KARBONATNE SIROVINE

PODELA KARBONATA• Mineraloška:- kalcit- aragonit- dolomit- magnezit- rodohrozit- siderit- stroncijanit- viterit

PODELA KARBONATA

• Industrijska:- kalcitske (CaCO3) sirovine- dolomitske sirovine- magnezitske i druge sirovine

KLASIFIKACIJA KARBONATNO-GLINOVITIH STENA

Stena CaCO3 (%) CaO (%)Krečnjak 100-95 56,0-53,2Laporoviti kreč. 95-90 53,2-50,4Vapnoviti laporac 90-75 50,4-42,0Laporac 75-40 42,0-22,4Glinov. laporac 40-20 22,4-11,2Laporovita glina 20-5 11,2-2,8Glina 5-0 2,8-0,0

KLASIFIKACIJA KARBONATNIH STENA

Stena Kalcit(%)

Dolomit(%)

Krečnjak 90-100 0-10Dolomitski kreč. 50-90 10-50Vapnoviti dolomit 10-50 50-90Dolomit 0-10 90-100

PODELA CaCO3 SIROVINA• Krečnjak• Travertin • Bigar• Kreda• Kalcit• Islandski kalcit• Mermer• "Veštački" CaCO3 (RSS)

KREČNJAK

• Osnova krečnjaka:- Mikrit- SparitAlohemi sastojci:- Intraklasti- Ooliti- Fosili- Peleti

TRAVERTIN

• Travertin je kalcijum-karbonat nastao brzim hemijskim taloženjem (precipitacijom) oko prirodnih (toplih) izvora. Može se deponovati u vidu kompaktnih vlaknastih ili koncentričnih slojeva. Često su aragonitskog sastava.

BIGAR

• Bigar je takođe kalcijum-karbonat nastao hemijskim taloženjem (precipitacijom) iz prirodnih hladnih izvora. Znatno je mekši i porozniji od travertina, i obično se formira u obliku masivnih stenskih masa.

KREDA

• Kreda je varijetet čistog (97,5-98,5 % CaCO3) finozrnog krečnjaka ili mikrita, slabo cementovanog, sa malom čvrstoćom i niskom zapreminskom masom (1,5-1,6 t/m3). Od primesa su najčešći glina i kvarc, kao i organska materija i minerali gvožđa.

KALCIT• Kalcit (žični kalcit) je čest sastojak

žica, bilo u paragenezi sa sulfidnim orudnjenjem, bilo sa kvarcem, baritom, fluoritom. Međutim, u izvesnim slučajevima može da formira i monomineralne žice ili sočivasta rudna tela. Odlikuje se krupnokristalastom građom i visokom čistoćom, ali i relativno malim rudnim telima.

ISLANDSKI KALCIT• Islandski (optički) kalcit predstavlja

prozračne ili obojene kristale kalcita, pogodnih za upotrebu u optičkoj industriji. Na njihov kvalitet utiču: prisustvo pukotina (prirodnih i tehnogenih), blizanaca, uklopaka, kao i delova kristala sa različitim optičkim svojstvima.

"VEŠTAČKI" CaCO3 (PCC)

• Veštački (industrijski) kalcijum karbonat dobija se poslednjih decenija hemijskim putem, to jest taloženjem ili precipitacijom iz rastvora u strogo kontrolisanim uslovima. Ovakva sirovina odlikuje se visokom čistoćom i homogenošću, a najvažnija primena je kao punilo u industriji papira.

DOLOMIT

• CaCO3.MgCo3, dolomit je stena izgrađena od istoimenog minerala.

PRIMENA KARBONATA

• Karbonatne sirovine su jedna od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina, sa veoma širokim spektrom primene u najrazličitijim industrijskim granama. I pored toga što se ove sirovine koriste od daleke praistorije, nove oblasti njihove primene se i dalje otkrivaju.

PRIMENA KARBONATA• Agregat u građevinarstvu• Poljoprivreda• Hemijska industrija• Proizvodnja cementa i kreča• Vatrostalni materijali• Industrija stakla• Metalurgija• Punila• Ekologija - desulfurizacija• Juvelirske sirovine

GENETSKI TIPOVI LEŽIŠTA

• Karbonatitska• Hidrotermalna• Kore raspadanja• Sedimentna• Infiltraciona• Metamorfna

LEŽIŠTA KREČNJAKA U SRBIJI

• Sirovina za kreč:Jelen Do, Kaona, Zagrađe• Sirovina za cement:Mutalj, Suva Vrela i Godljevo, Čokoće• Sirovina za staklo:Plana• Sirovina za punilo i dr.:Jazovik

LEŽIŠTA KALCITA U SRBIJI

• Ćelije• Ležišta okoline Crnog Vrha u

Istočnoj Srbiji

LEŽIŠTA TRAVERTINA I MERMERNOG ONIKSA U SRBIJI

• Lozovik• Sijarinska banja• Pećka banja

• Bigar:• Istočna Srbija (Panjevac i dr.)• Jugozapadna Srbija

LEŽIŠTA MERMERA U SRBIJI

• Venčac• Studenica• Područje Kosjerić-Užička Požega• Metamorfno kompleks SMM• Mermeri Vardarske zone (Kopaonik i

dr.)

LEŽIŠTA DOLOMITA U SRBIJI

• Dinaridi:- Lokve (Gradac), Đakovo, ležišta

okoline Valjeva i Loznice, • SMM:- Gradac-Straževica (Batočina) i

Jošanički Prnjavor,• Karpato-Balkanidi:- Mirovo (Goleš), Izvor kod Bosiljgrada