KakoBitiIspunjenSvetimDuhom

8/6/2019 KakoBitiIspunjenSvetimDuhom

1/123

1

Kako biti ispunjen Svetim Duhom i

biti svestan toga

Gari Viliams


2/123

2

Prvo poglavlje

U ljubavi nema straha

"Celog svog ivota sam verovao da je opasno moliti se Svetom Duhu."

Vernik koji mi je ovo rekao borio se da shvati stvarnost bezgranine Boje

ljubavi. Ova ljubav se otkriva u daru Svetog Duha (Rimljanima 5:5). Zato bi

se neko plaio Svetog Duha? To je isto kao i plaiti se ljubavi.

Bojati se svetog Duha znai bojati se prijatelja. Sveti Duh je osoba, a

ne neka sila kao gravitacija ili neka energija kao elektricitet. Sveti Duh, kao

osoba, predstavlja Isusa u svoj Njegovoj neprocenjivoj ljubavi (Jovan

16:13.14).

Dok neke crkve naglaavaju preteranu familijarnost sa Svetim Duhom,druge pate od hronine pneumafobije. Oni govore i pevaju o Svetom Duhu i

ak se utivo mole o Njemu, ali pravi Sveti Duh je meu njima redak kao ist

vazduh u Los Anelosu.

Neki hriani su veoma oprezni prema Svetom Duhu, ak iako se Sveti

Duh u Novom Zavetu spominje vie puta od subote (vie od 250 puta). U

prvih 15 godina propovednike slube svega sam dva do tri puta propovedao

o Svetom Duhu, iako sam mnogo puta govorio o neophodnosti pravog

bogosluenja i o opasnostima koje nose neki oblici takozvanog Duhovnog

probuenja.

Koji su to strahovi koje Sveti Duh izaziva u nama, pa se prema njemu

ponaamo kao prema nekom dalekom roaku koji ima gubu?

Terorisani jezicima

Zloupotreba dara jezika je stalno prisutna opasnost. Pre izvesnog

vremena jedan ovek mi je demonstrirao svoju glosolijalistiku sposobnost,tako to je isputao serije zvukova za koje je tvrdio da je nebeski jezik. Iako

sam u proteklih 25 godina mnogo puta uo ovu vrstu jezika, jo uvek me nije

mogue ubediti da nebeski jezik tako zvui.

Insistiranje nekih veroispovesti da su jezici glavni znak krtenja Duhom

i da su oni koji ne govore jezicima drugorazredni hriani, samo je jo vie


3/123

3

doprinelo zbrci. Tome se jo moe dodati i raznolikost iskustva sa jezicima

meu nekim hrianskim i nehrianskim grupama u mnogim delovima sveta.

Neobini vokalni zvuci su ve hiljadama godina povezivani sa visokom

intenzivnou religijskih obiaja.

Ipak, pitanje koje ostaje je "Da li krtenje Svetim Duhom treba odbaciti,

zanemariti ili odbiti zbog neslaganja i kontradiktornosti u daru jezika?" "Darovi

su razlini, ali je Duh jedan" (1.Korinanima 12:4).

Zbunjeni emotivnou

Neki se plae emotivnosti. Godinama sam se zadravao u jednom

intelektualnom obliku hrianstva koji je stavljao naglasak na diskusiju i na

irenje istine koja je zaobilazila srce. Ljudi koji su plakali i uzvikivali fraze su

smatrani povrnima. Uzbuenje je uvek bilo pretnja crkvi koja se umotala u

mlakost kao to se mumija umotava u zavoje. Mogue je da krtenje Svetim

Duhom unese ak i u jedno prefinjeno srce nezadrivi, neodoljivi oseaj

radosti, a da se u isto vreme izbegne vetaka emotivnost. Hriani koji su

ispunjeni Duhom se ne stide oseanja radosti i proslavljanja koja ih

preplavljuju. "Jer carstvo Boje nije jelo i pie, nego pravda i mir i radost u

Duhu svetome" (Rimljanima 14:17).

Izbegavanje istine

Primetio sam da neki od onih koji tvrde da su ispunjeni Duhom imaju

najvei otpor prema istini. Kao evanelista koji propoveda velike doktrine

Boje Rei, esto sam, u nekim religijskim krugovima zaprepaeno otkrivao

pristrasna oseanja preruena u duhovnost. Moj iroki spektar tekstova za

dokazivanje u ovakvim sluajevima nije imao nikakvog uticaja. ak i kada je

"tako kae Gospod" jasno iznosio biblijski standard za jedan novoroeni

hrianski ivot, ljudi koji su tvrdili da su ispunjeni Duhom bi esto govorili,"Moliemo se za to. Videemo kako e nas Gospod voditi svojim Duhom."

Zamislite da ste me suoili sa zapoveu koja kae "Ne ini preljubu", a ja

kaem, "Moliu se za to. Traiu mudrost Duha da vidim da li postoji neto to

Gospod eli da uinim." Sveti Duh nas vodi ka istini i ini da je ona jasna


4/123

4

naim umovima. Svrha Svetog Duha je da nas vodi ka celokupnoj istini i da

nam da snagu da budemo posluni (1 Jovanova 16:13; 1 Petrova 1:22).

Briga oko bogosluenja

Sve od 1860tih godina, moja veroispovest se trudila da izgledaprefinjeno u svome obliku bogosluenja. Pomalo neuobiajena poruka je

doprinela da nam se ini da je vano da u subotu ujutro bar izgledamo

dostojanstveno. To je uinilo da naraste strah da e krtenje Svetim Duhom

na neki nain zbaciti crkvu u nedostojanstvo i u neotesanost.

Strah od nepredvienoga na bogosluenju je doveo do odbacivanja

ovog dara koji moe doneti komunikaciju radosne saradnje izmeu Boga i

Njegovog naroda. Interesantno je to je Pavle, dok je govorio o duhovnim

darovima i slubama koje e dramatino uticati na hriansko bogosluenje,

pokazao koliko su ovi strahovi neosnovani ako Sveti Duh stvarno ima

kontrolu. "Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih" (1

Korinanima 14:33). "A sve neka biva poteno i uredno" (stih 40).

Odricanje zbog odbacivanja

Najtuniji razlog za odbacivanje sile Svetog Duha je verovatno taj to je

crkva nauila da opstaje bez Njega. Bio sam okiran kada sam pre nekoliko

godina proitao jednu izjavu o ovome, jer je ona opisivala stanje koje je

mnogo godina vladalo u mojoj slubi. "Razlog zbog koga se Duh Boji tako

malo pokazuje jeste to se propovednici navikavaju da rade bez Njega."1

U toku sedamdesetih i osamdesetih godina bio sam veoma obuzet

slubom, ali sam uglavnom radio uz pomo svoje sopstvene sile. Mnogo sam

se molio za druge, ali veoma retko sam hranio svoju sopstvenu duu. Moje

tinejersko iskustvo u vezi ispunjavanja Duhom je bilo ugueno pod poplavom

teolokih i metodolokoh informacija i ekspertiza. Bilo je dosta prividnoguspeha, ali duhovnost srca je bila ograniena.

Zbog jakih doktrinalnih temelja nae veroispovesti, crkve su nauile da

funkcioniu bez Svetog Duha, oslanjajui se na uenja, tradiciju, obuavanje i

1Ellen G. White, Testimonies for the Church, vol. 1, p. 383


5/123

5

potovanje institucije. Da li je mogue da smo, zbog svoje tradicije, uinili da

Boje zapovesti nemaju uticaja (Matej 15:3.6)? Tradicija nije loa u svojoj

neophodnosti, ali kada izaziva da se oseamo ugodno dok odbacujemo takvu

zapovest kao to je "Ispunite se Svetim Duhom", ona postaje veoma opasna.

Ostavljeni na Ostrvu materijalizma

Stisak materijalizma i greha pokuava da zadri mnoge vernike crkve

na ratnoj razdaljini od ivota koji je zaista ispunjen Duhom. Potpuno

predavanje Svetom Duhu je razarajue za greh. Duh pokazuje greh u svoj

njegovoj runoi i o njemu se vie ne moe govoriti "ulepano", kao o jeresi,

zabavi ili zadovoljstvu. Suprotno materijalzmu je shvatanje rtve koju Duh

donosi u hrianski ivot. rtva je, ustvari, trenutno umiranje materijalizmu sa

svim njegovim povrnim radostima. Zapazite ta se dogodilo kada se Sveti

Duh u sili spustio na ove rane hriane: "I poto se oni pomolie Bogu zatrese

se mesto gde behu sabrani, i napunie se svi Duha svetoga, i govorahu re

Boju sa slobodom. A u naroda koji verova bee jedno srce i jedna dua; i ni

jedan ne govorae za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bee

zajedniko. I apostoli s velikom silom svedoahu za vaskrsenje Gospoda

Isusa Hrista; i blagodat velika bee na svima njima: jer ni jedan meu njima

ne bee siromaan, jer koliko ih god bijae koji imahu njive ili kue,

prodavahu i donoahu novce to uzimahu za to, i metahu pred noge

apostolima; i davae se svakome kao to ko trebae" (Dela 4:31-35).

Preuveliavanje sitnica

Ono to je udno je to me, u mom sopstvenom ivotu i slubi, nisu

strahovi spreavali da se potpuno predam Bojem Duhu, ve dominacija

nevanih stvari. Ozbiljno sam shvatio sledeu izjavu: "Svi bi mogli biti

ispunjeni Duhom Svetim kad bi to eleli. Gde se god ne osea potreba za

Svetim Duhom, zavladae duhovna pusto, tama, opadanje i duhovna smrt.

Gde god ljudi posveuju mnogo panje sitnicama, tu nema boanske sile


6/123

6

neophodne za uzrast i napredak Zajednice, sile koja bi sa sobom donela i sve

druge blagoslove koji su nam ponueni u neogranienom obimu."2

Sitnice su vane, ali kada dominiraju one postaju opasne. Boja nove

farbe za crkveni podrum je sitnica naspram venosti, ali sluajevi slini ovome

uzimaju silne sate odborima u crkvama koje su suvie zaposlene da bi se

molile. ak i krupne stvari, kao to je zajednitvo u porodici ili neki veliki

evaneoski projekat, ne smeju zameniti oslanjanje na Svetog Duha, koji e sa

sobom doneti sve druge neophodne blagoslove.

Na najnoviji zet, Glen, se pridruio policiji kada je napustio kolex, a

kasnije je upisao pravo i postao dravni tuilac. Za vreme prvih novogodinjih

praznika koje smo proveli zajedno privlaio je nau panju priama o stranim

ubistvima koje je istraivao. Dok sam jednog dana etao usamljenomumskom stazom u Sidneju, naiao sam na telo koje je iskrivljeno lealo na

stenovitom tlu. Seajui se pria koje sam nedavno uo, otrao sam po

pomo, mislei da sam pronaao ubijenog oveka. Kada je pomo stigla,

ustanovili smo da je ovek leao tu cele noi, pod dejstvom alkohola. Kada je

ovek doao k sebi, jedan od spasioca mu je, pokazujui na mene, rekao:

"Mislio je da si mrtav." "Oseam se mrtav." promrmljao je on uz udan smeh.

Mnogi ljudi su pogledali u crkvu i pomislili su da je mrtva, a ona je ustvari

otrovana svojim uspesima u nevanim stvarima.Nakon oktobra 1986 godine, kada sam se zavetovao da u svaki dan

provesti jedan sat u molitvi, primetio sam da su se sitnice povukle iz centra

mog ivota i da je svaka prepreka ka mom svakodnevnom ispunjavanju

Duhom isparila kao voda na vrelom poretu. Sada poznajem mnogo drugih

ljudi koji su doiveli ovu radost. Sveti Duh je u naa srca ulio ljubav, a ta

ljubav izgoni svaki strah (1 Jovanova 4:18).

Ako je Boja Re neprestano pred nama da potvrdi svako nae

iskustvo i da nas sauva od nae sopstvene mate, mi emo doiveti

neopisivu radost prijateljstva sa Bojim Duhom (Filibljanima 2:1; 2

Korinanima 13:14). Ova sigurnost danas preplavljuje crkvu kao veliki talas

2White, The Acts of the Apostles, p.50


7/123

7

plime - veliki talas koji e dostii svoj vrhunac u izlivanju poznoga dada

Svetog Duha.


8/123

8

Drugo poglavlje

Divna milost je osoba

Gde se nalazi Sveti Duh u odnosu na jedan neobraeni ivot? Ako ovo

pitanje nije uzrok vaih besanih noi, moda e to isto reeno na drugi nain

izazvati vau panju. Na primer, ako va brani drug, ili neki drugi lan

porodice, nije predao svoj ivot Isusu i ako luta po opasnom minskom polju

greha, moda ete se pitati: "ta Bog ini da bi odgovorio na moje molitve za

ovu osobu koju toliko mnogo volim?"

Prema Isusovim reima, postoji velika razlika izmeu toga kada je

Sveti Duh sanekom osobom i kada je unekoj osobi (Jovan 14:17). Pavle

pie na jedan nain koji je jasan i bistar kao planinski potok. "A vi niste u telu

nego u Duhu; jer Duh Boij u vama ivi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije

njegov" (Rimljanima 8:9). Oigledno, ili je Sveti Duh prisutan u neijem ivotu

ili ta osoba nije hrianin. Ili, reeno drugim reima, sve dok neka osoba ne

postane novoroeni hrianin, Sveti Duh ne ivi u njoj.

Izborni dodatak ili sutina?

Kada sam pre nekoliko godina kupovao novi automobil, prodavac je

mnogo vremena proveo ubeujui me da mi je potreban automobil sa klimaureajem i sa automatskim prenosom. To su bili mogui dodaci. Ali prodavac

nikada nije postavljao pitanje da li u svom automobilu elim motor. Motor nije

mogui dodatak ve sutinska potreba. Ako je Sveti Duh mnogo vaniji u

jednom hrianskom ivotu nego to je motor vaan automobilu, kako jedan

nevernik dolazi do trenutka kada se Sveti Duh nastanjuje u njegovom ivotu?

Drugo pitanje ima istu vanost kao i prvo: "Kako nevernici bez "motora" ili bez

sile dolaze do trenutka kada mogu da prihvate Isusa kao svog Spasitelja?"

Nita ne moe vie pomoi u odgovaranju na ova pitanja nego razumevanjevenog rada Svetog Duha dok On okruuje svaki neobraeni ivot Bojom

milou.

Kao dete nikada nisam iao u Subotnu kolu ili u Nedeljnu kolu. Ipak,

jednom sedmino je postojalo vreme za religijsko obrazovanje u mojoj koli.

Iz nekog razloga, obino sam sedeo u pozadini razreda i stalno izazivao


9/123

9

probleme. Bilo kako bilo, ipak sam nauio pesmu "Znam da Isus voli me" na

dva jezika. U svojim ranim tinejxerskim godinama sam otvorio svoje srce

Isusu i zamolio Ga da ue u moj ivot.

Da li je Sveti Duh imao bilo kakvog posla sa mnom pre nego to sam

se obratio? Pavle kae Titu: "Jer se pokaza blagodat Boija koja spasava sve

ljude, uei nas da se odreemo bezbonosti i elja ovoga sveta, i da poteno

i pravedno i pobono poivimo na ovome svetu" (Titu 2:11.12). ini se da

Pavle ovde istie da Boja milost radi na srcu svake osobe koja je dola na

svet, pomaui svima da shvate da postoji jedan bolji nain ivota, da ne

postoji samo opratanje greha ve i sila za pobedu. Naravno, Pavle dalje

govori da spasenje dolazi kroz Boju dobrotu, ljubav i milost i da su plodovi

jednog boljeg ivota razultat spasenja i sile Svetoga Duha.

Ovo je verovatno previe za jednu neobraenu osobu, ali jednostavno

reeno, to je objanjenje potpunog oprotenja i svakodnevne pobede uz

pomo Boje milosti. Sveti Duh radi na ivotu pre obraenja - to je milost koja

prethodi obraenju.

Upoznavanje sa milou

Nedavno sam pronaao jedno novo otkrivenje Boje istine kada sam

otkrio da se veoma esto u Novom Zavetu milost odnosi na silu Svetog Duha.Biblija kae da kada je Sveti Duh siao na uenike, "blagodat velika bee na

svima njima" (Dela 4:33). Zbog sile milosti moemo initi mnoga dobra dela (2

Korinanima 9:8). Ustvari, Bog je jasno rekao Pavlu: "Dosta ti je moja

blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim" (2 Korinanima 12:9).

Kroz ovu milost Boja sila se spustila na Pavla i on je jasno razumeo i

pouavao da je sila Boja ustvari prisutnost i rad Svetog Duha (Efescima

3:16.20). Najmanje dva puta se spominje da je Sveti Duh Duh milosti

(Zaharija 12:10; Jevrejima 10:29).

Veoma esto se milost definie kao nezaslueni dar od Boga. To me je

zbunjivalo, jer iako sam znao da je sve to mi grenici primamo od Boga

zaista nezaslueno, a osigurano spasenje je potpuno nezaslueno, ipak se

jasno govori da je Boja milost bila na Isusu (Luka 2:40), i da mi kao hriani

treba da rastemo u milosti (2 Petrova 3:18). Povrh svega, otkrio sam da se o


10/123

10

milosti govori vie od 700 puta u spisima Jelene Vajt, koja je Duhom

nadahnuti pionir nae veroispovesti. U njenim spisima se o milosti ne govori

samo kao o jednom blagonaklonom, milostivom Bojem stavu prema oveku,

ve direktno kao o sili koja radi u ljudskom ivotu. "Jedina sila koja moe

stvoriti ili ovekoveiti mir jeste Hristova milost."3

Xon Vesli je u jednoj svojojuvenoj propovedi naglasio svoje snano ubeenje da su milost i Sveti Duh

sinonimi.

Sada, sa ovakvim razumevanjem milosti u svom umu, mogu da se

osvrnem na svoj sopstveni duhovni razvoj, shvatajui da me je sila Duha

milosti u mladosti vodila ka Isusu. Postepeno se moja majka obratila i poela

je da trai crkvu koja je osnovana na Bibliji. Iao sam sa njom dok je

poseivala mnoge veroispovesti, neke su se sakupljale u malim grupama po

kuama, a druge u velelepnim graevinama raznog porekla. Boja milost koja

donosi spasenje se pojavljivala preda mnom ak i kada sam jo uvek ostajao

neobraen. Neuspeh braka mojih roditelja u vreme kada je razvod bio redak

slomio je moje srce i doneo oseaj krivice, ali je ipak stvorio okolinu u kojoj je

Sveti Duh mogao da progovori mom srcu.

U ivotu jedne neobraene osobe Sveti Duh stalno radi, stvarajui

prilike da poeli jedan bolji ivot, da iskreno doe ka pokajanju i da, konano,

pozove Isusa u svoje srce (1 Mojsijeva 6:3; Jovan 16:13.14). Kada se ovajrad Svetog Duha odvija u saradnji sa udruenim molitvama hriana,

mogunosti za pozitivne rezultate se mnogostruko uveavaju. Ako hriani, u

pravo vreme i na pravom mestu, ponude literaturu, ili lino svedoanstvo, sila

milosti moe dopreti do srca koje se jo nije predalo i stvoriti udo novog

ivota u Isusu Hristu.

"Danas ovaj Duh neprekidno nastoji da panju ljudi usmeri na veliku

rtvu prinesenu na krstu Golgote, da svetu prikae ljubav Boju prema ljudima

i da due osvedoene u sopstvenu krivicu uputi na obeanje Svetog Pisma." 4

Ono to je danas avionska nesrea, u devetnaestom veku je bio

brodolom. Pre nego to je nastao vek sigurnog putovanja, ljudi su polazili do

3White, The Desire of Ages, p.3054White, Gospel Workers, p.286


11/123

11

dalekih obala ne znajui da li e stii na svoj cilj. U mnoge himnama iz

devetnaestog veka se koristila nautika terminologija kao to je mornar, sidro,

oluje, jer je neizvesnost putovanja po morima oslikavala sve opasnosti u

ivotu uopte.

Jedna heroina iz veka brodoloma je bila Grejs Darling, kerka uvara

svetionika na Longstonu, na Farnskim ostrvima, na severoistonoj obali

Engleske. Ujutro, 7. septembra 1838 godine, Grejs je gledala kroz teleskop

svetionika i ugledala je devetoro preivelih posle jednog stranog brodoloma

kako se dre sa jednu stenu u sred pobesnelog mora. Poto nije mogla da

pronae metane dobrovoljce koji bi bili spremni da izau u amcu za

spasavanje, Grejs je pola na dva opasna puta, prvo sa svojim ocem, a zatim

sa dva oveka koja je spasila. Oluja je stravino besnela i pretila da razbije

amac na paramparad, ali Grejs Darling je uspela da dovede svih devetoro

preivelih na sigurno tlo.

"Jer se pokaza blagodat Boja koja spasava sve ljude" (Titu 2:11).

Sveti Duh stalno koraa pored svakog neobraenog ivota, nudei nadu

ljubavi, mira i radosti u Isusu.

Ako ste prihvatili Isusa kao svog Spasitelja, odvojite nekoliko minuta da

ponovo pogledate korake koji su vas doveli do obraenja. Moi ete da

nabrojite mnoge dokaze milosti Duha koji vas je doveo do spasenja.

Nedavno sam sluao jednog svog dobrog prijatelja kako govori o

udesnoj Bojoj milosti koja ga je dovela do Isusa. U srednjoj koli bio voa je

studenata, ali je bio poznat zbog svoje zadivljujue sposobnosti da pria

prljave prie i da koristi ruan renik. Kada god je to bilo mogue, provodio je

to vie svog dragocenog vremena gledajui televiziju, i mnogo puta je bio

izbaen sa asa. "Svo to vreme," rekao je, "seao sam se jednog prizora:

moje majke kako plae dok ita prekrasnu priu o Isusu iz enje vekova". Ta

uspomena na majku koja se moli, zajedno sa porukom molitvene sedmice za

mlade, je uinila da Leri preda svoj ivot Isusu.

"Jo uvek se seam kako sam mahao pesnicom na Boga. Poslednje

to sam eleo za sebe je da budem propovednik." Ali Duh milosti je omoguio

da majine molitve budu usliene. "Stavljen sam u razred sa loim


12/123

12

uenicima," rekao je Leri, seajui se svog bola to je morao da pohaa

dopunsku nastavu. "Rekli su mi da nikada neu zavriti kolu."

Postepeno, posle svog obraenja, postao je predsednik akog

kolskog odbora i danas je Dr. Leri Evans propovednik i potovani voa u

crkvi. Kao to je bilo sa Saulom, Boji Duh se spustio na ovu mladu osobu i

on je postao drugi ovek (1 Samuilova 10:6).

"Izgleda da neki misle da moraju biti stavljeni na probu, da moraju

dokazati Gospodu da su se promenili pre nego to mogu traiti njegov

blagoslov. Ali, Boji blagoslov oni mogu traiti ak i sada. Njima je potrebna

njegova milost, Hristov Duh, da im pomogne u njihovim slabostima, ili se nee

moi odupreti zlu. Isusu je drago da doemo k njemu upravo takvi kakvi smo,

greni, bespomoni, zavisni. Moemo do

i sa svim svojim slabostima, svojim

ludostima, svojom grenou, i pokajniki pasti pred njegove noge! Njemu je

na slavu da nas podigne u naruje svoje ljubavi, da zavije nae rane, da nas

oisti od svake neistote."5

Traenje ivota u Duhu

Ako niste svesno primili Isusa u svoj ivot, moda vas ba sada Duh

milosti poziva. Molio sam se sa mnogim ljudima koji su preduzeli ovaj korak, i

mogu vam rei da je to najlepe i najvanije iskustvo u bilo ijem ivotu. Duhmilosti i molitve e vas voditi da prepoznate svoje grehe i raalostiete se to

je Isus morao da pati zbog vas (Zaharija 12:10). Samo recite Isusu da vam je

veoma ao zbog toga to se dogodilo i da Ga sada prihvatate u svoj ivot kao

Gospoda i Cara. Slavite Ga zbog toga to vas je spasao i to ste sada, na

jedan poseban nain, deo Njegove porodice. "Jer ste blagodau spaseni kroz

veru; i to nije od vas, dar je Boij" (Efescima 2:8).

Video sam da mnogi ljudi koji su, po kulturolokoj osnovi, hriani,

nikada nisu preduzeli taj lini, svesni korak prihvatanja Isusa kao svog

Spasitelja. To je kao da pripadate nekom biciklistikom klubu, znate sve o

biciklima, ali nikada se niste vozili biciklom kroz predivnu prirodu, sa mirisom

prolenog cvea u vazduhu i vetrom koji neno prolazi kroz vau kosu.


13/123

13

Jednoga dana naa najmlaa kerka eron i ja smo se vozili biciklima kroz

prekrasno podruje u blizini naeg doma u Spokejnu. Uzbrdica je bila prilino

strma, ali uskoro smo se nali u prirodi, okruavalo nas je drvee i njive, a u

daljini su se videli planinski vrhovi prekriveni snegom. Kada smo se vraali

kui put je uglavnom iao niz brdo i kilometri su brzo prolazili. Oseali smo seodlino! Nikakva teorija na svetu ne bi mogla da objasni kako smo se oseali

na tim biciklima, dok smo zadihani razgovarali i smejali se celim putem do

kue.

Slino je i sa razumevanjem teorije hrianstva. ak ni pripadnost crkvi

ni za jedan trenutak ne moe pokazati ta to stvarno znai doiveti Isusovu

ljubav kroz silu Svetog Duha u jednom obraenom hrianskom ivotu. "A kad

se pokaza blagodat i ovekoljublje spasa naega Boga, ne za dela pravedna

koja mi uinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom preporoenja i

obnovljenjem Duha Svetoga, kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista

spasitelja naega, da se opravdamo blagodau njegovom, i da budemo

naslednici ivota venoga po nadu" (Titu 3:4-7).

"A uenici punjahu se radosti i Duha svetoga" (Dela 13:52).

Ovo poglavlje smo otpoeli pitanjem "Gde se nalazi Sveti Duh u

odnosu na jedan neobraeni ivot?" Odgovor je jasan. Divna milost je osoba,

linost Sveti Duh. On ini sve to je mogue da u ljubavi privue svakuneobraenu duu ka Isusu, nudei dar pokajanja i spasenja. Moemo mirno

spavati nou znajui da, dok se mi odmaramo, Sveti Duh ni jednog trenutka

ne prestaje sa svojim neumornim pokuajima da dovede svaku osobu u Boje

carstvo.

5White, Steps to Christ, p.52


14/123

14

Tree poglavlje

Kada se Sveti Duh useli

Iako su rei kao "novoroenje" i "obraenje" postale skoro kao fraze u

hrianskom argonu, one opisuju jedan stvaran dogaaj kao to je ljudsko

roenje. Niko ne sumnja u svoje roenje, iako milioni ne znaju zato su se

rodili. Mnogi ele da se nisu rodili, a neki tinejxeri su toliko ozbiljni u tome da

je u poslednjih nekoliko godina vie od 500.000 tinejxera u Americi poinilo

samoubistvo.

Bilo kako bilo, tokom svoje dvadesetopetogodinje propovednike

slube ne mogu da se setim da je neko ozbiljno poalio to je predao svojesrce Isusu. Doivljavanje te zaista udesne transformacije ivota o kojoj je

Isus govorio kao o novoroenju, je neto na ta pravi hriani stalno gledaju

sa neizmernim divljenjem.

"ta se dogodilo kada si se nanovo rodio?" pitao sam jednog mladog

oveka koji je bio uzbuen zbog svog iskustva obraenja. Njegov odgovor je

bio tipian odgovor mnogih hriana: "Isus je uao u moj ivot."

Ogranienje Onoga koji je bezgranian

To me dovodi do pitanja koje moe da bude pomalo uznemiravajue.

Moe li Isus, kao osoba, zaista ui u na ivot? Razmislite o tome zajedno sa

mnom. Kada je Isus doao na zemlju i prihvatio ljudsku prirodu, ini se kao da

je On ograniio svoju sveprisutnost. Na zemlji je Isusova sila prevazilazila

daljine. Setite se kako je sve znao o Natanailu (Jovan 1:43-50) i kako je

mogao da izlei bolesnika, kao to je bio kapetanov sluga, iako nije bio u

Njegovoj prisutnosti (Matej 8:5-13). Ipak, kada se Isus nalazio u Kapernaumunije bio u Jerusalimu. Kada je Lazar umro u Vitaniji, Marija i Marta su tugovale

jer je Isus bio na drugom kraju zemlje (Jovan 11). Da li nekada mislite da je

Isus na drugom kraju svemira?

Oigledno, kada se Isus uzneo na nebo zadrao je svoj ljudski oblik sa

svojom ogranienom sveprisutnou. Aneli su rekli uenicima da e se isti


15/123

15

Isus koji se uzneo vratiti prilikom Drugog dolaska (Dela 1:11). On e doi u

istom telu koje ga je karakterisalo kao vaskrslog Spasitelja (Luka 24:36-53).

Iako Isus sigurno poznaje svako svoje dete, On je dobrovoljno ogranien,

govorei ljudskim renikom, na svoju slubu u nebeskoj svetinji gde On sada

stalno prebiva posredujui za nas (Jevrejima 7:23-25).

Da je Isus u svom ljudskom obliku danas na zemlji, On ne bi mogao u

isto vreme da bude i na Stenovitim planinama u Americi i da bude u pratnji

planinara na prekrasnim Junim Alpima na Novom Zelandu. On ne bi mogao

u isto vreme da se nalazi u San Francisku i u Honolulu. Iako je ovakva vrsta

razmiljanja prilino pojednostavljena, podrazumevanje je okantno. Jesmo li

sami? Da li je Isus pogreio kada je rekao da e biti sa nama do kraja sveta?

To je verovatno jedan od razloga zato je Isus rekao: "Bolje je za vasda ja idem" (Jovan 16:7). On je to objasnio govorei da e u Njegovo ime doi

Uteitelj koji e ostati sa Njegovim narodom zauvek (Jovan 14:16.26).

Nedavno sam razgovarao sa ovekom koji mi je sa dubokim

uverenjem rekao da je on tree lice Boanstva. Kada sam izrazio svoj

skepticizam, on me je podsetio da pokazujem prema njemu isti stav koji je

pokazan prema Isusu dok je propovedao u svom gradu Nazaretu. Ali postoje

kvaliteti koje Sveti Duh ima a koje ovaj ovek nikada ne bi mogao da

poseduje. Dok se onaj koji je tvrdio da je Sveti Duh nalazio u Vaingtonu, nijemogao u isto vreme da se nalazi u celoj dravi. Dok se vozao metroom, nije

mogao u isto vreme da se eta po parku. S druge strane, David, koji je pisao

pod nadahnuem Svetog Duha, u Psalmu 139 kae: "Kuda bih otiao od

duha tvojega, i od lica tvojega kuda bih utekao? Da izaem na nebo, ti si

onde. Da siem u pakao, onde si. Da se dignem na krilima od zore, i preselim

se na kraj mora: i onde e me ruka tvoja voditi, i drati me desnica tvoja. Da

reem: da ako me mrak sakrije; ali je i no kao videlo oko mene. Ni mrak

nee zamraiti od tebe, i no je svetla kao dan: mrak je kao videlo" (stihovi 7-

12).

Kada se Gost useli

Setite se da je Isus rekao da Sveti Duh "u vama stoji, i u vama e biti"

(Jovan 14:17). Pitanje koje me je zbunjivalo pre nekoliko godina bilo je "Kada


16/123

16

se dogodio prelazak?" Kada je Sveti Duh zaista doao u moj ivot, i kako se

to odnosi prema Pavlovim reima, koje jasno govore da e Isus verom

nastavati u naim srcima (Efescima 3:17)?

Moda niste tehniki toliko analizirali znaaj novoroenja ili moda to

niste ni eleli, ali dozvolite mi da vam kaem kako mi je to razumevanje

pomoglo. Bebe oigledno nemaju nikakvo bioloko razumevanje svog

dolaska na svet, ali posle nekoliko godina veina ljudi naui neke osnovne

principe raanja, i veoma smo sreni to neke osobe postaju babice i akueri.

Pomoglo mi je neto to se moe nazvati duhovno akuersko prouavanje

odnosa izmeu Svetoga Duha i novoroenja.

Pavle, na jedan veoma jasan nain, opisuje trenutak prelaska izmeu

situacija kada je Sveti Duhsa

nekom osobom i kada ulaziu

tu osobu.Pogledajte Efescima 1:13: "Kroz kojega i vi, uvi re istine, jevanelje

spasenja svojega, u kojemu i verovavi zapeatiste se svetim duhom

obeanja." Kasnije on kae, "Ne oaloavajte svetoga Duha Bojega kojim

ste zapeaeni za dan izbavljenja" (Efescima 4:30). Pavle veruje da su

hriani zapeaeni Duhom, i jasno je objasnio kako se to deava.

Efescima 1:13 posebno opisuju put spasenja, korak po korak. Prvo,

Re se uje i poveruje. Drugo, evanelje spasenja se razume, i tree,

pokajani grenik preduzima korak vere.

U prilino svetovnom gradu Sidneju odrao sam jednu seriju

evaneoskih predavanja koja je poela pokazivanjem verodostojnosti Biblije.

Jedan mladi nastavnik u srednjoj koli, koji je tvrdio da je ateista, doao je na

predavanja da bi pronaao materijal koji bi mogao da koristi da bi napadao

hriane na svojim asovima nauke. Na svoje zaprepaenje otkrio je da je

Biblija zaista verodostojna i istinita. Istorija, arheologija i proroanstva

kombinovani sa radom Svetog Duha na Gordonovom srcu, uinili su da on

uskoro bude privuen Reju. Kada mu je evanelje postalo jasno, prihvatio je

Isusa kao svog Spasitelja i konano je bio krten.

Ovo iskustvo korak po korak se ponavljalo mnogo puta. Kada sam na

Univerzitetu u Ajdahu zapoeo seriju predavanja o istorijskoj i arheolokoj

tanosti proroanstava iz Danila 2, vie od desetak studenata, od kojih su


17/123

17

neki zavravali doktorate, upoznali su Re i prihvatili evanelje i temelje vere.

Konano, krteni su u ime Oca, Sina i Svetog Duha.

Oigledno, u trenutku novoroenja, ili obraenja, Sveti Duh dolazi da

ivi u novootvorenom srcu. Pavle kae da smo, ako verujemo, zapeaeni

Svetim Duhom obeanja. Ovo se zove "zalog", koji je, prema 2 Korinanima

5.5 dar koji Sveti Duh donosi u ivot novog vernika.

Pavle ponovo naglaava ovo u 2 Korinanima 1:21.22, kada kae: "A

Bog je koji nas utvrdi s vama u Hristu, i pomaza nas, koji nas i zape ati, i

dade zalog Duha u srca naa." Zapazite ovde re "zalog". Ista re se

spominje i u 2 Korinanima 5:5 i u Efescima 1:14. U nekim drugim prevodima

Biblije, npr. arni, koristi se re "kapara", koja je, prema Vujakliji, novac koji

se pri sklapanju ugovora ili pogodbe daje unapred kao zaloga dae sve

uslove ugovora ili pogodbe obe strane tano ispuniti. Kada sam kupovao

kuu u Oregonu, trgovac nekretninama je traio $1.000 kapare, to je zadrao

kao garanciju da e ostatak novca biti isplaen u dogovoreno vreme.

Sveti Duh koji je doao u moj ivot prilikom obraenja, nije samo Boji

peat vlasnitva na meni da bih mogao s pravom da nosim ime hrianin, ve

Boje obeanje meni da u primiti sve ono to je Bog pripremio za mene u

venosti. To je garancija.

Nekada sam govorio da su neki ljudi obraeni hriani ali da jo nisu

primili Svetog Duha u svom ivotu. Sada primam veliku hrabrost iz saznanja

da je svaki novoroeni hrianin mesto boravka Svetog Duha. "Ili ne znate da

su telesa vaa crkva svetoga Duha koji ivi u vama, kojega imate od Boga, i

niste svoji? Jer ste kupljeni skupo. Proslavite dakle Boga u telesima svojim, i

u duama svojim, to je Boje" (1 Korinanima 6:19.20). Zato je Pavle mogao

da kae da oni koji nemaju Svetog Duha ne pripadaju Isusu (Rimljanima 8:9).

Nedavno je jedan moj prijatelj podelio sa mnom jednu reenicu iz DuhaProrotva koja me je jo vie ohrabrila. "Sveti Duh je dolazio kao savetnik,

prosvetitelj, voa i svedok svima koji su primili Hrista kao linog Spasitelja."6

To znai da sila koja se nalazi u svakom hrianinu ima neverovatne

6White, The Acts of Apostles, p.49


18/123

18

mogunosti. Da upotrebim jednu automobilsku ilustraciju, rekli bismo da

unutar sebe imamo jedan motor koji ima neogranienu koliinu "konjskih

snaga" koje samo ekaju da budu upotrebljene.

Kada je naa kerka eron imala 16 godina, "zaljubila" se u Korvete.

Kada god bi ugledala jedan od tih snanih sportskih automobila, pokazivala bi

na njega sa oduevljenjem. Jednog dana kada smo se vozili u oblinji

supermarket, ona je iznenada vrisnula. Legao sam na konicu mislei da e

nastati neka strana automobilska nesrea. "Pogledaj!" povikala je pokazujui

na jednu crvenu Korvetu koju je sporo vozila jedna sedokosa baka. "Kakva

teta! Sva ta sila i snaga, a ta stara ena je tako sporo vozi! Moda je

pozajmila automobil od svog unuka?" Zamislite ta bi se dogodilo da starice

pritisne pedalu za gas do kraja. Gume bi zakripale i zadimile se, motor bi

zaurlao, i, nadam se da bi se saobraaj pred njom razdvojio kao Crveno

more pred Izrailjcima.

Mogunost sile koja se nalazi u hrianskom ivotu je ograniena

samo stepenom naeg predanja Bogu.

Sa Gostom dolazi i ostalo

Ponekad se ova sila koja dolazi u hrianski ivot prilikom obraenja

nazima Sila Trojstva. Bio sam zaprepaen kada sam u Jovanu 14:16-23pronaao da je, nakon to je obeao da e Sveti Duh nastavati u Njegovim

uenicima, Isus rekao da e na taj nain i On sam prebivati u njima. Prema

tome, sa dolaskom Svetog Duha, hrianin ima u sebi i Svetog Duha i Sina.

Govorei o Isusovim uenicima, Holandski reformatorski pastor Endrju Marej

kae: "On je doao sa Svetim Duhom kao unutranji Hristos, da u njihovom

biu na jedan veoma poseban unutranji nain postane ivot njihovog ivota.

Isusa, koga su poznavali u Njegovoj zemaljskoj slubi, sada su primili

posredstvom Duha u Njegovoj nebeskoj slavi unutar njih."7

Ali to nije sve. Isus, u Jovanu 14 govori o Ocu i koristi mnoinu. On

kae za hrianina, "k njemu emo doi, i u njega emo se staniti". Na taj

7Andrew Murray, The Believer's Full Blessing of Pentecost, p.22


19/123

19

nain novoroeni hrianin postaje Boje prebivalite u Duhu, stan Boji

(Efescima 2:22). U prisutnosti Svetog Duha se podrazumeva prisustvo Oca i

Sina.

Mnogi ljudi, kada postanu novoroeni hriani, veoma malo znaju o

Svetom Duhu. Ja sam nisam znao skoro nita. Moje znanje o Svetom Duhu

je bilo ogranieno na osnovnu formulu "Otac, Sin i Sveti Duh" koji

predstavljaju, tako mi je reeno, Boanstvo, ili Boju porodicu. Tri bia,

jedanka u Boanstvu, se nazivaju Trojstvo, ili Trojedinstvo. Nisam znao ko ili

ta je Sveti Duh, ali On je ipak radio da me dovede da prihvatim Isusa kao

svog Spasitelja i da pozovem Isusa u svoje srce. To iskustvo obraenja je

uinilo da Sveti Duh ue u moj ivot.

Sveti Duh u mom ivotu prilikom obraenja me je osposobio da budem

siguran da sam primio veni ivot u trenutku kada sam prihvatio Isusa. "Po

tom poznajemo da u njemu stojimo, i on u nama, to nam je dao od Duha

svojega" (1 Jovanova 4:13). "I ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao ivot

veni; i ovaj ivot veni u sinu je njegovom. Ko ima sina Bojega ima ivot; ko

nema sina Bojega nema ivota. Ovo pisah vama koji verujete u ime sina

Bojega, da znate da imate ivot veni i da verujete u ime sina Bojega" (1

Jovanova 5:11-13).

Ako ste prihvatili Isusa kao svog Spasitelja, zar nije uzbudljivo saznanjeda sada imate sigurnost spasenja i venog ivota? Sveti Duh proslavlja u

vaem srcu i umu prekrasnog Spasitelja ija smrt na krstu je omoguila vae

oprotenje i svakodnevnu pobedu. Slavite Boga za Duha koji se sada nalazi u

vaem ivotu! Nikada niste sami, jer kroz svog Duha, Isus je sa vama do kraj

sveta. Razgovarajte sa Njim. Zahvaljujte Mu. Slavite Njegovo ime.


20/123

20

etvrto poglavlje

Kriza identiteta

Da li ste ikada pokuali da se upoznate sa nekim uticajem ili nekom

silom? To je prilino teko, sasvim bezlino. "Dozvolite mi da vas upoznam sa

magnetizmom." rekao je moj nastavnik fizike. "Hajde da vidimo kako on

deluje i kako ga moemo koristiti." Moja ena, Barbara, ve 20 godina

sakuplja magente iz friidera, i njena internacionalna kolekcija sada vredi vie

od naeg friidera. Ali magneti za nas nemaju nikakvog linog znaaja.

Upotrebio sam magnet privezan za nit konca da bi upecao jedan mali raf koji

je zapao na nezgodno mesto u motoru mog automobila. Uspelo je i ja sambio zahvalan.

Mnogi ljudi misle da je Sveti Duh slian magnetizmu ili elektricitetu.

"Kako ga mogu nabaviti? Kako ga mogu koristiti?" Ipak, Biblija je

nedvosmisleno jasna da je Sveti Duh osoba, stvaran kao i Otac i Sin. Veliki

evanelista D. L. Mudi je jednom napisao: "Dugo sam bio hrianin pre nego

to sam shvatio da je Sveti Duh osoba. To je neto to veliki deo ljudi ne

shvata, ali ako samo uzmete Bibliju i vidite ta je Hristos imao da kae o

Svetom Duhu, videete da je o Njemu uvek govorio kao o osobi. On nikadanije govorio o Njemu kao o nekom uticaju."8

Isusove rei o Svetom Duhu kao osobi su veoma znaajne. Zapazite

ovo u sledeim stihovima: "A kad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku

istinu; jer nee od sebe govoriti, nego e govoriti to uje, i javie vam to e

biti unapredak. On e me proslaviti, jer e se od mojega uzeti, i javie vam"

(Jovan 16:13.14).

Mi koristimo Njega ili On koristi nas?

Kada god se na Svetog Duha misli kao na neku silu ili uticaj, ljudi su

skloni da manipuliu tom silom prema svojim potrebama. Moram priznati da je

8Dwight L. Moody, Secret Power, pp.29.30


21/123

21

bilo trenutaka kada sam se i ja molio za silu da uradim neki svoj vaan posao

umesto da traim da postanem svestan prisutnosti Svetog Duha u meni. On

ne samo to daje silu, ve sa Njim dolazi i sve ostalo to mi je potrebno.

O Svetom Duhu se esto razmilja na jedan bezlian nain, ba kao

to ljudi nekada razniljaju o crkvi. Jednom prilikom je jedan ovek nazvao

telefonom nau crkvu i traio pastora. Kada sam se javio, on je poeo da

napada crkvu i da govori da mu ona duguje novac. U stvari, eleo je da mu

bude vraena izvesna svota novca koju je pre vie godina dao crkvi kao dar.

Objasnio sam mu da crkva nije ni graevina ni verovispovest, ve da crkvu

ine ljudi. "Da li bi eleo da se sretne sa vernicima i da on njih trai novac?"

upitao sam. "Ako eli od crkve da dobije novac, to je jedini nain da to

postigne."

"Ne," rekao je. "Neu da uzmem novac od vernika. Hou da mi ga

crkva da."

Slino ovom primeru, ljudi veruju da im Bog neto duguje. Oni ne ele

Boga, ali ele Njegovu pomo, Njegovu silu. Da bismo upoznali crkvu

moramo upoznati vernike. Da bismo dobili Boju silu, moramo Ga upoznati

kao osobu.

Simon, u drevnoj Samariji, je mislio da se sila Svetog Duha moe kupiti

novcem (Dela 8:18-22). Danas neki pokuavaju da kupe silu Svetog Duha

ambicioznim planovima i programima koji bi trebali da daju slavu Bogu, ali su

ustvari otkrivanje ljudske sile i jednog srca koje nije ispravno pred Bogom (stih

21). Pre mnogo godina podvukao sam ove rei u enji vekova: "Mi ne

moemo da upotrebljavamo Svetog Duha. Duh treba nas da upotrebi."9

Dok sam odravao seminare o Svetom Duhu irom sveta, otkrio sam

da mnogi ljudi umeju da citiraju ove rei, ali veoma malo shvata njihov znaaj.

Kada sam ih nedavno ponovo proitao, njihov kontekst me je zaista izazvao:"Ima mnogo onih koji tvrde i veruju da polau pravo na Gospodnje obeanje;

oni govore o Hristu i o Svetom Duhu, ali od toga nemaju nikakve koristi. Oni

ne pokoravaju svoju duu boanskim silama da je vode i upravljaju njome. Mi

9White, The Desire of Ages, p.672


22/123

22

ne moemo da upotrebljavamo Svetog Duha. Duh treba nas da upotrebi. Bog

svojim Duhom deluje na svoj narod da hoe i uini "kao to mu je ugodno"

(Filibljanima 2:13). Ali mnogi ne ele da se potine ovome. Oni ele da

upravljaju sami sobom. To je razlog to ne primaju ovaj nebeski dar."10

Ne samo to se u Bibliji govori o Svetom Duhu kao o osobi, ve se

spominju i neki Njegovi lini kvaliteti koji opisuju aktivnosti koje obino rade

ljudi. Duh trai (1 Korinanima 2:10), poznaje (stih 11), pouava (stih 13), daje

darove po svojoj elji (1 Korinanima 12:7-11), voli (Rimljanima 15:30). On

moe da govori (Dela 8:29). Njemu se moe lagati (Dela 5:3.4). Sveti Duh se

moe oalostiti (Efescima 4:30), pa ak i uvrediti (Matej 12:31).

U svom govoru studentima na Adventistikom kolexu u Avondejlu,

Jelena Vajt je rekla: "Potrebno je da shvatimo da Sveti Duh, koji je linost kao

to je Bog linost, hoda po ovom tlu."11 U enji vekova, koja je zavrena u

vreme kada je prethodna reenica izreena, isti pisac kae: "Sveti Duh je

Hristov predstavnik, ali ne u ljudskom obli ju pa je od tog obli ja nezavisan.

Zato to je nosio ljudsku prirodu, Hristos nije mogao biti lino na svakom

mestu. Zato je za njih bilo bolje da ode Ocu i poalje Duha da bude njegov

naslednik na zemlji. Tada niko nee imati nikakvu prednost koju mu donosi

prebivalite ili lini dodir sa Hristom. Posredstvom Duha svi e moi da

pristupe Spasitelju. U ovom smislu On e im biti blii nego da se nije vazneona nebo."12

Poslednji deo ovog pasusa podrava nau diskusiju o sveprisutnosti iz

prethodnog poglavlja, a prvi deo iznosi jednu interesantnu perspektivu o

Duhu. Iako je on osoba koja je stvarna kao vi ili kao vaa majka, on ipak

nema ljudski oblik. Zbog ovoga nam je tee da zamislimo ili vizuelno

predstavimo Svetog Duha nego Oca i Sina, jer smo navikli da u svojoj

sopstvenoj mati stvaramo Boji lik. Ipak, Sveto Pismo je jasno da je Sveti

Duh osoba isto koliko i Otac i Sin.

10White, The Desire of Ages, p.67211White,Evangelism, p.61612White, The Desire of Ages, p.669


23/123

23

On je dobar; ali da li je On Bog?

Kada sam jednom postao svestan injenice da je Sveti Duh osoba,

pitao sam se, Kakva je On osoba? Ko je On? Kada se danas neka osoba

kandiduje za predsednika Sjedinjenih Drava, itav njegov ivot dolazi pod

mikroskop. Hoe li poloiti sve testove masmedija koji e pretraivati njegovu

verodostojnost i moral u svakom podru ju njegovog ivota? Kada

prouavamo Svetog Duha koji "ispituje srce i misli", ta moemo pronai?

Hajde da ispitamo verodostojnost Onoga koji se nastanio u naem ivotu

prilikom naeg obraenja.

Znaajno je zapaziti da Sveti Duh ima jednu pokorniju ulogu u odnosu

na ostala dva lana Trojstva. Ba kao to je Isus rekao, On nije doao da

ispunjava svoju volju ve volju onih koji su Ga poslali (Jovan 6:38). Prematome, Sveti Duh, koji dolazi da slui u Bojem narodu i kroz njega, je isto tako

poslat. "A kad doe uteitelj, koga u vam poslati od oca, Duh istine, koji od

oca izlazi, on e svedoiti za mene" (Jovan 15:26).

Zanimljivo je da je ba ovaj tekst doveo do konanog prekida izmeu

Istonih i Zapadnih Ortodoksnih crkava 1054 godina. Originalni kredo ranih

hrianskih crkava, poznat kao Nikejski kredo (325 posle Hrista), je tvrdio da

je Sveti Duh poslat od Oca. Jedna kasnija greka u prepisivanju je ubacila

frazu da je Sveti Duh poslat od Oca i od Sina. Istona Ortodoksna crkva je

odbila da prihvati ovu tvrdnju, ali Pismo jasno naglaava da Sveti Duh nije

samo Oev Duh, ve i Sinovljev Duh (Rimljanima 8:9; Filibljanima 1:19; 1

Petrova 1:11; Jovan 20:22; Dela 2:33).

Biblija jasno ui da je Sveti Duh Bog, ili kako mi kaemo, deo Trojstva.

Jednakost Svetog Duha u Trojstvu se vidi u reenici koja se izgovara prilikom

krtenja: "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha" (Matej 28:19). Oigledno se

ovome moe dodati ime Bog, kao porodino ime, pa tako kaemo: "Bog Otac,Bog Sin i Bog Sveti Duh."

U prii o Ananiji i Safiri, Petar naglaava da kada laemo Svetom Duhu

mi ustvari laemo Bogu (Dela 5:1-4.9). Otac, Sin i Sveti Duh su tako vrsto

ujedinjeni kao jedan Bog da je reeno "Bog je Duh" (Jovan 4:24) i "Gospod je


24/123

24

Duh" (2 Korinanima 3:17). Kvaliteti Svetog Duha da bude sveprisutan i

svemogu su ustvari Boje osobine.

Sada kada smo proli kroz sve ovo, dolazimo do jednog najradosnijeg

saznanja. Sveti Duh koji prebiva u nama, novoroenim hrianima, je ustvari

Bog u nama. Aliluja! Ne samo to imam Boju silu u sebi, ve imam Boga u

sebi. Kao to jedan moj prijatelj kae: "Bog je prisutan i On je predsednik",

kada se potpuno otvorim Duhu.

Dopada mi se nain na koji Samjuel advik opisuje bliskost kada

govori o inkarnaciji Duha: ""Ovde e nam pomoi stih iz Sudija 6:34 (prevod

Stvarnost), posebno ako ga itamo u svetlosti Novozavetnog iskustva. "A Duh

Gospodnji obuze Gedeona". To to je Sveti Duh uzeo na sebe ljudskost je

udo inkarnacije. Duhu je telo neophodno, kao to je bilo neophodno i Sinu.

Za Sina je telo bilo pripremljeno posredstvom Duha; za Duha je telo

omogueno preko Sina. Duh je iveo u Gedeonu i radio kroz njega.

Gedeonov ivot je postao ivot Duha. Duh se obukao u oveka. Duh je mislio

kroz Gedeonov mozak, oseao kroz Gedeonovo srce, gledao kroz

Gedeonove oi, govorio Gedeonovim glasom, kovao je Gedeonovom rukom,

a celo to vreme Gedeon je ipak bio Gedeon, a Duh je jo uvek bio Duh."13

Sveti Duh ne ulazi u nas prilikom obraenja koristei taktiku okupacije,

ve dolazi u ljubavi, kao prijatelj, ili kao brani drug na dan srenog venanja.Ustvari, "jer se ljubav Boja izli u srca naa Duhom svetim koji je dat nama"

(Rimljanima 5:5). Veza koju imamo sa Duhom koji ivi u nama moe biti

mnogo intimnija i mnogo znaajnija od bilo koje druge veze koju imamo na

zemlji. Pavle o tome govori kao o "zajednici Duha" (Filibljanima 2:1).

Prijateljstvo i druenje

Ako ste prihvatili Isusa kao svog Spasitelja i tako postali mesto

prebivanja Svetog Duha, da li zaista provodite vreme u druenju sa Njim?

Kroz molitvu i razmiljanje o Bojoj rei mi stvarno imamo jednu prekrasnu

vezu sa Svetim Duhom. Nastaje neraskidivo prijateljstvo.

13Samuel Chadwick, The Way to Pentecost, pp.47.48


25/123

25

Preko puta moje kancelarije nalazi se centar slube za ene, u kome je

Ruti Jakobsen predsednik. Ruti, supruga predsednika oblasti i biva

medicinska sestra, je bila upotrebljena od Boga na mnogo posebnih i

zadivljujuih naina. Ona ima tu prednost da sa pastorima i voama laicima

deli Boju silu. Mnogo puta mi je Ruti priala o zadivljujuim odgovorima nanjene molitve vere. Njene molitve su sakupile hiljade dolara za propovedniku

slubu, i sastanci koje je odrala za crkvene voe i grupe ena su hiljadama

bile na blagoslov. Ali ono to me najvie oduevljava kod Ruti je jedno tiha

sigurnost koja ukazuje na jednu posebnu vezu sa Svetim Duhom. Sluajno

sam otkrio koliko je ta veza vana Ruti kad mi je jednog dana njen suprug,

Ron, rekao da se ona moli u 4:30 ujutro. Da li se to dogodilo samo jednom u

njenom ivotu? Ne, to je njena svakodnevna praksa.

Nedavno sam uo kako Ruti pred jednom grupom pastora i njihovih

supruga govori kako je Sveti Duh, tog jutra dok je razgovarala sa njim,

podsetio na jedan greh koji je uinila. Bila je iznenaena kada je osetila da je

Sveti Duh nagovara da podeli taj greh sa onima koji e biti prisutni na

sastanku. Kakva borba! "Ko e uopte eleti da slua o tome? ta e misliti o

meni?" Godine provedene u svakodnevnom druenju sa Svetim Duhom su

uinile da Ruti dobije posluno srce. Oi su se punile suzama dok je priala

svoju priu. Po svetovnim standardima, to nije bio neki veliki greh, ali u Bojim

oima greh je greh. Njena spremnost da bude posluna glasu Svetog Duha

dovela je mnoge druge, ukljuujui i mene, do toga da jedni drugima

priznamo svoje krivice i da se molimo jedni za druge.

Ako imamo vezu sa Svetim Duhom veoma lako emo prepoznati Boji

glas. Nedavno, dok sam se vozio automobilom, sluao sam neke kasete

snimljene na raznim seminarima. esto su postavljana pitanja i ponekada bih

odmah prepoznao neki glas. uj ovo pitanje od Alfonsa MekKartija, pomislio

sam dok je grupa razgovarala sa Donom Jakobsenom o nekim vidovimapripreme za prouavanje Biblije. Poznavao sam pastora MekKartija 8 godina.

Radili smo zajedno u propovednikoj slubi. Njegov glas mi je bio

prepoznatljiv.

Isus je rekao: "Ovce moje sluaju glas moj" (vidi Jovan 10:1-16). Boji

glas se uje kroz posebne pozive Svetog Duha koji ostavlja utisak na naem


26/123

26

srcu. Kako mogu da prepoznam razliku izmeu mog sopstvenog razmiljanja i

glasa Svetog Duha? Jedino kroz svakodnevnu zajednicu sa Njim.

Jednom sam poeo da provodim po jedan sat u molitvi svakog dana,

stvarno komunicirajui sa Bogom i molei se u Duhu (Juda 20), dozvoljavajui

Duhu da me upuuje na ono za ta treba da se molim (Rimljanima 8:26.27).

Sveti Duh je poeo da me vodi kao nikada ranije (stih 14). Iz ovoga su nastali

razni seminari za male grupe, Homes of Hope, Njindonj to Revelation, Trinity

Ponjer Ministry, Holy Spirit Felloships, idr. Ovo je dramatino uticalo na hiljade

ivota, pa i na itave crkve, ali slava i ast ide Bogu a ne oveku. Duboko

sam ubeen, da kroz druenje sa Bogom koji ivi u nama, moemo biti

upotrebljeni kao Njegove sluge na nain koji mi sami nikada ne bismo mogli

da vidimo bez prisutnosti Njegove linosti u naem srcu.

Dok se danas druite sa Svetim Duhom, razgovarajte sa Njim. Moda

ste navikli da se druite sa Ocem i sa Sinom (1 Jovanova 1:3). Sada ponite

da se druite i sa Svetim Duhom. Recite Mu da Ga volite i da cenite Njegovu

slubu u vaem ivotu. Kada Pavle pie o druenju ili o zajednici sa Duhom,

on dva puta koristi re koinania (Filibljanima 2:1; 2 Korinanima 13:13), to

znai zajednica ili partnerstvo. Svakodnevna komunikacija sa Svetim Duhom,

sluanje Bojeg glasa, e ves dovesti do partnerstva sa Svetim Duhom. Neki

pastori su rekli da je Sveti Duh njihov stariji pastor. Takav propovedniki tim jesilan na slavu Bogu. U partnerstvu sa Svetim Duhom, On e stvoriti

mogunosti za propovedanje o kojima nismo ni sanjali. Ne samo to, ve kroz

druenje sa Svetim Duhom moemo imati partnerstvo koje e pobediti svaki

greh. To je neto zbog ega se treba radovati!


27/123

27

Peto poglavlje

Svesnost o Njegovom dolasku

Neki hriani su orijentisani ka oseanjima, dok drugi nita ne polau

na oseanja. Nekim hrianima oseanja ushienosti predstavljaju cilj i

smisao hrianstva dok kod drugih hriana radosna oseanja su toliko retka

kao veverice u Sahari.

"Ne verujem da hrianstvo, pa ak ni ispunjavanje hriana Svetim

Duhom, treba da se bazira na oseanjima." nedavno mi je rekao jedan ovek

sa prilino negativnim tonom glasa. Sloio sam se sa njim to se tie rei

"bazirano", razumevajui prenaglaavanje injenica i vere. Ipak, nemanikakve sumnje da injenice i vera imaju svoju ulogu u izazivanju pozitivnih

oseanja koja neno ispunjavaju srce i ponekad "eksplodiraju" u ivotu

Duhom ispunjenih hriana. "Jer carstvo Boje nije jelo i pie, nego pravda i

mir i radost u Duhu Svetome" (Rimljanima 14:17).

Kada je hrianski ivot zarobljen strahom, sumnjom, obeshrabrenjem,

pa ak i depresijom, vano je da se u molitvi razmotre injenice i vera. Nema

sumnje da je potrebno uraditi to isto i kada je hrianski ivot ispunjen

negativizmom, kriticizmom i gnevom.

Oseanja, vera i ispunjavanje

Znaajno je zapaziti da postoji jedno veoma odreeno uzajamno

dejstvo izmeu oseanja i vere u shvatanju krtenja i ispunjavanja Svetim

Duhom. Kao to je ljubav mnogo vie od jednostavnog poznavanja hormona,

tako je ispunjavanje Svetim Duhom mnogo vie od razumevanja tekstova. Ali,

ipak su "tekstovi" bili ti koji su prvi uinili da postanem svestan mogu

nosti

dubokog pokretanja Svetim Duhom u mom ivotu i srcu.

Iako je Pavle potvrdio da su Efeani bili zapeaeni Duhom (Efescima

1:13; 4:30), nastavio je da ih savetuje da se "ispunjavaju Duhom" (Efescima

5:18). Isus je svojim uenicima dao Svetog Duha (Jovan 20:22), ali kasnije im

je rekao da treba da budu krteni Duhom (Dela 1.5). Ovo krtenje Duhom se


28/123

28

dogodilo 40 dana kasnije kada su bili ispunjeni Svetim Duhom (Dela 2:4). O

krtenju, ili ispunjavanju Svetim Duhom, se govori kao i o izlivanju Svetog

Duha (stih 33) i o silaenju Svetog Duha (Dela 19:6). Najpoznatiji izraz je,

ipak, ispunjavanje Duhom, koji se moe nai bezbroj puta u Novom Zavetu.

Potencijal onoga to Bog ima za svoj narod je toliki da to ne moemo

zamisliti ak ni prilikom naeg obraenja. Iskustvo Xona Veslija mi je stvarno

pomoglo da shvatim neke stvari koje sam video na svom sopstvenom putu

duhovnog rasta. Setiete se da je Xon Vesli bio anglikanski svetenik i jedan

od osnivaa Holy Cluba (Holi Klab - Sveti klub) na Oksfordskom Univerzitetu

poetkom osamnaestog veka. Kao to je rekao svom ocu, jedan od Veslijevih

ciljeva je bio da osigura svoju sopstvenu svetost. Zbog metodikog naina na

koji su Xon Vesli i njegova mala grupa sa Oksforda poli u potragu za

svetou, oni su kasnije postali poznati kao Metodisti. Ova re se tada

izgovarala sa porugom, iako je kasnije postala potovano ime veroispovesti

koju je Vesli osnovao. Kasnije su iz te grupe izrasle druge hrianske grupe,

kao to je Crkva nazarena,

U vreme kada je osnovan Sveti Klub postojao je jedan problem. Vesli i

njegovi prijatelji nisu shvatali obraenje. Kada se vratio sa kratkog i

neuspenog misionarskog poduhvata meu Amerikim indijancima, zapisao

je u svom dnevniku: "Otiao sam u Ameriku da obratim Indijance, ali ko eobratiti mene?" Kasnije u Engleskoj, u sredu 24 maja 1738 godine, konano

je "slomio barijeru vere". Evo jednog uvenog odlomka iz Veslijevog dnevnika.

"Uvee sam bezvoljno otiao na jedan sastanak u ulici Aldersgejt, gde je neko

itao Luterov uvod u poslanicu Rimljanima. Oko petnaest do devet, dok je

opisivao promenu koju Bog ini u srcu kroz Isusovu veru, oseao sam kako

se moje srce udesno zagreva. Oseao sam da verujem u Isusa. Shvatio

sam da jedino kroz Hrista dolazi spasenje; dobio sam sigurnost da je On uzeo

mojegrehe, ak i mojegrehe, i spasao meneod zakona smrti i greha."

Pre izvesnog vremena na jednom seminaru u crkvi govorio sam o

Xonu Vesliju. Neko vreme smo razgovarali o znaaju srca koje se udesno

zagreva. Kada smo se to vee vraali kui, jedna mala devojica je pitala

svog oca ta to znai imati srce koje se udesno zagreva. Otac je pokuao da

objasni radost i mir koji dolazi u ivot koji je iskreno i lino prihvatio Isusa i


29/123

29

Njegovo oprotenje. Oko pola sata kasnije, nakon to smo se vratili kui,

devojica je izala iz svoje spavae sobe i sa velikom radou rekla svom

ocu: "Dok sam se veeras molila, traila sam od Isusa da doe u moje srce, i

tatice, dok sam se molila, moje srce se udesno zagrejalo."

Srce koje se udesno zagreva je jedno odreeno i prekrasno oseanje.

Ipak, dva dana nakon to je Vesli ovo doiveo, zapisao je da mu je jo uvek

"teko zbog mnogostrukih greha." Veslijeva svesnost o potpunom

ispunjavanju Svetim Duhom je postala oigledna sedam meseci kasnije

tokom jednog molitvenog sastanka koji je trajao cele noi u kapeli Moravian u

Londonu. Biograf Xorxa Vajtfilda opisuje iskustvo koje se desilo 1 januara

1739 godine. "Ova gozba ljubavi je bila memorijalna. Pored 60 vernika bilo je

prisutno i sedam metodista sa Oksforda: Xon i arls Vesli, Xorx Vajtfild, Vesli

Hol, Benjamin Binghol, arls Kinin i Riard Hopkins - svi su oni bili

rukopoloeni svetenici Engleske Crkve." Vesli pie: "Oko tri sata ujutro, dok

smo jednako bili na molitvi, Boja sila se snano spustila na nas, toliko jako

da su neki vikali od neizmerne radosti, a mnogi su pali na zemlju. im smo se

malo oporavili od uenja i zaprepaenja zbog prisustva Njegovog

Velianstva, jednoglasno smo povikali: "Slavimo Te, o Boe; priznajemo da si

Ti Gospod!"

U biblioteci na Endrus Univerzitetu prouio sam vie od 350 knjiga kojegovore o Svetom Duhu. Autori veine veroispovesti su pisali na ovu temu,

iako je Sveti Duh esto guran u pozadinu iza teolokih debata i indoktrinacija.

Jednu od prvih adventistikih knjiga o Svetom Duhu je napisao X. H. Vagoner.

Dopada mi se Vagonerovo rezonovanje dok govori o razlikama izmeu

krtenja vodom i krtenja Svetim Duhom. "U svim sluajevima kada se

krtenje vodom smatra kao dokaz dara Svetog Duha, grenik koji se kaje je

uljuljan u telesnu sigurnost, verujui da sam in njegovog krtenja znai da se

on dopada Bogu. Krtenje, a ne Sveti Duh u srcu, postaje njegova kaparailisvedok... Bez obzira da li se prima pre ili posle krtenja vodom, pokazano je

da se dar Duha ne podrazumeva vodenim krtenjem, ve je on stvar linog,


30/123

30

svesnog iskustva."14 Zapazite da Vagoner veruje da je krtenje Svetim Duhom

jedno "lino, svesno iskustvo."

Kada imate neko svesno iskustvo, znate ta se dogaa. injenice i

oseanja su meusobno isprepletani. Jedan ovek se onesvestio za vreme

svog venanja. Iako su prijatelji sve to videli, mladoenja nije bio svestan

onoga to se dogodilo. Ipak, za postienu mladu, koja je pokuala da ga

zadri da ne padne, to je bilo jedno veoma svesno iskustvo.

Koje svesno iskustvo prethodi i prati ispunjavanje Svetim Duhom?

Duboka e

Prvo, ini se da se u srcu stvara jedna duboka e, jedna enja. Ova

enja u sebi sadrava elju za sli

no

u sa Isusu, za sluenjem Njemu. To je

elja za poznavanjem Boga i za potpunim predavanjem Njemu. Zapazite kako

je psalmista slikovito to opisao: "Kao to kouta trai potoke, tako dua moja

trai tebe, Boe! edna je dua moja Boga, Boga ivoga, kad u doi i

pokazati se licu Boijemu?" (Psalam 42:1.2) "Boe! Ti si Bog moj, k tebi

ranim, edna je tebe dua moja, za tobom ezne telo moje u zemlji suhoj,

ednoj i bezvodnoj. Tako bih te ugledao u svetinji, da bih vidio silu tvoju i

slavu tvoju" (Psalam 63:1.2) "Pruam k tebi ruke svoje; dua je moja kao

suha zemlja pred tobom" (Psalam 143:6).

Lako je provesti jedan uurbani trenutak u molitvi i tada se uditi zato

nedostaje sila u naem hrianskom ivotu. Biblija ukazuje na jednu duboku

enju za svakodnevnom vezom sa Bogom. Jedna hrianka koja je veoma

blisko poznavala Boga ovako je pisala: "Videla sam kako se moe dobiti ova

milost. Idite u svoju klet i tamo se u samoi obratite Bogu: "Uini mi, Boe,

isto srce, i duh prav ponovi u meni." Budite usrdni i iskreni. arka molitva

mnogo pomae. Borite se u molitvi kao Jakov. Patite. Isusa u vrtu su oblivale

krvave kapi znoja. I vi se morate potruditi. Ne naputajte svoju klet sve dok se

ne osetite snani u Gospodu. Tada bdijte i dokle god budete bdeli i molili se,

savlaivaete loe sklonosti i Boja milost e se pojaviti u vama.

14J. H. Waggoner, The Spirit of God, pp.35.36


31/123

31

Priite usrdno i kad budete osetili da ete propasti bez Boje pomoi,

kad budete udili za Njim kao to jelen udi za izvorom, tada e vas Gospod

brzo osnaiti. Va mir e prevazii svako oekivanje. Ako oekujete spas

morate se moliti. Ne urite se. Ne budite povrni i nemarni u svojim

molitvama. Molite se Bogu da izvri u vama potpuni preobraaj, kako bisazreli plodovi Njegovog Duha i svetleli kao svetlost svetu... Videla sam da

svaki hrianin moe osetiti veliku blagodat Bojega Duha."15

Zato to su nai umovi zamraeni masom negativnih uticaja koji nas

okruuju sa televizije, radija, novina, asopisa i reklama, ini se da je teko da

jedan hrianin prvi doe do mesta gde nastaje ova duboka svakodnevna

elja za Bogom i Njegovom silom. Ovaj isti hrianski pisac pie: "Svi treba da

traimo izlivanje Svetog Duha. Kao i kod uenika posle Hristovog uznesenja,

moda e biti potrebno nekoliko dana iskrenog traenja Boga i odbacivanja

greha."16

Kao mlada metodistkinja, petnaestogodinja Jelena Harmon (koja je

kasnije postala Jelena Vajt), u sred svog mladalakog hrianskog iskustva je

bila zaguena oseanjima duboke patnje i elela je da potpunije razume

Boju ljubav. U svojoj zbunjenosti posetila je Levija Stokmana,

tridesetogodinjeg metodistikog svetenika koji je bio poznat po svojoj

iskrenoj odanosti Hristu. U svojoj knjizi Crtice iz ivota ona pie da je onobjasnio da je "agonija koja se deavala u mom umu pozitivni dokaz da Sveti

Duh radi u meni." Kasnije je rekao: "Idi slobodno, Jelena. Vrati se svojoj kui

verujui u Isusa, jer On nee sakriti svoju ljubav od onih koji Ga iskreno

trae." Te veeri Jelena je doivela sigurnost Svetog Duha koji je ispunjavao

njen ivot. "Dok sam se molila, teret i agonija due koji su me toliko dugo

zaokupljali su me napustili i Gospodnji blagoslov, kao nena rosa, se spustio

na mene. Slavila sam Boga iz dubine svog srca. Nita drugo nije postojalo za

mene osim Isusa i Njegove slave, izgubila sam svest o onome to se

15White, Testimonies, pp.158.15916White,My Life Today, p.58


32/123

32

deavalo oko mene. Boji Duh se spustio na mene takvom silom tako da to

vee nisam mogla da odem kui."17

Sveti Duh radi na hrianskom srcu stvarajui e i enju za Bogom i

za Njegovom savrenom pravednou. Ova enja se produbljuje i jaa, i

Duhom ispunjeni hrianski ivot izrasta u jedan bliski svakodnevni odnos sa

Bogom. Ne shvatajui ovo, mnogi hriani se zadovoljavaju plitkim odnosom

sa Bogom - odnosom koji je predvidljiv i rutinski. ak i mali gutljaj "vode

ivota" Svetog Duha e stvoriti e koja e svakog dana traiti ispunjavanje

tako to e eleti sve vie i vie.

Pre nekoliko godina, u najnezgodnijem trenutku, dobio sam kamen u

bubregu. Re "kamen" zvui tako impresivno, ali u stvarnosti on nije bio vei

od jednog zrnca peska. Kada je to konano prolo, urolog je po

eo da trai

razlog zbog ega sam bio pogoen ovom boleu. inilo se da u mojoj ishrani

nee nai odgovor sve dok me nije upitao za moje navike pijenja vode. "Pijem

veoma malo vode," objasnio sam, "jer sam veoma retko edan." Moete

pretpostaviti ta se dogodilo. Danima mi se inilo da jednostavno plutam u

vodi. Moja porodica me je ohrabrivala da pijem i da pijem i da pijem. Posle

nekoliko sedmica poele su da se deavaju udne stvari. Poeo sam da se

oseam ednim. Sada dok redovno pijem mnogo vode, ini mi se da mi

nikada nije dosta. Tako je psalmista edneo za svakodnevnom koliinom iveVode. Isto tako i Isus. Posle noi provedenih u molitvi, svakog jutra je dolazio

ispunjen Svetim Duhom. Petnaest godina sam propovedao a da nisam

oseao neku duhovnu e. Ali sada svakog dana dolazim pred Boga edan i

eljan da budem ispunjen Svetim Duhom. Ova e za Bogom i za Njegovom

pravednou, iako je osnovana na injenicama iz Boje Rei, stvarna je kao i

e koju sam iskusio kao tinejxer posle nekog vrelog dana provedenog u radu

na polju.

Jelena Harmon, mlada metodistika devojka koja je kasnije postala

adventistiki pionir, pred kraj svog plodnog ivota je pisala: "Molite se

najusrdnije za dar Svetoga Duha! Bog stoji iza svakog obeanja koje je dao.

Drei u ruci Bibliju, recite u svojoj molitvi: Uinio sam kako si rekao, pozivam

17White,Life Sketches, pp.36-38


33/123

33

se na tvoje obeanje: "Itite i dae vam se, traite i nai ete, kucajte i

otvorie vam se." Svoje molitve moramo upuivati ne samo u Hristvo ime ve

i pod uticajem Svetog Duha. Na to je apostol mislio kad je u svojoj poslanici

naglasio: "Nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim"

(Rimljanima 8:26). Na takvu molitvu Bog rado odgovara. Kad molitva upuenau ime Hristovo odie takvom usrdnou i upornou onda upravo ta naa

upornost predstavlja zalog Onoga "koji moe jo obilnije sve uiniti to

itemo" (Efescima 3:20), i On e sigurno usliiti nau molitvu."18

Mi se uporno molimo Bogu ne zato to On ne eli da odgovori, ve

zbog elje za ispunjavanjem Svetim Duhom koja raste u naim srcima. Molim

vas, upamtite da je duboka enja pokazatelj da Sveti Duh radi na vaem

srcu i da e Bog uskoro odgovoriti na vae moltive.

Pre izlivanja Svetog Duha na dan Pedesetnice u Jerusalimu, Isusovi

uenici "jednoduno bijahu jednako na molitvi i u moljenju" (Dela 1:14). Pre

nego to su mnogi novi vernici bili ispunjeni Svetim Duhom "raali im se u

srcu" i povikali su "ta emo initi?" (Dela 2:37) Pre nego to se zatresla kua

u kojoj su se nalazili Petar i Jovan i njihovi prijatelji oni su podigli svoje

glasove ka Bogu u iskrenoj molitvi (Dela 4:24-31). U Luci 11, pre nego to je

Isus objasnio iskanje, traenje i kucanje za Svetim Duhom, ispriao je priu o

oveku koji je uporno i istrajno traio hleb u sred noi (stihovi 5-13).

Trenutak promene

Moda se pitate kako nastaje promena izmeu jake enje i ei i

svesnosti o ispunjenosti Svetim Duhom. Jedini odgovor moe da bude

"verom". Promena ne nastaje tako to neko uzbuujue oseanje zgrabi srce

ili um, ve tako to u sred duboke enje Sveti Duh na neki nain pokazuje

trenutak, i osposobljava hrianina da preduzme taj korak vere. Korak vere

nastaje kada bez ikakvog prvobitnog dokaza kaem: "Hvala Ti, Gospode, tosi me upravo sada ispunio svojim Svetim Duhom." Pronaao sam takva

obeanja u Luci 11:13: "Kad dakle vi, zli budui, umete dobre dare davati deci

svojoj, koliko e vie otac nebeski dati Duha svetoga onima koji itu u njega?"

18White, Christ's Object Lessons, pp.147.148


34/123

34

I zato to verujem da je Bog uo i odgovorio, zahvaljujem Mu verom. Pavle je

ovo naglasio kada je rekao: "... da obeanje Duha primimo kroz veru"

(Galatima 3:14). U stvari, on je ve postavio retoriko pitanje u drugom stihu:

"Ili Duha primiste kroz dela zakona ili kroz uvenje vere?" Isaija je

prorokovao: "Dokle se ne izlije na nas duh s visine i pustinja postane njiva anjiva se stane uzimati za umu... I mir e biti delo pravde, to e pravda uiniti

bie pokoj i bezbrinost doveka" (Isaija 32:15-17).

Ne samo to je svakodnevna enja i e za Svetim Duhom jedno

svesno iskustvo, ve je to isto tako i rezultat koraka vere. Znanje o

ispunjavanju Svetim Duhom je isto tako svesno iskustvo. Ljubav raste

(Rimljanima 5:5), proslavljanje zamenjuje duh teine (Isaija 61:3), nada

poinje da ispunjava um (Rimljanima 15:13), pesma stvara muziku u srcu

(Efescima 15:18.19).

U nekim danima ova oseanja e biti radosna i iva. A u drugim

danima, kada imate gripu, kada se izgubi va kuni ljubimac, kada va

automobil ima probuenu gumu, vaa oseanja mogu biti priguena. Bez

obzira na sve to, postojae vrsta vera da je Bog ispunio svoje obeanje, da

je Njegova Re istinita i da ste vi dete nebeskog Cara. Kao to emo kasnije

primetiti, ova sigurnost se moe nazvati unutranje svedoanstvo Duha.

Posluajte zajedno sa mnom kako jedan mladi pastor opisuje svojeiskustvo sa Svetim Duhom. Poto je pohaao jedan seminar za druenje sa

Svetim Duhom, Ralf je rekao: "Nikada nisam nauio da se molim, i moje

molitve su bile retke kao oaze u pustinji. Dok sam se vozio kui oseao sam

se zbunjeno a u isto vreme bio sam ljut zbog svoje zbunjenosti, pa sam zatim

oseao krivicu zbog svoje ljutnje. inilo mi se kao da u meni besni rat. Molio

sam se Bogu da ukloni oblak i da da neki smisao mojoj uznemirenosti. Dok

sam stigao do svoje kue neki delovi (kao i mir) su poeli da dolaze na svoje

mesto. Te noi sam kleknuo i zajedno sa psalmistom priznao: "rtva je Bogu

duh skruen, srca skruena i ponitena ne odbacuje, Boe" (Psalam 51:17)."

Sada Ralf nastavlja da opisuje ta se dogodilo kada je prestao da

govori Bogu "moda" i kada je jednostavno otvorio svoje srce i rekao "da".

"Drugi su govorili o miru. I ja sam ga eleo, ali sam uvek mislio da je on


35/123

35

rezervisan za druge koji su roeni sa vie "svetosti" u svom krvotoku. Teko je

priznati da naa svetost mora uvek da bude osnovana na Hristovom krvotoku.

Lino prouavanje je isto tako bilo jedan iluzoran cilj. Opravdavao sam to

pripremom za propovedi, govorei samom sebi da u na taj nain bolje

upoznati Boga. Nisam Ga bolje upoznao i sada sam bio edan. Setio sam seIsusovih rei: "Blago gladnima i ednima pravde, jer e se nasititi" (Matej 5:6).

Sada sam bio gladan, ali eleo sam da stalno budem gladan i da isto tako

stalno budem ispunjen. Molio sam se Bogu da mi da svakodnevnu glad i e,

ali poverenje slabi posle mnogih godina jednostavnog planskog itanja Biblije

samo da bi se odustalo negde u 3 ili 4 Mojsijevoj. Divim se to On usliava

molitve, jer sam svakodnevno gladan i edan i svakodnevno bivam ispunjen.

Boja Re, koja je do sada bila samo korpa iz koje sam izvlaio prikladne

propovedi, postala je sada saputnik, mentor, medicinski kovei sa lekom zasve ono to me boli."

Sa dubokim oseanjima Ralf pria kako je otkrio svoju duu svojoj

crkvenoj porodici. To je bila najtea propoved koju je ikada propovedao. On ju

je nazvao emotivnim Everestom. Ali kada je propoved bila zavrena, ljudi su

ga grlili i delili sa njim svoju duboku svesnost o onome to je Ralf doiveo. "To

se dogodilo i meni." "Ispriao si moju priu." "Molim te, moli se za mene.",

govorili su mnogi ljudi. Sada Ralf priznaje dok govori o svojoj crkvi: "Video

sam udo Bojeg lananog uticaja. On upotrebljava krhkost, slomljenost i

izleenje jedne osobe da bi drugima pripremio put. Sveti Duh omekava

kamena srca, izgovori nestaju, i mir koji prevazilazi svaki um prua dokaz

obnovljenja." Sa suzama radosti u svojim oima, on govori: "Slava nek bude

Bogu koji nas kroz Isusa Hrista naeg Gospoda oslobaa iz zatvora prazne

hrianske ljuture." Ovde se, u prekrasnoj ravnotei, nalaze injenice, vera i

oseanja.


36/123

36

esto poglavlje

"Predanje" je re pobede

"Mnogo puta sam se molio za silu Svetog Duha, ali mi se ini da

nikada nisam dobio odgovor." "U crkvi sam uvek traio od Boga da poalje

svog Duha, ali mi se ini da se nita nije promenilo." "Neki ljudi su

jednostavno preplavljeni Duhom, ali mi se ini da je u mom ivotu sve ravno i

nezanimljivo."

Mnogo puta sam uo ovakve izjave. Moda ste ih i vi uli, moda ste ih

ak i sami izgovorili. Moda ste i sami rekli: "Nema novog duha, samo jedna

ista stara rutina."

Svaka od gore navedenih reenica sadri dva izraza koji ukazuju napostojanje problema. Jedan je "ali" a drugi "ini mi se". Ovi izrazi govore o

individualnim iskustvima u kojima ljudi gledaju na sebe i na druge i ne mogu

da usklade ono to vide sa onim kako se oseaju.

Ako je i vae iskustvo bilo ovakvo, moda ste traili pogrene dokaze o

Svetom Duhu. Nekoliko poglavlja u ovoj knjizi e vam pomoi da upoznate

koji su pravi znaci primanja punine Svetog Duha, ali sada elim da

razmotrimo mogunost postojanja blokade koja spreava protok Svetog

Duha. Ta blokada upravo sada moe biti eliminisana silom Svetog Duha, a

rezultat e biti zaista zadivljujui.

Zapazite ta je o Isusu reeno u Jevrejima 1:9: "Omiljela ti je pravda, i

omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza te, Boe, Bog tvoj uljem radosti

vema od drugova tvojih." Vilijem V. Preskot, koji je jednom u isto vreme bio

predsednik tri kolexa i koji je bio poznat kao izuzetni Biblijski uitelj, za vreme

jedne serije predavanja o Svetom Duhu govorio je o Jevrejima 1:9. On je

objasnio da se re "drugovi" ili "sledbenici" u Luci 5:7 prevodi kao "drutvo".19

Zato je Isus imao vie ulja radosti od svoga drutva? To pitanje treba da

postavimo dok ispitujemo sami sebe. Zato nam se ini da drugi imaju mnogo

ivlje hriansko iskustvo od nas?

19W. W. Prescott, The Promise of the Holy Spirit, pp.9f


37/123

37

Novozavetna re "radost" u Jevrejima 1:9 je interesantna. Ona

predstavlja neizmernu radost, ili skakanje od sree. ak i pre svog roenja,

Isus je doneo radost drugima na jedan poseban nain. Proitajte ovu priu u

Luci 1:34-44. Kada je Marija, Isusova majka, nekoliko meseci bila trudna,

putovala je da poseti svoju roaku Jelisavetu koja je bila trudna sa JovanomKrstiteljem. Kada je Jelisaveta ula Marijin pozdrav, "zaigra dete u utrobi

njezinoj" (stih 41). Isus je, oigledno, imao i prenatalnu misiju radosti.

Ali kada je Isus formalno bio pomazan za svoju javnu slubu, ulje

radosti se otkrilo kao nikada ranije. "Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bogu

Duhom svetim i silom, koji proe inei dobro i isceljujui sve koje avo bee

nadvladao; jer Bog bijae s njim" (Dela 10:38). Isus je inio dobro i leio je, a

rezultat toga je bila neizmerna radost za mnoge. U sred svih ivotnih

problema i pritisaka Isusova sluba je uvek donosila radost.

Na jednom velikom sastanku Generalne Konferencije oduevljeno me

je pozdravio jedan mladi propovednik koga dugo nisam video. "Sea li me

se?" pitao je Tim. "Sea li se kako sam patio zbog uasnog bola u leima?

Kada smo se poslednji put sreli skoro celo vreme sam bio u agoniji." Da,

seao sam se Tima. Upoznao sam ga na jednom propovednikom sastanku.

On je podelio neke svoje probleme u propovednikoj slubi i priu o

dugotrajnim i bolnim problemima sa leima. Tim je traio molitvu i pomazanjei posle toga je rekao da se osea bolje. est meseci kasnije bio je pun radosti

i skoro je skakao od sree. "Rendgenski zraci su potvrdili da su moja lea

udesno isceljena!"

Neposredno pre nego to sam sreo Tima, Dr. Adrijan Piterson me je

upoznao sa jednom starijom gospoom koja je, iako na izgled veoma krhka,

zraila sreom. "Ovo je jedna od naih udesnih ena." objasnio je pastor.

Jednog zimskog dana Kornelija Lej je osetila snaan podstrek da pozove

Adventistiku knjiaru i da narui jednu knjigu. Nije znala zato joj je ta knjiga

potrebna, ali je verovala da je Gospod nadahnjuje da to uini. Naglasila je da

knjigu treba da joj donese potar jedne posebne slube za raznoenje

paketa. Kornelija je ivela u jednom malom seoskom domu, a u blizini nije bilo

komija. Nekoliko dana nakon to je naruila knjigu, oko 10:30 izala je iz

svoje kue, iznenada se okliznula i pala u sneg, udarajui svojim ramenom u


38/123

38

neki tvrdi predmet na zemlji. Celog dana Kornelija je ostala u snegu, jer zbog

povrede nije mogla da ustane niti da se nekako dovue do kue. Kada je

tama poela da se navlai preko zamrznute zemlje kao neki znak sigurne

smrti, dogodilo se udo. Naiao je potar slube za raznoenje paketa sa

Kornelijinom knjigom, i poto je pronaao ovu staru enu u snegu, mogao jeda spase njen ivot. Danas dok pria svoju priu, gospoa Lej je ispunjena

uljem radosti.

Isus je u svojoj slubi fiziki i duhovno spasao mnoge ivote.

Oigledno, On nije imao Duha "na meru" (Jovan 3:34). Ulje radosti

ispunjavalo je Njegov ivot nez obzira na injenicu da je On bio ovek bola i

tuge. Tajna njegove veliine se vidi u Jevrejima 1:9: Njemu je "omiljela

pravda, i omrzao je na bezakonje." To moda zvui jednostavno i lako, ali vi

znate, kao to i ja znam, da je jednom neobraenom srcu ljubav prema

pravednosti i mrskost prema grehu prirodna koliko i letenje ovcama. Isus je

jedan neverovatan primer onoga to je mogue nekoj osobi ako se potpuno

preda Bogu. Njegova sluba je poela i zavrila se na ovaj nain. "Jer sioh s

neba ne da inim volju svoju, nego volju oca koji me posla" (Jovan 6:38).

"Oe moj! Ako je mogue da me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja hou

nego kako ti" (Matej 26:39).

Ne postoji apsolutno nikakva barijera za izlivanje Svetog Duha koja nemoe biti probijena potpunim predanjem Bogu. U stvari, ja verujem da je

ispunjavanje neijeg ivota Svetim Duhom ustvari jedan drugi nain za

opisivanje potpunog predanja Bogu.

Da li ste zabrinuti to va ivot nema duhovnu silu koju veoma elite?

Moda su se na vaem putu predaje ispreile neke barijere kao vojne

barikade u modernom Srednjem Istoku. Ja sam nekoliko puta naiao na njih

dok sam iao putem od Jerihona prema Amanu. Put je prekriven

neprobojnom barikadom. Vojnici sa automatskim pukama stoje na putu.

Tenkovi su poreani sa strane puta. Nastavak puta je nemogu. Jedno

poglavnje u enji Vekova u jednom svom odlomku oko 30 puta spominje

Svetog Duha. "Hristos je svojoj crkvi obeao dar Svetoga Duha i to obeanje

pripada i nama koliko i prvim uenicima. Ali kao i svako drugo obeanje i ovo

je dato pod izvesnim uslovima. Ima mnogo onih koji veruju i tvrde da polau


39/123

39

pravo na Gospodnje obeanje; oni govore oHristu i oSvetom Duhu, ali od

toga nemaju nikakve koristi. Oni ne pokoravaju svoju duu boanskim silama

da je vode i da upravljaju njome. Mi ne moemo da upotrebljavamo Svetoga

Duha. Duh treba nas da upotrebi. Bog svojim Duhom deluje na svoj narod da

hoe i uini "kao to mu je ugodno" (Filibljanima 2:13). Ali mnogi ne ele dase potine ovome. Oni ele da upravljaju sami sobom. To je razlog to ne

primaju ovaj nebeski dar."20

Razmislite zajedno sa mnom o etiri glavne barijere koje spreavaju

potpunu predaju i potpuno ispunjavanje naeg ivota Svetim Duhom.

Prevareni namernim grehom

Pomisao na namerni greh ini da se mnogi od nas slede. "Ja nikada

ne bih namerno pogreio," kaemo mi. "Sluajno sam se okliznuo, potpuno

nesvesno." Hajde da zajedno pogledamo Psalam 66:18: "Da sam vidio u srcu

svom bezakonje, ne bi me usliio Gospod:" Neki prevodi Biblije govore o

voljenom, omiljenom grehu. To znai da ga mi tajno uivamo, tajno

doivljavamo, sasvim svesno. Televizija uveliko hrani ovakvu vrstu mentalnog

stava, u kome se u grehu uiva. Isus je mrzeo greh. Prema tome, On je bio

pomazan uljem radosti vie od svojih drugova.

Moda je bolno, ali je neophodno da se redovno preispitujemo. Naprimer, uzmite Deset Zapovesti i molite se za svaku od njih, traei da li ste

na neki nain prekrili, obezvredili, ili ignorisali, svesno ili nesvesno, neku od

njih. Ovo je pomalo zastraujue, ali Sveti Duh e poeti da vam ukazuje na

va greh. On e to initi neno i postepeno, ali kada se to dogodi, traite od

Njega silu za potpunu pobedu. Iako e vas i dalje taj greh kuati, vi ete ga

omrznuti i stalno ete se okretati od njega.

Proitajte paljivo celi Novi Zavet. Bie vam potrebno samo oko 12

sati. To moete uiniti tokom 12 dana ili tokom jednog vikenda. Traite da

vam Bog otkrije ta eli da saznate za to vreme. Svaki put kada ovo uinim

Bog mi ukazuje na neki novi greh sa kojim treba da se obraunam uz pomo

Njegove sile. Molite se zajedno sa psalmistom: "Okuaj me, Boe, i poznaj

20White, The Desire of Ages, p.672


40/123

40

srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu i vodi

me na put veni" (Psalam 139:23.24).

Nekada sam mislio da se Sveti Duh daje samo onima koji su savreno

posluni. Dela 5:32 kau: "...Duh sveti kojega Bog dade onima koji se njemu

pokoravaju." Pastor Kevin Vilfli je rekao neto to mi je pomoglo da ovo

shvatim: "Grka re koja se ovde prevodi kao "pokoravanje" je peitharcheo,

koja bukvalno znai biti nateran od strane vladara ili pokoriti se autoritetu.

Ona dolazi iz rei peitho, koja znai sloiti se, verovati, imati poverenja,

nainiti prijatelje, i rei archo, koja znai vladati, ili vladati nad nekim. Prema

tome, Sveti Duh je dat onima koji su se sprijateljili sa Bogom, koji se

pokoravaju Njegovom autoritetu koji vlada nad njihovim ivotima."21

Svakog dana primam puninu Svetog Duha ne zato to sam savrenoposluan, ve zato to sam spreman da posluam. Ako nisam spreman, onda

moram da se molim, "O Gospode, pomozi mi da budem spreman da ti budem

posluan."

Dok se molimo kroz prouavanje Deset Zapovesti i Novog Zaveta (ili

cele Biblije), Sveti Duh e nas dovesti ka istini. Moda e sukobi izmeu

dobra i zla u nama biti jaki, ali Bog je svemoan. On e nam pomoi.

Sluao sam Bena Karsona, uvenog neurohirurga, kako pria o svojoj

borbi sa grehom kada je bio etrnaestogodinji mladi crnac u Bostonskom

predgrau. U jednom trenutku stranog besa umalo je noem udario jednog

svog prijatelja. Sreom, otrica njegovog noa se slomila udarcem o kopu

njegovog kaia. Ben je shvatio da je njegov bes bio nekontrolisan, otrao je

kui, zakljuao se kupatilo i nekoliko sati se borio sa svojom naravi i sa

Bogom. Ben je rekao: "Ukoliko se ne oslobodim ovakve naravi, neu uspeti u

ivotu. Da Bob nije imao tu veliku kopu, on bi sada bio mrtav a ja bih bio na

putu u zatvor ili u popravni dom." Ben pria kako ga je obuzeo jad. Znoj je

curio niz njegovo telo. Mrzeo je sebe, ali je oseao da zbog svoje naravi ne

moe sebi da pomogne. Znao je da je nemogue da se jedna takva osoba

promeni. Dok su suze tekle niz njegovo lice, on se molio: "Gospode, bez

21Kevin Wilfley, Studies on the Holy Spirit, p.21


41/123

41

obzira na sve, ja znam da ti moe da me promeni." Sati oaja su ga ostavili

u mraku, ali u sred svega, poeo je da ita Bibliju. U Priama je proitao:

"Bolji je spor na gnjev nego junak, i gospodar od svoga srca bolji je nego onaj

koji uzme grad" (Prie 16:32). Tada Ben iznosi zadivljujui vrhunac tih sati

strane borbe sa grehom: "Uskoro je mir poeo da ispunjava moj um. Mojeruke su prestale da se tresu. Suze su stale. Tokom tih sati koje sam proveo

sam u kupatilu neto se dogodilo sa mnom. Bog je uo moje uzvike dubokog

oaja. Jedno oseanje svetlosti je prelo preko mene i znao sam da se

dogodila promena srca. Oseao sam se drugaije. Bio sam drugaiji.

Konano sam ustao, stavio Bibliju na ivicu kade i otiao da se umijem.

Doterao sam svoju odeu i izaao sam iz kupatila kao promenjeni mladi

ovek. "Moja narav me nikada vie nee kontrolisati." rekao sam sam sebi.

"Nikada vie. Sada sam slobodan." I nakon tog dana, nakon tih dugih satiborbe sa samim sobom i traenja pomoi od Boga, nikada vie nisam imao

problema sa svojom naravi."22

Uniteni pogrenim motivima

Motiv je skrivena elja ili razlog koji se krije iza neke odreene akcije.

Motiv nije uvek jasno na povrini. Neka kompanija vam ponudi besplatno

putovanje u jedno prekrasno, luksuzno odmaralite. Vi kaete: "Saekaj malo,

kakav je njihov motiv?" Ponudite se da prekopate kominiinu batu. Ona

kae: "Zato to ini za mene?"

Kada traim Svetog Duha, kakav je moj motiv? Da li je Bogu stalo do

toga? Oigledno. "Itete, i ne primate, jer zlo itete, da u slastima svojim

troite" (Jakov 4:3).

U drevnoj Samariji je iveo jedan uticajan ovek, Simon, koji je bio

krten u hrianstvo ali je, oigledno, jo imao pogrene motive. Iznenadio je

Petra i Jovana tako to im je ponudio novac za silu Svetog Duha. Zapazitekako se Petar snano obraunao sa situacijom. Petar mu je rekao: "Novci

tvoji s tobom da budu u pogibao, to si pomislio da se dar Boji moe dobiti

za novce!" Oigledno, dar se ne moe kupiti. Evo dokaza jednog

22Ben Karson, Gifted Hands, pp.57-59


42/123

42

neobraenog srca. "Nema tebi dela ni iseta u ovoj rei; jer srce tvoje nije

pravo pred Bogom:" Sada Petar stavlja svoj prst na srce problema. "Jer te

vidim da si u grkoj ui i u svezi nepravde" (Dela 8:20-23). Koliko esto

gorina truje ivot i nepravda stee um i srce kao gvozdeni lanac. Mnogo puta

mi proputamo puni blagoslov Svetog Duha zato to gorina i nepravda trujunae motive.

esto poloaj, mo, presti, popularnost i profit dominiraju naim

ivotima. Isus se okrenuo od svega toga i zato je bio pomazan uljem radosti

vie od svojih drugova.

Bio sam pastor u jednoj maloj crkvi u Sidneju pre vie godina, kada mi

je doao jedan ovek i suznih oiju me molio da se molim za njega da on

primi Svetog Duha. Nisam siguran kojoj veroispovesti je pripadao, ali kadasam ga pitao zato tako oajniki eli Svetog Duha, on je pokazao da je

njegov motiv pritisak okoline. Njegovi prijatelji su mu rekli: "To je jedini nain

da bude dobar kao i mi." Zatraio sam od Bila da preispita svoje motive, i on

je to odbio. Jedino to sam mogao da uradim je da se molim da ga Sveti Duh

dovede do krsta, gde Isusova ljubav oblikuje motive.

Spoticanje preko samocentrinosti

Sebini ponos je tako nerazuman u poreenju sa nebom. Nedavno suna naem prekrasnom zelenom travnjaku poeli da se pojavljuju krtinjaci.

Krtice su se silno zabavljale pretvarajui nae dvorite u minijaturne Stenovite

Planine. Moda je postojala neka ponosna krtica koja je smatrala da je njen

krtinjak vii od svih ostalih. G. B. Tomson, piui o Svetom Duhu citira

velikog kotskog propovednika Aleksandra Meklarena. "Hajde da priznamo da

si ti na neki nain superiorniji od mene. Pa, ta onda? Jedan krtinjak je malo

vii od drugog, ali su oni na istoj udaljenosti od sunca. Seam se jednog svog

prijatelja kojem je, dok je bio dete, reeno da je sunce udaljeno oko 95miliona milja. On je pitao: "Odakle? Od prizemlja ili od prozora na spratu?"23

23In G. B. Thompson, The Ministry of the Spirit, p.117


43/123

43

Bogati i siromani, obrazovani i prosti, lepi i obini, svi se nalaze na

istoj udaljenosti od neba ako su bez Isusa Hrista. Ljudska samocentrinost je

alosna i sme

Documents

KakoBitiIspunjenSvetimDuhom