•

,

I ,

I . I ,

I 1 j ,

,

,

\ I

•

KARMA

ASA (PLEMENIT PUT ZA PORODIĆNE LJUDE)

I deo Swami Salyasangananda Saraswati

II deo Swami Satyananda Saraswati

BlHARSKA ŠKOLA YOGE, MUNGER, BIIIAR, INDIA

•

Naslov originala: Karmu Sannyasa I deo - Swami Satyasangananda Saraswati II deo· Swami Satyananda Saraswati

Sva prava zadržava: . Bihar School of Yoga, Monghyr, Bihar, India

Za izdanja edicije "Satya": - Nevena Milošević

Sa engleskog preveli: Radovan Zorić Nevena Milošević

\ prvo izdanje 1984

prvo izdanje u Jugoslaviji 1989 Tiraž: 1000

Izdavač: Nevena Milošević (Swami Anitananda Saraswati) P. O. BOX 69·11060 Beograd

Štampa: "Galebn - Zemun

I

SWAMI SATYANANDA SARASWATI

Swami Satyananda Saraswo.ti je roden u jednom gradiću blizu Almore, na obroncima Himalaja. Kao dete pokazivao je natprosečne sklonosti i prvo spiritualno iskustvo doživeo je u šestoj godini života. Primio je blagoslove mnogih svetaca i mudraca koji su prolazili pokraj njegovog doma na svom putu u

više oblasti Himalaja. Oni su u njemu probudili snažnu želju da dosegne iste duhovnevisine i veliki osećaj, uajragye, nevezanos­ti što se smatra izuzetnom pojavom II tako ranom dobu.

Rada je napunio devetnaest godina, Swami Satyanandaje otišao od kuće II potrazi za gumom. Nakon nekog vremena

3

\

stigao je II Rishikesh gde je sreo �vog dU�10V?-Og učitelja SW�� Sivanandu. Tokom dvanaest godmu, koliko Je proveo sa SVOJIm guruom, Swami Satyananda se pre.dao karma !ogi II tol�koj meri, da je Swami Sivananda govono da on radI za četvorIcu. Kao idealni učenik, Swami Satyananđaje radio sve vrste poslova od jutra do uu-aka, bez obzira da li se radilo o čisćenju ashrama ili o rukovodećim poslovima. Služenje guruu je bila njegova strast i radost.

lako je imao vrlo oštar intelekt, i njegov guru ga je �pisao kao "svestranog genija", znanje Swami SatY8?ande ne potiče �d instrukcija ili izučavanja II ashramu. On Je �a ver?ll? sledio jedan jedini savet svog gurua:"Radi mn��o ,l, prOČlS

,�lćeš se.

Nemoraš da unosiš svetlo; ono će samo zasljUtl lz tebe . Upravo se to i dogodilo. Swami Satyananda Sal'as:-vati je zadob�o Pl'?S� vetljeno razumevanje tajni duhovn?g ŽlvOt� postaVŠI velIkI autoritet na polju hatha yoge, tantre � kundalLm yoge.

Nakon dvanaest godina provedenih sa svojim guruom Swami Satyananda se posvetio životu parivrajake i tokom sledećih osam godina lutao je Indijom, Avganistanom, Burn:t0m� Nepalom i Cejlonom. Za to vreme je �re? mnoge. yo�r.n� � mudrace boravio je tl izolovanost! slstemat!zuJućI I , . usavršavajući tehnike yoge za koje je shvatio da mogu pomOĆI čovečanstvu da se oslobodi svojih patnji.

1963. godine njegova misija je već jasno definisana i onje osnovao Medunarodno društvo za yogu (International Yoga Fellowship Movement). Pošto je prepoznao svoju misiju dok je bio u Mungeru, tu pored Ganga .osn.ov�o jeBi�a:sku školu yoge da bi pomogao što većem brOJU ljudI na spll'ltualnom putu. Ubrzo nakon toga počeli su da dolaze učenici iz Indije � i.n­ostranstva i učenje Swami Satyanande se tako vrlo brzo rašInio po svetu.

1968. godine započinje svoje veliko svetsko putovanje popuJarišući drevne yoga vežbe medu ljudima svih kasta, religija, ubedenja i nacionalnosi. Od tada je Sw�i Saty�anda poznat na svim kontinenti�a, i smat.r� s� vodeć!n:t auto:ltetom na polju yoge i tantre. On Je vođa millOlllma spll'ltualmh sled­benika i nadahnuo je otvaranje mnogih ashrama i centara širom sveta.

4

BIHARSKA ŠKOLA YOGE

Biharska škola yoge u Monghyru je prebivalište Swami Satyanande Saraswatija. Škola je osnovana 1964 godine, u cilju prenošenja tehnika yoge porodičnim ljudima i sanijasinima (sannyasinima). Ova jedinstvena ustanova je vremenom posta­la centar u kome se vrši masovni povratak drevnim pravilima yogistitkih veština. Prvi kurs za obučavanje nastavnika yoge osnovan je za Evropljane 1968 godine. Škola je od tada prerasla u poznati internacionalni centar za podučavanje mnogobrojnih sledbenika sa velikim brojem pomoćnih centara.

Danas se Biharska škola sastoji od Sivananda ASrama (Ashram), prvobitnog centra, i Ganga Daršana (Darshan), no­voizgrađenog kompleksa ashrama, podignutog na visokom bre­žuljku iznad reke Gang. Ovo mesto, okruženo prirodnim lepo tama, i raskošnim vrtovima, sa prekrasnim pogledom na Gang u đaljini, pruža novu viziju načina životayogina.

Tehnike tradicionalne holistićke yoge koje se podučavaju u Biharu predstavljaju sintezu svih pristupa ličnom razvoju. Tu se održavaju kursevi vrhunske yoge, terapije uz pomoć yoge, kursevi za obučavanje učitelja yoge, i viši kursevi sadhane za polaznike koji borave u samom centru, ili dolaze u njega na obuku. Gurukul sistem obučavanja nudi posebno obrazovanje za decu, a poznata je i po izvanrednoj obuci sannyase.

Široki spektar pogodnosti koje stoje na raspolaganju i koje svakim đanom postaju sve dostupnije, istovremeno odražavaju i misiju Swamijija da pomogne da se zadovolji sve veći broj potreba savremenog čoveka.

5

•

•

UVOD

"Došao sam izdaleka da bih razgovarao sa vama", rekao je pridošlica. On je bio umetnik, slikar, sa dugom kosom i nežnim rukama. Iako je govorio lagano i oprezno, odmeravajući svaku reč, II glasu mu se osećao nemir. U sobi je bilo nekoliko ljudi. Oni su došli da bi nastavili razgovor od pre nekoliko dana o smislu i svrsi života. Umetnik je tek stigao i hioje sam. Sa malim oklevanjem počeo je da govori:

"U mom životu je bilo uobiCajenih uspona i padova. Učes­tvovao sam potpuno II svakoj sferi života i stvarno nemam

nikakvog razloga da se žalim. Ipak ... osećam da sam nešto propustio. Počeo sam da postavljam pitanja o svom postojanju i svojim odnosima sa drugim ljudima. Nedostaje mi smisao II

životu. Često sam razmišljao o sannyasi, ali imam porodicu o kojoj moram da se staram. Još uvek imam tu obavezu. U isto vreme, želim da svom životu dam novi podsticaj, novi pravac i novi cilj.

Hteo bih da podem spiritualnim putem, ali kao oženje­nom čoveku sa obavezama i dužnostima, izgleda mi da su za mene sva vrata zatvorena. Postoji li izlaz?

Vidite, da sam ovo ranije shvatio, ne bih se opteretio porodicom i društvenim obavezama. Da li je sada prekasno? Odakle da počnem?"

Zastao je čekajući odgovor. Izgledao je mladoliko i bio je obučen jednostavno i nehajno. Swami ji je pogledao pravo u njega i rekao: "Za svaki problem postoji rešenje. Treba samo da nademo izlaz. Vidite, ćovek se rodi, odraste, oženi se, zarađuje

7

za život, ostari, umre. To se svuda dešava. Ali, možemo li da poverujemo da je ovo jedini smisao našeg života?

Naravno, ima mnogo važnih faktora koji odredjuju život čoveka. On se radja sa odredjcnom karmom i samskarama i mora da ih proživi pre nego što nastavi svoj životni put. Koja je svrha da se oslobadjate svoje Ilarme kad u isto vreme gradite novu koja će uticati na vaš budući život.

Dakle, životu morate pristupiti vrlo pažljivo, sa pravilnim razumevanjcm i sa željom da postignete bolji kvalitet života. Sreo sam mnoge ljude Vaših godina, a i starije, koji su se suočili sa istim problli!mom. Oni su želeli da poboljSaju kvalitet svog živo�. Mnogi su mislil .i da)e reš�nje u sannyasi, ali nisu mogli da pnhvate takav načm Života, Jcr su bili sputani obavezama koje je tek trebalo da izvrše. Izgleda besmisleno pobeći od svojih obaveza, a onda biti proganjan osećanjem krivice do kraja života.

Napolju je nebo bilo prekriveno oblacima. Prethodne noći je padala kiša i vazduh je mirisao na mokru zemlju. Swarniji je nastavio: "Ako pogledate svoj život iz pravog ugla i napravite odredjene izmene u načinu mišljenja, osećam da ćete naći rešenje za svoj problem. U stvari, problem je vrlo jednostavan. Čak se dvoumim da ga nazovem problemom. Vaša žed za sveto­vnim iskustvima je manje - više utoljena. Vaša svesnost sada prerasta u drugu dimenziju iskustva. Ta iskustva se odnose na vaš razvoj, možete ga zvati mentalnim razvojem, duhovnim razvojem ili razvojem svesti. To je prouzrokovalo nemir u Va­šem biću, jer niste u stanju da sc prilagodite, tj. da razumetc kako da spojite svoj svakodnevni život sa postojanjem koje ima više smisla.

Mnogo sam razmišljao o ovom problemu. Kako je moguće živeti porodičnim životom, a istovremeno održavati ravnotežu izmedju spoljnjeg i unutrašnjeg razvoja? Iz tog razloga sam ponovo uveo vanprastha ashram i prilagodio ga potrebama savremenog čoveka. U ranijim vremenima kada bi porodični čovek, ili grihastha osetio pot.rebu da dublje prodre II tajne života, on bi prihvatio vanaprastha ashram povlačeći se u šwnu sa svojom ženom. Tamo bi provodio dane u kontemplaciji i razmišljanju.

Vanaprastha ashram su ustanovili sveci i mudri ljudi, koji su mogli da vide da se čovek bez sumnje okreće sam sebi kad

8

jednom ispuni svoje ambicije, strasti i želje. Ako u to vreme čovek ne bi našao sredstvo, vodstvo i ohrabrenje da bolje shvati svoj život, javili bi se mentalni i fizički problemi i tako bi on postao teret I sebi i drustvu.

Medjutim, u današnjem svetu nema šurt).a u kojima bi se moglo živeti i praktično je nemoguće stvoriti takvu situaciju. Tako sam uveo koncept Ilanna sannyase, koji se zasniva na tradiciji vanprastha ashrama. Mnoge ljude sam već inicirao. �ni su �i slične probleme kao i vi; bili su razne dobi, oženjeni l neo�enJeni. Karma sannyasa se pokazala veoma uspešnom. U stvari, gde god da odem, svuda ima mnogo ljudi koji traže inicijaciju u karma sannyasu.

l!�et,!ik, �oji je pažljivo sluš�o svaku reč, l:lPitao je Swamljlja: Šta Je karma sannyasa � kako se postaje karma sannyasin? "

SwamijJ je odgovorio: "Karrna sannyasaje neaktivnost u aktivnosti. Ovo je osnovna filosofija Bhagavad Gite. Krishna kaže Arjuni: "Nema ništa loše u aktivnosti, opasnost leži u vezanosti i zavisnosti od plodova rada koji si izvršio. Mudar čovek, čak. i dok aktivno dela u ovom svetu, nije zainteresovan �a plodove svog rada. Osećaj delanja, zbog koga se radjaju sreća l n.esr.e�, je fiktivan. Ti nisi izvršilac nikakve radnja, � kaže ArJunI, zašto onda pretpostavljašda nešto izvršavaš, Gita objaš­njava ovaj koncept.

Ako može�e da razumete i primenite ovaj koncept, u svakodnevnom Životu, postepeno ćete osetiti viši kvalitet iskus­tva. Ovo je osnovna filosofija karma sannyase. 2ivite život potpuno, učestvujte u svim dogadjajima na spoljnom planu, aji unutar sebe zadržite stav nevrSenja radnje. Nemojte postati neaktivni, jer time nećete niSta postići. Ono što mora da se uradi, mora da se uradi. Čak. i kad radite stvari koje su vam potpuno prirodne, ako niste vezani za njih, onda zaista niste izvršilac. Sa druge strane, ako ne radite ništa, a vezani ste za to nedelanje, vi postajete izvršilac. .. Vidite, ovo je vrlo suptilna filosofija koju bi trebalo shva­

tItI u pravom svetlu. Promena o kojoj ja govorim je unutrašnja. Vaš spoljašnji život .se nastavlja kao i pre. 2ivite sa svojom porodicom, poslom, Idete na odmor, gledate filmove. U stvari, nekom sa strane vi bi trebalo da izgledate ista osoba, ali unutar

9

sebe ćete morati mnogo toga da izmenite. Sve promene koje se dešavaju, dešavaju se unutar vas, a ne spolja. Naravno, to se ne dogada preko noći, to je postepen proces, ali jednom, kad budete u stanju da shvatite značqj ove ideje u odnosu na vaš život i razvoj kao pojedinca, naći ćete rešenje za svoje probleme.

Umetnik je ćutao i duboko razmišljao o onome što je Swami ji rekao. U tom momentu gospodja koja je prisustvovala mnogim satsanzima, a i sama je tražila nov način života pitala je Swamijija: "Zašto je potrebna inicijacija u karma sannyasu? Ako treba da zadržimo spoljašnji nastup, odnose i životni stil onakvim kakvi jesu, nije li moguće postići ovaj unutrašnji stav bez inicijacije u kanna sannyasu?"

Swamiji je zastao, gledajući kroz prozor. Nastala je pro­vala oblaka. Na krqju je rekao: "Hteo sam nešto o tome da kažem. Naravno, ko god ima takav stav prema životu, on je karma sannyasin, i nije važno ima li inicijaciju ili ne. Ali, koliko njih je u stanju da kaže da nisu umešani u svoje aktivnosti i da mogu da drže osećaj nevezan osti za posledice svojih dela, bez obzira da li su loše ili dobre? l:ovek je ograničen svojom priro­dom. On pokušava da prevazide svoja ograničenja, ali vrlo često ne uspeva. Zbog ometanja, zbunjenosti uma i slabe volje, čovek stalno gubi, tako daje za njega važno da ima gurua koji će kroz proces inicijacije preuzeti ulogu vodiča u njegovom životu.

Inicijacija nije samo običan ritual. To je prenošenje guru­ove inspirativne energije na učenika. Učenik upija tu energiju koja mu pomaže da održi usmerenost ka jednom cilju i posve­ćenost u njegovim naporima. Guru je tu da obezbedi vodstvo, inspiraciju i da proveri da učenik ne greši.

Karma sannyasaje teža od potpune sannyase, zato što je za učenika nekad vrlo teško da održi ravnotežu izmedju sveto­vnog i unutrašnjeg života. Ponekad se može previše okrenuti unutrašnjem putu i zaboraviti na dužnosti prema porodici, ponekad može biti uhvaćen II maju svetovnog života i njegovih prepreka, tako da će trpeti njegova sadhana. Karma sannyasin treba da je vrlo oprezan u tim trenucima. On treba da se trudi da održi ravnotežu.

Sa jedne strane on je otac, muž, radnik, član društva. Sa druge strane, on traži sopstvo, i teži istini. Obe uloge treba da se dopunjuju i da pomažu jedna drugu. Vežbanje i razvoj u

10

•

spiritualnom životu treba da obogate svetovne odnose, i obra· tuo. Kanna sannyasin će tek tada naći ispunjenje. Zato su za njega najvažniji guru i inicijacija. Guruovo vodjstvo je ono što učeniku pomaže da nade ravnotežu i sklad u životu."

Umetnikje bojažljivo i sa oklevanjem pogledao Swamijija i rekao: "Našao sam veliku utehu u onom što ste mi rekli, To mi je dalo novi i uzbudljiv pogled na život. Sada osećam da postoji put za mene, iako sam toliko sputan zamkama svakodnevnog života. Šta treba da uradim da bih postao karma sannyasin?"

Swamiji je odgovorio: "Pronadjite gurua koji vas može inicirati i pružiti vam ispravno razumevanje života u koji upravo ulazite. On će vam dati sadhanu. Tokom vremena, ovasadhana će vam dati snagu,jasnoću uma i pravilno rasudjivanje, koje vam je potrebno u životu. Daće vam geru dhoti, komad nešivene tkanine, da ga nosite dok radite sadhanu. Ona je simbol vaše odluke.

Takodje, ako želite da dobijete spiritualno ime, on vam ga može dati. Spiritualno ime je važno,jer označava vašu unutraš­nju prirodu. Guru ima jasan uvid u vašu unutrapnju prirodu, vašu karmu, vašu prošlost, sadašnjost i budućnost i on vam daje ime na osnovu toga. To ime treba da je stalni podsetnik na vaš cilj. Što se tiče drugih stvari, nastavi ćete da živite kao što ste i živeli. Vaš odnos sa ženom, ishrana, način života ... sve to ostaje isto.

Umetnikovo lice se ozarilo osmehorn i rekao je: "Bio sam pod utiskom da ću morati da napravim velike promene u svom životu. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da govorim sa vama. Medutim, ima još jedna, poslednja sumnja koju želim da rašči­stim. Kakav je značaj celibata u životu karma sannyasina. Da li je to nužno?

Swamiji je za kratko zatvorio oči a onda ga pogledao i odgovorio: "Prema vedskoj tradiciji, odnos izmedju muškarca i žene čini deo njihove dharme, ili dužnosti, i oni su njome vezani. Kao što je vaša dharma da služite roditelje, isto tako je vaša dharma da se pridržavate zakona koji su postavljeni u Vedama, a tiču se vašeg odnosa sa ženom. Kad bi radili suprotno, to bi značilo da radite protiv dharme. Bračni odnosi nisu greh, oni su pre stepenica ka višem razvoju.

11

Ćak Slaviše, posle niza godina provedenih II braku,.mislim da su oba partnera manje viSe zadovoljena. Neuroza želja i strasti koja se oseća pre braka je tada uglavnom prevuzidjena. Ono što ostaje nije žudnja, nego prisan odnos.

Naravno, ne možemo potceniti upražnjavanje celibata, ali do toga mora doći spontano, autentično i bez potiskivanja. Ako se nekom čini da njegovcelibat "ne funkcioniše", onda bi redovni odnosi trebalo da budu zasnovani na tantričkoj tradiciji. Vežbe koje su potrebne za pravi uspešan odnos trebalo bi da vas nauči guru. Ove vežbe bi trebalo da rade oba partnera i tako podignu svesnast sa grubih na više planove.

Filosofija karma sarzrzyase je vrlo jed nastavna. Upotrebite porodični život za viSu svrhu, a ne samo za spavanje, jelo i razmnožavanje. Tokom vremena, to će vama i va.šoj porodici doneti dobre samskare i omogućiti višu inkarnaciju usledećem životu. Samskare, bilo dobre bilo loše, nosimo iz života II život. Zato treba da budemo vrlo pažljivi kakve samskare skupljamo."

Umetnik je zamišljeno rekao: "Moja žena nije mogla da dodje zbog dece, ali verovatno će i ona želeti da mi se pridruži u ovoj inicijaciji."

Swami ji je ustao i izlazeći iz sobe odgtovorio: "Divno! Ima li išta lepše nego kad su i muž i žena predani uzvišenom cilju i kad su odlučili da idu istom stazom."

12

IDEO

•

DREVNA TRADICIJA

Indijski um je oduvek bio naklonjen transcendenciji -savršenom oslobadjenju čoveka. U tom smislu II životu se sve shvata kao sredstvo i ništa nije cilj samo po sebi. Čak sc i religija shvata kao sredstvo koje na kraju mora da se transcendira da bi se ostvario konačni cilj.

Ova filosofija je po nekim odlikama paralelna otrićima moderne nauke. Mistično znanje o materiji koje nam naučnici danas nude, obično prevazilazi naše mogućnosti percepclje. Mi smo, ipak,"prinudjeni da njihove nalaze prihvatimo kao istinite jer su oni oslobodili svoje umove od zamki ličnih stavova i predrasuda.

Nešto slično se dešava i sa slobodom duha kojoj teže svi yogiji. Ona prevazilazi sva ograničenja ličnosti. Toje čista istina, čista svest o biću gde prestaju da postoje sve dualnosti života. Tu ne postoji ni dobro ni zlo, ni lepo ni ružno, ni korisno ni beskorisno. Yogiji, koji se mogu nazvati naučnicima uma i svesti, potvrdili su nam da postoji stanje s one strane ličnog ega, gde se subjekat i objekat stapaju u iskustvu vrhovnog sjedinjenja i blaženstva.

Većina nas živi u uskim okvirima ega. Imamo želje i dok ih zadovoljavamo, ponekad stvarno shvatimo da je moguće proširiti svesnast i poboljšati kvalitet života uklanjanjem ega. Shvatamo da objedinjavanjem svih ljudi u svom biću možemo doseći stanje savršenogjedinstva i harmonije sa čitavim univer­zumom. To je stvarni cilj religije. Kao što nauka oslobadja lično znanje i vodi ga ka univerzalnom, religija oslobadja lićnu sve­snost i premešta je u univerzalnu dimenziju.

15

Medjutim,yogini su uvek tvrdili da postoji još više stanje svesti koje je u potpunosti lišeno svih određenja i oslobođjeno od moralnih, etičkih ili religioznih ograničenja. Da bi postigli taj cilj, oni su izgradili sistematičan pristup koji čoveku omogu­ćava da se razvije do savršenstva, dok istovremeno prolazi kroz različite stupnjve ž�vota.

Iako je čovek podložan neograničenim željama, ambicija­ma i strastima koje ne možemo poreći, duša ili atman je ono što treba da razumemo. Ćoveka ne možemo posmatrati samo kao gradjanina, člana društva, oca ili patriotu, već bi na njegov duh trebalo gledati kao na supstrat svih uloga koje on igra u životu.

Zato su indijskiyogiji i rishiji stvorili ashrame ili stupnje­ve života da bi osigurali uravnotežen i postepen razvoj čovekove duhovne svesnosti od rodjenja pa sve do smrti. Kao što se dan deli na jutro, podne, veče i noć, na isti način je i život bio podeljen na četiri dela u zavisnosti od potreba i prirode svakog od njih.

Ta četiri stupnja poznati su kao ashrami. Reč ashramaje izvedena iz korena shram, što znači raditi. Na čovekov život se tada gledalo kao na stalni napor da se usavrši njegova unutraš­nja svesnast kroz fizički, mentalni i duhovni rad. To je jedina svrha čovekovog rodjenja i on to nikada ne bi trebalo da zabo­ravi. Zato su mudraci klasifikovali čovekov život u četiri progre­sivna stupnja evolucije.

Prvih dvadeset pet godina se smatralo brahmacharya ashramom. Brahmacharya doslovno znači "onaj kojije učvršćen u svesnosti o Brahmanu, ili najvišoj svesti." Taj period je bio posvećen višem izučavanju i sticanju znanja koja su potrebna u kasnijim periodima života. U osmoj godini, decu bi slali u guru­

kul ili guruovu porodicu. Znanje koje su deca usvajala bilo je i duhovno i empirijsko. Učili su sanskrit i duhovne nauke ali i geografiju, matematiku, istoriju, veštinu gadjanja iz luka i vojne veštine.

Tokom ovog perioda učenici su se potpuno posvećivali učenju i služenjuguruu. Guru je svojom mudrošću i iskustvom učenicima pružao čvrstu podlogu u životu na osnovu koje su kasnije sa podjednakom lakoćom prihvatali uživanje i odricanje. Decu su učili da je život hodočašće sa oslobodjenjem kao kraj-

16

njim ciljem. Učenik je zahvaljujući stvorenoj disciplini stalno imao ovaj cilja na umu.

Kada neko jednom prihvati ispravan način života biće mu lako da prebrodi bilo koju životnu situaciju. Medjutim, ako um od početka nije navikao na čvrstu disciplinu nema razloga da verujemo da će nam se kasnije povinovati. Kao što se plamen sve više razbuktava kad sipamo ulje u vatru, tako će se razbuk­tati i um, iskvaren nedisciplinom i neumerenim navikama. Zato je važno vaspitati um od samog početka.

Kada bi sledbenik napunio dvadeset pet godina napuštao jegurulzul i vraćao se kući, ulazeći II drugi stupanj života nazvan grihastha ashram. Grihastha doslovce znaći "domaćin". Taj period je pokrivao sledećih dvadeset pet godina učenikovog života u kojem se on ženio, raruo, zaradjivao novac i tako izra­žavao strasti, želje i ambicije. Na taj način učenik se oslobadjao svoje individualne karme i utirao put sledećem stupnju života.

Kad bi napunio pedeset godina i izvršio svoje porodične obaveze čovek je bio spreman da kroči u treći stupanj života poznat kao vanaprastha ashram. Vanaprastha doslovno znači "stanovnik šume" i to je bio stupanj u kome su se i muž i žena nakon ispunjenja svoje svetovne i materijalne karme, povlačili u šumu i živeli izolovana. Tamo su radili i težili unutrašnjem razvoju preispitujući svoj život i spiritualne vrednosti.

Postepeno su razvijali višu svesnost i pripremali su da udju u poslednji stupanj života poznat kao sannyasa as/u·ama. Sannyasa znači "potpunu predanost ili posvećenje", i u ovom kontekstu, oni su se posvećivali spiritualnom uzdizanju i iskus­tvu. Bio je to život potpunog odricanja i neprestana borba da se individualna duša oslobodi spona koje su je vezivale za ćulni svet.

Ova četiri ashrama ili stupnja u životu bili su deo siste­matskog procesa kojije čoveku omogućio da izrazi svaki aspekt svoje ličnosti j da konačno ostvari cilj zbog koga je i rodjen. Medjutim, maja plete sve gušću mrežu ne bi li zarobila čoveka. Većina ljudi se toliko izgubi u zabludama tako da razne situacije u životu više ne vidi kao stepenike ka višim stupnjevima sve� snosti.

Ljudi izgleda zaboravljaju da uživanje, čulna zadovoljstva, bogatstvo i imetak treba iskusiti i uživati u njima samo da bi

17

izrazili svoju karmu. Kud se to :lavrši, čovek mora transcendirati grube i svetovne želje i potruditi se da stekne viša i trajnija iskustva. Umesto toga, čovek biva potpuno zarobljen svojom karrnom a time je i uvećava. Na taj način on je zauvek zarobljen u beskrajnom krugu života.

Da bi pomogli ljudima da to prevazidju, spisi stare Indije su im savetovali da uživaju u životu ali da zadrže duh neveza­nosti sa krajnjim ciljem da prevazidju te užitke. Na mudracima i svecima bilo kog vremena ostaje da te spise protumače na osnovu potreba generacija koje tek dolaze. Swami SalyanalIda, jedan od vodećih duhovnih učitelja našeg doba, iskoristio je ovu drevnu tradiciju kao osnovu za kw"ma sannyasu.

Savremeni čovek danas nije u stanju da svoj život organi­zuje prema disciplini četiri ashl'ama. Zbog degeneracije društva i religioznih institucija, nema nikoga ko bi mu pokazao put. On ne može jednostavno uskočiti u treći stupanj života - vanpras­tha ashrarn tj. u život u izolovanosti i kontempliranju, kad ispuni svoje svetovne obaveze.

Covek još uvek nosi Jwrrnu i samskare kroz koje evoluira. On nije izgradio čvrst temelj preliminarne discipline. On živi samo radi uživanja i tako više ne prepoznaje pravi smer svog životn. Zato je vanprastha ashram preoblikovan i preusmeren na takav način da razvije višu svest kroz život a ne izban njega. Njegovo bojno polje je njegov život, i on se može nadati većem ispunjenju samo onda kada položi ispit života i shvati njegov

• •

praVI SmIsao. Karma sannyasin ne mora da se povuče II izolaciju; on će

ostati u struji životn. Apsurdno i beskorisno je odbacivati život ako predhodno nismo razumeli karmu i samskare koje ga mo­tivišu. �taviše, km'ma koju je čovek sakupio pratiće ga čak i u njegovom skrovištu u izolaciji. Ona će ga proganjati i mučiti njegov um, i ako čovek nije u slanju dajoj odoli, ona će ga prisiliti da se ponovo vrati u svet.

Karma sannyasaje put koji savremenom čoveku omogu­ćava da odredi svoju karmu i samskare a da pri tom ne stvara nove. U isto vreme karma sannyasa mu omogućava da razvije i izrazi više sposobnosti i mogućnosti koje su mu urodjene.

18

v

ZASTO KARMA SANNY ASA?

Sa pojavom čoveka fizičko telo je došlo do završetka evo­lucije. U ljudskim bićima, zato, dominantni faktor nije više razvoj fizičkog tela nego uma i svesti. Evolucija umaje suptilan proces koji se može potvrditi samo ispoljavanjem viših sposo­bnosti urodjenih čoveku. �to se te sposobnosti više razvijaju i izražavaju, to čovek postaje spiritualniji.

Spiritualnost nije spoljašnji faktor koji je čoveku name­tnut nego je direktna posledica evolucije njegovog uma i svesti. Um i svest evoluiraju u svakom trenutku života. To u nama stvara višu svesnost i mi počinjemo da tragamo za dubljim i značajnijim razlogom postojanja. Ta viša svesnost se odnosi na naš spiritualni razvoj i izraz atmana, duha ili du�e.

Životinjske inkarnacije se uglavnom odnose na razvoj tela i fizičke snage. Prema tome u njima dominira instinkt za samo­održanjem - potreba za hranom, snom i razmnožavanjem. Ni­kada nismo čuli za spiritualnog psa, kravu ili kozu, ili da je ijedna od tih životinja prisustvovala satsangu. Mi, kao ljudska bića sa instiktom za samoodržanjem, imamo i drugu dimenziju ličnosti koja nas čini različitim od svih drugih živih bića a to je um, svest, buddhi i atman. Sa pojavom te dimenzije mi smo krenuli ka višem cilju samospoznaje.

Svako ljudsko biće poseduje osnovne emocije kao što su želje, ambicije, mržnja, strah, bes, ljubomora, pohlepa i td. Medjutim, postoje i viši kvaliteti kojima smo svi obdareni u zavisnosti od nivoa naše evolucije. Oni se odnose na čovekove više sposobnosti i manifestuju se kao razlučivanje, bezstrasnost, nesebičnost, koncentracija i intuicija. Kako raste naša svesnost

19

tako ti kvaliteti postaju sve uočljiviji. Treba naglasili da što um više evoluira u ovom smeru, to postaje spiritualniji.

Spiritualnost počinje onda kada u velikoj meri transcen­dirate niže emocije i razvijete više sposobnosti. One postoje u svakom još od rodjenja, ali kod većine od nas one ostaju uspa­vane ili su ozbiljno zanemarene zahvaljujući našem neznanju. Sve dok te sposobnosti ne postanu sastavni deo našeg života ne možemo se smatrati boljim od životinja. Možemo reci da naSa ljudska evolucija počinje upravo onda kada počne da se ma.llife­stuje ta viša svesnost.

Ako ste došli do tog nivoa i osećate potrebu da taj poten­cijal razvijete u najvećoj mogućoj meri, nužno je da vam se prvo pokaže put. Morate znati kome da se obratite za podršku i pomoć u izrazu više svesnosti, jer će taj proces inače izazvati neuskladjenost, neravnotežu i napetost u vašem životu.

Postoji i drugi aspekt o kome se mora voditi računa pošto on teče paralelno sa izrazom vaših sposobnosti, a toje izraz vaše karme, želja, ambicija, strasti i instiktivnih potreba. Te potrebe su vitalni deo vaše ličnosti kao što su to i spiritualne potrebe. Sve dok su one jake, morate ih zadovoljavati.

Morate dozvoliti i spoljnoj i unutrašnjoj ličnosti da se harmonično razvijaju. Izmedju ta dva spekta mora vladati har­monija,jedinstvo a ne prevlast i izraz jednoga na račun drugoga. Na osnovu toga put harma sannyase je odredjen za one koji su razvili višu svesnost ali su još uvek vezani dužnostima i obave­zama u odnosu na svoju karmu. Karma sannyasa vam pruža šansu da doživite obe dimenzije svoje ličnosti.

Stalno vam govore da budete dobri, milosrdni i saosećaj­ni. Vi želite da budete takvi, ali vam to ne uspeva jer vam nije pokazano na koji način. Dobrota i saosecajnost bi trebalo da se jave kao spontani izraz vaše ličnosti a ne kao potiskivanje negativnosti izazvano izvesnim nametnutim pravilima i ograni­čenjima. Trebalo bi da ste dobri na osnovu svog razumevanja i pravilnog rasudjivanja a ne zato što se bojite kazne ili zatvora.

Medjutim, to se može ostvariti samo ako je um evoluirao i ako omogućimo spiritualnosti da se razvija i izrazi. Taj razvoj bi trebalo da postane aktivan i dinamičan deo vašeg života. On bi trebalo da prožima svaku vašu aktivnost i ne bi ga smeli ograničavati na onih nekoliko minuta molitve ili ispovedanja

20

,

bogu iz straha. Vi ste zastašeni onim što bi se moglo dogoditi ako se ne nagodite sa Bogom. Osećate da ga morate umilostiviti slatkorečivošću inače će te biti prokleti posle smrti.

Čitava uva filosofija je pogrešna. Trebalo bi da se molite za to što je to izraz vaše više ličnosti. Trebalo bi da meditirate doživljavajući to kao izraz više ljubavi i jedinstva koju osečate za sebe i čitav svet. Tek tada ćete naći zadovoljenje u molitvama i meditaciji. Medjutim, ono što se dešava jeste da vi pregradju­jete svoj život i stvarate prepreke umesto da dozvolite životu da slobodno teče. Odvajate spiritualnost i religiju od života, onda kada bi one trebalo da procvetaju kao prirodna posledica načina života kojim ste živeli.

Iz tog razloga karma sannyasa postaje nužna da bi naučili kako da proširite i izrazite svoju višu sposobnosl dok istovreme­no aktivno učestvujete u svetovnom životu. Spiritualnost se mora prvo naučiti i izraziti u životu i kroz život, a ne negde izvan njega. Tek tada će vam život otkriti svoje dublje tajne i misterije od kojih vam jednostavno zastaje dah.

U čuvenom spevu "Bhagauad Gita" koji predstavlja dija­log dva velika ratnika, Krishne i Arjune, Krishna podučava svog učenika Arjunu putu više svesnosti. Radnja je smeštena na bojnom polju Kurukshelri. Stotine projektila lete svuda una­okolo a čak i usred ratnih razaranja Krishna ukazuje Aljuni da čovek uvek treba da dela na osnovu više svesnosti, bez obzira o kakvim aktivnostima se radi. Bojno polje je isto toliko sveto kao i crkva ili hram. Kris/uza prekoreva Aljunu govoreći mu da će shvatiti šta je spiritualnost samo onda kada nauči da dela smireno, uz različivanje i ispravan sud dok se suočava sa najve· ćim problemima u životu.

Nemojte ni za trenutak pomisliti da ćete postati spiritu­alni negirajući život. Ne, život je bojno polje, Kurukshetra za svakoga od vas i na vama je da odlučite kojim će tokom krenuti vaš život.

21

KRAJNJE ODREDIŠTE

Jednog dana su dva prijatelja u potrazi za spiritualnim znanjem, odlučila da otputuju u Indiju. Oni su odavno tragali za dubljim smislom postojanja i, nemoćni da ga pronadju, odlu­čili su da ga potraže na nekom drugom mestu. Nakon što su pročitali nešto o indijskoj raznolikoj kulturi i tmdiciji javio im se snažan oseĆllj da će usred svih njenih misterija naći odgovor na pitanje kako da dosegnu vrhovni smisao životn.

I tako su sve isplanirali i pošli na put. Na prvoj usputnoj stanici izašli su iz aviona da vide šta bi laj grad mogao da im ponudi.Bio je to divan grad, uzbudljiv, pun avantura i jedan od njih je rekao: "Zašto ne bi osulli ovde nekoliko dana; možemo se malo zabaviti a zatim ćemo krenuti dalje, za IndUu?" Iako je drugi čovek oklevao, na kraju je pristao i potražili su prenoćište.

Tokom tih nekoliko dana stekli su prijatelje koji su im pokazali grad i koji su ih, kad je došlo vreme za odlazak, nago­varali da ostanu malo duže. I na kraju, ono štoje trebalo da bude samo privremeno zaustavljanje od nekoliko dana, pretvorilo se u krajnje odredište. Postepeno su izgradjivali prijateljstva, ože­nili se, obezbedili položaj i stekli imovinu i zapetljali se u zamke luksuza i komfora. Veze su postajule sve jače i čvršće sve dok na kraju nisu postali potpuno gluvi i neosetljivi za glas duha koji ih je ranije potsticao na put u Indiju.

Zivot je tekao dalje i oni su se sve više vezivali, pogrešno smatr1'\iući svoje odnose za ideale kojima su ranije težili. Ali, na kraju su počeli da se suočavaju sa teškoćama života i ono što je jednom bila prijatna situacija, pretvorilo se u noćnu moru.

22

�ono:,o se uvukla u život frustracija, razočaranje i besmisao, a žlvot je opet izgledao uzaludan.

Prošlo je mnogo godina do tada i vezanosti su duboko prod�le II njihove umove i prirodno, pojava razočaranja uzroko­val� je mnogo bola. Sumnje i pitanja koja su privremeno bila pottsnu� �onovo s.u ��čela da �zranjaju i da ih proganjaju. Bili su zbunjem. rastr?j�nl l uznemlreni; sasvim normalna reakcija . Ovo s: de�va većml od na� u životu. Svi smo uhvaćeni u zamke porodice., .Imetka, statusa, Imena i u nekom trenutku oni će nas savladati l zagospodariti našim životom. Onda oseĆ3mo da smo vezani lancima, �gušcni obavezama i očajnički tražimo izlaz .

. Sad� d?lazlmo .do n�jzanimljivijeg dela priče, a to su po­�Iedlce ko�� je ova sltuaClja ostavila na ta dva čoveka. Dok je je.?an od n��h potpuno podlegao vezanostima i postao zavisan od njlh, drugIje reagovao drugačije. Onje Citav dogadjaj sve vreme sma�r�o pro.l.azn.im trenutkom na životnom putu. To je bila igra u kOJOJ on nIje biO rob već gospodar.

.. Iako)e prihvatno sve užitke koje je omogućavala ta situ­aCija, on nIJe potpa?po� vla.st za�odljivih čari koje su lako mogle ?a g!l �obe. O� nije bIO hlpnottsan sjajem i dražima onoga što lm )� Žlvot .vehkodušno pod8l.'io. Shvatio je da je na kraju krajeva, to bIlo .sam? trenutno �skustvo i da kad ono prodje on mora da nastavI sVOJ put ka krajnjem odredištu. . . Kad su počele da se javljaju neizbežne traume i krize on J� biO � stanj� d� se izvuče. iz .njih bez ozbiljnih povreda svoje hčnos�l, uma l ŽIVO� . . Medjutl.m, drugi čovek koji je prolaznu smetnju uzeo za krajnje odredište. bioje nepovratno uzdrman. Potpun? se izgl.lb�o i nije više mogao da povrati svoju ravnotežu. �os�o Je nell:l'otlčnn, ps.?hotičan, šizofrenik, i pokušao je da lzvršl samoubIstvo. on nIje mogao da se nosi sa tim.

P�'Vi je bio Iwrma sannyasin, a drugi prosečan čovek. Postavlja se pitanje koji od njih vi želite da budete? Da li želite ?� do�olite da vas grubost� i složenosti života unište i obogalje �h želite da budete spremnI da se suočite sa bilo kojom situaci­jom?

Drugi č?vek je u poč�tku .bio potpuno opijen svojom sre­ćom a kad ga je ona napustila nj�gova opijenost se pretvorila II

bu�erang strašne razočaranostI. On se njihao kao klatno od n8Jveće sreće do najdubljeg mraka. U stvari on nije vladao

23

nijednim iskustvom, ni prijatnim ni neprijatnim. U oba slučaja bioje rob, sluga koji igra po melodiji sudbine.

Medjutim, drugi ćovek, karma sannyasin, doćekivao je obe situacije sa istim nepomućenim mirom i uravnoteženoŠĆu. U sreći se nije izgubio, u nesreći je zadržao ravnotežu. Sudbina nije mogla da uzdrma njegove Cvrste temelje; on je vladao obema situacijama i iz njih je izaMo kao pobednik, osvajač.

Vi morate sami za sebe doneti važnu odluku da li želite da ostanete rob koga nemirni okean života baca tamo - amo ili želite da budete gospodar, arhitekta svog života. Ako želite da vladate dogadjajima u svom životu, onda morate pronaći filoso­fiju i cilj koji će vas stalno potsećati na vaše krajnje odredište.

Vaše odredište je negde drugde, ali vi dogadjaje u svom životu smatrate za krajnji cilj. Bez sumnje ti dogadjuji igraju važnu ulogu II vašem životnom putovanju. Oni će vas naućiti mnogim stvarima, ali su sVl'sishodni samo dotle dok vam služe kao podsetnik i ojaćavaju vašu rešenost da stignete do krajnjeg odredišta. Ako to nije slućaj, dogadjaji izneveravaju svrhu zbog koje su se javili i više nisu značajni.

Na odmoru uživate u kamforu dobrih hotela i koristite njihove podobnosti do maksimuma, ali kad se vratite kući to vam ne donosi nikakav bol, neugodnost ili tugu. Na isti naćin su sva iskustva u životu bilo prijatna ili neprijatna, stepenici ili prepreke koje morate preći na putu ka svom krajnjem odrediš­tu.

Na svom putu se možete izgubiti tek onda kada te doga­djaje počnete da smatrate za kulminaciju svog života. Pogrešno ih smatrate za stvarnost. Pogrešno ste razumeli da je sve oko vas trajno. Nestalnost je gruba stvarnost, ali u svojoj opijenosti životom vi se zavaravate da smrt može napasti samo vašeg suseda ali ne i vas.

Jednog dana je ministar na dvoru kralja Janake kojije bio veliki mudrac, svog vremena upitao kralja: "Šta je po vašem mišljenju najćudnije na ovom svetu?" Kralj se nasmejao i rekao: "Pa, po meni najčudnije je to što svakog dana širom sveta umire hiljade ljudi a uprkos tome svako od nas misli da je baš on besmrtan!"

To je istina. Vi razumete prolaznost života a opet, namer­no ignorišete to razumevanje, i kad teškoće i nesreća zukucaju

24

na vaša vrata vi lliste u stanju da se su06te sa njima. Kao noj zakopavate glavu u pesak i nadate se da će to proći. Ali, koliko dugo ćete još biti noj? Jednog dana neko će vam prerezati vrat i krv će poteći svuda unaokolo.

Nema koristi od ignorisanja lekcija kojima život pokuMva da vas stalno iznova nećem u naući, time što sakrivate glavu u pesak. Nema smisla ni zanemarivati svoje obaveze i tražiti utočište živeći u izolovan osti. Sa životom se motare su06ti hrabro, odlučno i morate ojačati svakim novim iskustvom, pri­jatnim ili neprijatnim.

Važno je, dakle, ne negirati život. Treba ga prihvatiti, teći sa njim, u<::iti od njega, razvijati svesnost u sebi kroz svakodne­vne situacije i životna iskustva i time ojačati svoju sposobnost da iz svega izlazite kao gospodar. Karma sannyasin pokuMva da ostvari upravo to. On u potpunosti prihvata svoje obaveze, dužnosti, zanimanje i trudi se da im odgovori najbolje što može. On ne pokušava da pobegne od života, nego ga koristi da bi razvio svoju unuturnju snagu i nameru, da bi jednog dana stigao do svog krajnjeg cilja.

U suštini, on uživa u životu, ali uz višu svesnost. On pati, ali opet, uz višu svesnost. On ne dozvoljava situacijama i doga· djajima da ga iskorišćavaju. Čak štaviše, on sve u životu koristi do maksimuma u korist svog razvoja kao pojedinca u potrazi za krajnjim ciljem:

•

25

•

CITAV SVET JE POZORNICA

Kao kanna sannyasin vi ne morate ništa da izbacite iz svog života, štaviše, morate mu dodati neke stvari. Postoje dve staze pomoću kojih čovek moće stiči do prosvetljenja ili više svesnosti. Staza nivriti (nivritli) . neučestvovanja ili odricanja, koja odgovara samo izabranoj nekolicini , i staza pravriti (pra­vritti) - staza potpunog učestvovanja, a to je u stvari put karma sannyase.

Zahvaljujući snažnom uticaju nasledjene karme, mi smo motivisani da u životu delamo. NaSa karma je ta koja poprima oblike želja, ambicija i strasti. Ove karn�e se moraju istrošiti pre nego što nastavite životno putovanje. Nema svrhe poricati da srno nešto drugo do izraz karme. Bilo bi pogrešno potsticati način života koji bi potisnuo našu karmu i kasnije prouzroko­vao mnoge nevolje II životu.

Ako je vaša karma da budete bogati, onda bez sumnje treba da stičete bogatstvo. Ako vam je karma da budete slavni, II tome nema opasnosti. U isto vreme, treba da shvatite da su vaš položaj i pozicija II životu samo izraz te karme. Kada sejedna odredjena karma istroši, ta situacija će spontano nestati. Tako bi trebalo da prihvatite i pozitivnu i negativnu karmu, a II isto vreme da se trudite da negarivne karme zamenite pozitivnijim.

Karma sannyasin ne negira ništa u životu i ne odriče se ničega, što je posledica dubljeg razumevanja izraza i toka nje­govog života II odnosu na karmu, Zaradjuje novac, živi dobro, lepo se oblači, uživa u životu isto kao i svi drugi i ima porodicu koju voli. U stvari, ne postoji ništa što on, kao karma sannyasin, ne treba da iskusi. Ali, u isto vreme, on je stalno svestan

26

uzviše�og cilja živ?la kojim živi. Ako je život prema njemu naklonjen, on to pn hvata, a ako nije, on ostaje smiren. Zato što shvata da u svakoj situaciji sa kojom se suočava, postoji lekcija koju treba da nauči.

Odricanje je moguće samo za one koji su uklonili veći deo svojih �?-�mi,. baret;n o.

ne koje sujače i dublje ukorenjene, ili za one kOJI l:r:naju .volju

.I.�nagu uma �a se suoče sa odricanjem

uprkos željama I ambiCIJama. Kakvaje korist od toga da se svega od�eknemo � onda da budemo progonjeni osećanjem kivice i ž�lJo� za onim što smo izostavili iz života? Ne, život se mora žIveti u harmoniji a ne II napetosti i uznemirenosti.

Verovatno će u jednom trenutku ideja o povlačenju u neku usamljenu pećinu izgledati vrlo privlačna, kao balsam za umorne oči, ali od misli i briga koje će vas proganjati dan i noć !le mo�e se pob�ći. One će vas pratiti čak i u pećini koju st� Izabrali za skloDlšte. One će vas proganjati i u trenucima raz­mišljanja i umesto da u samoći steknete mir, bićete još rastrza­niji i frustriraniji. Bolje je ostati aktivan izražavajući i elimir;tišu�i želje, nego tražili sklonište u samoći i odricanju i pri tom VIdeti da se vaš um uvek bavi stvarima koje ste ost.avi1i iza sebe.

. Ne, odricanje nije rešenje za one koji su još pod vlašću svo�e karme. O�govor leži II aktivnom učestvovanju u životu, ali sa Jed�om razlIkom. Prvo treba da razvijete svesnast o sebi i svom Životu tako da ste u stanju da razaznate šta život pokušava da vam kaže. Upoznajte svoje snage i slabosti, kako reagujete u p�ijatnim i neprijat.nim situacijama. Procenjujte svoje vezano­sti, neuroze, emocije kao što su ljubav, mržnja, bes ljubomora i .gledajte šta ih izbacuj� na p.ovršinu .

. Po

.stajete ;vedoci svo�

ŽIVOtn. Potpuno učestvuJte u ŽIvotu, ah u Isto vreme svedočite svim njegovim dogadjajima. Ovo je najbolji način da upoznate sabe i da razvijete višu svesnost u odnosu na život.

. Drugo, morate pronaći način da izrazite svoju karmu, a da u IstO vreme ne gradite novu, koja će uticati na vašu budućnost. To j.e veliki pr.oblem. Sajedne strane, karma se izražava i na taj na�lll oslobadja, a sa druge strane, stvarate novu. Sve to izgleda neIscrpno, kao beskrajni lanac. Kako izaći iz njega? Jedini odg?vor za toje da odradite svoju karmu tako da potrošite staru a pn tom ne stvarate novu.

27

I

i

Da bi to postigli sebe morate smatrati za glumca II velikoj filmskoj produkciji. Igrate mnoge uloge: muža ili žene, oca ili majke, sina ili kćeri, poslodavca ili zaposlenog, poslovnog čove­ka ili političara. Toliko puno uloga! Nije vam potreban tekst, pamtite svaku reč, a čak i uživate li svojim ulogama, ali II isto vreme postoji i jedan deo vas koji ne učestvuje II onom što radite. Taj deo ostaje nevezan. Njega ne zanima ishod predsta­ve, već jednostavno uživa II izvodjenju.

Isto kao što glumac nije pod uticajem tuge i radosti karak­tera koji tumači, na isti način i vi treba da budete nevezani za uspone i padove II životu. Tako svoju ulogu II životu smatrajte za dužnost II kojoj neizmerno uživate i koju ispunjavate efika­sno i tačno, ali II isto vreme ne rasipajte svoju energiju brinući o rezultatima i nagradama koje proizilaze iz vašeg uloženog napora, Takodje, ne gubite ravnotežu dolaskom svake radosti ili tuge sa kojima ćete se suočiti,

Ako porazgovarate sa nekim ko je potpuno obuzet svojim poslom, ko voli svoj posao i smatra ga izrazom svog života, on će vam reći da u radu uživa toliko da potpuno gubi iz vida nagradu koju bi trebalo da dobije za svoj uloženi napor, Za njegaje rad najviši oblik ljubavi, predanosti, žrtvovanja i najplemenitija manifestacija života, Cinjenica da on. toliko uživa u svom radu stvara nevezanost u odnosu na plodove truda i rada kao što su ime, slava i bogatstvo.

To su sporedni proizvodi uloženog truda; oni ne bi trebalo da budu motiv vašeg delanja. Izvršavanje vaših obaveza breba da teče bez obzira na nagradu koju ćete primiti. Naravno, sve koristi stoje vam na raspolaganju,ali one ne bi trebalo da odre­djuju i da utiču na vaše delanje. Vaše delanje je vodjeno samo čistim i nesebičnim motivima u svakom trenutku i u svakoj oblasti života, Ne radite teško da bi zaradili više novaca ili stekli ime i slavu. Ne volite svog muža, ženu ili decu zato što će vas oni voleti za uzvrat. Ne činite milosrdna dela da bi ljudi uzdizali i poštovali vašu dobrotu. Izvršavajte ih iz osećaja dužnosti i odgovornosti.

NagFada koju za to primate je slučajna. Ne morate sebi uskratiti uživanje u plodovima rada. Iskoristićete ih do maksi­mumaisto kao što bi uživali u njima da ste radili sa očekivanjem. Zahvaljujući vašoj nevezanosti vama ne dominiraju nagrade niti

28

su one središna tačka vašeg života. Ono štoje važno nisu stečena zadovoljstva nego osećaj dužnosti i svesnosti koje osećate prema svojim obavezama. Drugim rečima, vi radite nesebično, ne ve­zujući svoje misli na ishod svoga delanja, nego se potpuno koncentrišete na sam čin. Onda će vam plodovi rada izgledati još sladji i prijatniji i tokom vremena moći ćete da uživate u njima 8 da pri tom ne postanete njihova žrtva.

Stvar je u tome da sva patnja i nesreća sa kojima se suočavamo u životu nastaju zbog naše vezanosti i zavisnosti od zadovoljstva. Naša energija i misli se rasipaju zbog anksioznosti oko nagrada koje očekujemo zbog uloženih napora. Sa vezanoš­ću dolazi patnja zato što se bojimo gubitka onog za šta smo vezani. Čak i ako zaista steknete objekat za koji ste se vezali, zauvek ćete živeti u strahu da ćete ga izgubiti, Uz to, čest je slučaj da vam objekat za koji ste se vezali ne pruža onoliko zadovoljstva koliko ste očekivali.

To donosi neizmernu patnju i vi ste primorani da svoju nesreću prenosite i na druge lj ude, tako da negativno utičete i na njih i na sebe. Sve ove aktivnosti grade sve više i više karmu i zadržavaju se u vašem umu kao samskare. Što se više izlažete tom beskrajnom krugu, samskare postaju svejaće i onda prime­tite da to više ne možete da trpite. Ali ako svoju karmu izraža� vate sa stavom unutrašnje nevezanosti i nesebičnosti, onda trošite svoju }wrmu a pri tom ne stvm'ate novu.

To je vrlo suptilna filosofija ali ona igra važnu ulogu u vašem životu i zato je morate pravilno razumeti. Sve što radite stvara km'mu i u pokušaju daje izrazite vi neprestano stvarate novu. Ta karma utiče na vaš život, lićnost i emocije, i zato morate pravilno odabrati svoje aktivnosti. Medjutim, nisu samo aktivnosti važne, nego je to i stav koji imate prema njima. Ako aktivnosti nisu motivisane očekivanjem nego osećanjem dužno­sti i odgovornosti onda ne stvarate novu karmu uprkos tome što ste uključeni u život i uživate u njegovim darovima.

Treba pomenuti jednu važnu stvar, a to je da čitav ovaj proces nevezivanja, nesebičnosti i višeg razumevanja treba da se dešava unutar vas, Niko ne mora da zna šta vi mislite ili radite u životu, to je vaša lična stvar. Spolja gledano, vi ste ista osoba. Uživate u svemu; ni sebi ni svojoj porodici ne uskraćujete ništa,

29

Vi niste ni asketa ni pustinjak. Vi ste deo društva kao bilo ko drugi.

Medjutim, unutar sebe vi puno toga sečete i podsecate. Trudite se da kroz više razumevanje i svesnast odbacite sva osećanja koja su protiv života. Ćitav svoj život smatrajte za dužnost ili obavezu koju prihvatate sa radošću, ali niste zavisni od rezultata koji se mogu postići izvršenjem te obaveze. Nara· vno, taj stav se ne može steći preko noći. To je proces koji počinje inicijacijom u karma sannyasu i mogao bi potrajati do kraja života. Ipak, sve zavisi samo od vaše iskrenosti i pogleda na život.

30

KA RMA

Zakon karme odredjuje vaše rodjenje, položaj i okolnosti pod kojima ćete živeti. Reč karma dolazi od korena "kri" što znači aktivnost. U ovom slučaju kamHL definišemo kao akti· vnost kojoj prethodi odredjeni uzrok. Svaki uzrok ima neku aktivnost za posledicu. 'T'ujednostavnu činjenicu možemo vide­ti svuda oko nas. Posejete seme; ono proklija i izraste u drvo koje donosi plodove. Plodove pojedete, seme pada na zemlju i taj proces uzrokuje da izraste drugo drvo. Taje beskrajni lanac uzroka i posledice. U svakom slučaju, vidimo da svaki rezultat opravdava svoj uzrok.

U mnogo čemu na slučan način i svaki pojedinac ima potencijalno i uspavano seme harme koje se odnosi na mnoga dela počinjena li prošlim životima i mora se izraziti tokom ovog života. Ako posejete seme jabuke ono će izrasti samo u drvo jabuke i ni II šta drugo. Isto kao što će semejabuke stvoriti samo jabuku tako je i vaša karma ono što odredjuje da li ćete biti bogati ili siromašni, lepi ili ružni, zdravi ili bolesni, slavni ili nepoznati, sannyasin ili domaćin. Vaše delanjeje ono što odre· djuje vašu budućnost i na osnovu toga doktrina lmrme nas uči da pravilno biramo svoje aktivnosti.

Medjutim, kako je karma vašeg tekućeg života već odre· djena, vije morate proći. Zato morate ispuniti obaveze i izvršiti dužnosti koje se zahtevaju od vas da bi mogli da izrazite tu karmu. Svako od nas je rodjen sa odredjnom svrhom, odredje· nom dužnošću, ciljem, i upravo je ispunjenje toga ono čemu svesno ili nesvesno težimo. Taj cilj je rezultat samskara, ilj

31

iskustava koje smo sakupili u prošlom ili ovom životu, ili čak onih koje smo naslcdili od svojih roditelja.

Modernim naučnim jezikom samskara se definiše kao arhetip. Isto kao što seme sadrži arhelip voća u koje će izrasti, na isti način i vi imate arhetipove koji su utisnuti i uskladišteni u vašoj psihi. Sv3ko iskustvo, ma kako malo i beznačajno bilo, stvara arhetip ili samskaru. Te samskare boje vaš karakter, ličnost i tako utiču na vaš život. Hrana koju volite, odeća koju nosite, ljudi koji vam se dopadaju, talenti, hobiji, emocije, snaga, slabosti - sve je to rezultat ovih sams/mra.

Mozak neprestano prima, dešifruje i uskladištava infor­macije. Taj proces se odvija svakog trenutka, čak i onda kada ga nisle svesni. Na primer, beba u kolevei može biti indirektni ili nesvesni svedok ubistva svoje majke. Ona ne razume šta se dešava zato što ima samo devet meseci ali jedan deo njenog mozga je zabeležio to iskustvo i tokom vremena ono će se oblikovati u samskaru. Kasnije, u životu, tasamskara će možda eksplodirali i izraziti se kao deo ličnosti.Ta osoba to možda neće povezivati sa tim dogadjajemjer ga se neće svesno sećati, ali taj čin je ipak ostavio trag.

Druga važna činjenica je to da te samskare nisu uskladiš­tene u obliku iskustva kroz koje ste prošli. Kad bi to bio slučaj bilo bi vrlo lako razumeti misteriju samskara. Ako rasečele jabukovo seme, hoćete li tamo naći veliko drvo? Ne. Na isti način te samskare postoje u obliku simbola i oblika i ponekad se pojavljuju na način koji uopšte nema veze sa dogadjajem koji ih je izbacio na površinu.

Snovi vizije i iskustva u meditaciji su rezultat samskara koje ste sakupili. Neke su duboko zatrpane i da bi ih proživeli morate duboko ući u sebe. Druge se izražavaju lakše. Neke su vrlo mećne i eksplozivne i ostaju sa vama dugo vremena. Neke su slabije i ne primoravaju vas da nužno delate na neki odredjeni način.

Ako ste užasno agresivna osoba to je zbogjakih samskara u vama. Ako ste dobri i milosrdni, onda je to opet rezultat samskara. Ako ste popularni i svi vas vole, zahvalite svojim samskarama, a ako ste prezreni i odbačeni za to su krive opet vaše samskare. Vi ste arhitekta svojih samskara a time i svog života. Iako imate mogućnosti da utičete na svoju budućnost

32

time što ćete stvarati ispravne samskare, u ovom trenutku morate proći kroz ishod svega onog štoje već sakupljeno unutar vas.

Doktrina karme tvrdi da postoji tri vrste karme, sanchit karma, kriyaman karma i prarabdha karma. Da bih vam to predstavila daću vamjedan primer. Strelac vadi strelu iz tobolca i cilja. Pošto je nanišanio odapinje strelu koja ide pravo ka svom cilju i pogadja.

Strela II tobolcu je sanchit kamw, uskladištena karma koja još nije počela da sazreva. Strela u ruci, nanišanjena na cilj je kriyaman karma; onaje još pod kontrolom i još nije odapeta. Od strelčeve odluke zavisi da li će odapeti strelu ili ćeje vratiti u tobolac. Mejdutim, kada je strela već odapeta ona ide pravo ka meti i niko joj ne može promeniti put. Ona mora stići do cilja. To je prarabdha karma.

Mi smo dakle, rezultat svoje karme i moramo joj se povi­novati. Medjutim, mudri su i dok odradjuju svoju karmu, svesni njene svrhe. Ako radite protiv svoje karme, stvorićete sukobe, napetost i ako niste jaki lako ćete pasti. Zato je rečeno da ako je vaša karma da budete domaćin i da živite svetovnim životom, onda to treba i da uradite. Nema potrebe za odricanjem dok je vaša karma još jaka, ali istovremeno bi trebalo da razumete da je vaš život kao domaćina prilika da se odradi vaša karma. Onog trenutka kada se ta karma potroši, bićete slobodni; bićete oslo­bodjeni te dužnosti ili obaveze.

Karma sannyasin treba da svoje učestvovanje u životu posmatra kao izraz svoje harme. Tako to postaje deo njegove dharme ili dužnosti. On je ne srne prevideti ili zanemariti. Svako iskustvo može biti iskorišćeno kao stepenik ka višoj evoluciji. Karma sannyasin živi kao običan domaćin iskušava­jući sve, ali istovremeno koristeći sva svoja iskustva da povisi svesnast i time dodje na nivo gde više ne stvara karmu.

On svoju karmu izražava kao i bilo ko drugi, ali zahvalju­jući svojoj višoj svesnosti, cilju, posvećenosti i pravilnom razu­mevanju života on je u stanju da se oslobodi karme, zakona uzroka i posledice. Tada se on može odreći ili uraditi šta god hoće. Medjutim, do tada on mora živeti svoj život i doživljavati ga potpuno kao karma sannyasin.

33

ŽIVOT TREBA ŽIVETI

Od trenutka kad ste došli na ovaj svet primorani ste da delatc. �a nemate ž�lje da delate ne bi ni došli na ovaj svet. Ali, kao arhltekta svog života morate doneti čvrstu odluku u vezi sa tim kakav ćete život scbi kreirati. Zapamtite da ste vi jedini tvorac raja ili pakla u kome živite.

Život u kom ste se rodili je sredina u kojoj ćete izraziti svoje više sposobnosti i uspavani potencijal. Život je kovćeg sa blagom, pun šansi, ali kada shvatite njegovu važnost, veći deo životaje već prošao. Tajne, misterije, blaženstvo, nebo · sve vam je to na dohvat ruke u ovom životu, ali vi to sve propuštate zbog nedostatka sposobnosti razlikovanja. . �s�rićaću. vam priću koja će to ilustrovati. Jednog jutra

nbar JeJoš pre Izlaska sunca otišao na reku. Kraj obale je osetio nešto tvrdo pod nogom. Podigao je zavežljaj i preturaj ući po mraku zaključioje daje to džak pun kamenja. Čekajući da svane da. b� �.apočeo sa s.vojim svakodnevnim poslom , zanesen u svoje mIs.h I ophrvan blgama3c.

odsutno je uzeo jedan kamen iz vreće i baCIO ga u vodu. Plop! Cuo se zvuk. Zamislio se nad tim i bacio drugi kamen. Da bi se zabavio, pobacao je skoro svo kamenje iz vreće.

Sunce se polako pojavljivalo i kad se razdanilo ribar je već pobacao sve iz vreće sem jednog kamena. Srce samo što mu nije stalo kad je video da je to bio, blješteći u punom sjaju divni dijamant. Ribar je prokleo sebe kad je shvatio da je u mraku �zgub �je� ujadikovkama pobacao dragocene dijamante. Očajan: Jecao Je I skoro poludeo od žalosti. Slučajno je naišao na veliko

34

bogatstvo kojeje moglo da ga usreći II životu, ali II mraku gaje ne znajući izgubio.

za većinu od nas jošje mrak unaokolo. Vreme leti a sunce još ne izlazi. Mi rasipamo dragocenosti života ne shvatajući koliko su vredne. Život je vreća sa dragim kamenjem ali u mraku i neznanju mi prihvatamo zdravo za gotovo da život nije ništa drugo do gomila obićnih bezvrednib oblutaka. Ako imate um koji vidi, primetićete da u životu ima mnogo dobrog. Svaka situacija je rudnik bogatstva, ali vi to smatraLe običnim kame· njem i odbacujete je.

.

Kroz život ste oblikovani načinom na koji mislite. Kona· ćno vaši stavovi prema svim dogadjajima i situacijama u životu su ono što vas stvara ili oblikuje. Oni menjaju i oblikuju vaS život pomažući vam da probudite svoju dušu. Vaš stav prema životu utiče na vaš put dalje evolucije. Kad shvatite da je vaš slav prema životu ono šo oblikuje budućnost, možda ćete istog tre· nutka promeniti naćin mišljenja i poćeti da posmatrate život sa drugačijeg stanovišta.

Vidite, problem nije u vašem mužu ili ženi, deci, roditelji. ma, domu, imetku, srećni m ili nesrećni m okolnostima; on leži u vama. Promenite sebe i automatski ćete promeniti ćitav vaš život Isto kao što se celi svet kupa u svetlosti izlazećeg sunca, tako i vi možete osvetliti svoj život snažnim plamenom razliko· vanja i pravilnog razumevanja.

Mi obično verujemo da je religiozno sve ono što se supro­stavlja životu. U ime religije podučavaju nas da negirarno život. Stalno nas prekorevaju zbog ućest.vovanja u životu i potseĆ8ju na posledice koje ćemo snositi posle smrti. Ali, ako vi niste u stanju da opravdate svoj život, kako ćete se nositi sa onim što dolazi posle smrti? Pripreme za smrt treba da se obave u životu. Ako i postoji drugi život posle smrti, i tamo ćete se suočiti sa onim što ste doživeli u ovom životu. Od toga se ne može pobeći, ćak i da se odrekne te i negirate život

. Obožavat� žjvo� najveća je sadhana. Iskoristiti život je naJveća čast kOJU sebi možete ukazati. Onaj koji propusti život, sigurn.o �e propustiti i sve drugo. Ali, tedcncijaje upravo supro� tna. VI Život smatrate za sudski proces. U detinjstvu i mladosti nije vam pruženo pravo obrazovanje i osnova za budućnost. Šalju vas u škole da naučite abecedu a u stvari ne učite ništa.

35

Kad dodjete do krize vi se lomi te. Onda pocinjete da plačete i jadikujete, gubite iluzije i mislite da je život nepravedan.

Ako vas je život naterao u očaj onda za to zahvalite svom nečistom opažanju. Život hi . mogao da vas zaspe srećom kad bi znali kako da ispravno živite. Ali da bi naučili da tako živite i da steknete sreću morate promeniti način miSljenja. Put Iwrma sannyase vas uci upravo tome. Karma sannyasa ne znači odba­civanje života . Ona od vas ne traži da životu okrenete ledja nego da ga hrabro prihvatite. Karma sannyasa nije bekstvo, to je put u kome čvrsto grlima život. Ona je potpuno ostvarenje života. Zato kanna sannyasin svom životu daje duhovni cilj i smer. On pocinje da shvata da je za duhovnu evoluciju nužno prvo razu­meti dogadjuje i okolnosti u životu. On postaje aktivni učesnik života menjajući i uzdižući svoje ciljeve, ideale i smisao.

Ono sto na kraju odredjuje čovekov karakter i izdvaja ga kao posebnu individuu, je njegova namera. Nije značajno ono Sto radite, većje bitna namera sa kojom neSto sprovodi te u delo. Za vaS razvoj nužno je da živite potpuno, ali u isto vreme smisao svega toga treba da vam je uvek jasan. Kad osnivate porodicu, zbog čega to činite? Može biti nmogo razloga. Namera običnog čoveka je produženje vrste i uživanje, ali namera čoveka više svesnosti, karma sannyasina, sasvim je drugačija.

Prostitutka se može obogatiti od svoje profesije ali ipak može imati plemenite namere. S druge strane, svestenik se može po ceo dan moliti u hramu ali njegova namera ne mora. biti čista i plemenita. Lopov može opljačkati hiljade ljudi svakog dana ali, možda je njegova namera da nahrani gladne i siroma­Sne. BogataS može davati novac mnogim milosrdnim organiza­cijama ali njegove namere mogu biti sasvim nemilosrdne.

Zato karma sannyasa počinje ponovnim odredjivanjem cilja i smera u životu. Taj novi cilj je povezan sa razumevanjem da su sve stvari u životu. bez obzira da li se radi o običnim ili izuzetnim i suptilnim, samo stepenici ili privremena zaustav­ljanja i moraju se sagledati u tom svetlu.

36

•

•

ŠTA JE NEVEZANOS T?

Uobičajeno je verovanje da se neko mora svega odreći da bi bio nevezan. 1'0 je jako daleko od istine. Nevezanost ne znači odricanje i čovek može steći nevezan um ćak i dok poseduje i uživa u svom luksuzu sveta. Nevezanost je mnogo dublje stanje uma od običnog odricanja ili negiranja života. U stvari, nema garancije da je neko ko se odrekao sveta stvarno nevezan. On joS može nositi sa sobom svoje vezanosti u potsvesnom umu.

Nevezanost ne znaći ni ravnodušnost ni odbijanje. Mi obićno mislimo da će nevezana osoba biti ravnoduSna prema ljudima oko sebe i da će bili odbojna prema svemu onom čega se odrekla, ali to nije tako. Nevezanost je moguća samo za one koji ostaju neuzdrmani u svakoj životnoj situaciji. Stvarno je nevezan samo onaj čovek koji ostaje uravnotežen i smiren i II

uspehu i u gubitku, i tl mržnji i u ljubavi, i u bolu i II 7..adovolj­stvu.

Vezanost je ono Sto donosi iskustva sreće i nesreće. Sa vezanoSću se javlja zavisnost od objekta za koji smo se vezali, a sa zavisnoSću dolazi ropstvo - Lada ste pod vlaSću svoje vezano­sti. Ako je objekat za koji ste se vezali van vaSeg domašaja vi očajavate i žudite za njim. Zalim, ako i uspete da ga steknete, živite u stalnom strah u da ga ne izgubite. Time vaSa sloboda izraza ponašanje i pogled na život postaju ograničeni i nečisti.

Sa zavisnoSću se javlja ideja posedovanja, ideja vlasništva - moja kuća, moja kola, moja porodica, moj imetak. Taj osećaj vlasništva je rezultat funkcionisanja nižeg ega, Sa svakom no· vom stvari koju steknete vaš ego jača sve dok na kraju stvari ne zagospodare vama i počnu da vam kontroliSu život. Vaša dela,

37

misli ono što volite ili ne volite, osećanja i želje · sve je to pod domi�antnim uticajem ega. Ako zbog suro�e ruke sudb.ine vaš imetak ili vezanost dodje II opasnost, vi gubIte kontrolu I može­te i da poludite. U mesto da ste gospodar svog imetka, vi ste njegov rob zbog snage vaše vezanostI.

Ako zamislite sliku ogromnog čoveka kojije tako privezan za zemlju da uopšte ne može da

. s� d�gne (mo?-da bi Guliver bi�

savršen primer) to će vam datI IdejU kako JC čovek sputan � ograničen lancima vezanosti. On jednostavno ne

. mož� umaĆI

mukama pobeda i poraza. On je žrtva svak� slh13cIJe. �� klatno, on se njiše od nadahnu�a d� tug�, �h nema

. sn�ge Ih

sposobnosti da kontroliše posledice tIh uticaju na svoJu lIčnost. I naravno, posle nekog vremena on se oseća smrvljen i uništen.

S druge strane, nevezanost razvija slobo�u misli, .re�i i dela. Ona vas oslobadja od spona koje vas vezuJu za uobIčaJen nivo svesti. Nevezan čovek može uživati u bilo čemu; može sticati bogatstvo i ime, podizati porodic.u .ko�u v�li: upravljati velikim biznisom, čak i carstvom. ZahvaljujućI svoJoJ nevezano­sti on nikad neće zavisiti od tih stvari. On uživa U svemu kao gospodar a ne ka� rob. On razvija un

.utr�šnju. slobody il.i neza·

visnost koju mu filko ne može od':izetl. NIJ.edna ne�olJa njega ne može uzdrmati , zato što on osl.nje nedodunut. Nikakav uspeh njega ne može poremetiti jer o� �vrst? .

stoji u ravnoteži. Tako on ostaje svoj gospodar u svakOj SItuaCIJI.

Nevezanost stoga treba shvatiti kao sposobnost da osta· nemo nepomućeni usred huke i buke života .

. Sa nevezanošću .�e

javlja i veće osećanje ljubavi i je��nstva � ??Ima.ok? vas. �llIJe

ste voleli samo zato što ste bIh vezaO! III zavIsnI od objekta ljubavi. U stvari, prestali ste da volite. Nara:-rno, na �ovrši� je izgledalo da i dalje nekog ili nešto volite , ah � stvarI voleh ste samo iz koristoljUblja. Vaša potreba, vaša zaVIsnost, vaša veza­nost i žudnja je ono što je stvorilo tu ljubav.

Medjutim, sa pojavom nevezanosti doži�l�avat� !�ubav koja nije ograničena ličnim izborom, pohlepom Ih amb�c �

Jama. Ta ljubav je oslobodjena ličnih motiva zato sto ne zaVls�te

.od

objekta koji volite. Vi jednostvno v?lite, zato što ose�ate Jedm· stvo sa onima oko vas. Tek sn pOjavom nevezanostI može se manifestovati univerzalna strana vaše ličnosti i izraziti viši

38

kvaliteti koji su vam urodjeni. Sve dok ste vezani ostaćete ograničeni na oblast nižih emocija.

Guru je upravo zbog toga izraz univerzalnog duha u čove· ku, Iako on svakog od nas voli podjednako, onje stvarno nevezan i ne zavisi ni od spoljašnjih ni od unutrašnjih faktora koji dominiraju čovekom. On podjednako gleda na SVec.'1 i na grešni· ka, na bogatog i siromašnog, učenog i glupog, lepog i ružnog.

Iako ovo stanje nevezanosti nije lako postići, to ne bi trebalo da nas spreči da pokušamo da ga negujemo tt svakodne· vnom životu.

Karma sannyasin mora da otkrije sve negativne uticaje stvorene ličnom vezanošću koji loše utiču na njegovu ličnost i emocije. Postepeno, on bi trebalo da razvije unutrašnju neveza· nost kako bi omogućio da iskustvo istinske sreće, ljubavi i zadovoljstva, procveta.

Iako je nevezanost spontano unutrašnje postignuće, kar· ma sannyasin ga u životu može ostvariti tako što će prvo razviti vezanost ne samo za ono što pripada njemu nego i za svaku drugu stvar i sutaciju u životu. Ako on voli svoje dete, trebalo bi da nauči da voli i tudju decu. Ako pazi i čuva svoj imetak tako bi trebalo da postupa i sa tudjim. Tek kad razvije univerzalnu vezanost za sve oko sebe, on može iskusiti unutrašnju neveza· nost.

Kad posećujete ashram, smatrate ga svojim domom onih nekoliko dana koliko tamo provodite. Ashram pripada svakom i nikom. Ashram je ishod rada i udela mnogih njegovih stano· vnika i poseti oca. Svaka osoba se brine za ashram. bez osećanja vlasništva nad njim . Na isti način, vi treba da naučite da brinete za nešto čak i ako ga ne volite. Tokom vremena taj stav će vas dovesti do većeg razumevanja i unutrašnjeg osećanja nevezano· sti.

39

K O JE S PR EMAN ZA KARMA SAN NYAS U?

Kaže se da bi sannyasu trebalo da uzmemo onog dana kad osetirno daje prošla goruća strast za svetovnim zadovoljstvima i kad se javi želja za spiritalnim životom. Onog dana kad posta­nete svesni višeg razlikovanja, trebalo bi da posk"l.nete karma sannyasin. Razlikovanje i bezstrasnost su dva dragulja koja bi svaki spiritualni sledbenik trebalo da neguje.

Isto kao što postoji više i niže razlikovanje, postoji i viša i niža bezstrasnost. Niža bezstrasnast se ogleda u nevezanosti za spoljni život i spoljnu zadovoljstva. Iz nje izrasta viša bezstra­snost koja se ispoljava kao nevezanost za unutrašnje emocije, npr. dopadanje ili odbojnost, radosl i tugu i sve dualnosti života.

Niže razlikovanje je ona sposobnost koja odredjuje naš doživljaj ukusa, dodira, mirisa, zvuka i onog što vidimo. Na primer, pravimo razliku izmedju odredjenih vrsta hrane, muzi­ke i filmova. Neke ljude više volimo, više nam se dopadaju neke sitacije, dogadjaji i okolnosti u zavisnosti od našeg nivoa razli­kovanja. Nekom će se više dopadati da svoje slobodno vreme provodi na satsanzima ili u čitanju knjiga o yogi i višim filoso­fijama, dok će neko gledati TV ili ići na zabave.

Neki će voditi računa o onom štojedu i uzimaće samo onu hranu koja je dobra za zdravlje dok će neki jesti šta im padne pod ruku. To je niže razlikovanje jer, na kraju krajeva čak i životinje prave razliku u vezi hrane kojujedu. Ako nekoj od njih date hranu koja ne odgovara njenoj prirodi, ona će je samo onjušiti i okrenuti glavu. Svaka osoba bira u zavisnosti od svog nivoa razlikovanja. Ako ovo niže razlikovanje doživimo u svako­dnevnom životu, ono će na kraju prerasti u više. Čovek ima urodjenu sposobnost da rasudjuje. Upravo, ta sposobnost je ono što ga izdvaja od životinjskog sveta, biljaka i drugih živih bića i vodi ga ka višem razumevanju.

40

Više razlikovanje izrasta iz samoproučavanja i samoanali­ze.Vi povremeno pokušavate da procenite svoje vrednosti, prin­cipe i motive II životu. Za !wrma sannyasu ćete postati zreli tek onda kada shvatite daje smisao života mnogo dublji od ishrane, spavanja i, razmnožavanja. Onda ćete preispitali shvatanje o svom učešću II životu i razvoju i videće te da tu nešto očigledno nedostaje. Primećujete daje vaša ekstroverlna priroda sprečiia izraz neograničenog potencijala unutrašnjeg bića.

Uobičajeno je da delate na osnovu čula koja vam donose informacije i vi reagujete II zavisnosti od toga da li vam se nešto dopada ili ne. Medjutim, II vama postojijerlna druga sposobnost koja je izvor indirektnog znanja tj. intuicije. To je osnova višeg razumevanja. Ako sle u stanju da se povežete sa tim izvorom steći ćete nešto zaista vredno. Onda ćete bez obzira na to ko ste i šta ste, zasijati u nekoj odredjenoj oblasti svog života.

Svi veliki ljudi i žene koji su bili izvanredni u svojim oblastima, postigli su taj uspeh zahvaljujući ovoj višoj sposobno­sti koja je kod većine ljudi danas uspavana. Kada počnete da shvatate tu važnu činjenicu onda ćete biti spremni za život karma sannyase. Kad shvatite da vi sami možete stvoriti bolji svet, kad shvatite da ste vi sami tvorac svog pakla ili raja koristeći ili zloupotrebljavajući svoje sposobnosti, onda ćete, takodje, početi da prihvatate činjenicu da svi problemi, sreća i nesreća koje ste do tada iskusili nisu uzrokovani spoljašnjim okolnostima nego vašom sopstvenom ograničenom prirodom. Kad poželite da se oslobodite tih ograničenja, onda ste spremni za put llarma sannyase.

Na osnovu toga, razlikovanje ili ispravno razumevanje predstavlja osnov za prihvatanje ovog pUla. Ako ste počeli da razvijate ovu sposobnost onda ćete sigurno biti otvoreni prema karma sannyasi kao načinu života. Nije važno Sta radite, kako se hranite, da li ste oženjeni ili ne, da li ste mladi ili stari, miško ili žensko, hindu, musliman ili hrišćanin. Nije važno koje ste nacionalnosti ili kojim jezikom govorite. Jedini važan faktor je to da ste počeli da osećate razliku i da ste izabrali put ka višem kvalitetu života u kom ćete biti u stanju da se izdvojite iz mnoštva umesto da ste samo jedan od mnogih koji su odnešeni rekom života.

41

DA LI JE RELIGUA PREPREKA ?

Ideali i filosofija karma sannyase se ne sukobljavaju sa

osnovnim postavkama nijedne religije. Iako kanna sannyasa nije religiozna doktrina, ona podržava vrednosti i principe d�: hovnog cilja. Karma sannyasa poje�incu. ne nameće �ora1ne Ih etičke norme, ali mu pruža praktično l zdravo vodJstvo kroz život vodeći računa o integralnom razvoju svih nivoa nečijeg biću.

Kanna sannyasa je filosofija koju mogu usvojiti svi bez obzira na klasu, ubedjenja, rasu, pol, doba ili religuju. Ona od vas ne traži da sledite neku odredjenu religiju niti vas primora· va dase odreknete svoje. U njoj ne postoji nikakav institucion�­ni ili religijski vrh kojem bi morali polagati račune. Guru Je vodič od koga dobijate nadahnuće i smer ali on vam ne nam�će nikakva moralna ili religozna ubedjenja. Slobodni ste da sleđite bilo koju religiju želite a opet, možete i uz to biti kanna san-

•

nyasm. Suština svih religija je da ujedinjuju i da medju ljudima

stvore atmosferu ljubavi i harmonije. Medjutim, tokom vekova, suprotni ideali su medju sledbenicima razliCi tih religija doveli do pojave neprijateljstva � netrpelj�vosti. ��?g toga je �ol�zilo do ratova pljački i otmica l to sve u Ime rellgtje tako daje njena svrha izneverena.

Karma sanyasa vam pruža .šansu da delite zajedničku fliosofiju sa ljudima oko sebe, bez obzira na vaSa religiozna ubedjenja. Nije važno da li ste hrišćanin, hindu ili jevreJ, ili

. ćak

i ateista. Možete zadržati svoja religiozna, moralna l etička uverenja i prihvatiti filosofiju karma sanny�e. On,� se ne s�­kobljava sa vašom religijom. U stvari, ona pOjačava. 1 ��ršćuje vaša uverenja. Kroz inicijaciju u karma s�nny

.asu Iju�I

.lz c�lo�

sveta su u duhujedinstva prišJijedni drugima l posvetili se ViŠOJ evoluciji čovečanstva.

42

ZNAČA J AS HRAMS KOG ŽIVOTA

Iako je ashrams!w tradicija ukorenjena u prošlosti ona ukazuje na potrebe savremenog Coveka. Danas, širom sveta, mnogi ljudi biraju da svoj odmor provedu u ashramu jer im to daje šansu da se fizički, emocionalno i duhovno podmlade. Skupi godišnji odmori se obično pretvaraju u ludačku trku i uopšte ne donose opuštanje kao što to jednostavnost i mirnoća ashramskog života čine.

Pokušajmo da razumemo razlog za ovo oživljavanje ahramskog života širom sveta. Prvo, mnogi ashrami su smeš­teni na mirnim i usamljenim mestima usred veličanstvene prirode, cvrkuta ptica i lelujanja krošnji drveća. Daleko od buke automobila i aviona čovek se automatski oseća opušteniji i uskladjeniji sa samim sobom. Iako je ta činjenica očigledna, ona ni u kom slućaju nije osnovni razlog mirnoće koju osećate u ashramu.

To je nešto mnogo dublje od okoline. To jc duh mesta. Svako mesto ima svoju vibraciju koja prožima atmosferu. Mo­žete je osetiti istog trenutka kad tamo stignete. Postoje neka mesta na koja odmah reagujete negativno bez obzira koliko lepo ili raskošno izgledaju. To je rezult.at suprilnih vibracija koje prožimaju atmosferu.Te sile dugo grade ljudi koji žive na tom mestu.

Ashram je skladište i generator spiritualne energije. As­hrami stvaraju takvu atmosferu pozitivnih vibracija da će čak i slučajni posetilac biti pod njihovim uticajem. Isto kao što vibra­cija naštimovane violine dovodi sve druge violine u sklad sa njom, tako i saltvičn.a priroda i spirtualni izraz stanovnika

43

Ashrama, izvlače na površinu unutarnju čistotu, i dinamičnu, spiritualnu energiju svih onih koji tamo dolaze.

Posetioci su često zapanjeni kad primete da se osećaju drugačije od trenutka kad su ušli II asluum. Negativnost se pretvara u pozitivnost, umesto očaja i frustracije kod ljudi se javlja želja i hrabrost da se suoče sa životom. Bolesti prestaju da muče telo i um kao ranije. Naravno, okoreli negativci neće odmah osetiti pozitivan uticaj ali ipak, čak ni takvi ljudi na kraju neće odoleti i biće izvučeni iz svog oklopa kako bi svoje proble­me sagledali u drugom svetlu.

To je suštinski elemenat ashramslwg životu koji privlači ljude. Atmosfera, način života i spiritualne vibracije preoblikuju emocionalnu, psihološku, fizičku i spiritualnu strukturu poje­dinca sve dok on ne bude u stanju da se uskladi sa višim frekvencijama u sebi. Naravno da se čovek mora osećati bolje.

Mi možda nismo svesni činjenice da mnogo puta naše misli, navike i neuroze negativno utiču na našu okolinu. To oko nas stvara negativno polje i mada mi to možemo smatrati za apstraktni fenomen, njega će svesno ili nesvesno primetiti većina ljudi. Vremenom će to još više produbiti našu negatio vnost. Ono što smo mi projekLovaii kao misao vratiće nam se nazad sajoš većim zamahom. Mnogi od nas su to već doživeli.

Kad opisujemo neko odredjeno mesto ili dom često kaže­mo da je toplo i privlačno ili hladno i odbojno. Takvim ga ćine ljudi koji u njemu žive. Stvari, boje, zgrade, drveće i raspored samo odslikavaju ličnosti, misli i vibracije ljudi koji nastanjuju neko mesto i tokom vremena oni poprimaju iste karakteristike.

U ashramu je pozitivni uticaj neograničeno moćniji od bilo koje negativnosti koja II njega može da prodre. Za to može­mo zahvaliti spiritualnoj posvećenosti i jednostavnoj prirodi ljudi koji tamo žive. Bilo ko poseti ashram biće prinudjen da usvoji tu pozitivnost, bilo svesno ili nesvesno. Ćak štaviše, ta spiritualna i dinamična energija se održava stalno na jednom visokom nivou.

Upravo bi iz tog razloga svaki karma sannyasin trebalo da pokuša da svake godine provede neko vreme živeći u ash ramu da bi kroz to iskustvo na kniju stvorio ashram u svom domu. Njegova kuću bi trebalo da postane mini ashram od koga nema-

44

ju koristi samo oh i njegova porodica, nego i bilo koji spaljni posetilac koji će tu osetiti toplinu, mir i jedinstvo.

Svaki Clan porodice bi trebalo da poku&! da živi II skladu sa sobom i l;)8 svojom okolinom. Naravno, nekad mora biti problema i teSkoĆ8. Zivot nikada ne može glatko teći II svak�m trenutku, ali trebalo bi da naučite da se suoCavaLe sa tlm teškoćama ne uznemiravajući opštu porodičnu strukt.uru. po­nekad će biti sukoba, svadja i napetosti ali preovladujuća atmo­sfera bi trebalo da bude harmonična i mirna.

Harmonija ijedinstvo unutar kuće se može ostvariti samo ako su članovi porodice stvarno prihvatili ashramski duh čija tajna leži II Jwrmayogi tj. nesebitnom služenju, radu bez ličnih motiva. Duh harma yoge bi konačno trebalo da postane deo ličnosti tako da se može spontano upražnjavati u bilo koje vreme. Ah, u početku je nužno izložiti se ashramskom životu da bi usvojili i razumeli ispravan koncept karma yoge.

Svi stanovnici ashrama izvršavaju svoje dužnosti ne oče­kujući ličnu nagradu. Oni ne zahtevaju ne�u !ičnu .�orist od rada koji obavljaju. Umesto toga oni svu svoJu energtjU uprav­ljaju kn izvršenju obaveza bez oče�iv�nju i vezan�sti �a rezul�.t. Tako se stvara viši nivo svesnostl a brne se postiže I savršeDlje izvodjenje. Tokom vremenu čovek postaje sposoban da savršeno obavi bilo kakav posao. Ćak štaviše, on razvija sposobnost da prevazidje konflikte i napetosti sa kojima se suočava delujući kroz život.

Karma yoga nije samo nesebično služenje ili nevazanost za nagradu stečenu od rada, nego je i rad iz:vršen uz viši ni.vo svesnosti i koncent.racije. Važnost rada ne leŽI u onom što radite nego kako to radite, u tome koliko ste svesni i koncentrisani u svom naporu. Da li želje i ambicije ometaju �aš um i!i )e on jednousmeren i potpuno posvećen zadatku kOJI ste dobih?

Glavna sadhana karma sannyasinaje karmayoga. Druge sadhane kao hatha yoga, rajayoga, kriyayoga su od sekundar­nog značaja. Karma sannyasin se kroz posvećenost ka�mayogi pročišćava i oslobada svoje karme i samskara, a da pn tom ne stvara novu karmu. Kako su um profinjuje, tako se povišava i nivo svesnosti, uspostavlja se koncentracija i svest evoluira u više dimenzije.

45

Karmayoga upražnjavnna u ashramskoj sredinije veoma važna za razvoj više svesnosti. U porodici će vam biti teško da energiju preusmerite od negativnog ispoljavanja. Sa ljudima koje intinmo poznajete retko ste u stanju da se uzdignete od osnovnih emocija. Njih primate zdravo za gotovo. Ali u ashra­mu, dok radite i živite sa ljudima koji su za vas stranci, vaš ego neće moći da se poigrava sa vama. Pozitivne vibracije mnogih sadhaka i karmayogina će vam pomoći da se osetite nadahnu­

tim. Zato bi karma sannyasin trebalo da posećuje ashram kad

god to može. Upravo u ashramu će otkriti način kako da stabi­lizuje svoju energiju u obliku spiritualne svesnosti. On će tu pronaći viši smisao svakog čina koji obavlja. U ashramu će naći

podršku i nadahnuće od spiritualnih sila koje su se probudile u

njemu. Njegov kontakt sa ashramom će se produbiti i ubrzati tok njegove evolucije. Kroz ashramski životan može razviti duh karma yoge kao dela svoje ličnosti i onda kada se vrati kući i svojoj porodici, on će biti u stanju da stvori istu harmoniju i lepotu u svom domu.

•

46

GURU - NEZAMENLJIV FA K T OR

Mi još ,rusmo u stanju da potpuno shvatimo potrebu za Guruom u svom životu. Postoje mnoge odredbe i definicije gurua ali svaka od njih nam pruža samo intelektualno razume­vanje. Pogledamo li to sa praktične strane, vedećemo da se premaguruu uvek odnosimo necelovitQ. Kako se on manifestu­je u fizičkom telu, zavedeni smo da ga smatramo za običnog čoveka. Mi mislimo da zato što on spava, jede, čita, smeje se i govori, mora biti ograničen kao i mi. Onda ga smatramo za učitelja koji ima spiritualno znanje, ali on ipak ostaje jedan od nas.

To, medjutim, nije tako. Guru bez sumnje postoji u fizič­kom telu, ali on dela na mnogo višem planu. Guru je sam Bog koji se manifestuje u flzičkom telu da bi mogao da vodi učenika. Vaš ograničeni umje ono što zahteva fizičko otelotvorenje Boga i on se stoga manifestuje kao Guru. Ograničenim umom nikada nećete razumeti neograničenu prirodu Vrhovne stvarnosti. Guru vas kroz odnos sa njim vodi ka toj spoznaji. Onje istinska spona izmedju individualnog i besmrtnog.

Božansku silu retko možemo videti direktno jer većina ljudi nema potrebu svesnost da bije razumela. Zbog toga, Guru čini medijum za ovu božansku silu i upravo kroz njega učenik stiče milost. Sve dok učenik sam ne postane direktan medijum za božansku milost, on je može primati samo kroz gurua. Zato uvek pokušajte da II svom guruu vidite ono Božansko. Zapam­tite, ono što mislite daje guru, to ćete i postati. Ako ga smatrate običnim čovekom, onda će vaš odnos sa njim ostati u tom

47

domenu, ali ako ga stvarno smatrate za manifestaciju Božan­skog, onda se pripremale da se sretnete licem u lice sa Bogom.

Karma sanllyasinu kao i bilo kom drugom sadhaki, guru je neophodan. Bezgurua je skoro nemoguće održavati ravnote­žu i harmoniju u životu. Guruovo vodjslvo vam omogućava da podržite svoje spiritualne vrednosti kad naidju teškoće, a isto­vremeno da shvatite i smisao života.

Saguruom vam neće biti potrebni verbalni saveti ni drugi razgovori; dovoljna je njegova prisutnost da vas pročisti i nada­hne.

Yogu možete naučiti od učitelja; možete sluSati mudrosti mnogih duhovnih velikana ali na kraju ćete morali pronaći gurua koji je mnogo više i od učitelja i poznavaoca. Takav guru je retkost i da bi ga pronašli moraćete postati iskren i veliki sledbenik jer ćete tek tada biti u stanju da prepoznate guruDue božanske kvalitete. Vaši stavovi se zasnivaju na vašem nivou opžanja. Slepac nikada neće spoznati sunčevu svetlost ako mu se ne povrati vid. Isto tako, da bi videli božansko u svom guruu, moraćete da razvijete viši nivo opažanja.

Kada ste jednom našli gurua i inicirali se, trebalo bi da pokušate da razvijete dublju i trajniju vezu sa njim na svim nivoima. Samo tada će on moći da vam pomogne u spiritualnom životu. Zapamtite da guru nije običan učitelj; njegovi načini podučavanja nisu ograničeni samo na one oblasti koje su vam poznate. Njegov cilj je da učeniku omogući samosvest i samos­poznaju. On za to može primeniti bilo koji način i vas to ne bi trebalo da se tiče. Kad ste mu se jednom predali nemojte više prosudjivati gW'ua; o njemu se ne može suditi ograničenim umom učenjka.

U životu sledbenika sumnja je veliki uništitelj. Gurua treba upitati a zatim razmišljati o onom što namje rekao, ali sa verom; ne sa sumnjčavim intelektom. Istraživanje i sumnja su dva vrlo Mzličita stava. ]straživanje je nužan korak u sticanju znanja. Sumnja je odbijanje da prihvatimo, odbijanje da misli­mo, gledamo unutra i razumemo. Pod maskom sumnje ego raste i nastavlja da se dokazuje.

Kad se karma sannyasin predao guruu , on bi trebalo da pokuša da bude otvoren za njegovu transmisiju. To se može desiti samo onda kad je učenik sve Vl'eme svestan gurua i na

48

svesnom i na nesvesnom planu. Karma saflnyasin ne bi trebalo da misli da ne može biti efikasan prenosnikguruoue misije pošto se nije svega odrekao. Da bi bili efikasan prenosnik nije važno čega ste se odrekli ili koliko ste fizički blizu gurua. Možete živeti hiljade milja daleko od njega i vidjati ga smo jednom u deset godina. Možete aktivno učestvovati u svetovnom životu a opet biti njegov medijum ako budete svesni njegovog prisustva u svemu onom što radite.

Gurua treba da smatrate za najbližeg prijatelja i saputni­ka koj i je uvek uz vas. Kad vi jedete i on jede sa vama, kad gledate film i on ga gleda preko vašeg ramena, kad spavate, on je pokraj vas. U stvari on vas stalno prati. Ne intelektualizirajte o njegovoj prisutnosti. Nemojte misliti da bi sad uvek trebalo da budete dobri poštoje on uz vas. Jednostavno budite prirodni; dozvolite svojoj ličnosti da se slobodno izrazi uli gurua čuvajte uz sebe. Onje vaš najintimniji prijatelj pred kojim nemate tajni. Postepeno ćete biti u stanju da se uskladite sa njegovom [re­kvencijom i energetskim poljem, i moći ćete da primetite i shvatite njegovo vodjstvo. To je način na koji ćete postati bliži svom guruu.

Kao karma sannyasirzi vi imate odredjenu ulogu uguru­ovoj misiji. To što ste domaćin ne umanjuje vaSe sposobnosti da služite guruu. Ako sle prijemčivi, možete postati vrlo važan prenosnik guruove energije. Kao član društva vi dolazite u kontakt sa mnogim ljudjma i možete preneti guruouo učenje i mudrost na daleko.

Medjutim ne bi trebalo da pokušavate da disciplinujete druge. Trebalo bi da poučavale primerom a ne propovedima i dugim govorima. Trebalo bi da sijate u masi delujući kao sveti­anik, da privučete uznemirene ljude. VaSa toplina, zračnost, uravnoteženost i ispravan sud trebalo bi da budu svetianik za one koji traže spiritualno vodjstvo i postepeno bi trebalo da ih izvedete na viši put u životu.

Kao karma sannyasini, guruu takodje može služiti kroz tradiciju dakshine što doslovce znači "sveto prinošenje". Dak­shina simbolizuje predaju ega guruu. Vezanost za bogatstvo i imovinu je siguran znak snage vašeg ega. Nudeći deo svoje materijalne imovine guruu vi počinjete da potsecate snažne i zamršene korene ega koji su se usodili u vama. Zapamtite,

49

guruu nije potrebno materijalno bogatst.vo. Njegov jedini cilj je vaS duhovni razvoj. I zbog toga je vama potrebnije njegovo bogatstvo, nego njemu vaše.

U stvari, svaki put kada guruu ponudite dakshinu vi zadovoljavate svoju potrebu. Dajući deo svog bogatstva guruu vi mu predajete svoj ego i eliminišete karmu a time ubrzavate svoju spiritualnu evoluciju. Dajući, vi u stvari dobijate. Deleći vi ste ispunjeni; predavajući svoj ego, vi se spiritualno uzdižete.

Rno učenik, ne bi trebalo da mislite da postoji ista na ovom svetu što bi oklevali da date svomguruu. Guru zaslužuje najbo� lje od svega zato što se posvetio spiritualnom uzdizanju drugih, bogatih i siromašnih, srećnih i nesrećnih, slabih i jakih. On ništa neočekuje za uzvrat. Nikada ne bi trebalo da oklevate u podršci i služenju takvoj duši.

Kao karma sannyasini trebalo bi, što se tiče gurua, da imate na umu sledeće stvari. Prvo, morate naći gurua koji je viSe od običnog učitelja. Drugo, treba da razvijete snažnu i trajnu vezu sa guruom, ne ostavljajući mesta za sumnju, okle� vanje ili procenjivanje. Treće, sebe bi trebalo da smatrate pre� nosnikom guruove milosti i da se trudite da primite njegove poruJse i savete tako što ćete ga biti više svesni. Poslednje ali ne i najmanje važno, je to da ne bi t.rebalo da oklevate da služite gurua kad god vam se za to ukaže prilika.

50

INICIJACIJA

Mnogi ljudi smatraju da inicijacija nije važan činilac u karma sannyasi. Oni misle da ideale i filosofiju kanna sannyase mogu održati i bez inicijacije. Medjutim, to je daleko od istine. Isto kao što u svakom dobu života postoje formalne ritualne ceremonije kao što su krštenje, veridba i venčanje, isto tako postoji i inicijalna ceremonija koja označava početak vašeg živo· ta kao karma sannyasina. -.I

. . Smisao. ove inicijacije leži u tome da naglasi svetost tog črna I da se tIme formalno posvećujete odredjenom cilju. To je proslava novog života u koji ulazite i prihvatanje odredjenih vrednosti i principa kojih se držite.

Iako rituali i obučnji izgledaju spoljašnji po karakteru, postoji suptilni preobražaj koji se odigrava na unutrašnjem nivou. Spoljašnji čin je simbol čitavog novog pristupa životu. Proces inicijacije nije ograničen na zakone vremena i prostora, nego je tekući proces koji prožima čitavo vaše postojanje. On b�di vašu volj.u ili spo.sobnosti da izrazite svoj uspavani poten· CIJ�. On d��uJe ka� slmbol v�še odlu�nosti da sledite put koji ste lzabrali l u teškIm trenucIma služl kao potsetnik na pleme� nitu odluku koju ste doneE.

Mnogi ljudi se boje da se posvete jednom vodiču, jednom p.l:ltu i )e��m načinu život:a � ��to . . su opsednuti idejom inicija� CIJe. Vl mIslite da ste posle IniCIJaCIJe zauvek obeležani i da ćete zbog toga mnogo propustiti u životu. Medjutim, od inicijacije ćete izvući mnogo viSe koristi nego što možete da zamislite.

Inicijacija vam daje odredjen cilj i smisao koji unosite u svoj život. Većina ljudi čitavog života traži taj cilj, a kad ga nadju

51

oni se boje da mu se posvete. Ponekad morate skočiti; na kraju krajeva karma sannyasa ne zahteva nikakve spoljašnje prome­ne u vašem životu. Posvećenost je unutrašnja, vrednosti su unutrašnje i prusmeravanje koje se odigrava, takodje je unu­trašnjeg karaktera.

Kao član društva vi se takodje bojite onoga šta će ljudi reći ako uzmete inicijaciju u harma sannyasu. Bojite se njhovog podsmeha i ruganja. Koliko dugo ćete još živeti pod vlašću pogleda i ideja drugih? Ljudi dolaze i prolaze kroz vaš život, ali na kraju morate da naučite da živite s�mi sa sO�)Qm . . Niko va� ne prati iz života u život. Morate saml da putuJete, l da srum branite svoje ideale i principe ćak i kad ste izloženi vredjanju i podsmehu.

Ponekad se bojite zahteva koje će karma sannyasa posta­viti pred vas. Taj strah je neosnovan. Bićete zapanjeni svojim unutrašnjim sposobnostima koje pre niste mogli da izrazite a koje će se javiti dok živite kao karma sannyasin. Osetićete koristi i u svom umu, i telu i u svojoj okolini. Vaš trenutni stav prema životuje zamagljen pogre��im verovanj.im� i fil?so�jom. Karma sannyasa vam daje POZItIvnU fIlosofijU I naČIn žIvota pomoću kojeg možete postati dinami�niji i syesniji s�be i �veta u kom živite. Ona vam pruža zdrav pnstup ŽivotU kOJi ostaje uz vas u svim okolnostima. Ona vas uči transcendiranju bola i zadovoljstava, zdrvlja i bolesti, bogatstva i nemaštine tako da možete shvatiti celovitost života. Onda plovite sa strujom života a ne protiv nje. Uskladjujete se sa svim situacijama, umesto da im se suprostavljate, ili da se one suprostavljaju vama.

Čak štaviše, inicijacija stvara sponu izmedju vas i vašeg gurua. Tokom ceremonije gw

:u .učeniku. p:�nosi. SV?ju spiritu­

alnu enegriju i tako ga nadahnjUje da teŽi vlšImmvOlma u svom spiritualnom životu. Inicijacijaje duhom ispunjen odnos izme­dju gurua i učenika. Ako učenik posveti �voj život guruu, �uru za uzvrat preuzima odgovornost da učeniku bude duhovnI vo­dič. Ta veza se stvara kroz inicijaciju.

Guru pri inicijaciji takodje daje spiritualno ime, malu i geru dhoti da bi obeležio učenikov ulaz� u karma s

.,!-nny'asu.

Spiritualno ime je pokazatelj vašeg urodjenog potenCIjala l ona ukazuje na ono čemu bi trebalo da težite. Svako od vas ima unutrašnju ili suptilnu ličnost koja leži skrivena iza spoljašnjeg

52

oblika. Spiritualno ime se odnosi na vašu psihičku i duhovnu ličnost i morate se truditi da je usavršite . Guru je svojom psihičkom vizijom u stanju da prepozna vaS unutrašnji poten­cijal i da vam ua ime na toj osnovi. Ono ima posebno značenje u vašem spiritualnom životu pošto je potpuno lične prirode.

Geru dhoti tj. nešivena tkanina predstavlja sveti simbol duhovne snage, svesnosti i dinamičnosti. Geru je boja koja simboliše i spoljni i unutrašnji mir i spokoj, a upravo je to ono čime privlačite druge ljude. Njih geru boja privlači spontano i oni nesvesno stiču poverenje u vašu spiritualnu snagu. Karma sannyasin bi trebalo da nosi geru tkaninu kad radi sadhanu posto ona ima umirujući efekat na ličnost. On bi takodje mogao da nosi odeću te boje po kući ili tl svom slobodnom vremenu. Sve �avisi od okoline u kojoj neko živi i od onoga što je za tu okolinu najprikladnije.

Mlilu takodje treba nositi samo za vreme sadhane jer je ona guruov sveti dar učeniku pri inicijaciji. Guru ima moć da ispuni predmete koje vam daje u času inicijacije i zato njih ne bi trebalo potcenjivati. Čak i ako ih ne koristite često, trebalo bi da ih pažljivo čuvate i da se njima nahnjujute.

Inicijacija otvara čitav novi svet iskustava koji ranije niste mogli da razumete . Sa njom započinjete beskrajni proces unu­trašnjeg razvoja i spoljne harmonije. Upravo kroz inicijaciju počinjete da se penjete lestvicom spitirualnog života. Život učenika domaćina je nepotpun bez inicijacije u karma san­nyasu.

Da bi se javili razuitati potrebna je posvećenost. '1'0 važi za bilo koju oblast života. Ako se ne posvetite onom što bi želeli da postignete, rezultati će biti mali . Kroz posvećenost ćete napredovati i steći zadovoljenje . Inicijacija otkriva tu posveće­nost koja će vam pomoći da kroz teškoće i radosti života prodjete kao karma sannyasin.

53

SADHANA

Sadhanaje sredstvo kojim se mogu transcenditari barije­re uma. Obično ste primorani da koristite svoj um i intelekt da bi se izborili sa okolnostima i raznim dogadjujima II životu. To je prirodan proces; um i intelekt vam dolaze u pomoć kad se suočite sa nekom situacijom. Iako taj um služi svojoj svrsi u svakodnevnom životu, što se tiče spiritualnog života, morate težiti višim iskustvima.

Tek onda kada transcendirate um i intelekt bićete u stanju da pimenite sposobnost intuicije koja je vrlo moćna i predstavlja izvor najpreciznijeg znanja. Toje čislo iskustvo koje možemo definisati kao "bez-umnost", gde se mislilac i mišljenje stapaju u jedno. U tom trenutku vas neće progoniti ni jedna misao. To je doživljaj Božanskog.

Ali, kako možete doći do tog stanja? Mudraci su utvrdili da se bilo šta u spiritualnom životu postiže prvenstveno kroz lični napor i težnju. Do te tačke zadovoljenja će vas dovesti samo vaša odlučnost i neprekidan napor.

Guru je naravno nezamenljiv kao medijum. Kroz njega božanska energija dolazi do učenika. On je vodja, onaj koji nadahnjuje i omogućuje vam spiritualna iskustva. U nekim slučajevima poznato je čak i da je učenikovu karmu primio na sebe i time ubrzao pojavu spiritualnih iskustava kod njega. Ali guru dela samo na osnovu vaše iskrenosti i posvećenosti sadha­

ni i spiritualnom životu. Samo u procesu sadhane ste potpuno uronjeni u proces

poniranja duboko u bebe. U drugim trenucima vaša svesnostje usmerena napolje, ali u toku sadhane vi trenutno transcendi-

54

rate �rotok �e�e�a i prelazite beskrajne granice prostora. Vi postajete neVIdlJIVI, nepoznati, a opet je vaše postojanje potpu­no stvarno. U tom trenutku ste II mogućnosti da iskusite svoje ap.straktne karakteristike koje se II obi tn om životu smatraju za rrut.

Za vreme sadhc:ne. � prenos�te. svoje misli, strasti, želje i dru� karm,! na s�ptllm l kauzalnI nIVO i vraćate se oslobodjeni ��gIh n�ćlstoća. l prepreka. Upravo zato se posle jednog sata �pmtualmh vežbl osećate osveženi i laki jer ste se oslobodili­Jednog dela tereta koji desetinama godina nosite na različitim nivoima svoje svesti. Kao da ste spustili težak teret i time se oslobodili napetosti.

Karma, se brzo.s�uplja. U stvari, vi neprekidno gradite

sam��are kOJe odredjuJu vašu buduću karmu. Da bi se supro­stav.lh OV?r:n stal?-om toku utisaka, morate se uporno baviti nekim spmtuaimm vežbama da ne bi bili preopterećeni i zat­rpani tim teškim teretom.

To .nije sam.o pitanje pronalaska odgovarajuće sadhane. Ono što Je važno Je redovnost kojom pristupate vežbanju. Sve dok redovno vežbate yogu, makar joj posvećivali sasvim malo vremena, sigurno ćete daleko dospeti na svom putu u sebe. Neredovnost u sadhanije prva prepreka koju morate savladati inače nećete stići nigde.

'

. U sl?iritual?-om traganju vi ne težite nagomilavanju zna-nJa nego hčnom lskustvu tog znanja a to iskustvo možete steći samo stalnim i upornim ulaganjem napora u svojim vežbama. Ako v�žbate �adharzu godinu dana a zatim prestanete šest meseCI, onda VIše ne možete reći da ste vežbali godinu dana. Što �e tiče iskustava, taj period sadharze je izgubljen. Što se tiče mtelektualnog znanja, niste ništa izgubili.

U tome leži osnovna razlika izmedju znanja i iskustva. Put �nanja možete nastaviti od tačke u kojoj ste ga napustili ali Iskustvo se n:or�'početi iznova. Pošto krajnji cilj vašeg spiritu­alnog traganja nIJe samo znanje nego lično iskustvo, onda mo­rate redovno vežbati.

. Patanja�i je II s,,:ojim Yoga Sutrama ovo redovno i nepre-kIdno vežbanje defilllsao kao abhyasu. On kaže da je to jedini način da se fluktacije uma stave pod kontrolu. Abhyasom nazi-

55 ,

vamo svkodnevno upražnjavanje vežbi koje vamje dao vaš guru i one su neprocenjiva pomoć na putu ka prosvetljenju.

Satsang i swadhyaya su korisna pomoćna sredstva II

spiritualnom životu, ali na kraju ćete to znanje morati da pre· točite u lično iskustvo. Morate ga sprovesti u delo. Bez toga uzalud ciljate na promene u sebi. Možete svakog dana slušati duga predavanja o medilaciji lakom nekoliko godina ali lo vam neće doneti lično iskustvo meditacije. Da bi ga stekli moraćete pronaći vežbe koje vam odgovaraju, i uporno ih raditi svakog dana. Tek tuda ćete primeti li rezultate.

Naravno, kao karl/w sannyasin vi imate odredjene dužno· sti i obaveze. Imate posao i porodicu O kojoj se starate. Vaše vreme nije samo vaše. Možda morate kilometrima da putujete do posla; da se umorni vraćate kasno u 110ći. Onda treba kuvati, prati sudove, nahraniti decu. Vaša energija je potrošena i sve što želite je da spavate.

Uprkos tome trebalo bi da pokušate da budete redovni u svojoj sadhani. Onaje mala po obimu alije bezgranično korisna i bez sumnje ćele vHo brzo iskusiti njene prednosti. Bićele manje umorni tokom dana; osećaćete se ispunjeni energijom i bićete u harmoniji sa sobom i svojom okolinom, jer vežbajući sadhanu vi revitalizirate svoju energiju omogućavajući sebi veći zamah. Uz to se i oslobadjale nečistoća koje ste sakupili kroz svakodnevna iskustva.

Karma sannyasin zato mora pronaći vremena za svoju ličnu sadhanu. Ako sle mnogo zauzeti, odredite sebi minimum 15·20 minuta ali budite redovni. Vaše vežbe ne moraju trajati satima, ali moraju biti stalne i redovne.

Odredite vreme i mesto za vežbll i trudite se da se toga pridržavate. Sadhana koja se vežba II isto vreme svakog dana i na istom mestu je mnogo korisnija nego kada svoje vežbe upražnjavate u različito vreme i na raznim mestima. Kada svoju sadhanu vežbate na odredjenom mestu, tokom vremena to će mesto upiti pozitivne vibracije koje izviru iz vas i one će prožeti atmosferu. Kada kasnije opet sednete na to mesto spontano ćete uploviti u stanje smirenosti i jedinstva sa sobom. Na taj način čitav proces postaje mnogo lakši. Ne samo vi,nego i bilo ko drugi, ko dodje na to mesto , osetiće vibracije koje ste vi stvorili.

56

Za vaše spiritualne vežbe polrebna je prava atmosfera. Najbolje je naći neki ugao ili prostor II kući koji je relativno ili potpuno izolovan. Tu držite jastuče ili podmetač koji ćete kori· stiti tokom sltdhane i upotrcbljavajte ga smo u lu svrhu. Onda u odredjeno vreme operite ruke, umijle se i ako vam se to dopada, upalite mirisni šlapić ili uljanu lampu. Sedite tl asanu tj. nepomičan stav i počnite sa meditacijom ili bilo ćim drugim što ste izabrali kao vežbu.

Kao karma sannyasin vi ste još uvek aktivan učesnik u

svetovnom životu, i morate se čuvati da ne postanete isuviše introvertni. Ako svoju sadhanu vežbate intenzivnije nego što je potrebno, primctićete da će vam biti teško da izvršavate svoje obaveze u sJloljnom svetu. Za vreme sadhan.e stvara se jedno drugo stanje uma i nekim ljudimaje teško da ga uravnoteže sa onim svakodnevnim stanjem. Onda, kada dodje vreme za posao, poželećete du budete sami i da uranite u kontemplaciju.

To nije put !larma sannyasina. Po svaku cenu morate održati ravnotežu. Vaš spiritualni život ne bi trebalo da unazadi vaš svetovni život. Štaviše, on bi trebalo da obogati vaše odnose sa svetom. Poželjnoje, dakle, akcenat slavili na redovnost a ne na intenzitet vežbi. Kad budete imali slobodnog vremena koje možele posvetiti samo sadhani, tada možete intenzivno vežba· li.

Najbolje je svake godine ili svakih šest meseci izdvojiti nekoliko dana za intenzivno vežbanje, a običnim danima vežbati sadhanu uobičajenog trajanja. Tokom lih nekoliko dana inten­zivne sadhane trebalo bi sebi da propišele slrožiju disciplinu što se tiče ishrane, spavanja, vežbi i izolacije.

Za vreme povučenosti, sadhana bi trebalo da bude u žiži dnevnih aktivnosti. Tada treba ukaloniti sve ometajuće uticaje kao što su novine, časopisi, knjige, telefon, TV, prijatelji i rodjaci. Trebalo bi da pokušate da ostanete u potpunosti uskla­djeni sa sobom. Ako to ne možete da izvedete u svojoj kući onda pokušajte da odete u aslu·am ili na neko izolovano mesto u prirodi npr. na planinu , u šumu ili na more.

Kad period povlačenja prodje, trebalo bi da se vratite uobičajenoj svakodnevnici i nastavite svoj život kao i pre. To je vrlo efikasan naćin za razvijanje duhovnih sposobnosti a da opet, ostanete aktivan učesnik u svakodnevnom životu. Povre-

57

meno se mogu upražnjavali posl i mouna (ćutanje) pošlo su oni veliki proćišćivači. Kao što nas nekad spopadne fizička dijareju i mentalna dijareja je vrlo ćesto oboljenje koje nastaje kao rezultat mentalnog pretrpava nj a i nervne napetosti.

Dobraje ideja dajedan dan II nedelji izdvojite za post. Tog odredjenog dana trebalo bi da pojedete Sc.'1mo jedan vegetarijan­ski obrok nakon zalaska sunca. Tokom tog dana možete piti voćne sokove ili vodu da bi pročistili organizam. Ta vežba ispunjava energijom čitavo telo .

Mouna ili ćutanjeje takodje moćna vežba za energiziranje organizma i razvoj unutrašnje osećajnosti. Medjutim, ta vežba ima svoja ograničenja i ne bi je trebalo upl'ažnjavati tako često kao post. Kad ćutite, � dan bi trebalo da ispunite yoga vežba­ma, meditacijom,japorn i swadhyayorn. Tokom tog dana poku­šajte da povisite svoju svest i da je uskladite sa guruovom frekvencijom. Budite ga više svesni i pokušajte da otkrivate unutrašnji a ne spoljni svet. Kao i kod svih drugih vežbi, svako bi trebalo da vežba samo onoliko koliko mu to dozvoljavaju njegove mogućnosti uz obaveznu konsultaciju sa gu/'Uom.

58

S WADHYAYA

Postoje trenuci u spiritualnom životu u kojima se možete suočiti sa razočarenjem i pokolebati u svojim uverenjima. To naročito važi za one koji uprkos dugom i upornom vežbanju ne steknu neko postojano unutrašnje iskustvo. Onda vrhovno is­kus�vo možete početi da smatrate za mit. Na kraju krajeva, ono ostaje apstraktan fenomen sve dok ne postane živa stvarnost. Ako ne uspevate da steknete nikakvo opipljivo iskustvo, onda se može desiti da prestanete sa vežbanjem žbog sumnji i nedo­statka nadahnuća.

Ako u tim trenucima nemate nikoga ko bi vas nadahnuo i učvrstio vaša uverenja, možete se osetiti odbačeni i očajni. To se može dogoditi bilo kome i u bilo koje vreme. To je prirodna pojava na spiritualnom putu. Ne očekujte da ćete u svakom �renutku biti vedri, veseli, optimistički raspoloženi i puni vere l predanosti. Nepraktično je i nepravilno misliti na taj način .

. Neodlučnost, nepoverenje i nedostatak inspiracije su sa­stavnI deo vašeg postojanja i trebalo bi da naučite kako da postupate sa njima. Trebalo bi da naučite kao da se suočite sa tim činjenicama a da one pri tom ne utiču negativno na vas. Čak je i sunce nekad zaklonjeno oblacima. Medjutim, kad se oblaci razidju sunce sija još jače. Dakle, nema potrebe za uzbunom. Ako ose�ate da su va.šU uverenja na ozbiljnom ispitu pokušajte da naUČIte nešto i IZ takve situacije. Kad se razidju oblaci sumnje, naći ćete više zadovoljenja u životu koji ste izabrali.

. �sto�:remeno, morate pronaći naćin i sredstva kojim bi ožlveh sv.oJe nadahnuće. Jedan od najkorisnijih i najsadržajnijih metoda Je swadhyaya - samoizučavanje ili smoanaliza kroz spise. Swadyaya je vežba koja bi sledbenika trebalo da prati kroz čitav život. Neće uvek biti moguće prisustvovati razgovo-

59

rima mudraca ali spiritualne tekstove možemo čitati uvek, u svako doba i na svakom mestu. Kad su vaša spiritualna ubedje­nja i nadahnuće II opasnosti, trebalo bi da koristite swadhyayu kao sredstvo za oživa1javanje vere i ponovno uspostavljanje ravnoteže. Kada čitate o životima velikih ljudi i žena koji su živeli na ovoj planeti i podnosili sve udarce živala isto kao i mi, a opet su uspeli da dosegnu Sl11ospoznaju, onda će se vaSa vera učvrstiti.

Jedan takav tekst koga posebno treba pomenuti i koji bi trebalo da postane udžbenik i vodič za karma sanllyasinc, je Bhagovad Gita. Jedinslvenost ovog teksta leži u cinjenici da on ne propoveda uvrenja ni jedne religije ni sekte. On nas sve može nečemu nnuciti jer nam pruta praktičnu Oosofiju prime­njivu na svakodnevni život. Blwgavad Gita se ne meša u vaš položaj i dužnost� u životu, ona ne potkopava vašu veru, niti vas odvlači sa puta koji ste izabrali. Mogli bismo reći da ona pre osvetljava taj put i jača vašu veru. Njen cilj je da vas oslobodi neobuzdanih želja, neopravdanih predrasuda i izmišljenih stra­hova a time i povisi vašu svest na viši nivo.

Moguće je živeti u svetu a opet biti smiren i spokojan. Bhagauad Gita govori O tome. Dogadjaj koji se u njoj opisuje odigrava se na bojnom polju, Kurukshetri. Ta bitka se ne odnosi samo na veliki rat koji sc lu vodio nego i na neprestanu borbu koju svaki čovek vodi suočavajući se sa životom. Njuna je, videvši svoje rodjake na zaraćenim stranama i čekajući da počne krvoproliće, preplavljen osećanjem očaja i beznadežnosti i ne želi da se bori. Da bi suzbio njegovu neodlučnost Krishna odre­djuje ispravan stav i smer koji bi neko trebalo da sledi kroz život. On Arjuni govori da se nedelanje protivi zakonu karme. Čovek, objašnjava on, mora da razvija svoju višu svesnost ali ne bežanjem od obaveza nego kroz njihovo izvršenje. Svaki i naj­manj i činje povezan sa razvojem čovekove svesti.

Arj una želi slobodu od delanja, ali Krishna kaže da to nije moguće jer se dela izvršavaju ne samo telom nego i umom. Delanje je integralna funkcija i svesnog i nesvesnog uma. Dela­nje se ne može ukloniti sve dok funkcionišu prirodni imp usli. Medjutim, delanje vezuje samo onda kada mu pristupimo sa stavom dopadanja ili odbijanja, bola ili zadovoljstava, vezanosti ili nevezanosti. Ono šlo ima moć da nas zarobi je želja za

60

plodovima rada, a ne sam rad. Deianjeje nužno sve dok živimo II telu, ali ako preoviadjuje duh žrtvovanja i nevezanosti, delanje se ptetvara II izvor prosvetljenja i oslobodjenja.

Postoje tri osnovne vrste delanja � ispravno delanje, po­grašno delanje i nedelanje. Nedelanjejejednako nepokretnosti, odlaganju i lenjosti; pogrešno delanje se zasniva na željama, neznaju i nesposobnosti pojedinca da sledi vodjstvo svog unu­trašnjeg bića. Ispravno delanje je ono što nam omogućava kon­trolu i donosi harmoniju sa sopstvenom prirodom. Ako ga izrazimo onako kao treba, ispravno delanje se pretvara II najviše ostvarenje. Delanje postaje ostvarenje kada se odreknete OČC­kivanja nagrade. Delanje tad više nije okov. Gita govori o slobodi od okova delanja a ne o slobodi od samog delanja.

Toje duh karmayage i Gita nas uči upravo tome. Trebalo bi da radite skoncentrisano i sa višom svesnošću. U tako jedno­usmerenom delanju nema ni traga od nižeg ega. Kad radite skoncentrisano, gubeći sebe iz vida, delunje je nograničeno superiornije. Možda ste već to i sami primetili.

Sam Krishna je bio domaćin a time i harma sannyasin najvišeg reda. Iako ga smatraju za avatara tj. za božju inkarna­ciju mi ćemo ga smatrati čovekom, mada svršenim. Krishni je nevezanost vodeći ideal; delajte zbog delanja, ne tražite više. Zadovoljstva stečena radom će biti vaša ali ne žudite za njima niti dopustite da vas ona zarobe.

Usred boja Krishna nadahnjuje Arjunu sledećim rači ma: �On8j koji se usred najžustrijeg delanja oseća smiren, najvećije yogi i mudrac". Dok se nalazite na pijaci, ili na aerodromu ili sred strašnih životnih problema, opet možete sačuvati isti mir koji postoji u meditaciji. Gita nas uči upravo tome. Ako možete to da uradite, onda ste shvatili život i postali ste njegov gospo­dar, kaže Kishna, u suprotnom niste.

Gitaje velika knjiga koja spaja praktičan i spiritualni život radi evolucije čovečanstva. U njoj postoji široki potencijal i znaje koje može svakog čoveka voditi spitirualnom stazom bez obzira kakav je njegov položaj u životu. Gitaje verovatnojedina knjiga u kojoj nema sukoba medju različitim stazama koje vode do više svesnosti. Ona vam pokazzuje put jasno odredjujući vaš cilj i ništa više od toga.

61

KRALJ JANA KA - VELIK I M UDRAC

Jednog dana Sukadeva, ostvareni y�gi nl\),više bezstrn,s� nosti, mučio se nad delovima starih SpIsa kOJI su �e baVIli životom domaćina, Njegov otac, Vyasadeva, pokuSao.Je ?a mu objasni da je staza dO,maćina tak?dje, put. do Pl:�,

svetlJenJu, S�­kadeva to nije mogao da razume I upItao Je .oca, Kako domaćiO može steći oslobodjenje kadjejoS uvek u�IJu�en u may� SV?to­vnog života. Da lije moguće da o.n može UŽlv�tl u zadovolJstvlm� a opet ostati nevezan? Kako, njegov? delanje možemo naz�att nedelanjem? Može li on ostati nedodIrnut, poput iotoso",:,og hsta u vodi, koji izranju iz nje i blata a �pet ,se �e pokvaSI? Kuk? dualnosti kao što su prijatelj i nepriJatelJ, pnvlačnos,t I odbOJ­nost, dobro i loše, mogu nestati iz njegovog uI?a? Da II on mož.e gledati na sve podjednako kada mora da vodi računa o prakti­čnim svetovnim stvarima?"

Sukadeva je još uvek bio jako zbunjen j Vyasadeva, ,mu j� ispičao O kralju Jana�i, jedno� od najvećih m\,draca lf.ldlJe kOJI je bio domaćin za pnmer, On Je vladao drevl1l,m .kraIJe:rstvom Mithile (danas deo Bihara) i stekao je oslobodJen�e � I u�re� upravljanja tako velikim kraljevstvom. Ja,nak,a Je biO n�Jvećl vladur svoga doba. Spolja je živeo kao kralJ� ah unutra, njegov um, emocije i duh su bili kao kod prosvet�Je �lOg m';ldra.ca, �� nikada nije lagao sebe i to se videlo II svak?J nJegov?J �e�l, mIsli ili delu, Ko god da je posetio njegovo kr�Jevstvo bIO Je Izncna-djen nesvakidaSnjom mudroSću ovog v�hk�g vladar�, ,

U to doba vladao je običaj da svi lJudi, �ez O�ZI�� d� h su bili bogati ili siromašni, imajuguruo:, Cak su l kralJeVI l nJl�ov� porodice prihvatali gurua po svom Izboru, Cesto su posećIvali

62

guruou ashram i živeli sa njim kao i bilo ko drugi, jer se u aslumnu ne prave razlike izmedju bogatih i siromašnih, Guru kralja Janake je bio Yajnavalkya i on ga je mnogo voleo ali ne zato što je ovaj bio kralj već zato što je razvio veliko jedinstvo svog duha sa gUrlLouim.

Medjutim, drugi Yajnavalkyini učenici su postali ljubo­morni i kritikovali su gurua zato što daje prednost Janakijer je on kralj , Yajnavalkyaje odlučio da im pokaže superiorne kvali­tete učenika ko što je bio Janaka. Snagom svog uma s'tvorio je požar u prestonici Mithile. Čitav grad je bio u plamenu. Učenici su se digli na uzbunu i potrčali II svoje kolibe da spaSavaju svoju imovinu. Svi su pobegli sem Janake, On je zanemario svoje bogatstvo koje je nestajalo u plamenu i okrenuo se spaSavanju svojih podanika. Svojim ministrima dao je upozorenje da su životi ljudi najvažniji.

Tokom krize Janaka nije b�o uznemiren svojim gubitkom i mislioje: "Ja ništa ne gubim makar se Mithila prevorila u prah i pepeo, ali dužnost mije da brinem o ljudima." Onda su učenici shvatili zašto je Yajnavalkya isticao Janaku, Neznalica je sve­stan samo potreba svog tela dok mudrac oseća i potrebe drugih i služi im isto kao i sebi,

Sukadevaje pažljivo slušao priču i kad se razgovor završio ustao je i rekao "Otićiću u Mithilu da se sretnem sa tim Jana­kom, Zaista mislim daje skoro nemoguće da čovek upetljan u mayu života stekne takvu mudrost. Moram se sam uveriti da li je to istina," Zatimje otputovao u Mithilu, Stigavši tamo, uputio se pravo na dvor. Ali Janaka koji je već čuo za njegov dolazak, odugovlačio je tri dana pre nego što je pristao da se sretne sa njim, za to vreme, ponudioje Sukadevi sva moguća zadovoljstva koje bi neki mladić mogao poželeti, ali to nije uticalo na Suka­devu. Pošto se uverio u iskrenost mladog sledbenika, Janaka ga je pozvao na dvor.

Sukadeva se poklonio kralju Janaki i rekao: "O veliki kralju, otac mije naredio da se oženim i podignem porodicu, Ne želim brak, smataram ga za okov, ali moj otac čvrsto veruje da je porodični živor, ako ga prihvatimo sa ispravnim stavom, tkodje put do prosvetljenja. Ja to ne razumem i zato me je on poslao vama, prosvetljenom, iako živite kao domaćin, sa ženom, decom i kraljevstvom kojim treba upravljati."

63

Janaka je ponudio mladiću da sedne pored njega i reko mu: "Ćoveku je vrlo teško da se oslobodi iz mreže želja. Želje nikada ne umiru. Da bi ih zaustavili treba ih postepeno poseći u samom korenu. Isto kao što terrnit jede drvo iz korena a ono se onda u celosti osuši, čovek bi trebalo postepeno da uklanja želje na raznim nivoima života. Željeje teško kontrolisati. Iz tog razloga slab i nerazvijen um ih ne može savladati odjednom. Želje se mogu javiti bilo kada i bilo kome, čak i čoveku koji sebe smatra za nekog ko se savršeno odrekao. Prvo je važno da pokušaš da kontrolišeš um, telo i emocije dok si uključen u život, tako da možeš postati svestan svoje snage i ograničenja. Tek tada ćeš biti spreman za najviši cilj .

ćina se smatra važnom stepenicom u evoluciji tela, uma i duha. Ako domaćin može da razvije višu svesnost kroz učestvo­vanje u životu i ako bude u stanju da sa podjednakom smirenoš­ću prihvati i us:peh i neuspeh, bol i zadovoljstvo, onda će steći iskustvo trajne sreće, ne negirajući pri tom zadovoljstva života. Iako vladam svojim kraljevstvom, na mene ne utiču ni bol ni zadovoljstvo ako ih doživim. Toje zato što svoje dužnosti izvrša­vam bez ikakvog ličnog motiva vezanosti, pohlepe ili želje. Svoje obaveze izvršavam kao dužnost. Svako ko životu pristupi sa tim stavom, naći će zadovoljenje bez obzira da li je domaćin ili asketa. Um je taj koji je izvor bola ili zadovoljstva, ropstva ili slobode. Sloboda ne leži u bežanju od nekih životnih situacija, već u prihvatanju svojih dužnosti i njihovom izvršenju, a da pri tome ne iskusima njihov negativan uticaj.

Sukadevaje prekinuo Janaku govoreći:" O kralju, kako je moguće da čovek bude slobodan od želja i plodova svog rada kad još učestvuje u aktivnostima života? l vi ste kao kralj pod vla.šću ukusa, dodira, vida, zvuka i mirisa. Lopova smatrate za lopova, sveca za sveca i još su vam dragi vaši voljeni. Kad postignete uspeh, milo vam je, tužni ste kad u nećemu ne uspe te. Napeti ste kad mislite o svojim neprijateljima, gubitku bogatstva ili slabostima svoje vojske. Kako se čovek na vašem položaju može nadati uklanjanju tih uticaja iz svoje ličnosti?"

Janakaje ovako odgovorio: "Istinaje ono što si rekao. Tiče me se bogatstvo, imovina, i vrednosti. Brinem se o svojoj poro­dici sa ljubavlju isto kao što bi to radio bilo ko drugi na ovom svetu. Lopova smatram za lopova, sveca za sveca i kažnjavam ih

64

ili im ukazujem poštovanje II zavisnosti štuje koji zaslužio. Ali istovremeno ne dozvoljavam ničemu od toga da na mene utiCe ��utra,.pošto nisam ve�n za ishod svojih dela, bilo ona prijatna Ih nepriJatna. Kao kralju dužnost mije da efikasno vodim svoju drža�, da uve.ćD:ID njeno, bogatstvo i imovinu, da ljude kažnja­vam lli nagradJuJem da bl očuvao pravdu i zakon, da primeni m odredjenu strategiju da bi sačuvao interese svog naroda i drža­ve. Kao muž i otac treba da volim svoju porodicu, da se staram o njoj i da im obezbedim sve što im je potrebno.

Potpuno sam uključen II ostvarivanje svega onoga što je nužno za sreću moje porodice i podanika. To mi donosi sreću i zadovoljstvo. Medjutim, postoji jedna [ma razlika; ja nisam vezan. Ako budem suočen sa gubitkom svega, to me neće uz­drmati. Moje zadovoljstvo potiče iz izvršavanja mojih dužnosti a ne iz posledica delanja. NaSao sam istinsku sreću u usmera­vanju svoje energije i umeća na to da svoje dužnosti izvršim savršeno. Ćak i da se svega odrekneš, ako ne stekneš ovakav stav nećeš moći da prevazidješ svoj jad. On će te pratiti do poslednjeg dana života, bez obzira da li živiš u samoći ili usred huke i buke života.�

Ćuvši ove reči kralja Janake, Sukadeva mu se poklonio i pošto je primio kraljev blagoslov, vrati se svom ocu. Iako se Sukadeva držao putayoge, oženio sc divnom devojkom po ime­nu. �ivari. �ajedno su stvorili porodicu i kroz yogu dosegli n8JVlše stanje.

65

PIUMA LN I INS T lK T

Koji je to preovladavajući instikt koji upravlja životom prosečnog čoveka? Gdeje izvor njegovih motiva? Kojije najdub­lji poriv u dubinama njegovog uma? Da li je to želja za oslobo­djenjem? �e!Ako u dubi?ama uma potražite taj središnji poriv, tu ćete Sigurno pronaĆi nešto potpuno drugo; nešto što je g,urnuto u zaborav. nešto štoje ugušeno ili ignorisano; nešto sa čIm se retko susrećemo na svesnom planu. Medjutim, to nepre­s�o poricanje čovek?vog primaJ nog instikta osnažuje onu silu kOJa će čoveka na kr3Ju progutati.

Kakva je to snaga, ta ogromna sila koja čoveku stvara toliko nezadovoljstva i uznemirenosti kad se suoči sa njenim nezadovoljenjem? Ostavivši čoveka po strani, razmotrimo biljno i životinjsko carstvo. Koji je tu glavni motivacioni faktor koji stoji iza svih aktivnosti? Ćitava energija biljke ili životinje us­Ifo1erena je �a održavanje vrste. Ako posmatrnte put prirode Vld�ćete dajedan proces nadjaćava sve ostale, a to je razmnoža­vanJe.

Tsto važi i za čoveka. Medjutim, on je stvorio beskrajnu zbrku i konflikt u sebi neprestano poričući i nipodaštavajući taj primalni poriv. Seksualni nagun je namerno osudjivan hiljada­ma godina. Umesto da prepozna njegov ogromni polencijal čovek ga je zloupotrebljavao, sakrivao ili se pretvarao da ne postoji. Pošto u čovekovom životu ne postoji nešta vitalnije od toga, nužno je da to razumete u odnosu na samog sebe.

Danas se bojimo da razgovaramo o stvarima koje se tiču seksa. Isuviše smo stidljivi i inhibirani da bi pristali na tu temu. Razgovori O seksu su za neke izno.senje svog prljavog rublja. Mi

66 •

misliI?O da j: s�ksu.alno�t d,eo naSe ličnosti koji je prljav i dost?J�n preZIra l da Je najbolje da ga potisnemo ili ignorišemo ne bl II tako nestao. Medjutim, to nije rešenje.

Zar niste primetili daje um uvek najviše privučen stvari­ma ,koje, želite da iz s:rc snage izbegnete. Sto više ignorišete ili potlskuJcte seksualni nagon, to on poslaje moćniji. Ne možete se osloboditi ovog moćnog pOI'iva tako što ćele ga ugušiti jer ćete ga time još više usaditi II svest.

'

. Taj,stav prema seksu je odgovoran '1..8 bezbrojne unutraš-nJe konflikte II čoveku. Zadovoljstva strasti i požude koje čovek ne može da kontroliše, razume ili izrazi, doveli su ga do ozbiljnih neuroza, mentalne nestabilnosti, straha, anksioznosti streso­va, psihoza, seksualnih poremećaja, gubitka poverenja

'u sebe i

nesigur.nosti. P:ob��m ne .leži u čoveku nego u religioznim i moraImm ubedJenJlIDa kOJa su pro povedala da je seks nešto sramotno. Ćoveku je stotinama godina ispiran mozak time da je seks grešan, zao i anti-duhovan.

. . . Kao odgov.or �a taj pog.led �ožemo reći samo daje isti Bog kOJI. J� to stvOrIO I sam n41većl grešnik. Medjutim, nije Bog POČI?l? �eh nego. mi sami .. Zahvaljujući našim izopačenim i �skrlvlJemm Ul�oVlma tu pnmalnu snagu smo posmatrali kao �zvor z.la. Sves.tl seksualni či� na perverzni čin znači stvoriti jaz lzmed�u sebe I sopstvene pnrode a time i stvoriti iskompleksi­ranu ličnost. Seksualni nagon je prirodna tvorevina. Bez obzira ko�? se sa njim borili i pokušavali da ga potisnete, videćete da to mje moguće zato što prema toj oblasti svog života imate pogrešan stav. . . Bez obzira .k?je to već rekao u prošlosti, ko to sada govori ili. k.o će t? �rdltl u budućnosti, seksualni čin nije štetan po Spmtll:alnI Život,. b�z obzira ko. ste ili šta ste. Ako svoj um

zat�onte � ovu l�tlllU onda ozbiljno ugrožavale svoj individu­alm razvoJ. Be�mIsleno se podvrgavate ogranićavanju koje ne možete podnetl a rezultat svega toga može biti katastrofalan.

Drevna plemena i kulture nisu stvarale ovakve konflikte i lažn� pogle�e na seks. Za �ji�, to je bio pri�odan nagon koji se mor� IskazatI kad se za to JaVI potreba. Om nisu posWi opse­dnUlI seksom zato što ga nisu smatrali djavolovim delom. O hon;t.oseksual!l0s�i, seksualnim pet"Verzijama, lezbejstvu, silo­vanJIma, pre1.Jubl, dečijoj prostituciji iz tog doba jedva da ima

67

nekih tragova. Ako to z.lo postoji u današnjem društvu ono je nastalo zbog naših isJu-ivljenih pogleda na jedan prirodan ćin kojije naš um okupirao u tako neprirodno velikoj meri. Rodite­ljima religije i društvo ispiraju mm�ak tzv. zlom seksa a ovi za uzvrat svojoj deci od malih nogu usadjuju taj strah.

Najsmešnija i najapsurdnija stvar u svemu tome je to da uprkos svoj toj povici na seks, svi to i dalje rade. Seksualne potrebe ne mogu nestati tak

.o što ćete �ušiti �amu ideju o s�ksu.

Vi nastavljate sa seksualnull odnOSima ah zbog negativnog uslovljavanja stvara se strah i osećaj krivice. Onda vas zahvalju­jući neobuzdanim strastima progone fobije i neuroze. Osećate se žrtvom grešnog čina a to je potpuno pogrešno.

Čak štaviše, kad deci govorimo o zlu strasti i seksa a deca svoje roditelje vide na delu koje su oni sami osudili, to ih može ozbiljno šokirati i ostaviti traga u njihovim umovima. Deca primećuju licemerje i pretvaranje iza velikih reči i to ih zbunju­je i stvara konflikte II pl

:istupu pre�� suprot�om polu. To

obično dovodi do seksualnth problema l IzopačenJa. Moramo prihvatiti činjenicu da seksualni nagon u čoveku

nije samo prirodan nego je i jedan od najmoćnijih aspekata njegove ličnosti i uma. Tome moramo pristupiti s.a is�om ol�re­znošću kojom pristupamo bombi koju treba detontratl. Sa l1Jom se mora rukovati pažljivo sve dok ne izvadima upaljač, inače će ishod biti tragičan.

Dakle, od samog početka nužno je izgraditi stav da seksu­alni nagon ili čin nije anti-duhovan po svom karakteru. On vas neće poslati u pakao kao što su vas učili da verujete. Drugo, morate ukloniti potisnuti materijal, osećaj krivice, komplekse i tabue koji su nametnuti vašem umu zahvaljujući uticaju druš­tvenih, moralnih i etičkih ubedjcnja. Potiskivanje seksa je da­leko štetnije od njegovog izraza. Potiskivanjem i strahom od primalnog instikta vi dajete svoj udeo u pretvaranju čitavog sveta II ludnicu.

Ideja nije da potisnete seks nego da ga transformišete i sublimišete. Isto kao što se komad grafita pretvara u dijamant tako i vi pretvarate primaini instinkt u prosvetljujuće iskustvo. Primalna energije je tako moćna da nikada ne bi trebalo da potcenjujete njen značaj . Ona je verovatno eksplozivnija i od atomske bombe. Samo delić te energije može stvoriti Buddhu,

68

Gandhija ili Ensteina. Zamislite, II tom semenu seksualne ener� gije leži uspavani potencijal da se stvori Buddha, a mi još uvek buncamo i trabunjamo o njenom lošem uticaju na nas.

Ako bi mogli da transformišete tu potencijalnu snagu II višu energiju, zamislite šta bi onda sve mogli da stvorite. Da li ste ikada razmišljali o tome? Da li ste ikada uzeli II obzir mogućnost transformacije te energije koju poričete? Ali, da bi je transformisali, morate je prvo razumeti. Odbacite sve svoje komplekse i osećanja krivice oko Cina koji je podjednako svet kao i sam život. Morate shvatiti svrhu tog nagona, naćin na koji se on ispoljava i njegovu konačnu kulminaciju.

Transformacija ili sublimacija seksualne energije se ne može ostvariti ni uzdržavanjem ni preteranim upuštanjem u seks. Da bi transformisah tu energiju moražete da uvedete treći faktor u svakodnevni život a to je nauka yoge i tantre. Tantra je jasno utvrclila da čovek može povisiti svoju svest kori� steći istu onu silu koja ga vezuje za niže i grublje nivoe svcsnosti. Prema toj drevnoj nauci čovek bi trebalo da oslobodi svoju primalnu energiju i podigne je u više moždane centre uz pomoć yoga vežbi.

U ovoj filosofiji potiskivanju nema mesta. Potiskivanje će se povratiti u oliku preteranog učešća u seksualnom životu i uzrokovaće seksualne izopačenosti. Takodje, tu nema mesta ni za preterano upražnjavanje seksajer ono dovodi do rasipanja i iscrpljenja vitalne energije. Nije dobro ići u krajnost. Držite se središnjeg puta, puta yoge i tantre i transformišite primalnu energiju u više i eksplozivnije iskustvo - meditaciju.

Iskustvo koje zadobijate seksualnim činom je obično na­draživanje nervnog sistema u predjenju sa iskustvom koje mo­žete steći ako sublimišete tu seksualnu energiju u više centre. Tokom seksualnog čina, strast se obično uzburka, nervi se aktiviraju i kada dodje do kulminacije vi doživljavate osećanje oslobodjenja nervoze i tenzija. Ali ako ste u stanju da tu istu energiju usmerite u više centre umesto daje oslobodite, to isto blaženstvo ćete osetiti u ajna chakri i ono će trajati duže. VaSe zadovoljstvo će time biti mnogostruko jače i izvišenije tako da ćete se nakon kulminacije osećati ispunjeni i revitalizirani a ne iscedjeni i umorni.

69

U tantrićkoj praksi se kontrolise iskustvo energetske eksplozije na seksualnom vrhuncu. Sve dok to iskustvo traje, vi tu energiju možete usmeravali II više centre. Izvesne yoga vežbe omogučavaju sledbenicima da kontrolišu oslobadjanje energije iz tela i daje kanališu II više �entre. N� t;aj, nač�n. stvara se intenzivnije iskustvo kojim se budi kundalLlu lj . splfItualna snaga. Postoje tri cilja .seksualn?� života. P� je �ad�voljstvo, drugi je razmnožavanje a trećI Je samdht Ih VIše Iskustvo. Seksualni život se II tantri koristi samo za dosezanje sarnadhija.

Ako možete da doživite to iskustvo onda će većina vaših seksualnih problema postepeno nestati. Ne�ete mor�ti �a tr�­žite vanbračne seksualne veze jer ćele naćI zadovoljenje kOJe ste želeli, Nećete više biti opsednuti niti neurotični oko seksa, Vi i vaš partner ćete razvijati uzajamno poštovanje i �aša veza će ojačati zahvaljujući tom isku�,tvu, Cak neć�te ?sećat� potrebu da konsuitujete spil'itualne knjige oko stvan kOJe se t1ČU vašeg spiritualnog živ�ta: Sami za, s,ebe će te biti u �t;anju da procenite da lije seksualni čm zdrav Ih nezdrav, svet Ih grešan,

Karma sannyasin mora savršeno da shvati ovu stvar, Ako je oženjen ili ako ima partnera ne bi treb�o da ni n�ega ni seb� lišava odnosa koji je deo njegove dharme Ih dužnostI. Seksualni život pod vodjstvom gurua ,m,ože, doves,ti, do potpunog ,za�ov,o� ljenja u tački gde će kulmmlr1l:lt ,u splflt':lalno� �,:,dJenJu Il� višem iskustvu, Tako seksualni čm postaje sveti Ih božanski spoj dvoje ljudi a blaženstvo i ,�ar�oni)a koj� on,i stvar�ju .u svom životu odslikavaće se u nJihOVim ličnosllma l U deCI kOJa su rodjena iz tog spoja, Ista energija koja je odgovorna za Diže strasti transformiše se u izvor spiritualnog iskustva,

70

•

DA LI JE CELIBA T N UŽAN

Pitanje celibata se često postavlja kada razmišljate o pro­meni svog načina života i prihvatanju kamw sannyase. U Indiji je rač kojom označavamo nekog koje u celibatu - brahmacharya, što doslovno znači �onaj koji obitava u Brahmanu ", Treba na­pomenuti da se tu zaista ne pominje ništa što bi bilo u vezi sa seksualnim odnosima, U Vedama se kaže da je brahmacharya onaj koji je večno sjedinjen sa Brahmamanom, Naglasak se, medjutim stavlja na čvrstu odluku da se živi u duhu Brahmana a ne II duhu telesnih aktivnosti:

Ko je po vašem mišljenju veći, onaj koji se glasno odriče seksa a potajno žudi za njim, ili onaj koji upražnjava seksualne aktivnosti, ali čije je srca iskreno uronjeno u Boga? Cemu licemerje? Na kraju krajeva, možete prevariti samo sebe. Sle­deća priča će to jasno odslikati.

U nekom hramu živeoje pobožni sveštenik, Desilo se tako da se ispred hrama nalazi kućajedne prostitutke. Videvši stalni tok ljudi koji su posećiva1i prostitutku sveštenik ju je jednog dana pozvao i rekao: "Ti si obična bednica, činiš greh i danju i noću, Tvoja strast i požuda se nikada ne mogu zadovoljiti. Bog ti nikada neće oprostiti, Pokušaj da budeš kao ja, da se ne upuštaš u zli čin seksa."

Jadna prostitutka se pokajala zbog svojih nedela i iskre­nom ljubavlju prema Bogu molila se da joj oprosti, Medjutim, pošto je prostitucija bila njeno zanimanje, nije mogla tako lako da zaradi novac na neki drugi način. I onda, kad god bi "grešila", um bi usmeravala na Boga i uvek je bila svesna njegovog prisus­tva, Slušalaje molitve i obrede iz hrama i uprkos svojoj profesiji

71

•

,

žudela je za danom kada će biti dovoljno čista da posti Božiju kuću. Sveštenik je sa druge strane bio vrlo uznemiren blizinom prostitutkine kuce. Sve vreme i danju i noću, ćak i u molitvi, meditaciji, nije mogao da ne misli na ono što se dešavalo u prostitutkinoj kući i o tome fantazirao u svom umu.

Prošloj e mnogo godina ijednog dana prostitutkaje umrla. Čudnom igrom slućaja istog dana umro je i sveštenik. Božiji glasnici su prostitutki n duh odveli u nebeske sfere dok su glasnici Gospodara Snu·ti sveštenikov duh odveli u pozenmi svet. Sveštenik je povikao Bogu: "Je li ovo pravda? Čitav svoj život sam proveo u uzdžavanju i molitvama a odredjen sam u pakao, dokje ta prostitutka živeći u grehu otišla na nebo". Zaćuo se božji glas, glasan i jasan: "Budalo, iako si dane proživeo u uzdržavanju i molitvama um ti je lutao i bio u prostitutkinoj kuci, dok je ona, iako telom II polnom činu, Citav svoj um okrenula meni."

Iz ove prićejasno se vidi da zlo nije u telu kojejednostavno izražava fiziološku potrebu, nego u umu. Opasnost ne poCiva u samom Cinu, nego u umu koji biva opsednut i žudi za njim. Ako je um Cist pola bitke je dobijeno. Kakvog smisla ima potiskivati telo a umu dozvoliti da neobuzdano luta? I misao je takodje moćna. Misao je početak akcije. Ona unutar uma postoji II

suptilnom obliku i na mentalnom planuje isto onoliko stvarna koliko i aktivnost na fizičkom. Zato, nikada nemojte potcenji­vati snagu misli. Upravo su vaše misli ono što vas izgradjuje ili slama. Covek postaje ono što misli.

Celibat se mora razumeti u ovom svetlu. To nije samo uzdržavanje od seksa na fizićkom planu, negoje i Cistota misli, reći i dela. Celibat nije samo izraz religioznih i moralnih ube­djenja koja su vam nametnuta spolja, negoje spontani izraz koji dolazi iz sjaja vašeg duha. Ako se uzdržavanje primenjuje samo na fizičkom planu a mentalni plan ostane zaražen željama i požudom, onda je ideja celibata obezvredjena.

Celibat takodje ne srne biti ni potcenjen. On može imati moćan uticaj na 6tavo vaše biće i pomoći vam u spiritualnom životu, ali se mora javiti kao prirodna posledica vašeg života a ne kao čin potiskivanja, krivice i ispiranja mozga. Ako je celibat ćin potiskivanja onda njegov ishod može biti poguban. Um okoštava i stvara ogranićen pogled na svet. Pripadnike supro-

72

tnog pola smatrate za demone, zle i vaša sposobnost da volite ljude ozbiljnoje ugrožena. Pod tim uslovima nemoguće je vole ti Boga.

Ako ne možete da volite ono što je Bog stvorio, kako onda možete reći da volite Boga? To je protivrečno. Mahatma Gan· dhi, veliki svetac i indijski vodja, upražnjavao je celibat mnogo godina. Čest.o je pisao o svojim iskust.vima. Njegova ubedjenja II vezi sa celibatom izrasla su iz njegovog shvak'lnja sebe i svog odnosa prema životu a ne iz mržnje prema suprotnom polu. U stvari, njegova žennje postala njegov najbliži prijatelj, i onjuje uvek poštovao zbog udela II pomoći koju muje pružala da bude II savršenom celibatu.

Celibat ne može biti disciplina, on se mora javiti kao Eosledica energetske transformacije koja se odigrava unutra. Citavu svoju energiju uložite u spiritualne vežbe i onda više nemate energije za seks. To se dešava i u svakodnevnom životu. Pogledajte velike slikare, posnike, pevače, igraće. Kad se neko od njih izražava kroz svoju umetnost u njegovom umu nema misli o seksu jer je 6lava energija usmerena na kreativni izraz. Seksje oslobodjenje viška energije. Kad ste energetski isuviše napeti, seks koristite kao sigurnosni ventil, inače bi eksplodira­li. Potiskivanje te energije lakodje nece pomoci. Morate je ili iskoristiti kroz seks, ili naučiti daje transformišete u viši oblik.

Celibat ne možete nametnuti sebi. On se mora spontano javiti kao rezultat unutrašnjeg iskustva iz ovog ili prošlih života. Ako neko misli da može živeti u celibotu bez dubokog iskustva, on je u zabludi. Onaj ko doživi apsolutno otkrovenje, makar samo jednom oslobadja se žudnje za seksom. On za njega nece postojati ćak ni u najbujnijoj mušti ni II snovima. Na kraju krajeva, niža strast se može transcendirati tako što ćemo je pretvoriti ili zameniti višom strašću, a nikako drugačije. U ovom slućaju, niža strast je nervni nadražaj koji stvaramo seksualnim činom, a viša strast je opijenost, blaženstvo ili ananda koje doživljavamo u višim stupnjevima dhyane ili meditacije.

Da bi II celibatu bili u pravom smislu te reći, morate postati gospodar telesnih procesa. Morate biti u stanju da kon­trolišete razlićite uticaje koje stvara ta primalna energija prisu­tna u vama i u svakom drugom živom biću. Jer, ako tu energiju ne trošite u seksualnom činu, morate nau6ti daje pretvorite u

73

višu ener�ju a �a pri to� ne ošteti te telo, um i emocije. Naravno, Čitav taj proces nije moguće izvesti preko noći.

Da bi to postigli u yogi postoje fiziološke i psihološke tehni�e kojima s� tH

. primaina energija može staviti pod kon·

trolu l transfonmsatl. Bez pomoći tih tehnika nećete moći da transcendirate seksualni instinkt. Hormoni koji se luče u va· �em telu

.odg?vorni su za potrebu za seksom a njihovo stvaranje

� kruženje msu po� vašom kontrolom. Mada možete pokušati Iskreno da upražnjavate celibat, hormoni će nastaviti da se stvara�u. D<!-

.bi suzbili njihov uticaj moraćete da primenite

?dredjene fizl.oIoške vežb.e koji�a se hormoni i energija koji se

mače redovmm putem IzbacuJu kroz reproduktivni sistem mogu iskoristiti za spiritualno pre nego seksualno iskustvo: Tome m?ramo

'pr.i�ružiti i pomoć �entalnog procesa kojim će

se energija konstiti za dhyanlHl1cdltaciju. Gotovo da je nemoguće postići pravo stanje celibata·bra­

hmacharye ako ne udjete duboko u ove yoga vežbe. Da bi reproduktivne hormone doveli pod kontrolu, moraćele da po­vedete računa o tome šta jedete, koliko spavute, šta vežbate i tako postepeno i sistematski vratite tu energiju svom izvoru. Daću vamjedan vrlo prost primer da bi vam pomogla da to bolje razumete.

Zamislite vertikalnu cev otvorenu na oba hajao Pri vrhu je spojena sa neogranič

.�nim izvorom �nergije a pri dnu oslaje

otvorena. Protok energije kroz cev odVIja se automatski zato što izvor neprestano šalje energiju. Kad se u ccvi oslobodi višak e�e�gije, njeni p<?mič?� zi�ovi se šire. Medjutim, pri dnu ener­gJ.jaje�ostavno IzlaZI IZ nje, nekad lako, a nekad uz prasak.

VI osećate da tu energiju treba iskoristiti tako da otvoreni kraj povezujete sa mašinom koja radi trošeći tu energiju i tokom vremena en�rgija se istrošila. Medjutim, možete primeniti i drugo rešenje. Možete sprečiti energiju da izlazi iz cevi i lako sprečiti njeno rasipanje i gubitak. Izvesnim metodama možete preokrenuti tok energije i poslati je natrag svom izvoru, ka vrhu. Tako energija neće isticati i biće moćnija.

I�ti proces se t:a.kodje dešava i II ljudskom telu. Energija

se u ohku retasa lUČI IZ male žlezde u mozgu i spušta se u niže delove tela. U oblasti. manipura ch�hre tj. pupčanog centra, pretvara se uprarw kOjom se održavaju telo i njegove aktivnosti.

74

Odatle, energija nastavlja svoj silazak II mooladhara chahru, kor�nski centar gde aktivira polne žlezde koje proizvode sper­m';l l ženske jaj�� ćelije . .

Medjutim, yoga vežbe vam omoguća­vaJu da tu energijU pošaljete natrag svom izvoru II mozgu, tako da se on� može preoblikovati a time i kontrolisati reproduktivni horm?n1 II telu. K?d se ta energija preoblikuje II spiritualnu energIJu, ODa postaje amr;l - božanski nektar, koji je odgovoran za nadahnjujuće iskustvo dhyane.

�eksualna. i sp

'iritualna energija nisu različite energije.

Pre. b�smo mog�� reć� da su one dva oblika jedne iste energije. TOJe Ista energIja kOJu teče II seksualnom i spirilualnom obliku ali � �va oblika �e razl

.i�uju kao �ebo i zemlja. Kad energij�

dožlvlJavamo spolja, II nižim telesmm centrima onda to naziva· mo �ulnim ili �eksual�im iskustvom ali kada tu istu energiju vrat�o svom Izvoru I doživimo je unutra, II višim telesnim centrima, onda to zovemo sirituuinim iskustvom.

. Kroz istoriju znamo za nekoliko ljudi koji su dosegli to stanje uma; ali o�i n�s� bili ?bič�i . ljudi. Oni su se izdvajali iz mnoštva blještećI splrltuulmm Sjajem i mogli su da utiču na ljude i duhovno ih vode .

M! ov�e govorimo o običnom čoveku, koji nije naučio da ko

.ntroliše �Ile U

. SV?J!l te�u i umu, kojije u potpunosti sluga svoje pnrode a lime I nižih sila. Sve dok ne shvati proces kojim će s�eći više i nadahnuti�e i�k�s.tvo nego što je

. iskustvo seksualnog

čm�l on ne može nl mlsiltl o transcendIranju tog osnovnog ponva.

75

PORODIČNI ŽIVOT

Porodica je stvorena da bi se učvrstio i osigurao položaj ljudi koji su izabrali da žive zajedno i pomažu jedni drugima u životu. Na taj način, članovi porodice su izvor snage i sigul'l1osti jedni drugima. Oni znaju da će ih u teškim trenutcima porodica uvek podržati. Uz to, postoji i obaveza koju rodilelji osećaju prema svojoj deci. U teškim vremenima oni ih pomažu novčano a takodje, obezbedjuju njihovu budućnost kroz sistem nasledji­vanja. Deca nasledjuju imovinu svojih roditelja a to im pruža sigurnost, nešto na šta uvek mogu da se oslone u živolu.

To je bio prvobitni motiv stvaranja porodičnog sistema. Na kraju krajeva, žena koja nosi nečije dete zahteva neku sigurnost da će se taj neko brinuti za nju i dete. Osim nužne finansijske, mora se uzet.i u obzir i emocionalna i psihološka podrška. Sigurnost. da smo voljeni, željeni, da neko brine za nas je urodjena potreba u svima nama. Potreban nam je temelj na kome ćemo stajati u životu, nešto u šta se možemo pouzdati. Ljubav i toplina koje primamo u det.injstvu imaju veliki uticaj u formiranju naše ličnosti i ponašanja prema ljudima i situaci­jama sa kojima ćemo se susresti kasnije u živolu.

Medjutim, uprkos svojoj važnosti vidimo da se porodica danas raspada. Sina se ne tiče njegov otac; otac i majka se stalno svadjaju a deca su prepuštena sebi i odrastaju kao stranci jedni drugima. Roditelji ne uspevaju da zasluže poštovanje a time ni poverenje svog deteta. Čitava porodična situacija pretvara se u površnost kako čovek sve manje biva u stanju da se uskladi sa ljudima oko sebe i svojom okolinom. Konačno taj raspored porodice utiče na društvo i stvara sve vrste socijalnih problema.

76

Da bi kontrolisali niže instikte, morate osetiti izvesnu odgovornost ili osećaj dužnosti premu nekome ili nečemu. Ta obaveza vas sprctava da ne zast.runit.e zato što volite i brinete se za one na koje bi lo nesumljivo ut.icalo. Ako ste bliski sa svojom porodicom, manje jc Sansi da ćeLe zalulnLi II situacije II

kojima bi uradili nešLo što je šLeLno i opasno po vas, vašu porodicu ili društvo. Sa druge st.rane, ako ne volite svoju poro� dicu i osećate da se vasa dela ne t.iču nikog do vas samih, bićete više skloni da zalutaLe.

Pošto karma sQnnyasin još uvek dela II okviru porodice on mora da pažljivo razmotri svoju ulogu II odnosu na porodicu. Prvo što mu mora biti savršcnojasnoje da porodica nije prepre­ka spiritualnom životu. Žena, muž, deca, rodit.elji, zetovi i tašte su svi integralni deo puta. On se ne može izdvojiti od njih na osnovu svog rastućeg interesa za spiritualno. On mora kroz porodična iskustva proći ne kao nezainteresovani posmatrač ili žrtva te situacije već kao aktivni učesnik. On mora potpuno učestvovati u stvarima koje se tiću porodice i izvući maksimalne koristi kroz odnos sa svim njenim članovima.

Naravno sve je u najboljem redu ako vaš partner ima isti pogled na život kao i vi, ako vaša deca sarndjuju sa vama i prihvataju vašu ulogu karma saJll1yasina. Aji šta ako porodična situacija nije tako srdačna? Šta ako vas VIlŠ partner stalno odbija zbog toga što se baviteyogom? Šta Ilko vllm se deca podsmevaju i misle da ste ludi? Šta onda?

Može biti t.eško i zamomo suočit.i se sa protivljenjem i potsmehom u porodici. Vrlo je čest slučaj da muž želi da bude karma sannyasirz i redovno vežbayogu ali žena to neće i obrnu­to. Ponekad dete želi da bude han/la sannyasin ali se roditelji prot.ive toj ideji i to dovodi do sukoba, napetosti i nesreće u porodici. Ako ste izloženi takvoj situaciji morate naučiti kako da je razrešite a da pri t.om ne pobegnete od problema. Nema smisla napuštati svoju porodicu.

Pre svega nemojte nametat.i svoje mišljenje drugim člano­vima porodice. Pokušajte da prema njima ne nast.upate sa su­periornim stavom "ma šta ti znaš?" To ne bi trebulo da se dešava. Ma kakva daje situacija, naučite da se prilagodite. Ako ste ranije svoju porodicu prekorevali zato što vas ne razumeju, sada mo­rate naučiti da se prilagodite njihovim pogledima i nivou miš-

77

ljenja. Ako vaš partner želi da gleda televiziju dok bi vi radije meditirali ili čitali neku knjigu o yogi, saradjujte s njim. Ne propovedajte o korisnosti yoge i opasnostima od suvišnog gle­danja u ekran. Morate kontrolisati svoju težnju da budete najpametniji i uvek u pravu sa svojim stavovima.

Umesto loga, podučavajte primerom. Neka porodica vidi da ste postal i bolji, srdačn iji, prilagodlj iviji, mirnij i i usmereniji. Budite čvrsti ali i tolerantni i dobri. Grubost i nametanje svojih pogleda će na kraju salT,lo doneti još više štete. Ali ako na tih način ukazujete koliko dobrog vamje pružio takav način života postepeno ćete ih pridobiti. Cak štaviše, ako u kući živite u iskušavajučoj situaciji moraćete daje smalrate za deo sadhane i naučiti nešto iz nje. Ako ste naučili da živite sa srećom takodje morate da naučite da živite i sa nesrećom. Kad bi život uvek bio prijatan postali bi ste tupi i samozadovoljni. Isku&''Wajuće situ­acije su ono što nam daje snagu. One ljudima omogućavaju da razviju sposobnost da se suoče sa svim situacijama u životu.

Svi žele sreću u svakom trenutku. Da li ste ikada čuli za nekoga koje priželjkivao nesreću, bedu i bol. Ne, ali čovek koji ima snage i sigurnosti da to učini nije ludak. On zna vrednost bola. Samo takav čovek može postati Buddha, Hrist ili Mahavir. Te velike duše su sebi nametale bol da bi svoju nižu svesnast pretvorili u stanje vrhovnog blaženstva. Sa bolom i patnjom dolazi i viša svesnost, veća osećajnost prema sebi i drugima i životu uopšte.

Patnja i bol čine vas jaki m i odlučnim, dok vas naviknutost na radosl i prijatnosti čine slabim, tupim i samozadovoljnim. Ako se ne slažete, eksperimentiSite sami i pogledajte kao se osećate u obe situacije. Da bi rasli i evoluirali nužna vamje doza i bola i zadovoljstva. Isto kao što se kaltno zaljulja prvo najednu stranu a zatim na drugu, na isti naćin i vi morate naučiti da se suočite i sa prijatnim i sa neprijatnim, podjednako.

Svako može da preživi sreću, ali onaj ko može da preživi i nesreću je neko ko se prilagodio i naučio lekciju iz života. Od detinjstva su varn povladjivali i mazili vas, ispirali vam mozak time da odbacite bol i neprijatnost a kad se takve situacije pojave onda ste nesigurni, nervozni i uplašeni. Morate naučiti da sve u životu nije i ne treba da bude onako kao bi vi želeli. Možete želeli da postanete karma sannyasin, da vežbate yogu,

78

idete II ashram a vaša porodica ne. Oni će radije ići na letovanja, gledati TV ili ići II noćne klubove i na zabave. Šta ćete onda poduzeti?

Da li ćete se upustiti II rasprave koje ništa neće rešiti ili ćete shvatiti i prilagoditi se njhovim potrebama, pružajući im sigurnost da ste s njima i da ih volite bez obzira na to šta oni misle. To je samo po sebi sadh.ana i ako možete II tome da uspete onda ćete uvećati svoju snagu volje i snagu uopšte. Vaša porodica će takodje početi da vodi računa o vašim potrebama. Oni će sigurno shvatiti da ste im iskreno odani bez obzira na razlike II stavovima i onda će morati da vam izadju II susret.

Prilagodjavanje željama i potrebama drugih izvlači na Qovršinujednu važnu stranu ličnosti a to je kvalitet žrtvovanja. Zrtvovati svoje interese za druge je znak snage a ne slabosti. To će vam doneti više radosti i smanjiti sukobe i napetost u poro­dičnom životu a opet, pomoći će vam i u spiritualnom životu.

Gde ima ljubavi, tu je i žrtvovanje, gde nema ljubavi tu je krutost. Naučite da se prilagodjavate i da budete otvoreni pre­ma potrebama i osećanjima vaše porodice. Tek tada će i oni početi da prihvataju vaša uverenja, poglede i odluke. Da bi nešto stekli morate biti spremni da date više nego što očekujete za uzvrat. Zapamtite da sadhana kanna sannyasina počinje upra­vo u njegovom ili njenom domu.

•

79

D E C A

Kao !larma sannyasinLL, vaš stav prema deci je od najveće važnosti. Deca su radost našeg života. Ona bi mogla toliko toga da nas nauče, ali mi smo obično gluvi za njihovu mudrost. Umesto toga, mi njima namećemo svoje poglede, i ako se ne pokore, kiptima od besa.

Mi mislimo da su naša deca naše vlasništvo, igračke sa kojima se igramo. Sećate li se igračaka i lutaka sa kojima smo se igrali kad smo bili mali? Bilo je tako zabavno, mogli smo s njima da radimo šta smo hteli, a njimaje bilo svejedno. Naravno, kad odrastemo, lutke osWju za nama, a navike sa nama. I kad dobijemo decu, čitav proces počinje ispočetka.

Mi pokušavamo da ispoljimo naše ambicije kroz našu decu, naročito one koje nismo ispunili. Ako smo želeli da bude­mo doktori, piloti, advokati, a nismo u tome uspeli, onda obučno želimo da naša deca ostvare tu ambiciju. Ili čak, ako smo uspeli u tome što smo želeli, onda obično želimo da deca podju našim stopama. Kaže se : "Iver ne pada daleko od klade".

Ali, dete je druga osoba. Ono može imati želje ili ambicije koje nisu srodne našima a mislimo da imamo pravo da mu nametnemo svoja shvatanja, i kad se ono pobuni, onda smo besni i život nam je zagorčan. Osećamo da su naš sin ili ćerka izdali, uprkos svemu što smo učinili za njih. Dali smo im dom, platili školovanje, a oni nas opet ne slušaju.

Kao roditelji, trebalo bi da shvatimo jednu važnu stvar. Dete može biti "naša krv", ono je rodjeno od našeg tela, ali ima vlastiti um i dušu. Deca imaju svoju sopstvenu karmu i sudbinu, i bez obzira šta mi govorili ili radili, oni će postupiti u skladu sa njom. Njihov život je već predodredjen a mi smo jednostavno sredstvo ili instrument kroz koji oni dolaze na svet da ispune svojukarmu ili sudbinu. Naravno, zahvaljujući prisnom odnosu, oni nas vole i vezani su za nas. Veze izmedju nas postoje, ali deca još uvek imaju svoju sudbinu, i mi ne možemo i ne smerno da im namećemo naša shvatanja.

80

Kad su deca već jednom rodjena, kasno je da mislimo šta bi želeli da ona postanu. Karma je već odredjena i njihov život će biti izraz te karme, koju oni donose sa sobom. O osobinama naše dece trt!oa misliti II vreme pre začeća. To je vreme kada možemo učiniti napor i pozvati plemenitu i prosvetljenu dušu da se rodi II našoj prodki.

Samo duše S8 višom svesnošću mogu birati materi cu II

koju će ući. Razvijena duša ući će samo II onu mat-ericu gde atmosfera i svesnost odgovamju njenom spirilunInom umnom okviru. Kao što će osoba sa istančanim ukusom i dobrim navi­kama posećivati kuću koja nije odbojna njenom estetskom shva­ta�Ju, na isti način,. �staknuta duša razlikuje situacije pod kOJima se može roditI. Tako, ako želimo da imamo bolju i razvijeniju decu, moraćemo da razvijemo našu sveSllost i per­cepciju na viši stepen. Kao odgovorni i svesniji stanovnici sveta, karma sannyasini bi trebalo da smatraju za svoju dužnost i privilegiju da na svet donose duše viših kvaliteta.

Kad je dete rodjeno, vaša dužnost ne leži u nametanju ograničavanju i primoravanju vaše dece da vas slede, već II

pružanju olakšica, ljubavi i prave atmosfere u kojoj će ona izrastati u nesputana ljudska bića. Umesto da ste posesivni a zbog toga i neurotični u vezi sa svojom decom, morate naučiti da budete posmatrači ili svedoci, pružajući im ono što im je potrebno. Ako imje potrebna pomoć, onda imje sigurno morate pružiti, a ne naturati je kadaje oni ne žele.

Zapamtite, njihovo poverenje i sigurnost u vas zavise velikim delom od vašeg stava prema njima. Ako ih smatrate za neodgovorne osobe, koje treba ispravljati na svakom koraku, oni će se pobuniti. Izgubićete njihovo poverenje, i mada vas oni mogujoš uvek voleti,jednog će se dana odvojiti od vas. Na kraju krajeva radi se o njihovom životu, a ne o vašem; mi ih samo nadgledamo.

Na primer, ako idete na odmor i ne možete povesti svoje dete sa sobom, možete ga ostaviti kod prijatelja. Vaš prijatelj ga voli i brine se o njemu iako zna da to nije njegovo dete. On mu daje sobu, novac, hranu, pruža mu ljubav i pažnju ali mu se ne nameće zato što mu se ne javlja ideja vlasništva i posedovanja.

Problem je u stvari u tome što vi mislite da dete pripada vama i da stoga morate oblikovati njegov život kao šlo grnčar

81

oblikuje komade gline. Ali to ne bi trebalo da je tako. Dete pripada vama, II smislu da ste mu omogućili da se rodi, ali ono je posebna osoba, morate to dobro razumeti.

Kad su deca mala, potrebna im je vaša pomoć i pažnja, ali kako odrastaju, oila postaju sve nezavisnija i njihove potrebe postaju drugačije. Vi se morate prilagoditi njihovim potrebama a ne oni vašim. Detetu od ćetiri godine treba pomoć pri kupanju, oblačenju i jelu. Ali detetu od deset godina to nije potrebno. Njemuje potrebna drugačija pomoć. Zatim II petnaestoj godini njegove potrebe su opet, sasvim drugačije. Morate hiti II stanju da rastete sa svojim detetom i pravilno protumačite njegove potrebe.

Zato, ne narnećite deci svoje poglede. Pustite ih da žive slobodno. Na kraju krajeva ni vi niste savršeni poredstavnik ljudske rase. I vi imate svoje nedostatke i možete ih preneti na svoju decu, Svi mi imamo razne sklonosti i predrasude a opet ne oklevamo da njima zatrpavamo decu.

U ashramu deci se dozvoljava da se razvijaju slobodno i nezavisno bez uplitanja odraslih. Naravno, hranimo ih, oblači­mo i brinemo o njima ali smatramo ih za individue a ne za puki produžetak svojih roditelja. Primećenoje da se, kad deci damo slobodu, u njima razvija oseĆllj odgovornosti, poveranja i pošto­vanja prema starijim. Osim toga, svako dete ima urodjene sklo­nosti, da bi izrazili njegov kreativni genije, morate mu dati slobodu izraza.

Da bi izrazili detetove mogućnosti morate prvo promeniti svoj stav prema njemu. Ne pokušavajte da ga uobliči te II kalup koji smatrate najboljim. Pronadjite šta ono želi da postane ili čemu se nada, nemojte ga zbunjivati i ispirati mu mozak svojim visokoparnim idejama o životu. Vaši pogledi mogu imati i nali­čje, a vaši saveti biti ograničeni vašim sopstvenim pobedarna i porazima. Vi ste samo čuvar svog deteta. Trebalo bi da ste uz njega kad je to potrebno. Ptice svoje mlade ne uče kako se leti i nalazi hrana, one im samo pružaju sklonište i zaštitu dok ne postanu sposobni da sami brinu o sebi. Trebalo bi da učimo na ovom primeru i da pokušamo da svojoj deci damo slobodu ptičijih mladih tako da i onijednog dana mogu raširiti svoja krila i odleteti visoko u nebo.

82

IS HRANA

Danas je vegetarijanska ili ne-vegetarijanska ishrana vrlo potivrečan predmet. Iako nam nije namera da zastupamo ni jedan ni drugi pristup,još uvekje nužno razmotriti taj problem, jer ishrana ima direktni uticaj na nečiji život. Hrana kojujedete odredjuje stanjevešeg tela i uma, i zato ishrana može biti pomoć ili prepreka u potpunom uživanju u životu.

Ako osmotrite seksualne navike životinja iznenadićete se kad primetite da biljojedi imaju vrlo dug koitus. Primećeno je da seksualni čin kod biljojeda može trajati po nekoliko dana za razliku od mesoždera čija se strast može okarakterisati kao brza. Psi, tigrovi, lavovi i druge životinje koje žive samo na mesu imaju vrlo kratak seksualni odziv. Slonovi, koze, bivoli i krave sa druge strane, seksualno se stimulišu satima pre nego što pristupe samom činu.

U nedavno izvršenim istraživanjima na ne-vegetarijansku ishranu je ukazano kao na važan faktor II seksualnoj neuskla­djenosti koja ima odlučujuću ulogu na ishod braka. Akojejedan od partnera nezadovoljan seksualnim odnosima to će doneti sukobe i napetost u ličnosti a tada brak počinje da propada. Bračni savetnici u Americi savetuju partnerima koji nisu u stanju da seksualno zadovolje jedno drugog, da promene način ishrane i da u nju unesu više povrća za razliku od visoko proteinske ne-vegetarijanske ishrane.

Fiziološki i biološki žena mnogo sporije reaguje na seksu­alnu stimulaciju. Da bi oba partnera bila zadovoljena i da bi se izbegle seksualne neuskladjenosti, nućno je hraniti se na način

83

koji će produžiti sam čin a time i omogućiti strastima da se izraze na uravnotežen način.

Da budemo još odrcdjeniji, seksualno zadovoljstvo u veli· koj meri zavisi od izdl'2ljivosti oba partnera. Strast koja se brzo stvara a brzo se i gasi, nastnje kno posledica ishrane mesom dok je lagana i trajna stimulacija strasti koja traje dugo, rezultat biljne ishrane. Vi morate odrediti koja vam više odgovara.

Takodje je prisutna uobičajena zabluda da samo proteini dobijeni iz mesa odgovaraju čovekovim potrebama. To je velika zabluda jer je otkriveno da je, iako meso ima više proteina, asimilacija proteina iz odgovarajuće količine žitarica i sočiva daleko veća. Dakle, iako jedete meso vaše telo neće dobiti onoliko proteina koliko bi dobilo iz vegetarijanskih izvora.

Uz to savremeni metodi klanja i prerade životinja obično imaju za rezultat proizvod koj i je zatl'ovan raznim hem.ikalija· ma. Životinjama se u obliku hrane ili inekcija daju hormoni, vakcine i antibiotici. Oni ostaju u telu nakon klanja i naravno, poješće ih onaj koji i ne sumnjn u njihovo prisustvo. Ti toksini se raznose kroz celo telo i tokom vremena dovode do pojave raka, tumora, skleroze itd.

Osim veštački unesenih hemikalija, životinjsko meso je divno tlo za razvoj bnkterija i klica. To može biti opnsna ako meso nije pravilno skuvano. Na primer, svinjsko meso sadl'2i jedan vrlo redak virus zn koji se zna da preživljava čak i pod visokim temperaturama. Kad jednom dospe u ljudsko telo, zakači se zn zid cl'cvnog tkiva i raste dok ne počne da utiče i na mozak, uzrokujući gubitak pamćenja, Vl·toglavicu i nesvestice. Ako svinjsko meso nije dovoljno kuvana tako da se taj virus potpuno uništi, on može ozbiljno oštetiti vaše zdravlje.

Mnoge bolesti, kao na primer srčane a naročito stres nastaju zahvaljujući unošenju životinjskih proizvoda. Adrena­lin, moćni hormon i stimulans koji se izlučuje u krv u trenutku opasnosti, nalazi se u vclikim količinama u mesu koje jedete. Svi znamo da se taj hormon luči u trenutku straha. Kad se životinja kolje, II krv se izlučuju velike količine tog hormona zbog instiktivnog straha koji životinja doživljava. Taj hormon ostaje u ćelijama tkivn i prenosi se osobi koja jede to meso. Unešeni adranalin utiče na ljudsko telo lako što proizvodi isti

84

nervni nadražaj kao i arenalin koji se luči iz naših sopstvenih žlezdi, i tako pojačava stanja stresa i straha.

Ako pažljivo pogledate fizički oblik ljudskih usta, videćete da su zubi vrlo mali i prilagodjeni hrani koju je lakše zagristi i žvakati. Životinje mesojedi imaju ostre i izražene očnjake pogo­dne za ubijanje i kidanje mesa. Osim toga intenstinalni trakt mesojedaje mnogo kraći nego čovećji tako da im on omogućava da za kratko vreme svarc i izbace meso. Dužina intestinalnog trakta čoveka uzrokuje da meso aslaje II organizmu mnogo sati a time i truli, i obično onemogućava normalan protok hrane kroz ereva.

Pored fizioloških postoje i psihološki faklori koji su pod uticajem ishrane. Utvrdjeno je da čisla vegetarijanska ishrana smiruje um i emocije. To ne znači da ćete automatski postati smireni ako jedete vegetarijansku hranu, nego da ćete unoše­njem odredjene vrste hrane učinili 2ivot sebi mirnijim i lakšim, omogućavajući svom telu i umu da razviju čvrstinu, smirenost i uravnoteženu ličnost. Nemojte misliti da kao kanna san­nyasin ili yoga sadila/la morute postati vegetarijanac. '1'0 nije tačno,. Iako je vegertarijanska ishrana najkorisnija za vaše zdravlje, odluka leži isključivo na vama.

Jedan od osnovnih ciljeva karma sannyasinaje da razvije viši nivo mentalne svesnosti i veću senzitivnost za fizičko telo i njegove funkcije. To automatski uspostavlja mentalni mir kao i fizičku opuštenost i primećeno je ne samo u savremeno doba, već i u prošlim vremenima, da se do toga lakše dolazilo uz pomoć vegetarijanske ishrane. Medjutim, htela bi da naglasim da ako više volite meso i ne želite da ga izbacitge iz svoje ishrane, opet nema razloga za uzbunu. Ne-vegetarijanstvo nije prepreka višoj svesnosti, niti je antispiritualno. Morate sami odlučiti šta ćete jesti. Manu, zakonodavac drevne Indije, utvrdio je šta je najpo­godnije za sledbenika na sil'ituainom putu:

"Nije pogrešno jesti meso ili piti vino. To je prirodno, ali u isto vreme ako se uzdržite, to će vam doneti mnogo veću korist."

85

BOGA TS T VO

U indiji je bogatstvo alegorično. I?red�.�vljeno lepam, mla� dom boginjom. Njeno imeje Lakshnu l IndiJCI rade mnoge stvan ne bi li je umilostivili. Svake godine II oktoblY o�ržava. se poseban festival za Lakshmi paz,nat k,ao,Deepavah. TOJe festIval svetla i na taj dan se sve temeljno Čisti, II kuć� se u.n�se nove stvari i uljane lampe gore čitavu noć tako da bl boginja mogla da nadje put do nečije kuće.

Lakshmi označava blagodat i njen dolazak II kuću se smatra vrlo povoljnim znakom. To znaći da ste izab�ani. Medju­tim, iako je relativno lako nagovoriti je ,da vam udJe II �':l�u na kratko, Indijci veruju da je mnogo težI zadatak ubedltI Je d� ostane. Da bi obezbedili njenu blagonaklonost morate poštovatI njene uslove i gajiti ispravan stav prema bogatstvu kOJe će vam ona pružiti. . . Uvek su nam govorili daje bogats�v:o nes�o I�Se, 1 daje � nekoga ko želi da očuva čistotu svog elija, naJbol�e da se d��l dalje od njega. Medjutim, bogatstvo samo po sebI uopšte DIJe opasno. Pre bi se moglo reći daje nužn� �l�kšica � živ.?tu. On� je olakSica u kojoj treba uživati i iskoristltl J� na n.aJbolJI mogućI način. Bogatstvo nije zlo; naS stav prema njemu Je ono u čemu leži opasnost. . Ljudi imaju uobićajenu tendenciju i manu . da S�o V1š� imaju to više žele. Ćovek tako postaje pohlel?an I .gubl svaki osećaj za umerenost. Bogatstvo deluje ka? OPIJUD? 1 ćovek po� staje pijan od njega. Onda počinje da fanta�lra o. sebI I sopstvenoj važnosti, a time gubi dodir sa stvnrnopć.u. 2e1J� za bog�tstvo� kod većine ljudi stvara žudnju, pohlepu I mržnJu. Cest Je slučaj

B6

da čovek sa dolaskom bogatstva gubi dobrotu, skromnost i velikodušnost. On je uvek svestan svog novca i misli da drugi hoće da ga prevare. Zbog toga njegov život postaje borba da sačuva i uveću svoj kapital ali on više ne uživa u životu.

Ćovekova nesposobnost da kontroliSe svoju želju za bogat­stvom je ono što predstavlja uzrok njegove nečasnosti. Ono je, samo po sebi, povoljan znak ali vaš stav prema njemu odredjuje da li će ono na vaš život imati pozitivan uticaj. Bogatstvo, luksuz i komfor su čoveku podareni da bi mu olakšali život i učinili ga prijatnijimi ne treba da budu uzrok iskvarenosti i pada. Umesto da čovek na bogatstvo gleda ispravno, on se njime opija i pretva­ra u roba. Umesto da bogatstvo koristi da zadovolji svoje potrebe i potrebe drugih, on potpada pod vlast pohlepe. Od gospodara on se pretvara u slugu i živi u strahu, kao i sve slabe sluge. On zapada u neuroze, anksioznost, povišava mu se pritisak, boluje od nesanice, zatvora, loSe probave, tira, i onda mu njegovo bogatstvo više ne može pružiti nikakava zadovoljstva kad posta­ne žrtva te opake bolesti.

Da bi razumeli pravi način na koji treba postupati sa bogatstvom pogledajte sannyasine i mudrace koji žive unutar sveta. Iako se mogu obogatiti i stvoriti velike institucije oni ih nikada ne smatraju svojima. Šta god im dodje, oni ga iskoriste na najbolji mogući način ne brinući o tome dan i noć. Oni su vrlo praktični kad je u pitanju imetak i bogatstvo i smatraju ih neophodnim za ostvarivanje izvesnih ciljeva. Osim toga bogat­stvo nema nikakvu d.rugu važnost u njihovom životu. Njihova sreća ne zavisi od bogatstva. Ako se ono potroSi, oni će moći da žive sa istim mirom i ravnotežom kao i pre.

Bogatstvo je kao zavodljiva žena. Sto više trčite za njom, ona vam sve više izmiče. Naučite da koristite bogatstvo bez zavisnosti, naučite da budete indifetenlni prema zadovoljstvi­ma koja ste stekli bogatstvom, i onda ćete primetiti da je sva energija koju ste ulagali u trku za bogatstvom bila utrošen� uzalud i da život može biti radostan i bez velikog bogatstva l

imovine. Umetnost doživljavanja najvišeg zadovoljstva od svoje imovine ćete naučiti tek kada budete nezavisni od zamki bogat-stva.

Karma sannyasin mora da prihvati duh jednostavnog života i visokog mišljenja. Mnogo toga što ste sakupili je nepo-

B7

. _--

trebno. Što više zgrćete to ste sve više podložniji, sve dok II

jednom trenutku vaš život ne padne pod vlast vaSe imovine. l upravo II tom trenutku dolazi udarac koji se najteže podnosi ako Lakshmi odluči da ode iz vašeg doma. Bogatstvo je kapriciozna stvar, danas je tu a sutra viSe nije. Čovek koji svoj imetak viSe voli od svoje slobode, gubi zdrav razum jer je postao toliko zavisan od bogatstva daje istrošio svoju urodjenu snagu.

Dakle, kao karma sannyasin, možete i trebalo bi da nastavite da koristite svoje bogatstvo na pozitivan način ali morate promeniti svoj stav. Morate biti praktični i disciplinova­ni II pogledu bogatstva i imovine. Iskoristite ih za sebe i svoju porodicu koliko god možete; živite II kamforu i luksuzu ako to želit� ali ne po cenu gubitka slobode kojaje važnija od svog blaga na svetu.

•

88

•

Z A K L J UC A K

Savremeni čovek je sklon verovanju da se iz neprijatne situacije može izvući jedino tako što će je promeniti. Ako vas žena ne zadovoljava, vije menjate. Ako vam posao donosi nape­tost i konflikte, menjate ga. Ako vam je kuća ili bilo šta u njoj zastarela menjate ih nečim novim i savremenijim. U životu se ništa ne smatra za trajnu vrednost. i to se razvilo do te mere da je čovek čak spreman da promeni i svoju religioznu, socijalnu i političku ideologiju ne bi li naš<'1O sreću. Takav način života je ugradjen u današnji sistem.

Vidimo da se standard življenja danas u velikoj meri popravio. Kuće su luksuzne, kola su brza, odeća moderna, zaba­ve oduzimaju dah, ali da li je to reSilo istinski problem nezado­voljstva i nesklada koji su ophrvali čoveka? Ne, umesto toga možemo primetiti da je čovek možda još neprilagodjeniji nego

• •

ramje. Morate zapamtiti da ako želite da obogatite kvalitet svojih

iskustava onda morate promeniti ili transformisati kvalitet svog uma, opažanja i svesnosti. Bez transformacije uma i pre­usmeravanja stavova nikakve spoljne promene neće imati traj­nog uticaja na vaš život. Možete nastaviti da menjate žene ili muževe, kuće ili kola, religije i filosofije ali videćete da to neće promeniti kvalitet vašeg iskustva zato što je promena samo spoljna. Unutra ste ista osoba i prema okolini ćete se odnositi sa istim zamagljenim i iskrivljenim opažanjem.

Jedini način da se u život unese trajno poboljšanje je transformacija i povišavanje unutrašnje svesnosti i opažanja. Dakle, odakle ćete početi? Tražili ste i kucali na mnoga vrata ali

89

ste se vraćali poraženi i razočarani. Čak ni vaša religija nije mogla da promeni kvalitet vaših iskustava. Čak štu više, vera većine ljudi koju gaje prema svojoj religiji nije proizašla iz poverenja koje izrasta iz ličnog iskustva. To je više slepa vera koja proizilazi iz društva, kulture i porodice u kojima je neko rodjen. Ona ne može funkcionisati. Prava vera ima moć da promeni pojedinca aJi ona mora biti živa a ne podhranjena. Živa vera koja može promeniti čitavu vašu ličnost i obogatiLi kvalitet vašeg života zahteva lično iskustvo iz kojeg se radja poverenje, posvećenje i iskrenost.

Sagledajmo problem sa praktičnije tačke gledišta. Danas je većina ljudi sumnjičava i ne veruje. Za njih više nije moguće da se promene kroz veru. Njima je potrebno praktičnije vod­jstvo kako bi pre svega mogli da pokušaju da povise kvalitet svog uma. To će spontano povisiti kvalitet opažanja i iskustva i doneti dalekosežniju i trojniju sreću.

Bol i zadovoljstvo, sreća i tuga, pobede i porazi koje doživ­ljavate su samo katalizatori. Njihov jedini smisao leži u tome da ono što je u vama izvuku na površinu. Ako mislite da je za nevolje koje proživljavate kriva vaša žena, onda grašite. Ako je promenite, posle nekog vremena videćete da ste se ponovo našli u istim problemima. Svi ljudi širom sveta imaju iste probleme. Svaka porodica i svi ljudi ponaosob imaju manje više iste teškoće koje se razlikuju samo po stepenu. Moždaje muž alkoholičar, i prenebregave potrebe svoje porodice ili se muž i žena previše razlikuju što na kraju jednog od njih nagoni u vanbračne odnose, ili se deca otvoreno suprostavljaju roditeljima, odaju drogi, promiskuitetu i neurednom životu. Ponekad je uzrok bede siromaštvo i nezaposlenost ali nespokojstvo i problemi postoje i u bogatim porodicama.

Dakle, eksperimentisali smo sa svakim delom svog života. Povisili smo standard življenja, postali obrazovaniji i izvešlače· niji. Odbacili smo svoje prirodno nasledje i promenili sve u nadi da će nam to omogućiti trajniju sreću. Medjutim, nismo uspeli. Ako tuga, nespokojstvo i nevolje postoje u najgorim uslovima života, takodje postoje i u najboljim . Bolest, patnja, starost i smrt su posetioci svakog doma. Bogatstvo, ime, položaj i lepota su samo privremeni gosti u vašem životu. Oni vam mogu pružiti

90

onoliko zadovoljstva koliko im to omoguće kvalitet vašeg uma, tela i emocija.

Za srećom se i dalje traga ali ljudi je traže II pogrešnom smeru. Zapamtite daje spaljni životsamo katalizator čovekovog unutrašnjeg razvoja, i daje unutrašnja snaga ono što će odrediti vaš uspeh i sreću II živolu. Ako možete da razvijete svoj unu­trašnji potencijal onda će se vaš život spontano transformisali II radostan čin. Da bi II životu uspostavio harmoniju, čovekov unutrašnji i spoljašnji razvoj mora teći paralelno. Iako je spaljni život nužan korak II čovekovoj evoluciji, on nikada ne bi smeo da zaboravi da je unutrašnji život ono na čemu poćiva kvalitet iskustva. Inicijacija II karnw sannyaSLL nam upravo to otkriva ali ne kao apstraktna filosofija već kao dinamičan i praktičan način života.

Ova knjiga objašnjava mnoge strane hanna sannyase ali istinitost ovih reči se može proveriti samo ličnim iskustvom a za to ćete morati da skočite. Pravi trenutak za skok je upravo sada i ovde. Odluku da poboljšate kvalitet svog života i uma traba odmah sprovesti u delo a ne ostaviti u nekom pregratku do trenutka kada ćete primetiti da sc sve oko vas ruši. Pokušajte da pronadjete nit koja spaja dogadjaje vašeg života i dajle joj odredieni izgled, lepotu i s�isao,�li učir:tilc t.o SApA!.

Sla stvarno možete da Izgubile? Nlšta,Jer ništa l nemate sem lanaca koji vas vezuju za neznanje i bedu a gubitak nezna­njaje dobitak. Problem leži u tome što su ljudi toliko vezani za svoju bedu da je čuvuju kao blago. Ako neko pokuSa da im je oduzme oni se boje i poslaju sumnjičavi. Slvaraju sve moguce prepreke kao što su na primer, sumnja, nepoverenje i protivlje­nje. Bez svoje bede i problema oni sc osećaju prazni tako da stvaraju mnoga lažna ubedjenja ne bi li je sačuvali.

Izbor leži na vama. Svoje jade možete čuvati do kraja života kriveći sve oko sebe za svoju nesreću ili možete naći utehu i steću transformacijom svog tela, uma i svesti kroz aktivno učešće u životu kao harma sannyasini. Uz vodjstvo i inicijaciju od gurua, !larma sannyasin može pronaći odgovor koji mu je izmicao čitavog života.

Nemojte ni pomišljati da tim putem idete bez gurua. Tokom istorije je samo maJom broju ljudi uspelo da bez gurua okonča spiritualno putovanje. Njih je tako malo da ih možete

91

izbrojati na prste. Te primere ne možete primeniti na svoj život jer je kvalitet tih ljudi bio drugačiji. Ako želite da uspele II

spiritualnom životu nezavisno, onda morate iskazati isti kvali­tet uma, tela i duha kao kod tih ljudi, inače morate prihvatiti svoju nesposobnost i ograničenja i otvoriti se vodjstvu nekoga ko zna put i koji je presrećan da vas povede, ako sle otvoreni prema njegovim rečima.

Možda to nećete razumeti baš II ovom času ali jednoga dana ćete uspeti II tome. Ako čovek spava, budućnost i sadas­njost prolaze pored njega. On je za njih mrtav i živi Sllmo II

prošlosti, II domenu uzroka, ne obraćajući mnogo pažnju na posledice koje ona ostavlja II njegovom živolu. Covek koji je budan i svestan sadašnjih i budućih okolnosti pokušava da preoblikuje svoj život stvarajući moćnije i trajnije posledice. Izlaz leži II tome. Morate samo postati svesni toga i onda ćete razumeti karma sannyasu.

92

S WA NU SA TYASA N GA NA NDA SARAS WA T I

Swami Satyasangananda Saraswati, poznata pod nadim­kom Swami Satsangi, je rodena 24.3. 1953. II Chandernagore, Zapadni Bengal. Posle diplomiranja engleske književnosti na Delhi Univerzitetu, stupila je II "Air India" i naširoko putovala II inostranstvu. Od 22 godine imalaje niz unutrašnjih probude­nja koja suje na kraju dovela do njenog Gurua Swami Satyanan­de Saraswati-ja. Njegovo vodstvo i uputstva su je inspirisala da sledi put sannyase. Od 1981. godine je putovala neprekidno na mnogobrojna predavanja i ture po Indiji i II inostranstvu. U njenom procesu učenja, razvila se II naučnika sa dubokim razu­mevanjem tantričkih i yogićkih tekstova kao i moderne nauke i filozofije. Postala je delotvoran kanal za širenje misije njenog Gurua. Aut.or je knjiga: Light on the Curu and disciple Relati­onship; Tattwa Shuddhi.

93

•

S A D R Ž A J •

Swami Satyananda Saraswati • . 3 Biharska škola yoge • · · • · • • . 5 Uvod • • • • • • • • • · • · • • • • • • • • • • . 7

I DEO • • • 13 . Drevna tradicija • • • • • • • • • 15 - Zašlo karmu snnnuyasa? 19 - Krajnje odrediŠte . . . 22 - Čitav svet je pozornica • • • • 26 - Karma • • • · • • • 31 - Život treba živeti • • • 34 - Šta je nevezanost? • • • • • 37 - Ko je spreman za karma sannyasu? • • • • • 40 - Da li je religija prepreka? • • • 42 - Značaj ashramskog života • • • 43 - Guru nezamenljivi faktor • • • • • • • • 47 - Inicijacija • • • • 51 - Sadhana • • • • • • • • • • • 54 - Swadhyaya • • • • • • • • • • • • • • 59 - Kralj janaka veliki mudrac • • • • • • 62 - Primalni instikt · · · • • • 66 - Da lije celibat nužan? • • 71 - Porodični život • • • • • • • • • 76 - Deca • • • 80 - Ishrana • 83

, - Bogatstvo 86 - Zaključak 89 • • • •

- Swami Satyasangananda Saraswali 93

95