Aleksandar Dobrijeviæ UDK:17.002: 17.032 Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalan nauèni radBeograd

KA ADEKVATNOJ ETIÈKOJ TEORIJI�

Apstrakt: Autor preispituje Herovu tvrdnju o univerzalnom preskriptivizmu

kao najadekvatnijoj etièkoj teoriji u užem smislu. Validnost tog stanovišta odmerava

se u odnosu na neke konkurentne koncepcije, i to preko uslova koji moraju da se

ispune kako bi jedna etièka teorija mogla da se nazove adekvatnom.

Kljuène reèi: etiè ka teo ri ja, mo ral na teo ri ja, etiè ki ope ra to ri, lo giè ko-se -

man tiè ka svojs tva mo ral nih reèi, uni ver zal ni pres krip ti vi zam.

1. Uvodne napomene (etièka i moralna teorija)

Riè ard Mer vin Her�� (Ri chard Merv yn Hare) je, po mnogima,je dan od najznaè ajni jih fi lo zo fa mo ra la dva de se tog veka. Èak ni nje-go vi kri tièa ri ne okle va ju da priz na ju og ro man dug pre ma delu kojeje osta vio za so bom. Tako se, na pri mer, kaže da He rova eti kakonstituiše najso fi sti ci ra ni ju for mu la ci ju i od bra nu uti li tariz ma jošod Sidžvika (Brandt), da ni je dan sav re me ni fi lo zof mo ra la nije mi-slio teže, si ste ma tiè ni je i uti cajni je od Hera (Fran ke na), da nje go vodelo, u po gle du akri biè no sti ko jom je razvio teo ri ju mo ral nograsuðivanja, može da se po redi je dino sa Kantovim opu som (Gib-bard), da su i oni koji se sa njim ne slažu u njegovim spi sima pro nala-

65

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

* Rad je na pi san u ok vi ru pro jek ta In sti tu ta za fi lo zo fi ju i društvenu teo ri ju

„Mo guæ nost pri me ne mo der nih fi lo zofs ko-po li tiè kih pa ra dig mi na trans for ma ci judruštva u Srbi ji/Ju gos la vi ji“, koji fi nan si ra Mi ni starst vo za nau ku, teh no lo gi ju irazvoj Re pu bli ke Srbi je.

** Za He ro ve glav ne knji ge ko ri stiæu skraæe ni ce LM (The Langua ge of Mo -

rals), FR (Freedom and Rea son), MT (Mo ral Thin king: Its Le vels, Me thod and

Point), SOE (Sorting Out Et hics), a za He rove zbir ke ese ja skraæe nice EPhM (Essa ys

on Phi lo so phi cal Me thod), EMC (Essays on the Mo ral Con cepts), AMP (Ap pli ca -

tions of Mo ral Phi lo so phy), EET (Essa ys in Et hi cal Theo ry), EPM (Essa ys on Po li ti -

cal Mo ra li ty), ERE (Essa ys on Re li gion and Edu ca tion), OP (Ob jec ti ve Pres crip tions

and Ot her Essa ys). Za He ro ve od go vo re kri tièa ri ma u zbor ni ku ra do va koji je pos ve -æ en nje go voj knji zi MT ko ri stiæu skraæe ni cu HC (Hare and Cri tics: Essays on Mo ral

Thin king). Za pot pu ni je po dat ke o korišæenoj li te ra tu ri vi de ti bi blio gra fi ju.

zi li kon stan tan iz vor in te lek tu al nog uživan ja i fi lo zofs ku sti mu la ci ju (Harsanyi), da bi nje gov rad možda mogao da se kva lifikuje kao kul -mi na ci ja èi ta ve za pad ne fi lo zo fi je mo ra la (Sin ger)...1

Po Heru, po sto je dve glav ne kla se fi lo zo fa: kla sa ro man tièa ra(koje po ne kad na zi va „me fi stièa ri ma“) i kla sa ana li tièa ra, èije jemeðusobno suparništvo obe ležilo ton i to ko ve fi lo zo fi je u dva de se -tom veku. Iako štošta može da se prigovori ovoj po jednostavljenojkla si fi ka ci ji, ona nam može po moæi da lo ci ra mo iz vor He ro vogopre del jen ja za po ton ju kla su. Sto ga je po treb no skre nu ti pažnju naos nov nu ili na juo èl ji vi ju ka rak ter isti ku pret hod ne kla se, iz koje, popret post av ci, proi zi la ze sve osta le nji ho ve smutnje: od sust vo ili po-dreðena ulo ga dik tu ma clare et di stincte – Her bi èak re kao od sustvoželje da se piše jas no. Pre ma ana li tièa ri ma, pi sa ti jas no i mis li ti ra-cionalno znaèi os lanjati se na lo giku kao na pouz dano sredstvo zarazli ko van je do brih od loših ar gu me na ta. Ujed no, to je do bro is pro -ban me tod koji nam na uverl jiv na èin ra zot kri va ops kur no sti ro man-tièarskih (u èiju je kla su Her ubra jao, izmeðu osta lih, veæi numark si sta) i polu-ro man tiè ars kih (u èiji je ta bor neo prezno sta vio, napri mer, Vitgenštajna) kom bi na ci ja pre dra su da i re to ri ke.2

Kad bi se go vo ri lo o razvo ju He ro ve fi lo zo fi je mo ra la, to bipre bila prièa o nje govom na poru da od brani, proširi i poboljša vla -stite ide je, nego o na meri da ih promeni ili od baci.3 Ukratko, Herovteo rijski na por bio je us me ren u prav cu zas ni van ja ce lo vi tog mo ral -nog si ste ma. Ce lo vit mo ral ni si stem èin ila bi spre ga dve teo ri je, èijeelemente, meðutim, ne tre ba meðusobno mešati: metaetike i nor ma-tiv ne eti ke4 (prak tiè na eti ka pri pa da la bi do me nu pri me ne ove dveteorije, ali može važiti i kao nji hov rai son d’être). Dru gim reèi ma,etiku èine njen formalni i njen sup stancijalni (sadržinski) deo. Kadago vo ri mo o for mal nom delu eti ke, po dra zu me va mo me tae tiè ki ilifun da men tal ni nivo mo ral nog mišljenja. S dru ge stra ne, kada go vo -rimo o sup stantivnom delu eti ke, Her sugeriše da bi na umu tre baloda ima mo dva ni voa nor ma tiv nog mo ral nog mišljenja – in tui tiv ni i

66

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

1 Vi de ti uvod ne de lo ve èla na ka po men utih au to ra u: Sea nor & Fo tion, eds.(1988).

2 Èitav ovaj pa sus upo rediti sa HC ( „Com ments: In tro duc tion“, str. 204),EPhM („A School for Phi losophers“, str. 44), EET („Et hi cal Theo ry and Uti li taria-nism“, str. 212), kao i SOE, str. 2-3, 10.

3 Up. Hud son (1988), str. 9.4

MT, str. 5.

kri tiè ki. Pre ma nje go voj za mis li, tri na ve de na ni voa, uze ta za jed no,èine struk tu ru mo ral nog mišljenja.

He ro va fi lo zo fi ja mo ra la je kon struk ti vi stiè ka. Nje gov etiè kisi stem ima stro gu ar hi tek tons ku struk tu ru: me ta fo riè ki go voreæi, os-no ve tog si ste ma, po put kak ve sav re me ne graðevine sa èvrs tom imrežnom kon strukcijom, pružaju se sve do vrha tog zdan ja, po vezu-juæi u isti mah sve nje gove zglo bove. A di stinktivna moæ nje govogkon struk ti vi stiè kog pri stu pa, kako to pri me æu je je dan od nje go vihkri tièa ra, sa sto ji se u na èi nu na koji on po ve zu je svo ju me tae ti ku sasvo jom nor ma tiv nom eti kom.5 U ovom ogle du se, meðutim, na po -ton ju teo ri ju osvræ em samo u nazna ka ma.

Šta je etika? Ne upuštajuæi se u ana lizu mnogobrojnih, èestoneusaglašenih, de fi ni ci ja kak ve su pred la ga ne to kom razvo ja sav re-mene fi lozofije morala, obratiæu pažnju na smisao u ko jem Her upo -trebljava taj iz raz: nai me, shvaæe na u užem smislu ona je, po nje mu,teo ri ja o znaè en ju mo ral nih reèi i lo giè kim ka rak te ri ma mo ral nih su-do va ili is ka za, od nos no teo ri ja o pra vi li ma, me to di ma, pro ce du ra maili ka no ni ma va lid nog mo ral nog rasuðivanja.6 Za taj uži smisao etiè -ke teo ri je obiè no se ko ri sti na ziv „me tae ti ka“ (ili si no ni mi: „for mal-na eti ka“, „teo rijska eti ka“, „èi sta eti ka“, „fi lo zofs ka eti ka“). Her se,naravno, ne odrièe tog opšteprihvaæenog termina, ali istovremenoistièe po tre bu za oštrijim teo rijskim razgra niè en jem. Shod no tome,teo ri ja ma o mo ra lu koje se ne bave lo giè kom ana li zom i des krip ci -jom mo ral nih go vor nih èin ova, ili koje tak vom istraživan ju pri da judru go ste pe nu važnost, Her odu zi ma pra vo da se na zi va ju etiè kimteo ri ja ma.7 Eti ka u širem smislu tre ba da obuh vata nor mativnu iprak tiè nu eti ku. Obe na ve de ne dis ci pli ne se, za razli ku od uže shva-æe ne eti ke, bave sup stan ci jal nim mo ral nim pi tan ji ma. Etiè ka teo ri jau užem smis lu bi, po de fi ni ci ji, tre ba lo da bude in di fer ent na pre mapar ti ku lar nim sadržaji ma mo ral nih shva tan ja, tj. nor ma tiv no neu-tralna. Ona, na ravno, ne bi smela da pre nebregava sebi svojstvenuunutrašnju nor ma tiv nost, od nos no kri ter iju me koje mora da za do -volji kako bi mogla da se na zove for mal nom dis ci pli nom. Her ov

67

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

5 Ri chards (1988), str. 120.6 Vi de ti: LM, str. v, SOE, str. 45, i EPM („The Role of Phi losophers in the Le -

gis la ti ve Pro cess“), str. 2.7 Sto ga ne tre ba da nas iz nenadi nje gova tvrdnja da Rols (John Rawls) nikada

nije iz gra dio etiè ku teo ri ju (upor. SOE, str. 124; EET, „Rawls’s Theo ry of Ju stice“,str. 145).

zahtev za oštrim teo rijskim re zom je, otu da, lakše ob jasniti i oprav -dati. Nai me, sup stantivne moralne teze nisu isto što i lo gièke teze oupotrebama moralnih reèi. Ili kako on kaže: “... sadržinski moralnisu do vi ne mogu se de du ko va ti iz is ka za o upo tre ba ma reèi...; us vo ji ti iz ves ni kon cep tu al ni apa rat je jed na, a us vo ji ti iz ves ni si stem mo ral -nih prin ci pa dru ga stvar“.8 Da bis mo pro ce ni li va lid nost mo ral nihteza, pret hod no mo ra mo da ra zu me mo reèi i reèe ni ce u ko ji ma seone izražavaju. Ako je svrha moralnog je zika, upo trebljenog nesamo u sva kodnevnom živo tu veæ i u nor mativnoj i prak tiènoj eti ci,da ru kovodi de lanjem i da pruža kon kretna uputstva za de lanje iliprincipe rukovoðenja, onda je svrha etiè ke teo rije u užem smislu dausta no vi kak vi su to kon sti tu en ti mo ral nog je zi ka koji ru ko vo de de-lan jem. Ako mo ral po dra zu me va iz ves no uè en je o tome šta je isprav-no ili pogrešno, do bro ili rðavo, onda je etièka teo rija uè enje oznaè en ju, funk ci ji ili upo tre bi pojmo va „isprav nog“, „pogrešnog“,„dobrog“ i „rðavog“.9 Dok moralno mišljenje vodi ra èuna o sadržinimo ral nih su do va, „etiè ko“ mišljenje izuèa va lo giè ku struk tu ru mo-ral nog mišljenja. Po stu pak oprav da van ja mo ral nih nor mi u etiè kojteo ri ji može po dra zu me va ti je di no for mal no-se man tiè ki po stu pak.Ona tre ba da ima pos la samo sa pra vilima moralne „igre“, tj. sa neu -tral nim kon cep tu al nim ok vi rom èija se funk ci ja, ana lo gno pra vi li mabilo ko jih vrsta iga ra, sastoji je dino u tome da determiniše ob lik igra ni ce mo ral nog rasuðivanja.10 To ne znaèi da prouèavanje formal-nih aspe ka ta mo ral nog je zi ka nema ni kak ve prak tiè ne im pli ka ci je.Na pro tiv, ono pos red no, ali i pre sud no, može do pri ne ti rešavanjuprak tiè nih mo ral nih pro ble ma, jer adek vat ne i ar ti ku li sa ne re flek si jeo vo kabularu korišæenom u moralnoj prak si i te kako mogu uti cati na kva li tet mo ral nih od lu ka koje do no si mo. Da kle, in si sti ra juæi na stro-gom terminološkom di fer en ci ran ju, Her pred laže da teo ri ji koja jepre vas hod no us me re na na to da od go va ra na sadržins ka pi tan ja pri-da mo na ziv „mo ral na teo ri ja“. Po nje go vom uver en ju, na taj na èinrazgra nièe no teo rijsko pol je ot vo ri lo bi mo guæ nost za jas ni je razvi-jan je mo ral ne ar gu men ta ci je i spreèi lo ili uman ji lo ne po treb nepojmovne zbrke i nesporazume. Ali, bu duæi da je težio tome da kon -struiše kompletan moralni si stem koji bi bio zas novan na lo gici

68

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

8FR, str. 186-187.

9 Up. EMC („Et hics“), str. 39-43, kao i AMP („’Nothing Matters’“), str. 45.10 Up. FR, str. 89, kao i EET („The Struc ture of Et hics and Mo rals“), str. 178.

morala, i sâm Her je razvio krajnje spe cifiènu „moralnu teo riju“ napo za di ni etiè ke teo ri je u užem smis lu. Nai me, u svo jim kas ni jimistraživaèkim fa zama Her je pokušao da niveliše, pa èak i da ospo ritra di cio nal no eta bli ra nu razli ku izmeðu deontološke i uti li ta ri stiè kepo zi ci je, te je svo ju mo ral nu teo ri ju for mu li sao kao „kan ti jans ki uti-li tari zam“, na sto jeæi da pre du pre di mo guæe pri go vo re za uza lud nipokušaj stva ran ja „drve nog gvožða“. He ro vo vraæ an je na Kan taprvenst ve no ima za cilj da kon struk ti vi zam „zas ni van ja me ta fi zi kemo ra la“ preformuliše i integriše u kon struk ti vi zam „zas ni van ja lo gi -ke mo ra la“.11

2. Preskriptivna logika i etièki operatori

Her se ni kada nije umorio od po navljanja da eti ka, u svo jimfor mal nim aspek ti ma, um no go me na li ku je lo gi ci, i da se èak može ra-zu me ti kao po seb na gra na fi lo zofs ke lo gi ke. Nje gov pokušaj za s ni -van ja lo gi ke mo ra la, što bi trebalo da bude više od stvaranja pu kogmo ral nog idio ma, de li miè no je na stao kao re ak ci ja na tada vla da juæietiè ko-teo rijski ira cio na li zam, i dois ta se može nazva ti pio nirs kimpo duh vat om u isto ri ji etiè ke mis li.12 Sliè ni po duhvati su, doduše, pre -du zi ma ni veæ u an tiè koj fi lo zo fi ji, i Her se èe sto po zi va na So kra ta,Platona i Ari stotela kao svo je uèi telje, go tovo u istoj meri kao što sepoziva na svog najveæeg uzo ra – Imanuela Kan ta. Meðutim, ono štoje u vezi s lo gi kom mo ra la kod He ro vih pret hod ni ka bilo ne do reèe no,kod nje ga je za do bi lo pre ciz no de fi ni san ob lik. Èak i ako je nje go vateorija, kako sâm na ne kim mestima iz javljuje, eklek tièka, ona je da -le ko od tri vi jal nog eklek ti ciz ma. Bilo kako bilo, od nos izmeðu lo gi ke i mo ra la nije ne pos red no oèi gle dan, te bi nji ho vo po ve zi van je mo gloda aso ci ra na ne kak vu veštaèku fi lo zofs ku kon cep ci ju. Ali, Her tvrdida u po trazi za lo gikom morala ne moramo iæi dal je od obiè nog je zikaka kav sva kod nevno upo treblja va mo. Je dan od za da ta ka etiè ke teo ri jeu užem smislu, i možda njen najvažniji za datak, sa stoji se u po kazi-van ju da go vo ri ti mo ral no veæ znaèi go vo ri ti lo giè no.

Pro jek tom zas ni van ja lo gi ke mo ra la tre ba lo bi da se ukaže daje ra cio nal nost in he ren tan nor ma tiv ni zah tev mo ral nog mišljenja.Otu da bi Her ov kon struk ti vi zam bilo bol je i pre ciz ni je nazva ti

69

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

11 Vi de ti: SOE, str. 27.12 Up. Me kintajer (2000), str. 285.

„ zasnivanje mo ral ne ra cio nal no sti“, uto li ko pre što se sve etiè ke teo-rije u užem smislu, a ne samo ona kak vu Her za stupa, bave se manti-kom i lo gi kom je zi ka mo ra la, ali ne ma ju sve pod jed na ko in ten ci juda istov re me no do ka zu ju i ra cio nal nost tak vog je zi ka. Nema niè egèudnog u shva tanju da je moralnost sama po sebi jed na ra cionalnaaktivnost. Izgleda da je nužno da se to ne prestano naglašava, jer jošuvek po stoje mišljenja, i uvek æe se iznalaziti argumenti, da je upra-vo su protno isti na. Meðutim, ira cionalnost u moralu, kao i drug de,predstavlja graniène sluèa jeve. Mo glo bi se tvrditi da je po nekad ra -cio nal no biti ira cio na lan,13 ali to ne bis mo èin ili s na merom da bla -goslovimo ira cionalnost, veæ da ukažemo na neko nužno zlo. Umo ral noj ar gu men ta ci ji, na rav no, ne pri be ga va mo samo lo gi ci, veæuvek mo ra mo da uz me mo u ob zir i van lo giè ke, em pi rijske fak to re(društvene i psihološke), a što, sa svoje strane, konstituiše razloge na os no vu ko jih do no si mo mo ral ne su do ve. Ulo ga ili funk ci ja lo gi ke umo ra lu je, da kle, ogra nièe na. Dru gim reèi ma, uvažavan je for mal-no-lo giè ke di men zi je mo ral nog je zi ka je ste nužan, ali ne i do vol janus lov za mo ral nu ar gu men ta ci ju. Ali, kako Her kaže, prouèa van je tedi men zi je može nas da le ko od ve sti,14 jer sna ga mo ral nih ar gu me na ta um no go me za vi si od poštovanja lo giè kih ko ra ka po moæu ko jih ihrazvijamo. To nam, na kra ju kra jeva, može po moæi da mislimo bol je;a mis li ti bol je znaèi mis li ti ra cio nal ni je. Ako uopšte ima smis la go-vo ri ti o ne kak vom He ro vom per fek cio niz mu, on se može pro naæi ufilozofovom uver enju da je uvek moguæe usavršiti, poboljšati sop -stveno moralno rasuðivanje. Prvi, ne ophodan ko rak ka tom usa vrša-vanju je ste ra zu me van je znaè en ja reèi koje upo treblja va mo umo ral nim go vor nim èin ovi ma. Taj ko rak zah te va metodološki vo-ðeno pri be ga van je lo giè kom apa ra tu koji uvek veæ ima mo, i kojiuvek stavlja neka ogra nièenja na ono što je dozvol jeno reæi. U tomsmislu, Her æe reæi da lo gièka pra vila kao tak va veæ pred stavljaju im-per aci je (im per ations).15 Meðutim, logièka ogranièenja, u moralnomi svakom drugom kontekstu, jesu samo formalna. Kao što je be smi-sleno reæi da logika sputava mišljenje, isto tako je besmisleno tvrditi

70

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

13 Up. Par fit (1984), str. 12-13. Da leko od toga da pred stavlja puku do setku,tvrdnja da je po nekad ra cionalno ponašati se iracionalno isto tako nije ni kakvo po dri-van je ra cio nal no sti, veæ pre obrnu to: potvrda nje ne gip ko sti.

14MT, str. 5.

15SOE, str. 14.

da bi primena logièkog rasuðivanja na moral mogla da, u bilo kojemnegativnom smislu, ogranièava slobodu moralnog delatnika.

Lo gi ka, kao pri men je na na mo ral, je ste pres krip tiv na, nor ma-tiv na ili de on tiè ka lo gi ka, bu duæi da mo ral ni je zik, kako Her tvrdi,pri pa da vrsti eva lua tiv nog (vred nos nog), od nos no pres krip tiv nog(pro pi si vaè kog) je zi ka.16 Ta na roèita vrsta je zika obiè no se sinhrono,kom bi no va no upo treblja va sa de skrip tiv nim je zi kom, ko jem pomno go èemu na li ku je, ali se od li ku je i iz ves nim razli ka ma koje spre-èavaju da na nje ga bude sve den. Za sada je do voljno reæi da svi pre-skrip tiv ni go vor ni èin ovi, èak i oni koji pri pa da ju kla si van mo ral nihpres krip tiv nih is ka za (kao što su obiè ni sin gu lar ni im per ati vi ili teh-nièki pro pisi), mogu biti pred met lo gièkih ogra nièenja, baš kao i de -skrip tiv ni, in di ka tiv ni is ka zi. Nai me, obe vrste go vor nih èin ova, usvom pot pu ni jem ob li ku, ima ju èin io ce koji su im za jed niè ki. Ti za-jed niè ki èin io ci jesu ta kozva ne spe ci fiè no lo giè ke reèi: na pri mer,kvan ti fi ka to ri („ni kad“, „uvek“, „svi“, „neki“), sve ze ili ko nek to ri(„i“, „ili“ „ako“), znak za ne gaciju („ne“), koji se svi sku pa mogunazva ti „lo giè kim ope ra to ri ma“.17 Lo giè ki ope ra to ri se i u in di ka ti -vi ma i u pres krip tiv nim is ka zi ma ponašaju na pot pu no isti na èin, od-nos no upo zo ra va ju kad doðe do narušavanja opšte je ziè ko-lo giè kenor me iz be ga van ja pro tiv reè no sti.18 Na pri mer, naše ling vistièke in -tui ci je nam sme sta si gna li zi ra ju pov re du te nor me uko li ko neko na-pra vi de skrip tiv ni is kaz „Sve Bra zil ke su pre pla nu le, i ni jed naBra zil ka nije pre pla nu la“. Takoðe je èin je ni ca da obiè ni sin gu lar niim per ati vi mogu biti uza jam no in kom pa ti bil ni, tj. sta ja ti u kon trar -nom i kon tra dik tor nom od no su: na pri mer, za po vest „Utišaj ra dio!“u ne kom ago nal nom kon tek stu pro tiv reèi za po ve sti „Po jaè aj ra-dio!“.19 Kako stva ri sto je sa kom pleks ni jom kla som pres krip tiv nihis ka za za koju su zain ter eso va ni fi lo zo fi mo ra la? Da bis mo su do vemo gli da na zo ve mo mo ral nim su do vi ma, jas no je da oni mo ra ju dasadrže i spe ci fiè no mo ral ne reèi (pre di ka te, pojmo ve), kao što su„treba“, „ispravno“, „pogrešno“, „do bro“, „loše“, „oba vezno“, itd.

71

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

16LM, str. 2.

17 Up. ibid. str. 21-25.18 Vi de ti: Ba biæ-Av dis pa hiæ (1985), str. 27, kao i Adu-Amank wah (1997), str. 65.19 „Iz èin jenice da za povesti jed na dru goj mogu pro tivreèiti, sle di da se, kako bi

se iz be gla sa mo kon tra dik ci ja, za po vest, po put is ka za, mora po vi no va ti iz ves nim lo giè -kim pra vi li ma“ (LM, str. 24); možemo do dati – u si tua ci ja ma, a ne samo u je zi ku.

Za te najman je mo ral no-je ziè ke je di ni ce možemo upo tre bi ti za jed -niè ki na ziv „etiè ki ope ra to ri“.20 Pre ma He ro vom mišljenju, na bro ja -ni etiè ki ope ra to ri spa da li bi u gru pu ta kozva nih „pri mar nih“ etiè kihoperatora, koji takav sta tus dobijaju zahvaljujuæi svom pregnantnompreskriptivnom kapacitetu. „Sekundarni“ etièki operatori (na pri -mer, „marljiv“, „lenj“, „hrabar“, „ljubazan“, „okrutan“, itd.) bile bipreskriptivne reèi koje sadrže poveæi deskriptivni kapacitet, zbogèega možemo doæi u iskušenje da ih poistovetimo sa deskriptivnimreèima. O toj razlici reæi æu nešto više u petom odeljku.

Her smatra da su makar primarni etiè ki ope ratori po svo jojfunk ci ji ana log ni reèi ma za koje ned vos mis le no tvrdi mo da ima justatus lo gièkih reèi, te da, eo ipso, nji ho vo znaè en je i nji ho va upo tre -ba pod ležu iz ves nim lo giè kim pra vi li ma, što nam u krajnjoj in stan ciomo guæa va da se pi ta mo šta mo ral ni su do vi koje do no si mo im pli ci -raju. Ako je tako, onda se s pra vom može go voriti o lo gici moralnihpojmova i, uopšteno, moralnog je zika. Her zapaža sliènosti u pona -šanju izmeðu etiè kih i ne kih dru gih „formalnih“ ope ratora. Ako zna -mo pra vil nu upo tre bu ma te ma tiè kih ope ra to ra „plus“ i „jed na ko“,onda zna mo da ne možemo reæi da je dva plus dva jednako pet. Takvaupotreba bila bi lo gièki de vijantna, tj. ogrešila bi se o lo gièka pra vilakon zi sten ci je i kon tra dik ci je. Ako reè „mora“ shva ti mo kao da ko re -spondira zna ku za nužnost ko jim se operiše u modalnoj lo gici, ondaznamo da je sa mokontradiktorno reæi: „On mora da je napolju, alinije sluè aj da je on na polju“.21 Ako, imajuæi prethodno reèe no u vidu,reè „mora“ sada shva ti mo kao etiè ki ope ra tor u pres krip tiv noj lo gi ci,onda ne možemo reæi: „Ti to moraš da uradiš, ali ne moj“, jer to bi, kaoi u pret hod nom sluèa ju, bilo sa mo kon tra dik tor no.22 Her takoðe sma-tra da ti piè an etiè ki ope ra tor „tre ba“ na li ku je (da je po svo joj funk ci ji

72

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

20 Mo ral ni su do vi pri pa da ju opštijoj gru pi vred nos nih su do va, te se u tomsmis lu sas vim le gi tim no može go vo ri ti i o „aksiološkim ope ra to ri ma“. Po treb no jena po me nu ti da Her, za jed no sa Kan tom, etiè ki ope ra tor „tre ba“ sma tra najfun da men -tal ni jim pojmom mo ral nog mišljenja (vi de ti: HC, „Comments on Urm son“, str. 279). Možda bi u toj teo rijskoj èin je ni ci tre ba lo pro naæi poè et ne taè ke ra zi laženja izmeðuHerove i Rol sove dok trine; nai me, Rols, su protno Heru (a na tra gu Dejvi da Rosa),smatra da su „isprav no“ i „do bro“ dva glav na etiè ka pojma (Rols, 1998, str. 39). Her -ov na ro èi ti tret man reèi „tre ba“ po èi va na gra ma tiè koj èin je ni ci da, za razli ku od nje,reèi „isprav no“ i „do bro“ ima ju kom pa ra ti ve (upor. FR, str. 153).

21 Up. ERE („Are the re Mo ral Aut horities?“, str. 65; „Langua ge and Mo ralEducation, str. 156), kao i MT, str. 7-10.

22MT, str. 23.

ana lo gan ili izo mor fan sa) mo dal nim ope ra to ri ma po put „mora“ i„nužno je da...“. Dosledno tome, reè „treba“ na ziva „de ontièkim mo-dalnim ope ratorom“ i tvrdi da „’treba’-iskazi za so bom pov laèe im-perative sa istim sadržajem, baš kao što reèe nice koje po èinju sa’nužno je da...’ za so bom pov laèe in dikativne is kaze sa istim sadrža-jem“.23 Da kle, izmeðu mo ral nih su do va, u ko ji ma se upo treblja va tra-di cio nal no pri vi le go van mo ral ni pre di kat „tre ba“, i im per ati vapo sto ji iz ves na lo giè ka re la ci ja, tzv. re la ci ja pov laè en ja.24 Ako, fizio-lo ški i psihološki gle da no, imam zdra vu kon sti tu ci ju, ako ra zu memznaèenje i pra vilnu upo trebu reèi „treba“, i ako prih vatam da prin cip„tre ba biti pošten“ (kao ru ko vo deæi prin cip u prak tiè no-mo ral nomna èi nu živo ta) ima pres krip tiv nu sna gu, onda is kre no pri sta jem i naza po vest „Alek san dre, budi pošten!“ Znaè en ja mo ral nih reèi de li -mièno su odreðena ling vistièkim kon vencijama, koje su u isti mah ilo giè ko-se man tiè ke kon ven ci je ili pra vi la za upo tre bu reèi, a kojaodreðuju šta možemo ne pro tiv reè no i kon zi stent no reæi.25 U prilog teteze sto ji ling vi stiè ka èin je ni ca, koja važi ma kar za se mit ske iindo-evrops ke go vor ne za jed ni ce, da se reè ju „tre ba“, u najveæ embro ju sluèa je va, operiše u kon tek stu po zi van ja na mo ral ne dužno sti.Afir ma ci ja na ve de ne lo giè ke re la ci je nije ništa dru go do fi lo zofs kotu maè en je èin je ni ce da mo ral ni su do vi služe tome da upra vlja ju de-lan ji ma. Oni ne bi mo gli da ispu ne tu svo ju na ro èi tu funk ci ju uko li koza so bom ne bi pov laèili izražavanje sa glasnosti da se po nji ma po -stu pa. He ro vo isti can je važno sti ove re la ci je u suštini je pre for mu la -ci ja Ari sto te lo vog prak tiè kog si lo giz ma.26 Meðutim, Her ne tvrdi dasvi „tre ba“-is ka zi za so bom pov laèe od go va ra juæe im per ati ve (da implicitno lo giè ki pri mo ra va ju ili oba ve zu ju), veæ samo nji ho va cen-tral na i ti piè na (re le vant na) kla sa, tj. oni koji se upo treblja va ju nor-ma tiv no.27 Mo guæa su razna od stupanja od tak ve upo trebe: npr. u

73

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

23SOE, str. 136.

24 Pot pu ni ji opis re la ci je pov laè en ja biæe dat u kon tek stu razma tran ja lo giè kihsvojsta va mo ral nih reèi i su do va.

25 Up. SOE, str. 4.26 Zakljuè ak ovog os obenog prak tièkog zaklju èivanja nije ništa dru go do po -

stupak: „Na pri mer, ako po stoji opšti stav: ’Od sve ga što je slat ko tre ba probati’, akoje po seban stav: ’Ovo je slatko’, onda je nužna pos ledica (zakljuè ak) da èo vek, ako za to ima moguænosti i ako ne po stoji ni kakva pre preka, sme sta to i uradi“ (Ari stotel,1958, 1147a, str. 170).

27 Up. LM, str. 164.

sluèaju ne-èin jenja ono ga za šta se smatra da tre ba da bude uèin jeno – tj. mo ral ne sla bo sti (akra tik), ili manj ka ra zu me van ja (igno rant), ilimanj ka oseæa ja za real nost (samo ob man ji vaè), ili neis kre no sti(lažov), ili prevrtljivosti (li cemer), ili ravnodušnosti – tj. ne prihvatan-ja moralnih nor mi kao vo dièa za de lanje (amoralista), ili zle vol je – tj. po bu ne pro tiv tih nor mi u ob li ku nji ho vog na mer nog kršenja (sa ta ni -sta), ili de struk tiv ne vol je – tj. od ba ci van ja ili prevred no van ja svihmo ral nih vred no sti (ni hi li sta). Za tim, „tre ba“-su do vi mogu da seupotrebe i manje au toritativno, jer su i oni, kao i bilo koji drugi su do-vi, pod ložni alu di ra juæ im, iro niè nim, kon ven cio nal nim, od nos no„neozbiljnim“ upo trebama. O svemu tome Her vrlo po drobno ra -spravlja, ali ja u ovom ogle du neæu pos vetiti do voljnu pažnju „ne-au-to ri ta tiv nim“, tj. van mo ral nim upo tre ba ma etiè kih ope ra to ra. One su,gru bo reèe no, od mar gi nal nog znaèa ja.

3. Semantièka svojstva moralnih reèi i sudova

U svim svo jim spi si ma Her in si sti ra na tezi da ra zu me van jeznaè en ja reèi koje upo treblja va mo kada do no si mo mo ral ne su do vepred stavlja pre dus lov za val ja no mo ral no rasuðivanje. Znaè en ja sam-ih reèi, bez ob zira na to ko jem rodu pripadaju, ne uèi mo od vojeno odnji ho ve upo tre be, a ta upo tre ba se uvek od vi ja u skla du s iz ve s nimznaèenjskim pra vilima koja odreðuju na šta te reèi možemo ili nemožemo pri me ni ti.28 Dru gim reèi ma, nji ho va upo tre ba je sa stav nideo nji ho vog znaè en ja. Ako želi mo da na pra vi lan na èin upo tre bi moneki iz raz koji se u najveæ em bro ju sluèa je va može kla si fi ko va ti kaode skrip tiv ni pre di kat, onda mo ra mo da poštujemo de skrip tiv no zna è -enjsko pra vi lo koje po moæu kri ter iju ma re le vant ne sliè no sti spe ci fi -ku je do men adek vat ne pri me ne tog iz ra za.29 Bu duæi da je sa mostalna,izo lo va na upo tre ba de skrip tiv nih (ili bilo ko jih dru gih) pre di ka ta ret-ko kad smis le na, ilu stra ci ju op se ga de skrip tiv nog znaè enjskog pra vi -la možemo pre do èi ti navoðenjem ne kog de skrip tiv nog suda uiskaznom na èinu. Na primer, je dan od mojih ko lega mogao bi da kaže „Ova knji ga ima zel ene ko rice, baš kao i ona knji ga“, a ja, uko liko ni -sam dal tonista, ne bih imao razlo ga da se ne složim s tom upo red-no-opis nom kon sta ta ci jom. Os no vu našeg sla gan ja obezbe di lo bi

74

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

28FR, str. 7.

29 Ibid. str. 13.

jed no uo èl ji vo svojstvo koje je za jed niè ko ob jek ti ma što su pred metporeðenja – svojstvo zel enosti. Možda bis mo mogli da se sporimooko razlièitih ni jansi zel ene boje, ali taj spor bi se od vijao u po zadinipre æut nog sla gan ja da smo obo ji ca isprav no pri me ni li de skrip tiv noznaèenjsko pravilo koje nam dozvol java da ko rice obe knji ge na zo-ve mo zel enim u re le vant no sliè nom smis lu. Shod no tome, po treb noje na gla si ti da Her de skrip tiv no znaè enjsko pra vi lo shva ta kao uni-verzalno pra vilo koje i mene i mog ko legu oba vezuje da reè „zeleno“primenimo na sve predmete (a ne samo na knji ge) koji po sedujuimen ova no svojstvo.

Pojmo vi (su do vi, is ka zi) koji se upo treblja va ju na èi sto de skri-ptivan na èin u svom znaè enju sadrže samo je dan ele ment (sa stojak,kon sti tu ent) – de skrip tiv no se man tiè ko svojstvo, a stro go i uopštenogo voreæi, funk ci ja de skrip tiv nog je zi ka kao tak vog iscrplju je se ak-tiv no sti ma opi si van ja, objašnjavanja, ka te go ri za ci je ili in for mi san ja.Tako ogra nièe na funk ci ja de skrip tiv nog je zi ka uka zu je na to da po-sto je razlièi te vrste znaè enjskih pra vi la. Na pri mer, èi sto deik tiè ki ter-mini ili de monstrativi (kao što su „to“, „ovo“, „ono“, itd.) ne majuopi si vaè ku funk ci ju, te sto ga ne pod ležu de skrip tiv nom znaè enjskompravilu. Ili, kako bi Her re kao, „reè ’to’... se upo trebljava da referiše

na (a ne da opiše) nešto èiji je iden titet veæ ustanovljen kon tek-stom“.30 U primeru sa knjigama u isti mah bis mo, da kle, upo trebilidva meðusobno ne za vis na znaè enjska pra vi la, deik tiè ko i de skrip tiv -no. Da li je moguæe da reè „zel eno“, koja se najèešæe upo trebljava uèi sto de skrip tiv nim reèe ni ca ma, u ne kim kon tek sti ma sadrži i vred-nos ni ka pa ci tet? Her ov od go vor bio bi potvrdan.31 Vrlo lako možemoda za mis li mo, u svet lu skorašnjih dogaðaja, rat niè ki na stro je nogamerièkog graðanina kako reè „zeleni“ upo trebljava, izmeðu osta log,i u ne ga tiv no vred nos nom, od nos no pogrd nom smis lu kao zbir ni ter-min za pri padnike muslimanske vere. Da li, onda, znaè enjsko pravilokoje važi za upo trebu de skriptivne reèi „zeleno“ pod jednako važi i za nje nu vred nos nu upo tre bu? Her ov od go vor bio bi odreè an. Do da van -je pres krip tiv nog se man tiè kog svojstva prei na èu je lo giè ki ka rak ter ifunkciju te reèi (njo me se ne opi suje neko opažlji vo svojstvo, veæ sena os no vu bo jazni, pot cen ji van ja i netr pel ji vo sti do no si neka ne ga -

75

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

30 Ibid. str. 9.31 „...gotovo sva ka reè u našem je ziku je spo sobna da bude upo trebljena kao

vred nos na reè“ (LM, str. 79).

tiv na ad ho mi nem eva lua ci ja), a de skrip tiv no ili ana li tiè ko znaè enj -sko pra vi lo za nje nu upo tre bu pret va ra se u pres krip tiv no pra vi lo ilisin te tiè ki mo ral ni prin cip.32 Meðutim, za razliku od pret hodnog pra -vi la, pra vi lo za vred nos nu upo tre bu reèi „zel eno“ sadrži mo men teproiz voljno sti i ar ti fi ci jel no sti, zbog èega ne može za do bi ti oba ve zu -juæu sna gu.

Ali pri med be o proiz voljno sti i ar ti fi ci jel no sti ne bi tre ba lo dapogaðaju pra vi la za upo tre bu spe ci fiè no vred nos nih reèi. Iako une-koliko razlièita od de skriptivnih znaè enjskih pravila, ona su im u do -voljnoj meri ana logna zbog toga što pod ležu ling vistièkoj i lo gièkojkon tro li. U pri me ru sa ko le gom vi de li smo da ne mam kon klu ziv nerazlo ge da pro tiv reè im nje go voj opažajnoj kon sta ta ci ji. Meðutim, daje ko jim sluèa jem re kao „Ova knji ga je loše napisana“, možda bihimao razlo ga da mu se su protstavim. Jer, tim su dom on ne bi samoopisivao, na pri mer, stil te knjige, veæ bi ga i ne gativno vred novao,dok bih ja o nje mu mogao da do nesem sas vim su protan, od nosno po -zi ti van vred nos ni sud. Da kle, po sto ji kljuè na razli ka izmeðu de-skrip tiv nih i vred nos nih reèi, koja se ma ni festu je kroz pra vi la zanji ho vu spe ci fiè nu upo tre bu. Za razli ku od pret hod ne, po ton ja vrstareèi prvenst ve no služi za vred no van je stva ri ili po stu pa ka, što znaèida se nji ma ne opi su ju ni kak va èin jen iè na svojstva.

Da bi se ova tvrdnja oprav dala, najpre moramo da obra timopažnju na He ro vo shva tan je se man tiè kih svojsta va mo ral nih reèi i su-dova. Bu duæi da je svaka vrsta suda uvek sud o neèe mu, iz toga sle dida je i u znaè enju bilo ko jeg moralnog suda uvek prisutno neko van -mo ral no svojstvo, od nos no neki de skrip tiv ni ele ment ili èin je n iè nakomponenta, što ujedno pred stavlja i razlog za donošenje moralnogsuda. Tako æe Her reæi da „sud nije moralan uko liko ne pruža razlogza èin jen je neèe ga“.33 Ni jed nu mo ral nu pres krip ci ju ne mo žemo uze-ti za ozbiljno uko liko, makar in direktno, ne go vori nešto o smislupost up ka koji pro pi su je ili zah te va, tj. uko li ko ne uka zu je na nekikvalitet pred meta koji preporuèuje ili osuðuje. Na primer, ako bi neka oso ba iz ne la stav „Mo no gam ni na èin živo ta je do bar na èin živo ta“,

76

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

32 Up. FR, str. 22-23.33

LM, str. 31. Sve tozar Sto janoviæ (1991, str. 188) skreæe pažnju na važnu ispe ci fiè nu razli ku koju Her pra vi izmeðu mo ral nih i vred nos nih su do va s ob zi rom nanjihove ob jekte, nai me da oni „dele isto ’vrednosno znaèenje’; razli kuju se samo’deskriptivnim znaèenjem’, jer je pred met mo ralnog suda is kljuèivo ’èovek kaoèovek’ i nje gova radnja koja ga kao tak vog ot kriva“.

ona bi im pli cit no po dra zu me va la, ili u obrazla gan ju tog sta va eks pli -cit no na ve la, iz ves ne èin jen iè ne kva li te te kao što su ver nost, braè na iporodièna sta bilnost itd., bez ko jih ta kav na èin živo ta ne bi mogao dase na zo ve do brim. Dru gim reèi ma, ti èin je n iè ni kva li te ti bi kon sti tui -sali re lativno èvrst moralni stan dard na koji bi ta oso ba mogla da sepozove kao na os lonac svog stava. Upo treba reèi „dobar“, da kle, zah -teva neki sadržaj koji bi služio kao ga rant nje ne smislene upo trebe.34

Ali, pošto je ta reè u svo joj ti piènoj upo trebi jed na vred nosna reè,njen se man tiè ki ka pa ci tet na di la zi nje nu èi sto de skrip tiv nu upo tre bu.Nai me, po red de skrip tiv nog se man tiè kog svojstva, reè „do bro“ (kao isve osta le ti piè no vred nos ne reèi) po se du je još jed no, do dat no se-man tiè ko svojstvo – pro pi si vaè ko, od no s no pre po ru èi vaè ko. Teknam to dru go svojstvo normativnih reèi otkriva pra vu svrhu sudova uko ji ma se one po javlju ju: da upra vlja ju, ru ko vo de našim ponaša-njem, tj. da ga usmeravaju ili ureðuju. Jer, kako Her tvrdi, preskrip-tiv ni je zik nema opi si vaè ku, veæ im per a tiv nu funk ci ju. Tadi stink tiv na funk ci ja se, kao što æemo kas ni je vi de ti, ne iscrplju je pu-kom gra ma tiè kom for mom za po ved nog na èi na, i po red toga što se za-po ved ni na èin ne može pois to ve ti ti sa is kaznim na èin om. Razli kekoje po sto je izmeðu de skrip tiv nog i pres krip tiv nog se man tiè kogsvojstva, iako su ovi ko eg zi stent ni i kon zi stent ni, za pra vo susuštinske, ra di kal ne i ne pre mo sti ve, što Heru omo gu æu je da nji hovuza jam ni od nos sta vi u je dan hi jer ar hijski po re dak, pri èemu pres-krip tiv no se man tiè ko svojstvo u znaè enjskoj struk tu ri nor ma tiv nogsuda zau zi ma cen tral no me sto, od nos no stièe pri mar ni episte mološkii ope ra tiv ni sta tus. Nai me, dok de skrip tiv no znaè en je reèi „do bro“upotrebljene u moralnom sudu može da va rira a da znaèenje ce logsuda ne va rira u ce lini, tj. može da se menja u skla du sa kri terijumimai stan dar di ma do bro te, pres krip tiv no znaè en je tog mo ral nog sudamože osta ti isto, tj. kon stantno od suda do suda.35 Pre ciz ni je reèe no,pres krip tiv no znaè en je reèi „do bro“ može se upo tre bi ti kako bi sepro me ni lo ili re vi di ra lo nje no de skrip tiv no znaè e n je. Mo guæ nost mo-ral nih re for mi (pred la gan je no vih mo ral nih stan dar da kao re zul ta ta

77

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

34 „Zna ti de skrip tiv no znaè en je je ste zna ti na os no vu ko jih stan dar da go vor nik prosuðuje“ (LM, str. 146).

35 Up. SOE, str. 52. Èinjenica da se reè „do bro“ može ko ristiti kako za vred -nos no ocen ji van je lju di, nji ho vih po stu pa ka i život nih opre del jen ja, tako i za vred-nos no kva li fi ko van je obiè nih pred me ta, ne utièe na lo giè ki ka rak ter te reèi, jer u svimsluèa je vi ma ona zadržava svo ju pre po ru èi vaè ku funk ci ju i svrhu.

promene mišljenja) može se ob jasniti ako i samo ako po stoji pres-krip tiv no se man tiè ko svojstvo mo ral nih reèi. Pro me na mišlje nja nein vol vi ra nužno i pro me nu vo ka bu la ra. Za razli ku od mo ral nih shva-tan ja, upo tre ba mo ral nih reèi je re la tiv no fik si ra na. Do razlièi tog mo-ralnog shva tanja mogu stiæi korišæenjem istih je zièkih sredstava.Primer sa monogamijom, imajuæi u vidu ono što je do sada reèeno,opet može pos lužiti kako bi se ilu strovala ova teza. Prvo, kada osobatvrdi da je monogamija do bra, bilo bi ne dovoljno reæi da ona tu vrstubraka na prosto opi suje. Ona time èini i nešto više, tj. pre poruèuje dabi, ako i sâma vodi i poštuje monogamni na èin živo ta, svi ostali, po -go to vu po ten ci jal ni ženi ci i ne ve ste, tre ba lo da po dražava ju, us vo je islede isti na èin živo ta. Dru go, možemo za misliti da je ta ista oso ba,us led sek su al ne re vo lu ci je, prih va ti la po li gam ni na èin živo ta, da jeprei na èi la svo je dotadašnje mo ral ne stan dar de i da sada pred laže je-dan novi, pro miskuitetni stan dard, te da svojstva zbog ko jih je ranijemo no gam ni na èin živo ta na zi va la do brim sada na zi va rðavim. Po sta-vimo pi tanje u He rovom duhu: da li frazu „do bar na èin živo ta“ taosoba i dal je upo trebljava sa istim znaè enjem kao i ra nije ili, pak,ne?36 Od go vor je u jed nom (de skrip tiv nom) smis lu ne ga ti van, a udrugom (preskriptivnom) smislu potvrdan. Ona je i dal je upo treblja-va sa istim pres krip tiv nim znaè e n jem, tj. na stavlja da pre po ru èu je po-dražavan je ono ga što na zi va do brim na èin om živo ta. Mo no ga mi sti ipo li ga mi sti na vo de di ja me tral no su prot ne razlo ge (razlièi ta de skrip-tiv na svojstva) u pri log razlièi tih mo ral nih stan dar da, ali mo ral ni pre-di kat „do bar“ upo tre blja va ju u pot pu no istom, neiz men je nom smis lu. Ilu strujmo to još jed nim pri me rom. De skrip tiv no znaè en je is ka za„Abortus je pogrešan“ može da va rira u za visnosti od toga ko ga iska-zuje. U tom smislu on može da znaèi „Abortus je protivan Božjojvolji“ ili „Abortusom se povreðuje pra vo na život“, itd. Meðutim, bez ob zi ra na to koju teo ri ju go vor ni ci za stu pa ju, pres krip tiv no znaè en jetih is ka za je sas vim iden tiè no: „Ne tre ba vršiti ab or tu se“.

He ro vo shva tan je pri ro de mo ral nih su do va može se ukrat kooka rak ter isa ti kao ne-re duk cio ni stiè ko: vred no van je ne može da sepois to ve ti sa opi si van jem. Mo ral nim je zi kom izražava ju se pres krip-ci je, a pres krip ci je ne mogu biti puki èin jen iè ni is ka zi.37 Mo ral ni

78

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

36 Ibid. str. 53.37 „... kada pri sta jem na neki prin cip ne is ka zu jem èin je ni cu, veæ do no sim mo-

ral nu od lu ku“ (LM, str. 196).

termini ima ju dvos lojno, dvo di men zio nal no znaè en je, od nos no dvase man tiè ka svojstva, i uto li ko su po znaè en ju bo ga ti ji od èi sto de-skrip tiv nih ter mi na. „Pošto ’deskriptivno znaèenje’mo ral nih ter mi na ne iscrplju je nji ho vo znaè en je, dru gi ele ment u nji ho vom zna è en jumože pra viti razliku u lo gièkom ponašanju ovih termina u zakljuè ci-ma“.38 Her je, pre ma sopstve nom priz nan ju, za stup nik ta kozva nog„Hju mo vog za ko na“ (ni kak vo „tre ba“ ne sle di iz „je ste“), od nos nopra vi la prak tiè no-nor ma tiv nog zaklju èi van ja po ko jem se iz sam ogde skrip tiv nog suda ili gru pe èin jen iè nih su do va, bez pos re do van jane kih, ma kar im pli cit nih vred nos nih pre mi sa, ne mogu iz ve sti (de du -ko va ti) ni kak vi vred nos ni zakljuè ci (izu zev u ne kim kon tek sti ma kojisu omeðeni „in sti tu cio nal nim“ pra vi li ma).39 To pra vilo u svo joj sav -re me noj re for mu la ci ji èe sto nosi na ziv „He ro vog pra vi la“, prem daHer nije nje gov au tor, veæ ga je on samo, pozajmivši ga od Poenkareai Po pe ra, prvi pri me nio na eti ku. Ono gla si: „Ni je dan im per ativ nizakljuèak ne može se va lidno iz vuæi iz niza pre misa koje ne sadržeba rem je dan im per ativ“.40 Do zakljuè ka prak tiè kog si lo giz ma (doreèe ni ce koja je in di ka tor od lu ke da se po stu pi na iz ve stan na èin) do-la zi se pre ko ve li ke pre mi se u vidu ne kog nor ma tiv nog is ka za, i malepre mi se u ob li ku ne kog èin jen iè kog, de skrip tiv nog is ka za koji pred-sta vlja razlog iz ri can ja tog nor ma tiv nog is ka za. U lo giè koj veziizmeðu van mo ral nih èin jen iè nih razlo ga i po je di naè ne od lu ke da sepo stu pa na iz ve stan na èin nei zos tav no pos re du je neki veæ una predus vo je ni ili prih vaæe ni mo ral ni prin cip koji nalaže vrstu po stu pan jana iz ve stan na èin.41 Da kle, struk tu ra mo ral nih su do va je ana log na obliku prak tiè kog si lo giz ma:

79

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

38FR, str. 22.

39 O tome da sleðenju „in sti tu cio nal nih pra vi la“ lo giè ki pret ho di de ci zio ni stiè-ki ili (do bro)voljni mo me nat prih vat an ja kon sti tu tiv nih, ne-tautoloških, sup stan ci jal -nih mo ral nih prin ci pa, i da sto ga ste pen asta ar gu men ta ci ja ko jom se us post avlja juin sti tu cio nal na pra vi la po tis ku je ovu pre mi su, vi de ti Her ov èla nak „The Pro mi singGame“ u: EET, str. 131-144. He ro va kri ti ka Ser lo vog so fi sti ci ra nog de skrip ti viz masvoju os novu nema samo u poštovanju „pres kriptivnog za kona“, veæ i u naè elnompro tivljen ju me ha niè koj pri me ni mo ral nih nor mi, od nos no u širem shva tan ju da mo-ral nije, ili da ne bi trebalo da bude, „pa sivna per cepcija sve ta“ (SOE, str. 128).

40LM, str. 28. Po Had sonu (Hud son, 1970, str. 235), ovo pra vilo pred stavlja

glav ni lo giè ki os lo nac He ro ve fi lo zo fi je mo ra la, jer se nji me na plau zi bi lan na èin de-mon stri ra ra cio nal na os no va mo ral nog mišljenja.

41 „... ako od luèim da nešto ne kažem jer je to nei stinito, po stupam pre ma prin -cipu ’Nikada (ili ni kada pod iz vesnim okol nostima) ne tre ba reæi nešto što je

(i) mo ral ni prin ci pi ko re spon di ra ju ve li koj pre mi si prak tiè -kog pra vi la zakljuèivanja;

(ii) èin jen iè ki ili de skrip tiv ni is ka zi mo ral nim prin ci pi ma„daju život“, od nos no oprav da va ju nji ho vo us va jan je ili ba ca ju svet-lo na moguæe po reklo od luke da se oni prihvate; npr. neko (recimo,Piter Singer) može držati do moralnog prin cipa da tre ba biti ve geta-rijanac, a na pi tanje zbog èega bismo za taj princip marili, on bi mo-gao da od govori „Zato što životinje, po put lju di, imaju nervnisistem, te sto ga, po put lju di, mogu da oseæa ju bol“ – to korespondiramaloj premisi ove vrste zakljuèivanja;

(iii) sin gu lar ne pres krip ci je su prak tièno-nužan i lo gièan ishod in ter ak ci je izmeðu mo ral nih prin ci pa i de skrip tiv nih is ka za(„Neka ne jedem živo tinjsko meso!“) – što od govara zakljuèkupraktièkog silogizma.

Èinjenica je da po stoje razlièi ta moralna stanovišta, bez ob zi-ra na to što lju di mogu go voriti istim je zikom i poštovati, što uglav -nom èine, ling vi stiè ka pra vi la tog je ziè kog idio ma. Vi de li smo damo no ga mi sti i po li ga mi sti reè „do bar“ upo treblja va ju u istom znaè-enju, iako ne dele iste moralne po glede na svet. To znaèi da su sporo-vi u vezi sa znaèenjima reèi drugaèiji, i reði, od spo rova u vezi sapri h va tan jem odreðenih mo ral nih shva tan ja: „Za jed niè ka upo tre bamoralnih reèi nas sama po sebi ne oba vezuju na bilo koje sup stanci-jal ne mo ral ne zakljuè ke“.42 Teo re tièa ri koji sma tra ju da pres krip tiv -ni zakljuè ak („treba“) u svim okol nostima može biti de dukovan izsku pa èi sto èin jen iè kih is ka za („je ste“) u suštini stavlja ju znak jed-na ko sti izmeðu mo ral nog i ver bal nog spo ra. Ali, svoðenje sup stan ci-jal nih mo ral nih na èi sto ver bal na pi tan ja fe no men mo ral nog spo rapretvara u ilu ziju, kao da bi ra sprava koja bi razrešila je zièke ne dou-mice (pra vilan go vor) jed nim te istim po tezom razrešila i moralnene dou mi ce (isprav no po stu pan je). Na dal je, ako bi se funk ci ja vred-nos nih reèi pois to ve ti la (ili pobrka la) sa funk ci jom de skrip tiv nihreèi, onda bi moralno obra zovanje bilo na prosto isto što i uè enje je -zika. Meðutim, „ako sam od gojen da mislim kako je ab ortus po gre-šan, ja sam ste kao više od puke lingvistièke veštine; ste kao sam

80

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA neistinito’, i moram zna ti da to, o èemu se pi tam da li da iz govorim, je ste nei stinito“

(LM, str. 56). Iz toga sle di da je im perativni zakljuè ak veæ im plicitno pri sutan u pre -mi sa ma iz ko jih se iz vo di.

42EPM („The Argument from Re ceived Opi nion“), str. 123.

mo ral ni prin cip, stav pre ma ab or tu su“.43 For mal na sla gan ja, da kle,ne pred stavlja ju do vol jan us lov za uki dan je bilo ko jeg sup stan ci jal -nog nes la gan ja.

4. Logièka svojstva moralnih reèi i sudova

Utvrðivanje se man tiè kih svojsta va mo ral nih reèi i su do vaomoguæava objašnjenje nji hovih lo gièkih svojstava, i to: (a) uni ver-za li za bil no sti, (b) su per ven ijen ci je, (c) pres krip tiv no sti, i (d) nadvla-da van ja (over ri ding ness). Pre ciz ni je reèe no, se man tiè ka ar ti ku la ci jamo ral nog je zi ka ka kav sva kod nevno upo treblja va mo ra zot kri va lo-giè ke ka no ne koji upravlja ju našim mo ral nim mišljenjem.44 Pa ra fra -zi ra juæi i do pun ju juæi Vi li jam so vo zapažanje iz nje go ve ana li zestruk tu re He ro ve eti ke, možemo reæi da su na ve de na lo giè ka svoj-stva do voljna kako bi se odre dila pri roda moralnog mišljenja na osnov nom, fun da men tal nom ili me tae tiè kom ni vou.45

(a) Uni ver za li za bil nost. Do ne ti neki par ti ku lar ni mo ral ni sudnajèešæe znaèi oba vezati sebe na neki moralni prin cip, a prin cipi senajèešæe izražava ju uni ver za li ma.46 Ako, na pri mer, smatram da iz ve-snoj trud nici tre ba da ustu pim svo je mesto u au tobusu, to je stoga štosam va spi tan jem veæ us vo jio (uni ver zal ni) prin cip da bre men itimženama tre ba biti na us luzi u svim okol nostima. Principi mogu bitineo gra nièe no spe ci fi ko va ni a da ne pre sta nu da budu uni ver zal ni,pod us lovom da se ne prekrši odreðeni niz for malnih kri terijuma.47 Iz

81

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

43SOE, str. 68.

44MT, str. 20.

45 Williams (1988), str. 185.46 Kažemo „najèešæe“, jer iza mo ralnih su dova koji se do nose ad hoc ili pod

okril jem „pro vi zor nih pra vi la“ kao gru bih vo dièa, i ko ji ma sto ga ne do sta je sna gaoba vezno sti, ne sto je mo ral ni prin ci pi u stro gom smis lu. „Pro vi zor na pra vi la“ („therules of thumb“) su pra vila koja se do nose na brzu ruku, odo ka ili otprilike, i zato imse daje samo priv re me no važenje. Na kon iz ves nog ko le ban ja u poè et nim fa za masvo je ka ri je re, Her ih je kas ni je sas vim eli mi ni sao iz ka te go ri je mo ral nih prin ci pa, ito na te mel ju psi ho lo gi je mo ra la: za razli ku od prekršaja mo ral nih prin ci pa, prekršajpro vi zor nih pra vi la u de lat ni ku ne pobuðuje grižu sa ve sti ili ka jan je, niti in dig na ci juuko li ko ih prekrše dru gi lju di (vi de ti: EPM, „Utility and Rights: Com ment on Da vidLyons’s Pa per“, str. 97).

47 O He ro voj flek si bil no sti u vezi sa spe ci fi ka ci ja ma uni ver za la de taljni je æura spravlja ti na dru gom me stu.

per spek ti ve He ro ve etiè ke teo ri je, koja teži for ma li za ci ji i sim bo li za -ci ji ob li ka mo ral nih prin ci pa, „pra vi“ uni ver za li ne pred stavlja juništa drugo do os novu, ko stur naših moralnih su dova, i sto ga ne sme-ju da sadrže sin gu lar ne ter mi ne, tj. ime na, liè ne i pris vojne za me ni ce(in di vi dual ne re fer en ce, iden ti te te ili kon stan te), uopšte uzev, bilo štašto bi uka zi va lo na po je di ne oso be (si tua ci je) ili na neke nji ho ve na-ro èi te oso bi ne kao tih-i-tih oso ba (si tua ci ja), a što bi ot vo ri lo mo guæ -nost za nji ho vo pri vi le go van je (isti can je). Isto tako, uni ver za li nesme ju da sadrže ni par ti ku lar ne pro stor no-vre mens ke in di ka to re, kojibi upuæi vali na neki po sebno naznaè en pro stor ili na neki izdvo jenvre mens ki pe riod mo ral nih dogaðaja. Uni ver zal ni mo ral ni su do vimo ra ju biti de per so na li zo va ni; u nji ma pro stor može biti samo geo-me trijski pro stor, a vre me, ta ko reæi, zamrz nu to. Ono što preo sta jekao nji hov moguæi sadržaj jesu veæ po menuti lo gièki i etiè ki ope rato-ri, uklju èu juæi i in di vi dual ne va ri ja ble (x, y, z) kao zna ko ve za za-men ji vost ulo ga koje oso be mogu igra ti u kva li ta tiv no sliè nim iliiden tiè nim mo ral nim si tua ci ja ma: ako oso ba X tre ba da po stu pi na iz-vestan na èin u odreðenim okol nostima, onda bi i oso be Y i Z trebaloda ce te ris pa ri bus po stu pa ju.48 Tako bi se moglo po misliti da je Herna sam im for mal nim os no va ma, koje su po de fi ni ci ji nor ma tiv noneu tral ne, is kljuèio egoi zam iz do me na mo ral nih stanovišta.49 Bilokako bilo, sada je važno skrenuti pažnju na èin jenicu da, za razliku od mo ral nih su do va, obiè ni im per ati vi ne pre ten du ju na uni ver zal nost,samim tim što se implicitno od nose na bu duæe vre me i što su kao na -ro èi ta ling vi stiè ka per for man sa (u gra ma tiè kom ob li ku za po ved nognaèina) uglav nom izraženi u dru gom licu jed nine ili množine, i dru-gom licu di rektno upuæe ni, u vidu zah teva za izvršenjem neke par ti-ku lar ne de lat no sti.50 Mo da li tet nor ma tiv nih reèe ni ca nije mo guæere du ko va ti na pro ste im per ativ ne reèe ni ce, iako su obe vrste go vor -nih èin ova srod ne po tome što pri pa da ju kla si pres krip tiv nih is ka za i

82

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

48 Her je od Gel nera preu zeo, ne samo dik tum da „post upci u smis lu dogaðajane mogu ima ti ’logièku formu’, prem da je mak sime na ko jima su oni ba zirani mogu imoraju ima ti“ (Gellner, 1954-1955, str. 157), veæ i èi tav ovaj skup us lova koji mo rajubiti za do vol je ni kako bi neki prin cip mo gao da se na zo ve „pra vim“ uni ver za lom (vi-de ti: EMC, „Uni ver sa li sa bi li ty“, str. 13-28). Sliè no shva tan je dele Ge virt (Ge wirth,1978), Sin ger (1988) i Peti (Pet tit, 2000).

49 O tome da egoi stièka upo treba reèi „tre ba“ nije mo ralna upo treba u stro gomsmis lu, vi de ti Brandt (1964), str. 143.

50LM, str. 187.

što je nji ho va upo tre ba voðena lo giè kim im per aci ja ma. Nai me, dokiz ri can je im per ati va po ne kad može biti ar bi trar no i bezrazložno (štosu na svo joj koži mogli da ose te oni koji su služili vojsku),51 ka rak te r -i sti ke ar bi trar no sti i bezrazložno sti nisu svojstve ne iz ri can ju mo ral -nih su dova, koji se uvek do no se u svet lu (van mo ral nih) èin je ni ca.Otuda samo na prvi po gled može iz gledati pa radoksalno to što je de -skrip tiv ni je zik, pre nego onaj u mo da li te tu za po ved nog na èi na, bližii pri klad ni ji sa sto jak re le vant ne upo tre be je zi ka mo ra la, uprkos tomešto in di ka ti vi obiè no ne pružaju ni kak va uputstva za po stu pan je(sami po sebi ne igra ju ak tiv no-ru ko vo deæu ulo gu), veæ je di no in for-ma ci je ili des krip ci je stan ja stva ri koje mogu vo di ti ka od lu ci o po stu -pan ju i tako samo jed nim de lom ru ko vo di ti ne kim iz bo rom.52

Reèe ni ca u is kaznom na èi nu po ne kad može biti pri kri ve no im per a -tiv na ili ima ti „im per ativ ne kon sek ven ce“ uko li ko se, na pri mer, zao-de ne iro ni jom: da sam dru ga èi je va spi tan nego što je sam, trud ni ca bimogla da mi se obrati kon statujuæi da je u au tobusu gužva, sa in tenci-jom da bi tre ba lo da joj ustu pim mesto.53 Ali, uko li ko je im per a ti vi -zam uè en je o tome da su mo ral ni su do vi po znaè en ju ek vi va lent niobiènim imperativima, jas no je da se Her ne može svrsta ti u sled beni-ke tog uè enja. Njegova po zicija je po mnogo èemu bliža Kantovoj,koji je pod ter min om „im per ati vi“ po dra zu me vao ono što Her na zi vauni ver zal nim mo ral nim su do vi ma.

Nor ma tiv ni su do vi kao tak vi ne bi mo gli da pre ten du ju na uni-ver zal nost uko li ko lo giè ki ne bi bili pod ložni uni ver za li za ci ji. Tu njihovu ima nent nu oso bi nu Her na zi va lo giè kim svojstvom uni ver -

za li za bil no sti. On je po nudio mnoštvo de finicija tog svojstva, ali jaæu na ve sti samo one va ri ja ci je za koje sma tram da su naj jezgro vi ti je.U FR (str. 30-50), uni ver za li za bil nost se definiše kao lo giè ka teza(možemo do da ti kao is klju èi vo for malna ili ap straktna teza). Pod timse po dra zu me va da su mo ral ni su do vi uni ver za li za bil ni, ili da po pri -ma ju uni ver zal ni ka rak ter, zbog toga što etiè ki ope ra to ri koji se u njima upo treblja va ju, a koji se ponašaju po put lo giè kih ope ra to ra, sadrže de skrip tiv no se man tiè ko svojstvo. Isti can je važno sti ovog se-man tiè kog svojstva uka zu je na to da se uni ver za li za bil nost shva ta

83

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

51 Her èe sto pri be ga va mi li tar nim pri me ri ma kako bi ilu stro vao suštinske razli ke izmeðu nor ma ti va (mo ral nih su do va) i im per ati va (upor. FR, str. 36; SOE, str. 11-13).

52 Up. Adu-Amank wah (1997), str. 76.53 Sliè an pri mer ko risti i Adu-Amank vah, ibid. str. 44.

kao ana li tiè ki isti ni ta teza: „Sva ki sud koji ima de skrip tiv no znaè e -nje“, pa sto ga i moralni sud, „mora biti uni verzalizabilan, zato štodeskriptivna znaè enjska pravila koja odreðuju to znaè enje jesu uni -ver zal na pra vi la“.54 Ali, pod univerzalizabilnošæu u moralnom kon -tekstu ne misli se na uni verzalna pra vila ponašanja koja bis momo ral no-in tui tiv no odo bri li, veæ na uni ver zal na pra vi la upo tre be mo-ral nih pre di ka ta na koja smo ling vi stiè ki-in tui tiv no pri mo ra ni ili,blaže reèe no, sa ko ji ma smo je ziè ko-lo giè ki sa glas ni.55 Funk ci ja kojulo giè ka (for mal na, ap strakt na) teza uni ver za li za bil no sti ima u mo ral -nim kon tekstima može se posmatrati iz dva ugla: ona nam ili za bra -

nju je da „do no si mo razlièi te mo ral ne su do ve o post up ci ma za kojepriz na je mo da su pot pu no ili re le vant no sliè ni“, a što bi zna èi lo „do-ne ti dva lo giè ki in kon zi stent na suda“,56 ili nas oba ve zu je da do nese-mo „slièan sud o sve mu što je ili potpuno sliè no pred metu prvo bitnogsuda ili mu je sliè no u re levantnim po gledima“.57 Da kle, uni ver za li -za bil nost od nas zah te va da bu de mo lo giè ki dos led ni u ono me što go-vo ri mo kada do no si mo mo ral ne su do ve, te se u tom smis lu He ro vateza može shva titi i kao prin cip kon zi sten ci je.

U MT, ovo lo gièko svojstvo definiše se u sliènom maniru:„Uni ver za li za bil nost se može ob jas ni ti na razne ek vi va lent ne

naèine, ali se svo di na to da, ako do nosimo razlièite moralne su doveo si tuacijama za koje smo priz nali da su iden tiène po svo jim uni ver-zalnim de skriptivnim svojstvi ma, mi protivreèimo sebi“ (str. 21);

„Tvrdim da su mo ral ni su do vi uni ver za li za bil ni samo u jed-nom smislu, od nosno, da oni za so bom pov laèe iden tiène su dove osvim sluèa je vi ma koji su iden tiè ni po svo jim uni ver zal nim svoj stvi -ma“ (str. 108).

Pre sve ga, na ve de ne de fi ni ci je im pli cit no tvrde da je u svrhuute mel jen ja teze uni ver za li za bil no sti ne ophod na in ter ak ci ja naj ma-nje dva moralna suda èije ver balne ek spresije sto je samo pred jed nomal ter na ti vom: da mogu biti lo giè ki kom pa ti bil ne ili, pak, ne kom pa ti -bil ne. Lo giè ki zah te vi uni ver za li za bil no sti ne bi do ti ca li po je di naè nemo ral ne su do ve (uko li ko se tak vi iole mogu do no si ti iz van iz ves nog

84

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

54FR, str. 39.

55 „... èo vekov po stu pak ne može biti prekršaj teze uni ver za li za bil no sti, prem-da ono što on go vo ri može“ (ibid., str. 33-34).

56 Ibid. str. 33.57 Ibid. str. 139.

sistema nor mi) koji ne stupaju ni u ka kav od nos s ne kim sku pom mo-ral nih su do va. Po tom, uni ver zal na (de skrip tiv na) svojstva u pred-loženim de fi ni ci ja ma uni ver za li za bil no sti ne pred stavlja ju ništa višedo dru go ime za van mo ral ne èin je ni ce u smis lu razlo ga za donošenjebilo ko jih moralnih su dova (to-i-to ne treba èin iti zbog toga-i-toga).58

Veza izmeðu moralnih su dova i razloga što se na vode nji ma u pri logje ste tak va da nužno im pli ci ra uvoðenje ne kog uni ver zal nog mo ral -nog prin cipa koji treba da se primenjuje ceteris pa ri bus. Na pri mer,ako ja, kao moralni de latnik, tvrdim da je odreðeni po stupak ispravanili pogrešan, onda sam implicitno oba vezan i na tvrdnju da je sva kidrugi po stupak re levantno sliè nog ili istog tipa, izvršen pod okol no-stima re levantno sliè nog ili istog tipa, bez ob zira na to da li iza nje gastojim ja ili neki drugi moralni de latnik, takoðe ispravan ili pogrešan.Ko naè no, pre ko kon cep ta uni ver za li za bil no sti, i kao zah te va za lo-gièkom doslednošæu i kao zah teva za razložnošæu, do kazuje se damoralno promišljanje može biti, i je ste, ra cio nal no.

He ro va teza uni ver za li za bil no sti bila je pred met mno gihoštrih po le mi ka i raznovrs nih, ne baš uvek bla go na klo nih kri ti ka. Presvega, val ja kre nuti od pret postavke, pri lièno površne, da bi ta teza,sama po sebi, mogla biti tri vijalna. Her je, meðutim, smatrao da bizai sta bilo tri vi jal no tvrdi ti uni ver za li za bil nost èi sto de skrip tiv nih, ali ne i mo ral nih su do va.59 Nai me, dok pret hodna tvrdnja sama po sebinema ni kakav do dir sa moralom, po tonja raða nedoumice u vezi s timda li se radi na prosto o lo gièkoj tezi ili, pak, o moralnom zah tevu. Jer,uko li ko je to is klju èi vo lo giè ka (for mal na, ap strakt na), od mo ral nogsadržaja ispražnje na teza, kao što to Her smatra, moglo bi se po stavitipi tan je o nje noj ko ris no sti za svrhe mo ral nog rasu ðivanja, a po tomdois ta kon sta to va ti nje na tri vi jal nost. S dru ge stra ne, nije li ta tezasup stan tiv ni mo ral ni prin cip veæ sam im tim što se radi o uni ver za li za -bil no sti „mo ral nih“ reèi? Brant je uoèio da bi in tui cio ni sta, na su protono ga što Her tvrdi, mo gao da prih va ti prin cip uni ver za li za bil no sti ada ne smatra da se taj prin cip može de dukovati iz opi sa znaè enja mo-ral nih ter mi na – on bi ga jed no stav no mo gao prih va ti ti kao samoo èi -gled nu pro po zi ci ju.60 Je dan broj Herovih kritièara smatra da je

85

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

58 „Svi mo ral ni su do vi se do no se na os no vu neèe ga o stva ri o ko joj se sudi (štoje dru gi na èin is ka zi van ja teze uni ver za li za bil no sti)“ (FR, str. 211).

59FR, str. 12.

60 Brandt (1964), str. 140.

nje go vo tre ti ran je prin ci pa uni ver za li za bil no sti isuviše ri gid no, i da umo ral nom kon tek stu nije mo guæe po vuæi di stink ci ju izmeðu lo giè ke imoralne di menzije tog prin cipa, te da Her, možda i pro tivno svo jojvol ji, veæ na sam om nor ma tiv no-neu tral nom ni vou izlaže, ili uvo dina mala vra ta, iz ves no nor ma tiv no shva tan je. Pre ma nji ho vom shva-tan ju, prin cip uni ver za li za bil no sti sam po sebi je ste „vrhov ni“ mo ral -ni prin cip,61 ili sup stan tiv ni opis ne pri stras no sti,62 ili prin cip koji usebi sadrži iz ves nu mo ral nu in tui ci ju kao an te ce dent nu mo ral nu pre-mi su.63 Her, meðutim, smatra da su to pogrešna tu maèenja, jerpreviðaju ili na merno pre laze pre ko toga da on ne predlaže da se sup -stan ci jal ni zakljuè ci iz vo de iz lo gi ke je zi ka mo ra la, jer to bi, kao i usluèa ju de duk ci je mo ral nih zakljuèa ka iz èin jen iè kih pre mi sa bilokoje vrste, si gna li zi ra lo prekršaj „Hju mo vog za ko na“ ili pra vi la prak-tièko-moralnog zaklju èivanja, koje je na tlu etiè kog mišljenja sâmHer usta novio i koje nosi njegovo ime.64 Uni ver za li za bil nost se, kaois klju èi vo lo giè ki zah tev, ne os lan ja na naše mo ral ne in tui ci je, èijisadržaj može biti va rijabilan i di namièan, veæ samo na naše, go tovoin va ri jant ne i sta tiè ne, ling vi stiè ke in tui ci je o znaè en ji ma i pra vil nojupo tre bi mo ral nih reèi. Ona obezbeðuje for mal no sla gan je (kao pri-pad ni ci odreðene kul tu re i kao go vor ni ci odreðenog je zi ka ima mo zajednièke ling vi stiè ke in tui ci je, a mo ral ne pre di ka te uglav nom upo-treblja va mo u istim znaè en ji ma), bez ob zi ra na naša sup stan ci jal nara zi laženja (možemo ima ti raznovrs ne mo ral ne in tui ci je). Iz nje samene može sle diti ništa moralno, u sva kom sluèa ju ne bez do datne,kljuè ne for mal ne teze o pres krip tiv no sti moralnih su dova. Ali èak nita kombinacija ne obezbeðuje ništa više od for mal ne ne pri stras no sti,odnosno ništa više do njen lo gièki ok vir. Primer za takvu vrstu nepri-stras no sti je ste èi tav skup Kan to vih odre ðenja ka te go riè kog im pe r a -ti va, po moæu ko jih je uni ver za li za ci ji po prvi put u isto ri ji fi lo zo fi je

86

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

61 Lycan (1969), str. 135.62 Na gel (1988), str. 102. Nejgel nije usamljen u ovom shva tanju. Ra jan (Ryan,

1964, str. 48) iz nosi pri medbe koje bi tre balo da pokažu da je razli ka izmeðu me tae-tiè kih i nor ma tiv nih shva tan ja, ima juæi u vidu nji ho ve im pli ka ci je, samo pri vid na:„Her ov prin cip se po javlju je... kao zah tev da se pre ma dru gi ma od no si mo ne pri stras-no i pra vedno, a to je sup stancijalni mo ralni zah tev. Razlog zbog ko jeg ovaj zah tevima lo gièki iz gled je taj što prav da, ili pra viènost, u jed nom smislu je ste for malno ilikon sti tu tiv no mo ral no pra vi lo. To nije mo ral no pra vi lo koje bi mo glo biti dru ga èi je...Ono je du bo ko ugraðeno u èi tav smi sao re gu li san ja živo ta po moæu pra vi la“.

63 Wetterström (1989), str. 178.64

MT, str. 16.

data opšta lo giè ka for mu la ci ja. Sup stan ci jal na ne pri stras nost, pak,zah te va do pu nu u vidu èin je ni ca (koje uklju èu ju kako èin je ni ce osve tu tako i èin je ni ce o sub jek tiv nim di s po zi ci ja ma za de lan je) na os-no vu èi jih kva li te ta bis mo mo gli da dokažemo da su mo ral ni su do vikoje do no si mo ili mo ral ni prin ci pi koje us va ja mo sadržajno ne pri -stras ni.65 Po mom mišljenju, najuspe šniji Herov argument u pri logtome da uni ver za li za bil nost pred stav lja lo giè ko svojstvo mo ral nihsu do va i da ne ote lovlju je ni ka kav sup stan ci jal ni prin cip, je ste onaj ukojem se kaže da na prekršaj tog principa rea gujemo na sko ro isti na -èin kao što reagujemo na kršenje lo gièkih prin cipa.66 Prekršaj princi-pa ne pri stras no sti ne shva ta mo kao lo giè ku grešku, veæ kao mo ral nidefekt (izuzev tamo gde se naše radnje tièu lju di do ko jih nam je sta -lo). Ali prekršaj principa kon zistencije, što je, pre ma Heru, dru go imeza tezu uni ver za li za bil no sti, ne shva ta mo kao mo ral ni de fekt, veæpre vas hod no kao lo giè ku grešku.67

Po je di ni fi lo zo fi mo ra la sma tra ju da ne po sto ji samo je dansmi sao uni ver za li za bil no sti, na èemu Her in si sti ra, veæ dva (Gi bard)ili, pak, tri smisla (Meki).68 Pošto po svo joj os nov noj in ten ci ji nisuogra nièe na na me tae tiè ki nivo mo ral nog mišljenja, ova tu maè en japot pu ni je æu izložiti na dru gom me stu, u kon tek stu razma tran ja He ro-ve mo ral ne teo ri je. Ali sada se mo ra ju spo me nu ti tri pri med be upuæe-ne nje go voj tezi uni ver za li za bil no sti, od ko jih se prva od no si naisti can je re le vant nih sliè no sti nauštrb po sto jan ja re le vant nih razli ka

kao pre sud nih fak to ra u pro ce su donošenja kon kret nih mo ral nih su-do va. Her bi od go vo rio da je for si ran je razli ka u mo ral noj ar gu men ta -ci ji, uko li ko se ne radi o de skrip tiv nim izu ze ci ma ne-par ti ku lar nevrste, u pot pu no sti bes mis le no. Niko ne može po ri ca ti taè nost (ba nal -nog) zapažanja da se u svetu ka kav je ste ni kada ne mogu pro naæi dvepotpuno iden tiène stva ri (situacije, oso be, itd). Ali isto tako niko nemože po ri ca ti èin je ni ce o po sto jan ju iz ves nih ti po va si tua ci ja i po stu -paka, za koje bi se moglo reæi da su im za jednièka ba rem neka uni ver-zal na svojstva. Pošto teza uni ver za li za bil no sti, po de fi ni ci ji, nepo èi va na razli ka ma bilo koje vrste, kri tièa ri koji va lid nost kri ter iju ma

87

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

65 Up. HC („Com ments on Na gel“), str. 249-250, kao i FR, str. 35.66

SOE, str. 22.67 Videti: Hud son (1970), str. 186.68 Gib bard (1988); Mackie (1977), str. 83-102. Pre ma Sin geru (1988, str. 147)

i Vi li jam su (Wil li ams, 1985, str. 85-86), Me ki je va kri ti ka uni ver za li za bil no sti i dal jevaži kao najveæi iza zov He ro voj po zi ci ji.

sliè no sti do vo de u pi tan je na tako ra di ka lan na èin bi va ju prinuðeni davla sti te mo ral ne prin ci pe, ako ih ima ju, na zo vu dru kèi jim ime nom (ada li bi se na razli kama sâmim mogao zas novati bilo koji prin cip ustro gom smis lu?) Ten den ci ja od ba ci van ja teze uni ver za li za bil no sti zapos le di cu može ima ti samo isprazno, èi sto im per ati vi stiè ko stanovišteda su mo ral ni su do vi lišeni de skrip tiv nog se man tiè kog svojstva. Sdru ge stra ne, iza isti can ja odreðenih oso bi na si tua ci ja (po stu pa ka, lju-di) kao moralno re levantnih, bilo da se naglašavaju sliè nosti ili razli-ke, uvek sto ji prin cipijelno mišljenje. Ili, kako Her kaže: „Odluka dase iz ves na svojstva date si tua ci je tre ti ra ju kao mo ral no re le vant na nijene za vis na od od lu ke da se na nju pri me ne iz ves ni mo ral ni prin ci pi, tj.da se o njoj do ne su iz ves ni mo ral ni su do vi. Ve li ka je greška mis li ti damože po sto ja ti mo ral no ili eva lua tiv no neu tra lan pro ces oda bi ran jare le vant nih svojsta va date si tua ci je“.69

Dru ga pri med ba je takoðe us me re na na kri ter ijum sliè no sti,ali sada u kon tek stu He ro vog ne gi ran ja, s for mal no-etiè ke taè kegledišta, bilo kak vih suštinskih razli ka izmeðu ak tualnih i hi potetiè-kih sluèa je va. Nai me, pre ma ne kim kri tièa ri ma, mo ral ni de lat ni ci bimo gli da kažu da im je sta lo je di no do ak tu al nih mo ral nih si tua ci ja (uko ji ma se nji ho vi prin ci pi, tobože, is klju èi vo uob lièa va ju), i da neoseæa ju ni kak vu oba ve zu da uzmu u ob zir izmišljene, ne po sto jeæesi tua ci je koje bi ovi ma bile sliè ne u svim re le vant nim po gle di ma.Meðutim, pre ma Heru, ono što moralno suðenje i od luèivanje uva -žava kao re le vant nu sliè nost u ak tu al nim pri li ka ma, ima isti sta tus i uhi po te tiè kim sluèa je vi ma (koji, sa svo je stra ne, nisu ništa dru go dosa stav ni deo pro ce du re za te sti ran je dos led no sti us vo je nih prin ci pa),i to zah val ju juæi lo giè kim oso bi na ma etiè kih ope ra to ra: „Ako nekokaže ’Ja tre ba u ak tualnom sluèa ju, ali neko drugi ne tre ba u iden tiè-nom hi po te tiè kom sluèaju’, ne bis mo ra zu me li koji mo ral ni prin cipon uvo di, zbog toga što moralni prin cip koji važi za aktualni sluè ajali ne i za hi potetièke sluèa jeve koji su ovom pot puno sliè ni nebismo ra èunali kao moralni prin cip, bez ob zira na to kak va su našasup stan ci jal na mo ral na shva tan ja“.70

88

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

69EET, („Re le van ce“), str. 193.

70SOE, str. 23-24. U knjizi MT (str. 114) ovaj argument je nešto dru gaèije for -

mulisan: „Ne po stoji na èin da se stvo ri neki prikladno uni verzalni prin cip koji bi sepro pi si vao za ak tu al ne sluèa je ve, a da se sliè no ne pro pi su je za ne ak tu al ne sluèa je ve,koji po svim svo jim uni ver zal nim svojstvi ma na li ku ju ak tu al nim sluèa je vi ma, a odnjih se razli ku ju je di no po ulo ga ma koje u nji ma igra ju po je di ne in di vi due. Pret post a -

Pre ma treæ oj pri med bi, even tu al na ras pro stran je nost uni ver -zal nih svojsta va nema ni ka kav uti caj na for mi ran je mo ral nih su do vakoji su zasnovani na dužno stima pre ma našim najbližima: „Na pri -mer, kaže se da mogu da imam dužno sti prema svo joj majci, koje ne -mam pre ma majci bilo ko jeg dru gog èo veka, ma ko liko bila sliè namojoj... Za te dužno sti se kaže da su moralne dužno sti os lonjene naprin ci pe koji mo ra ju da sadrže re fer en ce na in di vi due i sma tra se dase time po rièe uni ver za li za bil nost mo ral nih su do va“.71 Re la ci je „bitineèija majka“ i „biti neèi je dete“ Her, meðutim, na ziva uni ver zal nim

re la ci ja ma, i tvrdi da na ve de ni ar gu ment na sta je kao pos le di ca ne-razli ko van ja izmeðu in di vi dual nih kon stan ti (èije je navoðenje umo ral nim su do vi ma spreèe no sam im for mal nim zah te vi ma) i in di vi -dual nih va ri ja bli.72 Sudu da Z (in di vi dual na va ri ja bla) tre ba da sestara o svo joj osta reloj i one moæaloj majci, ali da nema tak vu du -žnost pre ma sliè no sto jeæ im majka ma dru gih lju di, ne sto je ni kak velo giè ke pre pre ke na nje go vom putu ka uni ver zal no prih vatl ji vomsudu. Iz toga Her iz vodi zakljuè ak da „nije pri govor tezi univerzali-zabilnosti da mogu po stojati dužno sti koje neko ima samo pre majed noj oso bi, pod us lo vom da ta oso ba može biti spe ci fi ko va na uuni ver zal no kva li ta tiv nim ili re la cio nim ter mi ni ma“.73 Os nov nafunkcija ove teze se, dakle, ne može sagledavati, kao što se mnogoputa èinilo, u svetlu nekakve sulude tendencije da se stavi veto namnogovrsne oblike partikularnih i prirodnih privrženosti.

(b) Su per ven ijen ci ja. Za teh niè ki ter min „su per ven ijen ci ja“ unašem je zi ku ne po sto ji od go va ra juæi ek vi va lent. On bi tre ba lo daoznaèa va lo giè ko svojstvo os lan jan ja pres krip tiv nog na de skrip tiv niele ment u znaè en ju mo ral nog suda, tj. za vis nost pret hodnog od po ton-jeg, tj. de ter mi ni sa nost pret hod nog po ton jim. Mo guæ nost na vo ðenjarazlo ga za mo ral ne su do ve (u ob li ku van mo ral nih èin je ni ca) jed nimde lom uka zu je na su per ven ijent ni ka rak ter mo ral nih reèi i su do va.Uopšteno go voreæi, pi tan je o su per ven ijen ci ji je ste pi tan je o od no su

89

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

vljajuæi dva sluèa ja koja se razli kuju samo po tome što u jed nom od njih in dividue A iB zau zi ma ju iz ves ne ulo ge, a da su u dru gom sluèa ju ulo ge obrnu te, sva ki uni ver zal niprincip mora da pruži iste pres kripcije za oba sluèa ja. Da bi pružio razlièite pres krip-cije za ova dva sluèa ja, prin cip bi mo rao da sadrži imena ovih in dividua i sto ga ne bibio uni ver za lan“.

71MT, str. 140.

72 Ibid. Videti i Hare (1991), str. 457.73 Hare (ibid).

izmeðu etiè kih i ne-etièkih pre dikata, tj. o od nosu izmeðu empirijskih,pri rod nih svojsta va (koje oznaèa va mo de skrip tiv nim reèi ma) i upo-tre be mo ral nih reèi.74 Pri donošenju mo ral nih su do va pre s krip tiv ni(vred nos ni) pre di ka ti se upo treblja va ju u kom bi na ci ji sa de skrip tiv -nim pre dikatima. Na primer, mogu da smatram da je odreðena vrstapostupka (moralno) ispravna zbog toga što umanjuje glad u sve tu(recimo, do brovoljni pri lozi). Ali to ne znaèi reæi da se moralnasvojstva te vrste post upka mogu iden ti fi ko va ti sa nje nim van mo ral nimsvojstvima, ili biti na njih re du ko va na, ili iz njih iz ve sti na na èin ana -lo gan lo giè koj re la ci ji pov laè en ja (taj tip veze je svo jstven je di no od-no su izmeðu mo ral nih su do va i im per ati va).75 Tu vrstu postupkamogu držati ispravnom iz ne kih dru gih razlo ga, na pri mer, zbog togašto mi nje no re dovno upražnja vanje pomaže da se oslobodim svo jihne kon tro li sa nih i nesvrsis hod nih potrošaèkih avan tu ra.

Mo ral ne reèi su su per ven ijent ne ili, kako Her do dat no kažeus va ja juæi Ro so vu (Da vid Ross) ter mi no lo gi ju, kon sek ven ci jal ne

samo u onom smislu u ko jem empirijska svojstva ne kog ob jekta(oso be, post up ka) pred stavlja ju razlog za upo tre bu tih mo ral nih reèi.Reè „do bro“ je su per ven ijent na ili kon sek ven ci jal na zbog toga što jelogièki ne moguæe reæi da je Buda bio do bar èo vek, dok dru ge oso bekoje su se ponašale po put nje ga (na primer, Mojsi je i Sve ti Sava, koji su se, sliè no Budi, odre kli svo jih „kral jevskih“ pri vi le gi ja za raduzvišenijeg živo ta) nisu bile do bri lju di.76 Oprav da va juæi svoj vred-nosni sud o tim lju dima, navešæemo iz vesna svojstva (vrline) na osnovu ko jih tak voj vrsti lju di pri pi su je mo do bro tu – da su mi losrd-ni, smer ni, èo ve kol ju bi vi, mu dri, požrtvo va ni, ne se biè ni, itd. Mo globi se, meðutim, tvrdi ti da je neko od tih ljudi, po red toga što ga jekrasila veæi na na vedenih vrli na, takoðe bio i okrutan, i da stoga nezas lužuje pri pi si van je pre di ka ta „do bar“.77 Džona tan Den si je u

90

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

74EET („Su pervenience“), str. 66-81; Drai (2000); Hol mes (1966).

75 O tome da veza izmeðu mo ralnih i van moralnih svojsta va, iako lo gièka, nije re la ci ja pov laè en ja, vi de ti LM, str. 94, OP („Im per ati ves, Pres crip tions, and their Lo-gic“), str. 52, kao i Hol mes (1966), str. 116. Živan La zoviæ (1994, str. 16, fn. 1) na su -ma ran na èin izlaže po en tu He ro vog tret ma na pojma su per ven ijen ci je: „Krajnjapret post av ka koju ide ja o su per ven ijen ci ji izražava je ste da svojstva èiji sta tus njo meželi mo da ob jas ni mo ne leb de sas vim slo bodno od pri rodnih svojsta va, nego su saovi ma nužno po ve za na“ (pod vu kao A. D.).

76 Up. LM, str. 131, 145.77 Vi de ti: Dan cy (1981).

svojoj kri ti ci He ro vog shva tan ja su per ven ijen ci je iz neo ar gu ment danije sluè aj da tamo gde imam oprav dane razlo ge da ne kog èo vekanazovem do brim zato što ima svojstva ABC, imam pod jednakoopravdane razlo ge da sva kog dru gog èo veka koji ima svojstva ABCna zo vem do brim.78 Ipak, nje mu je pro maklo da Her, za pravo, isto tokaže u svom pri meru gru pe rat nih dru gova, gde je dan od njih zaležena gra natu kako bi spa sao što više živo ta, po kazujuæi svo jim po -žrtvovanjem da je u iz vesnom smislu bol ji èo vek od osta lih vojni ka;ali isto tako bi se moglo reæi da su oni bili pošteniji, i stoga u ne komdru gom smis lu bol ji lju di od nje ga, po gotovu uko liko je meðu nji ma,uprkos svo joj hra bro sti, važio kao èo vek izo paèe nog ka rak te ra(usled toga što je, recimo, vo leo da ih pot krada).79 To sugeriše da su -per ven ijent ni ili kon sek ven ci jal ni ka rak ter mo ral nih reèi može va ri -rati u za visnosti od kon teksta. Ne može se tvrditi da su sve vrstepostupaka koje mogu umanjiti glad u sve tu moralno ispravne – naprimer, graðanski rat u ne koj siromašnoj zemlji mogao bi drastiènoda umanji broj njenih gladnih žitelja tako što bi ih jednostavnoistrebio. No, nema nikakve sumnje da je upotreba moralnih reèi uneku ruku determinisana empirijskim svojstvima, bez èijeg prisu-stva ne bismo ni izgovarali te reèi.

Po ne kad se stièe pogrešan uti sak da Her uni ver za li za bil nostiz jed naèa va sa su per ven ijen ci jom, ili da izmeðu njih ne pra vi do-voljnu jas nu razli ku, bu duæi da se u objašnjenju oba ova logièkasvojstva po zi va na pred me te vred nos nih su do va koji bi tre ba lo dapredstavljaju razlo ge za nji hovo donošenje. Meðutim, teza o uni ver-za li za bil no sti, za razli ku od one o su per ven ijen ci ji, po kri va op seg„ap strakt ni jih“ vred nos nih su do va. Na pri mer, uko li ko se kaže „Ðin-ðiæevi post upci su bili ispravni zato što su ubrza vali naše prikljuèe-nje Evro pi“, isprav nost je ovde su per ven ijent na (uko li ko bi tajrazlog oba ve zi vao i nje go ve nas led ni ke da sliè no po stu pa ju), ali ne iuni ver za li za bil na, zbog toga što par ti ku lar ne oso bi ne na ve de nograzlo ga i pri sust vo sin gu la ri te ta u ob li ku liè nog ime na spreèa va ju daovaj sud bude pod ložan uni ver za li za ci ji. Dru gim reèi ma, „nužni idovoljni us lovi za su pervenijenciju su ovde ispunjeni, ali ne i oni zauni ver za li za bil nost“.80 Dok je uni verzalni moralni sud u isti mah i

91

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

78 Ibid, str. 377.79 Up. FR, str. 154-155.80 Hud son (1970), str. 183.

uni ver za li za bi lan i su per ven ijen tan, sin gu lar ni mo ral ni sud možeima ti je di no po ton ju oso bi nu. S dru ge stra ne, dok pres krip tiv ne crtemo ral nih su do va za vi se od iz ves nih de skrip tiv nih ka rak ter isti ka, po-ton je su sa mo post avlja juæe i ne-su per ven ijent ne: od go vor na pre-skrip tiv no pi tan je „Šta je do bro u sve tim lju di ma?“ izis ki vaæepo min jan je ili na bra jan je nji ho vih pri rod nih svojsta va (vrli na), i sto-ga neæe gla si ti „Upra vo nji ho va do bro ta“; ali od go vor na èi sto de-skriptivno pi tanje „Šta je zel eno u toj knji zi?“ može gla siti „Upravonje na zel enost“.81 Iz toga jasno sle di da se izmeðu ova dva lo gièkasvojstva ne može sta viti ni kakav znak jed nakosti. Ako se za uni ver-za li za bil nost može reæi da pred stavlja prvo glav no logièko svojstvomoralnih sudova, supervenijencija bi važila kao njihovo prvo spo-

red no logièko svojstvo.(c) Pres krip tiv nost. Pres krip tiv no se man tiè ko svojstvo, kao

kljuè ni kon sti tu ent pres krip tiv nog je zi ka, istov re me no determiniše inje go ve ver bal ne funk ci je (pro pi si van je, sa ve to van je, pre po ru èi va -nje ili osuðivanje kao cen tralne i ti piène per formanse) i nje gove prak -tiè ne svrhe (ru ko vo di laè ke, upravljaè ke, re gu la tors ke). Tako sepo ka zu je da su pres krip ci je (koje go vo re kak ve stva ri tre ba ili ne tre-ba da budu), vitgenštajnovski reèe no, razlièita vrsta je zièke igre oddes krip ci ja (koje go vo re kak ve stva ri jesu).82 Ali u èemu bi se, onda,sa sto ja la spe ci fiè na razli ka izmeðu pres krip tiv nog se man tiè kog ipres krip tiv nog lo giè kog svojstva? Kao što smo vi deli, za obiè ne sin -gularne imperative moglo bi se reæi da su po svom znaè enju èi sto

pres krip tiv ni. Za razli ku od njih, nor ma ti vi su kom pleks ni je ureðenamešavina pres krip tiv nih i de skrip tiv nih ele me na ta, tako da ne pred-stavlja ju ni èi sto pres krip tiv ne ni èi sto de skrip tiv ne su do ve. Ali zarazli ku od nor ma ti va, obiè an sin gu lar ni im per ativ za so bom ne po-vlaèi neki dru gi im per ativ. Da kle, objašnjenje pres krip tiv nog lo giè -kog svojstva tre ba lo bi tražiti u ana li zi lo giè ke re la ci je povlaèenja.

Pre ma Heru, „pres krip tiv nost“ je al ter na tiv no ime za re la ci jupovlaèenja, i ono se shvata kao dru go glav no lo gièko svojstvo nor-ma tiv nih is ka za, po go to vu onih koji sadrže fun da men tal ni etiè kiope ra tor „tre ba“.83 Tek kao udružena sa univerzalizabilnošæu, pre -

92

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

81 Up. ibid.82 „In dikativna reèe nica se upo trebljava da se ne kome kaže da nešto je ste sluè -

aj, a im perativna... da nešto uèi ni sluèa jem“ (LM, str. 5).83 Up. FR, str. 219.

skrip tiv nost po sta je in di ka tor da se radi o nor ma tiv nim „tre ba“-su-do vi ma. Možemo us vo ji ti, prih va ti ti i izmišljati razne pro pi se, ali dabi oni po sta li mo ral ni pro pi si, mo ra mo ispu ni ti zah te ve kak ve post a -vlja teza uni ver za li za bil no sti. He ro vo naglašavanje ulo ge ovih for-mal no-lo giè kih svojsta va pri for mi ran ju va lid nih nor ma ti va je, usuštini, od jek ili re de fi ni san je Kan to vog uè en ja o mo ral nim za ko ni -ma kao uni ver za li zo va nim mak si ma ma.84

Her nudi ne ko li ko for mal no-etiè kih opi sa lo giè kog svojstvapres krip tiv no sti. U MT (str. 21), ona se shva ta kao oso bina koja je na -ro èi to svojstve na „tre ba“-is ka zi ma, i koja je od go vor na za to što iznji ho ve mo ral ne upo tre be, uz odreðene pre dus lo ve na stra ni de lat ni -ka, uvek proi zi la ze od go va ra juæi im per ati vi. Ti pre dus lo vi su: (i) ra-zu me van je znaè en ja i adek vat na upo tre ba reèi „tre ba“ i (ii) sprem nost da se is kre no pri sta je na pro is ho deæe za po ve sti. Od pre dus lo va (i)može se od stupati u onoj meri u ko joj po stoje razne van moralne upo -trebe te reèi. Od pre duslova (ii) može se od stupati iz razlièi tih razlo gai svrha, ali to onda signalizira (svesno ili nes vesno, ak tivno ili pa siv-no) odu sta jan je od uèešæa u mo ral nom živo tu. Lo giè ka pos le di capres krip tiv no sti (mo ral ne upo tre be ope ra to ra „tre ba“) je ste tak va danema smis la nešto is kre no uni ver zal no pro pi sa ti, a onda ne po stu pi tipo tak voj preskripciji. Ili, kako Her na dru gom mestu kaže, preskrip-tiv nost nas „pri mo ra va da tra ga mo za prin ci pi ma ko jih se is kre nomožemo pridržava ti“, a uni ver za li za bil nost „in si sti ra da bi ovi zai statre ba lo da budu mo ral ni prin ci pi a ne ad hoc od lu ke opor tu ni ste“.85

Biti is kren u ovom smislu, po Heru, ne znaèi ništa dru go do biti moralno mo ti vi san. On, nai me, prih va ta in ter na li stiè ko etiè ko sta-novište, po ko jem is kre no go vor en je da nešto tre ba uèin iti po dra zu -meva motivaciju ili hten je da se to uèi ni.86 Su protno stanovište jeek ster na li stiè ko, po ko jem se mo ral ni sud može prih va ti ti ne za vis nood po se do van ja odreðene mo ti va ci je. Poi man je hten ja kao „pres krip-

93

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

84 „Uko li ko ne možemo da uni ver za li zu je mo pres krip ci ju, ona ne može da po-stane ’treba’„ (ibid. str. 90). U ovom pod-odeljku skreæ em pažnju na još neke iz razitokan ti jans ke crte He ro ve fi lo zo fi je mo ra la.

85FR, str. 47.

86 Vi de ti: OP („In ternalism and Ex ternalism in Et hics“), str. 97, kao i HC

(„Comments on Na gel“), str. 252. O tome da se me taetièki nivo bavi samo for mom, ane sadržajem pres kripcija, te da sto ga „for malno etiè ko mišljenje nije u stan ju da pra -vi razli ku izmeðu mo tiva koje je do bro ili loše ima ti“, vi deti: EET („Uti li taria nismand Vi ca rio us Af fects“), str. 243.

tiv ne spo sob no sti“87 um no go me je pa ra lel no Kan to vom shva tan ju èiste i ra cio nal ne vol je kao iz vo ra dra go voljnog, au to nom nog, od me-ha niè ko-pri rod ne uz roè no sti osloboðenog, od lu èi van ja mo ral nih de-latnika. Mo glo bi se reæi da tek kau zalitet kao slo boda daje smisaopres krip tiv nim je ziè kim igra ma. A zah tev za uni ver za li za ci jom sta-vlja veto na one singularne preskripcije koje se ne mogu uni verzalnohte ti. Na dal je, pod „pri sta jan jem na im per ativ“ Her ne po dra zu me vasamo puko psihološko stanje, veæ i izvoðenje neke vrste go vornog iliprak tiè nog èina.88 Pošto su mo ral ni prin ci pi vrsta ru ko vo deæ ih naèe la, nji ho vo prih va tan je i pri sta jan je na ono što iz njih sle di zah te va kon-zi stent no prak tiè no ponašanje, pre nego kon zi stent no men tal no odo-bravanje. U tom smislu, Kan tov po jam hten ja se tretira samo kao„gru bi ek vi va lent pri sta jan ja na im per ativ“.89

U ogle du „Foun da tio nal ism and Co he ren tism in Et hics“, Hertvrdi da je moralni sud preskriptivan ako i samo ako za so bom po -vlaèi ba rem je dan imperativ, na koji je oba vezan sva ko kome ta pre -skripcija nalaže da dela, uz us lov da na nju (do brovoljno) pristaje.Lo giè ka re la ci ja pov laè en ja ovde se tu maèi na sle deæi na èin: „Go-vor ni èin p pov laèi go vor ni èin q ako i samo ako je p lo giè ki in kon zi -sten tan sa ne ga ci jom q; sva ko ko potvrðuje p ali ne gira q, pro tiv reèisebi“.90 Da kle, pred ložene va ri ja ci je u de fi ni san ju pres krip tiv no sti uter mi ni ma re la ci je pov laè en ja na sto je da dokažu nužnost lo giè kidos led nog go vor en ja i po stu pan ja kako bi se sa sigurnošæu usta no vi -lo da je reè o ak tiv no sti ma mo ral nog ka rak te ra. Uko li ko se ne pri-hvati teza da je preskriptivnost lo gièko svojstvo moralnih reèi isu do va, onda se èi ta vo He ro vo in si sti ran je na lo gi ci mo ral nog je zi kai èitava njegova etièka teorija (koja je na toj logici izgraðena) moguodbaciti kao jedan zanimljiv, ali zaludan poduhvat.

(d) Nadvla da van je. Pre ma Heru, svi nor ma tiv no-vred nos nisu do vi, a ne samo kla sa mo ral nih su do va, po se du ju svojstva uni ver -za li za bil no sti i pres krip tiv no sti.91 Na pri mer, ne može se po reæi da su „za nats ke“ nor me umet niè kih de lat no sti i pro pi si vaè ke i pod ložneuni ver za li za ci ji („Sva ki književnik tre ba brižlji vo da ob li ku je sva ku

94

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

87SOE, str. 130.

88OP („Some Sub atomic Par ticles of Lo gic“), str. 32.

89FR, str. 34.

90OP, str. 118.

91MT, str. 53.

svo ju reèe ni cu“). Ali sas vim je lo giè no pret po sta vi ti da mo ral niprin ci pi uzi ma ju prei mu æst vo nad svim dru gim mo du si ma ru ko vo -deæ eg de lan ja.92 Oni su jav ni i tièu se svih lju di, trans cendirajuæi inad jaèa va juæi nor me par ti ku lar nih pro fe si ja bilo koje vrste. Sto gaHer sma tra da na ro èi to lo giè ko svojstvo mo ral nih su do va, koje ihstavlja u povlašæeniji, su per ior ni ji ili au to ri ta tiv ni ji položaj u od no su na osta la nor ma tiv na naèe la (po go to vu tamo gde po sto ji mo guæ nostnji ho vog netr pel ji vog meðudejstva), zas lužuje na ziv „nadvla da va -nje“.93 Ako su svojstva uni ver za li za bil no sti i pres krip tiv no sti in di -katori da je reè o široj kla si nor mativnih su dova, onda je prisustvosvojstva nadvla davanja znak da se radi o užoj klasi moralnih su dova.Moralni su dovi, da kle, mogu sažeto da se definišu kao uni verzalneili uni ver za li za bil ne pres krip ci je, dozvo le ili za bra ne sa nadvla da va -juæ om sna gom.94 Pa ipak, svojstvo nadvla davanja može imati samosta tus dru gog spo red nog svojstva, bu duæi da Her veru je da su dvaglav na lo giè ka svojstva (ili dve kar di nal ne oso bi ne) mo ral nih reèi isu do va sas vim do voljna kako bi se obezbe di la for mal na os no va zakon strui san je nor ma tiv nog mo ral nog rasuðivanja.95

5. Ka adekvatnoj etièkoj teoriji

Kla si fi ka ci ja etiè kih teo ri ja. Her tvrdi da je nje gov model etiè -ke teo ri je je di ni koji u pot pu no sti zas lužuje na ziv adek vat nog mo de -

la. On pred laže iz ves nu tak si no mi ju, kla si fi ka ci ju ili ti po lo gi ju etiè-kih teo rija kako bi ilu strovao i oprav dao svo ju ten dencioznu tvrdnju.Teo ri je koje pri pa da ju tom tak si no mijskom pro sto ru po se du ju ele-mente koje ula ze u sa stav i program zamišljenog adekvatnog modela.Meðutim, one po se du ju i ele men te koje bi tre ba lo trajno od stra ni tikao pogrešne. Sla bo sti sva ke teo ri je mog le bi se re du ko va ti nji ho vommeðusobnom kom bi na ci jom. Spoj nji ho vih „zdra vih“ ele me na ta

95

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

92 Up. Ge wirth (1978), str. 1. 93

FR, str. 168; MT, str. 24. Mo guænost (ili nužnost) da moralni su dovi budunadvla da ni po sto ji samo uko li ko se su ko be sa ne kim dru gim mo ral nim su do vi ma.

94 „... mo ral ne pres krip ci je nisu pres krip tiv ne samo un utar neke ogra nièe neobla sti... veæ nadvla da va juæe pres kriptivne za èi tavo naše ponašanje“ (ERE, „Ap -pendix: Re joinder to G. J. Warnock“, str. 174); vi deti i EPhM („The Argument fromRe cei ved Opi nion“), str. 125.

95MT, str. 54.

formirao bi jed nu hi brid nu, ali pa ra dig ma tiè nu i kom plet nu teo ri ju.To je ono što Her èini: sin te ti zu je val ja ne kom po nen te (uvi de) kon ku -ren tskih (nea dek vat nih) etiè kih shva tan ja u jed nu èvrs tu, ko her ent nui eklek tiè ku dok tri nu pod ime nom uni ver zal ni pre s krip ti vi zam, èijesmo glav ne ka rak ter isti ke opi sa li u pret hod nim odeljci ma.

Postoje dva os novna tipa etiè kih stanovišta iz ko jih proistièusve daljnje po de le, tj. raè van ja i gra nan ja un utar date tak si no mi je: re-duk cio ni stiè ko (etiè ki de skrip ti vi zam) i ne-re duk cio ni stiè ko (etiè kine des krip ti vi zam). Ukrat ko i uopšteno reèe no, de skrip ti vi zam jeshva tan je o mo ral nim is ka zi ma kao vrsti èin jen iè nih is ka za u ko ji made skrip tiv no se man tiè ko svojstvo u pot pu no sti iscrplju je nji ho voznaè en je, a ne des krip ti vi zam shva tan je po ko jem je znaè en je mo ral -nih is kaza nes vodivo na to svojstvo. Her je, služeæi se jed nom Osti-no vom sin tag mom, re duk cio ni stiè ka preg nuæa u obla sti ana li zepri ro de mo ral nih is ka za imen ovao kao èin jen je „de skrip ti vi stiè kegreške“.96 De skrip ti vi stiè ke teo ri je mogu se po de li ti na na tu ra li stiè ke i in tui cio ni stiè ke. Un utar na tu raliz ma po sto ji daljnja pot po de la naob jek ti vi stiè ki i sub jek ti vi stiè ki. Her veru je da je pred ložena kla si fi -ka ci ja de skrip ti vi stiè kih teo ri ja kom plet na, tj. iscrp na. S dru ge stra ne, ne des krip ti vi stiè ke teo ri je mogu se po de li ti na emo ti vi zam (ira cio na -li stiè ka vrsta ne des krip ti viz ma) i ra cio na li stiè ki ne des krip ti vi zam.Un utar pos lednje na ve de nog po sto ji daljnja pot po de la na uni ver zal ni pres krip ti vi zam i teo ri ju x.97 Her, doduše, ne upo trebljava ovu pos -lednju sin tag mu, veæ un utar svo je ti po lo gi je na pro sto ostavlja pra zan,nei men ovan pro stor. Iz raz po tièe od De re ka Par fi ta, a upo treblja va seu kon tek stu tra gan ja za za do vol ja va juæ im opi som pro ble ma bla go -stanja, pri èemu tre ba da oznaèa va nedovršenu, ot vorenu teo riju kojaje na mno gim pod ni voi ma pod ložna re de fi ni san ju, ko rek ci ja ma, prei-naè en ju, poboljšanju.98 Pošto Her ne smatra da njegova sopstvenateorija pred stavlja poslednju reè u eti ci, on ne od bacuje ni moguænostda bu duæe ge ner aci je etièa ra razvi ju teo ri ju ko jom bi se oko nèa la kla-si fi ka ci ja un utar ne des krip ti vi stiè kih teo ri ja. Sto ga sam mišljenja daje oprav da no i pri klad no po zajmi ti od Par fi ta na ve de ni iz raz kako bise imenovala naznaèena moguænost.

96

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

96 Up. Ostin (1980), str. 171; MT, str. 67; SOE, str. 48; EMC („Des crip ti vism“),str. 55-75; EET („A Re duc tio ad Ap sur dum of Des criptivism“), str. 113-130.

97 Vi de ti gra fi kon u: SOE, str. 42. 98 Par fit (1984), str. 366 i dal je.

Pred ložena tak si no mi ja os lan ja se pre na se man tiè ke, nego naontološke ili epistemološke di stink ci je izmeðu ti po va etiè kih teo ri ja. Ontološka di stink ci ja bi su ge ri sa la da u ran gi ran ju tre ba kre nu ti odpara reali zam-an ti reali zam. Etiè ki reali zam je shva tan je po ko jemmo ral ni kva li te ti (pra ved no sti, pogrešnosti, itd.) po sto je ne ka ko inre rum na tu ra, tako da bi iz vestan po stupak bio pra vedan uko liko biko re spon di rao ne kom ob jek tiv no opažlji vom kva li te tu pra ved no sti,a an ti reali zam shva tan je koje ne gi ra po sto jan je tak vih kva li te ta kaougraðenih u „fabriku sve ta“.99 Her, meðutim, smatra da se fi lozofi-jom mo ra la možemo ba vi ti bez upli tan ja u on to lo gi ju, jer je onto lo -ške pro bleme moguæe rešavati skre tanjem pažnje na reèi u ko jima suoni post avljeni. Po nje mu, ontološki spor se uvek preo kreæe u poj -movni spor, i nema na èina da se utvrdi „da li u pri rodi stva ri zai stapostoje moralne èin jenice ili moralna svojstva, a da se taj spor neprevede u spor o tome kako moralne reèi zadobijaju svo ja znaè e-nja“.100 Kao ilu stracija ove teze može da pos luži nje gova ra sprava saMe ki jem o mo guæ no sti po sto jan ja ob jek tiv nih pres krip ci ja. Meki je,kao an ti rea li sta i mo ral ni skep tik, sma trao da su za stup ni ci etiè kogrealiz ma žrtve tzv. „èin jen iè ke“ ili „ob jek ti vi stiè ke“ greške. Oni,nai me, veru ju da se po moæu mo ral nih reèi oznaèa va ju iz ves na mo-ral na svojstva po stu pa ka, u isti mah i ob jek tiv na (èin jen iè na) i pre s -krip tiv na, koja služe kao ga rant isti ni to sti naših mo ral nih su do va.„Èinjenièka greška“ se sa stoji u tome što se tim post upcima pri pisu-ju ob jek tiv na pres krip tiv na svojstva koja oni za pra vo ne ma ju.101 Lo -gi ka etiè kog realiz ma je, pre ma Me ki ju, sle deæa: po stu pak je okru tan (pri rod na èin je ni ca); da kle, on je nei spra van (mo ral na èin je ni ca);izmeðu pri rod ne èin je ni ce okrut no sti i mo ral ne èin je ni ce nei sprav-no sti po sto ji ob jek tiv no-kau zal na re la ci ja koja au to mats ki pro pi su jene-èinjenje tak ve vrste post upka. Ali u svetu ne po stoji nešto po put„moralnih èin jenica“. S tim u vezi, Her æe reæi nešto što bi i Mekimogao da potpiše: „Da bis mo izložili racionalnost moralnog mišlje-nja, nije nužno da pretpostavimo da po stoje bilo koje specifièno mo-ral ne èin je ni ce koje do pun ju ju obiè ne èin je ni ce“.102 Meðutim, ono

97

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

99 Up. EET („On tology in Et hics“), str. 84. Sin tagma „fa brika sve ta“ je, za pra-vo, Me kijeva (Mac kie, 1977, str. 23).

100SOE, str. 45.

101 Ovo je suština tzv. „ar gu men ta na os no vu neo biè no sti“ (ar gu ment fromquerness) (upor. Mac kie, ibid. str. 38-42).

102MT, str. 217.

što Meki na ziva èin jenièkom greškom, Her æe prei naèiti u „pod mu-kliju“ pojmovnu grešku. Kada se bi ra dilo samo o pret hodnoj, ona binas ob man ji va la ono li ko dugo ko li ko nas ob man ju ju puke op tiè kevar ke.103 Videli smo da je dino de skriptivna svojstva mogu biti na -zva na èin jen iè nim u stro gom smis lu. Go vor ni èin ovi pro pi si van ja,da kle, niti opi su ju nešto, niti pri pi su ju neèe mu bilo kak va ma ter ijal-na svojstva. Mis li ti obrnu to je ste re zul tat pojmov ne, a ne èin jen iè kegreške. Pres krip ci je su vrsta im per ati va, a ne èin je ni ca. Uprkostome, one mogu biti ob jektivne, jer ob jektivnost nije isto što i èin jen-iè nost. Mo ral nu ob jek tiv nost ne obezbeðuju èin je ni ce (koje su kon-tin gent ne), veæ pres krip ci je na koje se, uko li ko su zas no va ne nakul tu ral no in va ri jant noj lo gi ci mo ral nih pojmo va, ra cio nal no i uni-ver zal no može pri sta ti: „Pod ’objektivnošæu’ ne po dra zu me vam’korespondenciju sa èinjenicama’... veæ pre ’nešto sa èime se sva kira cio nal ni mis li lac koji pozna je van mo ral ne èin je ni ce mora slo ži -ti’“.104 Pres krip ci je, da kle, po sta ju ob jek tiv ne uko li ko iza zo vu opštesla gan je meðu ra cio nal nim mo ral nim de lat ni ci ma.

Epistemološka di stink ci ja zas no va na na paru ko gni ti vi zam--an ti ko gni ti vi zam, uprkos He ro vim re zer va ma, ot klo ni ma i po do -zren ji ma, ne ret ko pred stavlja polazišnu os no vu u razno raznim kla si -fi ka ci ja ma etiè kih teo ri ja. In ter esant no je da iz ove epi ste mo loškedi stink ci je proi zi la ze da le ko bo ga ti ja ran gi ran ja nego iz He ro vepojmov ne di stink ci je zas no va ne na paru de skrip ti vi zam-ne des krip ti -vi zam.105 Pre ma nje go vom uver en ju, di ho to mi ja ko gni ti vi zam-an ti -ko gni ti vi zam je u najman ju ruku ne pre ciz na, jer stva ra neke po grešnesu ge sti je: nai me, iz eti mo lo gi je tih ter mi na sle di lo bi da je ko gni ti vi -sta onaj koji sma tra, na su prot an ti ko gni ti vi sti (kako Hera èe sto na zi -vaju nje govi kri tièari i tu maèi), da se može pozna va ti isti nos navrednost moralnih is kaza, te da je samo tak vom tipu teo retièara stalodo ra cio nal nog promišljanja o mo ral nim pi tan ji ma.106 Ali to ondauno si za bu nu, jer pri sust vo de skrip tiv nog se man tiè kog svoj stva unor ma tiv nim su do vi ma dozvol ja va za stup ni ku pres krip ti viz ma da ujednom ogra nièenom smislu kaže kako se tak vi su dovi, za razliku od

98

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

103 Ibid. str 82.104

SOE, str. 134. Videti i OP („Ob jec ti ve Pres crip tions“), str. 1-18.105 Je dan pri mer za to je Sav re me na meta-eti ka Sve to za ra Sto ja no viæa.106 Up. EET („Some Con fu sions about Sub jec ti vi ty“, str. 18, „On to lo gy in Et-

hics“, str. 96); OP („Phi lipa Foot on Sub jectivism“, str. 87); SOE, str. 56-57.

im per ati va ko ji ma to svojstvo ne do sta je, od li ku ju isti ni tošæu ililažnošæu. Osim toga, èak i kao an tikognitivisti mi možemo zna ti datre ba da po stu pi mo na iz ve stan na èin. Da kle, u svrhu zao bi laženjaspu ta va juæ ih teo rijskih kom pli ka ci ja, se man tiè ka di stin k ci ja tre ba dabude je di na neo spor na polazišna os no va me ta e tiè kih ti po lo gi ja.

Us lo vi za adek vat nu etiè ku teo ri ju. Pri isticanju razli ka izme-ðu de skrip ti viz ma i ne des krip ti viz ma Her se, izmeðu osta log, po zi va i na po jam isti nos nih us lo va (isti nos nih vred no sti). Uo bièa je na de fi -ni ci ja tog pojma je sle deæa: isti nos ni us lo vi is ka za p i q jesu us lovipod ko ji ma p i q opi suju šta je sluèaj, pri èemu se is kazi defi nišu kaogovorni èin ovi koji mogu biti ist initi ili lažni. Is kaz p je isti nit ako isamo ako je sluè aj da p (is kaz „Aleks andar nosi naoèa re“ je istinitako i samo ako Aleksandar nosi naoèa re). Da kle, obiè ni èin jenièkiis ka zi svo je znaè en je u pot pu no sti do bi ja ju od svo jih isti nos nih us lo -va. Obiè ni im per ativ ni is ka zi, meðutim, svo je znaè en je ni ma lo nedu gu ju isti nos nim us lo vi ma, jer oni i ne ma ju ni kak ve isti nos ne us lo -ve. Ali to ih ne spreèava da budu smisleni go vorni èin ovi, uprkostome što ne mogu biti ist initi ili lažni. Nji hova smislenost ogle da se u nji ho voj per for ma tiv noj funk ci ji. Iako mo ral ni is ka zi pred stavlja juos obe nu se man tiè ku mešavinu de skrip tiv nog i pres krip tiv nog znaè-en ja, koje kao tak vo iz mièe pri nu da ma isti nos nih us lo va i one mo-guæa va „fik si ran je isti nos ne vred no sti is ka za“,107 sa s vim je po des nonazva ti ih de skrip tiv nim is ka zi ma u sla bom smislu, tj. u onom smi-slu u ko jem je nji hovo znaè enje samo de limièno odreðeno istino-snim us lo vi ma: dok de skrip ti vi sta sma tra da se znaè en je mo ral nogis ka za u pot pu no sti mora pro me ni ti uko li ko se pro me ne nje go vi isti-nos ni us lo vi, ne des krip ti vi sta sma tra da je mo guæe da is kaz pri tak-voj pro me ni zadrži isto pro pi si vaè ko znaè en je.108

Her, meðutim, izdva ja je dan sas vim dru gaèiji niz (li stu, spi -sak) uslova koje etiè ka teo rija mora da ispuni kako bi mogla da sena zo ve adek vat nom. Ti us lo vi, u stva ri, ne pret ho de de fi ni san juadekvatne etiè ke teo rije, veæ ih Her iz vodi, premda to ne kaže, iz ko -naè no de fi ni sa nog ob li ka i pre ciz no zaok ružene struk tu re uni ver zal-nog pres krip ti viz ma. To su, re dom, (1) neu tral nost, (2) prak tiè nost,(3) in kom pa ti bil nost, (4) lo giè nost i (5) obrazložlji vost. Nji ma se do-daje još je dan, prak tièki us lov (koji ne treba brka ti sa drugim,

99

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

107 Ba biæ (1991), str. 283.108

SOE, str. 52.

teorijskim us lo vom prak tiè no sti) – (6) us lov usklaðenosti.109 Her bez ikak vog uste zan ja tvrdi da nje go va sopstve na teo ri ja za do vol ja vasve na vedene uslove i da je, sledstveno tome, najadekvatnija etièkateorija koja je do sada razvijena.

Us lov neu tral no sti za bran ju je da se u teo ri ju pro kri ju mèa resup stan ci jal na mo ral na shva tan ja; dru gim reèi ma, adek vat na etiè kateo ri ja mora biti lišena bilo kak vih mo ral nih sti pu la ci ja ili hi po te za.Nadalje, moralni su dovi su de fektni ako sve što za so bom pov laèe je -ste ravnodušnost; uko liko smatramo da oni sadrže je dino de skriptiv-no znaè enje, krajnji is hod biæe neka vrsta in diferentnog sta va pre ma(samo)pro pi sa nom de lan ju; meðutim, središnja od li ka mo ral nih su-dova je ste preskriptivnost u smislu spremnosti da se dela u skladu sim per ati vi ma koji iz njih sle de, tj. u smis lu za do vol ja van ja us lo va

prak tiè no sti. Pre ma us lo vu in kom pa ti bil no sti, „opis znaè enja moral-nih reèi mora biti ta kav da moralna nes laganja na koja nai lazimo zai -sta na stavlja ju da budu nes la gan ja“;110 nepoštovanje ovog uslovauz ro ku je ba na li za ci ju fe no me na mo ral nog spo ra (koji pred stavljaspi ri tus mo vens fi lo zo fi je mo ra la uopšte), od nos no nje go vo svo ðe nje na puki ver balni spor. Us lov lo giè no sti je blis ko po vezan sa prethod-nim us lo vom, i to „kao neka vrsta nje go ve ge ne rali za ci je“;111 de tek-to van je mnoštva lo giè kih re la ci ja izmeðu mo ral nih is ka za tre ba lo bida pov ratno utièe na sam ka rakter etiè ke teo rije. Us lov obrazložlji vo -

sti nalaže da se moralna nes laganja, tamo gde je to mo guæe, razrešepo moæu lo giè ke i ra cio nal ne ar gu men ta ci je; uvek tra ga mo za što bo-ljim argumentima, a najbol ji argumenti jesu oni koje možemo da pot -kre pi mo na ju verl ji vi jim razlo zi ma; po Heru, teo ri ja koja ne uspe vada za dovolji us lov lo giènosti ne može da ispu ni ni us lov obrazložlji-vo sti. Ko naè no, pre ma us lo vu usklaðenosti, adek vat na etiè ka teo ri jamora imati neku prak tiènu svrhu, tj. da makar in direktno, pre ko ana -lize moralnih reèi i su dova, omoguæi da je zik morala kao ta kavobavlja funk ci ju usklaðivanja di ver gent nih in te r e sa; kada ne bi po-sto ja li su ko bi interesa izmeðu po je di na ca (ili izme ðu èi ta vih za jed ni -ca), ne bi se javljala po treba ni za os obenim moralnim dis kursom.

100

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

109 Videti: ibid. str. 118-125, 136-137. Her iz ove li ste is kljuèuje us lov jav nosti, ko -jeg Rols, sa svo je stra ne, sma tra jed nim od os novnih us lova (upor. Džon Rols, 1998, str.129). Iz ne kih He rovih nazna ka može se zaklju èiti da bi ovaj us lov mo gao ima ti važenjekao je dan od nužnih zah teva adek vatne mo ral ne teo ri je (upor. AMP, „Pea ce“, str. 88-89).

110 Ibid. str. 119.111 Ibid. str. 120.

Her æe tvrditi da sve etiè ke dok trine iz date tak sinomije, izu -zev nje go ve (i, ver ovat no, pro jek to va ne teo ri je x), dele jed nu za jed-niè ku ka rak ter isti ku, uprkos tome što ni jed na od njih ne za do vol ja va u pot pu no sti sve za da te us lo ve i što se ne po du da ra ju sas vim u za do -vol ja van ju po je di nih us lo va – sva ka od njih go to vo neiz bežno oko-nèa va u re la ti viz mu. Pre ma nje go vom tu maè en ju, re la ti vi zam nijeetiè ka, veæ sup stan tiv na mo ral na teza sle deæ eg ob li ka: za šta godneko re kao da je pogrešno (ili ispravno), to je ste pogrešno (ili isprav-no).112 Onaj ko za stu pa re la ti vi stiè ku po zi ci ju go vo ri nam šta tre bada èin imo, a ne šta mo ral ni pojmo vi znaèe. Pos le di ca us va jan ja re la -ti viz ma je ste spreèa van je mo ral nog je zi ka da bude „’sredstvo ko-munikacije’ izmeðu lju di u razlièi tim kul turama“.113

Na tu rali zam. Pre ma ob jek ti vi stiè kom na tu raliz mu, etiè ki ope-ra to ri spa da ju u gru pu de skrip tiv nih ter mi na, te, po put ovih, samoopi su ju iz ves na pri rod na (ob jek tiv no opažlji va, em pi rijski pro verl ji -va) svojstva in her ent na ob jek ti ma ili post up ci ma što su pred met opi-sa. Ako je cvet kala jarkožute boje, nema sumnje da æe opisni is kaz„Kala je jar kožute boje“ od go va ra ti ob jek tiv nom stan ju stva ri, pre mava že æoj ling vi stiè koj kon ven ci ji o adek vat noj pri me ni de skrip tiv nogter mi na „jar kožuto“ i op ser va cijskoj ne dou mi ci po s ma traèa. Meðu-tim, etiè ki ope ra to ri, ba rem oni pri mar ni, pružaju otpor ovak voj vrstive zi va n ja za „stan je stva ri“ na os no vu toga što nji ho vo znaè en je nijefik si ra no de skrip tiv nim kri ter iju mi ma.114 Mo ral ni is kaz „Eu ta na zi jaje pogrešna“, za razliku od pret hodnog is kaza, iza ziva brojne nauène,fi lo zofs ke i žur na li stiè ke de ba te oko toga da li je po stu pak eu ta na zi jepogrešan ili, pak, ne. Ne pre gled nost tih de ba ta (su ko ba mo ral nih mi-šljenja) moguæa je samo zbog toga što „pogrešnost“ nije ni kakvo pri -rodno svojstvo ob jekata ili po stupaka, na šta je Mur još odav noskre nuo pažnju.115 Kao što je pozna to, Mur je pokušaj de finisanjamo ral nih po moæu van mo ral nih, de skrip tiv nih ter mi na nazvao „na tu -

101

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

112 Ibid. str. 79.113Ibid. str. 81. Sliè no, prem da nešto ra di kal ni je, ne des krip ti vi stiè ko shva tan je o

mo ral nom re la ti viz mu deli i Blek burn kada tvrdi da „ne po sto ji pro blem re la ti viz mazato što ne po stoji pro blem mo ralne isti ne. Pošto mo ralno shva tanje nije stvar re pre-

zen to van ja sve ta, veæ pro cen ji van ja iz bo ra, de lan ja i sta vo va u sve tu, pi ta ti se koji jestav ispravan znaèi pi tati se koji stav us vojiti ili odo briti“ (Black burn, 1999, str. 214).

114MT, str. 70.

115 Up. Mur (1998). Na os novu tzv. „argumenta ot vorenog pi tanja“ ima smis lapo sta vi ti ne-tautološko pi tan je „Da li je eu ta na zi ja pogrešna?“.

ra li stiè kom greškom“. Ali on je pre vi deo suštinsku pres krip tiv nostetièkih ope ratora, te je shod no tome smatrao da oni ukazuju na iz ve-sna ne-prirodna svojstva ob jekata ili po stupaka. Tek je Her ba ciosvet lo na nji ho vu di stink tiv nu crtu – pri mar no pro pi si vaè ku ili per-for ma tiv nu, a tek se kund ar no re fer en ci jal nu funk ci ju. Pre ma nje go -voj re de fi ni ci ji, „na tu ra li stiè ka greška“ se, izmeðu osta log, javlja ikao re zultat nepoštovanja „Hjumovog za kona“. Nai me, ona se „sa-stoji u tome što se smatra da jed na èin jenica ne može biti razlog zamoralni sud uko liko moralni sud nije iz vodljiv iz te èin jenice, sa ilibez ne kih dru gih èin jenièkih pre misa. To nije tako. Èinjenica možebiti razlog za moralni sud za svakog ko prih vata sup stancijalni mo-

ral ni prin cip iz ko jeg je, za jedno sa tom èin jenicom i dru gim van mo-ralnim pre misama, taj moralni sud iz vodljiv. Sto ga kažemo: ’On jepogrešio zato što je re zultat po stupka nje na smrt’, a kao razlog za nei -sprav nost nje go vog post up ka na vo di mo èin je ni cu da je re zul tat po-stupka nje na smrt. Ovo rasu ðivanje može biti sasvim ispravno ako zapre mi su ima mo sup stan ci jal ni mo ral ni prin cip da ne tre ba (bez ob zi ra na spe cifiènosti koje su svojstvene tom sluèa ju) da se èine post upcikoji æe izazvati da lju di umru. Ali, ne po stoji iz vodljivost moralnogsuda iz èin jen iè ne pre mi se bez in klu zi je ovog sup stan ci jal nog mo ral -nog prin ci pa u pre mi sa ma“.116 Kada bi reè „pogrešno“ bila istogsemantièkog reda kao reè „jarkožuto“, onda ne bi ni do lazilo do ra -spra ve o pro ble mu eu ta na zi je. Ob jek ti vi stiè ki na tu rali zam, pre neb re-ga van jem se man tiè kog bo gatstva etiè kih ope ra to ra pu tem nji ho ve„ob jek ti vi za ci je“ ili „de skrip ti vi za ci je“,117 niveliše razli ku izmeðuus va jan ja re la tiv no èvr s tih, od go vor ni ka ne za vis nih, ling vi stiè kihkon ven ci ja za pra vil nu upo tre bu de skrip tiv nih reèi i us va jan ja kri ter-iju ma (mo ral nih kon ven ci ja ili stan dar da) za pri me nu mo ral nih reèi,èija „pra vilna upo treba“ može biti simptom (iz raz) ne kog važeæeg ilire for ma tor s kog sup stan ci jal nog mo ral nog shva tan ja. Pre ma He ro-vom uver en ju, iz te ni ve la ci je, koja mo ral na pi tan ja èini za vis nim odling vi stiè kih, neiz bežno sle di naèe lo koje ra zot kri va samu suštinuob jek ti vi stiè ko-na tu ra li stiè ke teo ri je: „Ako razumeš znaè en je tak-ve-i-tak ve mo ral ne reèi, ne možeš po reæi tak vu-i-tak vu mo ral nutvrdnju“118 („ako razumeš šta znaèi reè ’pogrešno’, ne možeš po reæi

102

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

116MT, str. 217-218.

117 Ibid. str. 71.118

FR, str. 187.

da je po li ga mi ja pogrešna“). Her je za stup ni ke ove dok tri ne èe sto kri-ti ko vao upra vo zbog pokušaja da sup stan tiv ne mo ral ne prin ci pe iz-vuku iz znaè enja i upo treba moralnih reèi, jer se time krši us lov (1) zaiz gradnju adek vat ne etiè ke teo ri je.119 Us lov (2) ne ispun java ni jednade skrip ti vi stiè ka teo ri ja zbog ne gi ran ja do mi na ci je pres krip tiv nogele men ta u mo ral nim reèi ma i su do vi ma. Pri se ti mo se da Her tvrdi dateorija koja ne ispunjava us lov (4) ne može ispu niti ni us lov (5).120

Meðutim, više je nego oèi gledan nes klad izmeðu ove tvrdnje i He ro-vog uver en ja da sve de skrip ti vi stiè ke teo ri je pro la ze test lo giè no sti(èetvrti us lov) samim tim što su kao metaetièke teo rije usredsreðenena lo giè ku ana li zu mo ral nog je zi ka. Ova ne dos led nost uka zu je na toda je, su prot no He ro vim in ten ci ja ma, pred ložena li sta us lo va pri li è no na pe ta i ne ko her ent na. Kako god, de skrip ti vi stiè ke kon cep ci je,ukup no uzev, ne za do vol ja va ju ni us lov (6), jer nji hov re la ti vi stiè kiishod dopušta da di vergentni in teresi ostanu to što jesu.

Dok pre ma ob jek ti vi stiè kom na tu raliz mu mo ral ni is ka zi opi-su ju svet ili ot kri va ju èin je ni ce o sve tu ne za vis no od sub jek tiv nihstan ja mo ral nih de lat ni ka, pre ma sub jek ti vi stiè kom na tu raliz mu onisu, obrnu to, po znaè en ju ek vi va lent ni sub jek tiv nim sta vo vi ma odo-bra van ja ili neo do bra van ja odreðenih mo ral nih si tua ci ja ili po stu pa -ka, što je psihološka (in tro spek ti bil na) ili em pi rijska èin je ni ca (naos no vu ponašanja de lat ni ka do stup na spoljašnjem pos ma traèu). Mo-ral ni su do vi bi, onda, opi si va li naša oseæ an ja u ob li ku po zi tiv nih ilinegativnih sta vova. Ako bih neki po stupak nazvao do brim, to bi zna -èi lo da imam po zi tiv no oseæ an je pre ma nje mu. Post up ci, doduše, unama mogu izazva ti tzv. „moralna oseæ anja“, ali èin jenice o našimoseæ an ji ma i dis po zi ci ja ma pre ma iz ves nim vrsta ma po stu pa ka time

119 Holms (upor. Hol mes, 1966, str. 117) je svo jevremeno Heru upu tio primed-bu što ni ka da kon kret no ne uka zu je na ne kog teo re tièa ra koji sebe ot vor eno na zi vaob jek ti vi stiè kim na tu ra li stom u tako de fi ni sa nom smis lu. Sa po ja vom Ge vir to veknji ge Rea son and Mo ra li ty, ova pri medba pada u vodu jer au tor ne okle va da sebeupravo tako opiše (upor. Ge wirth, 1978, str. 363). Èitava nje gova teo rija o lo gièkojde ri va ci ji najvišeg mo ral nog prin ci pa (pod ime nom „prin cip ge ner iè ke kon zi sten ci -je“) iz pri ro de ljuds kog de lan ja svo ju os no vu ima u uki dan ju vred nos no-de skrip tiv ne di stink ci je na ko joj Her upor no in si sti ra.

120SOE, str. 121.

ne po sta ju ne kak ve mo ral ne èin je ni ce.121 Puka èin jenica da neštoodobravam ne èini to nužno do brim. Uko liko bi moralni su dovi biliek vi va lent ni is ka zi ma o razlièi tim men tal nim stan ji ma dvo je lju dikoji se ra zilaze u moralnim mišljenjima, ne bi bilo uza jamne in kon-zistencije i obo je bi mogli biti u pravu u po gledu ono ga što tvrde. Alipre æe biti da za stupnici tog shva tanja brka ju is kaze o psihološkimèin jen ica ma sa mo ral nim su do vi ma: „... reæi za ne ko ga da ima oseæ-anje oba veze nije isto što i reæi da on ima oba vezu... Èovek koji jeod go jen u vojniè koj po ro di ci, ali na koga je uti cao pa ci fi zam, možeispravno da kaže: ’Imam snažno oseæ anje da tre ba da se bo rim zasvoju zemlju, ali se pi tam da li zai sta tre ba to da èinim’“.122 Sâm je -ziè ki ob lik su prot stavlje nih mo ral nih su do va sas vim jas no po ka zu jeda oni ne mogu biti uza jamno kon zistentni: is kazi „To je do bro“ i„To nije do bro“, koje po vo dom iz ves nog post up ka iz go va ra ju oso besa su koblje nim mo ral nim sta vo vi ma, pro tiv reèe je dan dru gom. Her-ov zakljuè ak je da sub jek ti vi stiè ki na tu rali zam ne vodi re la ti viz mu,veæ da od nje ga po la zi: „nje gov od nos pre ma re la ti viz mu je ta kav daga èini ana li tiè ki ist in itim“.123 Nje gov smisao leži u tome „da onemo guæi mo ral na nes la gan ja za koja svi zna mo da po sto je“.124

Sub je k ti vi zam je je di ni iz niza de skrip ti vi stiè kih teo ri ja koji ne za-do vol ja va us lov (3).

In tui cio ni zam. Ako je za etiè ki na turalizam, u oba nje govava ri je te ta, ana li tiè ki isti ni to da post up ci sam im tim što ima ju van mo-ral na de skrip tiv na svojstva ima ju i iz ves na mo ral na svojstva, za etiè-ki in tui cio ni zam (ne-na tu rali zam) važi da se do te isti ni to sti do la zina sin te tiè ki i neem pi rijski na èin, i to pu tem na ro èi te spo sob no stimi ste rioznog „mo ral nog èula“ ili mo ral ne in tui ci je koja omo guæa vade tek to van je ne-pri rod nih, nes vodlji vih, tzv. sui ge ne ris svojstavapo stu pa ka na koja mo ral ne reèi re fer ira ju.125 Ako su prirodne ka rak-te r isti ke kon sti tu tiv ne ili fun da men tal ne, onda su sui ge ne ris atri bu tiili kva li te ti od pret hod nih za vis ni, tj. kon sek ven ci jal ni.126 Po in tui-

104

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

121MT, str. 217.

122LM, str. 166.

123SOE, str. 90.

124MT, str. 77.

125 Up. ibid. str. 77-78. U treæ em po glavlju ove knji ge Her sa gledava in tuicioni-zam kao razvojni stu panj de skrip ti viz ma.

126 Up. Ross (1930), str. 120-121.

cio niz mu, ako odreðeni po stu pak za do vol ja va èin jen iè ne us lo ve dase na zove okrut nim, u isti mah možemo „opa ziti“ (prepoznati, in tui-tivno ot kriti) svojstvo pogrešnosti u nje mu i, kon sekventno tome,osu di ti ga: èin jen je okrut nog post up ka konstituiše nje go vu pogre-šnost, od nos no, po ton je je uvek pos le di ca nje go vog èin jen ja. Ali tone mora biti tako. Pa rafraziraæu je dan Herov pri mer: neko bi u dru-štvu mo jih, inaèe do bro na mer nih, ko le ga mo gao okrut no („mas no“)da se našali na moj ra èun i ja da ta kav po stupak ne gativno vred nu-jem; meðutim, možda bih ipak preterao u tom ocen jivanju i sa ža lje-njem ot krio da imam manjak smisla za hu mor, uko liko bih pri metioda niko dru gi sem mene nije osu dio ta kav po stupak.127 To je razlogzbog ko jeg Her reèi po put „okrutno“ tretira kao sekundarne etiè keope ra to re: najèešæe bez premišljanja i pot pu no oprav da no osuðu je -mo ono što oznaèa va mo kao okrut no ili hva li mo i pre po ru èu je monekog koga opi sujemo kao marljivog, tako da ne oseæamo potrebuza pravljenjem razlike izmeðu deskriptivnog i preskriptivnog ka pa-citeta tih reèi. Navedeni primer, meðutim, pokazuje da èak ni tako„uèvršæeni“ moralni predikati ne podležu deskriptivnim kri terijumi-ma za pravilnu terminološku upotrebu.

Pre ma He ro vom mišljenju, in tui cio ni zam je tek jed na sup til -nija forma ili vrsta sub jektivizma. Na prvi po gled ovo je èud na izbun ju juæa in ter pre ta ci ja, bu duæi da se in tui cio ni zam naširoko poi-ma kao uè en je o ob jek tiv no sti mo ral nih isti na koje važe ne za vis nood ono ga što neko misli ili oseæa. Tako bi iz vesne vrste po stupaka(npr. kršenje obeæ anja) bile pogrešne same po sebi (pogrešnost kaointrinsièna crta kršenja obeæ anja), èak i ako bi ih neko odo bravao.Ob jek tiv ni mo ral ni prin ci pi, i po mo ni stiè kim i po plu ra li stiè kim varijantama etiè kog in tui cio niz ma, ima ju, po put ma te ma tiè kih ak-sio ma, sta tus samoo èi gled nih isti na koje ne zah te va ju dal je do ka zi -van je i oprav da van je. Meðutim, mo guæe je za mis li ti su kob izmeðudve oso be koje imaju razlièite moralne in tuicije i koje se meðusobnone slažu oko toga šta je samooèigledno. Iz tog neslaganja najve ro-vat ni je bi sle di lo uza jam no optuživan je za po se do van je lažnih in tui -ci ja, što veæ uka zu je na la ba vost teze o samoo èi gled no sti mo ral nihisti na. Dejvid Ros je svo jevre me no po nu dio jed no eli ti stiè ko (ari sto -krats ko) rešenje ovog pro ble ma. Po nje mu, vlas ni ci pouz da nih mo-ral nih in tui ci ja (uver en ja) mogu biti samo „do bro obra zo va ni“, tj.

105

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

127Vi de ti: MT, str. 73-74.

„naj bol ji“ lju di.128 Najpouz da ni je in tui ci je jesu one koje pro la ze„test re fleksije“, a koji se, po svemu su deæi, sa stoji ni u èemu dru -gom do u po zivanju na daljnje, „naprednije“ intuicije. Ako je jed naosoba u spo ru manje ili lošije obra zovana od dru ge oso be, ona trebada se odrekne svo je in tuitivne spo sobnosti kao lažne i da prih vatioèi gled no au to ri ta tiv ni je „uvi de“. Ros to, doduše, nigde ne govori,ali to je logièna posledica njegovog shvatanja. Pozivanje na autoritettuðih intuicija ne predstavlja nikakvo rešenje problema, veæ prepodriva verovanje u samu intuitivnu sposobnost moralnih delatnika.

Her, da kle, ne greši kada tvrdi da in tuicionisti upo trebljavajumetod koji je sasvim sub jektivnog ka raktera, bu duæi da se u sluèaje-vi ma mo ral nih nes la gan ja po zi va ju na is kust vo mo ral nih in tu ci ja. Isti niti mo ral ni su do vi bili bi oni koje in tui tiv na spo sob nost i in tui tiv -no is kustvo potvrðuju kao istinite, tj. oni koji su saob razni moralnimin tui ci ja ma.129 Ali, onda se smisleno mogu po staviti pi tanja: „Saob-razni èi jim mo ral nim in tui ci ja ma?“ ili „Zar nije tak va vrsta isku stvaèisto sub jektivna?“ Èinjenica je da nemaju svi lju di, èak ni u ne komho mo ge nom društvu, iste (za jed niè ke, opšte, uni ver zal ne) mo ral nein tui ci je, tako da je samo po zi van je na pouz da ne in tui ci je krajnje ne-pouz da no. Uko li ko želi mo da oprav da mo val ja nost mo ral nih in tui ci -ja koje imamo, to ne možemo uèin iti po zivajuæi se na neke dru gemo ral ne in tui ci je (jer to je pogrešna cir ku lar na pro ce du ra),130 nitiuvek i samo na kon senzus ili ek vilibrijum (na primer, ne po stoji kon -sen zus oko spor nih mo ral nih pi tan ja ab or tu sa i eu ta na zi je), niti nanji ho vu ob jek tiv nost (jer su one re la tiv ne i mogu va ri ra ti od po je din -ca do po jedinca, od društva do društva), veæ na razlo ge koje na vodi-mo u pri log nji ho ve val ja no sti.131 Mo ral ne in tui ci je obiè no uzi ma mokao date, ne kri tiè ki ih prih va ta mo i sle di mo. Ustruèa va mo se da nji-ho vu pouz da nost do vo di mo u pi tan je (sklo ni smo da ih sma tra mouroðenim, pri rod nim, ne dis ku ta bil nim, sa mo ra zuml ji vim i sa moo-prav da va juæ im), jer se po ka zu je da ih naša mo ral na oseæ an ja uglav-nom odo bra va ju, a naše svakidašnje mo ral no is kust vo uglav nompotvrðuje. Ali one su, pre, isto rijski, društveno i kul turalno uslo-

106

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

128 Ross, ibid. str. 41.129

SOE, str. 92.130 Up. MT, str. 40.131 Priè ard je, su protno Heru, sma trao da nije mo guæe na voditi tak ve razlo ge,

od nos no do ka zi va ti koje su mo ral ne in tui ci je isprav ne ili poželjne. Po nje go vomuverenju, to se „može uo èiti samo di rektno“ (Pri chard, 1968, str. 16).

vljene kao re gu la tiv ni ele men ti mo ral nog va spi tan ja i obra zo van ja,koji svo ju pot po ru na la ze u pri liè no inert nim si ste mi ma obiè ajno sti izdra vor azum ske mo ral no sti, stva ra juæi i održava juæi pri vid o vla sti -toj ne pro menlji vo sti i uni form noj ras pro stran jen osti. Her ne ospo ra -va po stojanje moralnih in tuicija; bez njih, tvrdiæe on, ne bi po stojaoni fe nomen moralnosti. Ali isto tako æe tvrdi ti da one u svo joj kva -zi-samoutemeljenosti ne mogu da pos luže kao os nova ni za adek vat-nu etiè ku teo riju ni za adek vatan moralni si stem, ili kao krajnji sud nakoji neiz bežno moramo da se po zivamo. One su nužni ele menti mo-ral nog živo ta, ali ne do voljni i pro ble ma tiè ni ele men ti ako se na nji magra di etiè ka teo ri ja. Eti ka je fi lo zofs ka dis ci pli na; fi lo zo fi ja ne priz-na je sa mo ra zuml ji vo sti; da kle, eti ka ne priz na je sa mo ra zuml ji vostmoralnih in tuicija. Ona tek na knadno može da oprav da i potvrdi nji-ho vu val ja nost, ali ne na mo ral no-in tui tiv nim os no va ma, jer bi topred stavlja lo veæ po me nu tu cir ku lar nu pro ce du ru i, na kon cu, je danne fi lo zofs ki po stu pak. Istièuæi sliè no sti izmeðu na tu ra li stiè kog sub-jek ti viz ma i in tui cio niz ma, Her zapaža da je pret hod no shva tan je,iako jed no stra no i krat ko vi do, ipak sa mos ves ni je od po ton jeg: „...su-b jek ti vi sta isprav no pre pozna je ono što in tui cio ni sta ne uspe va dapri me ti, nai me suštinski sub jek ti van ka rak ter po da ta ka na koje, pre-ma mišljenju obo jice, treba da se po zivamo kako bis mo podržalisopstve ne mo ral ne su do ve. Sub jek ti vi sta dozvol ja va da su oni na pro -sto naša sopstve na oseæ an ja ili sta vo vi. In tui cio ni sta, iako u stva rinema na šta da se po ziva sem na oseæ anja, pret postavlja da ona pred -stavlja ju ob jek tiv na svojstva u post up ci ma koje prosuðuje“.132

Emo ti vi zam. Pre ma emo ti viz mu, mo ral ni ter mi ni i su do viimaju dvos lojno znaè enje – de skriptivno i emotivno – pri èemu po -ton je ima do mi nant nu ulo gu. Pri mar na funk ci ja mo ral nih is ka za nesa sto ji se u pa siv nom opi si van ju sta vo va ili po stu pa ka, veæ pre u nji-ho voj moæi (di na miè nom ka rak te ru) da ob li ku ju ili men ja ju sta vo vei in ter ese de lat ni ka (re ci pi je na ta), tj. da ih na ve du ili ube de da po stu -pa ju na iz ve stan na èin (go vor nik izražava vla sti te sta vo ve kako biuti cao na slušaoce). Sve spe cifièno vred nosne reèi su za to vrlo po -desne, jer se upo trebljavaju u kon tekstima koji pobuðuju ljuds kaoseæanja i time stièu snažno emotivno znaè enje. Stivenson je bioprvi oštri kri tiè ar in tui cio ni sta (de skrip ti vi sta) na se man tiè kom ni-vou. Tako on kaže: „Ono što je spe cifièno za etiè ko suðenje može se

107

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

132MT, str. 77.

sa èu va ti – i to na mno go ra zuml ji vi ji na èin – ako se priz na po sto jan je emo tiv nog znaè en ja i ra zi laženja u sta vu nego li po zi van jem na nekoneprirodno svojstvo. Ne prirodna svojstva... nisu ništa više do ne vi-dljive sen ke što ih za sobom baca emotivno znaè enje“.133 Pre ma nje -go vom mišljenju, iako znaè en je etiè kih ter mi na nije is klju èi voemo tiv no, bu duæi da se uvek ve zu je za kon kret ne, prem da va ri ja bil-ne de skrip tiv ne kva li te te,134 suština moralnih su dova ne leži u nji ho-voj be zin ter es noj „ko gni tiv noj su ge stiv no sti“,135 veæ se pre izražavakroz de lat ni ko vu spo sob nost „re to riè ke su ge stiv no sti“ da pre ko evo-ci ran ja oseæ an ja (afek tiv nih stan ja) psihološki utièe na for mi ran jestavova i ponašanje re cipijenta. Sto ga ne tre ba da iznenaðuje štoemotivisti smatraju da moralno mišljenje ne može biti lo gièka i ra ci-o nal no-ar gu men ta tiv na ak tiv nost. Pre ma Heru, oni pra ve dve kom-plementarne greške. Prvo, stavljaju na poèe tak ono što do lazi nakraju: „Navesti lju de da uèi ne odreðenu stvar je ste funkcija koju im-perativi vrlo èe sto i ti pièno imaju... ali ta funk cija ne može biti upo -treblje na u objašnjenju nji ho vog znaè en ja. Ta funk ci ja je pos le di ca

njihovog znaè enja. Znaè enje je ono koje objašnjava funk ciju, a neobrnu to“.136 Pre ma tome, to što emo ti vi sti na zi va ju „emo tiv nim

108

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

133 Sti venson (1999), str. 30.134 „Na èini na koje se ’pravda’ može de finisati, a da se ne iza zove ne godovanje

leksikografa, veo ma su brojni. Oko za oko i zub za zub? Na prosto, izvršavanja ugo -vora? Ono što kralj za poveda? Ra spodela društvenog bo gatstva pre ma radu sva kogpo je din ca? Ima mo ve li ki iz bor znaè en ja, kao i slo bo du da, u ok vi ru širokih kon ven -cionalnih gra nica, izmišljamo nova znaè enja. Meðutim, to koje æemo znaè enje iz ab-ra ti nipošto nije beznaè ajno, jer to æemo znaè en je poè ast vo va ti poh val nim na zi vom.Izabrati neko znaè enje znaèi opre deliti se za neku od strana u jed nom društvenom su -kobu“ (Sti venson, 1977, str. 299).

135 Ste venson (1944), str. 78.136

SOE, str. 109. Na sliè ne argumente nai lazimo veæ u knji zi LM: „Mo ral nijezik je èe sto emo tivan, jed nostavno zbog toga što su si tuacije u ko jima se on ti piè-no upo treblja va si tua ci je koje èe sto du bo ko doživlja va mo… [ali] suštinske lo giè keosobine vred nosnih reèi mogu biti prisutne i tamo gde emocije nisu pri metno in vol-vi ra ne“ (str. 144); „Niko ne bi re kao, na sto jeæi da ob jas ni funk ci ju in di ka tiv nihreèenica, da su one pokušaji ubeðivanja ne koga da je nešto sluè aj. Isto tako ne po -stoji ni jedan razlog više da se kaže da su za povesti pokušaji ubeðivanja ilinavoðenja ne koga da uèi ni nešto;... mi najpre go vorimo ne kome šta treba da uèi ni,a po tom, ako nije sklon tome da uèi ni ono što mu kažemo, možemo za poèeti pot pu-no dru gaèiji pro ces pokušavanja da ga na vedemo da to uèi ni... Ova di stinkcija jevažna za fi lo zo fi ju mo ra la; jer su ge sti ja da se funk ci ja mo ral nih su do va sa sto ji uubeðivanju vodi, za pra vo, u teškoæu ne razli ko van ja nji ho ve funk ci je od one kojuima pro pa gan da“ (str. 13-14).

znaèenjem“ moralnih ter mina nije ništa dru go do pogrešno ime zajed nu od kon tin gent nih kon sek ven ci nji ho ve upo tre be. Iz nji ho vogshva tan ja mo gao bi se iz ve sti ap sur dan zakljuè ak da npr. za po vestkoja nije poslušana, pošto nije proiz vela oèe kivani efe kat, uopštenema ni kak vo znaè en je. Dru go, emo ti vi sti tri vi ja li zu ju samu funk ci -ju mo ral nih is ka za, kao da su is klju èi vo na men je ni ma ni pu la tiv nimsvrha ma. Kar di nal ne in ten ci je (per for man se) i di stink tiv ne funk ci jeje zi ka mo ra la su, ipak, ru ko vo di laè ke, sa ve to da vaè ke, pre po ru èi -vaè ke (reè ju, pres krip tiv ne), a tek mar gi nal no ili „ko la ter al no“ na vo -di laè ke, za vo di laè ke i ubeðivaèke. Kada tre ba da pri sta ne mo na nekimo ral ni sud in ter esu ju nas razlo zi zbog ko jih ga val ja us vo ji ti, a nepo bu de koje u nama iza zi va. Her je prih va tio emo ti vi stiè ku kri ti kude skrip ti viz ma, u isti mah od ba cu juæi emo ti vi stiè ko shva tan je o ira-cio nal no sti mo ral nog mišljenja,137 zbog toga što ono ne uspeva daza do vol ji us lo ve (4), (5) i (6).

I po red svih grešaka i za bluda koje su razmatrane etiè ke teo ri-je proiz vele, Her smatra da je sva ka od njih ot krila po neki važan ele-ment isti ni to sti o pri ro di mo ral nih su do va. Šta to on kon kret nopre u zi ma ili us va ja kao val ja no od tih, inaèe, nea dek vat nih de skrip-ti vi stiè kih kon cep ci ja i ugraðuje u svo ju sopstve nu vi zi ju adek vat nei kon zi stent ne ne des krip ti vi stiè ke teo ri je? Od ob jek ti vi stiè kog na tu -raliz ma uvid u pra vu svrhu etiè ke teo ri je: „ispi ti van je je zi ka mo ra la,moralnih pojmova i nji hove lo gike kako bi se po kazalo na koji na èinmožemo ispravno da rasuðujemo o moralnim pi tanjima“;138 ali iuvid da su mo ral ni su do vi uglav nom razložni. Od sub jek ti vi stiè kogna tu raliz ma uvid da sub jek tiv ni, in di vi dual ni ele men ti igra ju važnuulo gu u pro ce su for mi ran ja mo ral nih su do va. Od in tui cio niz ma uvi-de o ne-ana li tiè no sti mo ral nih prin ci pa, o lo giè kim svojstvi ma moral nih is ka za (npr. to da mogu pro tiv reèi ti jed ni dru gi ma), o mo-ralnim in tuicijama kao nužnim (ali za Hera, kao što smo vi deli, ne ido voljnim) kon sti tu en ti ma mo ral nog mišljenja. Od emo ti viz ma (uistoriji eti ke, pre ma He rovom mišljenju, prvi put jasno i pre cizno de -fi ni san) uvid u re duk cio ni stiè ko siromaštvo de skrip ti vi stiè ke teo ri jeo znaè en ju mo ral nih pojmo va i is ka za.139

109

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

137Vi de ti: HC („Com ments on Hud son“), str. 210, kao i EMC („Free dom of theWill“, str. 1-12; „Et hics“, str. 49-51).

138SOE, str. 126.

139 Èitav ovaj pa sus upo rediti sa ibid. str. 126-128.

Ra cio na li stiè ki ne des krip ti vi zam ili pres krip ti vi zam je, gle da -no iz He rove per spektive, imao svoj razvojni put od Sokrata, Platona,Aristotela, Hju ma, Kan ta, Mila, Sidžvika, sve do svog najsreænije definisanog ob li ka – uni ver zal nog pres krip ti viz ma.140 Su per ior nostte dok trine spremni su da priznaju èak i oni koji ne mogu sas vim da se slože sa He ro vim izvoðenjem nor ma tiv nih pos le di ca koje, po nje mu,ne mi nov no sle de iz nje nog prih vat an ja. Vi de li smo da Her tvrdi kakouni ver zal ni pres krip ti vi zam, opi su juæi for mal na svojstva mo ral nogsuda, u isti mah pruža i iscrpan for mal ni opis pri ro de mo ral nog suda.Lako je primetiti da ta kav stav nije kon zistentan sa nje govim uver e-njem da æe se u bu duæem razvo ju etiè ke teo rije ver ovatno stvo riti iz -ves na teo ri ja x, koja æe, iako roðena pod okriljem uni verzalnogpres krip ti viz ma, dati savršeniji i pot pu ni ji opis for mal nih svojsta vamoralnih su dova od onog koji je sâm Her veæ dao. Drugim reèi ma, in -si sti ra juæi na iscrp no sti i ko her ent no sti vla sti tog opi sa, stièe se uti sakda su nje go ve pro gno ze po vo dom po ten ci jal ne teo ri je x neis kre ne isuvišne, jer bi smisleno moglo da se po stavi pi tanje: šta bi u toj teo rijimoglo da se na lazi što veæ nije sadržano u uni verzalnom pres kripti-vizmu? Her bi, po sve mu su deæi, slegao ra menima.

Pa ipak, uko li ko prih va ta mo kao re le vant ne, najpre, di stink ci -ju izmeðu etiè ke i moralne teo rije u po gledu svrha ko jima su na me-njene, a po tom i opis semantièkih i lo gièkih svojstava moralnih reèi i sudova, mišljenja sam da je Her uspeo da od brani tezu o uni verzal-nom pres krip ti viz mu kao pre dus lo vu, pro le go me ni ili pro pe devti ciza sva ku bu duæu adek vat nu mo ral nu teo ri ju.

Moglo bi se reæi da se u po trazi za adek vatnom etiè kom teo ri-jom Her ru ko vo dio dik tu mom „po sta vi ti eti ku na zdra ve noge“, tj.„dis ci pli no va ti mo ral no mišljenje“. Go to vo ma ni hejski od va ja juæidobro od lošeg u sav remenim etiè kim kon cepcijama, on je uspeo dau vla sti tu kon cep ci ju in kor po ri ra „vrle“ ele men te iz mno go brojnihteo ri ja, koji u svom prvo bit nom ob li ku iz gle da ju sas vim neus kla di -vi. Na taj na èin je iz gradio vrstu amalgamne, ali plo dotvorne etiè kedok tri ne. Sliè an me tod upo tre bio je i kad je iz la gao svo ju pro vo ka -tiv nu nor ma tiv nu teo ri ju. In si sti ra juæi na for ma liz mu èak i u sup-

110

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA 140U tom smis lu in ter esant no je He ro vo èi tan je Ari sto te la: „On phro ne sis ili

prak tiè nu mu drost su prot stavlja ra zu me van ju ili syn esis, i kaže da je pret hodno epi-

tak ti ke (što za pravo znaèi ’preskriptivno’), a po tonje kri ti ke mo non – ono samoprosuðuje, da kle ne pro pisuje“ (ibid. str. 129-130).

stan ci jal nom kon tek stu, je dan od na ju ti cajni jih sav re me nih fi lo zo famo ra la nije nam pred ložio ne ka kav niz no vih nor ma tiv nih prin ci pa,veæ je di no me tod lo giè ko-for mal nog ka rak te ra po moæu ko jeg bis mobili ka dri da pro ce ni mo va lid nost i oprav da nost svih po sto jeæ ih i bu-duæ ih nor ma tiv nih prin ci pa.141 Re zul tat koji proi zi la zi iz eklek ti ci -zma na nor ma tiv nom ni vou je ste kan ti jans ki uti li tari zam, teo rijskatvorevina koja ima za cilj da viševekovno trven je izmeðu za raæenihstanovišta pokaže kao za ludno i sle po. Je dan od go ruæih za datakateo re tièa ra mo ra la, izmeðu osta log, je ste da preis pi ta ju ko her ent nosti od branjivost tog krajnje izazovnog sinkretizma.

Literatura

a) Primarna literatura – Richard M. Hare

The Lan guage of Mor als (Ox ford: Ox ford Uni versity Press, 1952).Freedom and Rea son (Ox ford: Ox ford Uni versity Press, 1963).Es says on Philo soph i cal Method (Berkley and Los An geles: Uni versity of

Cal i for nia Press, 1972).Essays on the Moral Con cepts (Lon don: Macmillan, 1972).Ap pli ca tions of Moral Phi los o phy (Lon don: Macmillan, 1972).Moral Think ing: Its Lev els, Method and Point (Ox ford: Ox ford Uni ver sity

Press, 1981).„Com ments“, u: Hare and Crit ics: Es says on Moral Think ing, eds. Douglas

Seanor & N. Fotion (Ox ford: Ox ford Uni versity Press, 1988), str.199-293.

Es says in Eth i cal The ory (Ox ford: Ox ford Uni versity Press, 1989).Es says on Po lit i cal Mo ral ity (Ox ford: Ox ford Uni versity Press, 1989).„Uni ver sal Prescriptivism“, u: A Com panion to Eth ics, ed. Peter Singer

(Oxford: Blackwell, 1991), str. 451-463.Es says on Re li gion and Ed u ca tion (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press,

1992).Sorting Out Eth ics (Ox ford: Ox ford Uni versity Press, 1997).Ob jec tive Pre scrip tions and Other Es says (Ox ford: Ox ford Uni ver sity

Press, 1999).

111

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

141 Up. OP („Foun da tio nal ism and Co he ren tism in Et hics“), str. 124.

b) Sekundarna literatura

Adu-Amankwah, Pat rick A. (1997): The Moral Phi losophy of R. M. Hare: A

Vin di ca tion of Util i tar i an ism?, New York: Pe ter Lang Pub lishing.Aristotel (1958): Nikomahova etika, Kultura: Beograd.Babiæ, Jovan (1991): „Pogovor“, u: Svetozar Stojanoviæ, Savremena

meta-etika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd, str.279-300.

Babiæ-Avdispahiæ, Jasminka (1985): „Problem odnosa slobode i razuma umetaetièkoj teoriji Richarda M. Harea“, Dijalog (Sarajevo), br. 5-6,str. 25-40.

Blackburn, Si mon (1999): „Is Ob jec tive Moral Jus ti fi ca tion Pos si ble on aQuasi-re al ist Foun da tion?“, In quiry, Vol. 42, str. 213-228.

Brandt, Rich ard (1964): „Review of Freedom and Rea son“, The Jour nal of

Phi los o phy, Vol. 61, str. 139-150.Brandt, Rich ard (1988): „Act-Util i tar i an ism and Metaethics“, u: Hare and

Crit ics: Es says on Moral Think ing, eds. D. Seanor & N. Fotion, str.27-41.

Dancy, Jon athan (1981): „On Moral Prop erties“, Mind 90, str. 367-385.Drai, Dalia (2000): „Moral Supervenience and Moral Think ing“, Disputatio

8, str. 17-29.Frankena, William K. (1988): „Hare on the Lev els of Moral Think ing“, u:

Hare and Crit ics: Es says on Moral Think ing, str. 43-56.Gellner, E. A. (1954-1955): „Ethics and Logic“, Pro ceed ings of the Ar is to -

te lian So ci ety, Vol. LV, str. 157-178.Gewirth, Alan (1978): Rea son and Mo ral ity, Chi cago and Lon don: The

Uni ver sity of Chi cago Press.Gibbard, Allan (1988): „Hare’s Anal ysis of ’Ought’ and its Implications“, u:

Hare and Crit ics: Es says on Moral Think ing, str.57-72.Harsanyi, John C. (1988): „Problems with Act-Util itarianism and with Ma -

lev o lent Pref er ences“, u: Hare and Crit ics: Es says on Moral Think -

ing, str. 89-99.Holmes, Rob ert L. (1966): „Descriptivism, Supervenience, and Uni ver-

salizability“, The Jour nal of Phi los o phy, Vol. LXIII, str. 113-119.Hudson, W. D. (1970): Mod ern Moral Phi los o phy, Lon don: Macmillan.Hudson, W. D. (1988): „The De velopment of Hare’s Moral Phi losophy“, u:

Hare and Crit ics: Es says on Moral Think ing, str. 9-23.Lazoviæ, Živan (1994): O prirodi epistemièkog opravdanja, FDS: Beograd.Lycan, W. Greg ory (1969): „Hare, Singer and Gewirth on Universa liza-

bility“, Philo soph i cal Quar terly, Vol. 19, str. 135-144.

112

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA

Mackie, J. L. (1977): Ethics: In venting Right and Wrong, Pen guin Books.Makintajer, Alaster (2000): Kratka istorija etike, Plato: Beograd.Mur, DŽ. E. (1998): Principi etike, Plato: Beograd.Nagel, Thomas (1988): „The Foun dations of Im partiality“, u: Hare and

Crit ics: Es says on Moral Think ing, str. 101-112.Ostin, Džon L. (1980): „Tuðe svesti“, u: Svest i saznanje, prir. Aleksandar

Pavkoviæ, Nolit: Beograd, str. 141-184.Parfit, Derek (1984): Reasons and Per sons, Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.Pettit, Philip (2000): „Non-Consequentialism and Universalizability“,

Philo soph i cal Quar terly, Vol. 50, str. 175-190.Prichard, H. A. (1968): „Does Moral Phi losophy Rest on a Mis take?“, u:

Moral Ob li ga tion, Ox ford: Ox ford Uni versity Press, str. 1-17.Richards, Da vid A. J. (1988): „Prescriptivism, Constructivism, and Rights“,

u: Hare and Crit ics: Es says on Moral Think ing, str. 113-128.Rols, Džon (1998): Teorija pravde, JP Službeni list SRJ: Beograd/CID:

Podgorica.Ross, W. Da vid (1930): The Right and the Good, Ox ford: Ox ford Uni ver sity

Press.Ryan, Alan (1964): „Universalisability“, Anal y sis, Vol. 25, str. 44-48.Scanlon, T. M. (1988): „Levels of Moral Think ing“, u: Hare and Crit ics:

Es says on Moral Think ing, str. 129-146.Seanor, Douglas & Fotion, N. (1988): „The Lev els, Meth ods, and Points“,

u: Hare and Crit ics: Es says on Moral Think ing, str. 3-8.Singer, Pe ter (1988): „Rea son ing to wards Util i tar i an ism“, u: Hare and Crit -

ics: Es says on Moral Think ing, str. 147-159.Stevenson, C. L. (1944): Ethics and Lan guage, New Ha ven and Lon don.Stivenson, Èarls (1977): „Ubeðivaèke definicije“, Treæi program Ra -

dio-Beograda, br. 32, str. 285-305.Stivenson, Èarls (1999): „Priroda etièkog razilaženja“, u: Etika: ogledi iz

primenjene etike, prir. Dragan Jakovljeviæ, CID: Podgorica, str.23-30.

Stojanoviæ, Svetozar (1991): Savremena meta-etika, Zavod za udžbenike inastavna sredsrva: Beograd.

Wetterström, Thomas (1989): „On In tuitions“, Theoria: A Swed ish Jour nal

of Phi los o phy, Vol. LV, str. 178-185.Wil liams, Ber nard (1985): Ethics and the Lim its of Phi losophy, Cambridge,

Mas sa chu setts: Har vard Uni ver sity Press.Williams, Ber nard (1988): „The Struc ture of Hare’s The ory“, u: Hare and

Crit ics: Es says on Moral Think ing, str. 185-196.

113

IIIX

X–II

XX

OV

TŠ

UR

DI

AJI

FO

ZO

LIF

Aleks an dar Do bri je viæ

TOWARDS AN ADEQUATE ETHICAL THEORYSum mary

The au thor re-ex amines Hare’s claim about uni versal prescriptivism as themost ad equate eth ical the ory in the nar row sense. Validity of that stand point is beingverified in re lation to some ri val con ceptions, and through the re quirements whichhave to be sat isfied in or der that an eth ical the ory can be called ad equate.

Key words: eth i cal the ory, moral the ory, eth i cal op er a tors, for mal prop er tiesof the moral words, uni versal prescriptivism.

114

ÆIV

EJI

RB

OD

RA

DN

AS

KE

LA