1

JOVICA ĐURĐIĆ

RIJEČKO KNJIŽEVNO I NAUČNO DRUŠTVO

UrednikMILIVOJ BAKARČIĆ

POSEBNO IZDANJE

JOVICA ĐURĐIĆ

LARISA

RIJEKA, 1974

U TELU I MASTILU

7

LARISA

Larisa devojčica ime mirisa mala stabljikaTanka u pasu modrih očiju grozdovaKoraka gazele grudi jabuke nežnih dlanovaLatica cveta ružičasti zrak prašnika

Da je ne poljubi ni vetar ni skrivena nežnostTu vatru ljiljana ta vlažna i rumena ustaTi bokovi ta bedra ta kosa duga i gustaTo je lišće smeha što izmiče ko svetlost

Da je ne dodirne ni topla noć aprilaU snu zelenih reka i rascvetalih dolinaDa je ne obljube plavookosi dečaci iza stabala

Neka je mir neka joj ptice šapuću uspavankuNeka je tišina Neka joj modrina i mesečinaNeka je moj glas izvaja u zrelu devojku

8

MIRIS U SVESCI OD DLANA

Želeo bih jednom u veče LarisaKad na tvom balkonu zarumene letaDa istom žestinom cvet procvetaDa se ludo opijem od tvog mirisa

Želeo bih jednom posle plave kišeU svesci od dlana koju lista vetarDa ti lepa kosa zamiriše na nektarA mastilo samo u sonet ispiše

Kazaće ti leto na kraju avgustaJednu malu tajnu: vojnička ustaLjube te kradom u mojoj pesmi

Kazaće ti pesak kako su mudra jutraPrepričaće ti dan tihi šapat vetraLepotice sunca u metaforinoj česmi

9

SAN U BREZINOM LIŠĆU

Jednom će u brezinom mladom lišćuKao u snu posle tople majske kišeU kapima srebrnastim na sunčanom ušćuLik njen ko ogrlica leta da se zanjiše

Jednom na livadi kraj reke između travaKad dan od umora stane da klečiKao s Renoarovog platna pojaviće se glavaDevojke iz mojih snova bez reči

Svaka će njena kretnja preći u mastiloBrzo ću da zabeležim nežnost i beliloDa mi ne pobegne ništa od njene lepote

Jednom će tako posle dugog čekanja i zimeNjeno nepoznato ime ući u moje rimeI tek ću onda reći: menjaj se živote

10

TRAŽEĆI LARISU

Tražio sam te danas u bilju LarisaU malim pernatim grlima pticaTražio te na reci između belutaka i obrisaU našim starim igračkama između krpica

Tražio te u lišću jutrom rušio kapi roseU nebu u srebrnom danu upregnutom u kočijeUčinilo mi se da mesto sunca vidim tvoje koseI čitav svet u mašti igre dečije

A onda sam video pticu kako leti juguNoseći pod krilima vatru i naše godinePao sam na kolena kraj mora pao sam u tugu

Kao hiljadu noževa od svetlosti rujneBehu zrake u vodi i iznad naše dolineNema te u telu u bilju jeseni nujne

11

BELEŠKA O LARISI I PROLEĆU

Klečeći sam molio pticu da kaže LarisaNešto malo od njenog daha i uvojakaDa mi ispeva majušno jezero njenog pasaDubinu očiju tišinu gazelinih koraka

U krvi mi se budila poezija zapisanaZa ljiljane njenog tela tek procvetalaGradilištima sam lutao pun velikih ranaKraj mora mi palma o njoj šaputala

Disao april ko njene male grudi zaobljeneDok sam je tražio prolećem u BudviUčini mi se: evo je tu je u trešnjinoj grudvi

Izlišan bejah govoreći Pasternaka u kišuU svakom listu njeni prsti ko pluća dišuAli ja još i danas tražim te oči izgubljene

12

DOLAZIŠ S MIRISOM BILJA

Dolaziš: u stopalima ti miris biljaU kolenima krunica ljiljana rumenaNebo ti u očima jato zvezda pratiljaMokra ti haljina razbuktava ramena

Žedan sam umoran od duge besaniceMoje se misli odmaraju na cvetuTebe ljube ptice tebe ljube bele kruniceJa nesrećni jelen umro sam u davnom letu

Dolaziš: na mojim ćeš rukama usnutiSan je opasna prevara san je pola istinaJa sam zora ja ću ti na usnama svanuti

Ja sam to nemoguće pesma voda travaNa svemu stara zelenkasta patinaJa sam stražar tvog nagog tela dok spava

13

U TELU I MASTILU

Noćas mi puna mastionica tebeDok stvaram ti lik iz mastilaSoba je moja prepuna plavilaU disanju pera osluškujem sebe

Dolaze nevidljivi konjanici iz šumaDa te odnesu iza julskih poljaMene izdaje snaga mimoilazi voljaVile me odvode lišavaju uma

U mojoj krvi pomešane rečiO tvome telu na plavoj reciSpominju te noćas i moji preci

Iza nekog zida starog manastiraOčima te ljubi četa pastiraDok kroz moje čelo tvoje ime ječi

14

BEJAH LI TO JA

Bejah li to svetlost u tvojim očimaŽeđ u reci tvog smeha nepresušnaBejah li to kapljica leta majušnaŠto zelenkasto sja na dlanovima

Bejah li to vatra žednih nepacaDah vetra među tvojim nagim rukamaIli sam se rastočio sa senkamaPa te tajno uhodim iz svih pravaca

Možda sam to ja voda tiha i modraVoštano veče što na usni dogorevaPutujem: tvoje koleno i noć vedra

Možda vrteška sunca jutra plavaTamo gde spavaš stražar sanja i pevaStižem: pojavljuješ se nežna iza trava

15

VIDEO SAM U SNU

Video sam u tvojim stopalimaŽeđ leta zelenilo livadaU tvojim mišicama malo hladaDah vetra u tankim prstima

Video sam u tvojim očima rekuGovor prirode u tvom teluVideo sam žedan dan u čeluOsetio miris ko plimu i oseku

Gorelo ti u kosi avgustovsko večeKo da gasi požar voda ne tečeRuke su male za taj plamen

Video sam te ženo peno gazeloJednog dana kad sve beše beloAli ostade lepota nemi kamen

16

NA MALOM TRGU LOLINIH RUKU

Na malom Trgu Lolinih rukuŽestoko mirišu lipe toplog junaDok rojevi zvezda padaju u lukuUsne je ljube pored cvetnih kruna

Na malom Trgu Lolinih očijuSanjari grade kule nagog letaAli Lola nikoga ne gleda oni pijuOpojni miris lipa iz zlatnog cveta

Jednom kad lipe zamirišu na kišuKad se srebrne kapi na suncu zanjišuLola će da ode s malog trga

Jednom u avgustu kad se veče zgusneNežni će sanjari otvoriti usne:Ko nam to lepu sliku rastrga

17

S ONU STRANU SUNCA

Na visoravni smo: iza nas šumaMami nas vatra na domak vinogradaGde umiru leta gde noć naga padaU snu smo: s druge strane huma

Čujem: voda na obalama tvog telaTi si već moja pesma lepa metaforaI iz tvojih ruku ja čujem zvuk govoraKao što osećam miris grožđa zrela

Ljubim: pijem mlado vino s usanaTvoje mi čelo daje obilje suncaAli ima jedna prepreka teška rana

Pred nama široka reka nedogledaNećemo je preći nema nam čamcaOstanimo: lepa su i dva pogleda

18

KAD JE UMIRALO SUNCE U KAPIMA LETA

Za ruke sam te vodio na obalu moraOd pupoljaka sam gradio meku posteljuBila si devojčica video sam porodiljuBežali smo kroz šume ljubili kraj bora

Na dlanu si mi jednom dugo spavalaKrhka i nežna s nekim čudnim bolomRekoh: pokriću te nebeskom kupolomJedna lepa školjka uspavanku ti pevala

Umiralo sunce u kapima letaPenilo se more pored belih stenaTi si ta pena ti si miris cveta

U moru sam te ljubio u snu lepih rečiTi si u sunčano platno bila odevenaPosle nagog jutra ti si tuđa žena

19

SONET

Izgovaram tiho tvoje lepo imeU svet trava kiša i lišćaPretvaraju ti se usne u rimeA blede ruke nište raskršća

Učim pticu boji tvog glasaUspavanko bola i samoćeU meni se jedna reka talasaI cveta grana: južno voće

Kaži mi ptico kaži mala ustaReci mi oči kolena i rukePrepričaj mi brda polja pusta

Šuma žita što te krije beluIspričaj mi more i sve lukeJer moje se kosti primiču pepelu

20

U KVADRATU MIHOLJSKOG RAMA

Ti ležiš u mojoj pesmi ko moreMeđu planinama ko kaplja na dlanuPrstima dodirujem lice ponavljam boreAl ništa ne može zalečiti tvoju ranu

Mokri ti skuti bedra ti ljube valoviZavidim pesku koji te u naručje primaOtvaraju se lepe školjke - mali daroviZa umorno čelo koje miruje međ prstima

Kleči veče pred tobom ptice se rušeNa glatko more na rastopljeno sunceNema vetra nema kiše sad caruju suše

Al tebi zima u duši ti s morem samaPokušavaš zaboraviti leto grube lanceKoji te vežu u kvadrat miholjskog rama

21

VRT IZA PTICE

Vrt je taj svet iza belog svetaZlatna nedra i kapljica letaDevojka vlažna što stazom šetaJutro iza ptice iza belog cveta

Vrt je taj svet nemušta drvetaPostelja ljubavnika umesto krevetaUtočište pesnika kada odgonetaMudrost ruže i lepotu soneta

Ljubičasti govor trava smeh detetaNemo ćutanje kamena reč otetaVetru zaljubljenom u snagu pokreta

Vrt je taj svet iza belog svetaTopli dah žene oko suncokretaVrt je bistrina od sunca uzeta

22

DAN NEMA VIŠE

Doći će i dan voljno dan nema višeVojnička pesmo: živo baklja avgustaProgovoriće tada nemušta usta –Laku noć vojište i stražarske kiše

Doći će i taj dan bez čina i epoletaTo zbogom juče i zdravo lepo sutraTo belo jutro: neće biti smotraBrzo ću reći: doviđenja čauro leta

Doći će taj dan bez mirno i o desno rameZapaliću baklju od pramena tameDa pređem noćne obale mog sna

Na drugoj obali: doba lepe ženeLjubičasti glas vrh bele peneCrvenilo neba kao njena usna

23

MLADOST I LETO

Još ti telo miriše na noć i rekuNa trave uspavane u rosi večeriTvoje su ruke dve zagrade u jekuJa slovo ljubavi što međ njima treperi

Zatvorio sam sunce u školjku junaSad je tama s malo šapata i muzikeUhvatio sam riba za tvoje čelo krunaUkras od perja i očiju za kike

Ti ćutiš kao ponoć prsti na licuPale mi vatru veliku i nemogućuKao sunce ranjeno niz liticu

Onda plačeš kao da ti je žao svegaLarisa mala moja kao grlicaOvo je mladost i leto a ne doba snega

24

POVRATAK

Ova reka i dalje teče između brda žutihI šuma na severu ista je ili malo većaSve je isto samo čini mi se manje cvećaRaste na obalama između staza utrtih

Na jugu sam ostavio srce i nevine oči, rečiIzmeđu noževa oštrih stena i moraDraga moja sad sam bez glasa bez govoraNa ovom bregu iznad zavičaja duša kleči

Da li da se vratim ili da odem među kućeDa potražim nešto zaboravljeno davnoIli da zauvek legnem u ovo bilje i pruće

Gori ružičasta svetlost tiha i zlatnaPut vodi dole u nizinu pravo i ravnoAli meni se ne ide draga noć je blatna

25

BELEŠKA O DEVOJČICI

Telo ti more devojčice a ruke valoviOči boja vode iz kojih nevinost zračiČitav maj u kosi spava cvetni krugoviOd tvog daha meni se u svesti mrači

Gledam: iz dlanova ti izleću galeboviU tvojim mišicama oboreno sunce dremaMiruju srne u polju tvojih rečiZa tobom procvetavaju stabla bagrema

Telo ti more devojčice a u tvom stasuDiše mala košuta dalekih predelaIma nešto u pesku ima nešto u talasu

Od tvojih koraka i od tvoje nemirnoćeTi bi sad odjednom mala moja biti htelaZrela ko narandža ko južno voće

26

TRAŽEĆI SIRENU

Duboko ronih tražeći je među školjkamaMeđu ribama u pesku zavirujući u amforeSlušao sam podvodnu muziku beležio metaforePitao ježeve pitao rakove i stare galije

Sirena – zvao je na sav glas pod moremSkupljao belutke na dnu kao malo deteGledao sunce kako se lomi o moje epoleteOd biserja i zvezda onda želeo da umrem

Dugo je tražio po svuda u svim vodamaOdlazio u sve okeane sva mora sve rekeIgrao se životom igrao se dragim ranama

Tražio sam moju sirenu u svim pećinamaU svim pesmama čekajući plime i osekePosle nemoćan i tužan ćutao na stenama

27

TOPLE KAPLJICE MESIČINE

Sliva se miris bilja podrhtavajući na usnamaTople kapljice mesečine lepe se za liceI kao da liju mlečne kiše po malim rukamaHoda noć koju smo imenovali ružom devojčice

Odlazi more u neko drugo more ružičastoVeliku pesmu koju smo pisali malešnim slovimaI mastilo na stolu od mahagonija ljubičastoZove te u moje papire u plavi sjaj u očima

Ako beše to san: miris što otrova moju dušuI svetlost što mi se tiho skameni na usniVal što raznese moje prste u so i neku sušu

Ako beše to san: useliše u mene zgarišta letaNeka presahla mora voća što tiho dozrevajuUzeću ovo mastilo kao svoju krv da procveta

28

I NOĆAS NEKO TIHO ULAZI U MOJU SOBU

I noćas neko tiho ulazi u moju malu sobuVidim mu nežnu ruku kako tiho miče zavesuA ja ni da se pomaknem ko u ponoćnom dobuNe smem mu uskratiti čin – lepotu u plesu

I noćas ulaze među moja slova neke lepe očiStoji tajna žena u mojoj mastionici do pasaTopli joj prsti oko mog čela dok ne kročiAlejom mog sna tankom niti bez glasa

Želeo bih jednom u odmoru između dva stihaIzmeđu velike letnje noći i ljubavištaĆaskati malo s njena dva oka tajna i tiha

Ja sad ne znam: ko to kroz moj prozor noćuNailazi u Larisine sonete na mala poprištaNikakav miris ne dolazi osim nje u moju samoću

29

IVANČICA

Ima jedan cvet zatvorene krunice s tvojim očimaVoda leži u njemu voda se pred veče u cvetu kupaArterijom njegovom zelenom zelena krv propupaNiže zida – kad line kiša propne se cvet na prstima

Ima jedan cvet iz koga se noću čudan miris izvijePolako se približi spavaču u njegovu kutiju od zlataOtvori sve prozorčiće u duši sva zarđala vrataSpusti se u sve pore kože na usne mu se privije

Voda je mirna voda je ko u jezeru bistra i plavaEvo spavaču se čini da mesto cveta stoji tvoja glavaĆuti on u svojoj kutiji nežnih ivica bez pomaka i daha

Evo spavača gde ide iz sna po mostiću od tankih nitiNe može do tebe (da mostić ne popuca) stići nitiOtići nazad u kutiju koja gori koja je gomilica praha

30

U MESEČINI NEŽNOST RUKA BELEŽI

Pa sam te odveo na kulu visoko iznad gradaOdveo te iza zida – ispod nas more ležiLjubim te u zelenoj kiši što u oči padaU mesečini nežnost neka ruka beleži

Beli mag izlazi iz kamena nem bez glasaAlejom istorije korača začuđen i stranCeo svet mu čudo dok te stežem oko pasaZurimo u mudro čelo u pohabani kaftan

Ariju neku osluškujemo iz pukotine noćiI vidimo: bronzani dečak kriomice nas gledaVireći kroz lišće kao da će sad doći

Alejom do naših tela do visokog zidaNa stare novine od aprila da nam se predaU našim rukama da se zasmeje ili zarida

31

MALINOVO LETO

Malinovo leto bregovi puni pitominaOtiskivanje od sunca od niti tankih žicaJutro ogrlice gde će svanuti dolinaOd belih jagodica od mekog perja grlica

Još je tu more njegovo me zelenilo dotačeŽena s telom gazele na belini kamenaEvo vode poljupcima u pesku so rastačeNailazi anđeo lepote i nevidelice iz plamena

I tebe neko obljubi ko vetar cvet u poljuI tebe sad neko nosi ko svetli biser u dušiVoleći sunčane pukotine gde se život ruši

Ali ove male rane izjedene gorkom soljuNe znače mnogo dok noć sviće u kostimaI kaplje malinovo leto po tankim prstima

32

KAPLJA U RUŽI OD DESET PRSTIJU

Malešna bistra kapljo moja velika tužna vodoOpet te vidim kao bujnu kišu sred avgustaJurnem kroz vreme pa kažem: zdravo slobodoOd toga se na pragu lepo nasmeše njena usta

Još uvek pred našom kućom rastu male brezeMajka stoji s kapljom u ruži od deset prstijuAlejom vlažnom prosipaju se mirisi ko s trpezeJedno dete gleda vrt osluškujući lepu ariju

Ceo sam ovo malo zemlje podneblja plavogI orah sam osušen bez lišća ploda i granaZeleno u krvi umire zeleno mi je velika rana

O mala moja ružo tvoj miris što u meni spavaRuku mi tera da ove pesme bolom ispisujeI opet mi se čini – tvoje oko mi put pokazuje

33

U ODEŽDI SUNCA

Sunce je tankim nitima utkano u haljinuEho glasa u vinogorju modrih čokotaSliva se topli smeh devojčica u daljinuTi u odeždi sunca u poljupcima leta

Rumene usne ko raspukli plod vatra nežnaI čelo po kome brige ko reke duge i zeleneDolaze nepoznati vetrovi i doba snežnaRoneći kroz naše godine i sne izgubljene

A seti se detinjstva čistog vazduha i voćaGde smo rasli uz majku i oca u maloj kućiI velikom svetu oko nje gorka reč samoća

Cele mladosti nije bila u našem veselom letuI kako smo brali maline za nove knjige vrućiĐaci željni da jednom vide more u svetu

34

SONET NEPOZNATOJ ŽENI

I nemušta su stabla htela za tobom da se okrenuDa te još jednom vide u tvom hodu nežne gazeleTužna behu u svojoj nemoći kad ne mogoše da se prenuDa se ludo opiju od tvoje lepote bele

Ni traga od oblaka ni traga od tople kišeNiz lišće zaprolećenih breza sunce se cediKako je lepo biti u vrtu tvog mirisa kako se lako dišePazi uhvatio sam jednu tajnu: nešto šapuću drvoredi

To nije prvi put: viđam te svake večeri sanjam u zoreJednom sam te u snu vodio u Budvu na moreA jednom sam u nekom tuđem vrtu obrao svo cveće

I u naručju doneo u tvoju ulicu velike buketePa sam posle video samo tvoje nežne pokreteI strašno sam bio umoran a nemiran od sreće

35

DEVOJČICA

Njene su grudi kao dve majušne pticeStidljivo skupljene u haljini ko u rosiKao boja bakra svetlost joj u kosiDok prolazi nemirnim korakom devojčice

Ona ima oči pogleda bistrog bez tajniI ruke nevine kao nežne cvetove jutraDok stoji tako na pločniku i posmatraTaj svet koji se miče svet sjajni

Žalim je što će jednom ipak da spoznaDa život nije bajka mladost i ljubavŠto će jednom i za gorčine da dozna

Kad ode dan prvog korza prvog plesaPrvog poljupca koji joj se učinio ubavKad se na sve to iznenada spusti zavesa

36

KASNO LETO

Fenjerčić prstiju u lepu se svetlost izvijaRano se pali sred srebra i bakra u raniAko se uz moje srce kasno leto privijaNeka izgore ove oči kao najlepši tamjani

Kako da pređemo reku ogromnu šumu dušeI vode su dozrele u mudrost naših rečiMala moja vidi kako se kule snova rušeA kamenje rastočeno niz našu krv ječi

Ritovi su opusteli zelene obale godinaTišina je obavila ruke i takvog meneI poezija je klonula niz leđa padina

Nemoguće je stići ako se nikuda ne kreneIma još puteva sakrivenih do vrha ciljaĆutimo koračajući kroz korenje bilja

37

U SVOM MALOM BOLU

Koja me voliš: modra usno gorke ljubaviKo je mudar napustio predele tvog dahaSpotičući se o vlastiti glas o noć u glaviPadajući u veliki požar u gomilicu praha

Koja me voliš: ja sam peteljka cveta u ruciJezero bez obala koje nadire ko pitoma zverSastaćemo se ko feniksi krhki na jugu u luciNoseći u grlu belu mesečinu noseći sever

Godišnja doba nepoznata mora pred nama zimaI putovanje kroz vrtače i dumače oči goreNa dlanovima malo suza i sunca kroz ponore

Usta nam puna vatre neiskazanih pesama i rimaNevidna leta greju nas u čemernom doluKoja me voliš: umrećemo u svom malom bolu

38

SONET O ŽENI

Žena: u toplim poljupcima u šatoru mog dlanaS ustima punim smeha s očima živog moraU odeždi u dozivimau bolu duše malih ranaIzmeđu žednih prstiju ćutnje nemušta govora

Žena: zamak u modroj kiši tiha zelena rekaNuđenje i potajno uzmicanje krpoz tamnilo odajaRazapeta između želja nežna i pohotna dok čekaSva nabrekla a sva zrela u nagoti trag vapaja

Bog pred kim padaju uz koga se privijaju i moleKom veruju i ne veruju uz mesečinu dok ga voleU postelji tanane noći od bisera rose i vlati

Gde se glava pijana od ljubavi i zaborava klatiZalazimo pohodimo ljubimo ko da je miris travaOna voli rađa ni svesni nismo potajno uništava

39

ZANOĆIŠ USNO ŽEDNA

Zanoćiš usno žedna ovde gde nema nežnostiNa rukama što pišu slova bilje gorku sušuOblivena rumenilom stisnuta govoriš mudrostiŠapućeš tihe reči na uho šapućeš ih u dušu

Med i pelin pomešani u doba opasne vrtoglaviceKo mudar je otišao u nepovrat koja bela rukaRuše se o opet se ruše u kanjione neme ticeDok mrtav ležim ko dažd oko tvog struka

Ko napušta usne raspuklo sunce što dozrevaPrizivajući mrtvog mene da se ko svetlost javimMakar ko zrno peska ko led da se otkravim

Kao neko beskonačno more plavo jutro izgrevaZanoćiš usno žedna međ slovima ko izmeđ kišeTi sanjaš predele sunca moja ruka piše piše

40

KAD JEDNOM BUDE

Kad jednom sretnem ženu tihu ko prah kad padaRužičast prepušten toplom dlanu kad belo kolenoKad jednom vidim oko drago ko tužnu jesen sadaKišu modru kad jednom vidim ženu i maleno

Dete s imenom Larisa a žena se ko reka dajeNeumorni plivač na bedrima ko talasima plavimKad jednom dojke ko zrelo voće zamak i odajeUsne i vino pa tople postelje od prstiju napravim

Kad jednom zaspim a ona me budna gleda i ponavljaTankim prstom svaku crtu na licu kad jednomNa toplom telu vatru zapalim usnom što ostavlja

Trag neizbrisiv kad jednom izgradim kućuOd naših želja i htenja pa oglasim plotunomDa poezija ima dom uz ženu i ljubav goruću

41

POLJUBAC

Vatra koju želim iz mirisa i nežnosti ženeIz najdivnije rane koja se uz mene privijaNa vrhovima prstiju ko na talasima peneMala se žiška na usnama ko rumen cvet razvija

Trešnja raspolućena pa mekoća pa slatkoćaKako je nevino to lice u velikoj letnjoj noćiDok ljubim i u poljupcima ubirem slatka voćaDišu male ptice u njenim grudima ko u samoći

Svete kako si lep kad smo u toplom poljupcuI ova reka i ovo drvo i ova izmišljena pticaU vazduhu iznad ruku u ružičastom nepcu

Dok to traje zaboravljamo na bol i neki metakLjubavi moja nevinosti očiju i plavih viticaAko me voliš ne znamo poljupcu kraj i početak

SONETNI VENAC

45

NEMOST

1

Nemost je u tvom telu ko ružičasta noćninaU porama tvoje kože ko malo bakra sunce zriNaslonjena na svoju senku ko na mir planinaTi sanjaš poljubac nežan poljubac što vri

Bujnošću opijena ko bilje posle letnjeg pljuskaPtica ti na rukama iz kojih izvire čežnjaSuncu okrenuta lopti užarenoj ko crvena ljuskaU zlato te obavija dan što za breg potanja

Kao boginja u čarima leta kad se zrak zgusneNa tvom okruglom kolenu zlatni kuršum mirujeA jedan venac zvezda svetlost ti spušta na usne

Vatre su na bregovima pepeo priziva smrtnikaGasne toplota avgusta vetar lišćem pirujeEvo prozračne jeseni u nedrima ljubavnika

46

TIŠINA

2

Evo prozračne jeseni u nedrima ljubavnikaPoznate do u koren do nekog srebrnog muljaPritisnute u kostima u čulnim svodovima vidikaU zrelim plodovima ona se zavodnički ljulja

Oslušni: žubore velike vode niz jesen niz bregI sve manje snage imaš da se pomeriš niz pobrđeKao da je već došla starost a u kosi snegPa ti se ne sviđaju ni dunje zrele ko od rđe

Otkidaju se kapi s grana vlažnih ko lepi biseriUramljena u bilje tvoja kosa svetli bojom zlataGledaš kroz tanke prste sunce nad rekom treperi

Kao ogrlica od drage kovine boje starog vinaPred veče jesenje uz zvono i zvuk starog sataPosmatram tvoje grudi zrele – svuda je tišina

47

PUT DO MORA

3

Posmatram tvoje grudi zrele – svuda je tišinaKao robinja jeseni u plaštu od sunčane pređeHoćemo li na put ljubavi čeka nas lepa dolinaKiše s maglom vino u šumama i teške međe

Hoćemo li na put do mora u ružu Nepoznata ženoKose kao prezrelo žito u poljima mojih roditeljaHoćemo li u varljivi plamen u grožđe izgaženoBežimo draga u brda bežimo i od prijatelja

Vidi draga vara nas ovo sunce ovaj dan na izmakuZrno neba kotrlja ti se niz jagodice rumeneA ne znaš draga ne znaš ti ništa o crnom mraku

O prevari sunca u duši o sjaju lažnog zlatnikaTebi je divno u ovoj jeseni sred nagle promeneOko tebe prstenje svetlosti tiha svetost patnika

48

ZAPALJENE PTICE

4

Oko tebe prstenje svetlosti tiha svetost patnikaNe možeš da se pomeriš iz tog kruga i tišineVidi draga kako gori obzor šuma dalekih vidikaKao da se rađa vatra iz taloga ružičaste prašine

Osvetljena je skrivena unutrašnjost tvoje dušeĆutiš zatvorena u jesen u svetlost golih granaI vidiš samo kako se zapaljene ptice rušeNa veliki bol zelenih reka ko na toplu krv rana

Gledaš pticu u zraku njene čarobne arabeskeNad vodom ružičastom kao nad ogledalomGledaš sve a malo vidiš samo svetle odbleske

Gde se utapaju u oči kao kiša u zemlju i semeDa proklija neka bol u grudima ko obalomZatočenički te gledam zaboravivši na vreme

49

PRAZNIK VESELJA

5

Zatočenički te gledam zaboravivši na vremeNa sve stvari koje mi nekad behu bliskeTi Nepoznata ženo najlepši stih moje poemeTi ćutljiva i nema zagledana u cvetne čaške

Niz dolinu ide čovek ne diže glavu ne govoriNit se obzire nit smera nit ima željaNjegovo će se srce jednom ko raj da otvoriKad u tvojoj duši bude mali praznik veselja

Proleteće nebom zapaljeno koplje mnogo strelaI ptice bez krila bez perja sasvim nemeOkreni se i ne plači reci šta si htela

Sa svojom ćutnjom upornom što se potucaPo unutrašnjim predelima tebe a kroz vremeNežnost u svakoj pukotini tvoje kože svetluca

50

MIRIS JESENI

6

Nežnost u svakoj pukotini tvoje kože svetlucaPrivija se lepi miris jeseni na raspukle usneOsluškuješ kako biju damari kako vatra kucaU tvojim oblinama dok dan bakaran gasne

Zelen pastuv u kasu prelazi brdo i rekuTi ga ne vidiš Nepoznata u toj lepoti i sjajuTaj korak gipkosti što ne nalazi preprekuTo zeleno telo koje zvezde u pređu odevaju

Da se pomeriš samo korak samo za trenDa progovoriš ljubičastim glasom grliceDa potrčiš zlatokosa da to ponavljaš kao refren

Ako to učiniš nepoznata ženo moje poemeNeću žaliti ako me ubiju neke svirepe pticeAko i krv moja popije svoj izvor teško breme

51

VAN VREMENA

7

Ako i krv moja popije svoj izvor teško bremeOtići ću da zauvek zaspim u nekom cvetuBledih jagodica bez života bez misli na vremePonovo ću da se rodim da se približim detetu

Zakopčaću ovaj ranjeni dan peteljkom od ružeZamoliću grlice da pevaju tvojim glasomNa brestu dok liju zvezde obesiću užeSrebrna svetlost nek postane tvojim pasom

Ne mogu drugačije Nepoznata idem van vremenaOtiću ću na Trg toplog bakra da vičem:Ona neće da se pomeri ona je od bela kamena

Ali ne draga sačekaću zoru i rađanje suncaDa krenem ko jelen kroz rosu da ričemTreba stići do cilja do mogućeg puta i vrhunca

52

NA DNU ZDENCA

8

Treba stići do cilja do mogućeg puta i vrhuncaProbudi se o Nepoznata iz ćutnje iz svog bolaIma života i u jesenjem lišću na dnu zdencaGde mulj davi zelenilo u krugu zvezdanog oreola

Propupila si u mom mastilu u najlepšu metaforuSamo kako da te predam nepoznatu ovom papiruReci mi svoje ime makar bio i nevešt tvom govoruNemušt ne mogu da budem u svetkovini i piru

Približi se o košuto mekog tela nevinih očijuDo višnjastih usana rumene pukotine kožeOve noći do tvog dolaska mogu i da me ubiju

A ja želim tvoju ruku od duge da me tiho uzmeDa me odvede ispod brezine kore tamo se možeOtići negde daleko od bola čak i od pesme

53

U HLOROFILU

9

Otići negde daleko od bola čak i od pesmeOtići od sebe pa stići u šume brezove naći seU lišću zelenom u hlorofilu u košutinom okuOtvoriti jedno stablo i videti se iza zavese

Od soka videti se kao nežnog i belog spavačaKoji umesto očiju ima dva sveža cveta ljiljanaKoji umesto da spava stihove u duše ispraćaKome umesto srca ispod kože kuca žuta rana

Otići tako daleko da nas niko ne pronađeMeđ žile stoletne međ zveri pitomeOtići među ribe u grla ptica u tanke veđe

Visokih gora do sunca od sunca do goraOtići daleko ne govoriti ništa više o tomeJoš dalje i od krpica od zvuka svog mora

54

SAMA U NOĆI PEŠČANE PLAŽE

10

Još dalje i od krpica od zvuka svog moraSakriti se tako dobro i od samog sebeSkrstiti ruke nad vodom iznad žuboraPasti na dno ostati dugo dok se ne ozebe

Dok srce ne zaželi srce a oko slično okoOnda potražiti svoju Larisu nežne rukeNeka se sklope oko vrata – duboko o dubokoZaroniti usne u usne ko voda kad ljubi oluke

Biti sama nepoznata u noći peščane plažeDok vetar njiše grane usnule palmeKo zelene šinjele u stroju nepokretne straže

Podigni oči iz mirnoće Nepoznata veče smeDa vidi njihovu boju da čuje nemušti šapatŽeđ da ugasim pod suncem kraj neke česme

55

UVALA TIŠINE

11

Žeđ da ugasim pod suncem kraj neke česmeDa nacrtam tvoj lik na mom belom dlanuDa pretvorim tvoje velike oči u lepe pesmeDa me probude iz nežnosti da mi izleče rane

Hajde da te odvedem u vrt pun narcisa i ružaDa te odvedem u predele sunca i čistoteNa neku reku u nizinu gde se vidik pružaNa veliku vodu i vatre na večernje lepote

Hajde da te odvedem u neku uvalu tišineU noć nama nepoznatu među vatre zvezdaKroz brezove šume puteljkom mesečine

Hajde da te odvedem u April u prolećePa da kažem (obradovan toplinom gnezda):Eto – krv je izmenjena rascvetana u cveće

56

KRUG PLAVETNILA

12

Eto – krv je izmenjena rascvetana u cvećeU topli dah bilja u krug plavetnilaPa ti se čini sve je lepše dok gore svećeJužno od tvog srca u duši aprila

Uđi u ovaj san tiho kao da otvaraš vrataZaboravi na sve gorčine na sve boliZaboravi reč teško zaboravi puteve blataNa obzoru piše sunce: voli voli voli

Još si uvek tu nema gledaš u nepoznatoMiruju ti ruke miruju ti damariČini mi se Nepoznata da si kao zlato

I da si beskonačno zagledana u boju moraHajde da odemo negde iz ćutnje i mirnoćeNe mogu više da te izmišljam u osvit zora

57

PETELJKA LJUBAVI

13

Ne mogu više da te izmišljam u osvit zoraSanjari s odriču sna ko plivači vodeSpava umorna noć s pticama u krošnji boraZnaš li šta sanjaju zatvoreni – malo slobode

Bude se spavači iz divnih snova iz posteljaOd trava bude se i oni koji nisu spavaliProbudi se i ti uz zvuk mora prijateljaČeka te dan od srebra na morskoj obali

Pojavljuju se školjke biseri i lepe sireneTi to ne vidiš Nepoznata ptica krilaTi ne vidiš ni talase ni belilo pene

U luci brodovi kreću na duge plovidbeSunce u jarbolima izvodi čarolijeIdem da uberem peteljku ljubavi kroz proleće

58

TI SI OPET MIRNA

14

Idem da uberem peteljku ljubavi kroz prolećeOtvara mi se put na jug iza velike planineNepoznata – verujem tamo su velike srećeIza bola spoticanja iza ružičaste prašine

Idem da dovedem vojne naoružane osmesimaU stavu mirno da te probude NepoznataKako će da zabruji pesma i lepa rimaIz grla mladića rođenih posle rata

Njihova velika srca i oči nevine ko rosaNisu li radost za tvoju nežnu i mirnu dušuVidi: pa ti plačeš Nepoznata pala ti kosa

Na prste zgrčene na kolena zaobljenaTako si opet mirna tako si opet samaNemost je u tvom telu ko ružičasta noćnina

59

MAGISTRALE

15

Nemost je u tvom telu ko ružičasta noćninaEvo prozračne jeseni u nedrima ljubavnikaPosmatram tvoje grudi zrele – svuda je tišinaOko tebe prstenje svetlosti tiha svetost patnika

Zatočenički te gledam zaboravivši na vremeNežnost u svakoj pukotine tvoje kože svetlucaAko i krv moja popije svoj izvor teško bremeTreba stići do cilja do mogućeg vrhunca

Otići negde daleko od bola čak i od pesmeJoš dalje i od krpica i od zvuka svog moraŽeđ da ugasim pod suncem kraj neke česme

Eto – krv je izmenjena rascvetana u cvećeNe mogu više da te izmišljam u osvit zoraIdem da uberem peteljku ljubavi kroz proleća

S A D R Ž A J

U TELU I MASTILU

Larisa /7Miris u sveci od dlana /8San u brezinom lišću /9Tražeći Larisu /10Beleška o Larisi i proleću /11Dolaziš s mirisom bilja /12U telu i mastilu /13Bejah li to ja /14Video sam u snu /15Na malom Trgu Lolinih ruku /16S onu stranu sunca /17Kad je umiralo sunce u kapima leta /18Sonet /19U kvadratu miholjskog rama /20Vrt iza ptice /21Dan nema biše /22Mladost i leto /23Povratak /24Beleška o devojčici /25Tražeći sirenu /26Tople kapljice mesečine /27I noćas neko tiho ulazi u moju sobu /28Ivančica /29U mesečini nežnost ruka beleži /30

Malinovo leto /31Kaplja u ruži od dseet prstiju /32U odeždi sunca /33Sonet o nepoznatoj ženi /34Devojčica /35Kasno leto /36U svom malom bolu /37Sonet o ženi /38Zanoćiš usno žedna /39Kad jednom bude /40Poljubac /41

SONETNI VENAC

Nemost /45Tišina /46Put do mora /47Zapaljene ptice /48Praznik veselja /49Miris jeseni /50Van vremena /51Na dnu zdenca /52U hlorofilu /53Sama u noći peščane plaže /54Uvala tišine /55Krug plavetnila /56Peteljka ljubavi /57Tako si opet mirna /58Magistrale /59

JOVICA ĐURĐIĆ

LARISA

Vinjetu na koricama izradilaIVANA ĐURĐĆ

Tehnički urednik VUK RADETZKY

KorektorJOVAN SAVIČIN PRICA

Fotografija snimioBORISLAV OSTOJIĆ

IzdavačRIJEČKO KNJIŽEVNO I NAUČNO DRUŠTVO

Rijeka, proleterskih brigada 5

TisakRIJEČKA TISKARA

RijekaBulevar Marksa i Engelsa 20

1974