Akademsko pisanje kako se

pie master rad?pie master rad?

Vladimir Dami, MSc

vdzamic@singidunum.ac.rs

mr Nada Areina

narezina@singidunum.ac.rs

Napomena

U narednom tekstu bie prikazana opta uputstva za pisanje

master rada, gde se odreene tehnike stvari mogu razlikovati

u zavisnosti od propisa relevantne ustanove.

Autor rada, trebalo bi uvek da se pridrava uputstva koje

propisuje ta instanca, bilo da se radi o lanku, diplomskompropisuje ta instanca, bilo da se radi o lanku, diplomskom

radu, master radu ili nekoj drugoj formi akademskog pisanja.

Na kraju prezentacije, kao dodatak, bie prikazana jezika

uputstva kao pomo pri izradi master rada. Potrebno je

naglasiti da su i navedena pravila podlona promenama u

skladu sa izmenama pravopisa srpskog jezika.

ta je akademsko pisanje?

Pod akademskim pisanjem podrazumeva se pisanje tekstova u akademsko-naune svrhe;

To su tekstovi razliitog obima, forme i sadraja:sadraja:

1. esej;

2. seminarski rad;

3. prikaz knjige;

4. nauni rad (lanak u naunom asopisu);

5. diplomski rad;

6. master (ranije magistarski)/doktorski rad.

Elementi o kojima e biti rei u pisanju akademskog rada

naslovna strana;

stranica teksta;

odabir slova;

sadraj: problematizacija teme;

citiranje;

literatura;

napomene;

jezika uputstva.

Naslovna strana

Svaki akademski tekst mora imati naslovnu stranu (osim lanaka za naune asopise);

U vrhu naslovne strane treba da stoji naziv institucije (npr. Univerzitet Singidunum, Departman za poslediplomske studije);

Na sredini strane stoji naslov rada, tj. naziv teme koja se obrauje u akademskom tekstu;

U donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr Milan Miljevi); U donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr Milan Miljevi);

U donjem desnom uglu je ime autora (npr. student Petar Markovi);

U dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta (npr. Beograd, 2011.).

Na naslovnoj stranici se obino ne navode drugi podaci, ilustracije islino. Naslovna stranica ne oznaava se rednim brojem.

Naslovna strana- tehnika uputstva

Korice i naslovnu stranicu rada treba napisati slovima tipa

Times New Roman, veliine 14 bold stilom, centrirani, osim

naslova rada koji se pie slovima veliine 16 pts.naslova rada koji se pie slovima veliine 16 pts.

Svi elementi korica se piu velikim slovima bold stilom.

Elementi naslovne stranice rada takoe se piu velikim

slovima, bold stilom, osim podataka o mentoru, predmetu,

studentu, mestu i datumu koji se piu malim slovima.

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

STUDIJSKI PROGRAM

POSLOVNA EKONOMIJA

NEMATERIJALNA ULAGANJA U SAVREMENIM ORGANIZACIJAMA SVETA RADA ORGANIZACIJAMA SVETA RADA

- M A S T E R R A D -

Mentor: Kandidat:

prof. dr Milovan Stanii Danka Stefanovi

400552/2009

Beograd, 2012.

Stranica teksta tehnika uputstva

Stranica treba da ima standardne margine od 2,5 cm gore i

dole, odnosno 3 cm levo i desno (ovo su obino standardna

podeavanja u programu za pisanje na raunaru);

Ako se menjaju veliine margina, uvek je vano voditi rauna Ako se menjaju veliine margina, uvek je vano voditi rauna

da margine gore i dole moraju biti uvek manje od margina sa

strane, zbog estetskog izgleda samog akademskog teksta;

Razmak izmeu redova je srednji, tj. tako da na jednu stranicu

teksta stane izmeu 35 i 40 redova (obino standardno

podeeno u programu za pisanje teksta na raunaru).

Trebalo bi uraditi poravnanje stranica (justified)

Master rad bi trebalo da sadri izmeu 70 i 100 strana

Odabir i karakteristike slova

Osnovno naelo pri izboru slova (font-a) je da bude lako

itljiv;

Slova mogu imati svoj osnovni izgled, kao u prvom delu ove

reenice, ili mogu biti ispisana u kurzivu, boldirana, odnosnopodvuena;podvuena;

Kurziv i pojaana (boldirana) slova koriste se za naglaavanje

odreenog dela teksta ili isticanje kljunih pojmova, tj.

njihovih definicija;

tip (font) slova koji se najee koristi je: Times New Roman,

veliine 12;

napomena: vodite rauna o veliini i tipu slova, koliko god

delovalo nebitnim, forma je jednako vana kao i sadrina.

Predgovor

Predgovor nije obavezan deo master rada. Ukoliko rad sadri

predgovor, mesto predgovora je na samom poetku rada

posle naslovne stranice.

U predgovoru autor navodi motive i razloge zbog kojih se

opredelio da pie o odreenoj temi, ukazuje kome je rad opredelio da pie o odreenoj temi, ukazuje kome je rad

namenjen, opisuje uslove i prilike u kojima je rad nastao kao i

potekoe i ogranienja na koja je nailazio tokom izrade rada,

izraava zahvalnost onima koji su mu pruili pomo u radu.

Predgovor ne treba biti dui od jedne stranice teksta.

Master rad nema sie (apstrakt)

Sadraj

Sadraj je obavezan deo master rada.

Elementi sadraja su:

glavni naslovi i podnaslovi,

numeracija naslova i podnaslova (treba biti ista numeracija naslova i podnaslova (treba biti ista kao u tekstu rada),

redni brojevi poetnih stranica svih delova rada

Sadraj se najee nalazi na poetku rada -pre uvoda, a posle predgovora ukoliko on postoji.

Sadraj- tehnika uputstva

Re sadraj pie se velikim slovima tipa Times New Roman,

veliine 14 , bold stilom, sa po jednim razmakom izmeu slova,

centrirano.

Naslove poglavlja treba pisati velikim slovima veliine 12, bold

stilom, a naslove potpoglavlja malim slovima veliine 12, obinim

stilom. Naslovi potpoglavlja treba da u odnosu na naslove poglavlja stilom. Naslovi potpoglavlja treba da u odnosu na naslove poglavlja

budu uvueni udesno, priblino do poetka teksta prethodnog nivoa

poglavlja odnosno potpoglavlja.

Za kreiranje sadraja koristi se funkcija references- table of contents

(Office 2007)

Da bismo koristili ovu funkciju potrebno je prethodno svaki naslov

poglavlja u tekstu obeleiti kao Heading 1 , a naslove potpoglavlja

kao Heading 2 ili Heading 3 u zavisnosti ako postoji dalje

ralanjivanje istog

Sadraj-tehnika uputstva

Uvod, kao i naslove 1., 2. i 3.

emo markirati svaki ponaosob

kao Heading 1kao Heading 1

Podnaslove 3.1 i 3.2 oznaiemo kao

Heading 2

Dalje ralanjivanje

podnaslova 3.1. u

3.1.1., 3.1.2. i 3.1.3.

oznaiemo kao

Heading 3

Sadraj-tehnika uputstva

Kada smo pravilno oznaili sve naslove i podnaslove u samom radu, vratiemo se na stranicu ostavljenu za formiranje sadraja rada. rada.

Za Office 2007, pronaiemo opciju References- Table of Contents- Insert Table of Contents

Sadraj tehnika uputstva

Sadraj- tehnika uputstva

Sadraj tehnika uputstva

Potvrdom na ok, sadraj e biti automatski dodat.

Napomena: Za nae potrebe prikaza, svi naslovi su bili ispisani

na jednoj strani te je za svaki naslov numeracija strana ista

(svaki se nalazi na strani 2) to naravo nee biti sluaj u Vaem

radu.

Tema master rada

Tema master rada moe biti povezana sa:

Teorijskim aspektima naune discipline

Praktinim aspektima naune discipline oblasti istraivanja

Tema master rada moe biti obraena na dva naina:Tema master rada moe biti obraena na dva naina:

Kandidat prikuplja, strukturira, obrauje i prezentira saznanja

iz literature relevantna za temu.

Kandidat implementira znanje koje je stekao analizom

odgovarajue literature u traenju naina za reavanje

teorijskih ili praktinih problema. Ovo se moe ostvariti na

osnovu analize primera iz prakse, obradom zadataka,

empirijskim istraivanjima, studijom sluajeva ili na neki drugi

nain.

Problematizacija teme

Ovo je najbitniji deo akademskog teksta koji piete;na osnovu njega e mentor moi da proceni da li ste ina koji nain razumeli problem i kako steinterpretirali problem u svom tekstu;

U akademskoj zajednici nedopustivo je korienje U akademskoj zajednici nedopustivo je korienjetuih tekstova (plagijatstvo), odnosno prepisivanjeudbenika i slino, bez dozvole autora;

Plagijat je kanjiv u skladu sa zakonom, te ukolikokrenete tim putem moete imati problema sazakonom i pravilima fakulteta.

Problematizacija teme

Pre nego to krenete da piete rad, pripremite se za to proitajte neto od literature koja se tie teme;

Dobar akademski tekst se mnogo lake i bolje pie ukoliko ste se za to dobro pripremili;ukoliko ste se za to dobro pripremili;

Priprema za pisanje odnosi se na:

itanje osnovne literature (udbenici i monografije)

itanje naunih lanaka iz dotine oblasti

Istraivanje primera iz prakse koji se tiu teme

Uvod

Obino predstavlja najvei problem (kako da ponem?);

Uvod treba sadri cilj rada, definiciju problema, saetpregled prethodnih razmatranja problema, tezu koja senastoji izvesti radom;

Uvod obimnijih radova moe i sam biti obimniji (stranica, Uvod obimnijih radova moe i sam biti obimniji (stranica,dve ili vie ukoliko je re recimo o master radu ilidoktoratu);

U uvodu nema mesta uspomenama iz detinjstva, voljenojosobi i slinim privatnim stvarima ukoliko ona nemajuneki poseban znaaj, a ni napomenama tipa: Ljudi oduvektragaju za istinom, ili Moja ljubav prema nauci datira oddetinjstva.

Uvod

Cilj uvoda je da itaoca upozna sa tematikom koja seobrauje u radu. U uvodu bi trebalo definisatiproblem i predmet istraivanja, odrediti ciljistraivanja, postaviti sistem hipoteza, navesti kojemetode istraivanja su korine u radu, opisatimetode istraivanja su korine u radu, opisatisadraj odreenih delova rada, ukazati na teorijski ipraktini znaaj obrade tematike koju je autorizabrao.

Teorijsko-metodoloki elementi

Poto je master rad ne samo struni, ve inauni rad, neophodno je da sadri odreenemetodoloke elemente:

1. problem istraivanja;1. problem istraivanja;

2. predmet istraivanja;

3. naune metode koje e biti koriene;

4. ciljevi istraivanja.

Problem istraivanja

Predstavlja najiri aspekt koji se istrauje (finansijska kriza, globalizacija, meunarodne organizacije i sl.)

esto se smatra i irim predmetom esto se smatra i irim predmetomistraivanja.

Predmet istraivanja

Uticaj svetske ekonomske krize na stopu

nezaposlenosti u Srbiji

Problem: svetska ekonomska kriza;Problem: svetska ekonomska kriza;

Predmet: uticaj svetske ekonomske krize na

nezaposlenost u Srbiji

Metode istraivanja

U svakom istraivanju (master radu)primenjuju se:

a) osnovne metode (analitike i sintetike);

b) optenaune metode (hipotetiko-b) optenaune metode (hipotetiko-deduktivna, statistika, uporedna i sl.);

c) metode i tehnike prikupljanja podataka (anketa, upitnik, intervju, analiza sadraja).

Ove metode je neophodno taksativno pobrojati, jer rad bez naunih metoda nije nauni rad.

Ciljevi istraivanja

Predstavljaju odgovor na pitanje zato i kako doprinosim nauci i drutvu svojim radom.

1) Nauni cilj nauno objanjenje, opis ilipredvianje;predvianje;

2) Drutveni cilj pokuajte da ukratko opietekom delu drutva doprinosite svojim radom(ekonomskom, finansijskom sektoru i sl.) i nakoji nain.

Hipoteze istraivanja

Svaki nauni rad mora imati naune hipoteze;

To su pretpostavke koje istraiva dokazuje iliopovrgava u svom istraivanju;

Svaki master rad treba da sadri: Svaki master rad treba da sadri:

a) optu (generalnu) hipotezu;

b) nekoliko posebnih hipoteza (kojima se dodatnopojanjava i operacionalizuje opta);

Sama formulacija hipoteza zavisi od naslova rada iproblema koji se obrauje.

Razrada teme

Razrada izabrane teme je glavni deo rada i zauzima najvie

prostora u radu. Obino je podeljen na vie delova.

U prvom delu razrade teme obino se italac upoznaje sa

problemom, istorijatom nastanka problema, osnovnim

pojmovima koji e biti korieni u radu, kao i sa dosadanjim pojmovima koji e biti korieni u radu, kao i sa dosadanjim

rezultatima u istraivanju izabrane teme

U drugom delu izlau se injenice, podaci, i rezultati do kojih

se dolo na osnovu sopstvenih istraivanja ili tuih

istraivanja, a u svrhu dokazivanja ili opovrgavanja

postavljenih hipoteza.

U treem delu predlau se mogua reenja problema

Razrada teme

Vano je da na osnovu proitanog, imate svoj stav i argumentaciju (stav bez argumenata nema veliku naunu vrednost);

Argumentacija moe uvek biti za i protiv, pa se trudite da je izloite, ukoliko je tema rada za to pogodna;je izloite, ukoliko je tema rada za to pogodna;

Analizirajte problem, pokuajte da ga poveete sa drugim problemima i pitanjima (npr. ekonomske promene sa drutvenim, politikim i slino);

Kvalitet Vaeg teksta zavisie upravo od pristupaproblemu i nainu njegovog izlaganja, a za to jeneophodno i znanje i umee pisanja akademskog teksta.

Zakljuak teksta

Vaan je isto koliko i ostali delovi teksta bez dobrog zakljuka,

tekst gubi na svom kvalitetu;

Mora biti logiki smislen (npr. ako ste u analitikom delu izneli

stav i argumente da je ekonomska globalizacija pozitivna

pojava, u zakljuku ne moete tvrditi suprotno);

Zakljuak treba da proistie iz analitikog dela i stava i Zakljuak treba da proistie iz analitikog dela i stava i

argumentacije iznetih u njemu.

U zakljuku se iznose rezultati do kojih se dolo u obradi teme.

U zakljuku se mogu istai najvanije konstatacije glavnog dela

rada, potvrditi ili odbaciti hipoteze postavljene u uvodu.

Zakljuak po pravilu ne sadri tabele, ilustracije, ne koriste se

citati niti fusnote.

Zakljuak treba da korespondira sa uvodom po formi i sadraju

Citiranje

Podatak o citiranoj referenci u radu sepojavljuje obavezno dva puta. Prvi put utekstu rada, a drugi put u popisu koricene

literatureliterature

Svaki spomenuti izvor podataka koji jenaveden u radu mora se navesti i u literaturi,takoe, ne moe se referenca navesti u popisuliterature a da nije spomenuta u tekstu

Citiranje Citati se stavljaju u znake navoda Krajem 19. veka poinje

proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi;

Ukoliko iz citata izostavljate nekoliko rei onda taj deo stavite

u zagradu i tri take unutar njih: (...) poinje proces

industrijalizacije u Zapadnoj Evropi;

Ukoliko izostavite nekoliko reenica iz citata, izostavljeni deo Ukoliko izostavite nekoliko reenica iz citata, izostavljeni deo

se zamenjuje zagradom i trima crticama (---);

Citati iz dela napisanih na stranom jeziku, prevode se osim

ukoliko ne postoje posebni nauni razlozi da se tekst zadri u

originalu

Citati Vaem tekstu daju poseban kvalitet, ako su upotrebljeni

ispravno, na pravim mestima; izbegavajte preteranu upotrebu

citata ukoliko oni nisu od sutinskog znaaja za tekst koji

piete.

Fusnote Ukoliko elite da napomenete neto u svom tekstu ili da

navedete referencu koju ste citirali, to inite tako to

napomenu (naznaku) smestite u dno strane (tzv. fusnota);

Fusnote se jednostavno dodaju i automatski numeriu

odabirom opcije u programu za pisanje na raunaru

(References-Insert Footnote);(References-Insert Footnote);

Ukoliko se u fusnoti ponavlja ista referenca samo druga strana,

onda se umesto itave reference stavlja naznaka Isto ili Ibidem(Ibid) .

Ukoliko se u fusnoti ponavlja samo jedno delo istog autora kroz

ceo rad, umesto ponovnog pisanja dela, pie se ime autora i

op.cit

U fusnoti moete dati detaljnije objanjenje odreenog pojma

Primeri fusnota

Adam Smit, Bogatstvo naroda, BIGZ, Beograd, 1985, str. 46;

Ibidem, str. 56;

Karl Marks, Kapital, BIGZ, Beograd, 1989, str. 15;

Isto, str. 19-21;

Entoni Gidens, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u

Beogradu, Beograd, 2007, str. 78-85.

Zoran Petrovi, Op.cit., str. 173

Literatura- Bibliografija

Na kraju svog rada navodite literaturu kojom ste se koristili tokom

pisanja to je obavezni deo svakog akademskog teksta;

Literatura ne sme da bude izmiljena (u radu moraju postojati jasne

naznake da ste se njome koristili, poput citata, fusnota i slino);

Spisak literature se pravi po azbunom redu (ukoliko je tekst pisan Spisak literature se pravi po azbunom redu (ukoliko je tekst pisan

irilicom), odnosno abecednom (ukoliko je pisan latinicom);

Ukoliko ima 4 ili vie autora koji su pisali jedno delo, navodi se samo

ime i prezime prvog, dok se imena drugih zamenjuju skraenicom i

dr. ukoliko je delo na srpskom, odnosno et al. ukoliko je re o bilo

kom stranom jeziku;

Spisak literature se takoe moe praviti po znaaju literature koju

ste koristili;

Vae pravo je da odaberete nain navoenja literature.

Naini citiranja i navoenja literature

Prema harvardskom sistemu (autor-datum) literatura se ne

oznaava brojevima ve se pravi popis prema abecednom redu

prezimena prvog autora.

Vankuverski sistem (autor-naslov) propisuje numeriki nain

citiranja i navoenja literature, a prema redosledu pojavljivanja u

tekstu. Reference u popisu literature su oznaene arapskim tekstu. Reference u popisu literature su oznaene arapskim

brojevima i kada se citiraju u tekstu navodi se broj odgovarajue

reference . Dakle, kada se neka referenca citira i kasnije u tekstu,

ima isti redni broj.

Meutim, neki autori koriste kombinaciju oba sistema, harvardskog

i vankuverskog, odnosno u popisu literature navode reference

istovremeno po numerikom i abecednom redosledu.

Primeri navoenja literature

Peji, L., Jaki, M. (1994) Doktrine velikih ekonomista, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, BeogradBeogradu, Beograd

Stanii, M., Vientijevi, K. (2008) Revizijski zakljuni izvetaj, Univerzitet Singidunum, Beograd

Osnovni bibliografski podaci

Osnovni bibliografski podaci su:

za knjige:

autor, godina izdavanja, naslov, mesto i izdava (Harvardski sistem)

autor, naslov, mesto, izdava i godina izdavanja (Vankuverski sistem),

za asopise:

autor, godina izdavanja, naslov lanka, naslov asopisa, broj volumena,

brojevi stranica (Harvardski sistem)

autor, naslov lanka, naslov asopisa, godina izdavanja, broj volumena,

brojevi stranica (Vankuverski sistem),

za web stranice:

autor (ako je poznato), datum izdavanja ili auriranja (update), naslov web

dokumenta,web site adresa / URL (Uniformed Resource Locator) i datum

pristupa.

Primeri navoenja literature(klasian sistem)

Primeri:

Gidens Entoni, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u

Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko je re o knjizi);

Gidens Entoni i dr., Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u

Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko ima 4 ili vie autora);Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko ima 4 ili vie autora);

Miljevi I. Milan, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet

Singidunum, Beograd, 2008.

Izazovi globalne ekonomske krize, Veernje novosti, etvrtak, 8. oktobar 2009. (ukoliko je re o lanku iz novina);

Ilustracije

Ilustracije su sastavni deo rada, a upotrebljavaju se za jednostavnije

i saetije prikazivanje pojava koje su deskriptivno obraene u

tekstu. To su obino tabele, grafikoni i eme.

Tabele je sistematski pregled podataka o karakteristikama

posmatrane pojave koji su dobijeni grupisanjem prikupljenih i

obraenih podataka.obraenih podataka.

Svaka ilustracija u radu treba imati svoj redni broj i naslov, naznaku

izvora podataka i eventualne napomene. Izvor podataka se obino

navodi ispod ilustracije a ostali elementi iznad ilustracije.

Elemente ilustracije treba pisati slovima veliine 12 , osim izvora i

napomene u ilustracijama koje se piu slovima veliine 10

Veliina slova u ilustracijama prilagoava se potrebama samog

teksta.

Ilustracije

Potrebno je oznaiti eljenu ilustraciju (markirati) i desnim klikom e se u opadajuem meniju pojaviti

opcija Insert Caption (Office 2007). Izabraemo da li se radi o formuli, grafiku ili tabeli (label) i kliknuti

ok. Na ovaj nain e svaki prikaz u radu imati svoj redni broj i adekvatno obeleje. Ispod svakog prikaza

je potrebno navesti izvor iz koga je preuzet prikaz, a ukoliko izvor nije naveden smatra se da je prikaz

delo samog autora.delo samog autora.

Prilozi

Prilikom izrade master rada neretko se javlja potreba da se

nakon teksta u rad dodaju odreeni prilozi kao to su na

primer: anketni upitnici, rezultati statistike analize, tablice sa

podacima i sl.

Svaki prilog treba imati redni broj, naslov, izvor podataka i Svaki prilog treba imati redni broj, naslov, izvor podataka i

eventualne napomene.

Pravila pisanja i nain povezivanja teksta sa prilogom su isti

kao kod ilustracija.

Prilog nije neophodan deo master rada.

Prilikom pisanja rada na raunaru treba obratiti panju na sledee:

Iza svake rei treba biti jedan razmak;

Iza svakog znaka interpunkcije sledi jedan razmak;

Znakovi interpunkcije, znak za postotak i sl. piu se Znakovi interpunkcije, znak za postotak i sl. piu se zajedno s reju ili brojem iza kojeg slede tj. bez razmaka; posle tih znakova u reenici sledi jedan razmak;

Skraenice merne jedinice i oznake valutne jedinice odvojene su jednim razmakom od broja koji im prethodi i razmakom od rei koja sledi;

Prilikom pisanja rada na raunaru treba obratiti panju na sledee:

Ako iza neke rei dolazi tekst u zagradi, izmeu te rei i poetka zagrade stavlja se jedan razmak;

Za isticanje pojedinih delova teksta preporuuje se koristiti kurziv (italic slova);koristiti kurziv (italic slova);

Za pisanje formula preporuuje se upotreba editora formula (Insert Equation)

Svaka formula se oznaava malom zagradom u kojoj stoji redni broj formule, a postavlja se uz desnu marginu. Za sve simbole iz formule potrebno je datiobjanjenje.

Jezika uputstva- opirnije

Interpunkcija

Znaci interpunkcije kucaju se odmah po zavretku rei (bez

pauze), ali se posle svakog znaka interpunkcije kuca i razmak.

Izuzetak su znaci koji idu u paru (zagrade, navodnici) kod kojih

se razmak pie ispred prvog i iza drugog znaka iz para. Primer:se razmak pie ispred prvog i iza drugog znaka iz para. Primer:

materijalnost (znaajnost), iz prve ruke

Razmak se kuca i ispred naziva mernih jedinica (20 GB, 85 Hz)

i pre i posle putae (1920 x 1080).

Navod unutar navoda oznaava se jednoznanim

navodnikom: Kada sam ga pitao o tome, rekao mi je:

'Nemojte o tome razmiljati, to nije redak sluaj', pa mi je

laknulo.

Jezika uputstva- opirnije

Nazivi firmi

Trebalo bi nazive firmi pisati bez navodnika i onako kako glase

u originalu (Palmolive, Apple, Hewlett-Packard).

Nazivi proizvoda Nazivi proizvoda

Piu se kurzivom i onako kako glase u originalu (Loreal bath SoundBlaster Live! Player 5...). Ovo ne mora da vai za iroko rasprostranjene proizvode (PC, Windows...).

Ostali nazivi

Nazivi knjiga, filmova, asopisa i drugih izdanja piu se pod

navodnicima i ne kurzivom (italic).

Jezika uputstva- opirnije

U srpskom jeziku ne koristi se "decimalna taka", nego "decimalni

zarez" (1,55 MB, 10,7 GB, 4,6kg...), ali se takom oznaavaju stotine

u viecifrenim brojevima (7.000, 83.000, 15.770.500...).

Cene se zaokruuju i prevode (500 USD, 500 dolara, a ne 499.95$).

U sklopu reenice jednocifreni brojevi piu se slovima U sklopu reenice jednocifreni brojevi piu se slovima

(Pretpostavimo tri scenarija.."), ali se u sluaju viecifrenih brojeva

(koji se oznaavaju brojano) merna jedinica pie takoe oznakom,

a ne slovima (75%, 32 C... ne posto ili procentualno...).

Godine se piu arapskim brojevima i u skraenom obliku ('90-tih),

dok se vekovi oznaavaju rimskim brojevima (XVI vek, u XX veku).

Bez take se piu samo osnovni brojevi (1 minut dnevno... ), dok se

svaka promena broja u padeu oznaava takom (15. u mesecu, u

42. godini ivota, u toku septembra 1998. godine...).

Skraenice

Najee se upotrebljavaju sledee:

a) skraenice kod kojih se skraivanje oznaava takom:

br. (broj)

tzv. (takozvani) tzv. (takozvani)

.r. (enski rod)

u. (uenik)

i sl. (i slino)

v.d. (vrilac dunosti)

str. (strana)

tj. (to jest)

o.g. (ove godine)

god. (godina)

Skraenice

b) skraenice za mere, veliine, novane jedinice koje se piu bez take:

m (metar)

g (gram)

Hz (herc)

USD (ameriki dolar)

cm (centimetar) cm (centimetar)

t (tona)

EUR (evro)

km (kilometar)

l (litar)

JPY (japanski jen)

kg (kilogram)

dcl (decilitar)

GBP (britanska funta)

mg (miligram)

hl (hektolitar)

Skraenice

Bez take se piu i sledee

skraenice: dr (doktor), ga

(gospoa), gica (gospoica), mr (gospoa), gica (gospoica), mr

(magistar), dok se prof. (profesor)

pie sa takom i g. (gospodin),

Strana imena

Tua vlastita imena piu se razliito:

Izvorno, onako kako se piu u jeziku iz kojeg potiu, ako se na

srpskom piu latinicom, na primer: Albert Einstein (Albert Ajntajn), Beethoven (Betoven), Shakespeare (ekspir), Cambridge (Kembrid), New York (Njujork), Mnchen Cambridge (Kembrid), New York (Njujork), Mnchen (Minhen); u tom sluaju se u zagradi pie kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;

Onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom piu

irilicom; u tom sluaju se, kad se prvi put pomene ime, u

zagradi pie izvorno;

Strane rei

Mnoge strane rei ne prevodimo, a piemo transkribovano,

onako kako se itaju (hardver, softver...).

Izuzetak su rei koje bi nezgrapno zvuale transkribovane,

stoga takve rei piemo u originalu (download, browser...). stoga takve rei piemo u originalu (download, browser...).

Kod manje poznatih stranih rei ili linih imena, na prvom

mestu gde se pojavljuju u tekstu, pored transkripcije treba da

se navede re ili ime onako kako se pie u originalu u zagradi i

u kurzivu: trejling (trailing) predstavlja...

Padeni oblici stranih rei

U padenim oblicima strane rei i nazivi proizvoda i firmi piu se bez crtice (u Citigroupu kau...; u Photoshopu postoji...) sem, naravno, kada su u pitanju skraenice (iz 3M-a stie...; HP-ov novi tampa).tampa).

U dvokomponentnim stranim reima, nazivima i imenima promenu u padeu trpi samo poslednja re u nizu (Piter Drakera, umesto Pitera Drakera itd.)

Pleonazmi

Najea greka je zanemarivanje znaenja skraenica preuzetih i stranih rei, pa se javljaju pleonazmi kao npr.: RAM memorija, DVD disk, LCD displej, selotejp traka... ali i: DVD disk, LCD displej, selotejp traka... ali i:

ak tavie, oba dva, isto takoe, velika veina...

Zbirne imenice

Pojmovi kao to su softver, hardver ili oruje su zbirne imenice

Tako ne postoje ni razliiti softveri ili razliita oruja, ve razliit softver (npr. za razliita oruja, ve razliit softver (npr. za tabelarne proraune) ili razliito oruje.

Nepravilno je rei softverski alati, ve alat, a u mnoini mogu da budu softverske alatke.

Rod imenica i fukcija

Svi nazivi funkcija koje trpe bezbolnupromenu u enskom rodu piemo potujui bioloki pol nositeljke funkcije (poslanica,lektorka, profesorka...).lektorka, profesorka...).

Svi oblici koji se zavravaju na -ski ili -ki, piu se malim slovima (novosadski... beogradskim putevima...).

este greke

Sva vlastita imena piu se velikim poetnim slovom.

HTML, JPEG, MP3, HTTP, FTP i sve ostale skraenice piu se velikim

slovima.

Re znaajan se esto pogreno upotrebljava umesto znatan.

Na primer, umesto Utroena su znaajna sredstva, treba rei

Utroena su znatna sredstva.

Odnosno znai izbor izmeu dveju ili vie mogunosti (Zelenom i

crvenom bojom oznaen je potvrdan odnosno odrian odgovor).

Pogreno se upotrebljava za objanjenje iste stvari drugim reima gde

umesto odnosno treba rei to jest ili dakle.

Reca jer uvek oznaava uzroni odnos (zbog toga to), dok jel ima

upitnu konotaciju (da li misli... jel tako?).

este greke Pravilno je rei s obzirom na (neto), ne obzirom na (neto). Nepravilno je rei i

s obzirom da, ve treba rei s obzirom na to da ili umesto cele rogobatne

konstrukcije koristiti poto je.

Instrumental linih zamenica se pie odvojeno kao npr. sa mnom, sa tobom, sa

njim...

Sloenice napravljene od rei kao to su audio, video, stereo ili radio najee

se piu s crticom (polusloenice), npr. radio-stanica, video-rikorder, audio-se piu s crticom (polusloenice), npr. radio-stanica, video-rikorder, audio-

ureaj... Odvojeno se piu u vielanim spojevima kao to su video i audio

ureaji, video oglasi i reklame. Fotoaparat nije polusloenica, dakle pie se kao

jedna re, bez crtice.

Mala crta (crtica -) se koristi u pomenutim situacijama (sloenicama, nekim

padekim oblicima... 60-tih) bez pauze, dok se velika crta ( ) koristi za

reenice koje su umetnute, oznaku direktnog govora... i uvek, i ispred i iza

oznake kucamo pauzu.

Upotreba rei par umesto nekoliko je pogrena, jer par oznaava dva

elementa.

este greke

Da li... se uvek pie odvojeno, kao i veina negacija glagolskih radnji (ne mogu,

ne elim, ne radi mi se, ne bi trebalo da... osim u sluajevima: neu, nemam,

nisam, nemoj).

Glagolski oblik je je enklitika (skraeni oblik glagola biti/jeste), to znai da ini

akcenatsku celinu s prethodnom reju i mora biti s njom u smisaonoj vezi. Iz

tog razloga ne sme doi posle pauze, posle bilo kakvog znaka interpunkcije ilitog razloga ne sme doi posle pauze, posle bilo kakvog znaka interpunkcije ili

posle umetnute reenice: u takvom poloaju treba ga zameniti naglaenim

oblikom jeste ili izmeniti red rei. Na primer, umesto: Zasluan za postizanje

eljenih ciljeva, ako je verovati glasinama, je sam rukovodilac projekta treba

rei ili jeste sam rukovodilac projekta ili promeniti red rei: Za postizanje

eljenih ciljeva zasluan je sam rukovodilac projekta.

Preteranu upotrebu skraenica, trebalo bi izbegavati. Recimo, umesto

Raunar ima HDD od 80 GB treba rei Raunar ima hard disk od 80 GB.

What is written without effort is in

general read without pleasure

Samuel Johnson (17091784), poet, Samuel Johnson (17091784), poet,

essayist, moralist, literary critic,

biographer, editor and lexicographer