135

Dejan D. MilutinoviUniverzitet u NiuFilozofski fakultet, Ni

KLASINA vs HARD-BOILED KOLA ODNOS PREMA PRIVATNOSTI

Saetak: U ovom radu posmatra se odnos klasine i hard-bolied kole detektivike prema privatnosti. Pojavljivanje privatnosti izdvaja se na sintaksikom, semanti-kom i pragmatikom planu navedenih podanrova.

Kljune rei: veliki detektiv, privatni detektiv (dik), sintaksa, semantika, pragmatika

Kada se pomenu detektivski anr i privatnost, prvo na koga se pomisli jeste

privatni detektiv: iz senke istupa istraitelj u kinom mantilu i eiru, sa cigaretom u uglu usana i aom viskija u ruci, koji ironino posmatra svet oko sebe dok radi na komplikovanom sluaju sa nekom lepoticom u centru. Nasuprot njemu nalazi se veliki detektiv, ekscentrian po svojoj garderobi i karakteru i daleko uzdraniji u odnosu prema porocima i lepoticama.

Privatni i veliki detektiv prepoznatljivi su akteri hard-boiled1 i klasine ko-le (podanra) detektivike,2 a njihov odnos prema privatnosti jedan je od kljunih elemenata preko koga se ispoljavaju razlike navedenih podanrova. Meutim, pre nego to odredimo odnos klasine i hard-boiled kole prema privatnosti, neop-hodno je istai ta podrazumevamo pod detektivskim anrom i privatnou.

anr predstavlja kognitivnu kategoriju, u isto vreme i produkt i proces, koja omoguava razumevanje, oseanje, spremnost i elju za stvaranjem/prihvata-njem/povezivanjem tekstova, upuuje na nain na koji se stvarnost doivljava i predstavlja, i odreen je prepoznatljivim sintaksikim, semantikim i pragmati-kim svojstvima.3

1 U bukvalnom prevodu sa engleskog znaenje rei hard-boiled je tvrdo-kuvan, i uglavnom se odnosi na kuvana jaja. Meutim, ta re u slengu oznaava beskompromisnost, vrstu bezoseajnosti prisutne kod protagoniste koga je iskustvo dovelo do stanja u kojem ne osea nikakvu samilost ni prema sebi ni prema drugima. U tom smislu ova re upotrebljava se da oslika odnos prema ivotu uopte, odnos koji je beskompromisan, nesentimentalan, grub itd (Mia Nedeljkovi, Ameriki noar film, Beograd: Hinaki, 2006, 11). U naoj kritici ovaj termin se prevodi ili kao gruba ili estoka kola. Najblii prevod bio bi tvrdokorna kola. Meutim, najvie je onih koji zadravaju, odnosno transkribuju originalni naziv.2 Termin detektivika preuzet je iz eke nauke o knjievnosti koja njime obleleava detektivske tekstove bez obzira na medij (knjievnost, film, video igre) ili formu (pria, drama, roman i sl.) u kojima se pojavljuju. Videti: Karel apek, Marsija ili na marginama literature, Beograd: Kultura, 1967, XXV.3 Milutinovi, Dejan. 2011. Istorijska poetika detektivskog anra. Ni: Filozofski fakultet. Neobjavljena

UDK 82.09-312.4

136

Sintaksika svojstva podrazumevaju konkretan oblik (medij) preko koga se anr ostvaruje, kao i skup strukturnih obeleja nevezanih za konkretnu realizaciju. Semantiki aspekt jeste komunikativnu vrednost, namenu sintakse. Ona moe biti dvojaka: gramatika, koja se uspostavlja izmeu sintaksikih elemenata, i komu-nikativna, koja oznaava smisao ostvaren sintaksikom celovitou. Pragmatiki aspekt je okruenje u kome se sintaksa i semantika smisaono odreuju i obuhvata kako konkretnu diskursnu praksu4 kroz koju se anr ostvaruje, tako i psiho-ideo-loke vrednosti konteksta kroz koje on prolazi i biva interpretiran.

Detektivika (eng. detective story/novel, mystery story/novel, nem. Detektivges-chichte, Detektivroman ili Kriminalroman, fran. roman policier, polar) zajedno sa kri-mijem i hororom, pripada misterioznoj narativnoj anrovskoj oblasti. U odnosu na navedene anrove razlikuje se po tome to je ostvarena narativnim strategijama pomou kojih se prikazuje potraga i razotkrivanje misterioznog prestupa u plau-zibilnom okruenju radi ostvarivanja efekta znati-elje.5 U njenom fokusu nalazi se detektiv, ili lik sa funkcijama detektiva, tj. onaj koji preduzima detekciju. Prestup je najee prikazan kao ubistvo, mada podrazumeva svaki oblik ogreenja o norme privatnog, porodinog i drutvenog ivota. Njegova misterioznost povezana je sa nainom predstavljanja, s obzirom na to da je zloin naizgled udan, tajanstven i gotovo nemogu. Ali, kako je sve smeteno u okvire mogueg i verovatnog, to se misterioznost prestupa bazira na njegovoj nekonvencionalnosti i pogrenom pristupu u interpretaciji, a ne na samoj njegovoj prirodi. Uzronici takvih interpre-tacija jesu tragovi. Oni podrazumevaju aluzije na zloin i mogu biti (meta)fiziki ili tekstualni. Poto je detektiv prikazan kao nekonvencionalan i eks-centrian, u portretnom, psiho-ideolokom i/ili etikom smislu, jedino je on u stanju da tra-gove rastumai tako da ga odvedu reenju zloina. Meutim, za detektivski anr prikazivanje reenja nije odluujue, jer on insistira na prenoenju puta kojim se do njega dolazi, a ne samog reenja. Ipak, ukoliko se ono pojavi, uvek se realizuje u obliku objasnidbenog kraja, odnosno diskurzivnog komentara kojim detektiv (neki od likova, pripoveda ili autor) objanjava dogaaje i zatvara tekst.

Povezivanje navedenih narativnih segmenata vri se na taj nain da oni svo-jim sklopom odaju utisak misterioznosti, koja na kraju biva razbijena ili ublaena, a kao celina ostvaruju efekat znati-elje. To znai da su detektivski tekstovi realizo-vani tako da svoje smislove usmeravaju ka nedostatku i potrebi za saznavanjem. U prvom redu, re je o elji za saznavanjem poinioca i okolnosti pod kojima je prestup izvren. Tokom istrage i u susretu sa tragovima, ova inicijalna potreba se

doktorska disertacija.4 Diskursne prakse su entiteti karakteristinih drutvenih pozicija i komunikativnih strategija koji naknadno modeluju tekst. Tanije, one utvruju smisao teksta relevantan za dati kontekst. Otuda se pod diskursnim praksama podrazumevaju institucionalizovani i subverzivni elementi drutvenog, politikog, ekonomskog, religioznog, naunog..., reju kulturnog ivota. Svaki od navedenih elemenata na poseban nain posmatra stvarnost, a sveukupnost diskursnih praksi (kulutra) odreuje svetonazor (pogled na svet) karakteristian za dati period. Ibid.5 U pitanju je dvovalentni efekat, koji podrazumeva i znanje i elju, to je i samom odrednicom (polusloenicom: znati-elja) naznaeno.

137

proiruje i poinje da obuhvata hermeneutike, gnoseoloke, epistemoloke i mo-ralne smislove. Ali, serijalnost detektivskih tekstova govori o tome da ove potrebe ne bivaju zadovoljene do kraja, tj. da je smisao detektivike u elji za saznavanjem. Otuda je problematika kojom se detektivika bavi u najvioj instanci povezana sa egzistencijalnim i metafizikim problemima, odnosno aporijom smrti. Znati-elja je dominantna semantika komponenta detektivskog ana, ali se osim nje mogu pojaviti i drugi efekti, kao to su humor, saspens (neizvesnost) i sl.

Detektivika obuhvata tri kole, odnosno podanra: klasinu kolu, hard-bo-iled i metadetektiviku.

Klasina kola (whodunit, locked room mystery, body in library, English country school, cosy, British school, Mayhem Parva school, inverted detective story, soft boi-led) zahvata razdoblje od 1890. do 1940. godine, kao i tekstove kasnije nastale po ugledu na ovu kolu. Kako je re o relativno dugom periodu, neretko se govori o dve etape. Rana faza vezana je za vreme 18901918, dok se zlatni vek tie meu-ratnog doba, naroito dvadesetih i tridesetih godina. Klasina kola podrazumeva tekstove koji poivaju na zagonetno poinjenom zloinu i prikazuju potragu za reenjem istog. Ipak, panja se ne usmerava na zloin, ve na neobine okolnosti koje ga okruuju. Klimaks pripovesti je reavanje zagonetke, te je vei deo nara-tiva zasnovan na prikazu logikog procesa preko koga detektiv prati i povezuje serije tragova do razreenja. Napoznatiji predstavnici su Konan Dojl, Gilbert Kejt esterton, Eleri Kvin, Don Dikson Kar, Agata Kristi i dr.

Hard-boiled ili estoka kola obuhvata period od tridesetih do ezdesetih godina XX veka, odnosno ostvarenja nastala kasnije po ugledu na njih. Ona po-iva na prii o detektivu koji razotkriva zloin, s tim da je, za razliku od klasinog, estoki detektiv, dik, (od. eng. argonski dick, penis) znatno oslonjeniji na svoju snagu, ake i pitolj, negoli na inteligenciju. Zloin koji istrauje nije vezan za za-tvoreni krug poznanika i porodice, ve je u pitanju prostor organizovanog krimi-nala i korupcije. U tom smislu, panja itaoca usmerava se ne toliko na prestup poinjen pod nejasnim okolnostima, koliko na sam drutveni kontekst kojim se dektiv kree i sa kojim se sukobljava. Najpoznatiji predstavnici su Semjuel Deijel Hemet, Rejmond endler, Miki Spilejn i dr.

Metadetektivika (samorefleksivna, metafizika, anti-detektivska pria/ro-man) obuhvata period od ezdesetih godina naovamo i predstavlja (post)moder-nistiku artikulaciju detektivskih normi. Jedinstvo na relaciji detektiv, zloin, poi-nilac ostvareno posredstvom potrage (u klasinoj i hard-boiled varijanti) ovde se razbija gomilanjem tragova. Meutim, tragovi nisu povezani jedan sa drugim, te se radnja razvija fragmentarno. Na taj nain razbija se narativna teleologija i izbe-gava objasnidbeni kraj (reenje) zbog ega tekstovi metadetektivike podseaju na parodije. U tom smislu metadetektivika je negativno hermeneutika: izosta-nak reenja predstavlja nedostatak odgovora na bilo koje pitanje koje se tie su-tine, znanja i smisla. Ona brie granice izmeu funkcija zloinca, rtve, detektiva i ujedinjuje ih u jednu ili dve funkcije. Metadetektivika zahteva od itaoca aktivnu kooperaciju radi popunjavanja mnogih tekstualnih praznina i stoga trai od njega

138

participiranje u produkciji i pisanju teksta. Najpoznatiji predstavnici su Horhe Luis Borhes, Alan Rob-Grije, Leonardo aa, Kobo Abe, Pol Oster, Umberto Eko, Boris Akunjin i dr.

U ovom radu posmatraemo nain na koji se klasina i hard-boiled kola od-nose prema privatnosti, tj. kako je taj odnos ostvaren na njihovom sintaksikom, semantikom i pragmatikom planu. Pod privatnou podrazumevamo ispolja-vanje linog, unutranjeg, intimnog, emotivnog, erotskog i seksualnog na planu sintakse, semantike i pragmatike teksta.

Analiza prisutnosti privatnosti na sintaksikom planu podrazumeva sagleda-vanje njenog pojavljivanja kod likova, dogaaja, hronotopa, diskursa i (inter)teksta.

Najuoljivija razlika izmeu klasine i hard-boiled kole prisutna je u kon-ceptnu glavnih likova, detektiva. U engleskom jeziku postoji vie naziva za ovaj tip junaka: sleuth, detective i private eye. Edgar Alan Po, rodonaelnik anra, u svojim tekstovima nije upotrebljavao odrednicu detective, koju e uvesti En Ketrin Grin 1880-ih, ve je koristio oblik sleuth. U hard-boiledu se pojavljuje termin private eye. Ako bismo pokuali navedene nazive da prevedemo na srpski, onda bi sleuth mogla da se prihvati kao istrailac, detective kao detektiv, a private eye kao privatni detektiv.

Moemo rei da klasinu kolu odreuju istraitelji i (veliki) detektivi, dok je hard-boiled poznat po svojim privatnim detektivima ili dikovima. Likovi velikog i privatnog detektiva poseduju niz slinosti, ali i razlika. Oni su naelno izgraeni na prepoznatljivim osobinama, s obzirom na to da pripadaju istom tipu junaka detektivu i da imaju identinu sintaksiku funkciju bave se razotkrivanjem zlo-ina. Meutim, u pogledu karakterizacije i individualizacije, kod njih se pojavljuju bitne razlike koje su uslovljene drugaijim tretmanom privatnosti.

Klasina kola prepoznatljiva je po liku velikog detektiva. Njegova veliina ne proizilazi iz fizike snage. Naprotiv. On je veliki po intelektualnim osobinama i neobian u pogledu ponaanja. Prototip su A. C. Dipen i erlok Holms koji su po-stavili model ekscentrine mislee maine.6 U pitanju su akteri koji prevashodno snagom svog intelekta uspevaju da ree komplikovane zloine, bez obzira na to da li preduzimaju forenzike akcije ili se ne miu iz svoje fotelje (tzv. armchair de-tektivi). Da ne bi bili svedeni na apstraktnu formulu rezonovanja i kako bi se pred-stavili poput ivih likova, detektivima su pripisane neobine sklonosti: ljubitelji su mraka, kokaina, orhideja, okoladica, feminizirani, skloni udobnosti i sl.

Privatnost ne igra nikakvu ulogu u karakterizaciji detektiva klasine kole, odnosno bitna je kao neprisustvo. Ona utie na to da veliki detektivi nemaju od-nose sa enama (Holms, Poaro), a i kada ih imaju (Piter Vimsi (Peter Wimsey), ti odnosi su u drugom planu. Takva funkcija privatnosti za karakter velikog detekti-va proizilazi iz intencije tekstova klasine kole da ostvaruju narativ zasnovan na logici, a ne emociji.

6 Odrednica detektiva kao mislee maine vezana je za Professor-a Augusts-a S. F. X. Van Dusen-a, autora Jacques-a Futrelle-a koji se pojavio u zbirkama pria The Thinking Machine i The Thinking Machine on the Case.

139

Meutim, to to privatnost nije odluujua za lik velikog detektiva ne znai da je u potpunosti izostavljena: privatnost u klasinoj koli prisutna je na njenim rubovima i vezana za sporedne likove, rtve, poinioce, svedoke ili sauesnike.

Ova kola odreena je viim drutvenim slojevima, udobnim (eng. cosy) ambijentima i kuevnom atmosferom. Takvim svojim hronotopom ona ispoljava decentni graanski moral, te je razumljivo da se u njegovim okvirima javlja i pri-vatnost. Ona se prikazuje kao oblik anomalije porodinih odnosa i opasnost za malograansku (snobovsku) idilu, poto se realizuje ili kao preljuba ili do izraaja dolazi posredstvom nahoadi. Meutim, usled injenice da je naruvanje porodi-nih odnosa vezano kako za prolost, tako i za prepozatljiv kuevni ambijent, ono je uvek relativizovano. Iako anomalije uzrokuju prestup, prevaru, krau ili ucenu, one nisu prikazane kao potpuno destruktivne jer ili je prevareni sam motivisao i zasluio prevaru, ili je ona poinjena u prolosti, usled naivnosti, a poinilac se na-kon nje popravio i iskupio primernim porodinim ivotom. Usled ovakvog shvata-nja, kao i marginalne pozicije u narativu, privatnost kao oblik karakterizacije likova klasine kole deluje naivno.

U hard-boiledu privatnost dominira. To ne znai samo da detektiv radi na kraj-nje privatnim sluajevima, kao to su preenje, razotkrivanja neverstva, spreavanje ucene kompromitujuim fotografijama, ve je i on u potpunosti odreen privatno-u. Sam naziv upuuje na to poto se radi o privatnom detektivu, eng. private eye.7

Poreklo ove odrednice vezano je za Alena Pinkertona, uvenog amerikog detektiva iz pedesetih godina XIX veka, koji je na vizit karti imao nacrtano oko sa motoom mi nikada ne spavamo. Povezujui sliku i frazu u izraz private eye (pri-vatno oko) dolo se do naziva za privatnog detektiva i metafore njegovih am-blematinih osobina (privatan izdaje svoje usluge, oko vidi sve).8 Sem toga, detektivi ove kole esto se nazivaju i dikovima. Time je istaknuto da su se oni okrenuli primordijalnoj (arhetipskoj) mukoj odrednici i postali falus: hard-boiled detektive odlikuje erektivna superiornost koju oni neprestano dokazuju u borbi, piu i seksualnim avanturama.

Koliko je privatnost bitna za detektiva hard-bolieda moe se primetiti ukoli-ko se pogleda njegov odnos prema tri bitna elementa koja su odreivala velikog detektiva u klasinoj koli hrani, novcu i odei. Nasuprot velikim detektivima koji su po pravilu veliki gurmani, i dosta panje poklanjaju hrani, hard-boiled de-tektive hrana posebno ne privlai, niti uivaju preterano u njoj. Ono emu se oni predaju jesu alkohol i ene, i takav odnos prema porocima naglaava njihovu vr-stinu i mao prirodu.

Novac je osnovni pokreta amerikog drutva te ne udi da u hard-boiled ideologiji on zauzima posebno mesto. Privatni detektivi su profesionalci koji za

7 Naziv privatni detetkiv (private detective) verovatno se prvi put javlja u tekstu Anthony Trollope, He Knew He Was Righ (1868-1869): JohN SuTherlANd, deTecTive FicTioN, The Stanford Companion to Victorian Fiction, STANFord uNiverSiTy PreSS, 1989, 127.8 William Marling, Hard-Boiled Fiction, http://www.cwru.edu/artsci/engl/marling/hardboiled.html. Svevidee oko je i masonski simbol.

140

novac iznajmljuju svoje usluge. Meutim, kako istraga napreduje oni bivaju sve vie uvueni u sluaj tako da i lina zainteresovanost igra podjednako znaajnu ulogu kao i finansijski interes. Ipak, novac nije samo pokazatelj materijalnog. Ne-zanemarljiva je i njegova tropina funkcija. to je vei iznos koji detektiv moe da dobije, to je i on sam znaajniji, odnosno sluaj na kome radi komplikovaniji. Takoe, novac je i primarni simbol detektivskog koda, tj. profesionalizma, poto u svetu bez vrstih skrupula i ideala, lojalnost poslu ostaje jedini oslonac na kome poiva detektivski svetonazor.

Detektivi klasine kole svoju ekscentrinost pokazivali su i nainom odeva-nja. Bez obzira na to da li su bili leerni u oblaenju (kao otac Braun i Holms, na pri-mer) ili su u pitanju kicoi (Poaro), njihova odea odudarala je od uobiajene. Sem toga, uvek su sa sobom nosili neki dodatak po kome su bili poznati (kiobran oca Brauna, lupa erloka Holmsa, cvet u reveru Poaroa). Hard-boiled detektivi ukla-paju se u svoje okruenje, te su odeveni u konfekcijsku odeu, nose eire i kine mantile. Njihov prosean izgled utie na to da i svet kojim se kreu posmatraju iz perspektive obinog oveka. Insisitiranje na takvoj taki gledita nagaleno je ispovednim pripovedanjem.

Veliki detektivi veoma retko su koristili oruje, a i kada su ga uzimali u ruke ono je bilo vie dodatni rekvizit negoli pokazatelj njihove snage i vetine. Vatreno i hladno oruje u klasinoj koli potpuno je skrajnuto i neodreeno.

Odnos prema oruju privatnih detektiva daleko je prisniji i znaajniji. Hard-boiled junaci odreeni su preko pitolja, i to ne bilo kakvih. U amerikoj knjievnoj tradiciji, likovi posebnih anrova uvek su imali za njih karakteristino oruje. Tako su za vestern rezervisani koltovi, vinesterke, luk i stera, dugi noevi, i nezamislivo je da se, van ovog anra, pojavi isti arsenal. Hard-boiled detektivi, u skladu sa vre-menom i prostorom u kome ive, koriste prevashodno automatske pitolje velikih kalibara, mada znaju da upotrebe i boksere u tui. Njima je pitolj najbolji prijatelj i preko njegove muice najee posmatraju svet. Oruje u hard-boiledu pokaza-telj je moi i snage detektiva, i osnovno je sredstvo preivljavanja.

Osim u odnosu prema hrani, novcu, odei i oruju privatnost je kod hard-bo-iled detektiva prisutna i u vidu filozofije (kda)9 koji odreuje detektivov odnos prema svetu. Nasuprot velikog detektiva koga su rukovodili opti i apstraktni mo-tivi reavanja zloina, volja za Istinom i Pravdom, dikovi motivi su daleko privatniji i konkretniji.

Privatni detektivi svoje ideale vezuju za lino shvatanje lojalnosti, profesi-onalne odgovornosti i integriteta. Doslednost u potovanju ovih principa po ma

9 Za prototipove svih hard-boiled detektiva navode se Sem Spejd Daijela Hemeta i Filip Marlou Rejmonda endlera. Oni otelotvoruju primarni koncept preko koga dikovi uspostavljaju odnos sa svojim okruenjem takozvani detektivski kod. Kritika neretko pravi razlike izmeu kodova ova dva detektiva naglaavajui kako je Spejd okrenut profesionalizmu, a Marlou vitetvu. Ovakva dihotomija hard-boiled detektiva mnoge je navela da i konkretne likove posmatraju kao udvojene, sainjeni od fizike i intelektualne strane jedan uestvuje u tuama i obraunima, drugi razmilja. Npr., William Marling, Hard-Boiled Fiction, http://www.detnovel.com/, ili M, . , http://www.litmir.net/br/?b=80131.

141

koju cenu ini ih jako bliskim vitezovima.10 Poput svojih srednjovekovnih kolega, privatni detektivi krstare velegradima i sukobljavaju se sa najrazliitijim neprija-teljima prolazei kroz mnoge dvoboje i bitke, i neretko bivajui na granici smrti.

Jako je bitno naglasiti da ideali koji pokreu privatne detektive nisu bitni za okolni svet, odnosno vrede jedino na nivou linog koda. Hard-boiled junaci kreu se u korumpiranom i nemoralnom svetu koji neprestano preispituje njihove (fi-zike i duhovne) vrednosti. Sukobi koje imaju sa takvim svetom ni u kom sluaju ne znae pobedu njihovih linih principa, ve, naprotiv, to je neprestano preispi-tivanje i dokazivanje doslednosti. Oni su uvek pred izborom vernosti unutranjim principima ili poputanja pred opteprihvaenim vrednostima. Iako su dosledni sebi, rtva koju plaaju kako bi se dokazali nije mala. Zato je i Dord Grela pisao kako hard-boiled detektivi mogu da ostvare jedino parcijalne pobede. Takva nji-hova sudbina granii se sa apsurdom (u svetu koji je prezreo sve nematerijalne vrednosti oni se bore i rtvuju tim i takvim principima), i ini ih veoma bliskim egzistencijalistikim herojima.11

Klasina i hard-boiled kola se u odnosu prema privatnosti razlikuju prevas-hodno u pogledu likova i njihove katakterizacije i individualizacije. Meutim, na nivou dogaaja, ove razlike se anuliraju. Oba podanra, kao i detektivika u celini, prikazuju razotkrivanje zloina, odnosno privatnost je jedna od osnovnih obele-ja istrage. Ubistva, krae, ucene i drugi prestupi povezani su i motivisani izrazito privatnim razlozima: osveta, zavist, rivalstvo, pohlepa i sl.12

Nakon zloina detektiv preduzima niz akcija kako bi razotkrio tajne prolosti i privatno preveo u javno. Iako je klasina kola suzdranija u opisima tih tajni, a hard-boiled plastiniji, posebno zato to ih vezuje mahom za seksualne afere i korupciju, zajedniko za oba podanra je da razotkrivanje zloina predstavlja i obelodanjiva-nje privatnosti, makar detektivu i itaocu. Ne moraju svi u detektivovom okruenju da saznanju za to, ali ve sama injenica da detektiv otkriva o emu se radi, jeste obelodanjivanje. U tom smislu je opravdano tvrditi da detektivski anr prikazujui razotkrivanje zloina istovremeno prevodi privatno u javno. Razlika izmeu dve ko-le je u tome da u hard-boliedu tajnu saznaje iri krug ljudi od onih u klasinoj koli.

Paradoksalno deluje, ali hronotop klasine kole privatniji je od onog hard-boileda. Ova osobina proizilazi iz injenice da je on izrazito zatvoren, tj. intiman. 10 Vezu privatnih detektiva i vitezova eksplicitno je naglasio endler u eseju The Simple Art of Murder. Tim povodom i Marlouovo ime u poetku je bilo Malori (Mallory The Lady in the Lake) kao aluzija na sera Tomasa Malorija (Sir Thomas Malory) koji je 1485. sakupio i objavio engleske i francuske romanse o kralju Arturu Le Morte d'Arthur.11 George Grella, The Hard-Boiled Detective Novel, Detective Fiction: A Collection of Critical Essays, ed. Robin W. Winks, New Jersey, 1980, 113. Tani naglaava egzistencijalistiku stranu hard-boiled detektiva preko njihovog odnosa prema poslu. Po njemu, ovaj tip junak prihvata apsurdnost stvarnosti u kojoj ivi drei se, poput Sizifa, za svoj poziv, iako zna da je svaki sluaj samo put uzbrdo nakon ega sledi novi pad. Stefano Tani, The Doomed Detective. The Contribution Of The Detective Novel To Postmodern American And Italian Fiction, Illinois: Southern Illinois University Press, 1984, 2324.12 Koji su najei motivi ubistva, gospodine Poaro? Najee novac. Moglo bi se rei, razliite varijacije iste teme. Zatim osveta, ljubav, strah, mrnja, pa dobroinstvo... Agata Kristi, Smrt na Nilu, Zagreb, Novi Sad, 1986, 96.

142

Klasinu kolu odreuju malograanski, snobovski i udobni hronotopi koji naizgled odaju utisak luksuza i digniteta, a koji su, zapravo, na granici raspadanja, materijal-nog i moralnog. U pitanju su vii drutveni slojevi i tano utvren broj ljudi meu koje se desio zloin povezan sa privatnim razlozima, tj. tajnama iz prolosti.

Zatvorenost grupe, njena pripadnost vioj klasi, kao i moral koji u njoj vla-daju, utiu na konzervativnu i atmosferu udobnosti klasinih tekstova. Ipak letnji-kovci, raskone kue i imanja nisu tu samo kao eksponenti prijatnosti, ve njihove arhitektonske osobine igraju bitnu ulogu u vezi sa prestupom. Kritika uglavnom navodi da je zloin u klasinoj koli prikazan kao eksces. Meutim, s obzirom na to da je re o uvek istom drutvenom okruenju, te da se prestupi neprestano dogaaju, pre e biti da je zloin u snobovskom drutvu pravilo, a ne izuzetak. ak je i priroda prestupa snobovska poto ga uvek prati doza egzotinosti prilikom iz-vrenja. Hermetinost hronotopa posebno se ispoljava u narativima sa ubistvima vezanim za zakljuanu sobu.

Hard-boiled je sav u sadanjosti i prikazuje daleko iri drutveni krug, kako horizontalno, u pogledu razliitih drutvenih klasa, tako i vertikalno, s obzirom na broj likova. Ovde privatnost nije toliko povezana sa tajnama iz prolosti koliko sa tenjama u sadanjosti, i to onim vezanim za ostvarivanje materijalne koristi i moi. Otuda je privatnost u hard-boiledu odreena korumpiranou pokvare-nou, izopaenou, razvratom.

Prepoznatljive osobine hard-boiled hronotopa proistiu iz socijalnog miljea koji prikazuje. U pitanju je izrazito korumpirano i amoralno okruenje. Pri tom, nema poteenih slojeva: svi su takvi, poevi od ena, koje koriste svoju seksu-alnost radi ostvarivanja interesa, preko bogataa, politiara, birokratije, do mafije i kriminalaca. Tri vrste sila odreuju drutvene odnose u ovom okruenju: novac, politika i seks.

I atmosferske, odnosno geografske prilike u skladu su sa mranim tonovima sociotopa. U hard-boiledu su, osim urbanog, prikazani i segmenti prirodnog, ali oba okruenja negativno deluju na junaka. Stalne kie, velika ega, sneg ili magle odgovaraju raspoloenjima detektiva i pojaavaju sumornu atmosferu. Tome do-prinosi i prepoznatljivo nono okruenje, neonska svetla, zadimljeni lokali, prljavi moteli kraj autoputa i sl.

Na nivou diskursa, osnovni eksponent privatnosti jeste ispovedno pripo-vedanje. Klasinoj koli nije bila strana ispovest, ali se ona najee javljala kao pripovedanje detektivovog prijatelja. ak i u sluajevima kada bi detekiv na sebe preuzimao ulogu naratora, distanca izmeu junaka i pripovedaa, odnosno doga-aja i diskursa uvek je postojala. Ona je bila neophodna kako bi objasnidbeni kraj mogao biti efektan i neoekivan.

Hard-boiled naputa distancu u svakom, pa i u pogledu udaljenosti detekti-va od sluaja koji prenosi.13 Bez obzira na to da li je u pitanju prvo ili tree lice, sve

13 Detektiv je, po reima Dena Polana (Dan Polan), uhvaen u narativ koji koliko sam ispisuje, toliko je i njime ispisan: Dan Polan, Power and Paranoia: History, Narrative and the American Cinema, 19401950, New York, 1986, 238.

143

je prikazano iz detektivove perspektive, i to u dnevnikom maniru. Detektiv pre-nosi svoje dogaaje kao da ih neposredno zapisuje, narativna sadanjost (pripo-vedanje) i narativna prolost (odigrano) sjedinjene su u jednoj pripovednoj taki. Jedini pokazatelj da je prikazivanje dogaaja ipak aposteriorno jeste autoironija kojom detektiv seni sebe kao junaka.

Za razliku od pripovedaa klasine kole koji su jezik koristili radi ostvariva-nja zagonetke i njenog reenja, hard-boiled pripovedai u jeziku vie vide poka-zatelja linih i drutvenih sadraja negoli sredstvo slagalice. Zato u diskursu ove kola dominiraju idiolekti, sociolekti i argon.14 Oni nisu jedino sredstva ostvari-vanja autentinosti prostora koji prikazuju, ve i elementarni simboli psihologije mase i pojedinca.

Humor je u klasinoj koli jedan od bitnijih elemenata diskursa, tako da ga ni hard-boiled ne naputa. Ali, dok u engleskoj varijanti on ima prevashodno karika-turalni smisao, u amerikoj postaje blii satiri i verbalnom nadmudrivanju. Komika klasine kole uglavnom je vezana za aktere, tj. privatnost. U hard-boiledu postoji i takav vid humora, i on proistie iz autoironije. Meutim, satira, ili komika situacije i naravi, daleko je prisutnija. S obzirom na to da je u pitanju krajnje korumpirano i neprijateljsko okruenje, ona je neretko na granici sarkazma.

Posebno mesto u obe kole zauzima dijaloko nadmudrivanje. Dijalog je elementarno sredstvo (pri)kazivanja detektivskog anra, jer pomou njega de-tektiv dolazi do najbitnijih informacija povodom sluaja na kome radi, navodi osumnjiene na priznanje i pratiocu objanjava tok svojih rezona. U hard-boiledu zadrava se takva pozicija dijaloga, ali uz dve bitne modifikacije. Prvo, kako je re o perspektivi izrazito okrenutoj sadanjosti, retko je predoavanje prolosti dugim replikama pojedinih likova: insistira se na dinaminosti, preciznim i jasnim pitanji-ma i odgovorima. Druga promena tie se korienja dijaloga ne samo kao orua detekcije, ve i njenog oruja. Detektiv je obdaren, izmeu ostalog, i izrazitom diskursnom sposobnou, brzim i otrim jezikom, koji koristi u svim moguim si-tuacijama. On je direktan, cinian i sklon ruganju, bez obzira na to da li razgovara sa enama, policijom ili gangsterima. Zato Gregori Forter naglaava da govor de-tektiva postaje feti, erotizovana zamena falusa, instrument koji podie sadistiki tit protiv mazohistikog zavoenja.15

U odnosu prema (inter)tekstu, tj. njegovoj poziciji u prii o detekciji, obe kole imaju isti tretman. Tekstovi koji se pojavljuju kao bitni za reenje, uvek su odreeni privatnou, poevi od pisama, preko administrativnih dokumenata (krtenica, umrlica i sl.), do mapa, ifrovanih poruka i kompromitujuih fotografija. Oni prenose tajne iz prolosti ili sadanjosti i ispoljavaju line, unutranje, intimne, emotivne, erotske i seksualne sadraje.

Semantika detektivike vezana je za efekat znati-elje koji dominira. Privatnost moe da se pojavi kao deo sporednih smislova, posebno u narativima koji prika-

14 videti: Hard Boiled Slang Dictionary, http://www.classiccrimefiction.com/hardboiled-slang.htm15 Gregory Forter, Criminal pleasures, pleasurable crime - pleasures of reading detective stories, http://findarticles.com/p/articles/mi_m2342/is_n3_v29/ai_18096759/

144

zuju ljubavne storije. Meutim, i osnovna linija detektivskog narativa koja prenosi razotkrivanje zloina moe da se dovede u vezu sa privatnou. Poto se radi o ta-janstvenim dogaajima koji se na kraju rasvetljavaju i obelodanjuju, to se ovakva transformacija moe povezati sa prevoenjem privatnog u javno. U klasinoj koli to znai upliv, od spolja, posredstvom zloina, u zatvoreni krug, po vertikalnoj i ho-rizontalnoj osi. U hard-boiledu je veza jo neposrednija poto je detektivova istraga u potpunost privatna jer je on angaovan da radi na kompromitujuim sluajevima, ali i zato to i sam biva uvuen u ceo sluaj, tj. on za njega postaje privatan istragu ne sprovodi samo radi profesije ve i stoga to je lino zainteresovan za njega.

Pragmatiki aspekt oznaava prisustvo diskursnih praksi, i to kako onih koje su doprinele formiranju narativa, tako i onih koje isti u datom vremenu i prostoru tumae. Prisutnost privatnosti u klasinoj i hard-boiled koli izraeno je na pra-gmatinom planu pre svega u normativnim poetikama i manifestima. Detektivski anr veoma dugo se svodio na igru odgonetanja, te su mnogi autori i kritiari definisali pravila i fer plej ove igre.

Godine 1928. objavljena su najuticajnija pravila detektivske literature: Ro-nalda Noksa (Ronald Knox), A Detective Story Decalogue, i S. S. Van Dajna (S. S. Van Dine), Twenty Rules for Writing Detective Stories.

U Dvadeset pravila za pisanje detektivskih pria16 Van Dajn u potpunosti izjednaava ovaj anr sa sportskim dogaajem. Po njemu, poto je u pitanju (in-telektualna) igra, moraju postojati pravila kako bi i italac bio u ravnopravnom poloaju. Takav koncept razraen je u 20 taaka. U pogledu odnosa prema privat-nosti izdvaja se tree pravilo koje propisuje da ne sme da postoji ljubavni interes poto je sutina detektivskog narativa u izvoenju kriminalca pred lice pravde, a ne u dovoenju ljubavnog para pred oltar. Ovaj navod objanjava zato su sadr-aji privatnog bili izbegavani u klasinoj koli, naroito u noseem narativnom segmentu koji je prikazivao razotkrivanje zloina.

Meutim, Hauard Hejkraft, urednik prvog zbornika radova o detektivici i tvorac odrednica metafizika detektivika i zlatni vek detektivike, u radu Rules of the Game17 izvrio je sintezu Noksovih i Van Dajnovih pravila i ublaio iskljuivost prema privatnosti. On je istakao da se dramatinost i emocije mogu pojaviti, ali ne smeju dominirati, poto je u pitanju ipak anr detekcije, a ne ljubavna storija.

Iako moe da deluju da su normativne poetike iskljuivo vezane za klasinu kolu, to nije tano. Zasnivajui pojam o hard-boiledu kao podanru detektivske knjievnosti, R. endler je uinio istu stvar kao i njegove kolege iz vremena zlatnih godina. U predgovoru The Simple Art of Murder18 on je, polazei prevashodno od

16 Kod nas su ova pravila delimino i nepotpuno prevedena kod Igora Mandia, Principi krimia, konture jednog trivijalnog anra, 913; i Viktora megaa, Pogled na roman detekcije, Umjetnost rijei, br. 12, 1970, 285292. ili Knjievno stvaralatvo i povijest drutva, Zagreb, 1976. Originalna vezija moe se pronai na sajtu: http://www.mysterylist.com/declog.htm.17 Howard Haycraft, Murder for Pleasure The Life and Times of the Detective Story, New York, 1974, 225226.18 Raymond Chandler, The Simple Art of Murder, The Art of the Mystery Story, Ed. Howard Haycraft, New York, 1985, 222237. Ovaj teskt je na srpskom mogue pronai pod nazivom Jednostavno

145

Hemetovih tekstova, izneo osnovne postavke estoke kole. Do tada je u kritici po-stojalo miljenje da je klasina detektivika, s obzirom na to da prikazuje racionalno razotkrivanje zloina, realistiki anr. Meutim, endler ustaje protiv takvog odre-enja i istie da je Hemet prvi koji je napisao realistiki misteriozni roman, izvukao ubistvo iz venecijanske vaze i spustio ga u orsokak prikazavi ljude, zloine i sred-stva ubistva onakvim kakvi jesu, koristei za to jezik koji se zaista upotrebljava.

U ovom tekstu endler napada britansku tradiciju detektivike tvrdei kako ova narativna forma ne uspeva da ostvari ive karaktere i uverljive dijaloge. Ubistva su u njoj nerealno motivisana, zapleti u potpunosti izvetaeni, a likovi patetino dvodi-menzionalni: marionetski i kartonski ljubavnici, papirni kriminalci i detektivi izuzetno osetljivi i neni. Po endleru, da bi detektivski anr postao blizak stvarnosti neophod-no je, izmeu ostalog, uneti i dozu privatnosti. Jer ubistvo je, pre svega, izraz individu-alne frustracije koja naknadno povlai i mnoge druge socioloke implikacije.

Ipak, u odnosu prema detektivu zadrana je bliskost sa klasinom kolom i njenim shvatanjem privatnosti. endler navodi da je detetkiv najvaniji u detek-tivici, te zato mora biti kompletan ovek, pre svega astan. U tom smislu, njegov privatni ivot nema puno znaaja, on niti je evnuh niti satir; moe zavesti vojvot-kinju, ali zasigurno nee iskoristiti devicu: ukoliko je astan u jednoj stvari, takav mora biti i u svim ostalim.

Meutim, iako ljubavne avanture ne moraju biti bitne za detektiv, ipak su tekstovi hard-boileda izrazito privatni. S jedne strane, u njima, gotovo po pravilu, uvek postoji neka lepotica koja iskuava detektiva i esto zavrava u njegovom naruju. S druge strane, svetonazorni principi koji rukovode detektiva odreeni su privatnou poto oni predstavljaju intiman doivaljaj sveta kojim detektiv po-kuava da se suprotstvai sveoptoj korumpiranosti.

Ovakva pozicija privatnosti u hard-boiledu uslovaljena je okolnostima u kojima se pojavila ova kola, odnosno krizom koja je zahvatila SAD nakon Prvog svetskog rata. U tom periodu Amerika je postala zemlja recesije i prohibicije to je za posledicu imalo korupciju, nezaposlenost i kriminal. Drutvena, ekonomska i moralna stagnacija meuratnog perioda bila je pojaavana i politikanstvom. Sve je kulminiralo 1929. godine kada je dolo do propasti berze i ekonomskog kraha. Velika depresija nametnula je pesimistian i fatalistiki odnos prema ivotu i sve vie ljudi okretala prestupu.

Nakon Drugog svetskog rata ksenofobija je dodatno pojaana strahom od komunizma i mobilisanjem svih snaga za borbu protiv njega to je kulminiralo u, po zlu uvenoj, Makartijevoj eri. Oseanju anksioznosti i paranoje nisu doprinosili jedino unutranji razlozi. Hladni rat je dosezao svoj klimaks, a pretnja nukelarnog holokausta bila je opipljiva.

ubistvo, u asopisu Mogunosti, 353361. Treba napomenuti da je endler imao dva teksta sa naslovom The Simple Art of Murder. Jedan je objavljen u Atlantic Monthly, decembra 1944, a drugi u Saturday Review of Literature, 15 aprila 1950. Za Hejkraftov zbornik The Art of Mystery Story (1946), endler je preradio prvi tekst koji se danas uzima za kanon hard-boileda, a 1950. sam je objavio zbornik pod imenom The Simple Art of Murder u kome je tekst iz 1946. prikazan kao eseje, a onaj iz 1950. nalazi se kao predgovor.

146

Usled ovakvog stanja stvari dolo je do gubitka poverenja u sposobnosti individue i stvaranja oseanja nemoi pred industrijskim, tehnolokim i politi-kim silama masovnog drutva. Zato su bili potrebni novi modeli ponaanja koji bi povratili poljuljano poverenje u line, privatne vrednosti. Hard-boiled detektiv jedan je od produkta onog vremena koji je publici nudio upravo takvu utehu. Tekstovi ovog podanra prikazivali su naizgled svakodnevnog oveka, istraite-lja, koji uspeva onde gde su zvanini zakoni zatajili aludirajui pri tom da je za herojsko postupanje, bez obzira na okrutne okolnosti, potrebno jako malo. Kako su konzumenti hard-boileda nastojali da pronau i zadre posao koji bi im obez-bedio dovoljno materijalnih sredstava za ivot, prie koje su itali u magazinima predstavljale su ventile njihovoj anksioznosti. itaoce je daleko vie od zloina ili postupaka detekcije zanimala borba privatnog detektiva za samostalnost i neza-visnot, odnosno profesionalnu doslednost, sposobnost pronicanja kroz klasne i socijalne poze, detektivova fizika i retorika mo, kao i njegove promiskuitetne veze sa enama.

Oduevljenje naukom karakteristino za klasinu kolu zamenjeno je razo-arenjem dok je racionalizam popustio pred Frojdovom teorijom i shvatanjem da razumom upravljaju iracionalne sile podsvesti. Ovakav koncept hard-boiled kole jasno istie da je privatnost u njegovoj osnovi. Zato ne udi to su mnoge skrajnute drutvene grupacije, od nacionalnih do rodnih i seksualnih manjina, preko hard-boiled tekstova poele javno da istupaju, ali i da iz svojih perspektiva (ideologija) tumae de-tektiviku u celini. Kao primer se moe uzeti veza feminizma i hard-boileda.

Feministika detektivika razvijala se uporedo sa razvojem feministike kri-tike i feminizma kao drutvenog pokreta. Ona je u feministikoj verziji detektivi-ke videla najsnaniju kritiku koja je preokretala esencijalna svojstva anra istiui njegova fundamentalna i konzervativna naela. U tom smislu je osim detekcije eksplicitno naznaavana istraga drutvenih uslova pod patrijarhatom. Feministi-ka kritika i detektivika imaju zajedniko to to na isti nain potcrtavaju preplitanje anra i pola: obe ispituju konstruisanje i potvrivanje pola i polnih opredeljenja unutar anra, uporeuju vezu izmeu fikcije i drutvene stvarnosti i nastoje preo-krenuti konvencije koje umanjuju ulogu ene.

Potpuno izjednaavanje interpretacije i privatnosti desilo se sa dekonstruk-cijom koja je, ukidajui kategorije logocentrinog humanizma, sve svela na su-bjekt i tekst. Zato se i detektivika i njene kole u okviru ovakvih poimanja navode kao izrazito privatni (pod)anrovi to smo u ovom radu pokuali da pokaemo.

Literatura

apek, Karel. 1967. Marsija ili na marginama literature. Beograd: Kultura.Forter, Gregory. 1995. Criminal pleasures, pleasurable crime - pleasures of reading detecti-

ve stories. Dostupno na: http://findarticles.com/p/articles/mi_m2342/is_n3_v29/ai_18096759/ [21. 6. 2009].

147

Grella, George. 1980. The Hard-Boiled Detective Novel. In R. W. Winks (ed.), Detective Fiction: A Collection of Critical Essays, New Jersey: Countryman Press, 103120.

Hard Boiled Slang Dictionary. 2005. Dostupno na: http://www.classiccrimefiction.com/hardboiled-slang.htm [8. 4. 2007].

Haycraft, Howard. 1974. Murder for Pleasure The Life and Times of the Detective Story. Do-stupno na: http://www.archive.org/stream/murderforpleasur010365mbp/mur-derforpleasur010365mbp_djvu.txt[15.9. 2010].

Kristi, Agata. 1986. Smrt na Nilu, prev. E. erasimovi, Zagreb: Globus, Novi Sad: Matica srpska.

Marling, William. Hard-Boiled Fiction. 2007. Case Western Reserve University. Dostupno na: http://www.cwru.edu/artsci/engl/marling/hardboiled.html [7. 4. 2009].

Mandi, Igor. 1985. Principi krimia, konture jednog trivijalnog anra. Beograd: Mladost. M, . 2009. .

. Dostupno na: http://www.litmir.net/br/?b=80131 [5. 9. 2010].Milutinovi, Dejan. 2012. Istorijska poetika detektivskog anra. Ni: Filozofski fakultet. Ne-

objavljena doktorska disertacija.Nedeljkovi, Mia. 2006. Ameriki noar film. Beograd: Hinaki. Polan, Dan. 1986. Power and Paranoia: History, Narrative, and the American Cinema,

194050, New York: Columbia University Press. Sutherland, John. 1989. The Stanford Companion to Victorian Fiction. Palo Alto: Stanford

University Press. Tani, Stefano. 1984. The Doomed Detective. The Contribution Of The Detective Novel To

Postmodern American And Italian Fiction. Illinois: Southern Illinois University Press. mega, Viktor. 1976. Knjievno stvaralatvo i povijest drutva. Zagreb: Liber.

Dejan D. Milutinovi

CLASSIC VS. HARD-BOILED SCHOOL ATTITUDES TOWARDS PRIVACY

Summary: This paper observes the attitudes towards privacy in these two schools, i.e. subgenres of detective story. A special attention is given to character types (the great and the private detective), characteristic events (crime and detection) and the chronotope which owes its recognizable features to a different treatment of the private in the above mentioned and analyzed subgenres.