Karolinška arhitektura

7/25/2019 Karolinška arhitektura

http://slidepdf.com/reader/full/karolinska-arhitektura 1/3

KAROLINŠKA ARHITEKTURA

Nekadašnji naziv za ovu umetnost je „preromanička umetnost“. U pitanju je umetnost Franakagermanskog porekla, a Karolinzi bili su vladari Franaka. Ovaj period takoe se naziva i

„karolinška renesansa“. !rvi "ranački vladar iz dinastije #erovinga je $lodove% &'()*+)). i on je bio rimski general kada je osvojio !ariz. -ada je počeo da se smatra "ranačkim voom.ermani su bili politeisti i vladari su smatrani neposrednim potom/ima bogova sve do$lodove%ovog krštenja. Krstio ga je 0emigije, biskup iz 0emsa, kojem je posve1ena jedna odnajstariji% gotički% /rkava. Ovo krštenje je opisao rgur 2eliki. 3abele4io je da je on prilazio pis/ini poput Konstantina jer je kao on prvi vladar koji se pokrstio. Umesto njega su vladaliregenti. !rvi koji se bele4i iz karolinške dinastije je Karlo #artel, koji je predvodio vojsku u bi/ikod !oatjea 567. godine. -o je bila prva velika dobro organizovana "ranačka vojska, a borila se protiv 8rabljana. #artel je imao 7 sina9 !ipina #alog koji je ostao jedini vladar i Karlomanakoji se zamonašio. !ipin je sproveo re"orme. Nasledio je jaku vojsku čime je postao glavni

zaštitnik pape u borbi protiv :angobarda. ;oveden je engleski mona% <oni"a/ije na "ranačko tleda se gali/ijska liturgija zemni rimskom. Uveden je benediktinski red u karolinške manastire.!ipin je lično od pape dobio kraljevsku krunu i to je bio kraj #erovinške dinastije i stupanje navlasti Karolinške. <oni"a/ije je boravio u =en ;eniju.!rvi episkop !ariza bio je ;ionizije. '+5.godine nad njegovim grobom postojala je mala /rkva.-rideseti% godina 5.veka sagraena je /rkva na istom tom mestu ali udvostručene veličine. U njoj je sa%ranjen ;agobert. Kasnije je ona zamenjena novom. 8r%itekta plana bio je >4en 2iole le;ik, koji je bio zadu4en za restaura/iju sakralni% graevina u Fran/uskoj. 3a vreme !ipina jeizgraena trobrodna bazilika sa transeptom. 8psida je bila poligonalna. 3a vreme Karla 2elikog je izgraen zapadni deo. Ovo je bila prva karolinška /rkva. U ovoj /rkvi u maloj apsidi uzapadnom delu sa%ranjen je !ipin. !ostoje i dve kule kao rani primer vestverka. !ipina nasleujuKarloman koji je rano umro i Karlo koji vlada. Karlo je nasledio mo1nu vojsku, /rkvu, bio jezaštitnik pape od :angobarda. !roširio je "ranačku teritoriju porazivši =akson/e. !apa mu jedodelio /arsku krunu (??. godine u 0imu.

;2O0=K8 K8!>:8 U 8$>NU<orms, $estal i 8%en su mesta gde se selio dvor. Karlov biogra" 8jn%ard ka4e da se Karloodlučio za 8%en kao prestoni/u jer su tu rimske terme, a Karolinzi vole da se kupaju, kao i zbogrimski% puteva. Karlo je svoj dvor naselio intelektual/ima. =ve to se dešava devedeseti% godine(. veka. ;vorska kapela u 8%enu nalazila se u sklopu /arske palate. Nalazi se pored 8ule!alatina, koja na kraju ima kru4nu apsidu gde je /arski presto. =a 8ulom !alatinom je bila

povezana kondorom, kao i sa čitavim kompleksom. @ma atrijum na zapadu, /entralnog je plana A ima )B*ugaonu osnovu. Uzor za dvorsku kapelu poslu4ila je /rkva svetog =ra i 2ak%a, ravenska=an 2itale, $rizotriklinos. Uzor Karlu 2elikom je -eodori%. =tubovi su od por"ira, spolije u vidustubova i mermerne oplate su iz 0avene. !ostoji natpis koji govori da je a%enska dvorska kapelaslika nebeskog Cerusalima. =ve rotonde posle '. veka, pa i ova, su graene po uzoru na /rkvusvetog roba. @ma 7 oltara9 :av @@@ je posvetio oltar u prizemnoj zoni <ogorodi/i, a na spratu$ristu =pasitelju. !resto Karla 2elikog nalazi se u gornjoj zoni. ;onja zona predstavlja e//lesiu



militansa, a gornja e//lesiu triup%ans A kao što i <ogorodi/a pripada zemaljskoj /rkvi, a $rist Nebeskoj.

K8!@C8 #8N8=-@0=KO KO#!:>K=8 U :O0DUUlaz u atrijum koji je bio zapadno od opatijske /rkve u :oršu je jedino što je sačuvano.

=agraena je povodom trijum"a nad =akson/ima i uzor za nju je rimska trijum"alna kapija. Udonjem delu su 6 lučna prolaza, podeljena stubovima sa kompozitnim prolazima. !ostoje i 7 bočne kule u kojima je stepenište do sprata. =prat ima ulogu paraklisa, a tu je i oltar posve1ensvetom #i%ajlu. )? prislonjeni% pilastera dele "asadu po vertikali. @znad je zabat, potkrovnivena/, ispod krova je ravna drvena tavani/a. Uzor za "asadu je mo4da tekstil. Obratiti pa4nju da je zapadno od /rkve A mo4e do1i takvo pitanje na kolokvijumuE

@dealni plan manastirskog kompleksa A danas je u bibliote/i manastira alen, pronaen je naostrvu 0ajbenau. @s/rtan je na pergamentu. !redstavljen je jasan matematički sistem propor/ija.Cedini/a mere je mali kvadrat.

<83@:@K> U D-8CN<8$U @ 3>:@N>ND-8-U=agradio i% je 8jn%ard posle Karlove smrti. !osve1ene su svetom !etru i #ar/elinu. Grkva jedobila deo nji%ovi% moštiju. Od Dtajnba%a danas je ostala samo apsida i ju4no krilo transepta.Ove dve bazilike nemaju trodelni oltarski prostor, imaju apside koje su bile nezavisne, ispod sukripte. 3elingenštat je orijentisana ka zapadu, petobrodna je, ima polukru4nu apsidu ikontinuirani transept. raena je po uzoru na 0imsku /rkvu i jedino je ona pogodna za čuvanjemošti.

H>0#@NC@*;>*!0>raena je po uzoru na kapelu u 8%enu. U osnovi je oktogon zamenjen kvadratom te je kvadratupisan u kvadrat, a nad njim je kula na ' stup/a, tu su i galerije. =vaki zid kvadrata ima kon%u te je to zapravo tetrakon%os u kvadratu. U istočnom delu su još 7 apside.

=8N =8-@0O U #@:8NU-akoe je graena po uzoru na kapelu u 8%enu. !olikon%alna je A ravni zidovi kvadrata sunestali i zamenjeni su kon%ama. Nad /entralnim delom je kupola na stubovima.

;voranske /rkve A velike longitudinalne graevine kojima je na istoku dodata apsidaIapside.!okrivene su ravnom drvenom tavani/om. =ve tri apside ukrašene su slepim arkadama.

O!8-@C8 U #@=->0U=agraena je za vreme Karla. @znad apsida su slepe niše, srednja je nadvišena.

O!8-@C=K8 G0K28 U FU:;@;anas je ovo katedralna /rkva. 3apočeo ju je jedan od učenika, a 0atgar je dozidao zapadni deo.U apsidi je sa%ranjeno telo svetog <oni"a/ija po uzoru na svetog !etra u 0imu. Cu4ni i severnidelovi transepta odvojena su uz pomo1 dva stuba od središnjeg dela transepta.



G>N-U:8 &=O#> G0K28Ovo je zadu4bina zeta Karla 2elikog. ;ovršena je nakon Karlove smrti. Na istoku ima dvekru4ne kule A vestverk i u njemu je smešten jedan oltar sa liturgijskom "unk/ijom. Na zapadu sutakoe dve kule.

vestverk A u =en ;eniju postoji pokušaj vestverka gde je !ipin sa%ranjen i tu predstavlja mestonaglašavanja sakralnosti kralja. U nekim /rkvama je na galeriji u vestverku čuvan /arski presto, amogu1e je i da je tu stajao /rkveni %or.

G0K28 U KO02>NU<očne kule ove /rkve završene su u vreme gotike. 2estverk je završen u 7. polovini J. veka. !lanvestverka9 /entralni prostor je u obliku kvadrata, bočni prostori imaju "unk/iju ambulatorijumaiznad kog su galerije, u zapadnom delu je tron.

G0K28 =2>-O !8N->:>C#ON8 U K>:NU<očne kule se nadvišavaju, a srednja se spušta.

Documents

Karolinška arhitektura