sportot, pa se do

{i rokiot spektar na ubavite umet-nosti. No, za `al, nema koj da gi pod -dr ̀ i! Predlagam emisija so naslov„Podium” vo koja bi se prezentiralemladite talenti, koi so pomo{ta nazainteresiranite sponzori, bi mo ̀ e -le da uspeat vo `ivotot i da se gor -de eme so niv.

Edno damne{no vreme na progra-mata na MTV se emituva{e serijal sonaslov „Fidanka”, vo koja gostuvaa pi -sa telite za deca, koja gi posetuva{eselata i gradovite vo koi osnovniteu~ili{ta nemaa u~ili{na biblio te -ka, vo koja gostuvaa pi sate li te za de -ca, i sekoja emisija rezultira{e sootvorawe na u~ili{na biblio te ka,blagodarenie na toga{nite dr ̀ av niizdava~ki ku}i. Akcijata be{e prifa -te na i uspe{na. No, za `al, od nepoz -na ti pri~ini, ovaa humana akcijabe {e prekinata so emituvawe naMTV. Neka im slu`i na ~est na tie{to bea odgovorni za ovoj nemil nas-tan. Eve vi u{te edna ideja za novaemisija, da se prodol`i „Fidanka”.

SOWA GIZDAVI]

Nedostasuvaat emisiiza gra|ani - altruisti

lDali Skopje e dovolno zastapenokako tema na makedonskite televizii?

- Nedostasuvaat emisii za simbolitena Skopje, za minatoto, za muzeite, zali~nostite koi ostavile beleg bilo voarhitekturata, sportot, muzikata, teatar -s kata, baletskata i filmskata umetnost,kni`evnosta, slikarstvoto. Isto taka, iemisii za poedinci i grupi na gra|ani-al truisti, koi so svojata aktivnost impo magaat na svoite sogra|ani.

Iovaa nedela ne gledav vesti natelevizija. Tolku se naviva~ko-

partiski nastroeni {to ne se trpitoa da go gleda{. Makedonija cve-tala, vladinite odluki bile navre-meni, izgradeni bili 700 kilometripati{ta... aj dosta mi e od takva prop-

aganda. Mora nervi da odmoram za damo`am pak da gledam (samo oti mi erabota), a kolku odmor }e mi treba }evidime...

A pustoto, zapnale vo redakcija dapi{uvam barem za toa {to ima drugona na{ite makedonski televizii. I sirekov – aj }e gledam ne{to od za ba venka rakter, za muzika, za kultu ra...

Pravo da vi ka`am mislev dekatuka nema da ima povod za nervozii kritika, no ne e taka. Prvo, nemamno gu emisii za toa na na{ite tele-vizii. Vtoro, se se vrtat nekoi fa -ci koi i na 45 godini se glavnitemla di mu zi ~a ri, glumci... u Make-

donija. E kako be taka?Mladite talenti gi krijat od ekra-

not ili novinar~iwata i ne znaatdeka postojat pa samo edni ofucanifaci }e gledame so nivnite pesni~kiso sme{ni refren~iwa?

Treto, mnogu be pod zabava se tre-tiraat onie srpskite emisii za otkri-vawe na talenti. Preterano i golemoni{to e toa, {to predizvikuva kon-traefekt. A nema na TV za talentitemladi koi postignale rezultati pohemija, fizika, istorija...

Ednostavno, nema emisija asalnaod kulturno - obrazovna oblast nateleviziite.

45-godi{nik, a u{te e nade`en mlad muzi~arTELE – SKOP

Kolegi novinari, dajte ne{toavtorsko na televizijaPredlagam emisija so naslov „Podium“ vo koja bi se prezentirale mladite talenti, veli Gizdavi}

24 GRADSKI INFORMATOR

29 april 2021

POVA@NI TELEFONI VO SKOPJEProtivpo`arna brigada 193

Brza Pomo{ 194

Policija 192

Klini~ki centar 3147 147

Gradska op{ta bolnica 3087 400

Vodovod i kanalizacija- Prijavi defekt-Skopje 0800 22555

EVN Makedonija-prijava na defekti 0890 88888

JSP-Skopje 3174 264

Nacionalna besplatna SOS linijaza `eni `rtvi na semejno nasilstvo -070 141 700; 141 700

AMSM-Telefon za sostojba napati{ta i informacii 15555

AMSM-Telefon za pomo{ na pat i{lepuvawe 196

@elezni~ka stanica-Skopje 3164 255

Aerodrom TAV 3148 333

Me|ugradska avtobuska stanica- Skopje 2466 313

Mati~na slu`ba 3223 787

Hram „Sv. Kliment” 3237 218

Pazaren inspektorat 3220 547

Celosen telefonski imenik na Republika Makedonija 1188

MNT biletarnica 02 3230 304

SINEPLEKS

29 april

U{e edna tura, komedijaUlogi: Meds Mikelsen, Tomas BoLarsen

Pogre{no Svrtuvawe: Po~etok,horor

Ulogi: [arlota Vega, AdrianBredliMortal Kombat, akcijaUlogi: Luis Tan, Xesika Mek Nejm

Superdlabok, horor

Ulogi: Milena Radulovi}, SergejIvanuk

MUZEJ NA SOVREMENA UMETNOST

Izlo`ba „Glavnite punktovi namakedonskata likovna umetnostvo 70-te i 80-te godini“

DOM NA KULTURA „KOЧO RACIN“

Galerija „Kora“: Izlo`bata naSne`ana Melnik od Ukraina - „Erotika“

UMETNIЧKI CENTAR „ART HAB“

Izlo`ba „Crte` - eksperimentalencrte`“, tradicionalnata izlo`bana Dru{tvoto na likovnite umetnici na Makedonija (DLUM)

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 25.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)Marketing tel: 078/418-692

skopskoeho1@yahoo.com

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 25.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)

26 PISMA

Skopsko Kale neuredeno gore,

u{te polo{o doluNeodamna bev vo pro{etka so prijateli i re{ivme

da go posetime skopskoto Kale. Obikolkata na tvr-dinata e dovolna za edna ubava i podolga prijatna pro-letna pro{etka. No, sekoga{ treba da se smeta nanekoi raboti koi }e vi gi naru{at prijatnostite.Patot ne vode{e po ulicata od stranata na skop-skiot #Vodovod#, po delot kade padninata na tvrdi -na ta se spojuva so ulicata #Lazar Li~enovski#. Soogled {to po toj pat odmana ne sum pominal, se iznena -div od toa {to go vidov: kupi{ta rasfrlani kamewa,granki, izrasnati trevi i grmu{ki. So eden zborcelosna zapu{tenost na ovoj del od tvrdinata. Kakoza ovoj del od nea nikoj da ne se gri`i i e ostaven kakone kakva deponija. Bi sakal nekoj da mi objasni zo{to etoa taka, zo{to se dozvoli ovaa strana na tvrdinatada e taka zapustena? Da ne zboram za toa vo kakva sos -toj ba se skrivnicite vo ovoj del od ridot, kako sepret voreni vo javni toaleti i smetli{ta...

Pogore, sostojbata e podobra, no i tamu ne e se sre-deno. Celiot kompleks nikako da se uredi. Se e nedo -pra veno, nezavr{eno... i taka stoi so godini i godini.Po mediumite slu{am za vakov ili onakov proekt zaure duvawe na skopskoto Kale, no ne gledam deka ne{torealno se pravi i podobruva.

Ova moe pismo neka bide apel do nadle`nite da sepovede pogolema gri`a za Kale - po~nuvaj}i od negovataokolina pa do gorniot del od tvrdinata. Vaka, seslu~uva kontradiktornost. Gledano oddaleku Kaletodeluva impresivno so svoite obnoveni yidini. No, koga

}e se dobli`ite, }e se razo~arate od toa {to }e govidite. A toa e sepak simbolot na gradot Skopje.

Marko P, Skopje

Potrebni ni se i parlamentarni izbori

So netrpenie ~ekam da dojdat lokalnite izbori.Celoto semejstvo }e glasame. Sakame da se smenat ra -bo tite na podobro so nekoi novi lu|e i za gradona~al -ni ci i za sovetnici. Sega{nite skoro ni{to nena pravija. Jas sum od Aerodrom i mnogu sum nezadovolna.Pret hodniot gradona~alnik be{e u`asen so gradewena mnogu zgradi niz op{tinata i ja napravi betonskaxungla (zatoa i glasavme da si odi), no noviot ne odr`anitu edno vetuvawe. Mene mi bea va`ni da dobieme gim -na zija i kulturen dom, no ni{to od toa nezavisno{to ni be{e veteno deka }e se napravi.

Smetam deka treba da imame so lokalnite izborii parlamentarni. Ne funkcionira parlamentot i toamora da se koregira iaku zemjata }e bide ~esto bloki-rana. Dali }e imame takvki izbori zavisi i ood opozi-cijata koja e mnogu salonska. Nikolina

Po~ituvani ~itateli,rubrikata „Pisma“ e nameneta za va{i reakciii mislewa po razni temi {to ve zasegaat.Obra}awata mo`e da gi ispra}ate na na{iteadresi: ul. Metodija [atorov [arlo 30, Skopje;i na skopskoeho@yahoo.com Dopisite }e se objavuvaat vo izdanijata na vesnikot vo zavisnost od prostorot.

�

Po`ar. Ma`ot vopanika i veli na `enasi:– Brzo! [to da izneseme prvo?Ma{ki glas od{ifowerot:– Iznesete go{ifowerot!Ma`ot pra{uva somnitelno:– A koj e toa?– Nie… pantalonite!

* * *Docna nave~er,maliot Trpe se budi iodi do krevetot kaj{to spie majka mu:– Mamo, mamo, temolam raska`i miu{te edna prikazna,ne mo`am da

zaspijam…– Dojdi legni kajmama, kaj i da e, }e dojde tatko ti i nadvajcata }e niraska`uva prikazni…

* * *Se vra}a Trpe odslu`ben pat doma i jagleda Trpana, pa japra{uva:– [to ti e toa na vratot?!– A, ova na vratot? Se griznav…

* * *Vo u~ili{te,u~itelkata go pra{uvamaliot Trpe: – Ka`iTrpe koj mesec ima 28dena? – Site u~itelke,samo {to nekoi imaat ipove}e!

H U M O RS U D O K U

28 ZABAVA

29 april 2021

Dali nekoj }e bide optimist ilipesimist zavisi od na~inot na

koj funkcionira negovata li~ no st.Toa nema vrska so realnosta, tuku sofantazmagori~niot `ivot na ~ove -kot. Optimizmot ili pesimizmot sesamo pridru`na karakteristika nali~nosta, koja vo golema me rka goodreduva na~inot na odnos kon sve-tot i na~inot na reagira we to konlu|eto i slu~uvawata. Realnosta nee ni pesimisti~ka ni op ti mis ti~ ka.Realnosta e onakva kakva {to e. Ra -botite nekoga{ odat na dobro, ne ko -ga{ na lo{o. Od nas zavisi kako }egi do`ivuvame i kako }e se spravimeso ne{tata. Misli uba vo, i najvero-jatno }e ti se slu~i uba vo! Dali op-timizmot i pesimizmot se vrodeni?Nau~nicite sme ta at de ka sa mo 20-25otsto od na{ite oso bi ni se vro -deni. Zna ~i, go lem del od na~inotna koj go gledame i do`ivuvame sve-tot se u~i.

DOBRO NAMESTO LO[O

Optimizmot e sostojba na duhotkoja ne se odnesuva samo na ras po lo -`e nieto tuku na kompletnoto psiho -fi zi~ko zdravje. Tokmu pozitivniotstav kon `ivotot, nabquduvaweto nane{tata od poubavata strana, tra-gawe po prednosti namesto nedosta-toci, ostava zna~ajni posledici nasite `ivotni poliwa. Nekoi od pri -do biv ki te koi se potvrdeni so na u~ niis tra ̀ u vawa se: podobro sna o |awe i

so cijalni ve{tini, pomala sklo nostkon poroci, pogolema kre a tiv no st, us -peh vo sportot, po dolg `i voten vek iza~uvawe na mla de{ ki ot izgled, na-malena ~estota kon de presija i an-sioznost, posilen imu nolo{ki sistemi pozitivni efe kti vrz kar dio vas ku -lar ni ot sistem.

Optimistot sekoga{ e dobro ras -po lo`en i o~ekuva pozitiven rezul-tat. Ako na primer konkurira i nedobie rabota, optimistot pomisluva-„ne bilo moja sre}a, odime ponatamu”.A potoa, mislite gi na so ~u va na se ona{to e dobro vo nego vi ot ̀ ivot, pa i vobaraweto na ra botno vreme. Sigurno

}e bide po s pre men vo toa od pesimis-tot.

Do ka`ano e deka optimistite selu|e {to se pozdravi od pesimi s ti te.Ako ne sakate da imate zdra v st ve niproblemi, treba da po~nete da go `i -ve ete `ivotot na drug na~in. A za dago podobrite pred se treba da imatepozitiven stav i motivacija da da de -te otpor na pesimizmot.

POGOLEM EFEKT OD LEKOVITE

Vo brojni klini~ki istra`uvawa edoka`ano deka pozitivnoto raz mi s lu -va we pomaga mnogu pove}e od le ko vi -te. Namesto tabletarna terapija, kajnekoi depresivni pacienti se koristiterapija koja bazira na promena narazmisluvaweto na taa li~nost. Toa eeden vid optimizam {to dava odli~nirezultati.

Pozitivnoto gledawe na ne{tatamo`e da pomogne lu|eto podobro dase spravat so sekojdnevnite ~uvstva.Stre sot pomalku vlijae na toj tiplu|e, a toa ima ogromen pozitivenefekt, bidejki tokmu stresot e pre -diz vikuva~ na brojni bolesti.

ZA DA VI SE PODOBRI @IVOTOT

Iako realnosta ne e najdobra nau~eteda bidete barem malku optimisti

Pet raboti za podobroraspolo`eniel Dru`ete se so pozitivcil Sportuvajtel Imajte hobil Izleguvajte nadvorl Чitajte knigi

Do ka`ano e deka optimistitese lu|e {to se pozdravi odpesimi s ti te. Ako ne sakateda imate zdra v st ve ni problemi, treba da po~neteda go `iveete `ivotot nadrug na~in. A za da gopodobrite pred se treba daimate pozitiven stav i motivacija da dadete otporna pesimizmot

30 ZDRAVJE

29 april 2021

31MALI OGLASI

OGLASUVAJTEBESPLATNO

MALI OGLASI vo SKOPSKO EHODovolno e da dojdete vo Redakcijata so napi{an tekst;

da ni ispratite pismo ili va{iot kratok tekst zaoglas (napi{ano kirili~no) da go dobieme na na{ata

e-meil adresa (najdocna do ponedelnik do 16 ~.)ul. Metodija [atorov [arlo 30/2, Skopje

skopskoeho@yahoo.com

НЕДВИЖНОСТИ

Издавам еднособен стан, наместен, сопарно греење во Кисела Вода.Тел. 076 471-159

Издавам наместена куќа со засебен влезво Карпош I, спроти зоолошката градина.075989750

Се издава 48 м2 стан, населба Аеро-дром во близина на полоклиника ЈанеСандаски. Телефон 070 350 595

Се продава стан од 74м², во Скопје, воопштина Центар. Цена по договор. Тел.075 216 641

Се издава гаража во Центар, кај ЈугоДрво.075 408 980

Продавам куќа во Старо Водно, спрат сосутерен и двор од 530м2. Тел. 070656884

Издавам наместена гарсониера,23 м2,заеднолице,зграда,термопечка,Црниче(близуМВР) 078/339-270

Се издава стан 40м2 со посебна спалнасоба, локација поликлиника Ј. Сандан-ски (Аеродром) комплетно наместен070688111

Се продава дуќан од 25м2 и тераса од8м2, во трговскиот центар „Три бисери“во Аеродром. Цена поволна. Тел. 071245 959

Се продава двоспратна куќа во населбаК.Вода-Скопје 88м2 со дворно место190м2, плац 254м2. Цена по договор.Тел070 901-846

Се изава или се продава дуќан опре-мен како канцелариски прстор во ДЦСтара Рампа 30 м2. Цена поволна 078310 816

Се издава или се продава наместен кан-целариски простор 46 м2 во ДЦ ПалатаКузман во Центар.Цена поволна 078 257174

Издавам дукан поволно 50м2 каршиБисер во Аеродром до Капитол, во бли-зина на Кам маркет за секаква наменаза цена ке се договориме. Лиле070630206

РАЗНО

Купувам врата од туш-кабина со димензии36 ширина и 178 должина. Тел. 070 233-603

Продавам бор машина Green tools, pow-ered by Raider, некористена и количка со 2тркала за транспорт од кола до дуќани.Тел.070 233 603

Математика деветолетка, средно, факул-тетско образование во Вашиот дом или кајмене, ON LINE: ZOOM, Viber, Skype 90 ми-нути 300,00 денари. Тел: 076229515;070548879, проф Павле.

Се продава кожна троседишница (троседсамо за седење). Цени по договор.Тел. 075216 641

Се продаваат два регали. Цени по договор.Тел. 075 216 641

Се продава гарнитура за седење. Цена подоговор. Тел. 071 630 560

Се продава француски лежај за спалнасоба и телевизор. Цени по договор.Тел. 075216 642

Продавам половни точаци- детски и машкимодели. Тел. 075 408 980

Се бараат самостојни мајстори -Молери, -Гипсари, -Фасадери. Плата одлична, пла-тени хранарина и превоз 072 25 24 67

Продавам еколошки јајца од домашни ко-кошки. Цена 9 ден јајце тел 078355253

Се продава камп приколка кампер опре-мена и регистрирана и два пара пераи.Контакт 071 525 302

Продавам детски колички, релаксатор имал точак. Цена: Се по 500 ден. Тел:070/708059 и 078/678941

Продавам трпезариска маса со 4 столицишампањ. Цена: 6.000 ден. Тел: 070/708059и 078/678941

Продавам планинарски чевли бр.43 цена2500 денари. Бр. 42 2000 ден. Бр. 41 3000ден. Планинарски ранец Алпина 1000 ден.075 666621

Продавам два велосипеди цена 800 де-нари парче 077632171

Продавам PC HP Compaq со Windows 10 иМонитор HD Acer. Цена: 3.500 ден. Тел:070/708059 и 078/678941

Продавам Топ Фит Клупа за вежбање.Цена: 2.000 ден. Тел: 070/708059 и078/678941

Електричар поправа бела техника, домо-фонија, менува стански табли и елек-трични инсталации тел 075666621

Продавам изнајмувам кревет за масажаНУГА-БЕСТ со 2 години гаранција цена2000 € 075 666621

Продавам комбиниран електричен шпорет"Горење", исправен, поволно! Контакт070926348

Изработувам здрави колачи без пченичнобрашно, без шеќер, бомбици, колачи иторти.Здрави без глутен одлични за диета.Цена од350ден. Од кг. Тел. 078 200 296

Електричар сервисира и поправа ел.уреди, инсталации, чисти бојлери.078571210

Помагам во домаќинство кај пензионериЦентар, Капиштец, К .Вода. 078425165.078373930

Продавам тросед со механизам за пуш-тање и душек. Скоро нов малку користен.4.000 ден Тел: 070493000

Продавам апарат за полнење на акомула-тор 2000,00 ден тел 076 971 061

Продавам телевизор во боја 55 цм сорамен екран малку користен со даљинскоЦена 2 000,00 ден тел 076 971 061

Продавам моторџиска кожна јакна од Аме-рика со амблеми цена 4 500,00 ден Тел076 971 061

ВОЗИЛА

Продавам „Гранде пунто“, бензинец, 2008година, 1400 кубика, 75 коња со поминати76.000 км. Тел. 070 267 148

Продавам скутер. Тел. 070 233 603

Продавам Опел Мерива, најнов модел2015 г. километража 138.000 км. со фаб-рички вграден плин, незгадува, потрошу-вачка 3,7/100 км, со комплетна опрема, воодлична состојба, не е од увоз. Цена 7.450евра, тел. 072 312 504

Продавам Дачија Соленца 2005 година ,97.000 км, со атестиран плин, со вградениклима уред и влечна кука. За 1000 ден. ми-нува 550 км. Во одлична состојба. Цена1.350 евра тел. 072 312 504.