UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET

OSNOVNI STUDIJ: Logistika

PREDMET: Specijalne oblasti logistike

TEMA: Otrovne (toksične) i infektivne supstance

PROFESOR : KANDIDAT:

ASISTENT:

Dr Asib Alihodžić, doc. Igor Baldi 247/11

Mr Željko Stević dip. ing. saob.

Doboj,jun,2015

1

SADRŽAJ

UVOD...........................................................................................................................................................3

1. Podjela opasnih materija........................................................................................................................4

2. Klasa 6. Otrovne (toksične) i infektivne supstance...............................................................................5

2.1 Razred 6.1. a......................................................................................................................................8

2.2 Razred 6.1. b......................................................................................................................................9

2.3 Razred 6.2........................................................................................................................................10

3. Transport opasnih materija................................................................................................................11

3.1 Označavanje opasnih materija u transportu....................................................................................11

3.1.1 Obilježavanje transportnih sredstava koje prevoze opasne materije.....................................12

3.1.2 Trаnsportnа dokumentаcijа.....................................................................................................13

3.1.3. Sertifikаt zа vozаčа..................................................................................................................14

3.1.4. Sertifikаt zа vozilo....................................................................................................................14

3.1.5. Isprаvа o prevozu.....................................................................................................................14

3.1.6. Odobrenje zа prevoz................................................................................................................15

3.2 Način pakovanja opasnih materija...................................................................................................15

Zakljućak....................................................................................................................................................16

Literatura...................................................................................................................................................17

2

UVOD

U okviru ovog seminarskog rada ćemo se bolje upoznati sa otrovnim materijalima, njihovim dejstvima , klasifikacijom to jest njihovim klasama i razredima.

Cilj jeste bolje upoznavanje otrovnih materija radi lakšeg upravljanja ( transporta) i bezbjednosti ljudi koji njima upravljaju, kao i čuvanja okoline od istih.

Nepravilnim korišćenjem otrovnih materija može biti štetno za okolinu , i samom čovjeku kojem se može ugroziti život.

3

1. PODJELA OPASNIH MATERIJA

Podjela opasnih materija izvršena je u skladu sa međunarodnim propisima koji uređuju njihovu upotrebu, prevoz i skladištenje. Zavisno od osobina i karakteristika, sve opasne materije su prema Evropskom sporazumu o međunarodnom drumskom prevozu opasnih materija (ADR-u) svrstane u devet klasa:

1. Klasa 1 - Eksplozivne materije

2. Klasa 2 – Gasovi

3. Klasa 3 - Zapaljive tečnosti

4. Klase 4.1 – Zapaljive čvrste materije

5. Klase 4.2 - Materije sklone samozapaljenju

6. Klasa 4.3 - Materije koje u dodiru sa vodom razviju zapaljive gasove

7. Klasa 5.1 – Oksidirajuće materije

8. Klasa 5.2 – Organski peroksidi

9. Klasa 6.1 – Otrovi

10. Klasa 6.2 - Infektivne materije

11. Klasa 7 – Radioaktivne materije

12. Klasa 8 – Korozivne (nagrizajuće) materije

13. Klasa 9 – Ostale opasne materije

Slika 1. Podjela opasnih materija [1]http://zastitaisigurnost.com.hr/portal/wp-content/uploads/2012/05/opasne-tvari5.jpg

4

2. KLASA 6. OTROVNE (TOKSIČNE) I INFEKTIVNE SUPSTANCE

Pojam klase 6 obuhvata otrovne materije koje mogu u relativnoj neznatnoj količini, jednim jedinim dejstvom i veoma brzo, da oštete zdravlje čovjeka ili da izazovu smrt udisanjem, upijanjem preko kože ili preko organa za varenje.

One su svrstane u:

iv.br. 601 po RID-u i iv.br. 2551 po ADR-u.

Toksičnost je osobina hemijskih jedinjenja koja na neposredan način uzrokuje trovanje ljudi i životinja koji su dato jedinjenje uneli u organizam pojevši, udahnuvši ga ili apsorbujući ga preko kože.

Po pravilu skoro sva hemijska jedinjenja su toksična ukoliko se unose u prekomernoj količini. Čak i unošenje velike količine destilovane vode ostavlja štetne posledice na organizam koje se javljaju u budućnosti. Takođe su skoro svi sintetički lekovi štetni ukoliko se unose u većim količinama.

Da bi se količinski ocenila i upoređivala toksičnost hemijskih jedinjenja, napravljena je specijalna skala sa skraćenicom LD (od engleskog Lethal dose - smrtonosna doza). Najčešće se sreće verzija ove skale LD50 - koja označava takvu dozu, od koje je umrlo 50 od 100 testiranih pacova. Druga skala, koja se koristi kod gasovitih supstancija, je smrtonosna koncentracija u vazduhu koji se udiše, i označava se skraćenicom LC.

Od najpoznatijih otrova arsenik ima LD50 = 20 mg/kg, a cijanovodonik ima LD50 = 1,5 mg/kg.

Nauka koja se bavi proučavanjem toksičnosti je toksikologija.

Različiti naučnici su pokušavali da daju tačnu definiciju otrova, kojom bi obuhvatili sve supstance koje se tradicionalno smatraju otrovima, ali ne i supstance koje to tradicionalno nisu:

„Otrovi su supstance koje su po svojoj fizičkoj ili hemijskoj prirodi takve da ka uđu u krv ili ljudski organizam i tu ostanu, proizvode prolazne ili trajne poremećaje“ (Klod Bernar)

„Otrovi su supstance koje su po svojoj hemijskoj prirodi, količini i koncentraciji strane za ljudski organizam ili pojedine organe, i stoga izazivaju funkcionalne poremećaje u živom organizmu“ (Štarkenštajn)

„Otrovi su hemijske supstance stvorene van živog organizma, ili one koje luče živa bića (toksini), a koje unete u ljudski organizam mogu prouzrokovati, pod izvesnim uslovima, bolest ili smrt“ (Levin)

„U praktičnom pogledu otrovom možemo smatrati one supstance koje unete u količinama manjim od 5g ili 5ml mogu prouzrokovati loše zdravstveno stanje, oboljenje ili smrt“ (Ki)

Dok su prve tri definicije preopširne i obuhvataju gotovo sve supstance, dotle je poslednja preuska, pa ne obuhvata npr. etanol, ili supstance koje izazivaju hronična trovanja.

Da bi se izbeglo davanje opšte definicije otrova, danas se za svako jedinjenje posebno definiše toksična i smrtonosna doza.[6]

5

Klasifikacija otrova se može izvršiti prema hemijskoj prirodi, poreklu, fiziološkom dejstvu i prema metodama izdvajanja.

gasovite otrove Ugljen-monoksid Ugljen-deoksid Vodonik-sulfid Sumpor-deoksid Hlor Fosgen Iperit

lako isparljive otrove Fosfor Organofosfati

Tabun Sarin Soman

Cijanovodonična kiselina Metanol Etanol Sirćetna kiselina Rastvarači – halogeni derivati ugljovodonika Ugljen-disulfid Benzen Fenol Anilin

6

mineralne otrove Arsen Antimon Živa Olovo Bizmut Bakar Cink Hrom Barijum Uran Jedinjenja alkalnih metala Nitriti Fluoridi Jake kiseline – sumporna, azotna i hlorovodonična kiselina

biljne i sintetske otrove Heterozidi Barbiturati Salicilna kiselina i njeni derivati fluoroacetat Alkaloidi

Slika 2. Znak otrova

[2]http://dalje.com/slike/slike_3/r1/g2008/m04/y169757644637480.jpg

7

2.1 Razred 6.1. a

Otrovne supstance koje su sposobne da uzrokuju smrt ili ozbiljno oštećenje zdravlja ljudi.

Primjer : cijanidi

Cijanidi su soli i druga jedinjenja cijanovodonične kiseline (HCN). U organskoj hemiji cijanidi se opisuju opštom formulom R-C≡N. Ime cijanid potiče od grčke reči κυανός (plav), i odnosi se na jedinjenje gvožđe(III)heksacijanoferat(II) (prusko plavo), koji je veoma postojan pigment plave boje.

Mnoga jedinjenja cijanida su veoma otrovna, ali mnoga nisu. Prusko plavo, sa približnom formulom Fe7(CN)18 se koristi za štamparstvo i kao protivotrov kod trovanja talijumom i cezijumom 137. Najopasniji cijanidi su cijanovodonična kiselina (HCN) i njene soli, poput kalijumcijanida (KCN) i natrijumcijanida (NaCN).

Mehanizam trovanja cijanidom postiže se inhibicijom enzima citohrom ce oksidaze u ćelijskom transportnom lancu elektrona (ćelijsko disanje). Protivotrovi: 4-dimetilaminofenol-hidrohlorid, natrijumtiosulfat, vitamin be 12, amilnitrit.

Cijanidi su često korišćeni kao otrovi u istoriji. Najpoznatija je njihova primena u masovnim nacističkim ubistvima tokom Holokausta. Ovaj otrov je korišten za ubistvo Raspućina, i pri samoubistvu Adolfa Hitlera i njegovih saradnika.[5]

Slika 3. Cijanidni jon

[3]http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Cyanide-montage.png/264px-Cyanide-montage.png

8

Slika 4. Oznaka za razred 6.1. a

[3]http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bd/HAZMAT_Class_6-1_Poison.png

2.2 Razred 6.1. b

Toksične supstance koje su štetne po zdravlje ljudi.

Primjer : Pod pesticidima podrazumevamo proizvode hemijskog ili biološkog porekla koji su namenjeni zaštiti ekonomski značajnih biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih insekata, grinja i drugih štetnih organizama. Pod štetnošću se podrazumeva ekonomska šteta ljudskoj poljoprivredi i industriji - smanjenje prinosa ili količine/kvaliteta dobijene hrane. Štetnost nije biološka, niti ekološka osobina organizama. Svako korišćenje pesticida sa sobom nosi negativne posledice na ekosistem u kome se primenjuje i okolne ekosisteme. Smanjenje upotrebe pesticida je jedan od temelja održive poljoprivrede i ideja održivog razvoja.

Imajući u vidu da su pesticidi sredstva čijom nepravilnom primenom lako dolazi do štetnih posledica po čovjeka i po njegovu okolinu potrebno je znati kako se njima pravilno rukuje.

Prije svake upotrebe potrebno je je biti pravilno zaštićen, odnosno nositi zaštitno odelo, zaštitne rukavice i zaštitne naočare. Sredstva pripremati u za to posebno namenjenoj prostoriji, zaštićenoj od vetra naročito kada su u pitanju praškasti preparati. Ukoliko je potrebno mešati sredsto upotrebljavamo posude koje se koriste samo za pesticide. Isto se odnosi i na menzure ili druge merne posude. Nakon upotrebe svu aparaturu / prskalice i posude / treba dobro oprati.

Sredstva se čuvaju u originalnoj i dobro zatvoreoj ambalaži, u dobro zaključanoj, suvoj i provetrenoj prostoriji, udaljeno od izvora vatre, izvan dohvata dece i neupućenih osoba, odvojeno od hrane, pića i stočne hrane. Praznu ambalažu uništiti na način propisan „Pravilnikon o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva" objavljenom u Službenom glasniku SRJ br. 35/99. Prazna ambalaža se ispere najmanje tri puta i ta tečnost se doda tečnosti za prskanje, a zatim se izbuši kako bi se učinila neupotrebljivom. Takva ambalaža se skuplja na određeno i osigurano mesto u posebne kontejnere.[5]

9

Slika 5. Rukovanje pesticidima

[3]http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e7/Hazardous-pesticide.jpg

2.3 Razred 6.2.

Infektivne supstance (biohazardni materijal koji može uzrokovati bolesti)

Primjer: Vakcine

Vakcina ili cepivo su oslabljene specifične antigene supstance koje sadrže žive oslabljene-atenuisane, mrtve-inaktivisane uzročnike bolesti i njihove toksine. NJima se postiže veštački aktivan imunitet.

Prema broju antigena koje sadrže vakcine se dele na:

monovakcine-koje sadrže jedan antigen (npr. vakcina protiv tuberkuloze-BCG) kombinovane-koje sadrže više antigena (npr. DTP vakcina protiv difterije, tetanusa i pertusisa).

Prema biološkoj formi dele se na:

žive bakterijske (npr. BCG vakcina protiv tuberkuloze) mrtve bakterijske (vakcine protiv trbušnog tifusa, kolere, pertusisa, paratifusa) žive virusne [2] (MMR vakcina protiv morbila, mumpsa i rubeole, zatim Sejbinova vakcina protiv

dečje paralize, vakcina protiv gripa) mrtve virusne (vakcina protiv gripa, poliomijelitisa, Salkova vakcina) vakcine na bazi anatoksina-vakcine gde je izmenjen toksin (izgubio toksično dejstvo, a zadržao

antigeno svojstvo) npr. DT vakcina protiv difterije i tetanusa vakcine dobijene genetičkim inženjeringom (vakcina protiv hepatitisa

10

3. TRANSPORT OPASNIH MATERIJA

Transport opasnih materija znatno se razlikuje od transporta ostalih materija i roba. Opasne materije se smiju prevoziti samo u posebno opremljenim i označenim transportnim sredstvima bilo da se transport obavlja željeznicom, drumom, zrakom ili vodom.

Propisno označavanje opasnih materija predstavlja osnovu za njihovo identificiranje i način postupanja u transportu. Već spomenute međunarodne organizacije (RID, ADR, IATA, ADN i IMDG) su donijele propise za svaku transportnu granu, u okviru kojih su date identične oznake za obilježavanje opasnih roba.

Teret na transportnom sredstvu mora biti tako osiguran da ne dopusti nikakvu eventualnu opasnost koju on može uzrokovati, a ako unatoč svim poduzetim mjerama, dođe do transportne nezgode, aktivnost tereta mora biti minimilizirana. Zbog toga navedeni međunarodni propisi, koji imaju snagu nadnacionalnih propisa, daju načine i postupke označavanja robe, ambalaže i transportnih sredstava u procesu prijevoza. Svaki transport mora biti popračen posebnim ispravama o transportu (tovarni list) i uputama o posebnim mjerama sigurnosti koje su regulisane zakonima na nivou zemalja iz koje se transportuje, u koju se transportuje i kroz koje se transportuju opasne materije.[6]

3.1 Označavanje opasnih materija u transportu

Označavanje opasnih materija u transportu vrši se postavljanjem oznaka direktno na teret, kao i na vozilo kojim će se prevoziti data opasna materija. Oznake se ispisuju ili postavljaju neposredno na teret ili lijepe kao naljepnice. Nanošenje oznaka na teret vrši se bojenjem pomoću šablona, metodom štampanja ili specijalnim uređajima za označavanje. Pričvrščivanje oznake se vrši:

Ljepljenjem – oznake na papir Vijcima ili zakivanjem – metalne ili drvene oznake Pričvrščivanjem – platnene oznake na jedinicu tereta.

Na kutijama, sanducima i drugim vrstama ambalaže sa paralelopipednim oblikom oznake se postavljaju na bočnim i čeonim stranama, a znak opasnosti na bočnoj i čeonoj strani i krovu.

Na cilindričnim oblicima ambalaže sa krutim stranicama, buradima i sl. oznake se mogu postaviti i na omotač.

Na vrečama i balama oznake se postavljaju ili nanose na bočnu površinu.[6]

Na drugim vrstama ambalaže (baloni i sl.) etikete sa oznakama se pričvršćuju na najpogodnijim, dobro uočljivim mjestima. Kod ponovnog korištenja ambalaže, prethodne oznake moraju biti potpuno uklonjene.[6]

11

Slika 5. Table za obilježavanje opasnih materija

[4]http://www.sf.bg.ac.rs/downloads/katedre/dgt/odtr/transport_opasna_roba_2007.pd

3.1.1 Obilježavanje transportnih sredstava koje prevoze opasne materije

Na cisternama i vozilima koja se kreću putevima pod međunarodnom ADR regulativom na plakati (listici) koja se na njima nalazi navedeni su Kemlerov kod (broj dat u gornjem delu) i odgovarajući broj dat Preporukom UN za transport opasnih materija (broj u donjem delu). Narandžast čist plakat bez brojeva ukazuje da vozilo prevozi opasan teret (burad, paketi itd.) ili se radi o tankeru sa šarolikom robom. Kamioni odnosno cisterne koje se kreću javnim putevima, a prenose materije opasne po ljude i njihovu životnu sredinu, moraju se obeležiti istovetnim tablama sa obe strane kao i spreda i pozadi.[8]

12

Slika 6. Primer plakate sa Kemlerovim kodom i UN brojem

[8]https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82_%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

3.1.2 Tr nsportn dokument cijа а а а

Prilikom trаnsportа opаsne robe u vozilu se morаju nаlаziti sledeći dokumenti: [8]

1. Sertifikаt zа vozаčа

2. Sertifikаt zа vozilo

3. Isprаvа o prevozu

4. Uputstvo o posebnim mjerаmа bezbjednosti

5. Odobrenje zа prevoz

6. Potvrdа o osigurаnju robe

13

3.1.3. Sertifik t z voz čа а а а

Sertifikаt koji dobijаju vozаči je utvrđenog sаdržаjа i oblikа. Izdаvаnje sertifikаtа vrši ovlаšćenа ustаnovа. Ispisuje se nа engleskom ili frаncuskom ili njemаčkom i jeziku zemlje kojа gа je izdаlа. Prihvаtа se bez prevođenjа u svim držаvаmа potpisnicаmа ovog sporаzumа do istekа njegove vаžnosti (pet godinа). Sаmа obukа vozаčа se izvodi kroz osnovni kurs koji morаju dа prođu svi vozаči i koji se odnosi nа trаnsport svih opаsnih mаterijа. Pored osnovnog postoje i tri dodаtnа specijаlističkа kursа zа vozаče eksplozivnih mаterijа, rаdioаktivnih mаterijа i vozаče cisternа. [8]

3.1.4. Sertifik t z voziloа а

Pregled vozilа i izdаvаnje odgovаrаjućeg sertifikаtа vrše ovlаšćene ustаnove premа zаhtjevimа i kriterijumimа koji su dаti u ADR-u. Ispisuje se nа engleskom ili frаncuskom ili njemаčkom i jeziku zemlje kojа gа je izdаlа. Prihvаtа se bez prevođenjа u svim držаvаmа potpisnicаmа ovog sporаzumа do istekа njegove vаžnosti (jednа godinа).[8]

3.1.5. Ispr v o prevozuа а

Popunjаvа se nа mjestu utovаrа. Nije u potpunosti definisаnа formа pisаnjа. Može dа bude u obliku tovаrnog listа, otpremnice ili nekog drugog dokumentа аli morа dа imа sledeće informаcije u vezi opаsne mаterije: [8]

o Nаziv mаterije i identifikаcioni broj (UN – broj)

o Klаsu, аmbаlаžnа grupа

o Broj i opis pаketа

o Ukupnа količinа

o Ime i аdresа pošiljаocа

o Ime i аdresа primаocа

Potrebno je tаkođe dа se popunjаvа isprаvа o prevozu i zа prаzno i neočišćeno vozilo sаodgovаrаjućim nаpomenаmа.

14

3.1.6. Odobrenje z prevozа

Obаvezа predviđenа: [8]

Zаkonom o prevozu opаsnih mаterijа Prаvilnikom o nаčinu prevozа opаsnih mаterijа u drumskom sаobrаćаju

Zа određene opаsne mаterije predviđаju se posebni uslovi zа trаnsport, zbog stepenа opаsnosti koju imаju.

CILJ: Dа se vozilа sа ovim mаterijаmа ne kreću nekontrolisаno po sаobrаćаjnoj mreži kаo ni po nаseljenim mjestimа. Uobičаjeno je dа se ovаj problem rješаvа nаcionаlnom regulаtivom. [8]

Kod nаs se zаhtjevа posebno odobrenje nаdležne ustаnove ukoliko se vrši prevoz: [8]

eksplozivnih mаterijа infektivnih mаterijа otrovnih mаterijа rаdioаktivnih mаterijа opаsnog otpаdа

3.2 Način pakovanja opasnih materija

Ambаlаžа u kojoj se prevoze opаsne mаterije morа dа bude zаtvorenа i nepropustljivа, tаko dа je pri normаlnim uslovimа prevozа spriječeno svаko gubljenje ili prosipаnje sаdržаjа. Ako je opаsnа mаterijа pаkovаnа u аmbаlаži kojа je osjetljivа nа vlаgu, prostor u prevoznom sredstvu u kome je tаkvа mаterijа smještenа morа biti obezbjeđen od vlаge i pokriven nepropustljivim pokrivаčem.

Ako se opаsne mаterije prevoze u sudovimа od lomljivog mаterijаlа ili neotporne plаstične mаse, sudovi morаju dа se smjeste u zаštitnu аmbаlаžu i obezbjede mаterijаlom zа popunjаvаnje prаznog prostorа, rаdi sprečаvаnjа lomа sudа pri normаlnim uslovimа prevozа. Mаterijаl zа popunjаvаnje prаznog prostorа morа dа bude podešen premа prirodi opаsne mаterije. [7]

15

ZAKLJUĆAK

Kroz ovaj rad smo se malo bolje upoznali sa opasnim materijama pod klasom 6 kao I rukovanje.

Pri transportu otrovnih materija moramo voditi posebno veliku brigu o propisima i zahtjevima kojima podliježu opasne materije, pri njihovom transportu. Neželjeni incidenti koji mogu donijeti ogromne štete za okolinu, te samim time ugroziti čovjeka – njegov zdrav život, mogu se desiti prilikom nepažnje, nebrige ili nehata – vađenja, samog transporta, obrade i sličnih postupaka koji se odnose na premještaj od proizvođača do potrošača.

16

LITERATURA

Internet

[1]http://zastitaisigurnost.com.hr/portal/wp-content/uploads/2012/05/opasne-tvari5.jpg

[2]http://dalje.com/slike/slike_3/r1/g2008/m04/y169757644637480.jpg

[3] http://sh.wikipedia.org/wiki/Klasifikacija_opasnih_materija

[4]http://www.sf.bg.ac.rs/downloads/katedre/dgt/odtr/transport_opasna_roba_2007.pdf

[5] http://studenti.rs/seminarski-radovi/direktno-dejstvo-stetnih-i-opasnih-materija/

[6] https://www.scribd.com/doc/186575136/Opasne-materije

[7] http://zelenevesti.org/files/zakoni/Zakon%20o%20prevozu%20opasnih%20materija.pdf

[12]https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82_%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0

[8] Trаnsport opаsne robe u drumskom sаobrаćаju (pdf)

17