1

Kako je nastajalo i razvijalo se računovodstvo

(umesto predgovora) Sve bajke počinju onom čuvenom rečenicom "Bio jednom jedan...". I ova naša priča će

početi tom rečenicom, ali ovo nije bajka, već jedan pokušaj da vam se bliže dočaraju neke stvari iz računovodstva. Računovodstvo su smišljale i razvijale stotine hiljada (da ne kažemo miliona) znanih i neznanih knjigovođa. Stavljanjem u priču samo jednog knjigovođe - Serđa, nismo želeli da potcenimo trud i doprinos svih tih brojnih knjigovođa, stručnjaka, naučnih radnika, instituta, škola i fakulteta. Jednostavno, tako nam je bilo najlakše da smislimo i ispričamo Vam ovu priču. 1. Dakle, bio jednom (u srednjem veku) u italijanskom gradu Sieni jedan mladić po

imenu Serđo. Mlad, lep, nije mnogo mario za posao, već je samo želeo da se provodi i uživa u životu.

2

2. Ali jednog dana nasledi on od oca grnčarsku radnju. I morade da počne da radi u njoj. 3. A bio je vešt grnčar. Imao je dosta kupaca. Jednog dana dođe Mario i kupi od njega

jednu lepu vaznu, ali pošto ne imade novaca dogovoriše se da plati za 10 dana. Serđo ništa ne zapisa. Ta on je mlad i umno svež, zapamtiće to. I posle 10 dana dođe Mario i donese novac. Počeše i drugi kupci da kupuju na poček. Serđo sve pamti, ništa ne piše.

4. Međutim, mladost, devojke, noću šeta, a sutradan umoran dolazi na posao...

TESTAMENTGrnčarsku radnju ostavljam svomjedinom sinu Serđu sad već pokojni

Tata

3

5. I tako jednog dana dođe ponovo Perio i donese novac uz objašnjenje da je to za dug od pre 7 dana. A Serđo onako umoran i pospan već je bio i zaboravio za taj dug. Ćuti on, uzme pare, a u sebi kaže: "E nećeš, Serđo više ovako, odsad ima da zapisuješ, pa nećeš da zaboraviš".

6. I uze on jednu svesku i poče u nju da beleži kome je šta dao na veresiju. Kada mušterija dođe i donese pare, on pred njom precrta prvobitan upis (tako nastade prva knjigovodstvena evidencija, tj. Štraca - svaštara).

7. Jednog dana dolazi njegova devojka sva ljuta na njega. Ispostavi se da je zaboravio da

je njoj tog dana rođendan. Kaže on sebi: "E, Serđo, odsad ima u onu knjigu sve da pišeš, a ne samo ono što se zbiva u vezi radnje".

Mario 50,000.00 SvaštaraŠtraca

4

Pošto je bio vešt majstor i trgovac, kupaca je bilo sve više, pa je i knjiga svaštara postajala sve deblja. Tako, jednog dana stvori se neka gužva u radnji. Jedna stara gospođa bi da nešto kupi, ali nikako da se odluči, pa sve zapitkuje, pošto je ovo, a pošto je ono, šta je bolje... Dođe i Perio da vrati dug od pre 14 dana. Serđo uze knjigu da nađe prvobitni zapis da bi izvršio precrtavanje. Međutim, kako je bilo puno promena nikako da pronađe taj zapis. 8. A ona stara gospođa baš dosadna, opet zapitkuje, te on ostavi knjigu, pa hajde njoj da

objašnjava. A Perio nervozan, žuri mu se, hoće da ide. Serđo opet uze knjigu da traži, a ona stara gospođa opet nešto poče da zapitkuje. Vidi Serđo da od nalaženja nema ništa, te se dogovori sa Periom da precrtavanje izvrši kasnije, a da sad zapiše da je on vratio novac. Kad se gužva raščisti, Serđo uze knjigu i posle dužeg traženja nađe prvobitni upis i precrta ga.

9. Jednog dana dođe Mario i zatraži da utvrde stanje njegovog duga. Serđo uze knjigu,

pero i list hartije. Na vrhu lista napisa "Mario" i poče iz knjige da prepisuje promene vezane za Marija. Prva promena na koju je naišao bila je ona kad je Mario uzeo robu i gde on duguje Serđu. Nakon toga bila je promena gde je Mario vratio dug. Taj iznos Serđo je upisao ispod prethodnog i od njega ga oduzeo. Sledeću promenu gde je Mario ponovo uzeo robu upisao je ispod izračunatog salda i sabrao ga sa njim.

Perio?

Perio?

5

I tako do kraja knjige, dok nisu sve promene iščitali i na kraju izračunali koliko Mario duguje. Nesvesni da su izmislili knjigovodstveni račun (stepenasti oblik računa) bili su zadovoljni svojim radom. Nakon toga Serđo je i za druge kupce pravio ovakve preglede, pa se bogami i proču kao dobar knjigovođa.

10. Dođe jednog dana Perio, nešto neraspoložen, navodno posvađao se sa Mariom oko toga ko je veći Serđov kupac. Nikako da se objasne i slože. Doneo Perio onu karticu, gleda je, okreće i na kraju konstatova zajedljivo da to Serđovo "knjigovodstvo" ipak nije dobro. Ne vidi se koliko je on ukupno kupio robe od njega, pa prema tome ne vidi se ni koliko je on "veliki" kupac i ne može da se uporedi sa Mariom. Gleda Serđo onu karticu i, nema šta, vidi se da je Perio u pravu, nije pogodan izgled te kartice. Pade mu na pamet da podvoji na dve različite strane papira promene koje dovode do povećanja Periovog duga (to je kada Perio kupuje robu) i promene koje dovode do smanjenja njegovog duga (to je kada Perio plaća robu). Tako i uradi. Uze knjigu (Štracu) i poče da vadi stavke koje se odnose na Peria. Prvo naiđe na stavku po kojoj je Perio uze robu i po kojoj on njemu duguje, i pošto se piše sa leva na desno taj iznos upisa na levu stranu. Sledeća stavka na koju je naišao bila je uplata novca od strane Peria te tu stavku stavi na desnu stranu. Tako nastade dvostrani knjigovodstveni račun i otuda kod knjigovodstvenog računa duguje na levoj strani, a potražuje na desnoj.

Mario 200100100200300

+

100,000.00DugujeIsplata fakture br. 2003.02.

90,000.00Potra`ujePrenos sa prethodne strane

90,000.00Saldo

190,000.00Saldo

100,000.00PotražujeObaveze po fakturi br. 20

01.02.

IznosOznaka promeneOpisDatum

Kupci - stepenasti oblik

PerioDuguje Potražuje

500 200

6

Razlika između leve i desne strane je saldo, koji je pokazivao koliko još Perio duguje. Urade oni takav račun i za Marija i konstatovaše da je dugovna strana kod Perija veća i da je on stvarno veći kupac od Marija. 11. Pošto kupci stalno počeše da dolaze i da traže od Serđa da im napravi pregled njihovog

stanja, njemu dosadi da stalno iznova radi taj posao, pa dođe na ideju da uporedo sa upisom u Štracu (knjigu svaštaru) vrši upis i na račun, tako da za svakog kupca ima uvek ažurno stanje. Videći da je to dobro, odluči da tako radi i za dobavljače. I tako ta knjiga sa računima kupaca i dobavljača postade prva Glavna knjiga (glavna jer je Serđu to ipak bila najvažnija evidencija, a knjiga jer je račune vodio u povezanoj knjizi).

12. Pošto je posao dobro krenuo Serđo zaposli pomoćnika. Radnja radi dobro, roba se prodaje, para puno. Međutim, posle nekog vremena stanje se promeni. Roba se dobro prodaje, ali para sve manje. I Serđo posumnja da ga pomoćnik potkrada, što je stvarno i bila istina. Pošto ne može stalno da bude u radnji i da ga kontroliše, odluči da počne da evidentira robu koju ima u radnji, pa i za nju, kao i za kupce i dobavljače, poče da vodi račun. Tako i uradi, i stanje se popravi, samo što pomoćnik nije bio više onako raspoložen kao pre.

∑ ∑Dugovne

stranePotražne

strane

Saldo

-

7

13. Nakon nekog vremena, pošto se posao dobro razvio, Serđo odluči da otvori proizvodnu radionicu i zaposli 3 radnika koji će samo da proizvode grnčariju, a prodavaće je u onoj prvoj radnji. I, bogami posao dobro krete. Radnju pretvori isključivo u trgovinu, pa je došla nekako lepša, čistija i prostranija i kupci još rađe počeše da svraćaju i kupuju. Međutim, primeti Serđo, posle nekog vremena, da nema baš mnogo pazara iako prodaja ide dobro. Brzo uzme pa popiše robu u radnji i uporedi sa karticom robe. Slaže se i ulaz i izlaz i stanje, ali opet para nema - neko ga potkrada.

14. Seti se Serđo da su se povezali ovi iz radnje i oni iz radionice, pa prikazuju da manje

proizvode i tako prave manji ulaz u radnju. A ono što proizvedu a ne prikažu kao ulaz u radnju, prodaju i pare sebi u džep. Šta će Serđo nego da počne knjigovodstveno da prati i proizvodnju u radionici, te uvede račun Proizvodnja u toku (i stanje se normalizova). Te je na tom računu knjižio ulaz u proizvodnju (troškove) i izlaz (završene proizvode). Izlaz iz proizvodnje mu je bio ulaz u radnju.

15. Opet posao dobro krenuo i Serđo je bio zadovoljan. Međutim, opet posle nekog vremena problemi. Mnogo se proizvodi, mnogo prodaje a posao loše ide. Mala mu zarada. Gleda Serđo one račune, po njima sve u redu, mada je počeo da sumnja da su mu troškovi mnogo veliki. Naime, stanje na onom računu Proizvodnja u toku mnogo veliko u odnosu na proizvedene proizvode. Da li radnici mnogo troše materijala, da im nije dao mnogo velike plate, da nije mnogo velika amortizacija... pita se Serđo i na osnovu računa Proizvodnja u toku ne može to da zaključi. I odluči on da od sada ima da raščlani taj račun na više računa - računa troškova i da mu svaki od tih računa "odgovara" na pitanja šta je i koliko trošio, pa će onda znati otkud mu tako veliki troškovi. Tako i uradi (i izmisli račune troškova) i posle izvesnog vremena, gledajući te račune zaključi da su mu mnogo veliki troškovi materijala za izradu i da se tu može mnogo štošta promeniti u proizvodnji.

Ulaz Izlaz

Proizvodnjau toku

140,000.00 85,000.00

8

I malo pomalo Serđo za sva sredstva i pozajmljene izvore otvori račune, zaposli knjigovođu i napravi se pravo malo knjigovodstvo. 16. Dođe kraj godine i Serđo uze da utvrdi svoj rezultat rada te godine. Napravi popis,

složi knjigovodstveno stanje sa stvarnim i sačini pregled, gde sa jedne strane stavi svoju bruto imovinu (sredstva) a sa druge obaveze.

17. Pošto su njega na prvom mestu interesovala njegova sredstva, a potom obaveze (jer

ako na neku obavezu i zaboravi podsetiće ga na nju njegov poverilac) i pošto se piše sa leva na desno sredstva, tj. aktiva dođoše na levu stranu, a izvori, tj. pasiva na desnu stranu. Razlika beše njegov kapital. Tako Serđo izmisli Bilans stanja. Poredeći kapital na kraju godine sa kapitalom na početku godine dobio je razliku koja predstavlja njegov rezultat rada u toku te godine.

18. Poče nova poslovna godina i posle nekog vremena Serđo bi opet da vidi kakav mu je

rezultat. I opet postupak iznova. Sastavi bilans stanja, utvrdi kapital i uporedi ga sa kapitalom iz prethodnog bilansa. Poče Serđo češće da utvrđuje rezultat. Međutim, nije to lak posao, treba stalno bilans sastavljati. Razmišlja Serđo, što bi bilo lepo kada bi mogao na nekom knjigovodstvenom računu da ima podatak o svom kapitalu, a ne svaki put da sastavlja bilans stanja da bi utvrdio koliki mu je kapital. Lako je otvoriti

Glavna knjigaKupci

DobavljačiProizvodnja

RobaMaterijal

Troškovi

Popis = Stanje na kartici

Popis = Stvarno stanje

Kartica = Knjigovodstveno stanje

Pregled imovine

Rb.

Naziv Iznos Rb Naziv Iznos

Sredstva Obaveze

AKTIVA PASIVA

100 80

Kapital 20

9

račun, ali šta da knjiži na tom računu. U tom razmišljanju prekide ga njegov knjigovođa rekavši mu da baš ima nekih čudnih promena koje knjiži. Naime, uglavnom sve promene knjiži na dva računa, ali ima nekih koje može da proknjiži samo na jednom računu, jer nema drugog računa na kojima bi knjižio tu promenu. Eto, na primer promena gde oni pružaju usluge nekom kupcu. U tom Serđu proradi "kliker". Pa to su te promene. Promene koje dovode do povećanja njegove neto imovine (ili do smanjenja). Njih će da knjiži na računu kapitala, i to je račun koji nedostaje. Otvoriše taj račun (izmisliše dvojno knjigovodstvo) i knjigovođa nakon izvesnog vremena zadovoljno zaključi, to je ono pravo. Sad ima aritmetičku kontrolu knjiženja. Leva strana knjiženja mora da bude jednaka desnoj strani.

19. Vreme prolazi i jednog proleća Serđo se oženi. Mlada, lepa a bogata.

20. Donela je mlada dosta miraza i to najviše u robi koju smestiše u radnju (knjigovodstveno evidentiraše kao povećanje robe i povećanje kapitala) i prodavaše. Dođe kraj godine, Serđo utvrdi rezultat, koji te ove godine za divno čudo baš bio veliki. Serđo prezadovoljan ode kući i ženi odmah s vrata povika: "Ženo što sam ove godine dobro poslovao, znaš koliki mi je pozitivan rezultat, kao nikada do sada". Gleda ga žena (a nije bila baš naivna, čak se i u knjigovodstvo pomalo razumela) pa mu kaže: "Lepo dragi, baš lepo, al nemoj dogodine da mi rezultat računaš na takav način. Jer dogodine će moj otac da mi da još miraza, pa taj miraz proknjiži ti kao povećanje na računu kapitala, a ono što ti i tvoji šegrti privrednite u toku godine, i što povećava naš kapital, nemoj slučajno da si knjižio na računu kapitala, pa da mi pomešaš to povećanje sa povećanjem od mog miraza, pa da se kao ove godine ne zna koliko je ko privrednio.

SaldoPotražujeDuguje

-190,000.00100,000.00MIRAZ01.02.

-90,000.00340,000.00250,000.00Prenos sa prethodne strane

IznosOpisDatum

Kapital

10

Nego tvoje povećanje da knjižiš u posebnom pregledu, nazovi ga kako hoćeš, nazovi ga bilans uspeha, izmisli i račune ako treba, ali samo da se zna ko je i koliko doprineo povećanju naše neto imovine." On se ne naljuti, već prezadovoljan zbog ideje ode odmah kod knjigovođe pa raščlaniše račun Kapital na dva računa: Kapital i Rezultat, pa na ovom drugom računu počeše da knjiže sva povećanja i smanjenja neto imovine u toku godine (prihode i rashode) koji nisu posledica dodatnog ulaganja - novog miraza. I bogami, sledeće godine žena zadovoljna, jer čist račun znači dugu ljubav.

21. U toku daljeg rada Serđo i njegov knjigovođa dođu do zaključka da bi mnogo bolje

bilo kada bi račun Rezultat raščlanili na najmanje dva: jedan na kome bi se knjižile promene koje dovode do povećanja neto imovine (taj račun nazvaše Prihodi) i drugi na kome bi se knjižile promene koje dovode do smanjenja neto imovine (taj račun nazvaše Rashodi). Tako i uradiše. Međutim, posle izvesnog vremena ni to im ne beše dovoljno, već i račun Prihodi i račun Rashodi dalje raščlaniše. Naime, uvideli su da ima različitih prihoda i različitih rashoda (redovni, vanredni, finansijski i dr.). I tako oni kompletiraše račune, pa knjigovođa uze i na zadnjim stranama glavne knjige ispisa spisak računa te tako napravi prvi kontni plan.

22. Kada su malo ovladali računovodstvom, Serđo i njegov knjigovođa su zaključili da je

kod knjiženja najvažnije da odrede račun koji duguje, račun koji potražuje, njihove iznose, opis i datum promene. I pošto se u međuvremenu ona knjiga - Štraca od silne upotrebe sva raskupusala, reše oni da uzmu posebnu knjigu i da u nju dnevno, onim redom kako promene nastaju pišu samo knjigovodstvene promene. Da bi to bilo

Duguje Potražuje

Rezultat

140,000.00 185,000.00

Duguje PotražujeRashodi

140,000.00

Duguje PotražujePrihodi

185,000.00

11

pregledno iscrtaju oni kolone: datum, broj računa, opis, duguje i potražuje (i naprave dnevnik glavne knjige).

23. Godine prolaze, dolaze nove generacije i vreme da se proizvodnja širi. Porodica

Serđovih potomaka je otvorila tri čeličane u tri grada. Nađoše u sva tri grada najbolje knjigovođe za šefove računovodstva, a u centrali firme postaviše jednog čuvenog knjigovođu za kontrolora. Šefovi knjigovodstava svaki za sebe, onako kako su naučili (što u školi, što kod svojih prethodnika) napravi kontni plan - izabraše račune i dadoše im nazive i numeričke oznake.

24. Glava porodice Serđovih potomaka posla jednog dana kontrolora u prvi da grad kontroliše rad čeličane.

Datum Brojračuna Opis Duguje Potražuje

Dnevnik glavne knjige

12

Dani prolaze a kontrolora još nema. Sedmog dana eto ti njega. Glava porodice ljut: "Gde si ti, što si se zadržao, pa jesi li ti najbolji kontrolor, ili nisi. Kolike si škole izučio ti si bre za tri dana to trebao da pročešljaš". "Gazda, dok sam ja skontao šta on i kako radi, kako mu se zove koji račun, šta na njemu knjiži, prošlo mi je četiri dana, ko da sam knjigovodstvo nanovo učio. Tek sam onda uzeo da kontrolišem. I znaš šta, sve je u redu". Tu se "glava porodice" malo odobrovolji, pa ga posla u drugi grad da vrši kontrolu, računajući da će se on vratiti za tri dana. Kad, eto ti njega tek sedmog dana. I opet ista priča. Ovaj sad ima drugačije nazive računa od onog prvog knjigovođe. Te kod je izučio to računovodstvo prođe mu opet četiri dana. "Glava porodice" i pored toga što je stanje u redu ljutito ga posla u treći grad. Priča opet ista. Sedmi dan eto ti njega nazad. Dođe on i kaže: "Gazda, nije mi što si ti ljut, nego što mi je glava puna. Za dvadeset dana morao sam da učim tri knjigovodstva. Ovako više ne ide. Jeste da su oni najbolje knjigovođe u svom gradu, ali ja sam još bolji od njih. Sad ću ja njima da napravim kontni okvir, i sva trojica moraju da rade po njemu. Pa kad odem u kontrolu ima odmah da kontrolišem, a ne da ja učim knjigovodstvo, dok oni za to vreme ko zna kako mogu da štimaju podatke." I tako nastade prvi kontni okvir, primenjivan u velikim i složenim preduzećima. Tu ideju su kasnije prihvatile države, pa su propisale kontne okvire za sva preduzeća na svojoj teritoriji....

Nadamo se da Vas je ova priča zainteresovala za računovodstvo i da sa nama iz IPC zaplovite znanjem iz oblasti računovodstva.