Juznoslovenska komparatistika

8/11/2019 Juznoslovenska komparatistika

1/8

Odnosi meusobnog razumevanja junoslovenskih knjievnosti u drugoj deceniji dvadesetprvog vekamakar panoramski i na prvi pogled, ini se kao da posmatramo sliku u nekom zatamnjenom i u istimah zakrivljenom ogledalu, a to znai: obratnu projekciju onoga to je moglo da se sagleda pre ravnosto godina, u drugoj deceniji dvadesetog veka. Naspram preovlaujueg entuzijazma zbliavanja i/ilispajanja nakon dvaju balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, odnosno stvaranja Jugoslavije, vreme

posle novih balkanskih ratova, kontinentalnog prekomponovanja i raspada Jugoslavije takorei bezizuzetka obeleeno je, naime, deziluzionizmom udaljavanja i/ili razdvajanja.

Sad, kad je ujedinjenje izvreno, pisao je davne 1919. Pavle Popovi, stvari e jamano poi bolje.Knjievnost e isplivati iz ovog brodoloma mnogo vea no to je bila. (...) Knjievnost e dobitimnogo iru podlogu, pisci mnogo iru pozornicu, publika mnogo iri interes. Skoro celo stoleedocnije, i savremeni domicilni pratioci svih junoslovenskih knjievnosti ponaosob takoe gledajuprema iroj pozornici i irem interesu, samo to ovoga puta po pravilu nemaju u vidu neposredno,nego kontinentalno i globalno okruenje. Sad, kad je dravno-pravno razdvajanje okonano, srpski,hrvatski, slovenaki i drugi junoslovenski prouavaoci literature ponovo, drugim reima, veruju dastvari e jamano poi bolje, ali pri tome svoje nade i oekivanja mahom polau dalje od prvogsusedstva.

U tom pogledu sasvim je paradigmatian, reklo bi se, meusobniodnos srpske i hrvatske knjievnosti,i s istorijske take gledita presudan za razumevanje junoslovenskih literarnih i uopte kulturnihrelacija. Kao svojevrsnu ilustraciju ve skoro dva desetlea vaeeg stanja u ovoj oblasti uzimamo pritom polemiki poznatu tvrdnju Stanka Lasia, autora impozantne Krleologije i celog niza drugihznaajnih studija iz oblasti kroatistike, da je nakon raspada jugoslovenske dravne zajednice srpskaknjievnost u njegovim preokupacijama dobila status bugarske knjievnosti i daleko je ispod onogato [mi] govore druge europske knjievnosti; jer, u naelu srpska (bugarska itd.) knjievnost samo jejedna od malih evropskih knjievnosti za koje, nedvosmisleno veli Lasi, ne vidi[m] posebnih

razloga da uu... u onu sferu u kojoj se knjievnost identificira s visokim duhovnim uitkom.Posebno, dodue, napominjui: sve to sam u srpskoj knjievnosti doivio kao knjievnu vrijednost...nikada nisam odbacio i neu odbaciti, Lasi ipak naglaava to da hrvatska e knjievnost moratineposredno ui u dijalog sa svojim evropskim 'partnericama', prije svega s onima najveima, jer onae samo na taj nain... moi stvarati i graditi svoj identitet, tj. ne u komparacijama s bliim ili daljimkonkretnim pojavama [podv. T. B.]... nego u suoenju s temeljnim humanistikim iskustvom.

I mada je prolo petnaestak godina od momenta u kojem je ono uoblieno, ovo stanovite je,verujemo, i dalje vredno panje i razmiljanja, budui da okolnosti u kojima je nastalo u osnovi nisupromenjene, pa njegove pretpostavke i dalje imaju svoju naelnu, ali i praktinu znaajnost. Istiuivitalnu vanost prisustva univerzalnih humanistikih dostignua i njihov prioritet nad susedskimrelacijama, Stanko Lasi u stvari implicitno postavlja presudno pitanje smisla i dometa meusobnouporednog prouavanja tzv. malih knjievnosti i kultura, osloboenog neposrednih politiko-istorijskih, ideolokih i drugih uticaja i povezanosti. I zaista: Kakav konkretan smisao treba da ima moemo da se zapitamo uzajamno prouavanje srpske, hrvatske, slovenake, a potom i bosansko-hercegovake, crnogorske, makedonske ili bugarske knjievnosti sa stanovita onoga to Lasiimenuje kao stvaranje i izgradnju identiteta prema zahtevima temeljnog humanistikog iskustva?Ima li zaista potrebe za komparacijama s bliim... konkretnim pojavama, ili je to pak u neku rukusuviak i luksuz na neodlonom i urgentnom tranzicijskom putu svake od ovih knjievnosti i kulturaprema projektovanom i eljenom evropskom identitetu kao konanom utoitu, na kojem se bezokolianja i posredovanja treba okrenuti dijalogu sa znaajnim evropskim partnerima i tzv.

velikim literaturama, koje ve stoleima kreiraju i diktiraju knjievni ukus?


2/8

Razmiljajui, pre skoro dve decenije, o aktuelnim problemima izuavanja srpske knjievnosti,nasuprot jo uvek dominirajuim shvatanjima o zatvorenosti ovakvih poduhvata u svoje nacionalnestrukture, i zalaui se pri tom za naelo kontekstualne otvorenosti, zahvaljujui kojem bi mogla dase samosvojnost nae knjievnosti potvrdi upravo iz bogatstva njenih dodira sa drugim literaturama, usvetu priznati srpski komparatista Zoran Konstantinovi i sam, interesantno, predlae prouavanje u

prvom redu zasnovano na neprekidnom stvaralakom susretu sa onim to nam je dolazilo sa strane,da bi se razumelo kako su se iz ovakvih susreta ujedno menjala i naa shvatanja i kako sepreobraavala naa kritika misao, to je izmeu ostalog dovodilo... i do preoblikovanja naegknjievnog izraza. Zasnovano kaojasno usmeren pokuaj da doemo do to potpunije sinteze srpskeknjievnosti u kontekstu i sistemu evropske i svetske knjievnosti, ovo opredeljenje zapravo se striktno gledano ukazuje kao sutinski saglasno s Lasievim zalaganjem za primenu univerzalno-literarnih, pre svega evropskih kulturnih merila razvoja i hoda hrvatske knjievnosti. Iako, naime,Konstantinovi otvoreno i bez ustezanja govori o stvaralakom susretu sa onim to nam je dolazilo sastrane, a Lasi tek eufemistiki o stranom i intenzivnom radu koji podrazumeva makar solidnopoznavanje najveih evropskih pisaca i mislilaca svih vremena, i u jednom i u drugom sluaju na

delu je u stvari dobro poznati, u osnovi tradicijski koncept, koji je Rene Velek, piui pre vie od polastolea o krizi uporedne knjievnosti, na osnovu pojmova pozitivistikog injenitva devetnaestogveka paradigmatski saeto oznaio kao prouavanje izvora i uticaja, oslonjeno na neizmernomnotvo naporednosti, slinosti, a ponekad i istovetnosti... [koje] otkrivaju injenicu da je jedan pisacpoznavao i itao drugoga.

Iz dananje perspektive, meutim, gotovo ravnom ovom metodolokom prigovoru pozitivizmuukazuje se i mogua opaska na raun svrsishodnosti jednosmernog prouavanja izvora i uticaja narelaciji od tzv. velikih prema malim knjievnostima/kulturama kao posledici onog centristikizasnovanog poimanja, koje je, zahvaljujui nastojanjima tzv. postkolonijalne kritike, u novije vremeprepoznato kao jedan od tipskih izraza ideolokog diskursa modernizma u irokom znaenju rei,

tako sklonog da poravnava sloenost, pojednostavljuje potpunu heterogenost i nejednakost stvarnihprilika, redukujui ih na 'binarnu strukturu opozicije'. Priklanjajui se eksplicitno ili implicitnohijerarhijskom knjievnom kompariranju kao povlaenom i skraenom putu do oblikovanjanovih-starih nacionalnih kulturnih identiteta u svetlu prihvatanja velikih beletristikih uprizorenjatemeljnog humanistikog iskustva nakon raspada decenijskih ideolokih i dravno-politikiheksperimenata iz veeg dela XX veka, i Lasi i Konstantinovi, ini se, u isti mah ipak zagovarajuostajanje u koordinatama onih obuhvatnijih, trajnijih i unekoliko suptilnijih kulturno-ideolokihkonstrukata koji postoje ve stoleima, da bi tek u nae vreme postali predmet istinskogproblematizovanja.

Jer kada, recimo, Konstantinovi u jednoj od svojih poslednjih knjiga zapaa da se pokuaj dadoemo do to potpunije sinteze o srpskoj knjievnosti u kontekstu i u sistemu evropske i svetskeknjievnosti ostvaruje u prvom redu kroz odgovore na pitanja o tome kada smo i kako smo usvajali[podv. T. B.] teme, fabule, likove, knjievne vrste, kako se iz ovog stvaralakog usvajanja menjao... ioblikovao na knjievni izraz, onda on, ini se, u osnovi revidira svoja ranija, a metodoloki zapravosavremenija stanovita. To se u prvom redu odnosi na optekomparatistiko, a danas, ini se,aktuelnije postavljeno teorijsko i metodoloko polazite, po kojemu e se i nacionalne knjievnostilake predstavljati kroz pojedinane modele u kojima se otkrivaju slinosti i uzajamnosti, pa zatoupravo komparatistika se... pokazuje kao neophodna (...) ako prevladamo evrocentriko gledanje, azatim i na neto konkretnije i ue, regionalistiki odreeno razumevanje slinosti kultura i knjievnosti

jugoistone Evrope u poredbenom kljuu, koji zatim podrazumeva celu lepezu komparatistikihmogunosti i opsega (istonoevropska, srednjeevropska, balkanska komparatistika). Zastupajui u


3/8

docnijim, a ovom vremenu hronolokibliim radovima promenu istraivakog fokusa i povratakobnovljenom poimanju i tumaenju procesa i procedura usvajanja internacionalno/kontinentalnoetabliranih beletristikih prosedea i formativnih inilaca uopte, Konstantinovi se po neumitnojlogici knjievnoistorijskih injenica o uticajima i njihovim prihvatanjima zapravo priklanja istom,moglo bi se kazati u osnovi i konzervativnijem, evrocentrinom shvatanju koje simptomatino kao

poeljno ubudue u vidu ima i Lasi onda kad pie o neophodnosti dijaloga hrvatske knjievnosti sevropskim 'partnericama', prije svega s onima najveima koji oduvijek ine takozvani zapadnoevropski kvartet (engleska, francuska, njemaka, talijanska), s punom sveu da takvog dijaloganema bez dugogodinjih boravaka u evropskim metropolama, bez solidnog poznavanja najveihevropskih pisaca i mislilaca svih vremena....

Ova obnovljena, (retro)evrocentrina tenja komparatistikih vienja srpske i hrvatske, ali, reklo bi se,i veine drugih junoslovenskih, jugoistono-evropskih ili pak zapadnobalkanskih knjievnosti,nesumnjivo podstaknuta procesima i rezultatima skoranjih geopolitikih rastakanja, revidiranja ipregrupisavanja, ima, meutim, i svoje drugo, senovito lice, na prvi pogled skriveno iza aktuelnogentuzijazma participacije u stvaranju novog, sveevropskog kulturnog i politikog prostora.Raspravljajui o mogunosti jedne evropske nauke o knjievnosti s aspekta komparativneimagologije kao discipline koja se specijalistiki bavi predstavama koje Evropljani u svojimliteraturama stvaraju jedni o drugima, rodonaelnik savremenih imagolokih istraivanja HugoDiserink je jo krajem osamdesetih godina prolog veka upozoravao na to da se radi o konceptu koji bitrebalo da bude neto drugo u odnosu na ideoloki obeleen model 'evropske nacije' ('Nation Europa')ili pak jedne supranacionalne zajednice, imenujui to drugo nedoktrinarnom sintagmom laboratorijaEvropa (Laboratorium Europa), zasnovanom na multinacionalnom knjievnoistorijskom znanju... ane samo na razliitim modelima nacionalnog samorazumevanja.

Prilino je jasno, ini se, da iza pojma multinacionalnog knjievnoistorijskog znanja ovde zapravo

stoji prilagoen koncept multikulturalizma kao one ideje koja, postavljajui modernitetu pitanjepravana razliitost... prevazilazi specifinosti svakog pojedinanog nacionalnog konteksta i svimsavremenim drutvima upuuje velianstven civilizacijski izazov. Ovaj novi, decentralizovaniinternacionalizam umesto ideoloke unifikovanosti i solidarnosti starog kova podrazumeva, nemasumnje, stalno (pre)ispitivanje i traganje za drugaijim mogunostima razumevanja odnosa singularnopojmljenih kultura prema perspektivi zamiljene optosti ili celovitosti. Dovodei pri tome, po svojprilici, u pitanje ve ovetalu, statinu konstrukciju evropske ili pak svetske knjievnosti, kaoidealnog zbira najviih doprinosa i vrhunskih dostignua, preuzetih iz pojedinanih nacionalnihbatina da sainjavaju batinu ovjeanstva... [kao] sve ono to, iako pripada naciji, pripada i svimnacijama i to, izmeu nacionalnoga i nadnacionalnog postavlja posredniku ravnoteu, on, dakle, u

prvi plan prouavanja stavlja neprekidan laboratorijski postupak promiljanja i problematizovanjakonvencionalnih predstava i stereotipnih relacija, po pravilu posuvraujui raniju tendencijumiroljubivo-koegzistentnog, a ipak hijerarhijski ustrojenog sklapanja reprezentativnih nacionalnihkultura prema dinaminoj i u neku ruku preutnoj logici (dugo)trajne dominacije i subordinacije, biloda su u pitanju tradicionalne, istorijski afirmisane nacionalne kulture ili nadnacionalno naznaenikulturni prostori poput, recimo, evropskoga, u najnovije vreme meu samim Evropljanima u dobrojmeri nadreen apstrahovanoj globalnoj perspektivi.

Ako hoe da bude temeljna i potpuna, u istom duhu opominju savremeni komparatisti, kritikaevrocentrizma ne moe da se uspostavi u ravni zamene jednog skupa tekstova drugim (...) Mnogo pre,ona treba da preispituje samu pretpostavku da su nacionalne drave sa svojim nacionalnim jezicima

jedine mogue kulturne formacije koje proizvode 'knjievnost' vrednu prouavanja. Sueljavajuipravo na razliitost, kao kulturnoistorijski konkretizovano iskustvo, s retro-modernistikim


4/8

ideologemama univerzalizma i apstraktnog prava na jednakost, ovaj novi, samosvesni i autokritikipromiljeni internacionalizam u stvari otvara iroku istina, i relativno difuznu lepezu mogunostiuporeivanja kao priliku za prevazilaenje kontradikcija monokulturalizma i za jednu drugaiju,potencijalno suptiliniju i sloeniju artikulaciju, ali isto tako i za problematizaciju tradicionalnoshvaenih kulturnih identiteta, pod uslovom, naravno, da ovakvo opredeljenje u nekom momentu i na

nekom nivou realizacije ne podlegne napasti sopstvene ideologizacije i apsolutizacije.

Junoslovenska komparatistika mogla bi, u tom smislu, da bude logian i metodoloki zaista podesan,odnosno potreban most izmeu tradicionalno shvaene nacionalne i modernistiki shvaeneinternacionalne perspektive u prouavanju knjievnosti i kulture, ona srednja opcija koja je na nekinain ve multikulturalno ili, tanije kazano: polikulturno postavljena, budui da obuhvata viejeziki i kulturnoistorijski u isti mah dovoljno slinih i dovoljno razliitih korpusa, podlonihravnopravnim, tj. nehijerarhijski ostvarivim poredbama i distinkcijama ove vrste, a ne ovetalomprouavanju jednosmernih, majoritetsko-minoritetskih uticaja i upliva. Ne negirajui dve pomenute,krajnje opcije, ak ni onda kad ukazuje na njihove limite, ova trea, medijalna mogunost moe dabude shvaena kao svojevrsna karika koja nedostaje, a na iju potrebnost upuuju pomenutaogranienja bazino polarizovanih aspekata razumevanja knjievnosti i kulture. U deceniji koja jeprethodila slomu jugoslovenske dravne zajednice, odnosno rastakanju nekadanjeg jugoslovenskogkulturnog prostora, ona je, uostalom, i bila inaugurisana zajednikim naporima komparatista iz svihsredina bive zemlje.

Piui o svom nasluivanju toga gdje e biti problem hrvatske knjievnosti, raspadne li sejugoslavenski kulturni okvir, i precizirajui da e u tom sluaju nestati onog 'kupanja' u neembliskom i gotovo domaem, a ipak ne svojem, Stanko Lasi izrazio je zapravo, moda i nehotino,jedan od najvaljanijih argumenata za postojanje ovakve, savremeno osmiljene junoslovenskekomparatistike, posebno u svetlu uvianja da u novonastaloj situaciji trebat e se... direktno suoiti s

onom golemom i nesimpatinom zvijeri koja se zove evropska kultura, a koja kao da samo eka kakoe nas potopiti i zaguiti. Dodatni, istina nepotpuno artikulisan argument za ovakvo razumevanjepronalazimo u njegovom zapaanju da uz brigu o sebi samoj, hrvatska knjievnost ima jo jednu,dodatnu, ne ba malu brigu. To je srpska knjievnost u Hrvatskoj. Pomenuta nepotpunost tie senedoumice oko toga da li autor Tri eseja o Evropi i niza drugih zapaenih naslova pod sintagmomsrpska knjievnost u Hrvatskoj podrazumeva neto domae ili pak strano, budui dadeklarativno istie kako mjera njezine slobode jeste iznad svega, ivot u dvojnosti, a zatim i to danjezina dvojna pripadnost (pripadnost srpskom narodu u cjelini, pripadnost Hrvatskoj) jest njezinakob, ali i njezina srea, a ovo dolazi otuda to u stvaralakom pogledu srpska knjievnost uHrvatskoj ima prednosti jer izvire iz nemira (iz dvojnosti, dualiteta).

Osim toga to nagovetava obrise svojevrsne filozofije kulturnog razvoja, zasnovane na uverenju da jenacionalno, odnosno dravno dvojna ili dualna pripadnost izvor podsticajnog, ali potencijalno ikobnog nemira, a to znai i razlog svojevrsne strukturalne nestabilnosti, ovakvo gledite, s drugestrane, primenjeno na obratnu ili neku drugaiju mogunost (hrvatska knjievnost u Srbiji, srpska ilipak hrvatska knjievnost u Bosni i Hercegovini, bonjaka knjievnost u Srbiji, makedonskaknjievnost u Bugarskoj, bugarska knjievnost u Makedoniji itd), implicitno ukazuje i na razlogepretpostavljene prijemivosti za ideju ukupnog komparativnog ogledanja i sameravanjajunoslovenskih literatura u celini. Uz pomenutu brigu za knjievnosti suseda u sopstvenomokruenju, mogue interesovanje u Hrvatskoj i za srpsku knjievnost izvan Hrvatske, odnosnointeresovanje u Srbiji i za hrvatsku knjievnost izvan Srbije itd. na najmanje dva naina, naime,

doprinosi potpunijem samorazumevanju ovih kultura. Osim toga to omoguuje naelno neizbeno'kupanje' u neem bliskom i gotovo domaem, a ipak ne svojem, u prvom redu zahvaljujui manjoj


5/8

ili veoj lingvistikoj i kulturnoistorijskoj blizini, ono isto tako daje priliku i za ono jo finije(samo)razumevanje to proizilazi iz civilizovane brige za delove susednih kulturnih korpusa iidentiteta koji participiraju izvan matice, s ove strane stvarnih ili pak zamiljenih granica, ime sezapravo afirmie umee komparacije kao neto to u prvom redu izvire iz smotrenosti i uljudnosti, ali iiz samosvesno kontekstualizovane ili perspektivizovane brige za sopstveni kulturni korpus, takoe,

budui da se ovakvim postupanjem, logino, isti odnos podrazumeva i na neki nain projektuje i zanjega s one strane stvarnih ili zamiljenih granica, u kulturnom prostoru koji zvanino pripadadrugima.

I mada potpisnik knjige lanci, razgovori, pisma, kao to je ve naznaeno, gore navedene primerekoristi za neto drugaije izvedenu argumentaciju, uglavnom oslonjenu na logiku iskljuivogobraivanja sopstvenog vrta, ak i onda kad je on samosvesno oplemenjen rubnim i susednimkulturama, ini se da geopoetika i geopolitika ovde ipak imanentno i posredno deluju zajedniki ukorist valjanosti zamisli junoslovenske komparatistike kao discipline koja, osloboena preivelihideoloko-politikih koncepcija jugoslovenstva kao dravotvornog naela, otvara izglede zastepenovanu i nijansiranu artikulaciju novih-starih kulturnih identiteta to binarno-polarizovanonaelo tradicionalnog uporednog metoda koriguje prema uvoenju panje vredne tercijarne opcije,iza koje se u stvari ukazuje cela lepeza raznolikih mogunosti literarnog i uopte kulturnog poreenja ikompariranja.

Ne podvrgavajui se bez ostatka jednoj od kljunih metodolokih greaka starije uporedneknjievnosti, koja se jo od Pola Van Tigema, ograniava... na prouavanje meuveza dvejuknjievnosti, to je pretvara... u sporednu disciplinu ispitivanja podataka o stranim izvorima pisaca injihovu ugledu na strani, junoslovenska komparatistika je, zbog polikulturnog karaktera spoljnjihi unutarnjih relacija na kojima je nuno zasnovana, takorei predodreena i otvorena zanehijerahijsku dijaloginost izmeu knjievnosti i kultura, a to onda znai i za prevladavanje

metodolokih jednosmernosti i binarnosti, oslonjenih na bezmalo iskljuivo razumevanje i tumaenjeknjievnih strujanja od veih i znaajnijih prema manjima i tradicijski manje znaajnima, odnosnood evropskih i/ili svetskih obrazaca i uzora prema nacionalnim podraavaocima i sledbenicima.Uostalom, to na izvestan nain podrazumeva i sama argumentacija Stanka Lasia, u okviru koje seporeenje srpske ibugarske knjievnosti kao naelno jednako zanimljivih za hrvatskoga poznavaocasavremene beletristike, nema sumnje, pojavljuje upravo u podrazumevanom junoslovenskomkontekstu, dodue, s predznakom koji bi trebalo da problematizuje donedavno ustaljeno miljenje otenjim i bliim serbo-kroatistikim relacijama.

U praktinom smislu, ovakvo, tercijarno ili medijacijsko gledite znai da i onda kad su po sredikonkretna poreenja dva dela, pisca ili knjievnosti iz junoslovenskog kruga, sam interpretati vnipostupak teko moe da ostane binaran u konvecionalnom znaenju rei. Najtanije bi moda bilokazati da je ova, interpretativno uporeujua dvojnost na neki nain uvek praena sveu ovirtuelnom ili pak transparentnom prisustvu one druge, naelnoobuhvatne, dijametralne dvojnostina relaciji nacionalno internacionalno/opte, a to proistie iz naelnog uvianja da ako nacionalnoknjievno istraivanje nije u stanju da... dovede u meusobnu vezu odnose polazne knjievnosti idrugih knjievnosti, onda upuuje na gnoseoloki izolacionizam i njegovi zakljuci imaju samoparcijalni karakter.

Kao mogui odgovor na ranije opisani, novi metodoloki redukcionizam, koji je, iz ve objanjenihrazloga smene ideoloko-politikih i klturno-civilizacijskih paradigmi, ponovo oiveo

partikularistike i u isti mah evrocentristike tendencije u razumevanju nacionalnih knjievnostiJunih Slovena, zahtevajui skraen put i neposredno sameravanje svake od njih s relevantnim


6/8

evropskim i svetskim partneri(ca)ma, iznova ili moda po prvi put zaista uspostavljena i koncipiranajunoslovenska komparatistika, oslonjena na znanje o specifinim vezama i relacijama u okvirupoimajue i interpretativno elastinih i provizornih interliterarnih zajednica, u spoznajnompogleduzapravo predstavlja svojevrsnu ansu za izlazak iz zaaranog kruga prouavanja tzv. genetsko-kontaktnih veza i prelazak na bavljenje tipoloko-poetikim odnosima. Dok je, naime, prvi,

nacionalno-evropejski smer izuavanja, uprkos svim naporima, ini se, nepopravljivo ogranien naispitivanje upliva i uticaja, s pravolinijski nastrojenim i renoviranim determinizmom kojipraktino bez izuzetka ide od inspiratora i kreatora prema primaocima i oponaaocima, neuvaavajui u punoj meri meudelovanja i prelazne moduse, ovaj drugi vid ve po definiciji jednakovodi brigu o analogijama i razlikama, budui da tipoloke analogije predstavljaju mnogo slobodnijuvezu, koja nije uslovljena genetski direktnim odnosom, a razlike dolaze u obzir ne samo naopteistorijskoj ravni, ve i kod ralanjivanja knjievnosti na vrste, odnosno tamo gde se izuavauzajamni odnos optih drutvenih i knjievnih momenata na jednoj, i individualnih dispozicija autora,na drugoj strani.

U svrhu slikovitog pribliavanja, metodoloka distinkcija izmeu ponovo prigrljenog evrocentrizma ijunoslovenskog ali i ne samo junoslovenskog regionalistikog pluralizma u komparativnoj naucio knjievnosti moe da bude predstavljena shematski svedeno i unekoliko, naravno,pojednostavljeno.U takvom prikazu, (retro)evrocentrino orijentisana komparatistika ukazuje se kao istraivakamogunost koja podsea na simetrinu i visoko ureenu, hijerarhijsku strukturu koncentrinihkrunica, u ijoj se u nominalno sredinjoj taki nalazi kulturni konstrukt zvan nacionalna knjievnost(srpska, hrvatska, slovenaka, bugarska itd), koji je deklarisani interpretativni fokus prouavanja, dokprividno periferna, a zapravo poimajue nadreena i najobuhvatnija krunica po pravilu predstavljanadnacionalnu super-konstrukciju (evropska, zapadnoevropska, svetska knjievnost), koja jeneotklonjivi tematsko-problemski i aksioloki regulativ i horizont prouavanja.

S druge strane, regionalistiki orijentisana komparatistika, poput junoslovenske, mogla bi da budepredstavljena kao asimetrina i stoga donekle neureena, tj. nehijerarhijska, mobilna struktura,sainjena od promenljivog, fleksibilnog niza ulananih elipsi. Razlog zbog kojega je ba elipsa ovdeprepoznata kao kljuna, shematski odgovarajua predstava lei u injenici da ova geometrijskazakrivljena figura po definiciji podrazumeva uvek dva ravnopravna sredita ili fokusa, to je podesnoza sugestiju odsustva aksioloke ili neke drugaije uspostavljene hijerarhije u komparativnimizuavanjima, odnosno za naznaku okrenutosti dvostruko ili viestruko fokusiranim istraivanjima itumaenjima. Dalja geometrijska analogija, koja kazuje da je zbir pojedinanih odstojanja svake takena elipsi od dva pomenuta fokusa uvek jednak, dovoljno je, verujemo, sugestivna za poimanje o

naelno uspostavljivoj iako, naravno, praktino ne i nunoj ekvidistanci i odsustvu monocentrine

perspektive u regionalistiki orijentisanoj komparatistici kao onoj emancipatorski shvaenoj disciplinito je sasvim drugaije ustrojena u odnosu na evrocentrino postavljenu komparatistiku.

Istina je da i ovakav model, makar na prvi pogled, podlee velekovskoj primedbi o favorizacijiprouavanja meuveza dveju knjievnosti kao generatoru decenijske krize uporedne nauke oknjievnosti. Ali on najpre i moda najvanije takvo prouavanje jasno oslobaa diktatamajoritetsko-minoritetskih relacija (onaj koji utie onaj koji trpi uticaj), a zatim, zahvaljujuipomenutoj mogunosti meusobnog povezivanja ili ulanavanja polaznih, bifokalno ustrojenihizuavanja, stvara potencijalno nelimitirano istraivako i interpretativno podruje. Jer dok modelkoncentrinih krunica zapravo neizbeno podrazumeva logiku viestruko ponovljivih i proirujueinkluzivnih binarnih odnosa (npr. srpska/hrvatska knjievnost francuska/nemaka knjievnost,

srpska/hrvatska knjievnost romanske/germanske knjievnosti, srpska/hrvatska knjievnost evropska/svetska knjievnost), model ulananih elipsi, ovde rezervisan za regionalistiki zasnovanu


7/8

komparatistiku, sasvim je osloboen takvih sistemskih imperativa, to znai da, naelno gledano,moe biti primenjen u istom, tj. kolski primernom bifokalnom vidu (npr. srpska knjievnost hrvatska knjievnost, hrvatska knjievnost slovenaka knjievnost, makedonska knjievnost bugarska knjievnost itd), ali i u nadograenom, tripartitnom obliku (npr. srpska knjievnost hrvatska knjievnost slovenaka knjievnost itd), odnosno u nekom drugom, istraivaki i

interpretativno odabranom pristupu (uzajamni odnosi veeg broja ili ak svih junoslovenskihknjievnosti). ini se da je viestruko i viestrano ulanavajua otvorenost ovoga modela, bitnooprena binarno svedenom metodu starije komparatistike, naelno gledano i njegov najznaajnijikvalitet.

Posebna pogodnost ovakvog, horizontalno i nehijerarhijski povezujueg modela ogleda se uinjenici da on dozvoljava inventivnu i naelno nelimitiranu kombinaciju pristupa (bifokalni +tripartitni + polifokalni itd), pri emu ak nije nuno ograniavati izuavanje i tumaenje uvek najednu istu, junoslovensku regionalnu vizuru, ve se ona po potrebi moe, odnosno neretko i moradovoditi u vezu s drugim regionalnim (jugoistono-evropska, balkanska, srednjoevropska) ili paknadregionalnim perspektivama (slovenske knjievnosti, evropska/svetska knjievnost itd). I mada suglavne i najaktuelnije tipoloke relacije (epohe, anrovi, topika, poetika,interkulturni/intermedijalni/intertekstualni odnosi itd) po pravilu u prvom planu tako osmiljenihizuavanja, u nekim sluajevima one mogu biti delotvorno poduprte i eksterno-regionalnim, genetsko-kontaktnim relacijama (npr. orijentalna komponenta bonjake/bosanske knjievnosti,srednjoevropsko-panonska komponenta slovenake, hrvatske i(li) srpske knjievnosti, mediteranskakomponenta hrvatske, srpske i(li) crnogorske knjievnosti, (neo)vizantijska komponenta srpske,bugarske i(li) makedonske knjievnosti itd), u nijansiranom interpretativnom naporu zahvatanjaaktuelno-distinktivnih i kompleksno-formativnih osobenosti koje u okviru puke primene binarno-

hijerarhijskog poredbenog pristupa neizbeno daju sasvim drugaije, pojednostavljenije i po pravilumanje verodostojne rezultate.

Moda, stoga, ove alternativno i dodatno ulanavajue ili bone mogunosti i njihovo dejstvo naukupno razumevanje knjievnosti ujedno na najbolji nain pokazuju valjanost i potrebnost, a ne tekimputiranu luksuznost junoslovenske, odnosno regionalistiki orijentisane komparatistike u ovomtrenutku, obeleenom krizom autonomistiki shvaene nauke o knjievnosti i njenim uzmicanjempred ekspanzijom disciplina kao to su, recimo, studije kulture i savremena drutvena teorija u celini.Bivajui jednako otvorena i prijemiva za prouavanje horizontalnih, tipoloko-poetikih, idehijerarhizovano vertikalnih, generiko-formativnih relacija, i pri tome takorei prirodno usmerenana poimanje izabranog istraivakog fokusa kao njihovog dinaminog preseka, regionalno-uporednanauka o knjievnosti u velikoj meri bi mogla da se pokae kao podesna za prihvatanje i kritiki

rezonovanu primenu detotalizujuih tendencija savremenih filolokih i/ili kulturolokih shvatanja, kojanacionalnu i internacionalnu instancu zaista razumeju kao konvencionalno ustaljene i raspoznatljive

perspektive ili aspekte, a ne kanonski fiksirane monade i iskljuivo zadate veliine. Takouspostavljena i istraivaki praktikovana, junoslovenska komparatistika moe, ini se, da imanesumnjiv znaaj i u regionalnim univerzitetskim studijama knjievnosti koje trae svoje mesto ineminovno preispituju svoj poloaj u savremenim procesima uspostavljanja novih, aktuelnimshvatanjima i konstelacijama primerenih akademskih ustrojstava i epistemolokih struktura.

Ne pledirajui za naputanje povesno afirmisanih nacionalnih i internacionalnih vidova poimanjaknjievnosti, ve prevashodno problematizujui njihovu samodovoljnost i zatvorenost u tradicijskiodreene koncepte, ovako osmiljena komparatistika, drugim reima, predstavlja doprinos

potencijalnom prevladavanju protivrenosti koje gotovo neminovno iskrsavaju unutar njihovih neretkoizolacionistiki ili pak nekritiki praktikovanih izuavanja. Stoga bi je ba tako valjalo i prihvatati


8/8

kao korisnu meuperspektivu i preko potrebnu alternativu koja nas pribliava makar mozaikiupotpunjivom sagledavanju, ako je ve nepovratno iezla davno prieljkivana celovitostmonadolokog tipa. Jer ako je u sferi tzv. humanistikog znanja, odnosno studija kulture iknjievnosti, danas odista iluzorno projektovati sveobuhvatne i trajne konstrukcije koje bi liile naandrievske veliajne mostove ije postojanje izgleda nedogledno i neokrnjivo, onda moemo makar

da postavljamo upotrebljive uprije koje moda nee pobeivativelike razdaljine i zauvek stajati naistom mestu, ali e nam zato davati mogunost da u hodu savladavamo sve brojnije prepreke i procepekoji iskrsavaju pred nama, kao i da na odgovarajui nain razumevamo svoje mesto meu drugima isvoj poloaj u svetu koji se tako brzo i tako nepredvidljivo menja.

Documents

Juznoslovenska komparatistika