Kalandiranje pvc.folije

TEHNOLOGIJA OBRADE I PROCESI KALANDIRANJE PVC FOLIJE

S A D R A J:Uvod Kalander za izvlaenje folija 2.1 Forme dispozicije valjaka u kalanderu 2.2 Veliina valjka 2.3 Grejanje valjka Pogon kalandera Tehnoloki proces proizvodnje PVC folija 4.1 Nedostaci i prednosti kalandera Komponente potrebne za dobijanje PVC folija 5.1 Polivinilhlorid (PVC) 5.2 Omekiva 5.3 Stabilizatori 5.4 Pigmenti (bojenje PVC folije) 5.5 Sredstva za podmazivanje Literatura 1 1 9 10 10 13 14 15 17 17 17 18 18 19 20

1. 2.

3. 4.

5.

6.

-1-


KALANDIRIRANJE PVC FOLIJE1. Kalandiranje je operacija izvlaenja listova ( folija ) i ploa odreenog kvaliteta povrine, pomou maine koja se zove kalander. Osim toga uz izvesne pomone ureaje na kalenderu se mogu i vriti oblaganja teksrila ili papira plastinim masama kao i dubliranje folija iz vetakih materijala. Proizvodnja na kalaenderu je kontiunirana i dolazi u obzir samo kada je potrebno da se proizvode velike koliine. Postoje tri osnovne vrste kalaendera za preradu vetakih materija: 1. Kalander za izvlaenje folija 2. Kalander za peglanje 3. Kalander za deseniranje

2.

Kalander za izvlaenje folija

Je maina koja izmeani i homogeno plasticirani materijal prevodi u tanke listove ( folije ) beskonane duine. Takav kalander sastoji se od tri odnosno etiri cilindrina valjka koji su osovinama paralelno poloeni a okreu se jedan nasuprot drugom, tj. u obrnutom smeru. U sluaju kada se ele dobiti tanke folije jednolike debljine, prednosti ima kalander etvorovaljak a sa petovaljkom postie se jo vea preciznost. Vrua alirana masa preraena na dvovaljcima ili unutrarnjem meau kontiunirano se dodaje u razmak izmeu drugog i treeg, a zatim treeg i etvrtog valjka pri emu se sve vie izjednauje po debljini i polira po povrini. Posle etvrtog valjka moe da se nalazi ureaj za dezeniranje utiskivanjem, koji se sastoji od elinog graviranog valjka i gumenog kontra valjka, a zatim dolazi ureaj za hlaenje, pa ureaj za merenje, obrezivanje i namotavanje gotovih folija. Kalander za izvlaenje PVC folija predstavlja najskuplju pojedinanu mainu u peradi vetakih materija.-2-


S obzirom na velike investicije dolazi u obzir samo u sluajevima gde je mogua kontiunirana proizvodnja velikih koliina pvc folija. Priprema smese, meanje odnosno eliranje na dvovaljcima, gnjeilici i ekstruderima, dodavanje pred plasticirane mase u kalander, odnosno kratko reeno, rukovoenje procesom proizvodnje folija zahteva usklaivanje niza radnih operacija u pogledu sastava temperature, brzine, kapaciteta itd. u cilju dobijanja odgovarajueg kvaliteta PVC folije. Na kalanderu za vetake materije se iskljuivo se prerauju folije dobijene na bazi PVC. Najvaniji elementi kalandera su valjci koji se uglavnom izrauju iz kokilnog liva, a u novije vreme i iz povrinski otvrdnutog elika. Da bi ti valjci mogli da izdre mehaniko naprezanje, trenje na povrini itd. povrina mora da bude vrlo tvrda (500 Brinella). Via tvrdoa moe da bude opasna zbog tekog izjednaavanja naprezanja pri eventualnom nejednolikom zagrevanju. Visoki zahtevi na mehaniku vrstou prizilaze iz procesa koji se dogaaju u razmaku valjka. Za vreme kalandiranja termoplastina masa biva silom potisnuta izmeu razmaka valjka a usled trenja je sobom povrina valjka koji se okreu, na nain slian kao to u kliznim leajevima biva noeno ulje. Pri tome je kretanje estica mase koja pravi zadebljanje na desnoj strani-u blizini povrine valjka bre , nego u sredini ovog zadebljanja, te radi toga nastaju linije teenja kao na slici br. 1.

-3-


Sl.br. 1.- Kretanje mase u razmaku izmeu valjaka

Kako ugao nagiba povrine valjka prema srednjoj liniji ( y ) postaje sve manji, pritisak unutar mase postaje sve vei. Nakon prolaza mase kroz najui razmak na osovini ( y), pritisak unutar mase tei nuli. Brzina delovanja mase u sredini zadebljanja, tj. na osovini ( x ) raste u smislu najueg razmaka, jer povrine valjka se meusobno pribliavaji i sila trenja sve jae deluje na delie mase na povrini. Na liniji F, brzina svih delia mase je jednaka, a tu je i pritisak najjai. Poloaj linije F zavisi od ilavosti mase, od debljine folije, od razmaka izmeu valjaka. Poto masa nije sasvim plastina, nego je manje ili vie elastina, folija nakon naputanja razmaka izmeu valjaka nezadrava istu debljinu, tj. ona je deblja, nego odgovara razmaku izmeu valjka koji je upravo napustila. Slika br.2-4-


Sl.br.2- Kalander efekat S- razmak izmeu valjaka, S1- faktika debljina folije

Govori se o bubrenju folije ili takozvanom kalander efektu. Dakle unutar folije postoje elastina naprezanja koja se nakon izlaska iz razmaka valjka izjednauje. im je masa ilavija i elastinija bie vea razlika izmeu razmaka valjka i faktike debljine folije. Po G. Ardichvili-u pritisak u razmaku izmeu valjka raste sa ilavou smee, brzinom okretanja valjka, promerom valjka, i debljinom zadebljanog dela kao i opadanjem debljine izvuene folije. Pri tome primarni znaaj ima promer valjka. Promer vakljka mora da bude u ivesnom odnosu prema njihovoj duini. Merenja su pokazala da je na primer za izvlaenje meke PVC folije pomou valjka promera 250 mm, potreban specifini pritisak 0.16 tona za svaki cm irine valjka. Kod valjka promera 350 mm potreban je specifini pritisak od 0.33 tone, a kod valjka 700 mm potreban specifini pritisak raste na 1.66 tona. Iz dijagrama se vidi da je tehnika granica promera valjka promera 700 mm.

-5-


Razlog za ovako razliito specifino optereenje, koje je kod manjih promera nie nego kod veih, lei u injenici to kod manjih promera imamo samo dodirnu liniju, a kod veih promera valjka imamo veu povrinu dodira, kao to je i predstavljeno na slici br.3:

Sl.br.3 Povrina dodira valjka. a) mali promer valjka, b) srednji promer valjka, c) veliki promer valjka

Iskustveno se uzima da duina valjka treba da bude maksimalno 2.5 puta vea od promera. Ipak se danas izrauju i kalanderi dimenzija dimenzija 915 x 2500 mm jer su naena odgovarajua reenja za spreavanje njihovog savijanja. Specifini pritisak kod velikih razmaka valjaka, na primer 10 mm samo se malo menja, ali suavanjem razmaka imeu valjaka specifini pritisak raste naglo. S obzirom na te velike pritiske na povrini valjka, valjci moraju da budu vrlo vrsti i sa tvrdom povrinom.-6-


Pri optereenju, metalni valjci se savijaju i to uvek jae na nastavcima (rukavcima) nego na debljem delu. Poto pri tom savijanju dolazi do zaribavanja leaja, vrlo je vano da valjci budu pravilno izvedeni. Na slici br.4. su predsavljeni rukavci koji su predugi, unutarnja upljina je prevelika, odnosno debljina zidova valjka premala i zato dolazi do velikog savijanja.

Sl.br.4 Izvoenje rukavaca i upljine u valjcima a) Predugi rukavci b) Odnos izmeu duine rukavca i njegovog promera

Na slici odnos izmeu duine rukavca i njegovog promera je 1:1, odnos duine valjka i njegovog promera je pravilan (2.5 D) a upljina mala tako da je savijanje skoro parabolino. Manje ili vie u svakom sluaju dolazi do izvesnog savijanja valjka, i radi toga pri izvlaenju tankih PVC folija dolazi do pojave razlike u debljini u sredini i na krajevima folije. Da bi se to izbeglo, postoji vie naina. Jedan od njih je je takozvano bombiranje valjka, tj krajevi se bruse dok se ne dobije folija iste debljine po celoj duini valjaka.-7-


Bombiranje se izraunava i izvodi uglavnom empiriski. Mane bombiranja su da se bombiranje moe izvesti za odreeni sastav i debljinu PVC folije, a u tom sluaju u potpunosti ne odgovara za drugi sastav i debljinu. Pored toga jako bombirani kalander ne moe se primeniti za frikcionisanje (nanoenje mase na platno), a oteano je i dubliranje PVC folije. Zato je iz konstrukcije tekstilnih maina preuzet princip ukrtanja valjaka. Ovim ukrtanjem postie se vei razmak izmeu na krajevima nego u sredini. Kad su valjci optereeni materijalom, oni se savijaju prema spolja, a podeavanjem ugla ukrtanja postie se da pod optereenjem razmak na krajevima valjka i u sredini bude isti. Ovaj nain ima prednost u sluaju da su svi valjci isti, tako da se mogu meusobno zamenjivati. Najnovija mogunost kompezacije savijanja valjka i pojave nejednolike debljine PVC folija data je upotrebom ureaja za kontrasavijanje takozvanog roll bending-a. Na produenom rukavcu rukavcu valjka nalaze se pomoni leaji. Pomou jakog hidraulinog pritiska deluje se na rukavac valjka u obrnutom smislu nego deluje sila savijanja, kao to se vidi na slici br.5.

Sl.br.5 Ureaj za spreavanje savijanja valjka 1.- leaj, 2.- pomoni leaj, 3.- hidraulini cilindar

2.1

Forme dispozicije valjaka u kalanderu-8-


Osim broja i dimenzije valjka u osnovne karakteristike kalandera spada i dispozicija valjka. Klasine forme dispozicije valjka odgovaraju slovima I, F, L a novije slovima Z, A, S . Prednost forme L,F i Z sastoji seu tome to su kalanderi nii i lake se valjci posluuju nego kod razvuene I forme. Dispozicije valjka u formi Z i F omoguuje lagano hranjenje kalandera. Obino se za izvlaenje PVC mekih folija upoterebljavaju dispozicije u obliku slova F, L i S a za izvlaenje tankih PVC folija bez omekivaa, dispozicije u obliku slova I i L. Najei oblici kalandera prikazani na slikama br.6,7 i 8

Sl.br.6 kalnder trovaljak - forma I - forma kosi poloaj

a) b) c) sl.br.7 Kalander etvorovaljak a) forma F b) forma Z sa izdignutim prednjim valjkom c) forma Z d) forma S e) forma L

d)

e)

-9-


a) Sl.br.8 Kalander a) forma I etvorovalajak b) forma L petovaljak

b)

2.2

Veliina valjka

Veliina valjka zavisi od irine PVC folija koju treba proizvoditi, a time je odreen promer valjka. Praktino se ne moe iskoristiti celaq irina valjka tako da se za proizvodnju PVC folija irine 1000 mm uzima kalander veliine 1250x500 mm, za izvlaenje folija irine 1700 mm upotrebljava se kalander 2000x750 mm itd. to se tie materijala za izradu valjaka kokilni tj. tvrdi liv je u praksi pokazao svoje prednosti. elini valjci se ree izrauju jer su skuplji a osim toga se omekane folije na njihovoj povrini vie lepe. Istina to se moe spreiti hromiranjem povrina elinih valjaka, ali osim to je skupo, dobro hromiranje je vrlo teko izvesti, jer male pore na povrini valjka koje se inae ne vide i ne smetaju pri proizvodnji PVC folija, pri hromiranju dolaze vie do izraaja. Ipak, pri pri izvlaenju tvrdih PVC folija, s obzirom na mnogo vea naprezanja i potrebu nesavitljivosti valjka, bolje odgovaraju elini valjci.

2.3

Grejanje valjka

Za grejanje valjaka u praksi se upotrebljavaju 4 sistema: 1. Grejanje valjka pomou pare. Najjednostavniji nain grejanja valjka sastoji se u tome da se zasiena para puta u valjak, gde predaje svoju toplotu na zidove valjka i kondezuje se. Prednost ovog naina sastoji se u jednostavnom regulisanja temperature regulisanjem pritiska pare.- 10 -


Ukoliko nema na raspolaganju zasiene pare odgovarajueg pritiska moe se uptrebiti pregrejana para, u kom sluaju se zagrevanje vri kruno, tj. nakon naputanja valjka para se ponovo vodi u pregreja itd. u takvom sluaju regulacija temperature vri se pomou ventila za regulaciju koliine pare. 2. Grejanje valjka pomou pare koja se stvara u valjku pomou elektroda koje su smetene u upljini valjka. U tom sluaju upljine valjka ispunjene su omekanom vodom u koju su uronjene dve elektrode a elektrini spoj je postignut pomou rotacionog prstena. Ovaj nain nema vee praktino znaenje. 3. Grejanje valjka kombinovano, tj. parom i elektrinom energijom. 4. Grejanje valjka toplom vodom. Ovaj nain nain grejanja je Najefikasniji, jer se postie najjednolinija raspodela temperature na celoj povtini valjka. Naroito je pogodno izvoenje perifernim perforiranjem valjka u kom sluaju su mogue vrlo brze promene temperature. Obino se za svaki valjak napravi zasebni sistem grejanja i hlaenja, kao to je prikazano na slici br.9.

Sl.br.9 Sistem grejanja ihlaenja kalandera:1. 2. 3. 4. 5. valjak hladilo izmenjiva toplote tampon posuda pumpa 6. para 7. prikljuak hladne vode 8. kondezat

- 11 -


Mogue varijante tj. da se voda greje strujom umesto parom ili parom uz dodatne elektrine elektrode. Kod grejanja valjka uopte je vrlo vano jednoliko grejanje krajeva valjka, jer obino su krajevi valjka hladniji tako da krivulja zagrejanosti izgleda kao na slici br 10.

Sl.br.10 kriva zagrevanja povrine valjka

Ova pojava nejednolikog zagrevanja krajeva valjka spreava se na taj nain da se cev koja dovodi paru u valjak napravi sa dva odvojka tako da para udari prvo u krajeve valjka. Mnogo efikasnije je periferno perforiranje valjka kao to je prikazano na slici 11.

Sl.br.11 Kalanderski valjak sa perforiranim kanalima1.- prikljuak pare ili tople vode 2.- kanali 3.- brtvljenje kanala 4.- unutranje brtvljenje

Periferno poloeni kanali za grejanje imaju sledee prednosti: brzo zagrevanje valjka pri poetku rada, brzo reagovanje tj. laka i jednolika regulacija temperature, jednolika temperatura povrine valjka u sredini i na krajevima, male temperaturne razlike izmeu kanala za grejanje i same povrine valjka to ima za posledicu da su i napetosti u materijalu valjka znatno manje.- 12 -


3.

Pogon kalandera

to se tie pogona kalandera, danas se obino prenos (prigon) odvaja od kalandera da se toplina ne prenosi na zupanike koji se onda isteu, te se time postie jednoliko optereenje valjka, izbegava naprezanje leaja, olakava se demontaa valjka itd. to je vrlo vano, u tom sluaju svi valjci po svojoj konstrukciji isti, dakle mogu se meusobno zamenjivati,dok u sluaju kada imamo direktni prenos, jedan valjak tj. onaj koji nosi glavni zupanik ima dui rukavac. Pokretanje prenosa moe se vriti jednim motorom- u tom sluaju zupanici omoguuju eventualnu frikciju. Ako se svaki valjak pokree zasebnim motorom, omoguena je mnogo vea elastinost u radu, jer se brzina svakog valjka moe regulisati po volji i u toku same proizvodnje. Naime kod kalandera sa istom brzinom okretanja prelaz materijala tj. PVC folije na susedni valjak postie se razlikom temperature (materijal se lepi na topliji valjak), ali to u poetku nije lako ostvariti. Meutim, kod kalandera sa pojedinanim pogonom prelaz materijala postie se lako izazivanjem male frikcije. Uobiajene brzine okretanja valjka u toku proizvodnje kod mekih PVC folija iznose 20-60 m/min, a kod tvrdih 2-20 m/min. Meutim kod kalandera novije proizvodnje brzina izvlaenja mekih PVC folija dostie i 200 m/min. Regulacija razmaka izmeu valjaka kod modernih kalandera vri se odvojeno za svaki valjak, odnosno par valjaka, pomou posebnog prenosa i motora i to u toku same proizvodnje. Pogonski motori za regulaciju razmaka izmeu dva poslednja valjka imaju esto dopunsku finu regulaciju, poto je to kalibrirajui zazor koji odreuje debljinu PVC folije. Mogua je i automatska regulacija razmaka na bazi povezivanja za kontinualno merenje debljine sa ureajem za regulaciju zazora. Pratei ureaji postrojenja za kalandriranja su: Ureaj za hlaenje Ureaj za kontrolu debljine Ureaj za obrezivanje irine Ureaj za namotavanje PVC folija

- 13 -


4.

Tehnoloki proces proizvodnje PCV folija

Kalander u industriji termoplasta slui iskljuivo za proizvodnju mekih i tvrdih PVC folija. U tom sluaju on predstavlja najvaniju mainu u okviru postrojenja za proizvodnju folija. Tehnoloki proces proizvodnje prikazan na primeru proizvodnje PVC mekih folija izgleda ovako: Smesa PVC praha, stabilizatora, omekivaa i pigmenta, koja je dobro izmeana u odgovarajuem tipu meala, elira se u takozvanom unutranjem meau. Sastav tipine smese: 1. 2. 3. 4. 5. Polivinilhlorid (PVC) 100 delova, Dioktil ftalat (DOP) 50, Stabilizator 3, Klizno sredstvo 0.5, Pigment 0.2

Odatle topla elirana masa pada dovovaljak u kom se homogenizuje i preko transportera u formi uske trake neprestalno ubacuje u razmak izmeu prvog i drugog valjka kalandera. Uz put traka prolazi kroz jaki magnetni detektor koji obusrtavlja kretanje transportera, u sluaju ako u masi ima metalnih odpadaka koji bi mogli da otete povrinu valjka kalandera. esto se masa PVC u obliku trake proputa kroz punu presu takozvani strener, grejan parom, koji ima funkciju da materijal jo jednom homogenizuje, izjednai mu temperaturu a ujedno ga i filtrira odnosno oslobodi eventualnih neistoa prolazom kroz vrsto metalno sito koje se nalazi u glavi. Puna presa je smetena u blizini kalandera tako da ovaj iz nje dobija neprestalno materijal uvek iste temperature u formi profila istog preseka koji je kompaktan i potpuno bez uklonjenog vazduha. Posle poslednjeg valjka kalandera obino se nalazi par valjaka koji slui za ravnomerno odvajanje folije od poslednjeg valjka kalandera. Obino posle toga nalazi se smeten ureaj za dezeniranje (graviranje) koji koristi jo toplu foliju a zatim sledi ureaj za hlaenje. Ureaj za hlaenje se sastoji od 3 5 metalnih valjaka kroz koje protivstrujno tee voda.- 14 -


Posle ureaja za hlaenje sledi transportna traka zatim ureaj za merenje debljine folije, ureaj za obrezibvanje odreeneirine folija, te ureaj za namotavanje gotove folije u balu. Kod proizvodnje PVC folija obino se brzine valjka na kalanderu reguliu tako da se drugi valjak okree 5 10 % bre od prvog valjka, trei valjak 5 10 % bre od drugog. Trei i etvrti valjak okreu se istom brzinom ili eventualno etvrti valjak se okree neto malo veom brzinom od treeg. Temperatura povrine valjka kree se kod proizvodnje omekanih PVC folija od 165 - 185C, a kod tvrdih PVC folija od 185 - 200C. Obino se izmeu pojedinih valjaka odrava razlika u temperaturi od 5C, dakle ako prvi valjak ima temperaturu 165C onda ostali imaju redom 170 175 - 180C. Prema tome tehnoloki proces proizvodnje PVC folija sastoji se iz sledeih faza: Meanje sirovina, eliranje, Odravanje elirane mase na odgovarajuoj temperaturi, Kalandrovanje, Hlaenje i namotavanj

4.1

Nedostaci i prednosti kalandera

Dok je meanje manje vie uvek dikontiunirano, postoji sve vea tendencija da se ostale operacije provode to vie kontiunirano. Poto je eliranje na dvovaljku dikontiunirani postupak, a osim toga ima i nedostatke, kao to su injenica da se zagrevaju samo estice koje neprosedno dodiruju povrinu valjka, meanje se vri samo u zazoru izmeu valjka, dvovaljak radi prilino neracionalno. Ukoliko se radi o velikom kalanderu, da bi se dobila odgovarajua koliina elirane mase, potrebno je upotrebiti itav niz dvovaljka. Radi navedenih nedostataka pri proizvodnji PVC folija uveo se sistem upotrebe unutranjeg meala iza ili ispred koga se nalazi 1 2 dvovaljka ija funkcija nije vie meanje i eliranje nego samo izvlaenje, te se na taj nain postie znatno vei kapacitet, a ujedno kontiunirana proizvodnja.

- 15 -


U novije vreme upotrebljava se posebno konstruisani dvopuni ekstruder koji ima funkciju meanja i eliranja tako da zamenjuje i unutranji mea i dvovaljke. U sluaju snabdevanja kalandera za proizvodnju PVC folija radi se sa jednim ili dva ekstraudera promera 200 mm i duine 20 D koji predmeani materijal kompaudiraju, filtriraju, te u obliku okruglg profila ili trake izbacuju i pomou transportera dovode u razmak izmeu prvog i drugog valjka kalandera etvorovaljka. U poreenju sa uobiajenom upotrebom unutranjeg meaa i dvovaljka ovakva kombinacija ima sledee prednosti: Nii investicioni i pogonski trokovi Manja potreba prostora Jednolikiji kvalitet folije s obzirom na kontiunirano Kompaudiranje

Sl.br.11 Posrojenje za proizvodnju PVC folija.

1. unutranji mea 2. dvovaljak3. strener 4. kalander etvorovaljak S 5. ureaj za hlaenje

6. ureaj za namotavanje 7. transporter 8. ureaj za dezeniranje 9. mera debljine 10. ureaj za obrezivanje

- 16 -


5. Komponente potrebne za dobijanje PVC folije 5.1 Polivinil hlorid (PVC)

PVC je najvanija odnosno najvie upotrebljivana i najuniverzalnija plastina materija. Monomer tj. vinilhlorid proizvodi se sintezom acetilena i hlorovodonine kiseline ili iz etilena i hlora, odnosno kombinovanjem oba navedena postupka. Polimerizovanjem vinilhlorida u emuziji ili suspenziji dobija se fin beli prah, ili neto grublji prah (suspenzioni tip) od koga se dalje pravi preraevina. Za tehniku prerade vrlo je vaan oblik estica PVC-a, a za mehanike i druge osobine proizvoda vana je molekulska teina i nain pripreme PVC meavine . Osnovne osobine PVC-a su: mehanika vrstoa, postojanost prema hemikalijama, trenju i atmosferijama, idealna mounost kombinovalja sa punilima i omekivaima- tj.mogunost variranja stepena tvrdoe i elastinosti, lako bojenje, dobre elektroizolacione osobine itd.. Nabrojene osobine omoguuju vrlo iroku svestranu upotrebu PVC-a u skoro svim granama privrede i proizvodnje artikla iroke proizvodnje. PVC je rastvorljiv u malom broju rastvaraa, kao: cikloheksanon, tetrahidofuran, o-dihlobenzol, itd. Postojan je prema koncetrovanim i razreenim kiselinama i alkalijama, a nije postojan prema koncetrisanim oksidirajuim mineralnim kiselinama (azotna, hromosumporna kiselina itd..)5.2

Omekiva

Omekivai su tena ili kruta organska jedinjenja sa malim naporom para koja se mogu bez hemijske reakcije preraditi sa makromolekularnim jedinjenjima te uglavnom svojom sposobnou rastvaranja ili bubrenjem stvaraju homogeni sistem sa njima. Omekivai pri tom homogenom sistemu menjaju neke fizike osobine tj. sniavaju temperaturu omekavanja, poveavaju elastinost, smanjuju tvrdou itd. Osnovni zahtev koji se postavlja omekivau sastoji se u tome da omekiva ima dobar antitet prema jedinjenju u kojem treba da se upotrebi.

- 17 -


Veliina toga antiteta zavisiod strukture omekivaa, od njegove polarnosti i molekulske teine. Omekivai, u veini sluaja nisu univerzalni. Za proizvodnju PVC folije najvie se upotrebljava dietil-heksil ftalat odnosno dioktil ftalat (DOP). To je univerzalni omekiva koji odgovara za sve svrhe. Nije isparljiv, dobro se podnosi sa PVC-om, daje dobre mehanike osobine, srednju postojanost prema niskim temperaturama i dobre elektroizolacione osobine.

5.3

Stabilizatori

Svetlo, toplota i kiseonik iz vazduha, ultravioletni zraci i ozon deluju na makromolekulska jedinjenja na taj nain da im menjaju neke osobine, jer dovode do raspada jednog dela makromolekula. Termoplasti se prerauju na povienim temperaturama,pa na gornje uticaje u nekim sluajevima moe da se nadovee i katalitiko delovanje tragova metala i drugih neistoa. Jaina delovanja navedenih faktora, odnosno jaina rasporeda makromolekula, zavisi od strukture makromolekularnih jednjenja i inteziteta delovanja jednog ili vie navedenih faktora. Mogunost prerade PCV folije i trajnost upotrebe preraevine umnogome zavisi od pravilnog izbora dobrog stabilizatora. Kao stabilizator za proizvodnju PVC foliju najee se upotrebljavaju stabilizatori na bazi organskog porekla, kako bi zadovoljili osnovnu potrebu da proizvedena PVC folija nije tetna po ljudsko zdravlje.

5.4

Pigmenti (bojenje PVC folije)

Od pigmenata za bojenje PVC folije trai se mnogo. U prvom redu one moraju da izdre visoku temperaturu za vreme prerade a da pri tom nepromene ton. One moraju da budu postojane na svetlu, ne smeju da iznojavaju i da migriraju, ne smeju da budu rastvorljive, moraju da budu postojani prema hemujskim agensima, bar u meri u kojoj je postojana sama vetaka materija. Pigmenti mogu da budu anorganski, sintetiki i prirodni.

- 18 -


Za pigmentaciju PVC folije koriste se prirodni pigmenti, koji se odlikuju dobrom moi pokrivanja i slabom moi bojenja, tako da se dozvoljavavaju i prozirna bojenja.

5.5

Sredstva za podmazivanje

Za vreme proizvodnje PVC folije, na povienim temperaturama nastupa faza kada je masa termoplastina, odnosno ilava i viskozna, pa se lepi i razvlai po metalnoj povrini valjka kalandera. Da bi se ta pojava spreila i prerada olakala, masi se dodaju sredstva za podmazivanje. Sredstvo koje se primenjuje za podmazivanje valjaka kalandera je vosak vee molekulske teine. Vrlo je vano pravilno doziranje ovih sredstava, jer premala koliina izaziva previsoku temperaturu trenja aprevelika koliina izaziva smetnje, kao na primer iznojavanje na povrini proizvoda, Zadatak sredstavava za podmazivanje sastoji se u tome da poveaju mo teenja mase i olakaju njen transport kroz mainu tj. daju glatke povrine folija.

- 19 -


L I T E R A T U R A:1.

Benjamin Levi Tehnologija prerade plastinih masa, Novinsko- izdavako preduzee, tehnika knjiga Beograd 1965. Nenad Radoevi i saradnici Prirunik za hemiare i tehnologe .. - izdavako preduzee RAD .. Tehniki materijali izdavako preduzee RAD

2. 3. 4.

- 20 -

Documents

Kalandiranje pvc.folije