Kako Da Se Ophodite Prema Deci Sa ADHD

7/28/2019 Kako Da Se Ophodite Prema Deci Sa ADHD

1/5

Kako da se ophodite prema deci sa ADHD-om

Da li su samo nemirni ili hiperaktivniAutor: Biljana Tasi | 31.01.2008 - 06:00

Da li su samo nemirni ili hiperaktivni

Dete je sasvim nemirno. Stalno trkara, rui stvari... Na pitanje da li postoji mirno

dete, odgovor je obino negativan, a da li je svako nemirno dete i hiperaktivno dete,

odgovor je takoe negativan.

- Kada deiji nestaluci postaju patologija i da li je svaki deiji nestaluk, trapavost

ili brzopletost patologija, pitanja su sa kojima se strunjaci koji se bave mentalnim

zdravljem dece svakodnevno sreu - kae Milica Pejovi-Milovanevi, deji psiholog

za Blic.

Osnovna pravila ponaanja u predkolskim i kolskim ustanovama podrazumevaju

mirno sedenje, paljivo sluanje, praenje uputstava i mir tokom aktivnosti, to je za

pojedinu decu nemogua misija. Kasnije, kada nemogua misija postane mora i

nastavnicima i roditeljima, a i deci koja poinju da se oseaju frustrirano sa vrlo

loom slikom o sebi, dolazi do problema zbog kojih se trai pomo strunjaka.

Poremeaj panje sa hiperaktivnou ili hiperkinetiki poremeaj sa deficitom

panje (u daljem tekstu ADHD po Attention Deficit Hyperactivity Disorder) javlja se

kod dece predkolskog ili rano kolskog uzrasta.

Takva deca imaju problem u kontroli svog ponaanja kao i u odravanju panje u

zadatim aktivnostima. Smatra se da 3-5 odsto dece pomenutog uzrasta ima ADHD,

a polovina dece koja ima dijagnostikovan ADHD u detinjstvu simptome ima i kasnijeu adolescentnom periodu.

To znai da u razredu od 25-30 uenika bar jedno dete ima hiperkinetiki

poremeaj. Ovo je i bio razlog da se ovom problemu posveti mnogo panje na

Prvom kongresu Drutva za deju i adolescentnu psihijatriju i srodne struke Srbije.

Simptomi


2/5

Osnovne karakteristike ADHD su problemi panje, hiperaktivnost i impulsivnost.

Mnoga deca u ranom detinjstvu imaju pomenute oblike ponaanja u sklopu

normalnog razvoja; opisani simptomi mogu biti i znaci nekih drugih poremeaja

zbog ega je neophodna precizna dijagnostika i ispitivanje prilikom postavljanja

dijagnoze.Hiperaktivno dete je u stalnom pokretu, ne zadrava se u mestu, trkara naokolo

dodirujui ili igrajui se sa im god vidi ili to mu se nae na putu. Impulsivnu decu

odlikuje nesposobnost kontrole reakcija i slaba kognitivna obrada odgovora na datu

lekciju. Sklona su da daju neodgovarajue komentare, iskazane emocionalne

reakcije su bez kontrole.

Zbog impulsivnosti retko mogu da saekaju svoj red u igri, znaju da otmu igraku

drugom detetu ili da udare ako svoju potrebu odmah ili sad ne zadovolje. Kako

odrastaju, impulsivnost ostaje kao potreba za trenutnim zadovoljenjem bez

mogunosti odlaganja ili ekanja.

Deca sa problemom panje imaju tekoa u koncentraciji, obavljanju zadataka, lako

odustaju od traganja za reenjem, a svaki spoljanji stimulus iz sredine im lako

omete panju. Detalji im apsolutno nisu vani, niti imaju kapacitete da ih uoe, vrlo

esto gube igrake, olovke, sveske, knjige i drugi kolski pribor.

Dijagnoza

Dijagnoza ADHD se postavlja na osnovu dobro uzetih podataka od roditelja,

nastavnika ili vaspitaa kao i bilo kojih drugih osoba iz okruenja koji se direktno

staraju o detetu. Jako je vano da je takvo ponaanje prisutno u svim socijalnim

situacijama u kojima se dete nalazi: i u koli i u kui i u igri sa vrnjacima. Nestaluk

samo u kui ili samo u koli ne mora da znai i da je dete hiperaktivno.Leenje ADHD podrazumeva viestran pristup problemu, a sve intervencije se mogu

podeliti u psihosocijalne intervencije (pre svega kognitivno-bihevioralnu

psihoterapiju) i farmakoterapijski pristup (davanje specifinih lekova). I deca i

roditelji (staratelji) su ukljueni u tretman, a i nastavnicima se pomae u organizaciji

rada sa ovakvom decom.

Saveti nastavnicima i vaspitaima

-Smestite hiperaktivno detetu blizu vas.

-Obratite panju na nain predavanja (jednostavne instrukcije, smanjen obim

zahteva, strukturisanost, unapred davanje izvoda iz lekcije).

-Izdvojte najvanije i to zapiite na tabli.

-Zapisujte domae zadatke detetu u svesku, inae ih nee izvriti.

-Pomozite mu da sloi svoje knjige pre i posle asa.

-Potkrepite dobro ponaanje deteta.

-Ignoriite neodgovarajua ponaanja pogotovo ako su u vezi sa nepanjom ili

nespretnou ili sa ciljem privlaenja panje razreda.


3/5

Saveti roditeljima

-Vae dete nije bezobrazno, ve ima problem.

-Informiite se o tome ta je ADHD.

-Postavite realna oekivanja: ne oekujte perfektne ocene i vanserijske rezultate.-Nabavite to vie drutvenih igara i vebajte sa vaim detetom socijalne vetine.

-Saraujte sa kolom u koju vae dete ide i pratite njegov plan i program.

-Organizujte vreme van kole do detalja - viak ne organizovanog vremena, vea

verovatnoa da e se pojaviti simptomi ADHD.

-Pomozite mu u obavljanju zadatih aktivnosti.

-Nagradite ga za svaki uspeno obavljen zadatak ili pohvalu koju dobije od

nastavnika.

Hiperaktivna deca

Dete koje od pati hiperkinetskog mentalnog poremeaja (attention deficithyperactivity disorder, ADHD) ne uspeva da se organizuje, izbegava dugotrajnije

napore, gubi stvari, zaboravlja, previe pria, ne moe da saeka u redu, brzopleto

odgovara, naputa kolsku klupu u toku asa i uvek je spremno da nekuda krene.

Pie: Jasmina Lazi

Uprkos glavoboljama koje im zadaju nestalucima, roditelji nemirne dece svoje

maliane najee sa simpatijama opisuju kao ivahne, tvrdoglave, bezobrazne,

lenje, zaboravne, razmaene i nespretne.

Tema roditeljskih sastanaka u koli uglavnom su najnestaniji u razredu, a uiteljske

pridike variraju od utivih, gde se uz konstataciju da je dete vrlo pametno,

virtuozno protne i primedba na njegovo ponaanje, do oajavanja prosvetnog

radnika koji vie ne zna ta da radi sa takvim akom. Meutim, pored mnogo

nemirne dece kod koje se problematino ponaanje da izleiti razgovorom, kaznama

ili batinama, u svakom razredu sedi bar jedno dete koje ima pravi problem

hiperkinetski sindrom sa poremeajem panje. ADHD sindrom je najei mentalni

poremeaj kod maliana i javlja se kod ak dvanaest odsto dece kolskog uzrasta.

Pedijatrijska epidemiologija belei da od ovog sindroma ee pate deaci tri puta

ee nego devojice.

Iako nastaje u drugoj ili treoj godini ivota, ADHD poremeaj gotovo nikad nije

prepoznat pre polaska u kolu jer deficit panje dolazi do izraaja tek u kolskoj

uionici u kojoj dete ne moe da zadri panju na predavanju, ne moe da sedi na

jednom mestu 45 minuta i ne moe da se fokusira na kolski zadatak. Za maliane

koji pate od ovog poremeaja karakteristini simptomi su poremeaj panje,


4/5

impulsivnost i hiperaktivnost. Drugim reima, dete koje pati od ADHD sindroma ne

uspeva da se organizuje, izbegava dugotrajnije napore, gubi stvari, zaboravlja,

previe pria, ne moe da saeka u redu, brzopleto odgovara, prekida sagovornika,

namee se drugima, esto je razdraljivo, besno reaguje na roditeljske zabrane i

zahteve, agresivno je prema vrnjacima, neprestano se vrpolji, naputa kolsku

klupu u toku asa i uvek je spremno da nekuda krene.

Pomenuti simptomi se javljaju u najmanje dve sredine, u koli i kui, traju oko est

meseci, uglavnom se manifestuju pre sedme godine ivota i dovode do znaajnog

poremeaja socijalnih, kolskih i radnih aktivnosti. Osim procene lekara, od kljunog

znaaja su zapaanja roditelja i nastavnika od kojih se oekuje i aktivno uee u

tretiranju poremeaja. Meutim, iako se ak i u strunim krugovima moe uti

miljenje da ADHD nije ozbiljan poremeaj ve "nestaluk koji e proi sam od

sebe", psihijatrijske studije govore suprotno.

Strunjaci upozoravaju da ukoliko se simptomi hiperkinetskog poremeaja ne lee

pravovremeno i na odgovarajui nain, to moe imati veliki uticaj na ivot pacijenta

i na njegovu okolinu. Primera radi, vie od 30 odsto dece sa dijagnozom ADHD-a

ponavlja razred, za 56 odsto dece potrebni su dopunski asovi, neka od njih su

primorana da tokom godine promene dve kole, a zapaeno je da je rizik od

zloupotrebe psihoaktivnih supstanci dva puta vei u ovoj grupi i da je znatno uvean

i rizik od povreivanja i delinkvencije.

ADHD sindrom je prihvaen kao medicinsko stanje koje ima bioloku osnovu. U

mozgu dece sa ovim poremeajem postoji deficit dvaju neurotransmitera

dopamina i noradrenalina, a takoe je utvreno da kod pojave hiperkinetskog

sindroma sa poremeajem panje zapaenu ulogu ima naslee. Zanimljivo je da je,pored navedenih uzroka, nastanak ADHD-a povezan sa korienjem odreenih

aditiva u hrani.

Udruenje potroaa Evropske unije predloilo je zabranu est prehrambenih boja

koje su istraivanja povezala sa hiperaktivnou dece. Studija koja je prolog

septembra objavljena u britanskom naunom magazinu "Lanset" pokazala je da

koktel vetakih boja i najeeg prehrambenog konzervansa, natrijum benzoata,

ima veze sa hiperaktivnou dece. Prehrambene boje za koje postoji osnovana

sumnja da izazivaju hiperkinetski poremeaj sa poremeajem panje nalaze se pod

oznakama E120, E104, E110, E122, E124 i E129.

Dobra vest je da, ukoliko se ADHD na vreme prepozna i dijagnostikuje, uz

adekvatnu terapiju je potpuno izleiv.

Roditeljima se savetuje traenje pomoi od psihologa, defektologa i dejeg

psihijatra. Osim njih, u procesu leenja uestvuje kompletno okruenje roditelji,

uitelji, neposredna okolina.


5/5

Leenje hiperkinetskog sindroma sa poremeajem panje individualno se

prilagoava svakom pacijentu i podrazumeva primenu psiholokih, edukativnih i

socijalnih metoda a, ukoliko je potrebno, i lekova. Inae, lek koji se koristi u terapiji

hiperkinetskog sindroma ide na dupli recept, a njegovo izdavanje se ozbiljno

nadzire, izmeu ostalog i zbog toga da roditelji ne bi sami dijagnostikovali sindrom ileili svoju nestanu decu.

Documents

Kako Da Se Ophodite Prema Deci Sa ADHD