B I B L I O T E K A SAZNANJA

MOTO: Snage uma su kao zraci svet-losti koja se rasipa; kada se usredsrede onda prosvetlju-ju. To je naš jedini način sa-znanja.

Vivekananda

SELVARADŽAN JESUDIJAN I

ELIZABET HOJČ

JOGA I SPORT Kako steći i očuvati

dobro zdravlje

B E O G R A D

1982

Delo »Joga i sport« objavljeno je do sada u preko dva miliona primeraka u sledećim zemljama: Mađarska, Švaj-carska, Nemačka, Francuska, Holandija, Jtalija, Engleska, SAD, Argentina, Španija, Izrael, Norveška, Finska, Tur-

,ska, Japan i Jugoslavija.

U pripremi: Rumunija i Čehoslovačka

Naslov originala:

»SPORT UND YOGA«

von Selvarajan Yesudian und Elisabeth Haich

All Rights Reserved. Corpyright by the Author.

Autorizovan prevod i sva prava za Jugoslaviju: LJ. VULETIĆ, DipL PhiL, P. VULETIĆ, DipL PhiL i A. POPOVIĆ

Redaktor: N. PETROV, Dipl. PhiL

Korektori: J. JURIĆ, DipL PhiL i S. ALEKSIĆ

Teh. uređenje: S. CUCUREVIĆ

Štampa: „Napredak", Aranđelovac

S A D R Ž A J

Pregled ilustraoija — — — — — — — — 7 Predgovor Dr D. B. Desaja — — — — — 9 Perdgovor autora — — — — — — — — 11

DEO PRVI

UVOD U HATHA JOGU

1. Istinita priča o jednom bolesnom dečaku — — 17 2 . š t a j e Hatha Jbga? _ _ _ _ _ _ _ 2 2 3. Svaka bolest ima mentalne uzroke — — — — 30 4. Naša najveća greška: mi ne znamo da dišemo! — 49 5 . Štaje "Prana"? _ _ _ _ _ _ _ _ 5 4 6. Potpuno disanje — — — — — — — — 59 7. Plivanje kao sredstvo za savršenu regulaciju di-

sanja — — — — — — — — — — — 73 8. Civilizovani apetit — — — — — — — — 83 9. Kundalini i sedam čakri — — — — — — 96

DEO DRUGI

PRAKTIČNA HATHA JOGA

10. Stvaralačka snaga svesti — — — — — — 103 11. Lekovito dejstvo drevnih asana — — — — 109 12. Pranajama i asane — tajna dugoga života — — 116 13. Vežbe disanja pranajama — — — — — — 119

Trbušno disnje — — — — — — — — — 119 Srednje disanje — — — — — — — — 121 Gornje disanje — — — — — — — — 121 1. Potpuno jogi disanje — — — — — — 121 2. Kumbhaka — — — — — — — — — 124 3 . Udždžaji _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 125 4. Kapalabhati — — — — — — — — — 126 5. Sukh Purvak — Ugodna pranajama — — — 127 6. Bhastrika — — — — — — — — — 127 7. Pročišćavajuće disanje — — — — — — 128 8. Disanje za jačanje nerava — — — — — 129 9. »Ha« disanje u stojećem stavu — — — — 129

10. »Ha« disanje u ležećem položaju — — — 130 11. Sedam malih vežbi pranajame — — — — 130

14. Asane — stavovi tela — — — — — — 134 1. Padmasana — stav lotosa — — — — — 134 2. Sidhasana — stav za meditaciju — — — 136 3. Joga-Mudra — — — — — — — — 136 4. Supta-Vadžrasana — — — — — — — 138 5. Ardha-Matsjendrasana — — — — — 138 6. Vakrasana I i II — stav uvijanja — — — 142 7. Matsjasana — stav ribe — — — — — 142 8. Pasčimotana — — — — — — — — 144 9. Padahastasana — stav rode — — — — 145

10. Uddijana-Bandha — uvlačenje stomaka — — 145 11. Nauli — 147 12. Trikonasana — stav trougla — — — — 149 13. Bhudžangasana — stav kobre — — — — 151 14. Ardha-Bhudžangasana — — — — — -— 152 15. Salabhasana — stav skakavca — — — — 154 16. Ardha-Salabhasana — — — — — 156 17. Dhanurasana — stav luka — — — — — 156 18. Majurasana — stav pauna — — — — — 157 19. Sarvangasana — asana celog tela ili stav sveće 159 20. Viparita-Karani _______ 163 21. Siršasana — stoj na glavi — — — — — 164 22. Halasana — stav pluga — — — — — — 172 23. Bru-Madja-Drišti (Fiksiranje korena nosa) —

Nasagra-Drišti (Fiksiranje vrha nosa) —Po-kretanje očiju — Kolutanje očima — — — 175

24. Simhasana — stav lava — — — — — 177 25. Savasana — stav potpunog mira — — — 178

15. Čudotvorno dejstvo vežbi sporih pokreta — — 190 16. Ništa bez svesti — — — — — — — — 202 17. Korisni saveti za učenike Joge — ----— 205 18. Plan praktičnih vežbi _______ 210 Objašnjenje sanskrtskih reči i izraza — — — 219 Literatura — — — — — — — — — — 221

PREGLED ILUSTRACIJA

Sl br. Naziv Str.

1. Selvaradžan Jesudijan u svojoj 16. godini posle jednogodišnjeg upražnjavanja prana- jame i asana — — — — — — — 20

la. Kundalini i sedam čakri — — — — — 98 2.,3. Potpuno jogi disanje: 2. Trbušno disanje i 4. (prva faza); 3. Srednje disanje (druga faza)

i 4. Gornje disanje (treća faza) — — — 120 5. Padmasana — — — — — — — — 135 6. Padmasana, varijanta — — — — — — 135 7. Joga-Mudra _ _ _ _ _ _ _ _ 137 8. Joga-Mudra, nastavak — — — — — 137 9. Joga-Mudra, varijanta — — — — — 137

10. Supta-Vadžrasana — — — — — — 139 11. Supta-Vadžrasana, varijanta — — — — 139 12. Ardha-Matsjendrasana — — — — — 140 13. Ardha-Matsjendrasana, druga faza — — — 140 14. Vakrasana, sledeća varijanta — — — — 143 15. Vakrasana, I. Način — — — — — — 143 16. Matsjasana — — — — — — — — 143 17. Pasčimotana — — — — — — — — 143 18. Padahastasana — — — — — — — 146

20. Uddiiana-Bandha _ _ — _ — — _ 146 21. Uddijana-Bandha u sedećem stavu — — 146 22. Uddijana-Bandha u sedećem stavu — — 146 23. Nauli _ _ _ _ _ _ _ _ _ 148 24. Nauli _ _ _ _ _ _ _ _ _ 148 25. Dakšina-Nauli _ _ _ _ _ _ _ 148 26. Vaman-Nauli _ __ _ _ __ 148 27. Trikonasana _ _ _ _ _ _ _ _ 150 28. Bhudžangasana __ _ __ __ 150 29. Ardha-Bhudžangasana — — — — — 153 30. Ardha-Bhudžangasana, varijanta — — — 153 31. Salabhasana — — — — — — — 155 32. Ardha-Salabhasana — — — — — — 155 33. Dhanurasana — — — — — — — — 155 34. Majurasana, početni stav — — — — — 158

Sl. br. Naziv Str.

35. Majurasana, konačni stav — — — — — 158 36. Sarvangasana — — — — — — 160 37. Sarvangasana, varijanta — — — — — 160 38. Viparita-Karani — — — — — _ — 159 39. Siršasana, početni stav (I faza) — — — 165 40. Siršasana, nastavak (II faza) — — — — 165 41. Siršasana, nastavak (III faza) — __ 165 42. Siršasana,- završetak (izgled s boka) — — 165 43. Siršasana, završetak (izgled spreda) — — 169 44. Siršasana, varijanta I — — — — — 169 45. Siršasana, varijanta II — — — — — 171 46. Halasana, prva faza — _______ — — 173 47. Halasana, druga faza — — __ — ____ 173 48. Halasana, treća faza (konačni stav) — — 173 49. Pravilno i nepravilno držanje tela — — — 176 50. Savasana __-_ _ — — — — — 179 51. Vežbe za naprednije učenike — — — — 179

52.-53. Vežbe za naprednije učenike — — — — 181 54.—57. Vežbe za naprednije učenike — — — — 183 58.—61. Vežbe za naprednije učenike — — — — 186 62.—63. Vežbe za naprednije učenike — — — — 188

64. Bacanje koplja — — — — __ __ — 198 65. Gađanje lukom i strelom — — — — — 195 66. Bacanje kugle — — _______ — 195 67. Trčanje — — — — — — — — — 195 68. Penjanje uz uže — — — — — — — 195 69. Izvlačenje vode iz bunara — — — — — 198 70. Potezanje užcta — — — — — — 198 71. Rvanje — — _______ — 198

PREDGOVOR Dr D. B. Desaja, izvanrednog i opunomoćenog ambasado-ra Indije u

Švajcarskoj

U Evropi su već vladala mnoga pogrešna shvatanja o Jogi. To je pojam koji su povremeno koristili oni, koje je privlačila orijentalna mistika i koji su se zanosili misti-cizmom i spiritizmom. Samo mali broj ljudi shvatao je pravi smisao Joge.

Joga je usko povezana sa drevnim mudracima Indije; oni su je razvili. To je jedna metoda, čijom primenom čovek može da postigne potpuno vladanje nad svojim duhom i telom, uz uverenje da će mu biti na kraju mo-guće da postigne potpunu harmoniju u životu. To je jedan od puteva da se postigne potpuno oslobođenj'e. Za ostvarenje ovog cilja mora se razviti sposobnost koncen-tracije do najvećeg stepena, što je jedino moguće uz pot-puno vladanje mislima. Međutim. vladanje mislima mogu-će je samo onome, koji poseduje punu kontrolu nad svo-jim telom. Potpuno ovladavanje svojim telom pretstavlja stoga prvi korak na ovom putu. Radi toga mora telo da bude sasvim razvijeno i školovano, što se može posti-ći samo putem čitavog niza vežbi. Ove vežbe se nazivaju Hatha Joga.

Hatha Joga je, dakle, jedna metoda čijom primenom čovek može da ostvari vladanje nad svojim telom. Pri lom treba naglasiti, da prvi korak ka tom cilju predstav-lja pravilno disanje. Posle toga, prelazi se na niz »asana« (stavova tela), koje treba da usavrše pojedine organe i njihove funkcije. To je jedna nauka, i to potpuna. U naj-manju ruku pomaže stvaranju zdravog tela, koje sa svo-

je strane doprinosi postizanju zdravog duha. Nema ni-kakvih skrivenih tajni; Hatha Jogu mogu upražnjavati lju-di i na Istoku i na Zapadu, bez obzira na društveni po-ložaj, uverenje i pogled na svet. Potrebna je samo želja da se poseduje zdravo telo, a za ispunjenje ove želje mo-ra čovek biti spreman da učini izvesne napore. Joga je samo utoliko mistična, što su se njome bavili u našoj drevnoj zemlji, još od nezapamćenih vremena, između os-talih, i mističari. Međutim, u svojoj praktičnoj primeni ona je jedna nauka isto tako savremena, kao i svaka nau-ka za fizičko obrazovanje.

Ja pozdravljam ovu knjigu, zato što će odagnati mno-ge pogrešne pojmove koji su do sada postojali o Jogi i njenoj primeni. Svakako će biti od koristi svima onima, koji budu imali strpljenja da je prouče. Raduje me što su ovu knjigu objavile dve osobe, koje su za to pozvane. One su posvetile mnogo godina ovom radu i time postig-le u Mađarskoj uspeh vredan pažnje. U Mađarskoj je objavljena slična knjiga, koja je naišla na ogroman pri-jem. Siguran sam, da će ova knjiga i u Švajcarskoj naići na brojnu čitalačku publiku; neka zdravi narod Švajcar-ske i dalje usavršava svoje zdravlje.

Dr D. B. Desaj

PREDGOVOR AUTORA

Potstican nekim unutarnjim nagonom, kome nisam mogao da se oduprem, napustio sam Indiju i došao u Evropu. Postupio sam kao oruđe u rukama sudbine i kao sud u koji se sipa voda primio sve sto mi je ona dala. Nisam mogao naći mira sve dok nisam dobio odgovor na svoje najveće, svoje jedino pitanje — čovek; jer sada znam:

Man, thou art thy secret alone! Who can ope thy gates but thee? And none to enter in but thee!*

čovek je tajanstveno čudo, koje se kreće između dva smrtonosna činioca vremena i prostora. Činjenica da su mu dani izbrojani zahteva od njega da se trgne iz sanji-ve učmalosti i spozna stvaralačku snagu svoga bića i ne-ograničenost svoje suštine. U svom srcu čovek oseća svi-tanje uzvišene sreće u njenoj blistavoj slavi i besmrtnom veličanstvu i budi se radi spoznaje, da njegova prava pri-roda nije ništa drugo nego sreća.

Prateći ovaj unutarnji glas, odlučio sam Ja napi-šem sve ono što sam video i naučio, u nadi da će moja iskustva moći da posluže kao koristan vodič onima koji se bave istim traženjem.

Nemam nameru da propagiram orijentalizam ili bi-lo kakav kult. Međutim, prava i trajna sreća može se postiči samo sa zdravim telom. Iz tog razloga, ovde na-vodim davno ustanovljena pravila i propise koji mogu

*) čoveče, ti si jedina tvoja tajna! Ko može otvoriti tvoja vrata osim tebe? I niko ne može da ude osim tebe!

11

koristiti u postizanju uspeha. Oni su izloženi na način ko-ji odgovora potrebama onih Ijudi na Zapadu*) koji su voljni da od svoje često slepe i besciljne prezaposlenosti odvoje nekoliko minuta dnevno i posvete ih svome raz-voju.

Borba za zdravlje je teška, a pobednik mora da za-vlada i telom i duhom. Tajne čekaju da budu otkrivene kada se i ova tajna o čoveku, poput pupoljka koji se raz-vija u cvet, reši i veličanstvenost čovekovog pravog bića postane očevidna. Ali za to je potrebno vreme i strpljiv rad. Poput vrtara, čovek može da nađe svoj put do uspe šnog ostvarenja jedino ako su mu telo i duh vaspitani da se u skladu pokoravaju nalozima neograničenog uma koji počiva u njemu. Sa razvojem mozga, koji liči na ot-varanje nežnih latica, i razvojem tela ka fizičkoj savrše-nosti, prava suština čovekova dolazi do izražaja u obliku savršenog zdravlja, spoznaje i znanja. Budite svesni kao celina i vi ćete postići ovaj cilj.

Svetu današnjice zdravlje je potrebnije od bilo čega drugog što bogatstvo može da pruži. Sprečiti uzroke bo-lesti i patnji je upravo istp toliko uzvišen zadatak, kao što je i omogućavanje ozdravljenja za kojim milioni tako očajnički žude. Pocnite, stoga, sa odlukom, da nećete pod-nositi nikakve negativne uticaje — bilo mentalne, bilo fizičke, jer bolest je pomanjkanje pozitivne životne sna-ge, praznina u konstituciji, koja se može završiti kolabi-ranjem čitavog organizma. Drevna nauka o Jogi je isto to-liko potpuna, koliko je i tačna, jer ukazuje na one mu-dre i pametne korake, koje treba preduzeti, radi posti-zanja telesnog i duhovnog savršenstva.

U mom radu mi je predano i nesebično pomagala Eli-zabet Hojč (Elisabeth Haich), koja nije samo moja kole-ginica u našoj školi Joge, nego i usoba koja mi je tako-đe pomogla, da protumačim prave potrebe Zapada. Ovu knjigu napisali smo zajedno na osnovu iskustava stečenih tokom niza godina marljivog rada i bogate žetve ohrab-rujućih rezultata. Ove stranice napisane su za one, koji nemaju mogućnosti da pohađaju neku školu Joge ili »aš-

*) „Zapad" — ovdc pojam sa Sirim značenjem: Evropa, Severna i Južna Ameri-ka, Australija itd., za razliku od Indije, „Istoka". — p. p.

12

ram«*) i koji nemaju sreće da naiđu na ličnog učitelja. Iskreno se nadamo, da će ova knjiga omogućiti marlji-vom istraživaču da upražnjava vežbe i korača svesnom putanjom Hatha Joge.

To see, open then thine eyes, And behold below the veil of blindness,'that mortal flesh covereth... MAN the DIVINE

Selvarajan Yesudian**)

*) „Ašram" (hindi: ashrama) — obitavalište učitelja i učenika Joge. — p. p. **) Da bi video otvori_onda svoje oči,

I pogledaj ispod vela slepila, Da trošno telo pokriva. .. VELIČANSTVENOG COVEKA.

Selvaradžan Jesudijan

13

1. ISTINITA PRICA O JEDNOM BOLESNOM DEČAKU

Jednom u sunčanoj Indiji, u gradu Madrasu, živeo je jedan mršav i bolešljiv dečak. Do svoje petnaeste godine bolovao je gotovo od svake velike bolesti — šarlaha, di-zenterije, tifusa, kolere i drugih zaraznih bolesti koje su tako česte u tropskim predelima. Bilo je skoro čudo da je ostao u životu. Istina, preživeo je, ali u kakvom žalos-nom stanju! Bio je sama kost i koža. Njegovo malo lice je pobledelo, oči upale i uvele, dok su mu grudi bile us-ke i ravne. A ipak, taj dečak nije nikada živeo u bedi. Na-protiv, otac mu je bio čuven i bogat lekar kome su boles-nici hrlili u neprekidnom nizu. Mati mu je bila najmilija, najnežinija. majka na svetu. I pored toga, ta kuća u Ma-drasu, sa svojim velikim, senovitim dvorištem, nije zna-la za sreću. Stalna briga i tuga bili su sudbina njenih sta-novnika, jer pažljivo čuvani i razneženi mališan ličio je više na senku, nego li na dečaka.

Njegov otac pokušao je svako sredstvo poznato u me-dicini, ali jedva je uspevao da održava svoga sina u ži-votu.

Jednoga dana dečak je pošao i u školu. Sada više nije morao ležati satima kao ranije. Od tog trenutka mo-gao je da živi kao i ostala deca njegovih godina. Narav-no, bio je oslobođen gimnastike, a kod kuće su ga štiti-li, kao i do tada, i od najmanjeg povetarca. Kada mu je bilo četrnaest godina, dobio je zapaljenje pluća, ali, opet, kao nekim čudom, uspeo je da se izvuče. Beskrajne bri-ge i nevolje počeše iznova. Nakon pola godine osećao se opet dosta dobro, ali bi se prehlađivao i pri najmanjoj promaji. Teško se može rečima opisati, koliko je ovaj jadni dečak zavideo svojim sretnim školskim drugovima

17

DEO PRVI UVOD U HATHA JOGU

na njihovom dobrom zdravlju. Na časovima gimnastike u engleskoj gimnaziji povlačio bi se u ugao dvorišta, odak-le bi ojađena srca žudnim pogledom pratio živahne pok-rete drugih dečaka. Kad bi se čas završio, on bi i dalje ostajao u dvorištu i, čim bi ustanovio da ga neko ne po-smatra, počeo bi da trči i skače unaokolo, da razmahuje rukama, upravo onako, kao što je video da su i drugi či-nili. U petnaestoj godini osećao se nešto bolje. Sada pre-hlade nisu nailazile tako često, ali neredovno i potajno vršene gimnastičke vežbe izazivale bi mu glavobolju i lu-panje srca.

Uprkos telesnoj slabosti, njegov preduzimljiv duh bio je nesalomiv. Često bi odlazio od kuće, tumarajući po šumama i poljima u potrazi za obitavalištima jogija*), tzv. ašramima, na udaljenim brdima. No napori mu behu besplodni, te se tako zadovoljavao posmatranjem putujućih fakira, koji su pored puta pokazivali svoje veštine. Dok je ove fakire malo cenio, bio je pun divljenja za prave jogije. Zahvaljujući urodenom instinktu, veoma ga je pri-vlačila mistična nauka drevne Indije. Pročitao je svaku knjigu, koju je o tome predmetu mogao naći u očevoj biblioteci. Poznavao je i divio se teoriji psihičkih nauka: učenjima Radža Joge, Džnana Joge i Karma Joge, koje otkrivaju ushićujuće duhovne visine i svojim učenicima daruju zadovoljstvo, pouzdanje i snagu duha. Naišao je i na mnoge knjige o Hatha Jogi, koje su sadržavale ta-janstvena pravila, jednostavna, iako mnogo hiljada go-dina stara, za sticanje fizičkog blagostanja, snage i zdrav-lja. Može se lako zamisliti oduševljenje deteta sa tako slabašnim telom. Gotovo u jednom nezadrživom naletu, od ranog popodneva pa do kasno u noć i onda opet sve do zore, progutao je sadržinu novootkrivenih knjiga. Kli-cao je od radosti dok je čitao o »asanama«, stavovima te-la u Hatha Jogi, i vežbama disanja, koje donose snagu i zdravlje. Na licu mesta uspravio bi se u postelji, ukrs-tivši noge na način opisan u prvoj vežbi. Zatim bi poku-šao da ponovi, jedan za drugim, sve važnije stavove, s rezultatom da je zamalo iščašio noge. U međuvremenu,

*) Jogi (sanskrt: Yogi) — osoba koja se bavi proučavanjem i upraž-njavanjem Joge. — p. p.

18

pročitavši da je duboko disanje od posebne važnosti u čovekovom životu, pokušao je vežbe disanja pranajama. Ispunivši svoja slabašna pluća, zadržavao je dah dok mu gotovo ne bi pukla. Onda bi dubio na glavi i uvijao noge i ruke, dok ne bi, na kraju krajeva, pao sa kreveta, dobro lupio glavom i probudio celu kuću iz dubokog sna. Posle dugih časova takvih prenaprezanja, njegova uzburkana pluća bila su gotova da prsnu. Sledećeg dana osećao se slabo i mizerno; svaki ga je zglob boleo. Posle napora tokom jedne sedmice odrinuo je knjige od sebe, lijući gorke suze. Pomisao, da je čak i ova poslednja mogućnost da se domogne fizičke snage propala, činila ga je neuteš-nim.

Izgubio je nadu, smatrajući da nikada neće biti zdrav, da nikada neće moći da se slobodno igra i porve sa svo-jim drugovima... da nikada neće moći da uživa u sreći koju donosi zdrava, bezbrižna mladost.

Od toga dana postao je ćutljiv. Prezirao je telo i za-nimao se samo stvarima uma. Ali samo učenje lekcija i dugo čitanje nije ga moglo zadovoljiti. Pažnju su mu sve više i više privlačili problemi suviše ozbiljni i duboki za njegove godine.

Jedne sparne jesenje večeri ponovo je otišao od ku-će. U jednoj mango šumici, na nekoliko milja od grada, naišao je — najzad! — na dugo traženog učitelja Hatha Joge!

Jogi je bio okružen grupom mladih ljudi koji su slu-lali njegovo izlaganje. Za vreme predavanja dečak je os-tao u svom skrovištu, posmatrajući skup iz daljine. Za-pazio je da mladići imaju divna tela sa izvanrednim mi-šićma i da vrše neke čude vežbe. Takođe je zapazio da su blistali od zdravlja. Kad se skup razišao, dečak, je prišao učitelju i skromno ga zamolio da ga primi za učenika.

DVA meseca kasnije madraski lekar jedva je prepoz-nao svoga sina. Sada je dečak koračao prav kao strela. Grudi su mu se povećale, a ramena se širila svaki dan. Po-sle godinu dana grudi su mu se proširile za 10 cm., a ru-ke i noge skoro udvostručile svoj obim. Od tada više ni-kada nije bolovao. U školi, iako nikada nije pohađao ča-

19

sove engleske gimnastike, postao je najokretniji — pre-ko noći!

Kada mu je bilo dvadeset godina, posle smrti svoga oca, otputovao je ponovo u jedan daleki grad da poseti svog učitelja, kome je dobrim delom dugovao zdravlje,

20

snagu, pa čak i sam život. Rekao je svome učitelju, da je osetio neki unutarnji poziv da preduzme dugo putova-vanje u Evropu. Nakon dirljivog oproštaja, učitelj mu je rekao:

»Idi, mladiću moj, i upoznaj Zapad. Uporedi ljude Zapada sa ljudima Istoka — način života Zapada sa onim na Istoku — i vidi gde se ta dva puta sastaju. Nauči od ljudi na Zapadu ono o čemu su oni ispred nas i upoznaj ih sa stvarima u kojima je Istok već postigao cilj. Idi i doprinosi u svom životu ujedinjenju ta dva puta. Ali na Zapadu ćeš shvatiti, da nauka o Hatha Jogi nije samo put ka zdravlju, nego i jedini metod fizičke kulture na svetu zasnovan na uskoj vezi između tela i psihe. Iako je to nauka o izgrađivanju tela, ipak je ona zasnovana na umnim i duhovnim snagama.«

Mladić je pogledao svoga učitelja blistavim očima i, sklopivši ruke, poklonio se. — »Učitelju, znao sam to još odavno kada sam nastojao da izgradim svoje telo. Kada sam upravljao svoju pažnju na razne delove tela... mi-šiće, nervne centre, zapazio sam da su se u meni razvile psihičke snage dotada meni nepoznate i to do te mere, da sam postao gospodar svoga tela, dok se snaga moje volje povećavala. Ti si me vratio u život; ti si uzeo jednog bolešljivog, kržljavog dečka i pretvorio ga u atletu. Ti si me izvukao iz fizičke oronulosti i vratio me samom se-bi! Obećavam ti...«

»Ništa ne obećavaj, dragi mladiću!... Na Zapadu je previranje i izgleda da Zapad ima malo vremena da se bavi Istokom. Ali pođi i vrši svoju dužnost. Sejač retko žanje. Ali ako uspeš da preneseš Jogu tela makar i neko-licini svojih prijatelja, onda si izvršio svoju dužnost pre-ma svojoj braći na Zapadu. U svakom slučaju, ovo uče-njc će slediti samo oni, čiji je um slobodan i čiji je mi-saoni svet otvoren za lepši i uzvišeniji stepen života... Ali zapamti, ovo je tvoja najsvetija dužnost: kada primiš mo-ju poruku preko mora, znaćeš da je kucnuo tvoj čas da dođeš doma... da te tvoja rodna gruda zove... Pođi, mla-diču moj, i neka te sreća prati!...«

Eto, tako sam došao u Evropu...

21

2. ŠTA JE HATHA JOGA

Najveće čudo na zemlji je čovek. Njegovo telo, koje se sastoji od kostiju, mesa i krvi, skriva tajne koje je on hiljadama godina pokušavao da otkrije, u potrazi za rešenjem velike enigme, velike misterije, velike sfinge. Mnogi su pokušavali da reše ovu tajnu koja se zove čo-vek, ali je samo malo njih uspelo da natera sfingu da progovori. Samo oni najređi među istraživačima, koji su neumorno sve dublje i dublje zalazili u svoje JA, konač-no su uspeli da shvate najveću tajnu koja postoji: sebe same.

U Indiji ljudi su proučavali tajne ljudske psihe još od nezapamćenih vremena i mnogi su posvetili ceo svoj život tom cilju da bi doznali: šta je čovek — i kakva je njegova sudbina ovde na zemlji?

Povukli su se iz vreve ovoga sveta i usredsredili sve svoje misli i želje na jedno jedino pitanje: ko sam JA? Njihova neumorna upornost, čelična izdržljivost i žudnja sa kojom su tragali za istinom urodila je plodom: um im je postao prosvećen i raširena pred njema ležala je cela tajna POSTOJANJA. Oni su shvatili ŽIVOT. Mogli su da vide najdublje, najskrivenije uzroke, a pred sobom vide-li su otvoren PUT, koji je vodio iz patnje, naviše prema slobodi, sreći, zadovoljstvu... Znali su da ovakvo stanje može da postigne svako ljudsko biće i pošto su tako po-stali prosvećeni, iz sažaljenja prema čovečanstvu u pat-njama, počeli su da ukazuju Ijudima na put izbavljenja i oslobođenja.

Različiti putevi vode na vrh. Mnogi će poći udobnom, lakom, krivudavom stazom uzbrdo, jer im fizički sastav nije prilagođen za s trmo penjanje. — Drugi će poći pre

22

čicom, penjući se pod strmijim uglom. — I konačno, ima takvih koji odabiraju najkraći put, penjući se preko ste-nja da bi brže dostigli svoj cilj.

Slično tome, čovek može da dođe i do svog velikog unutarnjeg cilja različitim putevima, već prema svojim psi-hičkim i fizičkim sposobnostima. Veliki učitelji izradili su nekoliko sistema kako bi omogučili svakome da postig-ne cilj koji je sebi postavio. Ovi sistemi skraćuju put i oni, koji ih primene, brže i lakše dolaze do svog postav-ljenog cilja.

Zajedničko ime za ove sisteme je — Joga. Veliki učitelji i poznavaoci, koji su postigli svoj cilj

idući putem Joge, zovu se Jogi. Razni sistemi Joge razlikuju se samo u svom početku.

Njihova je suština i svrha uvek ista: savršeno samopozna-vanje. Međutim, ovaj cilj se može postići samo putem be-zuslovne samodiscipline. Otuda nas pojedini sistemi Joge prvo uče vladanju nad samim sobom. Međutim, postoje sistemi Joge, koji počinju sa ovladavanjem nad umom; ima sistema koji počinju sa vladanjem nad osećanjima, a postoje i drugi, koji uzimaju telo za polaznu tačku itd., već prema prirodnim sklonostima i sposobnostima učeni-ka. Prema različitim putevima, kojima se može ići, poje-dine Joge imaju i različite nazive. Ali, preporučljivo je, da se počne sa onom Jogom koja omogućuje vladanje nad sopstvenim telom. To je put savršenog zdravlja i on se zove — HATHA JOGA.

Naziv Hatha Joga potiče od istine na kojoj se ovaj sistem zasniva. Život našeg tela počiva na pozitivnim i negativnim strujanjima i kada su ova strujanja u potpu-noj ravnoteži — mi uživamo savršeno zdravlje. Na drev-nom jeziku Istoka, pozitivno strujanje je označeno slo-vom »HA«, što zapravo znači »SUNCE«. Negativno stru janje se zove »THA«, što znači »MESEC«. Sama reč JOGA ima dvostruko značenje. S jedne strane, ona zna-či »spajanje«, dok joj je drugo značenje »jaram«*). Tako, »HATHA JOGA« znači savršeno poznavanje ovih dveju

energija, pozitivne energije Sunca i negativne energije Meseca, njihovo spajanje u savršenom skladu i potpunoj ravnoteži i sposobnost potpunog vladanja ovim energija-ma, tj. njihovo stavljanje pod jaram našega »JA«.

Ovaj sistem jedinstven je u celom svetu, jer se nji-me svesno usavršava telo, ispravlja svaki telesni poreme-ćaj, a telo puni obilnom životnom snagom. Hatha Joga nas vraća prirodi, upoznaje nas sa isceljujućim snagama koje počivaju u bilju, drveću i korenju, uči nas o našem sopstvenom telu i silama koje deluju u njemu, i vodi nas ka čvrstoj harmoniji tela i psihe. Telo reaguje i na naj-manji impuls psihe, a na stanje psihe moćno utiče stanje tela. Ovaj uzajamni odnos koristi Hatha Joga, tako da se i psiha i telo održavaju u zdravlju. Put koji treba sledi-ti sastoji se u tome, da svoje telo i sve njegove funkcije učinimo svesnim. Čak i simpatični nervni sistem i svi oni organi, čije funkcionisanje obično ne zavisi od moje svesti, mogu se potčiniti mojoj volji. Neprocenjiva vrednost ovoga je u tome, što se svaki poremećaj može sprečiti, a telo se može poštedeti od bolesti, koje potiču iz funkcionalnih uzroka. Na primer, ja mogu da kontrolišem rad svog sr-ca i da sprečim njegovo lupanje koje može da nastane zbog nekog spoljnjeg nadražaja, kao što su strah, loše vesti, ili iznenadna radost. Na taj način, ja mogu da zaš-titim svoje srce od proširenja, degeneracije srčanog mi-šića i drugih obolenja. Ili, ako mogu da kontrolišem lu-čenje svog žlezdanog sistema, pnda mogu da vladam funkcijama gotovo svih organa svog tela, te na taj način i da regulišem svoje fizičko stanje. Hatha jogi, koji je do-stigao najviši stepen, ima potpunu i apsolutnu kontrolu nad svojim telom. On može po volji da reguliše rad svog srca, svojih probavnih organa, kao i funkcionisanje bilo kog drugog organa u svom telu. Mnogobrojni putnici sa Zapada, koji su, posle velikih poteškoća, imali tu sreću da naiđu na pravog Hatha jogija tokom svoje posete In-diji, potvrdili su činjenicu, da jogi od 80 ili 90 godina da-ju utisak da im je 30 ili 40 godina, kao i da — prema zapadnim merilima — žive do neverovatno duboke staro-sti, jer mogu, po volji, da obnavljaju svoje telo novim životnim snagama.

24

Međutim, samo produžavanje života nije cilj jogija. Hatha Joga nije sama sebi cilj, već je pre priprema za višu, psihičku Jogu. U bolesnom telu veoma je teško raz-viti samosvest i uzdići um na jedan viši stupanj. Iz tog razloga, prvo treba da upoznamo sile koje dejstvuju u našem telu, kako bismo ih kasnije mogli korisno upotre-biti i njima vladati. Onda naše telo neće više pretstavlja-ti prepreku našem usponu ka višem umnom i duhovnom razvitku. Neke osobe se zadovoljavaju sticanjem mađio-ničarskih sposobnosti pomoču kojih mogu da izvode stvari, koje neki nazivaju čudima. Takvi ljudi se nasuču na pola puta ka cilju i ne mogu dalje napredovati. Cilj,kome mi moramo težiti, može da bude samo ovaj: oslobođenje uma od diktata tela. Stoga, nemojmo zameniti cilj sa sredst-vom. Poznavanje našeg tela i njegovih skrivenih moći, bez obzira na veliku važnost, još uvek je samo sredstvo ka cilju. Otuda, pravi Hatha jogi neće nikada prikazivati svo-je znanje i sposobnost da bi tek zadovoljio nečiju puku radoznalost. Svaki koji bi to činio nije pravi Hatha jogi. Pravi Hatha jogi koristi svoje sposobnosti samo onda, ka-da može da pomogne drugima njihovom upotrebom.

Moj učitelj, na primer, nikada nije rekao nama, uče-nicima, kakvim sve moćima raspolaže. Jednom je sedeo u svojoj maloj kolibi duboko u šumi. Mi, učenici, bili smo na jednom proplanku ispred kolibe zabavljeni razgo-vorom. Odjednom jedan mungos izađe iz čestara. Polu-mrtvo, jadno malo stvorenje vuklo se po zemlji i kada nam se približilo, videli smo da ga je ujela zmija. Nje-gov instinkt ga je gonio prema kolibi našeg učitelja. Jed-va je uspeo da se dovuče do vrata, gde se zaustavio,~pre-vijajući se u samrtnoj borbi. Naš učitelj položi svoju des-nu ruku na životinjicu i pade u trans. Izvesno vreme os-tao je u tom stanju. Iznenada mungos zadrhta, strese se i pobeže, zdrav i ojačan. Tada smo videli kakvim moćima je raspolagao naš učitelj.

U poslednje vreme je medicinska nauka na Zapadu oz-biljno obratila pažnju na Hatha Jogu, a oni koji pozna-ju tajne Hatha Joge, tj. jogi, pružaju dragoceno znanje medicini za njene potrebe i ciljeve.

Niži stepen Hatha Joge je toliko zanimljiv i koristan, da je vredno truda upoznati se s njim i posvetiti mu paž-nju. Čak i najveći učitelji morali su otpočeti svoje uče-nje sa ovim stepenom, jer bez alfabeta nema ni čitanja. Prvi stepen Hatha Joge uči nas umetnosti da budemo zdravi!

Prvo i pre svega moramo upoznati svoje telo, ali ne teoretski, kao pri proučavanju anatomije. Anatomija nas uči šta ima u ljudskom telu i gde se nalazi. Stvarno poz-navanje svog tela znači nešto sasvim drugo. Znači ustva-ri, pod pretpostavkom, na primer, da znam gde mi je srce, da mogu takođe da siđem sa svojom svešću u svo-je srce, da mogu da osetim njegov oblik, komore, pret-komore, i zaliske — i to sve tako jasno i sigurno, da se to stanje možda najbolje može izraziti ovako: »Ja sam — moje srce.« Takođe moram biti u stanju da učinim isto sa svojim želucem, crevima, jetrom, bubrezima, kao i sa sva-kim delićem svog tela. Ko nije nikada uradio ni jednu vežbu Joge, u najboljem slučaju može do ovog stepena da poznaje svoje nepce i unutrašnjost usne duplje. Me-đutim, ko želi da postane Hatha jogi, mora tako dugo vežbati dok ne bude u stanju da upravi svoju svest i u naj-manji delić svoga tela. Kada se dostigne ovaj stupanj, sle-deći korak se sastoji u upućivanju svoje svesti, ujedinje-ne sa snagom volje, do najsićušnijih čestica svoga tela. Da se vratimo prethodnom primeru: više nije dovoljno prodreti sa svešću u srce, već ga moram potčinit svojoj volji. Moje srce se mora potčiniti mojoj volji, tako da mo-že pumpati krv brže ili sporije, onako kako nađem za potrebno. Ovo nije nemoguće! Upravo kao što svako mo-že naučiti da po volji pokreće svoj jezik, prste ili mno-ge druge delove svoga tela, tako isto svako može naučiti sistematskim vežbanjem, da upravlja svakim delom svog tela. Čak i kod običnih ljudi postoje velike razlike u ste-penu, do kojeg su njihova tela svesna. Takođe postoje razlike i s obzirom na zanimanje. Prsti jednog pijaniste mnogo su svesniji i nezavisniji od prstiju neke osobe koja nije nikada svirala klavir. Zašto? Zato što je pijanista stalnim vežbanjem učinio svoje prste svesnijim. Učenik Hatha Joge takođe vežba neprestano, iz dana u dan, iz

26

godine u godinu, sa strpljivošću i istrajnošću. Ali on vež ba, kako da odvede svoju svest u svaki deo tela. Vredi li to raditi? Vredi! Jer rezultat je vredan divljenja. On otkriva skrivene snage u sebi kojima, malo po malo, nau-či da vlada. On saznaje, da postoje dva životna strujanja, koja deluju u njegovom telu, i da potpuna ravnoteža ovih dveju sila znači savršeno zdravlje.

Istovremeno sa širenjem svoje svesti, učenik dolazi do spoznaje, da sve što živi u vremenu i prostoru je živo zato što nosi u sebi polaritet i ritam. On počinje da uviđa tajne stvaranja. U onom trenutku, kada stvaralački prin-cip napusti apsolutno i razdvoji se na dva dela, stvara se negativan i pozitivan pol, tj. polaritet. Između njih nastaje pulzirajuća veza, rađa se ritam, i počinje da se javlja Život.

Čak i kod kristala možemo otkriti postojanje pozitiv-nog i negativnog pola, a susrećemo ih i na svim stupnje-vima manifestacije života. Polaritet i ritam daju život či-tavom univerzumu. Kretanje neizmernih nebeskih tela u beskrajnom svemiru, sa njihovim planetama i satelitima — uključujući i sunčeve pege — pulizirajući rad srca ži-vih bića, te naše disanje i postojanje, sve se to odigrava u jednom ritmu, koji potiče iz polariteta. Pozitivna i negativna strujanja smenjuju se ritmički, stvarajući pozi-tivna i negativna stanja u potpunoj ravnoteži.

U indiskoj mitologiji, ritam koji deluje kroz ceo uni-verzum, simboliše figura boga Šive koji igra. Igra je oblik ispoljavanja ritma.

Naša planeta Zemlja ima takođe dva pola i mi, ljudi na njoj, koji smo deca njene prirode, takođe nosimo u sebi polaritet u obliku negativnog i pozitivnog pola. Po-zitivni pol se nalazi na vrhu glave, na mestu gde kosa lormira spiralu. Ta tačka se lako pronalazi na glavi de-teta. Negativni pol je u najnižem kičmenom pršljenu. Iz-među ova dva pola postoji strujanje krajnje visoke učesta-losti i kratke talasne dužine. Ovaj napon je Život!

Nosilac života je kičmeni stub. Kada Život postane svestan samoga sebe i to stanje sve-

sti preko razuma vrati u svoje sopstveno Ja, onda se tak-vo stanje naziva Samosvest.

27

Naše Ja deluje u telu i pomoću nervnog sistema zrači samo sebe, odnosno 2ivot u svaki delić tela, ispunjavajući ga savršenom ravnotežom i skladnošću. Na taj način funk-cionisanje tela je pravilno, odnosno zdravo. Čovek nosi u sebi osobine svoga bića, koje predaju pozitivno i, is-tovremeno, primaju negativno i pružaju otpor. Unutar svoje ličnosti, koja je izatkana od suprotnosti, on mora da održi potpunu ravnotežu, da spoji suprotnosti, među-sobno ih dopunjavajući, te da ih u sebi izmiri. Tek onda i samo onda je on savršen. Tek onda je on potpun i zdrav i sposoban da ostvari svoj zadatak u životu, upravo kao što se komplementarne boje dopunjuju u sunčevoj svet-losti: crveno i zeleno — Ijubičasto i žuto — plavo i na-randažsto. Ove boje su prave suprotnosti, a ipak, sa tog istog razloga idu zajedno. Rezultat njihovog jedinstva je savršenostvo. Zakoni duha i tela nalaze se u istoj direkt-noj suprotnosti. Zakon duha je nesebičnost, dok je zakon tela sebičnosti. A ipak, čovek mora naučiti kako de spo-jiti ove dve suprotnosti u potpunoj harmoniji i u sebi ispoljiti. Ovoj istini učili su filozofi i veliki učitelji celo-ga sveta, jer su poznavali tajnu bitisanja: napon između pozitivnog i negativnog pola.

Svest prosećnog čoveka je još uvek na veoma nis-kom stepenu razvitka. Iz tog razloga, zračenje životnog strujanja u njegovom telu je u veoma maloj meri sve-sno; u vedini slučajeva nesvesno, automatsko. Telo čo-veka na nižem stepenu svesnosti nije ni izdaleka toliko prožeto životom, kao onog na višem stepenu. Ovaj drugi ima više moždanih vijuga, nervni sistem mu je mnogo gušće izatkan, odnosno svesniji je, prožetiji životom, a usled toga, njegovo telo je daleko voljniji i elastičniji istrument njegovog JA.

Telesni pokreti samosvesne osobe, sa telom prožetim životom, razlikuju se od pokreta osobe na nižem stepe-nu razvitka svesti. Pokrete svesnije osobe označavamo kao »graciozne«, »fine« i »lepe«, dok »nezgrapanim« i »nespretnim« nazivamo onoga u čijem telu ispoljavanje života stoji na nižem stupnju. Uvek ćemo tamo naći ne-što lepo i očaravajuće, gde se život zrelije razvio, odno-

28

sno gde prepoznajemo i nalazimo sveobuhvatno biće, naše sopstveno Ja!

Jedina sreća koja postoji jeste: naći samoga sebe! To je ono što tražimo u svakoj radosti, u svakom ose-ćanju sreće. Ako se naše Ja nalazi u tom stanju, ako po-čiva u sebi samom, onda postoji potpuna ravnoteža u životnim silama kojima zračimo. U tom slučaju, i naša psiha i naše telo su zdravi.

Kod osoba na nižem stepenu razvitka, ravnoteža se može lako poremetiti usled neznanja, ili kao rezultat ne-dovoljne samosvesnosti. Takve osobe »ispadnu« iz svoga JA, zato što je nesvesni deo njihovog bića veći od sves-nog. Ovo narušavanje njihove ravnoteže odražava se i u njihovom načinu mišljenja, kao i u duhovnom životu. Re-zultat je poremećena ravnoteža između pozitivnih i ne-gativnih strujanja. Međutim, ako ne postoji savršena ra-vnoteža između dveju životnih energija, kojima zračimo, nastaje stanje koje nazivamo — bolest

Glavni preduslov za zdravlje je, prema tome, poste-peno povećavanje samosvesti i njeno uvođenje u sve delove tela. Na taj način možemo izbeći narušavanje re-da i sprečiti bolest. A ako je bolest već tu, onda ćemo svesno i namerno ponovo uspostaviti stanje reda.

Eto čemu nas uči nauka i umetnost poznata pod ime-nom — HATHA JOGA.

3. SVAKA BOLEST IMA MENTALNE UZROKE

Naše pravo biće u svojoj suštini je blistavo, savrše-no i čisto. Činjenica da zavisi od vremena i materije og-raničila mu je samosvest i bili su potrebni milioni godi-na razvoja da bi telo postalo ponovo samosvesno. Čak ni danas ovaj razvitak nije još završen, jer samosvest prosečnog čoveka još uvek je daleko od toga da se proši-ri i sjedini sa njegovom pravom, uzvišenom suštinom. Čo-večanstvo, poput nekog velikog tela, išlo je ovim putem razvoja, te tako svako istorisko razdoblje pokazuje izve-stan stepen napretka. Međutim, uvek ima pojedinaca ko-ji su ispod prosečnog nivoa razvitka, kao i onih, koji sto-je iznad njega. Ne postoje dva čoveka čiji bi stepen sves-nosti bio potpuno jednak. Samo ljudi, koji su dostigli sa-vršenstvo, mogu biti jednaki; samo oni, čija je samosvest dostigla i sjedinila se sa njihovim pravim bićem. Samo takve osobe misle potpuno isto. Ipak i one nose još uvek pečat svog ličnog filtera, svog tela. Samo su u biti, u psi-hi, jedno.

Mnogobrojni događaji tokom života, beskrajno pre-plitanje ljudskih sudbina uzrokuje različita iskustva i uti-caje. Shodno tome razvija se i ljudska samosvest na raz-ličite načine. Kod jedne osobe ta iskustva i utisci delova-će jače na razvitak samosvesti upravo u onom delu, gde ee kod druge neke osobe doprineti njenom opadanju. Ali takođe je moguće, da je u nekom drugom pravcu razvit-ka prva od ove dve osobe nazadovala, dok je druga učini-la značajan napredak. Ove beskrajne varijacije u stepenu postignute svesti uzrok su činjenici, da koliko ima ljudi, toliko ima i individualnosti.

30

Naša prava suštna, taj večiti izvor Života, ravnomer-no zrači životnu energiju u telo u potpunoj ravnoteži i savršenoj harmoniji. Ako je samosvest jednog čoveka raz-vijena ravnomerno u svakom pravcu — čak iako je na nižem stepenu — onda će životna energija ravnomerno pri-ticati u njegovo telo. Pozitivna i negativna strujanja funk-cionišu uravnoteženo i telo će biti zdravo. Stanje svesti kod čoveka deluje kao neki filter, koji raspodeljuje iz-račenu životnu energiju u razne umne i nervne centre, koje indiski jogi nazivaju čakre. Kada svest iz bilo kog razloga skrene sa puta ravnomernog, uravnoteženog razvoja, bilo zbog jednostranog razvoja u jednom pravcu, ili zbog nazadovanja u nekom drugom pravcu, onda i kod istruja-vanja životne energije dolazi do poremećaja i opšta ravno-teža prestaje. Međutim, zračenje čovekove uzvišene suštine, sa svojom savršenom uravnoteženošću, uvek teži da ispravi nepravilnosti i sa ogromnom snagom probija sebi put kroz nepravilno raspoređenu energiju. Ovo ispravljanje, ova borba za ponovno uspostavljanje reda, je stanje, koje na-zivamo — bolest.

Za telo zdravlje je preduslov održanja i prirodno sta-nje. Životna snaga u čoveku ne deluje samo putem sves-ne volje za životom, nego i u zavisnosti od toga, kao pot-svesni nagon za životom. Nagon za životom ispoljava se dvojako: kao nagon za samodržanjem i nagon za održa-njem vrste. Oba nagona pretstavljaju moćne, praiskonske sile koje pokreću svet. Nagon za održanjem vrste obezbe-đuje kontinuitet, kada se telo, kao sredstvo za ispoljava-nje istroši; on se brine za obnavljanje kroz stvaranje po-tomstva. Međutim, nagon za samodržanjem nastoji da održi život jedinke u što je moguće duže neoštećenotn stanju. Priroda bezuslovno nastoji da postojeće zdravlje održi i ako se ne ogrešimo o njene zakone, možemo svo-je zdravlje neometano sačuvati sve do same smrti. »Priro-da nikada nije htela, da se čovek odvoji od svog tela pre duboke starosti,« — kaže čuveni Jogi Ramačaraka — »i kada bi se samo svako pridržavao zakona prirode još od svog detinjstva, umesto što stalno radi protiv njih, smrt uslcd bolesti u mladosti ili zrelom dobu bila bi isto ta-ko retka, kao i smrt nastala nesretnim slučajem.«

31

Životna sila je neprestano aktivna u nama, ona obez-beđuje ravnotežu, ona ispravlja nepravilnosti i čuva naše zdravlje uprkos činjenici, da čovek bezobzirno gazi zlat-na pravila zdravog življenja iz dana u dan. Nagon za samodržanjem ima samo jednu svrhu — i o tome ne mo-že biti spora — on hoće život po svaku cenu, on hoce ŽI-VOT i ZDRAVLJE! Ovaj nagon je toliko jak, da u trenu-cima opasnosti i najkrotkijeg čoveka pretvara u divlju zver. Mnogo puta smo čitali, kako su se ljudi, na brodu koji tone, gušali i jedan drugog gazili da bi ušli u čamac za spasavanje, dok su samo oni sa visoko razvijenim du-hovnim životom, koji su već dostigli stepen nesebičnosti, imali snage da suzbiju nagon za samoodržanjem. Ova mo-ćna sila neumorno radi u nama iz dana u dan, da bi nam sačuvala zdravlje i ispravila greške koje činimo. Ona nas čak često načini i bolesnim, kako bismo posle toga bili još zdraviji. Ona stavlja u pokret veliki proces čišćenja, da bi naš organizam oslobodila otrovnih otpadaka, koji su se nataložili usled naše nemarnosti.

Životna sila stavlja nagon samoodržanja u službu na-šega zdravlja. Veliki Jogi Ramačarka o njoj kaže: »Ona de-luje u nama nezavisno od naše volje, poput igle na kom-pasu, koja, bez obzira koliko mi pomerali instrument iz njegovog prirodnog položaja, uvek pokazuje prema se-veru, prema zdravlju.« Uzalud je mi ne slušamo, uzalud se okrećemo od nje, ona i pored toga živi u nama i dejstvu-je bez prekida. Ista sila izvlači nežnu klicu iz semenke i često je tera kroz sloj zemlje, koji je i hiljadu puta tvr-đi od nje, kako bi nežni izdanak dospeo do sunčeve svet-losti. Ista sila tera mladu biljku da raste naviše, prema nebu, a da joj se korenje širi u zemlju. Ako je otvorena rana naneta našem telu, životna sila će je isceliti sa za-panjujućom tačnošću i savršenstvom, koje čovek nikada neće dostići. Medicus curat, natura sanat,*) s pravom su govorili naši preci. Hirurg operiše nožem, zašiva ranu i stvara preduslove za ozdravljenje. Ostalo se prepušta pri-rodi. Ako čovek slomi nogu, lekar mu namešta kosti, ali sam proces izlečenja obezbeđuje životna sila. Ukoliko ne 32

može da razvije svoju punu snagu dejstva u našem in-teresu, ona je još uvek daleko od toga da napusti borbu. Naprotiv, prilagođava se okolnostima da bi mogla da nam pomogne u onom trenutku i na onom mestu, gde to po-novo postane moguće. Ako životnoj sili damo odrešene ru-ke, ona će nas održavati u savršenom zdravlju. čak i ako je sprečavamo glupim i neprirodnim načinom života, ona ne prestaje da dela u našu korist. Ona uvek nastoji da nam pomogne, čak i pod nepovoljnim uslovima, uprkos našoj nezahvalnosti i neznanju. Sve do smrti životna sila se bori da očuva zdravlje našeg tela. Njena sposobnost prila-gođavanja je gotovo neograničena. Seme pada u usku pu-kotinu u steni, ali ipak kamen puca na dva dela; ili, ako je stena suviše jaka, izdanak se penje iz uske pukotine ka svetlosti. Život mora pobediti u svim okolnostima.

Živ organizam se neće razboleti sve dok živi prema praiskonskim zakonima prirode. Zdravlje i nije ništa dru-go do život pod prirodnim uslovima. S druge strane, bo-lest je posledica neprirodnog življenja. Na našu nesreću, moderna civilizacija nagoni nas na neprirodan način ži-vota, tako da životna sila može da štiti naše zdravlje sa-mo u ograničenoj meri, jer mi niti jedemo, niti pijemo, niti spavamo, niti dišemo, niti se oblačimo pravilno i pri-rodno.

Hatha Joga nas uči zakonitostima zdravlja radi što potpunijeg prikupljanja, povećanja i korišćenja slobodnog istrujavanja životne sile. Ko se bude pridržavao pravila Hatha Joge nikada neće biti bolestan i uživaće u potpu-nom zdravlju do duboke starosti. Ali jedan od najvažnijih preduslova je upoznati sve manifestacije životne sile i na-učiti kako se one mogu razvijati i uobličavati; jednom rečju: kako možemo ove sile staviti u službu naše sa-mosvesti.

Čovek je um u telu. U njemu se odražavaju zakoni i duha i tela. Strujanje životne snage ispoljava se kod čo-veka na svakoj ravni — od neograničenog uma, pa sve do materijalne ravni. do tela. Energija, koja se ispoljava na

psihičkoj ravni najbližoj umu, pozitivna je. Energija najudaljeni-ja od njega, koja oživljava telo, negativna je. Pozitivna energija daje život, dok negativna energij pri

ma i održava život. Sve dok su ove dve energije u rav-noteži, čovek je duhovno i telesno zdrav; ali čim upravi svoju samosvest jednostrano bilo duhovnoj, bilo telesnoj ravni, otvorio je vrata raznim poremećajima. Znamo iz iskustva za ljude, koji stalno i isključivo umno rade, da su uvek dosta slabog i nežnog fizičkog sastava. Pozitivne energije bujaju na račun negativnih i onda takvo telo raspolaže malom otpornošću. Međutim, ako takva osoba, svesno vršeći vežbe Hatha Joge, upravi svoju svest, bar na nekoliko minuta dnevno, na one nervne centre, koji su pozvani da telo snabdevaju životnom silom, ravnoteža će se ponovo uspostaviti, telo će ojačati, a otpornost orga-nizma će se povećati.

Isto je tako nezdravo stanje, koje povećava prijem-čivost prema mnogim vrstama bolesti, ako se ode u dru-gu krajnost i samosvest upravlja pretežno ka materijalnoj ravni, ispoljavajući interes samo za obilnim jelom i pićem. Prevaga fizičke strane, debljina i duhovna tromost posle-dica su takvog poremećaja ravnoteže. Ovo su jednostavni primeri koji pokazuju jednostrano pomeranje samosvesti iz jedne u drugu krajnost. U ovim slučajevima čovek po-mera pojedine ravni iz njihovog određenog međusobnog odnosa — od duhovne ka materijalnoj ravni i obrnuto. Me-đutim, isto tako se može poremetiti ovaj pravilni odnos, ako se svaka ravan, uzeta po sebi, odvojeno posmatra.

Čovek može da ispoljava stvaralačku snagu pojedi-načno, u svakom stepenu, od duhovne do materijalne rav-ni, kao pozitivnu i negativnu energiju. On je uravnotežen, ako svoje snage pravilno primenjuje: unutra negativnu a spolja pozitivnu. Takvog čoveka nazvaćemo, prema nje-govom spoljnjem izražaju, pozitivnim čovekom. Ove vo-deće ličnosti, stvaraoci, koji su u stanju da iz ničega stvore nešto, oko kojih se širi život i plodotvornost, takve osobe ko-riste duhovne pozitivne i negativne energije u pravilnoj sraz-meri i odnosu: unutra, u pravcu životvornog istrujavanja, oni su negativni, dakle primaju. Prihvataju intuiciju, ve-ruju u sebe, imaju poverenja u sopstveno JA. Spolja, oni su pozitivni: oni daju, stvaraju, prozivode. Takođe na ose-ćajnoj i psihičkoj ravni oni su uravnoteženi, zdravi: zra-če radost, vedrinu, poverenje; daju Ijubav, dobrotu, top-

34

linu; dakle, ispoljavaju se pozitivno, ali na pravom mestu i negativno, jer prihvataju ljubav koja zrači prema nji-ma. Takvi ljudi su i fizički zdravi, jer njihova životna energija — sagorevanje u telu — nalazi se u ravnoteži sa otporom, sa materijom koja sačinjava telo.

Ko svoje snage koristi na suprotan način imaće ra-nije ili kasnije obolelo telo. Ljudi počinju da greše već na duhovnoj ravni. Ne veruju u svoje pravo, uzvišeno JA, koje daje život njihovoj ličnosti. Umesto da otvore nepre-sušne izvore snage, koji počivaju u njima, oni ih zatva-raju svojom malodušnošću, odvajaju se od svog sopstve-nog pravog bića i pate od nedostatka samopouzdanja. Ta-kav čovek uvek očekuje pomoć na nekoj drugoj strani, bez snage je i bespomoćan, plaši se svega i vidi zlo u svemu. Umesto da zrači stvaralačkom snagom i da razvije stvaralačku delatnost, on svojom nevericom upropašćuje ceo svoj život. On propada gde drugi uspevaju Ova vrsta ljudi je kao bezvazdušni prostor, kao vakuum, u koji sve propada i nestaje. To je negativna osoba! Mračna prova-lija, beznadni ponor u koji propada svaKo bolje ljudsko stremljenje, negativna sila, koja svaku pozitivnu snagu upija i bez traga guta. Budimo uvek na oprezu prema ta-kvoj sudbini! — Greška počinje već sa rečima: »Ništa mi ne polazi za rukom!« Teško nama, ako ikada izgovorimo ove reči! Time podižemo zid pred sopstvenim izvorima snage, koji se ponovo može ukloniti samo sa najvećom mukom. Nikada ne smemo biti negativni. Kada neko hoće da preduzme neku korisnu i dobru stvar, pazimo dobro da ga nikada ne obeshrabrimo, govoreći: »To i onako ne-će uspeti!« Naprotiv, uspeće, ako verujemo u pothvat i ako pravilno priđemo njegovom ostvarenju, ako imamo dovolj-no samopouzdanja da ćemo savladati teškoće. Uzdajmo se u svoje JA, koje je izgradilo naše telo nezavisno od naše svesti, taj čudesni instrument, to divno oruđe koje odgo-

vara svakoj svrsi; verujemo u to, da još uvek u dubinama našeg bića počiva ta raskošna stvaralačka snaga. A zašto da nc?! Pa mi

živimo, dakle ona je tu, a kada joj svojom verom otvorimo vrata, ona nam pomaže da i svoju sudbinu izvajamo isto tako

veličanstveno i svrsishodno, kao

35

i svoje telo; ona nam takođe pomaže da i promašene stva-ri popravimo.

Negativna osoba očekuje pomoć spolja, a ne iznutra. Sebična je i nema razumevanja ni za sebe, ni za druge. Zlovoljna je, malodušna, osorna i stalno se žali. Za druge nema ljubavi, ali očekuje od drugih da je vole; čak je i u ovome negativna. Ne zna šta je prava ljubav, zna samo za strasti. Ono, što smatra da je Ijubav, nije ništa drugo do žudnja za nečim ili nekim. Tako naopako korišćene snage narušavaju joj psihičku ravnotežu. Kroz kolo ner-vnog sistema um neposredno utiče na telo. Narušavanje misaone ravnoteže prouzrokuje tako jake potrese i kole-banja, da dolazi do nervnog rastrojstva. A kako radom pojedinih organa upravljaju nervi, ispoljava se ovo štetno dejstvo po zdravlje svih organa u telu.

Svako zna iz sopstvenog iskustva za usku vezu izme-đu funkcionisanja svog organizma i emocionalnih pro-mena. Čak i najzdraviji čovek može bolno da doživi od-ređene telesne promene posle prijema loših vesti, iako ga niko ni prstom taknuo nije. Gubi apetit, boli ga glava, ili se pojavljuju drugi nepoželjni simptomi. Od straha mo-že da prebledi, da mu se krv povuče iz glave, može da nastupi nesvestica. Strah razvija, kao stanje svesti, jedan negativan višak strujanja, čime se remeti red u telesnim strujanjima i ishod je negativno stanje. Ako se čovek na-ljuti, krv mu jurne u glavu i on dobija lupanje srca. Ovo je upravo suprotno napred opisanom stanju; kada pozitiv-na strujanja preovladaju — nastaje pozitivno stanje. Sva-ki slični poremećaj povezan je sa neprijatnim simptomi-ma, ali ipak uspeva prirodna samozaštita u čoveku da, uglavnom, ubrzo opet uspostavi red. Ali ako se loši uti-caji ponavljaju u kratkim razmacima, ili ako su stalni, onda dolazi ranije ili kasnije do ozbiljnog poremećaja u poretku strujanja i posledica toga je: BOLEST!

Jednostrani razvitak samosvesti, ili zastoj u razvit-ku, takođe može da bude uzrok mnogim ozbiljnim obo-lenjima, nervnim poremećajima, pa čak i duševnim obo-lenjima. Naše telo i duh su zdravi, kada se pozitivno stru-janje životne sile, koje se ispoljava na materijalnoj rav-ni -- u našem telu — nalazi u savršenoj ravnoteži sa ne-

36

gativnom silom: sa silom otpora samoga tela. Prema to-me, jedna drugoj su suprotstavljene: životna sila i, kao njen nosilac samo telo. Kod osobe na nižem stupnju sves-ti nizak je i napon životne sile koja struji u telu, a njen nervni sistem je podešen da pruža otpor koji odgovara tom naponu. Sa proširenjem svesti povećava se i napon životne sile, te shodno tome mora se povećati i stepen otpornosti nervnog sistema. Ako se ovo odvija postepeno, u potpunoj ravnoteži, onda nervni sistem ima vremena da, držeći korak sa životnim strujanjima većeg napona, oja-ča i razvije odgovarajući stepen otpornosti. Međutim, ako se ovaj razvoj odvija nasumice, skokovito i na mahove, onda će nervni sistem oboleti zbog jakih strujanja i nag-lih promena, koje nisu prema njemu podešene, jer ne raspolaže potrebnim stepenom otpornosti. To je slično uključenju nekog provodnika u struju previsokog napo-na; posledica je — pregoreli otpornik! Otpor životnom strujanju je nervni sistem koji može da oboli od iznenad-ne, prejake s t ru je .Dolaz i do funkcionalnih poremećaja, zapalenja, a moguće su čak i potpune paralize. Poreme-ćaji nastali u svesti prouzrokuju razna duševna obolenja.

Svrha je Joge, da našu ljudsku svest dovede u zavis-nost od naše volje, da je sistematski, svesno, postepeno proširuje, a isto tako i otpornost nosioca životne energi-je, koja se stalno povećava, t j . nervnog sistema, da pos-tepeno povećava i učvršćuje. Shodno tome, krajnji cilj je: do potpunosti razvijena savršena samosvest i njeno potpuno ispoljavanje u telu — Savršen Čovek! Ljude koji su dostigli ovaj stepen savršenstva Indusi nazivaju »Dživan Mukti«.

To je smisao i svrha našeg života. Sudbina čovekova, sa svim svojim nevoljama i đoživljavanjima, isto je ta-ko uzrok stalnog širenja samosvesti. Ipak, plaćamo, uvek pipajući po mraku, za naše neznanje, jer nejednaka raspo-dela snaga omogućuje mnogim bolestima da nasrnu na nas .

Pošto bolesti uvek nastaju iz činjenice, da jedno od dva životna strujanja postane jače na račun drugoga, to i njih delimo na dve glavne grupe: na pozitivne i negativne bolesti.

37

Ako prenapregnemo životnu silu u telu, bilo pretera-nim polnim opštenjem, bilo prevelikim umnim radom, pro-uzrokovaćemo time povećano sagorevanje. Telo će se is-crpeti i pasti u negativno stanje. Njegova otpornost pos-taće suviše mala. Takve negativne bolesti su, na primer: tuberkuloza, hronična zapaljenja, alergična obolenja, či-revi na želucu i crevima itd. Rekonvalescencija, neuraste-nija i depresija takođe su negativna stanja.

Suprotno se dešava kada se životna energija, iz bilo kog razloga, smanji ili povlači, tako da ćelije u telu, u nedostatku sile koja ih objedinjuje, počinju da divljaju, obrazujući tumore i kancerozne izrasline. Posledica toga je, isto tako, jedno negativno stanje tela, ali uzrok treba tražiti na suprotnoj strani, ne kao u slučaju tuberkulo-ze ili izazivača bolesti na bazi alergije. Ovo je, takođe, razlog, zašto su osobe naklonjene alergijama retko pre-disponirane za rak.

Pozitivne bolesti su, u glavnom, ona akutna obole-nja, povezana sa jakom groznicom, dakle upale, kao što su: zapalenje pluća, krajnika, bubrega ili živaca, kao i one vrste infektivnih obolenja, koja su isto tako poveza-na sa jakom groznicom, kao što su tifus i šarlah.

Postoje i mešovite bolesti u kojima se pozitivna i ne-gativna stanja smenjuju, kao na primer kod malarije ili prisustva gnoja u organizmu, kada se temperatura u gro-znici od 40°C smenjuje sa temperaturom ispod normale.

Organizam stalno teži da uspostavi ravnotežu. Ako, na primer, naše telo zapadne u negativno stanje usled jake prehlade i postane bespomoćno prema bakterijama, organizam počinje odmah da razvija pozitivna strujanja u velikim količinama u cilju samozaštite i u telu nastaje pozitivno stanje: imamo visoku temperaturu. Nagla pre-vaga pozitivnih strujanja izaziva navalu krvi i zapale-nja, koja, sa svoje strane, uništavaju bacile, koji su se nakupili tokom trajanja negativnog stanja, i ravnoteža se ;

malo po malo, ponovo uspostavlja. Tokom obolenja sa jakim upalama, pošto su bak-

terije uništene i stvaranje pozitivnih strujanja u preve-likim količinama postane nepotrebno, dolazi do nagle pro-mene ka negativnom stanju, temperatura se spušta ispod

38

normale i bolesnik, mada je samu bolest prebrodio, dos-peva u jedno kritično stanje, usled nagle promene stru-janja. U takvim slučajevima izazivamo pozitivno stanje veštačkim sredstvima: bolesniku dajemo crnu kafu ili ne-ko drugo podražajno sredstvo. Posle pozitivnih bolesti normalno nastaje jedno blago negativno stanje — period oporavka. Pošto je napravilo veliki otklon na desno, klat-no sada pravi isti zamah na levo i tek, malo po malo, vraća se normalnom njihanju, koje odgovara njegovoj dužini: svom sopstvenom ritmu. Ovo podjednako važi i za lju-de. Ako čovek primi suviše ma kakve energije, više nego što odgovara njegovoj ličnosti, onda dolazi do jake re-akcije i ravnoteža se tek postepeno uspostavlja.

Međutim, ako svesno sprečimo prvi nepravilni otklon klatna, do bolesti uopšte neće ni doći.

Uzmimo jedan primer: pretpostavimo da se moje te-lo iznenada i neočekivano prehladi. Ako se slepim zakoni-ma prirode dopusti da nesvesno deluju u meni, posledi-ca će biti negativno stanje u telu; bakterije se množe, pri-roda se brani od njih i razvija više pozitivne snage, na-stupa groznica i bolest se razvija svojim prirodnim to-kom. . .

Ali, ako ja, kada hladnoća prvi put zahvati moje te-lo, istovremeno svesno razvijem potreban višak pozitiv-ne snage i ovu snagu sprovedem u svoje telo, ravnoteža se odmah uspostavlja, bakterije se ne povećavaju i, sto-

ga groznica nije ni potrebna. Ja sam sprečio bolest! To je Joga! Već smo videli kakve fizičke promene može da pro-

uzrokuje običan strah, ako bilo koja od dveju sila pre-ovlada nad drugom, makar samo i na kraće vreme. Bez obzira da li prevaga bilo koje sile proizilazi iz neke traj-ne duševne smetnje, ili stalnog duševnog stanja, ona iza-ziva ozbiljne telesne promene i teška obolenja. Ovu či-njenicu već su potvrdila i istraživanja psihijatara na Za-padu. Ljutnja, strah, duševna bol, tuga, briga, ljubomora, malodušnost, pesimizam i slični negativni potsticaji potko-pavaju zdravlje, razaraju nervni sistem i smanjuju otpor-rnost celog organizma; čine ga podložnijim bolestima i

usporavaju proces ozdravljenja.

39

Već 1879 g. objavio je američki profesor medicine, Dr Gejts (Gates), rezultate svojih istraživanja na ovom po-lju. Sprovodeći dah svog pacijenta kroz jednu cev, hla-đenu ledom, izazvao je taloženje njegovih sastojaka. Pri normalnom disanju, »rodopsin jodidi« nisu izazivali lu-čenje bilo kakvog pomena vrednog taloga. Međutim, na-kon pet minuta, kada je pacijent bio iritiran, nastala je neka mrka naslaga u cevi, koja je ukazivala na prisustvo izvesnog hemiskog proizvoda u dahu pacijenta, posle bur-no ustalasanih osećanja. Ako bi se ova supstanca izdvo-jila i ubrizgala čoveku ili životinji, izazvala bi veliko uz-buđenje. Duboka bol, prouzrokovana, na primer, gubitkom voljenog deteta, stvarala je sivu naslagu.

»Tokom svojih opita i iskustava došao sam do uve-renja,« piše Dr Gejts, »da emocionalna stanja, kao ozlo-jeđenost, Ijutnja i malodušnost, stvaraju škodljive, otrov-ne proizvode u organizmu, dok dobra osećanja — zado-voljstvo, sreća, veselost, dobro raspoloženje, ljubav — i dobre misli uopšte, mobilišu isceljujuće snage organiz-ma. Od negativnih osećanja, strah i očajanje su, mož-da, najrazorniji za nervni sistem.« Prema Horaciju Fle-čeru (Horace Fletcher) strah nas ispunjava opasnim ug-ljen-dioksidom i truje nam atmosferu. On uzrokuje du-hovno, umno i moralno gušenje, a veoma često i sporo umiranje. ^

U stvari, medicinska nauka beleži mnoge slučajeve ljudi sa osetljivim nervnim sistemom, koji su umrli od smrtnog straha, kao da ih je grom oborio. Je-dan veoma interesantan izveštaj o tome daje jedan pro-fesor medicine iz Australije: »Najveća opasnost, koja može da zapreti detetu u njegovom razvoju, jeste pre-nošenje nervoznih strahovanja njegove majke. Nervozne mlade majke pokušavaju da zaštite svoju decu od naj-manjeg povetarca i zabranjuju im sve, što može da ih nauči hrabrosti, izdržljivosti i samopouzdanju; one ule-vaju svojoj deci otrov usporenog dejstva, pričinjavaju-ći im doživotno zlo. Svoju decu treba da podižemo tako, da ne znaju za strah. To je najlepše, najdragocenije na-sledstvo koje možemo da im ostavimo...«

40

Umesto toga, deci uteruju strah sa bau-bau i đavo-lom. U svakom jeziku postoji za to odgovarajući izraz. U svim delovima sveta decu plaše njihovi roditelji i uči-telji da ne čine ovo ili ono. Razaranje psihe, čiji je os-novni element sugestija, koju ljudi na Zapadu veoma ma-lo poznaju i mnogo potcenjuju, zadaje detetu za čitav ži-vot udarac i kada odraste pritiskivaće ga strah, briga, kompleksi manje vrednosti i bezbroj moralnih, seksual-nih i profesionalnih smetnji.

Osamdeset posto Ijudi živi u strahu. Strah od bolesti, siromaštva, nesreće; strah od gubitka svojih najdražih, strah od smrti, i konačno, strah od samog straha.

Koliko ljudi upropasti svoje živote i živote svojih naj-bližih, zbog straha pred sutrašnjicom i što zbog tog stra-ha se ne usuđuju da pruže odmora svom telu i duhu. Boje se gladnih godina, koje će, možda, jednom doći, Ve-ćina ljudi stalno se priprema za zlo i prikuplja i štedi poput vrednih mrava. Njihova deca moraju da oskudevaju i pate kao i oni, samo da bi jednog dana, posle trideset ili četrdeset godina, »mali porodični krug« bio u svom do-mu na okupu. Nezdrav način života i nedostatak duhov-nog i telesnog oporavka, koji traju decenijama, jednog dana nemilosrdno se svete. Sa nekim obolenjem stomaka, arteriosklerozom ili srčanom manom, čoveku onda malo vredi njegova vila i ušteda u banci.

Za suzbijanje straha imaju vežbe Hatha Joge upravo čudesno dejstvo. One obezbeđuju osnov za telesno samo-savlađivanje. Moramo znati da telo odgovara na svaki mi-saoni potsticaj. Prvenstveno to važi za nervni sistem i sis-tem žlezda sa unutrašnjim lućenjem, koji je veoma važan za održavanje života i, sa stanovišta nervnog sistema i obezbeđenja životnih funkcija, ima odlučujuću važnost.

Dr Loran (Lorand) i Dr Sažu (Sajous) dokazali su da razne vegetativne funkcije prvenstveno zavise od stanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, koje nemaju nikakvih odvoda i svoje lučevme izlivaju neposredno u krv. Ako se njihovo delovanje smanji, ishod je bolest, prerana sta-rost i, konačno, smrt. Prema tome, burna osećanja i stra-sti, zbog svog razornog dejstva na endokrine žlezde, naj ucmilosrdniji su neprijatelj našega zdravlja.

41

Najvažnije žlezde sa unutrašnjim lučenjem su štitnja-ča (tiroidna žlezda), šišarčasta žlezda (epifiza), moždani dodatak (hipofiza), nadbubrežne i polne žlezde.

Nagla uzbuđenja utiću na povećanje krvnog pritiska prek'o organa za njegovu regulaciiu — nadbubrežne ž1ez-de. Time se i objašnjava činjenica, da osobe plahovite pri-rode pate od prerane arterioskleroze i čestih poremećaja u krvotoku. Prema nalazima Instituta za ispitivanje Jo-ge u Lonavli, Indija, kao i medicinske nauke na Zapadu, stalna potištenost i melanholija u tolikom stepenu delu-ju na štitnjaču, da može da nastane miksedem, bolest slična egzoftalmičnoj gušavosti (Bazedovljevoj bolesti). Ti-roidne žlezde u vratu su zaštitni organi prvoga reda, ko-je je priroda tu postavila radi zaštite od raznih trova-nja. Poremećene tiroidne žlezde izazivaju mnoga obole-nja, preranu starost i smrt. S druge strane, ako tiroidne žlezde funkcionišu pravilno, a čovek je uvek u dobrom raspoloženju, moguće je očuvati telo bodrim i gipkim do duboke starosti! Duševna stanja najjače deluju na hi-pofizu mozga i epifizu, Kao što je to eksperimentalno do-kazao Dr Sažu. Profesor Pel (Pel) uspeo je da ustanovi slučajeve akromegalije (nenormalnog rasta), kao posledicu prejakih duševnih uzbuđenja.

Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem igra naročito važnu ulogu u Jogi, pošto su ove žlezde sedišta izvesnih centara sveti, koje jogi zovu »čakre«. Ove čakre su spo-na između psihe i tela. AKO znamo ulogu koju ove ćakre igraju u raspodeli snage i stvaranju rezervi, onda znamo i vrst'u reakcije, koiu će održavanje izvesnog psihičkog stanja prouzrokovati u telu delovanjerm na žlezde sa unu-trašnjim lučenjem. Na taj način, možemo se upoznati sa bližim odnosom koji vlada između raznih psihičkih sta-nja i pojedinih organa tela i tako steći vlast nad svo-jim sopstvenim telom. Evo nekoliko primera:

Iskustvo i psihološka istraživanja pokazali su da stva-ranju kalkulusa, kamena u žuči, bubrezima itd., obično prethodi dug period brige i tuge. Nagli s trah izaziva dia-reu (proliv), a strah i briga, koji duže traju, uzrokuju hro-nični katar u crevima. Česta uzbuđenja utiru put srčanim manama i proširenim venama. Neispunjene nade i neza-

42

dovoljene težnje uzrok su prekomernom lučenju želudač ne kiseline i čine nas podložnim čiru u stomaku. Duži strah od smrti potpuno obustavlja rad polnih žlezda. Za ovo je karakteristična činjenica, da su za vreme progo-na Jevreja — prema ličnom iskustvu mojih učenica — Jevrejke potpuno prestale da dobijaju menstruaciju. Vero-valo se, da je to posledica potajnog stavljanja nekog sred-stva sa sterilizirajućim dejstvom u njihovu hranu. Doc-nije, za vreme dugih opsada mnogih gradova, hrišćanke, koje su tada živele u samrtnom strahu, imale su iste sim-ptome. Tako je strah od smrti delovao samo kao mudri ventil sigurnosti prirode. Priroda ne želi razmnožavanje sve dok traju veoma nepovoljni uslovi za život. Kod muš-karaca, isti uzroci izazivali su impotenciju, ili veliko opa-danje polnog nagona. Prema našem iskustvu, ovi opšti simptomi su nestali s prestankom straha od smrti. Kod muškaraca, posle toga, klatno je otišlo u drugu krajnost. — Na taj način, priroda uspostavlja ravnotežu kako za pojedince, tako i za celu vrstu.

Preterana seksulanost pogoduje tuberkulozi. Zbog to-ga je podložnost tuberkulozi najveća u doba puberteta. Prenadraženo stanje polnih žlezda prelazi na ostale žlez-de s unutrašnjim lučenjem, sa kojima one zajednički de-luju, a zatim i na sve ostale žlezde, kao i do hilusnih lim-fnih čvorova u plućima, čije nadraženo stanje čini pluća preosetljivim i izaziva katar. Na taj način, otpornost plu-ća je jako smanjena, tako da ne može suzbiti infekciju. Da bi se zaštitio, organizam potstiče žlezdani sistem na još veću aktivnost, čovek postaje erotički još uzbuđeniji i njegovo se stanje dalje pogoršava.

U školama Hatha Joge došlo se do sledećeg iskustva: ako pacijentu uspe da ovlada svojim mislima, onda mo-že i da bez prisilnog suzdržavanja istraje duže vreme u potpunoj uzdržanosti, istovremeno sa lečenjem, i tako dolazi do potpunog izlečenja u mnogim, na izgled bez-nadežnim i teškim slučajevima. — Lekari na Zapadu ta-kođe su potvrdili postojanje veze između tuberkuloze i povećane seksulanosti. Međutim, oni pretpostavljaju da je erotično stanje posledica tuberkuloze, dok je, u stvari, suprotno — tačno. Tako su preterano senzualni Ijudi na-

43

klonjeniji tuberkulozi. — Ako bi lekari na Zapadu napra-vili statistiku duševnih stanja, koja su prethodila raz-nim obolenjima, ubrzo bi uvideli istinu, o kojoj uči Hatha Joga, da sva obolenja, čak i infektivne bolesti, su posle-dica psihičkih uzroka!

Lekari na Zapadu često vrte glavom i pozivaju se na bakterije. Još pre 6000 godina znali su Hatha jogi u Indiji, da su bakterije neposredni uzrok raznim obolenji-ma. Valja primetiti, nisu imali mikroskop, ali su dobro zna-li šta su bakterije i da mogu uspešno napasti samo one, čija je otpornost smanjena, ili su naklonjeni dotičnoj bo-lesti. Međutim, oba ova stanja posledica su nepravilnog mentalnog stava. Hatha jogi, koji se pre mnogo hiljada godina stvorili indijsku medicinsku nauku, poznatu pod imenom Ajurveda, pisali su na osušenim, naročito za to pripremljenim listovima palme:

»... Izazivači bolesti su bezbrojna, sitna i nevidljiva stvorenja, koja zajedno ne sačinjavaju ništa drugo, do telo zlog duha. Ona mogu napasti samo onoga, koji im sam napravi prolaz u svojoj duši.« — Zanimljivo je, da je veliki evropski naučnik Paracelzus učio nečemu veoma sličnom: »Najbolja zaštita protiv svake bolesti je pleme-nita duša.« — Osnovna misao je ista.

Veoma sam bio iznenađen sledećim saznanjem: dok priznati internisti smatraju smešnim tvrđenje ljudi sa Istoka, da i infektivna obolenja imaju psihičke uzročnike, ili da se poremećaji u menstruaciji mogu dovesti u red psihičkim lečenjem, a ne injekcijama hormona, postoji, na drugoj strani, grupa lekara na Zapadu koji isto tako na-stoje da dokažu, da su telo i psiha, usko povezani i da je stanje psihe od odlučujuće važnosti po zdravlje. To su psiholozi. U knjigama psihologa čuvenih širom sveta, naišao sam na shvatanja, koja se potpuno slažu sa shva-tanjem Jogija. Navodim odlomak iz knjige pod nazivom: »Psiha je sve« u svetu poznatog specijaliste za nerve i hipnozu, Dr Franca Velđešija (Dr Franz Volgvesi):

»šezdeset i osam slučajeva proučavanja hipnoze, koje su sakupili Dr Robert Hajlih (Dr Robert Heilig) i Hans Holf (Hans Holff), dokazuju, da se pomoću psihičkog uti-caja u unutrašnjosti organizma mogu izazvati serološke,

44

samozaceljujuće i druge promene, koje pacijent ne može svesno »simulirati«, jer njihov tok i kontrola zahtevaju najveće stručno znanje i primenu instrumenata. Rezultati svih autora dokazuju zajedno, da svaka reakcija organiz-ma, koji teži samozaštiti, dakle i spremnost za ovu sa-mozaštitu prema bacilima i nosiocima infekcije, zavisi, koliko se može dokazati, od psihičke konstelacije.

Kod ljudi, koji su patili od duševne potištenosti, a i kod svih ostalih koji su bili zdravi, ali koji su post-hip-notičkom sugestijom dovedeni u stanje duševne potište-nosti, sposobnost krvi za samozaštitu (aglutinacija), pro-tiv bacila tifusa, bila je vidno umanjena; ali isto tako se promenila i kod tzv. opsonin indeksa, kod kolibacila, streptokoka i stafilokoka. Posle davanja sugestija za ve-dro raspoloženje, kontrolni opiti su isto tako pokazali svu-da povećane mogućnosti za samozaštitu. Drugim rečima: uticaji psihe, u okviru izvesnih Ijudskih granica, jači su od medicinskih, hemijskih i toksičnih delovanja.«

Može li biti jačeg dokaza tvrđenju jogija sa Istoka? I na Zapadu je primećeno, da ima ljudi koji nisu pod-

ložni bolestima. Oni su imuni. To znači, da su kod tih osoba pozitivna i negativna strujanja u potpunoj ravno-teži i da je njihova otpornost dorasla svakom napadu. Ilatha jogi ne pobeđuju bakterije hemijskim sredstvima. Oni znaju da je beskorisno uništavati bakterije, ako ot-pornost organizma ostaje i dalje umanjena, jer bakteri-je će se ponovo namnožiti ili će se čak pojaviti neki dru-gi prenosnik obolenja i napasti organizam. Sve dok ovo traje bolest nikako ne prestaje. Jogi sprečavaju bolest

održavajući ravnotežu između strujanja, ili, ako je ista narušena i bolest je već tu, oni ponovo uspostavljaju rav-notežu između dva strujanja. Na taj način, organizam savlađuje protivnika, koji je u njega prodro, svojom sop-stvenom snagom, postaje ponovo zdrav i to zdravlje je trajno. Ravnoteža između dva strujanja je potpuna, kada je i naša psihička ravnoteža potpuna. Prema tome, sa stvaranjem reda moramo otpoćeti u sopstvenoj psihi.

Ako zagrizem u tvrdu koricu hleba i slomim zub, da li i to ima svoj duhovni uzrok? — Ima! — Preko nervnog sistema psiha deluje u telu. Nervni sistem neposredno uti-

45

če na žlezdani sistem. Otuda lučenje hormona u sistemu žlezda sa unutrašnjim lučenjem upravo zavisi od dušev-nog stanja pojedinca. Vrlo dobro nam je poznato, da sa-držaj kalcijuma i vezivnog tkiva u našim kostima — a prema tome i tvrdoća i elastičnost naših zuba — zavisi od količine i kvaliteta hormona koji kruže u našoj krvi. Ako je, onda, zub oronuo i postao krt, to, takođe, ima svojih duhovnih uzroka!

A nesrećni slučajevi? — Ako neko padne niz stepeni-ce i zaustavi se na kraju izubijan i sa modricama, da li i to ima duhovne uzroke? — Ima! Međutim, ovi uzroci le-že duboko u potsvesti.

Svaki nesrećni slučaj je jedno samokažnjavanje. Sva-ka odluka, svaki čin, svaki pokret ima svoju polaznu tač-ku u nama. Ako neko koji je po stotinu puta silazio i penjao se tim stepenicama, upravo tog puta napravi ne-spretan pokret i oklizne se, tu onda deluju unutrašnji uz-roci. Jedna sila suprotstavljena našoj nameri, koja poči-va u psihi, putem nervnog sistema izaziva jedan nespre-tan, refleksan pokret i — dolazi do nesreće. Samokažnja-vanje!

Ko postane svestan toga, da je svaki nesretni slučaj ili nezgoda jedna vrsta samokažnjavanja, zapitaće se, ka-da udari lakat ili se ugrize za jezik: »Zašto se ovo desi-lo?« — i odmah će čuti odgovor iz dubina svoje svesti...

Ima ljudi koji se stalno sudaraju sa pojedinim pred-metima, sapliću se gotovo na svakom koraku i naleću na uglove svakog ormara. Temeljno ispitivanje psihe takve osobe otkriva uzroke i kada u psihi uspostavimo red, do-bro zdravstveno stanje se vraća i nezgode prestaju da se događaju.

Ne zaboravimo da mi vršimo svaki svoj pokret; mi — i niko drugi — pravimo svaki svoj korak. — Ako sta-vim svoju nogu pored stepenika, umesto na njega, ako po-dignem svoju nogu više ili niže nego obično, ili, ako či-neći neki pokret, zanesem se jače ili odem više u levo ili desno — sve to ima svoje uzroke koji počivaju u meni. Može da se dogodi, da prođe dosta vremena između uz-roka i posledice. Moguće je, da sam pre više godina ura-dio ili rekao nešto loše, što je ostalo sačuvano u mojoj

46

svesti, čekajući priliku da se ispolji kao neželjen, negati-

varajućem trenutku. Ono kažnjava kroz nas same. Koristi našu neopreznost ili trenutak opasnosti, kada nemamo vre-mena za razmišljanje i moramo da postupamo instinktiv-no. Zapete, sebične, izolirajuće sile svete nam se u tak-vim trenucima; one ne čine onaj pokret koji bi nam ko-ristio, nego onaj koji će nam nauditi.

Još je primitivni čovek znao za ove odnose; ali nije znao, da on sam sebi sudi i da sam čini potez koji će ga kazniti, nego je drhtao pred pojavom nepoznate sile i govorio: »Božja kazna«! — Nasuprot tome, jogi je sves-tan samoga sebe — jer tajna njegovog Ja leži razastrta pred njim — i zna da je dejstvovao jedan moćni zakon, koji počiva u dubinama našeg sopstvenog bića. I savre-mena psihologija na Zapadu počela je da otkriva svet koji se nalazi iza svesnog, koji, dakle, počiva u nesves-nom, kao i da analizira njegove zakonitosti. Zakon naše'i Ja, koje deluje u nama, ne znači samo da ja lično izazi-vam sve svoje bolesti i nesretne slučajeve, nego u sebi sadrži i ohrabrujuću, utešnu i veličanstvenu činjenicu, da — ukoliko svoje snage pravilno primenim — svaki moj potez i odluka biće na moje najveće dobro.

Osoba sa uravnoteženom psihom uvek će tačno po-vući onaj potez, koji je za nju najprikladniji, najbolji. Ona neće dozvoliti negativnim mislima i delima da stvore pregradni zid između njene ličnosti i njenog pravog Ja, a u trenucima opasnosti moći će da se uzdigne na naj-višu ravan. Uvo joj je budno za unutarnja nadahnuća i, kao onaj koji je sveznajući ili prosvetljen, iskoristiće je-dinu raspoloživu mogućnost, koja će ga izbaviti iz opas-nosti.

Šta podrazumevamo pod »pravilnom primenom svo-jih snaga»?

Kada su moja dela rukovođena bezličnom, nesebič-nom ljubavlju, koja počiva na sveopštem Ja, moja psiha će biti mirna, uravnotežena i zdrava.

Medutim, ovo je preduslov, takode, da bih i telesno bio zdrav.

47

Sprečavanje i lečenje bolesti mora, prema tome, po-četi u psihi. I ovde počinje važna uloga uzajamnog delo-vanja između psihe i tela. Hatha Joga zasniva na ovome svoj sistem i razvija paralelno psihičke sposobnosti i zdra-vlje tela.

Na samom početku ovaj sistem otklanja grešku, u ko-ju je u najvećem stepenu zapala medicinska nauka na Za-padu, da leči bolesti umesto bolesnika!

Hatha Joga uči: pošto smo svoje bolesti sami prouz-rokovali, moramo takođe sami i izlečiti svoje zloupotreb-ljeno telo! Učitelj — koga indiski jogi zovu »Guru« — po-maže nam da pronađemo uzrok, ali mi sami moramo pos-tati zdravi.

Hatha Joga nas uči kako treba održavati red među silama, koje drže naše telo u životu i — u slučaju da smo se ogrešili o svoje zdravlje neprirodnim načinom ži-vota — kako možemo povratiti svoje zdravlje. Bolestan čovek je teret i sebi i svojim bližnjima i stoga je osnov-na postavka Hatha Joge:

DUŽNOST JE BITI ZDRAV!

48

4. NAŠA NAJVEĆA GREŠKA: MI NE ZNAMO DA DIŠEMO!

Sedmog dana mog boravka u Šumi Čituri saznao sam za najveću istinu Hatha Joge. Međutim, kada sam sedam godina kasnije posmatrao način života moje evropske sa-braće, zapazio sam da im se disanje sastoji samo od la-kih, površnih udisaja, koji odgovaraju najnižem stepenu življenja.

Vedanta filozofija govori nam o istoj stvari, kada kaže: »Bez disanja nema života na Zemlji.«

Život znači r i tam! — Sa svojim prvim dahom, novo-rođenče ulazi u r i tam života i počinje sa udisanjem i iz-disanjem da doživljava strujanje života u njegovoj naiz-menično pozitivnoj i negativnoj fazi, koje u nama pulzira kao naizmenična struja. Život je taj neprekidni ritmički lanac udisaja i izdisaja, sve dok čovek svojim poslednjim dahom ne zatvori i poslednji beočug u lancu.

Naše telo nosi u sebi najrazličitije pojavne oblike — agregatna stanja. Tome odgovara i naša ishrana. Naši preci izrazili su to ovako: »Nastali smo od zemlje i zato jedemo čvrstu hranu; umešeni smo bili s vodom, zato pijemo tečnosti; duša daje smisao beživotnoj masi i sto-ga dišemo; a duh oživljava ceo ovaj sastav, da bi mogao postati čovekom.« Dok bez hrane možemo živeti nekoliko sedmica, a bez vode nekoliko dana, život bez vazduha moguć je samo nekoliko minuta. To znači da je veza iz-među života i disanja najbliža i da je disanje, prema to-me, najvažnija biološka funkcija organizma. Sva ostala aktivnost tela je tesno povezana sa disanjem. Disanje je od najveće važnosti za naše zdravstveno stanje i ima odlučujući uticaj na naše psihičko stanje, a čak i na du-žinu našeg života.

49

Prema indiskoj filozofiji, čovek ponese pri svakoj re-inkarnaciji jedan određen broj udisaja i izdisaja. Ko di-še brzo i užurbano, umire ranije, jer ne može uzeti vise udisaja od propisanog broja.

S druge strane, onaj koji živi mirno i diše polako, štedi svoju zalihu zdravlja i imaće dug život na zemlji. Ljudi na Istoku ne uzbuđuju se lako, jer žele — što je veoma mudro — iskoristiti svoj život na zemlji za du-hovni napredak. Oni vrte glavama kada vide svoju sa-braću na Zapadu, kako skraćuju božanski dar života groz-ničavim radom i brzim, površnim disanjem, koje iz to-ga nužno sledi.

Civilizovani čovek ne zna da diše! Naši neprirodni ži-votni uslovi u stanovima modernih gradova, kao i radni uslovi u prenatrpanim farbrikama i kancelarijama, uči-nili su da zaboravimo ritam praiskonskog, prirodnog di-sanja. Naš prigušeni duhovni život, stalno kolebanje iz-među strasti i straha, steže nam grlo i, u pravom smislu te reči, mi se ne usuđujemo da duboko dišemo. Način na koji deca dvadesetog veka dišu jedva je dovoljan za puko životarenje. Njihovo dahtanje jedva je dovoljno da ih održava u životu. Kako bi se sve ovo brzo izmenilo, kada bi ljudi shvatili drevnu istinu: samo svesnim regu-lisanjem svog načina disanja možemo postići otpornost, koja nam obezbeđuje dug život bez bolesti.

Nemarno i povremeno disanje skraćuje nam život, umanjuje nam životnu snagu i čini nas podložnim naj-blažoj od svih bolesti — običnoj kijavici.

Primitivni čovek, koji je živeo u prirodnim uslovima, nije morao da se uči disanju. Lov, ribolov, borba s pri-rodom, i vremenskim nepogodama, te stalno kretanje na čistom vazduhu, pružali su mu dovoljno mogućnosti za prirodno telesno vežbanje i nagnali ga da instinktivno dobro diše. Kada bismo živeli normalnim, prirodnim ži-votom, naše telo i pluća bi ispoljili istu reakciju prema spoljnim uticajima, kao što je bio slučaj sa primitivnim čovekom ili afričkim urođenicima.

Dovoljno je navesti samo jedan primer od nekoliko hiljada. Leti, kada se uklonimo od žege skočivši u vodu, ili kada nas iznenadi neočekivani pljusak na izletu, kak-

50

va je prva reakcija našega tela na spoljne nadražaje? Na-gonski, čak i protiv svoje volje, počinjemo disati duboko! Ili, stanimo pod tuš u svom kupatilu rano ujutru! Voda ne mora biti hladna, dovoljno je da bude mlaka. Sta će se odmah dogoditi? Naše grudi, kao da se pokoravaju ne-koj praiskonskoj zapovesti prirode, počinju naglo da se dižu i spuštaju, sve dok spoljni nadražaj deluje na našu kožu. Mudraci Indije spoznali su još pre nekoliko hilja-da godina postavku savremene medicine, da je koža jed-na vrsta drugih pluća, jer bez disanja kroz kožu nema života. Svaki spoljni nadražaj, koji deluje na našu kožu, kao što su hladnoća, toplota, mehanički dodir itd., auto-matski utiče na ritam našeg disanja plućima.

Na taj način velika Pr i roda vodi računa da primora čoveka nekoliko puta na dan na duboko disanje sa zadrš-kom, koje je neophodno sa gledišta očuvanja zdravlja i vitalnosti. Ali, na žalost, za civilizovanog čoveka, koji je otsečen od prirodnog načina života, postoji samo jedan način da ga priroda primora da misli na svoje zdravlje, a to je — bolest. Civilizovani čovek zatvara disajne pore svoje kože teškom i nepotrebnom odećom, sprečavajući time snažniju aktivnost kože i, u vezi sa plućima, bla-gotvorno dejstvo spoljnih nadražaja na vegetativni nerv-ni sistem.

Pošto se čovek na Zapadu, na taj način, sve vreme oglušivao o opomene mudre Prirode u pogledu zdravlja, snage i dugog života, za njega preostaje samo jedan na-čin da neposredno utiče na svoja pluća, a to je sport. Kakvo je stanje na Zapadu u pogledu sporta i zdravlja? Stanovnik grada u XX veku primoran je da živi neprirod-nim, takoreći zatvorskim životom. Čak i kada napusti svo-ju kancelariju uveče, umoran od dnevnog posla, i popne se u tramvaj ili autobus da bi brže stigao svojima kući, on više nema ni vremena ni volje za nekim telesnim vež-banjem. Verovatno je taj isti čovek, dok je živeo blisko prirodi, u svom detinjstvu ili mladosti trčao, plivao ili igrao za neki školski tim sa velikim zadovoljstvom. Mo-žda je čak imao i mnogo uspeha u jednom ili drugom sportu. Međutim, u zrelim godinama samo se veoma ma-li broj Evropljana i Amerikanaca sistematski bavi spor-

51

tom. Upravo u godinama, kada treba posvetiti najveću pažnju svom zdravlju i gipkosti mišića, 90% od nas nisu gospodari svog zdravlja, već robovi svog poziva.

Način života sa dugotrajnim sedenjem ili stajanjem, koje dovodi i do ravnih tabana, ili naginjanje nad sto-lom, naterao je čoveka današnjice da zaboravi kako treba pravilno sedeti, stajati, hodati i disati. Posledice su upale grudi, uska ramena, astma, poremećaji u krvotoku, arte-rioskleroza, šećerna bolest i tuberkuloza, a jedno jedino pokolenje, koje bi pravilno disalo, bilo bi dovoljno da pre-porodi celu ljudsku vrstu! Jedna stara indiska poslovica kaže: »Nije svejedno, da li su počišćeni svi uglovi sobe ili samo sredina.« Međutim, da čovek današnjice »čisti samo sredinu svojih pluća« potvrđuje i sledeći primer:

Prema nalazima medicinske nauke na Zapadu, čovek koji sedi mirno i obavlja svoj posao, obično udahne oko 15 puta u minutu. Ipak, pri svakom udisaju i izdisaju u plućima se izmeni samo pola litra vazduha. Pri nešto dubljem disanju izmeni se 1,5 litar tzv. »dodatnog vazdu-ha«, a pri još dubljem disanju još 1,5 litar »rezervnog vaz-duha«. Pluća odraslog čoveka imaju, prema tome, oko 3,5 litara »žive zapremine«, što potvrđuje i činjenica da je u plućima preminulih nađeno još 1,5 litar »preostalog vazduha«. Šta sve ovo skupa treba da znači? Ni manje, ni više, već da čovek na Zapadu, koji vodi sedeći način života, koristi samo deseti deo kapaciteta svojih pluća, koji iznosi ukupno 5 litara.

U laganoj šetnji ova količina se povećava na 2,5 ka-paciteta pluća, u planinarenju skače na 10, da bi se u plivanju popela i do 20 puta.

Mudraci Indije i Istoka znali su pre nekoliko mileni-juma za čudotvorno dejstvo regulisanog disanja u odr-žavanju dobrog zdravlja i otklanjanju bolesti. Radi toga su meditativne stavove tela, povezane sa dubokim disanjem, uzdigli tako reći do religioznih ceremonija, kako bi ih ogromne mase upražnjavale svakodnevno i obavezno.

Danas je, međutim, i Hatha Joga u Indiji izašla iz začaranog kruga misticizma. U gradu Lonavli, u Puni,zah-valjujući materijalnoj pomoći Sir Natawarsinhadži Baha-dur Maharadže i Rana Sahiba od Porbandara podignut je

52

velelepni institut za naučna istraživanja, gde se telesne Jo-ga vežbe kontrolišu najmodernijim naučnim sredstvima i potvrđuju zapanjujući rezultati sa medicinskog sta-novišta. Pre nego što se dotaknemo pitanja, u čemu se, zapravo, sastoji metod disanja po Jogi, hteli bismo ob-jasniti, zašto je pravilno disanje od toliko velike važnosti i tako prelazimo na pitanje:

53

5. ŠTA JE »PRANA«?

Nekoliko hiljada godina stara nauka prosvetljenih mu-draca Istoka uči, da svaka snaga, svaka energija koja deluje u svemiru, ima neki unutarnji uzrok, jezgro, klicu — jedno prastanje iz kojeg proizilazi sav život, svaki pokret i svaka aktivnost. Ova potencijalna snaga, u svom prvobitnom stanju, zove se: prana. Prana počiva, pre po-četka ciklusa stvaranja, u apsolutnom kao um ili kao za-misao svih energija.

Početak stvaranja znači, da se prana »budi«, da po-činje delovati i da iz nje proizilaze sve vrste energija. Is-to tako i sva materija se razvija iz prvobitne supstance. U svom potencijalnom, latentnom stanju ova pramaterija je ideja ili duh materije. U istočnjačkoj filozofiji ona se naziva »akaša«. U početku stvaranja, prana počinje de-lovati na akašu, počinje da modelira i uobličava i tako nastaju bezbrojne vrste energije i materije. U svakom ob-liku života prana je prisutna kao životna sila i pomaže životu da se razvije na materijalnoj ravni.

Svaka sila počiva na prani: sila zemljine teže, priv-lačenja ili odbijanja, elektriciteta, radioaktivnosti — bez prane nema života, jer je prana suština svake sile, sva-ke energije. Ovaj praprincip nalazi se svuda na svetu. On je u vazduhu, ali nije vazduh; on je u hrani, ali nije hra-na: on je snaga vitamina; takođe je i u vodi sadržan, ali ipak nije identičan sa hemiskim sastojcima vode — oni su samo nosioci prane. Vazduh je ispunjen slobodnom pra-nom i ljudski organizam je može najlakše upijati iz sve-žeg vazduha kroz proces disanja. Pri normalnom disanju uvlačimo i pranu u normalnim količinama, ali pri du-

kom disanju, a još više regulisanim Joga disanjem, sa-

54

kuplja se, osim ovih, još jedna velika količina rezervne prane u našem mozgu i nervnim centrima, koju možemo koristiti u slučaju potrebe. Osobe, koje neki nepredviđeni telesni ili umni napor izbaci iz koloseka normalnog živo-ta i koje uprkos tome ne pokleknu, nego ostvare zadivlju-će rezultate, poseduju, a da nisu svesne, sposobnost aku-muliranja prane. Za njih se onda kaže, da poseduju »ve-liku vitalnost«. Ta »vitalnost« nije ništa drugo, nego do-datna količina prane.

Što se tiče teorije o prani, dovoljno je da na ovom mestu kažemo samo još to, da ona ne stoji u suprotnosti sa shvatanjima prirodnih nauka na Zapadu. Savremena nauka na Zapadu takođe smatra, da je ceo svemir is-punjen »eterom«. Međutim, iz čega se taj eter sastoji — koji, u stvari, odgovara prani — na to ona ne daje zado-voljavajući odgovor. Setimo se samo kosmičkih zračenja i zraka, koji do nas dopiru sa udaljenosti od mnogo svet-losnih godina i neprestano struje ka našoj Zemlji. U njihovom sjaju beskrajno male talasne dužine, koji daje život, živimo mi i razvijamo se poput zelenog izdanka na prolećnom suncu.

Naše telo, koje se sastoji iz mnoštva molekula i ato-ma, takođe je prožeto ovim eterom — pranom. Gdegod postoji život ili kretanje u svemiru, od najnižih životi-nja, pa do najvećih planetarnih sistema, sve bi to bez prane pretstavljalo samo beživotnu materiju. Ovaj ču-desni princip života je majka i izvor svake duhovne, he-mijske i fizičke snage. Prema Vedanta filozofiji, prana je najdublji smisao »prirodnih sila« i njihovog oblika ispo-Ijavanja. Nevidljiva, nemerljiva, neuništiva — kao svaka energija — a ipak nije isto, što i sila molekularnog priv-lačenja, već je mnogo tananija od nje. Prana je kosmič-ka snaga života, čije delovanje utiče na svaki titraj na zemlji. Sićušna semenka klija u proleće; u molekulima ćelija, u protoplazmi, počinje život. Međutim, u živoj će-liji ne ispoljava se samo životna snaga, nego i inteligen-cija. Prema Jogi, postoji duhovni afinitet između prane i uma, odnos sličan onome između konja i jahača. Živi organizam, u stvari, nije ništa drugo, nego izraženi oblik umne snage, njen mehanizam. Um koji hoće da se mani-

56

festuje na materijalnoj ravni, razvija odgovarajuće or-gane pomoću prane i gradi živ organizam koji odgovara njegovoj svrsi na zemlji. Prana je, dakle, životna vibraci-ja koja ispunjava svemir.

Od celokupne prane što ispunjava svemir, najbliža nam je prana koja deluje u našoj psihi, mozgu i telu. Mi sa-mo onda dolazimo u hramoniju sa okeanom prane što ispunjava svemir, kada smo u stanju upravljati talasom prane, koji daje život našem telu, i potčiniti ga svojoj volji. Usmerivač i neograničeni gospodar prane ie mi-sao! Misao ie kliuč koiim možemo pred sobom otvoriti i zatvoriti vrata Života. Ako smo putem stvaranja pogreš-nih misli sebe doveli u bolesno stanje, onda možemo po-novo ozdraviti pomoću svesno stvorenih ispravnih misli. (Vidi takođe poglavlje: »Stvaralačka snaga svesti«.)

Na izgled čudesni rezultati hipnoze postaju lako ra-zumljivi, ako shvatimo vezu između misli i prane. Hip-notizer sakuplja i usmerava pranu u medijumu snagom izgovorenih misli. Ali indiski jogi uopšte ne koriste ovu moć, koju poseduju, jer smatraju, da niko nema prava da se meša u ličnost i slobodu delovanja druge osobe. Is-to tako, oni ne koriste hipnotizam u svrhu lečenja, jer re-zultati nisu trajne vrednosti. Ustraje li osoba, koju je ne-ko drugi izlečio, na svojim mentalnim greškama, kao i pre i nastavi da misli na pogrešan način, bolest će po-novo izbiti sa obnovljenom snagom. H a t h a j o g i uče svo-je ućenike, kako se prana usmerava i sakupija sopstve-nom snagom — uče ih; dakle. autosugestiji," kako ne bi zavisili od tuđe pomoći već naprotiv. da mogu pružiti otpor svakom stranom uticaju.

Cilj Joge je da u svakom ljudskom biću pobudi i raz-vije njegove sopstvene vrednosti, da bi se oslobodile i aktivirale moćne umne i duhovne sposobnosti, koje su svojstvene svakom ljudskom biću, ali koje su potisnute nepravilnim vaspitanjem, pogrešnim shvatanjima, malo-dušnošću i nedostatkom samopouzdanja i opterećene psi-hičkim smetnjama i osećanjem straha; na taj način, sva-ko ljudsko biće postiglo bi psihičko olakšanje, poverenje u sebe samog i njihovu sigurnu posledicu: zdravlje svoga tela. Pravo ozdravljenje može se postići samo ako se ne

56

prepusti jedino medikamentima i tuđim uticajima, nego ako se u samom bolesniku probude isceljujuće snage!

Ako hoćemo da budemo zdravi, moramo pre svega verovati u svoje zdravlje. Ako u n e š t o verujemo, onda se za to i borimo! Zamislimo sebe potpuno zdravim! ne-gativna osoba sa bolesnom psihom uvek je hipohondar i čini upravo suprotno. Stalno veruje i uobražava da je bolesna. Nije nikakvo čudo, što se javljaju na stotine po-remećaja, sve dok se, konačno, stvarno ne razboli. — Bo-rimo se za svoje zdravlje! Potrudimo se da učinimo neš-to za njega. Upravo kao što nađemo vremena da se umi-jemo svakog jutra, treba da nađemo malo vremena, de-setak minuta ili pola sata, da bi svome telu pružili ono, što mu je bezuslovno potrebno da bi nesmetano moglo nastaviti svoj težak posao. Zajedno sa dnevnim obrokom hrane, pružimo svome telu dnevni obrok snage, da bi moglo probaviti tu hranu.

Ta snaga ie prana!

Najupadljivije ispoljavanje prane u ljudskom telu je u tome, što nas primorava da dišemo. Posledica toga je pokretanje naših pluća. Ako želimo da bolje upoznamo pranu i naučimo da svesno sakupljamo više prane u svo-jim nervnim centrima, onda je naš prvi zadatak da ovla-damo kretanjem svojih pluća, t j . svojim disanjem. To znači da prestanemo disati nasumice, neredovno i nesves-no i da naučimo svakl udisaj i izdisaj vršiti svesno. s koncentracijom misli, te da upijenu pranu usmeravamo u nervne centre. koii služe kao spremnici prane. Svesno upražnjavanje ovladavanja pranom, putem regulisanog di-sanja i koncentracije misli, nazivamo — pranajama. Pra-najarna ie najvažniji deo i osnova sistema Hatha Joge. Prana je pogonsko sredstvo za pluća i ceo ljudski orga-nizam. Ako telo postane nesposobno za unošenje prane, usled neke povrede ili obolenja, koje je nastalo neprirod-nim načinom života, moćna struja života se onda isklju-čuje upravo kao što i struja radio-stanice prestaje da

deluje u pokvarenom radio-prijemniku. Ona je još uvek prisutna svuda u svemiru, ali se više ne može ispoljavati.

i 57

Na osnovu gore iznetog, možemo s punim pravom re-ći, čak i u evropskom smislu reči, da bez prane — naz-vali je mi eterom, kosmičkim zračenjem ili drugim ime-nom — ne može biti života na zemlji.

Bolesti možemo najlakše obuzdati, kao i svoju život-nu snagu povećati i u odgovarajućoj meri sačuvati, ako svom organizmu pružimo veće i svežije količine prane pu-tem jogi disanja. Hatha Joga zaslužuje s punim pravom, da Evropa ne smatra pranajamu, koja dolazi sa Istoka, za nekakvu teoriju zakukuljenu u mistične tričarije, nego da joj ozbiljno posvete pažnju i lekari na Zapadu.

58

6. POTPUNO DISANJE

Prvo i najvažnije pravilo za ispravno disanje glasi: »Dišite kroz nos!« Zapanjuje činjenica, da civilizovani čo-vek, koji provede polovinu života učeći, ne zna za ovo najosnovnije pravilo zdravlja. Kad bi samo znao, kakvim sve opasnostima može da izbegne disanjem kroz nos, ne bi se tako nemarno odnosio prema ovom pitanju. Prema mom ličnom saznanju, većina ljudi na Zapadu diše na usta, naročito pri govoru. Takođe se ni malo ne trude da pri spavanju dišu sa zatvorenim ustima. Ja sažaljevam malu dečicu kada ih vidim kako dišu na usta, dok se nji-hovi inače inteligentni i obrazovni roditelji ni malo ne trude, da odviknu svoju decu od ove loše navike. Posle-dica je pogoršanje funkcionisanja tiroidne žlezde. Dalje posledice su usporavanje duhovnog razvoja, a preti i opasnost od slaboumnosti. Istovremeno, detetu rastu kraj-nici i po sistemu na Zapadu otstranjuju se operacijom. Sa pravilnim disanjem sve bi se ovo moglo izbeći. Dete ne diše na usta zbog uvećanih krajnika, nego mu kraj-nici rastu zato što diše na usta. Ako naučimo dete da diše pravilno i, istovremeno, vrši jogi vežbe, povećani krajnici se mogu vratiti na normalnu veličinu.

Ulaz vazduha u disajne organe je kroz nos! Priroda ga je opremila svim potrebnim odbrambenim organima, tako da ni nečistoća, ni suviše hladan vazduh, ni otrov-na isparenja ne mogu ući u organizam. Na ulazu nosa jedan mali zastor od dlačica zatvara put prašini, sitnim insektima i svemu onome, što bi moglo ozlediti pluća. Zatim dolazi jedan vijugavi prolaz, postavljen sluzavom pokožicom, gde se suviše hladan vazduh zagreva i ostaju i one najfinije čestice prašine, koje su uspele da prođu

59

kroz zastor od dlačica. Ta prašina se može lako otkloniti snažnim izduvavanjem vazduha kroz nos, što nas odmah oslobađa i od mnoštva bacila. Zatim, u unutrašnjosti no-sa imamo drugu grupu čuvara. Žlezde otstranjuju i pos-lednje bacile, koji su prodrli tako duboko, a u tome im pomaže i organ mirisa, onaj važni organ vredan divlje-nja, koji odmah zvoni na uzbunu, ako materije u stanju vrenja ili trulenja ugrožavaju naše zdravlje svojim otrov-nim isparenjima.

Najvažniji zadatak našeg organa mirisa — ovo je potpuno nepoznalo na Zapadu --jeste upjjanje prane iz vazduha. Organi mirisa i mirisna površina nisu samo sig-

nalni uređaji za prijatne i neprijatne mirise, nego su i aparat za usisavanje prane. Ako neko sumnja u tačnost ove tvrdnje, onda mu se preporučuje da izvrši sledeću probu, koju svako može sam izvršiti. Kada hodamo po planini ili pored neke velike vodene površine, gde prane ima u izobilju (obično se tada kaže, da je vazduh bogat »ozonom«), udahnimo duboko i odmah ćemo osetiti neki veoma osvežavajući uticaj, koji nam povećava snagu. Za-tim, napravimo isto takav dubok udisaj na usta i osvežava-jućeg dejstva neće biti. Vazduh udahnut kroz usta je bez snage i ukusa — upravo mu nedostaje miris ozona, od-nosno prana, iako smo udahnuli jedan te isti vazduh. Ka-da imamo jaku kijavicu i ne možemo disati kroz nos, ka-ko brzo gubimo snagu i koliko nam mnogo nedostaje ona količina prane koju normalno upijamo kroz nos! Mnoge osobe pate od slabosti srca kada imaju jaku kijavicu. Raz-log je pomanjkanje prane.

U ustima ne postoji organ za upijanje prane. Unose se samo hemiski sastojci vazduha. Očigledno je, da će osobi, koja duže vreme diše na usta, ozbiljno nedostaja-ti prana; ona gubi snagu, žlezde ne funkcionišu pravilno, životni procesi opadaju, celo telo dolazi u jedno negativ-no stanje, a otpornost toliko opadne, da je bespomoćna pred bolestima svake vrste. Pored toga, dišući na usta ne koristi filter za bacile, koji se nalazi u nosu, te se tako potpuno izlaže infektivnim obolenjima, čiji izazivači dos-pevaju u pluća iz vazduha.

Nos nas štiti od bacila u vazduhu.

60

U ustima nema odbrambenih organa kao u nosu. Za-datak ustiju delimično se sastoji u zaštiti tela od dru-gih vrsta bakterija, ali njihov glavni zadatak je da štite jednjak, da nas opominju, da zadrže i izbace koštice, rib-lje kosti i otrovne materije neprijatnog ukusa, da ne bi dospele u želudac. Ali zadatak pročišćavanja vazduha pri-pada nosu. Svakako, usta su takođe sposobna da unesu hemijske sastojke vazduha. Međutim, ova mudra mera opreznosti prirode je samo radi naše zaštite, u slučaju da se otvori na nosu zapuše usled bolesti ili nesretnog slu-čaja, kako bi život mogao i dalje da teče bez prekida za vreme lečenja. Nos takođe može da delimično preuzme funkciju usta; kada je to neophodno, pacijent se može hraniti kroz nos. Ali zdravoj osobi nikada neće pasti na pamet, da gura hranu kroz nos. A zašto, onda, diše na usta? .

Svaki organ treba da služi svrsi kojoj je namenjen. Osnovni uslov da sačuvamo svoje zdravlje je da sva-

ki organ naviknemo da svoj zadatak izvršava savršeno. Dišimo kroz nos — uvek! To će nam pružiti najbolju zaš-titu protiv infektivnih obolenja i obilno unošenje prane kroz nos i pluća, potpuno će snabdeti naš organizam po-trebnom energijom. Prvenstveno, to će ojačati naše srce, koje pumpa krv i šalje pranu preko krvotoka u najmanje krv-ne sudove. Na taj način, disanje kroz nos utiče na rad našeg mozga. Time smo, takođe, zaštićeni od bolesti, jer se otpornost sluzokože i žlezda poboljšava povećanim uno-šenjem prane. Ovo objašnjava i slučaj bezbrojnih pacije-nata, koji pate od opšte slabosti organizma; čim se na-viknu na stalno disanje kroz nos, povrati im se snaga go-lovo na čudotvoran način, počnu više uživati u životu i brzo se izleče od svoje hronične nemoći i iscrpljenosti.

Kad bi decu u školi učili da dišu na nos, mogla bi se stvoriti nova, jača i inteligentnija generacija!

Osnova i početak svih vežbi disanja je tzv. potpuno jogi disanje. Ono se sastoji od tri načina disanja: 1. do-njeg ili abdominalnog disanja, 2. srednjeg disanja i 3. gor-njeg. disanja. Da bismo razumeli potpuno jogi disanje, inoraino se prethodno upoznati sa njegova tri sastavna dela.

61

Razmotrimo najpre gornje ili plitko disanje, koje se na Zapadu naziva klavikulamo disanje. Oko 90% svih žena u Evropi diše na ovaj način. Uskoro ćemo videti zašto. Pri ovoj vrsti disanja, gde se pokreću samo rebra, ramena i ključnjače, koristi se samo gornji deo pluća; ob-zirom da je to i najmanji deo pluća, dospeva samo veoma mala količina vazduha u njih. Pošto je dijafragma podig-nuta, pluća se ne mogu širiti nadole. Najosnovnije zna-nje iz anatomije dovoljno je da ubedi svakoga, da gor-nje disanje troši najviše energije, a daje najmanje rezul-tate. Većina obolenja organa za disanje i glasnih žica posledica su nepotpunog, manjkavog disanja. Ovo disa nje pretstavlja najlakši način da se nazebe ili poprimi navika disanja na usta.

Činjenica da većina žena nesvesno diše plitko — a da, često, o tome nema pojma čitavog života — nije posledi-ca neke anatomske razlike između muškarca i žene u gra-đi grudnog koša. Pravi uzrok je u tome, što se žene, da bi bile vitkije, utežu raznim steznicima, miderima i poja-sevima, koji su veoma štetni, jer sprečavaju donje, abdo-minalno disanje, ometaju cirkulaciju krvi i sokova i rad trbušnih organa. Ovo stanje se dalje pogoršava neprirod-nim načinom života žena i činjenicom, da ih njihov na-čin rada, t j . šivenje, ručni rad, igranje bridža, a da ne pominjemo kucanje na mašini, prisiljava da rade u po-grbljenom položaju. Ako ostanemo pognuti nad pisaćom mašinom, ili svojim ručnim radom jedan ili dva časa, uopšte nećemo moći disati nekim drugim načinom, osim gornjim disanjem. Donja rebra su pritisnuta u oštrom ug-lu iznad dijafragme i sprečavaju prodor vazduha nadole.

Ali ne dišu samo žene nepravilno. Među pevačima, advokatima, sveštenicima i govornicima nalaze se mnogi, čije je disanje skroz pogrešno. Uzrok nije samo u civili-zovanom načinu života, nego i u jednoj biološkoj zako-nitosti po kojoj svaki stanovnik grada, koji živi neprirod-nim načinom života, odmah počinje ponovo disati površ-no čim njegov poziv postavi veće zahteve njegovim plu-ćima.

Ako posle svega gore iznetog neko još gaji i najma-nju sumnju u štetnost i nekorisnost gornjeg disanja, mo-

62

gu mu dati ovaj savet: stojeći uspravno, kao u stavu mirno sa rukama priljubljenim uz telo, neka podigne ra-mena i udahne duboko. Zatim, neka zabaci glavu unazad i opusti ramena i odmah će uvideti, da može udahnuti još vazduha, bar onoliko, koliko i prvi put.

Druga proba: sednimo za sto u pognutom položaju, upravo kao što sedimo pri radu. Disanje će nam opet bi-ti površno, budući da su nam ramena u neprirodno vi-sokom položaju!

Sada možemo razumeti zašto Ijudi, koji žive u velikim gradovima, sve više prelaze sa donjeg na gornje disanje.

Razmotrimo sada drugi neprirodni način disanja na Zapadu, tzv. srednje disanje, ili, kako ga evropski lekari nazivaju, interkostalno (= između rebara) disanje. Ve-ćina ljudi, koji ne vode sedeći način života, dišu na ovaj način. Srednje disanje je za jedan stepen bolje od gor-njeg disanja, jer obuhvata bar jedan mali deo i donjeg disanja, dok se umesto samo gornjih delova ispunjavaju vazduhom i srednji delovi pluća. Ovim načinom diše ve-ćina muškaraca kada sede ili stoje, naročito u nekoj pro-storiji sa lošim vazduhom, u bioskopu, pozorištu ili ne-koj sobi sa zatvorenim prozorima. Priroda nam instink-tivno ne dozvoljava da duboko udišemo ustajali vazduh i mi pribegavamo ubrzanom, interkostalnom disanju. Po-smatrajmo sami sebe idući put kada se nalazimo u bio-skopu.

Priroda nikada potpuno ne napušta duboko disanje. Čak i čovek, koji živi najneprirodnijim načinom života U gradu, često udahne duboko, i to naglo i grčevito, na-ročitd kada se nađe na čistom vazduhu. To je oćajnički, refleksni trzaj, sličan zevanju, prigušenih pluća koja va-piju za vazduhom.

Trbušno ili abdominalno disanje naziva se i duboko, donje ili dijafragmatično disanje. Većina muškaraca diše ovim načinom kada leži ili se odmara. To je način disa-nja koji zastupaju američki i evropski pobornici zdrav-l|ja, dok je ono, u stvari, samo jedan deo potpunog jogi disanja. Trbušnim i dijafragmatičnim disanjem koriste se jaki Evropljani i Amerikanci, koji su dobro građeni i imaju zdrav poziv. Većina muškaraca može disati abdo-

61

minalno, jer ne nose steznike i sličnu odeću, tako da kon-vencionalnosti civilizovanog života manje zloupotreblja-vaju njihova pluća. Potrebno je, međutim, naglasiti, da se najčistiji tip trbušnog disanja može naći samo kod jakih, zdravih muškaraca, vojnika, atleta, zemljoradnika i planinskih čobana.

Postaje nam odmah jasno, zašto se ovaj način disa-nja naziva abdominalnim ili dijafragmatičnim, ako pogle-damo položaj dijafragme. Inače, dijafragma igra jednu veoma važnu ulogu u pranajami jogija i biće konjsno da upoznamo njenu funkciju. Dijafragma ili prečaga je jed-na jaka mišićna opna, koja deli grudni koš od stomaka. U stanju mirovanja ispupčena je nagore, prema grudnom košu. U radu se sve više izravnjava, pritiskujući probav ne organe nadole, te na taj način izaziva ispupčenje sto-maka.

Pri površnom, gornjem disanju ispunjava se vazdu-hom samo gornji deo pluća; pri srednjem disanju, sa-mo srednji i mali deo gornjeg dela pluća; a pri dubokom, abdominalnom disanju — ceo donji i srednji deo pluća. Otuda je ovaj način disanja bolji od prethodna dva, ko-je smo upravo razmotrili.

Očigledno je iz gore iznetog, da je najsavršeniji na-čin disanja onaj, koji podjednako puni vazduhom do-nji, srednji i gornji deo pluća, dajući organizmu najveću moguću količinu kiseonika i prane. Taj način je drevno Joga disanje, koje ćemo sada detaljno opisati.

Potpuno savršeno Joga disanje sadrži sve dobre oso-bine donjeg, srednjeg i gornjeg disanja, a nijednu od nji-hovih loših osobina. Ono nagoni na intenzivan rad sve organe za disanje, svaku ćeliju pluća i sve mišiće za di-sanje. Grudnom košu je, konačno, moguće da se širi sve do svoje normalne, prirodne zapremine, a sam učinak plu-ća se može, šta više, i povećati snažnijim korišćenjem za-nemarenih kostalnih ili porebarnih mišića.

Dijafragma radi takođe pravilno i obezbeđuje izvan-redno povoljno biološko dejstvo nežnim masiranjem svih organa u trbušnoj duplji. Ovo ćemo potpunije razmotriti u jednom od narednih poglavlja.

64

Potpuno jogi disanje je najjednostavnija i najneop-hodnija osnova za svako jogi disanje. Nije potrebno po-sebno naglašavati. da moramo početi sa strpljivošću i pos-tepenošću, izbegavajuci svako naprezanje. Sve sto je pre-terano veoma je opasno PO zdravlie. a to važi i za nesis-tematsko i neredovno upražj iavanie pranajame. Čitalac će se setiti mog ličnog iskustva, kada sam u biblioteci svoga oca pročitao prvu knjigu o Hatha Jogi u preteranom odu-ševljenju počeo satima neprekidno izvoditi vežbe. »Ne-ka učenik ide svojim putem strpljivo« — kaže jedna in-diska poslovica — »inače će pod njim propasti temelj, a prebrzo sagrađena zgrada srušiće se nad njim.«

Osnovna vežba potpunog jogi disanja izvodi se na sle-deći način:

Stoieći uspravno. u normalnom. prirodnom stavu (Sl. 2, 3, 4 i 49), napravimn snažan izdisaj. a zatim polako

udiširno vazduh kroz sledeće tri. medusobno povezane faze:

1. Ispupčimo polako stomak, čime stavljamo u pok-,ret i dijafragmu, t.j. mi isturamo stomak napred. a da pri tom svesno ne udišemo. Zapazićemo s iznenađenjem, da vazduh, samo isturanjem stomaka, sam od sebe ulazi u donje delove pluća. Preporučljivo je pre same vežbe, bar dok ste još početnik, staviti oba dlana na stomak, da bi kontrolisali njegovo pokretanje. Za muškarce, ova prva faza jogi disanja, t j . donje ili abdominalno disanje, nije teška, jer svaki zdravi muškarac koristi ovo disanje. Me-đutim, sa čuđenjem sam zapazio, da najmanje polovina Evropljanki, koje se ne bave sportom i vežbanjem, uop-šte ne može disati trbuhom (dijafragmom). Posebno mo-lim svoje čitateljke, da ne idu dalje sa vežbanjem sve dok ne nauče, angažujući svu svoju volju i moć koncen-tracije, da dišu abdominalno (trbuhom) bez napora i ne-kih poteškoća. Među svojim učenicima u Indiji i Evro-pi zapazio sam, da od tih 50% žena, koje mogu disati samo gornjim delovima pluća, te usled toga ne mogu obavljati i trbušno disanje pri prvom pokušaju, gotovo

skoro bez izuzetaka, pate od poremećaja organa za probavu, stomačnih bolesti, hroničnog zatvora i raznih ginekoloških poremećaja. Trbuh im je potpuno beživotan,

65

tako nepokretan, kao da je neki strani predmet, a ne deo njihovog tela.

2. U drugoj fazi ovog disanja širimo donja rebra i srednji deo grudnog koša, tako da vazduh postepeno stru ji u srednji deo pluća. Ova faza odgovara srednjem disanju.

3 Treća faza udisanja sastoji se u potpunom širenju i ispupčavanju grudnog koša. Pri tome uvlačimo onoliko vazduha. koliko naša proširena pluća mogu primiti. U

' ovoj poslednjoj fazi uvlačimo trbuh, koji sada služi kao potpora plućima. a gornjim delovima pluća je istovre-meno omogućeno da se potpuno ispune vazduhom. Pre-ma tome, poslednja faza pretstavlja potpuno izvedeno gor-nje disanje.

Na prvi pogled izgleda kao da se jogi disanje sastoji od tri ritmička pokreta. Međutim, to je samo teoretski tačno, j e r pri vršenju ovog disanja jedan pokret treba da se preliva u drugi bez prekida ili zastoja. Posmatra-no sa bočne strane, savršeno potpuno jogi disanje izgleda kao neko lagano talasasto kretanje od abdomena naviše. Sa malo više vežbe moćićemo uvlačiti vazduh ravnomer-no u glatkim prelazima iz jedne u drugu fazu.

A sada poćinjemo polako izdisati kroz nos tako, da vazduh izlazi istim redosledom koj im je i ulazio. Prvo uvlačirno prednji zid stomaka, zatim skupljamo donja rebra i. konačno, spuštamo ključnjače i ramena. Pri iz-disanju skupljamo trbušne i porebarne mišiće do tog stepena. da ostane što jc moguče manja količina vazdu-ha u plućima. Naravno, ovo ne smemo raditi forsirano.

Na pola časa pre svakog od tri glavna obroka treba da upražnjavamo ovaj najjednostavniji oblik pranajame, i to najmanje jedan minut prvog dana. Od drugog dana, tokom sledećih pet dana, svakodnevno treba vežbu pro-dužavati za po jedan minut. Tek nakon pet dana vežba-nja možemo početi sa drugim vrstama jogi disanja, jer

opisana osnovna vežba pretstavlja temelj za dalji napredak.

Ispitajmo sada delovanje potpunog jogi disanja — prednosti savršeno spojenih faza donjeg, srednjeg i gor-

66

njeg disanja — prema učenjima mudraca Indije i na-lazima Instituta za istraživanje indiske Joge u Lonavli.

Prema učenjima Joge, svakodnevno upražnjavanje naj-jednostavnijeg oblika jogi-pranajame čini čoveka gotovo i m u n i m prema tuberkulozi i ostalim plućnim bolestima. Ko sistematski upražnjava jogi disanje neće dobitl ni kijavicu, ni bronhijalni katar. Jer šta je, uopšte, tuber-kuloza? — Smanjena vitalnost nastala usled nestašice vaz-duha, dakle usled nepravilnog disanja. Smanjena životna snaga izaziva i slabljenje otpornosti organizma i stvara-nje povoljne sredine za razvoj zaraznih klica. Jaka, zdra-va plućna tkiva mogu se odupreti bakterijama. A zdrava pluća možemo imati jedino putem njihove pravilne upotrebe.

Tuberkulozne osobe su uglavnom uskih grudi. U ve-ćini slučajeva, nepotpuno razviće grudnog koša posledica je nepravilnog mentalnog stava. Ljudi sa kompleksima straha i manje vrednosti povlače svoja ramena prema napred i naviše, stešnjavajući time svoj grudni koš. Ova loša navika može se ćesto zapaziti i kod dece. Posledica toga je da stešnjena pluća jedva mogu disati. Kako grud-ni koš ne može pravilno da se širi, tako ni pluća ne mo-gu da se pravilno razviju. Priliv vazduha je nedovoljan, što izaziva trajnu nestašicu kiseonika i prane u krvi. A vcć nam je poznato, da je oslabljeno telo, koje je za-palo u negativno stanje, prava topla leja za bacile tuber-kuloze. Pored toga, treba imati na umu i ovo: ljudi koji pate_od kompleksa niže vrednosti. nesrećni su i obićno tražc utehu u seksu. Dobro je poznato, da deca, koju i njihovi braća i sestre tlače i koja osećaju da ih njihovi roditelji dovoljne ne vole, pribegavaju opasnoj navici sa-mozadovoljavanja. A preterana seksualnost prenadražuje celokupni žlezdanl sistem, dakle i plućne žlezde — hiluse; u plučima se stvara katar i bacilima tuberkuloze je otvo-ren put. — Vidimo, dakle, kakva je opasna lančana reak-cija može da se izazove jednim negativnim mentalnim

stavom i manjkavim disanjem.

U mnogim slučajevima može se postići potpuno oz-dravljenje za kratko vreme, ako se pacijent odvikne od površnog

disanja i počne disati duboko i potpuno. Du

67

boko disanje mu menja i mentalni stav, jer kako može biti plašljiv čovek sa širokim, dobro razvijenim grudima, koji diše polako i duboko?

Pluća, koja se dobro pune vazduhom daju telu više prane i kiseonika. cirkulaciia krvi postajc snažnija, celo telo oživi, ojača i bolest iščezava.

U plućima, koja su potpuno prožeta vazduhom i krv-lju, tuberkuloza ne može napredovati. (Vidi takođe 3. poglavlje).

Prema učenju Joge kvalitet krvi zavisi najvećim de-lom od prane i kiseonika, koje su pluća upila. Ako sadr-ži samo malo prane i kiseonika njen kvalitet je slab. Ta-da se zasićuje otpadnim materijama i toksinima, koji se nepotpuno otstranjuju, i celo telo se puni otrovnim tva-rima. Slab kvalitet krvi ne utiče samo na organizam, već i na svaki pojedini organ. Stomak i probavni organi ug-lavnom jako stradaju usled nedovoljnog disanja. Hrana izvla-či iz krvi kiseonik, jer pre probave i upijanja (asimilacije) hrane, potrebno je da prethodno dođe do procesa oksi-dacije. Ali ako asimilacija nije normalna, organizam ne dobija dovoljno hrane, telesna snaga opada i naša ener-gija i vitalnost se smanjuju.

Sva se ova zla mogu sprečiti pravilnim disanjem. Nepravilno disanje ne utiče samo na stomak i pluća, nego

na ceo nervni sistem, mozak i kičmenu moždinu, nerv-ne centre, čak i na same nerve, jer ne dobijaju dovoljno

prane i svežeg kiseonika. Dijafragma, koja se prirodno pokreće pri jogi disa-

nju, vrši blag pritisak na jetru, trbuh i njegove organe, a ovaj pritisak, u kombinaciji sa ritmičkim pokretima plu-ća, pretvara se u jednu nežnu masažu, koja poboljšava prirodno funkcionisanje unutarnjih organa. Usled toga, svaki pojedini udisaj posredno povoljno utiče na trbušne organe, potstičući u nj ima krvotok i povećavajući meta-bolizam. Ova blagotvorna unutrašnja masaža izostaje ka-da dišemo samo gornjim ili srednjim delovima pluća.

Oduševljeni pobornici sistema fizičkog vaspitanja na Zapadu ne treba da zaborave, da vežbanje spoljnih miši-ća nije sve. Unutrašnjim organima je takođe potrebno vežbanje. Priroda se za ovo pobrinula preko pravilnog di-

68

sanja. Gimnastika, rvanje, mačevanje i slični sportovi obez-beđuju povoljnije uslove unutrašnjim organima, nego što ih imaju u jednom mlitavom telu; ali bez vežbi disanja sportovi nikada ne mogu imati tako povoljno dejstvo na organizam, kao p r i r o d n a masaža usklađene ritmičke pra-najame.

Sada bi neko mogao da se zapita, zbog čega je dubo-ko disanje toliko važno u životu. Zašto da vršimo vežbe disanja, kada isti rezultat možemo postići baveći se spor-tom? Kada trčimo, veslamo, igramo tenis, ili se mačuje-mo, pluća nam rade punom snagom; automatski smo primorani da dišemo duboko i, na taj način, posredno dolazimo do blagotvornog dejstva jogi disanja!

Međutim, to nije tako. Kod napornih sportova, plu-ca, zaista, rade punim kapacitetom, ali nesistematski u grčevitim i naglim pokretima mišića. U isto vreme, or-ganizam razvija veliku energiju i povećano unošenje kise-onika u pluća odmah se troši usled stalnog gubitka ener-gije. Bez ritma nema života! Od kretanja atoma, pa do izlaska sunca, ili kucanja srca, sve na ovom svetu potčinja-va se ritmu. Ovo objašnjava zašto istrajno ritmičko up-ražnjavanje jogi disanja, bilo kada telo miruje, ili se sa-mo malo kreće, ima neuporedivo veće i blagotvornije dej-stvo na sve naše organe, nego bavljenje nekim sportom l'art pour l'art.*)

Treba još dodati, da su sportovi na Zapadu dinamič-ni, aktivni, dok su telesne vežbe Hatha Joge pasivne. Kod aktivnih sportova trošimo snagu i onda moramo umorni da odemo da se odmaramo. A u pasivnosti Joga vežbi mi skupljamo ogromnu energiju i akumuliramo je u sebi. To je slično građenju neke brane preko r e k e . Moćna_ener-gija se gomila, a u tome pociva jedna neizmerna rezerva snage.

Pomoću vežbi Hatha Joge podižemo u svojoj pasiv-nosti jednu branu preko reke života i sakupljamo ukro-ćenu snagu. Upravo zbog toga, bez obzira koliko se umor-

*) L'art pour l 'art (lar pur lar) — francuski: ,,Umetnost radi umet-nosti" U prcnosnom značenju: baviti se nečim radi njega samoga, bez

cilja, t j . u ovom slučaju, baviti se sportom, radi samoga sporta

69

ni vratili sa posla, u stanju smo da lako radimo vežbe Hatha Joge, jer ne izazivaju nikakav dodatni umor, s ob-zirom da su pasivne vežbe. Šta više, posle njih osećamo se primetno osveženim. — Onaj, koji ih je makar jednom radio, zna to dobro!

Čudesno dejstvo zadržavanje daha može se, takođe, delimično objasniti na taj način. Čitalac će zapaziti, da pri upražnjavanju vežbi disanja pranajama, koje su opisane u »Praktičnom delu« ove knjige, Indusi istovremeno vr-še i zadržavanje daha na kraće ili duže vreme. To je svo-jevrsna regulacija disanja, koja ima izvanredno biološko dejstvo na organizam. Još u detinjstvu možda je svako od nas pokušao, iz radoznalosti ili zabave radi, da zadrži dah, možda radi takmičenja sa ostalim dečacima, da bi se ustanovilo ko može najduže da izdrži. Ali kada odras-te, čovek na Zapadu nagonski se boji takvih stvari, s obzi-rom da je uveren, da mu takvi »besmisleni i nepotrebni« eksperimenti mogu samo naškoditi. Ko zna, možda će mu pući neki krvni sud u plućima, ili će doživeti šok, za-to što nema više vazduha. Kako je ovo shvatanje zaista detinjasto! Dovoljno je da se samo setimo primitivnih Ijudi i divljih plemena, koja žive pod vedrim nebom u prirodi.

Ne uzimajući za momenat u obzir prirodno disanje kroz kožu, koje smo ranije pomenuli, pri kojem svaki spoljni nadražaj izaziva pluća da refleksno reaguju dubo-kim udisajem i grčevitim, naglim zadržavanjem daha, posmatrajmo sada jednog sportistu ili čoveka koji radi teške telesne vežbe. Tokom tih vežbi on ne može da di-še neprekidno, iako mu se grudni koš, usled rada mišića, snažno širi i skuplja. Za vreme napornog fizićkog rada organizam zahteva veće količine kiseonika i više energije iz prane i da bi organizam imao dovoijno vremena za upijanje i raspodelu povećanih kolićina kiseonika i ener-gije iz prane, Majka Pr i roda se pobrinula sama. za to, da telo, koje intenzivno radi i troši energiju, automatski, prema potrebi, pravi prekide u disanju.

Posmatrajmo bacača koplja, diska, ili mačevaoca, te-nisera, i zapazićemo kako on, neposredno pre izvođenja svog glavnog pokreta, zadrži dah i često napravi još či-

70

tav niz drugih pokreta pre nego što izdahne vazduh. Što je veći rad mišića ili napor, koji treba učiniti, to će dnb-lji biti udisaj pre njega i duže će trajati zadržavanje daha. U trci na 100 m. trkač jedva ako udahne nekoliko puta do cilja. Kod trkača na duge staze važi pravilo, da samo onaj može računati na uspeh, koji »ume da ekonomiše sa disanjem«. — Jogi su znali za ovu istinu još pre nekoliko milenijuma i spoznali su činjenicu, da pranajama sa za-državanjem daha sakuplja velike kolićine prane i da je zbog toga od izvanredno povoijnog dejstva ne samo na organe za disanje i probavu. nego i na krv i celokupni nervni sistem. Koliko se mnogo više sakupi prane u orga-nizmu vežbama disanja, koje se rade u stanju mirova-nja, ili veoma umerenog pokretanja tela, nego kad telo obavlja težak rad, pri kojem se dobijena energija odmah potroši! Kod jednostavnih vežbi jogi disanja. sakupljena energija prane ne jača i osvežava samo telo, kao kod

sporta, nego ispoljava i terapeutsko delovanje na organi-zam. — Međutjm, regulisano disanje ima izvanredno dej-stvo ne samo zato, što svesno štedimo kiseonik i pranu, nego i zato a _što.neke od ovih vežbi disanja regulišu, us-postavljaju red i ravnotežu između pozitivnih i negativ-nih strujanja koje vitaliziraju naše telo.

Samo disanje je stalna izmena pozitivnog i negativ-nog stanja. Kada udišemo, nalazimo se u negativnom sta-nju; tada primamo, uvlačimo životvorni element. Kada izdi-

šemo, mi smo pozitivni: tada raspodeljujemo snagu, ko-ju smo udahnuli, u s v e delove tela -— tada dajemo, zrači-mo Ko misli logično već shvata, da ako svesno kontro-lišemo Ravnomernost svog disanja, onda to samo po se-bi Uspostavlja ravnotežu između p o z i t i v n i h i negativnih sila u nama. Zadržavanje daha primorava čoveka, da svo-ju svest usmeri u središte svoga Ja -- makar i na izves-no vreme i da sjedini ove dve sile. Usled toga on dos-peva u stanje potpune psihićke i telesne ravnoteže. To je isto, kao kada biste zaustavili zaljuljanu vagu u tre-nutku kada je kazaljka u središtu, tj. kada je vaga u pot-punoj ravnoteži.-- Ako uzmem jednog bolesnika, koji je

izgubio ravnotežu, i na sličan način mu povratim izgub-ljenu ravnotežu, onda je mnogo učinjeno za njegovo oz-

dravljenje. Vežbe naizmeničnog disanja, kao što je, na primer, »bhastrika«, t j . naizmenično disanje kroz levu i desnu nozdrvu, omogućavaju da čovek u još većem ste-penu dovede svoje telo u sklad sa ravnotežom između po-zitivnih i negativnih sila. Na taj način održava telo svoje zdravlje; ali, ako je obolelo usled nepravilne raspodele ovih sila, ovim načinom mu se ponovo uspostavlja ravno-teža i dolazi do ozdravljenja. U ovome je sadržana celo-kupna tajna metoda pranajame.

Fiksirajući stanje ravnoteže, odposno zadržavajući svo-je disanje, mi u potpunosti pročišćavamo i najmanje vaz-

dušne mehuriće u plućima (alveole) i potstičemo ih na još bolji rad. Tako se otpadne materije i toksini, koji se

^zadržavaju u krvi, veoma brzo izbacuju napolje. Zadrža-vanje daha ima slično dejstvo na pluća i krv, kao što neko sredstvo za pročišćavanje ima na probavne orga-ne. Zbog toga, oni koji redovno upražnjavaju jogi disa-nje ne pate nikada od obolenja pluća, stomaka, jetre, žu-či ili srca, niti među njima ima obolelih od astme ili skleroze.

Kome je posle svega izloženog jasna suština prana-jame, uvideće, da je sa gledišta biologije i medicine ne samo na Istoku, nego i na Zapadu, od životne važnosti za svakog da upražnjava pranajamu, ako želi da očuva svo-je zdravlje i životnu snagu. Stvar je tako jednostavna, da je mnogi ljudi i ne uzimaju ozbiljno, nego, šta više, tro-še čitava bogatstva na komplikovana lečenja i medikamente. Zdravlje kuca na njihova vrata, ali oni neće da ih otvo-re. Oni čine neoprostivu grešku, neprihvatajući priznatu istinu.

72

7. PLIVANJE KAO SREDSTVO ZA SAVRŠENU REGULACIJU DISANJA

Zaista, plivanje je jedini sport čiji se počeci gube u magli preistorijskih vremena i koje se, čak i danas, još uvek smatra za najprirodnije i najsavršenije telesno vež-banje od svih drugih vrsta starih i modernih sportova. Nijedan drugi sport nije toliko koristan po zdravlje. Od-mah ćemo saznati i razloge zbog čega.

Pre svega, plivanje nije neko izveštačeno, nego pri-rodno telesno vežbanje. Drugo, čak i danas, to je jedi-ni sport na svetu, koji nas svojim savršeno ritmičkim po-kretima i regulacijom disanja, primorava da dišemo du-boko po metodi pranajame.

Zahvaljujući ovim svojim osobinama, plivanje je izvan-redno korisfno po zdravlje kada se upražnjava redovno i ume-reno. Da bi ovo delovanje bilo potpuno, potrebno je da ce-lokupnu tehniku svog disanja saobrazimo pravilima pra-najame. Oni koji upražnjavaju jogi disanje svakodnevno i savesno rade drevne asane (stavove tela) opisane u »Prak-tičnom delu« ove knjige, mogu dostići najviši stepen zdrav-Ija i životne snage; nikada neće biti bolesni i, prema Hat-ha-Jogi-Pradipiki*), »senka njihovog života produžiće se kao zraci sunca, koje polako zalazi«. Takvi jogi nemaju potrebe za nekim posebnim sportom.

To, što plivanju, i pored toga, posvećujem posebnu pažnju, ima, pored napred izloženog, i jedan naročit raz-log. Iz iskustva mi je poznato, da većina osoba, koje vež-baju pranajamu, žele da postignu brz uspeh sa vežbama disanja i često nemaju dovoljno strpljenja, da marljivo

*) Hatha-Joga-Pradipika (sanskrt: Hatha-yoga-pradipika) — Čuveni klasični udžbenik Hatha Jogc kojeg je napisao Svatmarama. — p. p.

73

vežbaju bar dva meseca neprekidno. A prerano prekinute vežbe pranajame nisu niodkakve trajne koristi. Druga česta greška početnika u Evropi je zanemarivanje vežbi, nakon što je prvi nalet oduševljenja prošao, zato što mu naporno disanje zaista zamara pluća u prvim danima vež-banja, ili mu, jednostavno, dosade, jer traju suviše dugo. Ali čovek mora imati jaku volju, da ne bi ponovo stekao lošu naviku površnog disanja.

Plivanju sam posvetio toliku pažnju iz • razloga, što je to jedina vrsta prirodnog, praiskonskog kretanja tela, koje svakog primorava na regulisanje svog disanja. Čo-vek je prisiljen da izvesno vreme zadrži svoj dah, ako ne želi da se napije vode. Na taj način, nemarni učenik jogi disanja i skeptični početnik mogu se navesti pomoću pli-vanja da dišu na jedan način sličan pranajami. Ko bude upražnjavao jednostavne vežbe plivanja, najmanje dva meseca uzastopno, prema pravilima Hatha Joge, postići-će iste rezultate kao i sa pranajamom! Ako neko želi brze rezultate, a nije dovoljno jake volje da se od samog početka tačno pridržava pravila disanja, neka pliva me-sec ili dva po pravilima Joge.

U Madrasu sam imao jednu učenicu Hatha Joge, koja je bila Engleskinja, jedna jako gojazna službenica, skoro četrdeset godina stara, i koja se uvek žalila kako ne mo-že oslabiti. Do svoje dvadesete godine bavila se sportom, plivanjem i veslanjem, ali je prestala kada se udala i došla u Indiju. U Indiji je bila toliko zaposlena, da uop-šte nije imala vremena za bilo kakvo telesno vežbanje, osim za kratke šetnje. Od tada je pokušavala sve mogu-će. Uzimala je organoterapeutske preparate i biljne ča-jeve za pročišćavanje, pokušala je sa raznim sportovima, čak i sa boksom, da bi oslabila, ali je sve bilo uzalud. Ni-je mogla oslabiti ni jedan jedini kilogram. Ćim bi malo izgubila na težini, odmah je to brzo nadoknadila. Čak i kure mršavljenja nisu mogle dati povoljne rezultate. Po-kušao sam s njom vežbe pranajame, ali njena pluća i snaga volje bili su tako slabi, da je posle tri puna udi-saja ostala bez daha i bila je sita svega. Takođe ni sa zadržavanjem daha nije nikako išlo, što je ukazivalo na iz-vanredno mali kapacitet pluća.

74

Pošto sam uvideo da je beskorisno propisivati joj vežbe disanja, koje ionako nije radila kod kuće, pribegao sam metodi, koju je moj stari učitelj Mohan Singh ko-ristio za zaostale učenike.

Zapitao sam gospođu Poter (Potter), da li zna plivati, jer je od toga sve zavisilo. Odgovorila mi je, da je bila dobra plivačica u svojim mlađim godinama i da, iako još uvek zna da pliva, ne vidi nikakvu nadu u plivanju, ob-zirom da je i to jednom pokušala bez uspeha. Uprkos činjenici, da je opšte uverenje da se plivanjem slabi, nje-no iskustvo s plivanjem bilo je suprotno.

Tog popodneva, ubrzo nakon zalaska sunca, otišli smo zajedno na obalu mora. U Madrasu temperatura se preko dana kreće između 35° i 40°C, tako da ljudi ne idu na plažu sve dok ugodna, blaga toplina ne zameni ubitačnu žegu. Odveo sam gospođu Poter na jedan manje bučan deo plaže, zaštićen od naleta talasa. Na drugoj strani valobrana »jahači na talasima« iz Madrasa uživali su u svojim igrama. Sa usklicima zdovoljstva otrčali bi u vo-du sve dok im ne bi doprla do glave, pričekali bi sledeći veliki talas, legli bi na njega i pustili ih da ih nosi ka obali brzinom ekspresa. Moja je učenica žalosno dahtala — već se kupala u znoju. Kada smo došli do mirne vode, počeo je naš prvi »čas mršavljenja«.

»Draga gospođo Poter«, rekao sam joj, »uđite, molim Vas, sada u vodu i pokažite mi kako plivate.«

Nisam morao da je zamolim dvaput. Još dok smo bili u autu, skinula je svoju haljinu za plažu i završila vožnju u kupaćem kostimu. Bućnula je u vodu poput tu-ljana, kao da je htela da se pohvali, da i pored svojih 80 kg nije zaboravila startni skok u vodu. Dostigla je do određenog cilja, dok sam ja sa divljenjem posmatrao savršenu pravilnost njenog prsnog plivanja.

»Sada će već biti u redu«, pomislio sam. »Gospodine Jesudijane (Yesudian)«, uskliknu ona dah-

ćući, »ako uspete sa Vašom Jogom da dokažete Arhime-dov zakon, onda ću rado postati jedan od najrevnosnijih fakira!«

»Kako to mislite?« — zapitao sam zapanjeno, jer nisam razumeo o čemu se radi.

75

»Pa, stari momak je tvrdio, da svako telo izgubi ono-liko od svoje težine, koliko vode ist isne.. . i žao mi je da kažem, da se u vodi ne osećam ni za gram lakša, nego na obali!«

»Odlično!«, pomislio sam. »Gospođa Poter ima sva-kako smisla za humor i zna da ga koristi.« Pri fizičkom vežbanju dobro raspoloženje je od neocenjive koristi.

»Ja Vam garantujem, my dear Lady«,*) — doviknuo sam joj, »da iako sada ne gubite onoliko težine, koliko istisnete vode, u roku od dva meseca bićete bar 10 kg lakši. A sada počnimo upravo onako, kao da uopšte ne-mate pojma o plivanju. Vi plivate sasvim dobro, ali sada treba da imate na umu da plivate radi svog zdravlja. Vi želite oslabiti, a to možete postići jedino kontrolisanim disanjem, odnosno terapeutskim plivanjem.«

Mrs. Potter je bila toliko iznenađena, da je na tre-nutak potonula, da bi odmah ponovo izronila dahćući i duvajući.

»Ali, valjda, me ne smatrate budalom?!« »Pazite sada, Mrs. Potter«, nastavio sam, dok sam joj

prilazio sa strane u toploj vodi, »treba da znate, da mr-šavljenje ili gojenje zavisi od izvesnih organa sa unutraš-njim lučenjem. Ako ovi organi nisu u ravnoteži iz bilo kog razLoga, ili su se sokovi i stanje krvotoka promenili iz bilo kog razloga, onda i štitnjača ne funkcioniše više pravilno i gubi svoju sposobnost regulacije. Ako ste su-više mršavi, ili neprirodno debeli, te ako naglo gubite ili dobijate na težini, onda je to posledica nekog poremeća-ja. Takvo stanje se ne može izlečiti kurama za gojenje, odnosno mršavljenje, t j . čajevima, arsenom ili medikamen-tima. Preparati organoterapije deluju samo od danas do sutra. Vaš organizam, Mrs. Potter, mora postati zdrav; to je jedini način da se ponovo uspostavi izgubljena ravno-teža. Ako ste sa težinom iznad normale, morate se vrati-ti na normalu, a ako ste ispod, dobijate upravo onoliko, koliko Vam treba...«

»I Vi verujete da će me plivanje izlečiti? Pre godinu dana plivala sam redovno i posle dva meseca popravila sam se za dva kilograma!«

*) ,,My dear Lady", engleski: „Draga moja gospođo". — p. p.

76

»Neće Vam plivanje povratiti zdravlje«, odgovorio sam, »već vežbe disanja, koje ćete nesvesno vršiti dok plivate. Pošto ne mogu da Vas nagnam da radite vežbe prana-jame, ja ću Vam dokazati jogi plivanjem da ćete izgubiti nekoliko kilograma za mesec dana. Za ljude, koji nemaju strpljenja da upražnjavaju pranajamu, jogi plivanje je je-dini sport, koji može da normalizuje rad njihovih orga-na. Kao prirodna posledica potpuno uspostavljene rav-noteže, gojazna osoba mršavi, a mršava osoba se goji...«

»Volela bih to da vidim!« »Onda počnimo, Mrs. Potter! Za sada ćemo ostati pri

prsnom plivanju, kao najprirodnijem načinu plivanja. Ni-ko ne može postati dobar i potpun plivač, ako ne nauči da pravilno štedi svoj dah. Izdržljivi plivači nesvesno pri-menjuju jogi plivanje. Ređe udišu, a izbacuju vazduh iz pluća još dok im se lice nalazi u vodi. Time sam sve re-kao. Vidite, nije tako teško kao što izgleda!... Kada pli-va prsnim stilom, čovek ne može disati kako mu se svi-đa, već je primoran da postupa ovako: tokom prvog za-maha, udahnite duboko kroz nos i odmah zagnjurite lice u vodu, upravo kao što to čine takmičari kada plivaju prsnim stilom na trkama. Ali nemojte toliko žuriti! Cela tajna jogi plivanja sastoji se u povezanom, lakom, rit-mičkom plivanju bez napora . . . Tako, pošto udahnete, spustite glavu u vodu. Time ste primorani da zadržite svoj d a h . . . Dobro, to ste sasvim lepo uradili!«

»Na tako nešto nisam nikada pri plivanju pomišlja-la.« — reče gospođa Poter, izdignuvši glavu iz vode. »Uvek sam se više brinula za svoju frizuru...«

»Da, dame imaju, na žalost, tu lošu naviku. Sada, dok Vam je lice u vodi, napravite rukama dva povezana, lagana zaveslaja, a kada Vam ruke dođu ponovo ispred grudi, radi drugog zaveslaja, počnite polako da pod vo-dom izdišete vazduh kroz nos, tako da pri kraju drugog zaveslaja, kada Vam se glava izdigne iz vode, ostatak vaz-duha bude taman dovoljan da preostale vodene kapljice izduva iz nosa. . . U istom trenutku udahnite brzo i dubo-ko, zaronite lice ponovo u vodu i napravite sledeća dva zaveslaja na isti način. . . Pomoću ovakvog ritmičkog, ko-motnog plivanja, koje u stvari nije ništa drugo do jedno-

77

stavna vežba pranajame u vodi, postaćete potpuno zdra-vi, pod uslovom da vežbate sistematski i svakodnevno...«

Nesumnjivo, u početku je išlo malo teže. Mrs. Potter se nekoliko puta napila vode i često je morala zastati na trenutak da povrati dah. Ali redovno, iz dana u dan, od-lazila je do svog mirnog zaliva i neumorno plivala prema mojim uputstvima.

Za mesec i po dana oslabila je 5 kg, a do kraja dru-gog meseca, još za 4 kg. Tako sam izgubio opkladu samo za 1 kg. Međutim, gospođi Poter služi na čast, što mi to nije zamerila. NaprotiT, od tada je postala jedna od mo-jih najrevnosnijih učenica; rano je dolazila, pre početka mojih predavanja, da bi vežbala prana jamu. . .

Preporučujem ovaj metod svakome ko može da pliva, a nije dovoljno jake volje da redovno upražnjava propi-sane vežbe disanja. Posle mesec ili dva svakodnevnog jogi plivanja telom će početi da struji neko čudesno dobro osećanje, a čovek će se osećati uvek svežim i zdravim; radni elan će mu porasti, a ako »propusti« jogi plivanje tri-četiri dana, njegova pluća će sama zahtevati plivanje, kao što pušač traži svoju cigaretu. To je trenutak, kada učenik treba postepeno da pređe sa jogi plivanja na re-dovne vežbe pranajame u svojoj sobi, ili, još bolje, u prirodi.

Ovaj divni sistem primenio je na meni moj stari učitelj, jer mi je svakodnevno vežbanje disanja u početku teško padalo. Takođe je i izvestan broj mojih drugova pri-lično zaostao u početku učenja. Tada nas je Mohan Singh sve odveo na plažu i počeo učiti jogi plivanju. Nakon mesec dana mogli smo disati bolje od ostalih učesnika... Zaista, plivanje samo po sebe je najbolji sport za regu-laciju disanja. Leti treba otići na more, neko jezero ili reku i plivati po metodu Joge što više, tj. koliko nam vre-me dopušta; a ni zimi ne treba zanemarivati jogi pliva-nje. Ovaj drevni sport istovremeno jača našu kožu i us-led spoljnih nadražaja nagoni nam pluća na tako snažan rad, da naprezanje volje nije uopšte potrebno; dovoljno je, da se ritam naših pokreta prenese na nerve. Još jedno jedino pravilo treba imati na umu kod jogi plivanja: u dane,

78

kada idemo na jogi plivanje, nikada ne ostati duže od pola časa u vodi, i tada izostaviti vežbe pranajame kod kuće.

Zadržavanje daha tokom dva zaveslaja rukama u prs-nom plivanju može se produžiti na više zaveslaja posle nekoliko meseci. Ako se zamorimo, ne treba prestati, ne-go se treba jednostavno odmarati, ležeći na vodi i dišući duboko.

Najstarija, a istovremeno još uvek i najmodernija vr-sta plivanja je kraul, koju je havajski princ Kahanamoku preneo na Zapad početkom ovog veka. Plivanje kraulom je izrazito povezano sa jogi disanjem. Snažno duboko udi-sanje, zatim tokom četiri zamaha kumbhaka (zadržavanje daha) u vodi i izdisanje, poput mehova, kroz nos, poči-njući još dok je lice u vodi.. .

Nema ničeg novog pod suncem! Ako proučimo pravi-la održanja zdravlja, počev od najranijih vremena, pa do najsavremenije higijene, moramo priznati, da pravila na-ših predaka još uvek važe u mnogim oblastima, čak i da-nas, i da ovo naše tvrđenje ne retko prevazilazi i naše najsmelije pretpostavke.

U vezi sa plivanjem moram opisati još jedan neobi-čan slučaj, koji je isto toliko iznenadio mene, koliko i Mr. John Kennedy (g. Džona Kenedija), trgovačkog put-nika Firme »Ford« u Kalkuti. On je bio mlad čovek, vi-sok 1,80 m i neobično mršav. Svakog leta provodio je nekoliko sedmica kod svojih rođaka u Madrasu. Upoznao sam ga na plaži. Primetio sam, da je i pored svog miši-ćavog, iako veoma mršavog tela, provodio čitave sate u svom šatoru i odlazio u vodu tek posle zalaska sunca na četiri ili pet minuta, da bi zatim, odmah izašao napolje. To je bilo celokupno kretanje koje je vršio i pored činje-nice da je bio odličan plivač! Moglo se primetiti, da se u vodi oseća kao kod kuće. Ronio bi, plivao leđno, prsno, kraul, a zatim bi izletao iz vode kao da ga je nešto ujelo.

Kada sam ga zapitao za razlog njegovog čudnog po-našanja, dobio sam ovaj zapanjujući odgovor:

»Dragi prijatelju, to je moja najveća nevolja! U mla-dosti sam bio pasionirani plivač i nije bilo dana da se Džon E. Kenedi nije mogao videti na bazenu za plivanje u Njuerku (Nevvark)... Ali ova trka za zaradom, dragi

79

gospodine, trka! Speed!*) Da li znate šta to tamo preko, u SAD, znači? Pošto sam morao da zarađujem, bio sam primoran da napustim sport. Deset godina je prošlo kako se ne bavim sportom. U svakodnevnoj jurnjavi i životnoj borbi toliko sam izmršavio, da bih se mogao rasplakati kad god se pogledam u odgledalo. Nekada sam imao 76 kg, a sada sam spao na 60 kg! Ma koliko jeo — moja te-lesna težina ostaje nepromenjena...«

»Zašto se ne bavite sportom?«, zapitao sam začuđe-no. »Kao što vidim imate dovoljno vremena, budući da ovde provedete svake godine po nekoliko meseci. Dani-ma sam Vas posmatrao kako plivate samo na nekoliko trenutaka, a sve ostalo vreme provodite u svom šatoru. Predveče jedva ako plivate tri minuta, a zatim odmah is-kačete iz vode!«

»Upravo je u tome problem!« uzdahnu on sa gorči-nom. »Svaki delić moga tela vapije za vodom, ali se ne usuđujem plivati onoliko, koliko bih želeo, jer se bojim da ću još više izgubiti u težini. Kažu, da je plivanje jedi-na stvar na svetu, koja smanjuje težinu brže od parnog kupatila.«

Ovo naivno mišljenje nateralo me je da se osmeh-nem. Odlučio sam da stvar uzmem u svoje ruke i da svog prijatelja izvedem iz zablude. Jadan čovek, provodi dane na plaži, a željan je vode! Tu nešto, stvarno, nije u redu, jer upravo plivanjem mogao bi da popravi svoje stanje. Oprezno sam počeo da mu govorim o vežbama Joge i za-pitao ga, da li je ikada čuo za pranajamu. Odgovorio je, da nije, ali kada sam mu podrobno objasnio u čemu je stvar, nasmejao se pokroviteljski i upitao: »Dragi gospo-dine, šta to sebi uobražavate? Zar mislite da me ugojite vazduhom? Don't pull my leg, boy!«**)

Na to sam mu potanko objasnio prednosti jogi pli-vanja, uveravajući ga, da će dobiti na težini, ako vežba pola časa dnevno po mojim uputstvima. Nije hteo ni da me sasluša, sumnjičav kao i mnogi ljudi na Zapadu. Mesec dana kasnije još uvek je ležao na plaži po ceo dan,

*) Speed (spi:d), engleski: brzina, žurba, hitnja. — p. p. **) ,,Don't pull my leg, boy!" — engleski: ,,Prestanite se šegačiti

sa mnom, čoveče!" — p. p.

80

a u vodu bi išao tek pred veče, i to samo za trenutak, kao kada Finci jurnu iz svojih sauna i skoče na čas u hladnu vodu.

U septembru sledeće godine opet sam video Džona E. Kenedija na plaži. Na moje veliko iznenađenje, ovog pu-ta nije toliko ležao na pesku, nego se nalazio u grupi mladih Indusa od šesnaest ili sedamnaest godina, koji su jahali na talasima. Posle nekoliko sedmica toliko se izvežbao, da je mogao zaći u vodu sve do grla, zatim da okrene leđa talasu koji je nailazio, da se opruži na vodi i prepusti talasu da ga ponese ka obali strelovitom brzi-nom. Kada bi dospeo u plićak, vratio bi se bučnoj sku-pini veselih mladića.

Kada sam ga pitao za njegovu novu zabavu, sa os-mehom me je uveravao, da je pronašao način kako će i on uživati u vodi, jer jahanje na talasima nije »zahteva-lo napor«. Nije morao uopšte plivati; dovoljno je bilo da polako ode u vodu, pričeka prvi veliki talas, legne na njega i da ga ovaj ponese kao dasku prema obali.

»Oh, boy, it's great fun!«*) uzviknuo je oduševljeno. »Divna zabava! Već sam postao vešt kao neki Kanak na Vajkiki Biču (Waikiki Beach). Svakako, ovo je daleko za-nimljivije od mrzovoljnog izležavanja u šatoru. Takođe ne treba da se plašim daljeg gubitka težine, jer uopšte ne moram da plivam...«

Ubrzo posle ovog razgovora morao sam otići iz Ma-drasa na mesec dana. Kada sam se vratio, otišao sam na plažu jednog sparnog oktobarskog dana. Kenedi se i da-lje zabavljao sa mladićima. Tek što me je ugledao, po-čeo je divlje gestikulirati, izletevši iz vode pravo k me-ni. »Za ime sveta!« uzviknuo je gotovo bez daha. »Dogodilo se čudo! Svuda sam Vas t ražio. . . Juče sam se izmerio u hotelu. . . nakon dva meseca i, sada se drž'te dobro, — okruglo četiri kilograma sam dobio!... Samo neznam,kak-vim čudom se to dogodilo.«

Ovaj događaj je izazvao moj najživlji interes. »Ovde nešto nije u redu.« rekao sam u sebi. »Ovaj čovek ne pliva, ne čini ni jedan jedini pokret; jednostavno dopušta

*) ,,Oh, boy, it's great fun!" — engleski: ,,Ah, kako je to zabav-no! . — p. p.

6 Joga i sport 81

da ga voda nosi i — goji se...« Odmah sam otišao sa njim da bih učestvovao u jahanju na talasima i sledećeg dana — rešio sam zagonetku:

Očekujući talas, plivač duboko udahne, a zatim leg-ne na vodu licem okrenutim u napred. Sve dok ga talas nosi ne može disati jedno kraće vreme i pored najbolje volje. Zatim ponovo udahne, ali je posle toga opet prinu-đen da zadrži dah. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok ne dospe u plićak. Najmanje 30—40 sekundi primoran je zadržati svoj dah. Džon E. Kenedi nije uopšte plivao, a ipak je vršio potpunu vežbu pranajame pola časa dnevno tokom čitavog jednog meseca. Kada sam mu objasnio uz-rok »čudesnog« dobitka u težini i biološko dejstvo vežbi disanja na regulisanje zdravlja, odmah je promenio svoje mišljenje o indiskoj Pranajami.

»Jer disanje je život«, kaže jedna poslovica na san-skrtu,*) »i ako dobro dišeš, poživećeš dugo na zemlji.«

*) Sanskrt — (sanskrtski: samskrta), klasični jezik Indusa ili Brah-mana, izumro kao narodni jezik u VI veku p. n. e., ali naučnici u Indi-ji i danas njime govore i pišu. — p. p.

82

8. CIVILIZOVANI APETIT

Čovek je spoj materije i psihe. Njegov visoko razvi-jeni mozak omogućuje mu da svoje Ja ispolji i na ma-terijalnoj ravni, a zato mu je potreban materijalan ob-lik, tj. telo, koje pripada materijalnom svetu, a njime vladaju prirodni zakoni. Životinje su oruđe prirode, koje žive u zatvorenom krugu prirodnih sila i, shodno tome, ne mogu grešiti protiv prirode. One ispoljavaju prirodne zakone potpuno automatski i neposredno; one nisu u stanju da primenjuju ove zakone po volji, pošto nema-ju visoko razvijenu svest kao čovek. Znači, stalno žive u uravnoteženom, prirodnom stanju i iz njega ne mogu »ispasti«.

Nasuprot tome, čovek je u mogućnosti, zahvaljujući upravo svom razumu, da upozna ove zakone. Sve dok zakone prirode samo upoznaje i zna, ustaljeni poredak se ne narušava i one može u prirodi da i dalje sretno živi. Međutim, on ne sme da poznavanje prirodnih zakona ko-risti tako, da ono samom sebi bude cilj. — Priroda vla-da našim telom putem dve prirodne sile koje pokreću svet: pomoću nagona za samoodržanje i nagona za odr-žanje vrste. Međutim, veliko iskušenje, odnosno moguć-nost uvek postoji, da se ovi nagoni koriste kao cilj za sebe. Jer, ako čovek stavi svoj razum u službu svojih na-gona, on odmah ispada iz svog prirodnog stanja i posta-je nesrećan. Sve dok nije svestan svoje prave suštine, on koristi u stvari svoj razum za to, da od prirodnih zako-na načini izvore zadovoljstva.

Prirodni je zakon, da telo mora nadoknaditi utrošenu snagu; znači, potrebna mu je hrana. Priroda deluje u na-šem telu i, kada organizmu treba hrana, javlja nam se

83

ova potreba kroz osećaj, koji nazivamo glad. Pošto glad znači da nečega nema, naša je dužnost, svakako, da pod-mirimo taj nedostatak jelom. A kako u svojoj svesti po-novo uspostavljanje reda delovanjem prirode doživlja-vamo kao zadovoljstvo, isto je tako prirodno, da osećaj zadovoljstva prati zadovoljavanje osećaja gladi. Osetivši ovo zadovoljstvo, čovek je od njega napravio cilj za se-be, odnosno sredstvo za uživanje; znači, počeo je da uži-va u plodovima svog saznanja. On ne uzima više hranu radi održavanja tela u životu, nego jelo smatra za izvor zadovoljstva!

Čovek je srozao svoj razum, koji treba da vlada te-lom i materijom, i potčinio se telu, načinivši od sebe slu-gu i roba svog sopstvenog tela. Nije mu bilo dovoljno da zadovolji zdravu glad, nego je otišao dalje, pronala-zeći sve moguće načine da bi u jelu još dugo uživao, na-kon što je već zadovoljio potrebe svog tela! Kulminaci-ju takvog pogrešnog stava nalazimo u izopačenosti rim-skih patricija, koji su paunovim perom izazivali povra-ćanje i sa tako ispražnjenim stomakom nastavljali svoju gozbu.

Čovekovo nepce izgubilo je svoje prirodne reakcije; ono više ne javlja mozgu da je hrana potrebna samo za ishranu tela. Prenadraženo stanje nepca nagnalo je čo-veka da traži zadovoljstvo u hrani čak i onda, kada uop-šte nije gladan. Tako je stvoren civilizovan apetit, slado-kustvo i oblapornost, čovekova stalna želja za hranom i pićem.

Glad je prirodna: ona je nagoveštaj prirode, da je telu potrebna hrana. Apetit je neprirodan, jer on pret-stavlja samo želju za zadovoljenjem prenadraženog nep-ca, a kako ova želja ne proizilazi iz zdrave potrebe za hranom, mi preopterećujemo svoje organe i dovodimo svoje telo u bolesno stanje.

Ako pogledamo koliko ljudi greše prema svome telu, stvarajući od jela i pića sredstvo za upropašćivanje svog zdravlja, onda ne treba uopšte da se čudimo, što na sve-tu ima toliko nesrećnih i bolesnih ljudi. Civilizovani čo-vek se već toliko privikao na ovaj neprirodan način je-denja i pijenja, on mu je postao drugom prirodom, da mu

84

nenormalno izgleda kao normalno i on više uopšte i ne pri-mećuje, gde i koliko greši prema prirodi i svom zdravlju. Kada uporedimo svoj način ishrane sa ishranom životi-nja, koje još uvek žive po prirodnim zakonima, odmah primećujemo zastrašujuću razliku između prirodnog je-denja i pijenja i »civilizovanog načina ishrane«, koji, u stvari, i nije ništa drugo do stalna želja za zadovoljstvom. Ko je ikada video žednu životinju da pije pivo, vino ili zaslađene sokove rastvorene i zasićene ugljen-dioksidom?

Poznatc nam je iz sopstvenog iskustva da posle fi-zičkog rada i dobrog znojenja, jedino čista voda može nam potpuno ugasiti žeđ i u takvim prilikama nju jedi-no hoćemo i treba da pijemo. Ali kada gasimo ovu pri-rodnu žeđ, voda koju pijemo ima neki poseban, divan ukus — neku davno zaboravljenu aromu, što se potpuno razlikuje od čovekovog traženja čistog uživanja, kada iz puste navike sedi sa prijateljima u kafani, restoranu ili baru, da bi ćaskao i punio stomak kojekakvim za nje-govo nepce ukusnim pićima, koja uopšte nisu potrebna njegovom telu. Od svih pića, piva, viskija, likera, konja-ka i svih mogućih vrsta aperitiva, nijedno od njih ne prija tako, kao sveža voda posle višečasovnog rada u polju, penjanja na neki planinski vrh ili nekog drugog zdra-vog sporta. Isto tako je i sa jelom. Koliko velika razlika pos-toji između jednostavne i prirodne hrane, koju jedemo po-sle telesnog napora da bismo utolili zdravu glad i pre-finjeno začinjenih »specijaliteta«, koje savremeni čovek samo zato jede, da bi zadovoljio prenadraženi civilizova-ni apetit.

Deca i plemena, koja žive prirodnim načinom života, i nalaze se na nižem stepenu razvitka, još uvek jedu da bi utolili zdravu, prirodnu glad. Plemena, koja žive u pri-rodi, pripremaju svoju hranu veoma jednostavno. Tako-đe i voće jedu u sirovom stanju.

Međutim, dete kvari njegova okolina još na početku njegovog života. Roditelji i ostali rođaci žele da zado-biju njegovu ljubav i daju mu slatkiše i čokoladu. Time kvare svoje dete telesno i duhovno kroz pogrešno ispo-ljenu ljubav. Telesno, što se ubija zdravi nagon deteta, jer se navikava da jede kada nije gladno iz čiste već pro-

8S

buđene želje za uživanjem u hrani. Duhovno, što se u detetu već rano razvija nagon sebičnosti, kroz stalno oče-kivanje i traženje poklona i iskorišćavanje ljubavi svoje okoline.

Nerazumni civilizovani čovek kvari i životinje koje ži-ve sa njim. Siroti psi, mačke, ptice i ostale životinje, ko-je su imale nesreću da postanu ljubimci ljudi koji žive neprirodno, izgubili su svoje urođene nagone i dobile že-Iju za slatkišima i prefinjenom hranom, koju jedu po ceo dan bez osećaja gladi, upravo kao što to čine njihovi gos-podari. Pri tom, njihovi gospodari, da bi ih zadovoljili, da-ju im slaitkiše, koji im potkopavaju zdravlje i skraćuju život, kao i njihovim gospodarima.

Celu ovu stvar će izvanderno ilustrovati sledeća aneg-dota o jednoj staroj usedelici i njenoj pudlici:

Jedna stara usedelica odvela je svoju pudlicu veteri-naru. Pudlica je bila debela kao prase i dobra gospođi-ca se žalila, kako njena ljubimica pati od nedostatka ape-tita. »Dugo vremena je jela samo teletinu, kolače i pavla-ku«, rekla je veterinaru, »ali sada neće da jede upravo nis-ta.« Veterinar ju je tešio: »Ostavite je samo ovde. Ja Vam garantujem, da ću je za dve sedmice tako izlečiti od gubitka apetita, da će sa velikim zadovoljstvom jesti os-koruše.« Gospođica prosto ne može da poveruje, ali ipak poverava svoju Ijubimicu veterinaru i odlazi svojoj kući vrteći glavom.

Nakon dve sedmice došla je ponovo sva uzbuđena da odvede kučence. Kada je veterinar doveo njenu ljubimi-cu, jedva ju je prepoznala: postala je vitka, živahna i po kretljiva. Veterinar joj baci dve oskoruše; ona se odmah baci na njih i halapljivo ih pojede. »Doktore«, uzviknu gospođica blistajući, »kako ste napravili ovo čudo?« — »Veoma jednostavno«, odgovori veterinar, »te dve osko-ruše su joj prva hrana, koju je dobila otkako ste je do-veli ovamo!«

Zdravim postom pas je povratio svoju prirodnu glad. Njegovi probavni organi su se povratili od preoptereće nja, srce i krvotok su se rasteretili i pojačali zahvaljuju-ći mršavljenju, a u celom njegovom telu došla je priro-da ponovo do izražaja.

86

Želja civilizovanog čoveka za zadovoljstvom ne ispo-ljava se samo za vreme obeda, nego i u vozu, pozorištu, na, koncertu, u bioskopu. Ljudi stalno nešto žvaću ili gri-ckaju. Uvek im je u džepu neka čokolada i u svakoj pri-lici uzmu po komadić. Kako onda može da im probava funkcioniše pravilno?

Ovo nas dovodi do jedne od najvećih pogrešaka civi-lizovanog čoveka, koja mu veoma šteti, a odnosi se na temperaturu hrane i pića!

Frižider! — Prava blagodet kada se pravilno koristi, ali ljudi su od njega napravili — zlo.

Kada se upotrebljava za čuvanje lako pokvarljive hra-ne, frižider je blagodet, a kada se zloupotrebljava kao mogućnost za služenje jela i pića hladnih kao led, onda je zlo. Ledeno hladna jela i pića štetno deluju čim dos-peju u usta. Zubna pokosnica puca i gubi sposobnost od-brane od bakterija, koje se nalaze u usnoj duplji. Pos-ledica toga je krvarenje zuba. Sluzokoža jezika takođe strada: njena prefinjena osetljivost opada, a da mi to i ne opažamo. Jezik ima veoma važan zadatak i da raspozna najtananije razlike u ukusu, kako bismo mogli sprečiti unošenje bilo kakve pokvarene i otrovne hrane. Međutim, neosetljiv jezik ne može obavljati ovu dužnost kako tre-ba! Sluzokoža u grlu i želucu takođe oboleva, dok su žuč i jetra ozbiljno ugroženi. Nije nikakvo čudo, što zastra-sujuće veliki postotak ljudi u civilizovanom svetu pati od suviška želudačne kiseline, čira na želucu, upale žuč-ne kesice, kamena u žuči i poremećaja jetre i gušterače. Ali najopasnije je ledeno hladno voće. Tečnosti se brže zagreju do telesne temperature od parčadi hladnog voća, narocito ako nisu dobro sažvakana. Takvi komadi loše sa-žvakanog, hladnog voća leže dugo u želucu i ne rashlađuju samo sluzokožu želuca, nego i sve susedne organe.

Skoro isto se može reći i za vrelu hranu i pića. Da li sluzokožu napada toplota ili hladnoća — ne čini neku bitnu razliku. U svakom slučaju iskustvo je pokazalo, da otstupanje od normalne temperature jela i pića utire put pojavi raka u grlu, stomaku, jetri i gušterači.

Uzmimo jedan primer iz životinjskog carstva! — Jeste li ikada videli mačku da pije suviše hladno ili vruće mle-

87

ko. U mnogim jezicima poslovični izraz za oklevanje je: »Obilazi kao mačak oko vrele kaše.« Čak i kada joj njen nepromišljeni gospodar da takvu hranu, mačka će mudro sačekati, ma kako bila gladna, dok se h r a n a ne ohladi, ili, ako je suviše hladna, dok se malo ne zagreje. Tek onda će početi da je j e d e .

Često moramo sa užasom posmatrati, kako dobrona-merne, ali neupućene majke daju svojoj deci čitave ko-madiće leda da ih progutaju. Takve majke se, onda, iz-nenade, kad deca počnu da im povraćaju i dobiju pro-liv. Kroz ceo svoj život, ta deca mogu da pate od hronič-nih obolenja stomaka i katara u crevima.

Joga — to znači da živimo i delamo saglasno prlro-di, a ne protiv prirode. Prirodom možemo zagospodariti samo onda, kada njene zakone ne samo upoznamo, nego i priznamo.

Vodeničar primorava ogromnu snagu reke da mu ok-reće točkove i kola vodenice. Ali on može zauzdati i ko-ristiti tu snagu samo ako napravi vodenička kola po za-konima hidraulike, odnosno saobrazno sili prirode. Mog-lo bi se navesti j o š dosta takvih primera.

Vratimo se prirodi! Živimo, dišimo, jedimo i pijmo prirodno, onda ćemo biti uvek zdravi. Ako smo već na-čeli svoje zdravlje, vraćanje prirodi pomoćiće nam čak i u prividno beznadežnim slučajevima.

Za vreme Drugog svetskog rata imao sam prilike da vidim posle oslobođenja jednog velegrada, kako su ljudi, koji su ranije provodili po čitav dan sedeći u svojim lo-še provetrenim kancelarijama, morali da uklanjaju ru-ševine, nose grede, da vuku kolica, pa čak i da zidaju, ako su hteli da imaju krov nad glavom. Često su morali ki-lometrima da putuju da bi nabavili hranu. Posledica to-ga je bila, da su čak i oni, koji su do tada vodili život pun patnji i bola, usled obolenja probavnih organa, čira u stomaku, hroničnih obolenja želuca, ili katara u crevi-ma, obolenja žuči i drugih bolesti, te koji su mogli ži-veti samo na strogoj dijeti, iznenada mogli da jedu naj-težu hranu — pasulj, grašak i kupus — i da tu hranu od-lično probavljuju.

88

Bili su potpuno lzlečem od svojih patnji! Izgubih su svoj civilizovani apetit i povratili su svoju prirodnu glad.

Ne čekajmo da nas sudbina natera da živimo prirod-no; počnimo svesno, od svoje volje, s dovođenjem svojih životnih funkcija u prirodno stanje.

Jogi pobeđuje apetit i otvara put razvitku prirodne gladi. On jede samo onda, kada je stvarno gladan i žva-će svaki zalogaj deset puta duže od čoveka na Zapadu, sve dok se potpuno ne natopi salivom (pljuvačkom) i pro-gutaće ga tek onda, kada se pretvori u kašu sličnu mleku, što je sa gledišta strujanja prane od izvanredne važnosti.

Po učenju Joge, sva hrana, a naročito presno zeleno povrće, voće, mleko, mlečni proizvodi i med, ispunjeni su pranom, koja je neophodna za održavanje života, snage i zdravlja. Upravo kao što je nos namenjen upijanju pra-ne iz vazduha za potrebe zdravlja tako su i usta organ za upijanje prane iz hrane. Svaki atom hrane sadrži ve-liku količinu prane i pranu, oslobodenu temeljnim žvaka-njem, koja prodire u meso i kosti, upiće organizam, da bi je rasporedio u nervne centre i tamo sačuvao da mu stoji na raspolaganju.

Čitalac na Zapadu može s pravom da se zapita, za-što čoveku treba prana iz hrane i zašto p r a n a iz vazdu-ha, koja sve ispunjava i koju udišemo, nije dovoljna? Po ovom pitanju Joga kaže, da upravo kao što elektricitet ima razne oblike, koji na čoveka različito deluju, tako i prana u vazduhu, hrani i vodi — iako je u biti ista — pokreće razne funkcije u organizmu. U pogledu teorije prane, nauka o Jogi ispunila je mnogo knjiga, a s obzirom na opseg ove knjige, nisam u mogućnosti da ovde dub-lje zalazim u ovu oblast. Prihvatimo, stoga, da hrana sadrži pranu, kao što to uči drevna nauka Indije, i da se ta prana oslobađa pažljivim žvakanjem. I na Zapadu je živeo, u doba antike, jedan veliki mudrac — Epikur*). »Morate osetiti ukus i najmanjeg delića svakog zalogaja, ako želite da Vam stvarno koristi.« — učio je on, jer je sigurno znao, da prava vrednost hrane ne leži samo u nje-

*) Epikur — (grčki: Epikuros), starogrčki filozof, tvorac epikureiz-ma, živeo 341 — 270 g. p. n. e. — p. p.

89

noj hranljivosti, nego i u onoj primarnoj energiji, koja počiva u njoj. Ukus je prana.

Primitivni čovek dolazio je do hrane veoma neredov-no, u znoju lica svog i po cenu velikih opasnosti. Pošto je do nje dolazio tako retko, on je uživao i naslađivaose svojom hranom, držeći je dugo u ustima. To je i zakon prirode, jer prema postavkama medicine na Zapadu, hra-na mora prethodno biti dobro natopljena pljuvačkom, da bi želudac mogao lako da je probavi. Stanovnici gradova na Zapadu naklonjeni su raznim stomačnim obolenjima, jer jedu u žurbi i ne dozvoljavaju sebi dovoljno vremena za žvakanje, tako da im se želudac ne može boriti sa ne-dovoljno usitnjenom i žurao progutanom hranom. Usta su predvorje želuca i priroda je opremila ovaj organ sa najdivnijim uređajima za mlevanje — zubima. Ako ne ko-ristimo ovaj uređaj za mlevenje hrane, kako možemo oče-kivati od želuca sa mekim zidovima da se bori sa tvrdom hranom? On je primoran da poveća svoje hemisko delova-nje i da stvara probavne sokove i više želudačne kiseline. Preterano lučenje želudačnog soka i čirevi, koji usled toga nastaju, imaju svoj uzrok u našoj nestrpljivosti i loše saž-vakanoj hrani! A sada nešto o zubima. Kao posledica ve-like prilagodljivosti prirode, ovaj organ, ako se ne koristi shodno svojoj nameni, degeneriše se i propada. Da bismo svoje zube snabdeli dovoljnom količinom krvi, moramo ih upotrebljavati onako, kako to najbolje odgovara nji-hovoj nameni. Kada snažno žvaćemo, naši zubi dobijaju obilan priliv krvi oko svojih korenova. Ne bi bilo krtih zuba, kada bi deca još u ranim godinama naučila da dob-ro žvaću. Kod životinja nema pokvarenih zuba i stomač-nih obolenja, osim kod onih, koje je pokvarila čovekova kuvana i beživotna hrana, jer nisu bile u mogućnosti da koriste svoje zube prema njihovoj nameni.

Potpuno sažvakati hranu je važno iz više razloga. Na Zapadu takode ima pobornika ove istine. U svojoj čuve-noj knjizi Horacije Flečer nam govori, da svaki zalogaj treba žvakati trideset puta, pre nego što ga progutamo, i to podeljeno na levoj i desnoj strani. To odlično deluje na probavu. Stalno upražnjavanje ovog metoda zaštitiće nas od brojnih stomačnih i crevnih obolenja, ili nas od

90

njih potpuno izlečiti, ako smo već oboleli. Flečer se za-laže za pravilan metod žvakanja, a da i ne shvata, da obilna salivacija (natapanje pljuvačkom) hrane istovreme-no povećava upijanje prane. Godinama sam proučavao dela medicinske nauke na Zapadu i najnovije pravce raz-voja terapeutike, da bih uporedio, koliko se razlikuju od načela Hatha Joge. Sa iznenađenjem sam primetio, da se najnovija otkrića najsavremenijih evropskih i američkih istraživača — svesno ili nesvesno — sve više približavaju pravilima drevne Hatha Joge. U pogledu uzimanja i žva-kanja hrane, najnoviji pravci u savremenoj ishrani pok-iapaju se gotovo potpuno u svim tačkama sa drevnim in-diskim učenjem. Od švajcarskog lekara, Dr Birher-Benera (Dr Bircher-Benner), pa do istaknutih medicinskih struč-njaka širom sveta, možemo naći sve sama pravila Joge u njihovim objavljenim delima.

Kada smo naučili šta znači pravilno žvakanje, samo od sebe se postavlja pitanje: »Kakvog jelovnika treba da se pridržava učenik Hatha Joge?«

Pisci knjiga o savremenoj ishrani pune čitave tomove raspravama o sirovoj hrani, vegetarijanstvu, vitaminima. Želeo bih da Ijudima na Zapadu, koji hoće da se bave Jo-gom iz zdravstvenih razloga, ali joj se još nisu potpuno posvetili, dam sledeći savet:

1. Neka Vam hrana bude prirodna i jednostavna. L' početku možete jesti mešanu hranu. Indisko uzdržavanje od mesa nije opšte pravilo, jer potreba za mesom zavisi od klimatskih uslova. U tropskim predelima upotrebame-sa je opasna, štetna i potpuno nepotrebna. Što je hlad-nija klima u kojoj živimo, to ima više opravdanja za is-hranu mesom. Za narode koji žive u tropima, zabrana ishrane mesom postala je verski propis zato, sto je trebalo zaštititi ljude, koji nisu imali pojma o higijeni, od štet-nosti ishrane mesom. A šta bi se dogodilo Eskimu, koji bi odlučio da se iz verskog ubeđenja odrekne mesa? Jed-nostavno bi umro od gladi! Na dalekom Severu nema kokosovih oraha, banana i ananasa, da sa svojom velikom hranijivom vrednošću zamene meso. Eskim je primoran da pije fokino ulje, da bi održao odgovarajuću tempera-turu svog tela na okrutnoj arktićkoj hladnoći. Za čoveka,

91

koji živi u žarkim predelima, i sama pomisao na fokino ulje bila bi užasna. Ali, da kojim slučajem dospe na Ark-tik, uskoro bi osetio istu potrebu i jubrzo bi srkutao fo-kino ulje sa istim uživanjem kao i Eskim. Prema tome, ako bi neki Eskim odlučio da postane vegetarijanac — a u mnogim knjigama o vegetarijanstvu sam pročitao, da samo »biljojedi« mogu očekivati da će stići na nebo — on bi onda morao jednostavno emigrirati u toplije pre-dele, gde uspeva voće i zeleno povrće. Izraz »mešana hra-na« u Hatha Jogi znači, da meso ne treba da bude osnov-na hrana, nego samo začin u svakodnevnoj ishrani. Pre-težno treba jesti voće, povrće, presne salate, mleko, mas-lac, med. Ko može da obezbedi ovu hranu učiniće najbo-lje ako uopšte ne jede meso. A na višim, naprednijim stup-njevima Joge, to je čak i zahtev. Međutim, učenik Joge na Zapadu, koji živi nonnalno i nalazi se na početku, mo-že jesti meso, ali ređe. Takođe treba jesti više koštunja-vih plodova, kao i dati počasno mesto crnom i belom lu-ku u svom jelovniku. Prema drevnim učenjima Tibetana-ca i Indusa, beli luk je najbolja zaštita od raka. Stanov-nik grada na Zapadu često ne pojede ni jedan češanj ovog zdravog povrća u celom svom životu, iako se pravilna is-hrana neda zamisliti bez njega! Radi toga preporučujem, da se beli luk fino istuca i pomeša sa limunovim sokom, ako se neko plaši, da će ga okolina osuditi što jede beli luk. Takođe moram još spomenuti, da trljanje desni i zu-ba belim lukom, ili griženje belog i crnog luka, tako da njihovi sokovi prodru do samih zubnih korenova, pred-stavlja odličnu zaštitu protiv obolenja desni, kao što su krvarenje ili povlačenje (recesija) desni. U Indiji brahma-ni uče svoje učenike: »Ako želite dostići mudrost, jedite više luka«. Upotreba belog luka se preporučuje i za spre-čavanje prevremenog starenja.

Konačno moram spomenuti još jedno univerzalno sred-stvo: limun. Svako treba da pojede bar jedan limun dnev-no, leti i zimi. Najbolji specijalisti za reumatizam pre-pisuju sok od dva do tri limuna da se popije, a zatim da se pojede jedna samlevena iimunova kora pomešana sa šoljicom meda. Na žalost, limun koji se može dobiti u severnim zemljama obično je ubran pre dozrevanja,

92

opor je i njegova vitaminska i terapeutska vrednost ne može se uporediti sa vanredno ukusnim, potpuno raz-vijenim limunom, koji je sazreo na drvetu. Zato je dobro pomešati limunov sok sa medom, da nam suviše jaka kiselina ne bi škodila.

2. Količina hrane mora biti u skladu sa potrebama or-ganizma. Nepotrebno je ponavljati ono, što sam već ista-kao; naime, da se moramo prilagoditi klimatskim i lič-nim uslovima. Svakome je potrebna njegova posebna hra-na: onome ko radi telesno i onome ko radi umno. Tako-đe nije svejedno, da li čovek radi napolju ili unutra, kao što postoji i razlika između jogija početnika i starijeg, naprednijeg jogija.

3. Obroke treba jesti polako, s pažnjom i usredsre-đeno na hranu. Ako dođemo kući umorni, treba da se odmorimo bar deset minuta ili četvrt časa, jer je u umor-nom telu umoran i želudac, koji ne može pravilno da pro-bavljuje. Šta više, ne smetnimo s uma, da hrana daje snagu i da nikada ne treba jesti kada smo ljuti, ili kada je nama ovladalo neko drugo negativno osećanje. Ako je-demo u takvom, lošem raspoloženju, snaga koju daje hra-na upotrebiće se za pojačanje ljutnje i naših nižih nago na. Nasuprot tome, treba uvek jesti sa lepim i vedrim mi-slima, ispunjenim skromnošću i zahvalnošću prema životu od koga dobijamo hranu; na taj način će se pojačati na-še psihičke snage i plemenite osobine.

Indijci se moraju pre obeda okupati i brižljivo oprati noge i ruke, a takođe je propis, da isperu i usta. Za njih je to verski propis, ali lekari znaju, da je zasnovan na higijeni i preporučuju ga i oni za očuvanje zdravlja. Sa-vremena nauka o ishrani na Zapadu slaže se gotovo po svim pitanjima sa drevnim načinom ishrane u Indiji. Na-ravno, učenici Joge na višem stupnju obavezani su stro-gim pravilima. Oni žive kod svog učitelja i on ih podu-čava svim potrebnim pravilima. Za revnosne učenike Jo-ge na Zapadu sasvim je dovoljno da slede ona pravila, koja pozivaju na umerenost.

Čovek na Zapadu, kako sam lično zapazio, čini grešku, što jede suviše mnogo i brzo. Svaki mehaničar zna, da preterano zagrevanje i suviše goriva pre vremena istroše

93

mašinu i ostavljaju teške posledice. Nečistoće, koje se nakupe u telu usled nepravilne ishrane, otstranjuju se s vremena na vreme kroz razne bolesti.

Tipična bolest za pročišćavanje je epidemija poznata u Evropi pod imenom influenca (gripa). Odvelo bi nas da-leko i prešlo okvire ove knjige, ako bih detaljno naveo, koje sve procese pokreće influenca. Činjenica je da pri-roda putem jake groznice sagori štetne materije, koje su se nakupile u organizmu, ali tamo ne pripadaju, i izba-cuje ih iz organizma delimično uz stvaranje sekreta i upalu sluzokože. Ta se bolest ovde naziva influenca (gri-pa) i njoj su naklonjeni samo oni ljudi, koji suviše mno-go jedu i to pretežno jela, koja stvaraju otpadne mate-rije, kao što je meso.

Karakteristično je da u tzv. »dobrim vremenima«, ka-da su stanovnici Evrope imali dobru ishranu, epidemije gripe su harale gotovo neprekidno, da bi za vreme glad-nih godina tokom i posle rata skoro potpuno iščezle. U to vreme živeo sam u jednoj zemlji, gde je glad dostigla široke razmere i trajala je dugo. Sudeći prema zdravom razumu, moglo se očekivati izbijanje velikih epidemija to-kom jeseni i zime kod iznurenog stanovništva. Umesto toga, influenca je gotovo sasvim prestala. Ljudi nisu tro-vali svoju krv mesom i preteranom ishranom, tako da njihova probava i otstranjenje otpadnih tvari iz organiz-ma nisu prevazilazili snage orgainzma. Iako je skoro či-tavo stanovništvo — s malo izuzetaka — provelo maglovitu, kišovitu i vetrovitu jesen i hladnu zimu sa 12—15° ispod nu-le u nezagrejanim sobama i kancelarijama, influence ipak nije bilo! Prema tome, nedovoljna ishrana je manjb opas-na od prekomerne ishrane!

Ljudski organizam zadovoljava se sa zapanjujuće ma-lom količinom hrane i, kada je neizbežno, zamenjuje ne-dostatak hrane vodom i vazduhom. Sa prekomernom hra-nom organizam ne može izaći na kraj i zato nastoji da suviške ponovo izbaci iz sebe, te je prinuđen da putem groznice i zapalenja izvrši čišćenje.

Prema jednoj indiskoj muhamedanskoj legendi, Alah odmeri svakom čoveku pri rođenju izvesnu količinu hra-

94

ne da mu traje do kraja života. Ako tu hranu troši su-više brzo, pre će umreti. A što štedljivije jede, duže će živeti.

U preporučivanju umerenosti i razumne suzdržanosti slažu se muhamedanska legenda, hrišćanska Biblija, lame Tibeta, drevna učenja indijskih maharišija*) i savremena nauka...

*) Mahariši (sanskritski maha — veliki, moćan, plemenit; rshi nadahnuti mudrac, filozof)-- najveći filozofi i mudraci Indije - p. p

9. KUNDALINI I SEDAM ČAKRI

U prvom poglavlju smo već spomenuli, da je naša kičma, uključujući gornje pršljenove i lobanju, nosilac života. U najvišem svodu lobanje je pozitivan pol, dok je najniži pršljen sedište negativnog pola. Napon između njih je ono, što zovemo Život. Joga filozofija, stara ne-koliko hiljada godina, prema indijskoj mitologiji, naziva pozitivan pol sedištem boga Višnu, dakle duha; negativni pol, međutim, je sedište Kundalini, simbolički personifi-cirane boginje prirode. Višnu je plamen koji zrači i nje-gov sjaj stalno privlači Kundalini, koja, uvijena kao zmi-ja u najnižem pršljenu, čeka na trenutak, kada će moći da se uzdigne kroz kičmeni stub i sjedini sa svojim gos-podarem Višnu. Ime Kundalini znači »uvijena«.

Ovo je pesnički i simbolički opis jedne fiziološke či-njenice. Jezikom savremene nauke to bi, možda, mogli izraziti ovako:

Između pozitivnog pola stacioniranog u glavi i negativ-nog pola, koji se nalazi u najnižem pršljenu, neprekidno pul-zira struja veoma visoke napetosti. Može se dogoditi, da se negativni pol oslobodi iz najnižeg kičmenog pršljena da dospe do pozitivnog pola i da se sa njim sjedini. Bilo da se izražavamo simbolično ili jezikom nauke, ostaje či-njenica, da ovo stanje u ljudskoj svesti označava najviše ispunjenje i povezano je sa najpotpunijim osećanjem sre-će. Večita žudnja, koja postoji između polova, u tom tre-nutku dolazi do najvišeg ispunjenja. Čovek doživljava u sebi najviši stepen savršenstva.

Ovo stanje poznato je mističarima celog sveta; na Za-padu su ga zvali »mistično venčanje» ili »unio mystica«. Vežbe Joge sa pranajamom, koje vode stvaranju savrše-

96

ne ravnoteže, kada se vrše zajedno sa određenim asanama, koje su usmerene ka buđenju negativnog pola, pospešuju »spajanje Kundalini sa Višnu«. Kundalini i Višnu imaju svoja sedišta u po jednom važnom nervnom centru i iz-među njih nalazi se još nekoliko glavnih sličnih nervnih centara, koji su usputne stanice za Kundalini koja teži nagore. Kada ova energija, nazvana Kundalini, dospe do ovih čakri, onda to uvek označava jedan novi stepen sves-ti na putu ka samospoznaji dotične osobe. Ove čakre su prosto transformatori, baterije i akumulatori za skuplja-nje i čuvanje energije, odnosno prane. Većina ovih aku-mulacionih centara nalazi se kod prosečnih ljudi u nepro-buđenom (latentnom) stanju. Usmeravanje svesti budi ove centre strujanja — na sanskrtu »čakre« — od jednog do drugog stepena, da ne bi bili preopterećeni u trenutku ispunjenja, jer bi moglo doći do oštećenja nervnog sis-tema.

Ponekad, kod ljudi koji nisu ni čuli za Kundalini i čakre i koji žive na veoma niskom stupnju svesti, neki spoljni potsticaj, nastao usled kakvog udara ili nesretnog slučaja, može da oslobodi Kundalini i da je neočekivano izazove da pojuri uz kičmeni stub. Pošto svest prosečnog čoveka nije dovoljno razvijena za to, on dospeva u bes-vesno stanje. U medicini se to naziva »katalepsija«. — Ko ovo stanje postigne svesno, pomoču vežbi Joge, u zanosu će doživeti najviši stepen svesti. Za posmatrača sa strane izgledaće kao da je u nesvesti, pošto mu se svest pome-rila na drugu ravan; ali on lično doživljava pri tom sa-vršeno i potpuno budno stanje svesnosti. Ovo je jedna fiziološka i fizička činjenica. Ona ne označava ništa bo-lesno, već čovekovo savršeno stanje.

Postoji sedam glavnih čakri i pet manjih centara, što ukupno čini dvanaest. Međutim, uglavnom se navode sa-mo sedam glavnih čakri. Čakre se još nazivaju i padme (padma = lotos).

Sedam glavnih čakri poređano je u sledećem poretku, jedna iznad druge:

Sedište Kundalini je u trtičnoj kosti, u najnižem prš-ljenu, i zove se:

7 Joga i sport 97

Duž kičmenog stuba pružaju se tri glavna kanala, ko-ja se na sanskrtu zovu »Nadi«. Na levoj strani — nega-tivni: »Ida-Nadi«. Na desnoj strani je pozitivni: »Pingala-Nadi«; u sredini, u kičmenoj moždini: »Sušumna-Nadi«. Ovaj poslednji kanal je put za Kundalini.

U najnižem pršljenu Kundalini počiva u jednoj tro-uglastoj čakri; jogi je vodi koncentrisanim vežbama iz je-dne u drugu čakru, sve više, dok ne dospe u Sahasraru. Svaku novu čakru, koju dostigne, jogi doživljava kao da-Ije i nove stupnjeve svesnosti. On stiče sposobnost vido-vitosti, veštinu čitanja misli, vizija višeg reda, sposob-nost pregleda prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i druge psihičke sposobnosti, a prema čakri koju je aktivirao, sve dok ne dostigne stanje potpune prosvetljenosti, kada se Kundalini spoji sa Višnu. To je vrhunac, stupanj svesti o stapanju sa svojim pravim Ja, sa praprincipom. Os-nova svake religije je tajna koja leži sakrivena u kičme-nom stubu čoveka i ne počiva na imaginaciji, nego je i sama najsavršenija istina.

Ovo ispunjenje jogi zovu Samadhi. Iako ovo već spa-da u Radža Jogu, krajnji cilj psihičke Joge, ipak je bilo potrebno da se ovde pomene, jer stanje prosvetljenosti ni-je samo psihička, nego i fiziološka činjenica. Dovođenje čakri do svesti, njihovo buđenje iz latentnog stanja, ta-kođe je svrha vežbi Hatha Joge. Ako neko vežbe za čakre radi pogrešno, onda to može biti jako opasno; stoga, nji-hovo izvođenje bez odgovarajućeg stručnog učitelja nije dozvoljeno. Međutim, o ovome nećemo dalje govoriti, jer to je već stvar starijih učenika Joge, koji se zovu »čele«. Razni putevi Joge ne mogu se odvojiti jedan od drugog oštrom granicom, kao ni psiha od tela. Telo je građevina, omotač, okvir i nosilac psihe: njegovo potpuno poznava-nje vodi nas ka psihi, a ona ka našoj suštini, našem Ja.

Očigledno je, iz napred izloženog, da je dejstvo vežbi Hatha Joge toliko mnogostrano i obuhvatno, da je koris-no za svakoga, ko želi napredovati, da posveti punu paž-nju Hatha Jogi — bilo da se radi isključivo o zdravstve-nim razlozima, bilo o postizanju psihičkih sposobnosti višeg reda — jer se ne kaže uzalud: »U zdravom telu — zdrav duh!«

99

Sahasrara

Adžna

Višuda

Anahata

Manipura

Svadhišthana

Muladhara

Muladhara Ovo je lotos sa četiri lista. Iznad ove čakre se nalazi Svadhišthana u nervnom centru iznad polnih organa. Ovo je lotos

sa šest listova. Zatim dolazi Manipura u nervnom centru u predelu pupka. — Lotos sa deset

listova.

Sl.1a

Anahata Čakra srca. — Lotos sa dvanaest listova. Višuddha Čakra u blizini štitnjače. — Lotos sa šesnaest listova. Adžna u sredini čela, između obrva. Lotos sa dva lista. Sahasrara Višnu — sedište pozitivnog pola na vrhu glave. Lo-

tos sa hiljadu cvetova.

10. STVARALAČKA SNAGA SVESTI

Vežbe Hatha Joge sastoje se iz tri dela: usmerava-nje svesti (meditacija), regulisanje disanja (pranajama) i stavovi tela (asane).

Sva tri dela moraju se vežbati zajedno, jer se ni je-dan ne da zamisliti bez druga dva. Usmeravanje svesti ne može se upražnjavati bez određenog stava tela (asane) i disanja, a isto tako ne možemo disati, ili držati telo u nekom položaju, a da svest nije upravljena bar u glavu, ako ne u drugi neki deo tela. Vežbe Hatha Joge tačno propisuju, kako treba spojiti ova tri dela, ako želim pos-tići, da moj razvoj bude pravilan i sve uspešniji.

Vežbe su shodno tome grupisane i svaka nosi naziv prema delu koji je prvenstveno naglašen između pomenu-ta tri dela. Naš glavni cilj je usmeravanje samosvesti rav-nomerno u sve delove tela, ili, drugim rečima, potpuno »oživljavanje« našeg tela. To nam daje ključ u ruke za vladanje nad pozitivnim i negativnim snagama u nama. Kroz vežbanje ćemo upoznati moć samosvesti. Dospećemo tako daleko, da ćemo moći svesno stvarati strujanje sna-ge na bilo kom delu našega tela jednostavnom koncentra-cijom misli.

Stalno sedište naše samosvesti je siva moždana kora. Bilo bi dugotrajno i van okvira ove knjige da razmatra-mo, u čemu se sve ćelije sive moždane kore razlikuju od ostalih ćelija. To spada u stručne knjige o medicini. Bit-na činjenica, od važnosti za nas, jeste, da su se usled stal-nog uticaja našeg Ja ćelije sive moždane kore razvile u savršen instrument kakav je on upravo danas. Naše Ja je ušlo u moždane ćelije, počelo je uticati na njih i raz-vilo ih u poslušno oruđe. Ako upravimo svoju svest sna-

103

DRUGI DEO PRAKTIČNA HATHA JOGA

gom svoje volje u druge nervne ćelije, onda i one poči-nju da se razvijaju i mogu takođe postati potpuni nosioci sves-ti kao i najviše ćelije moždane kore. Šta me onda spreča-va, da svoje Ja, svoju svest, uvedem u bilo koji deo tela, ako su tamo nervne ćelije sa istim osobinama, kao i u kori mozga? Može se dokazati bezbrojnim primerima, da funkcije jednog važnog nerva, ukoliko bude uništen ne-kim nesretnim slučajem, može da preuzme drugi nerv. Sposobnost prilagođavanja i elastičnost nerava često se potvrđuje na takav način, koji se graniči sa čudotvornim; Hatha Joga samo koristi ove mogućnosti.

Svest može dugim vežbanjem razviti svaku nervnu će-liju do višeg stepena sposobnosti i da je učini provodnikom strujanja višeg reda. Da bi se to postiglo, potrebno je, svakako, vreme. Ko ima dar koncentracije može sam pos-tići gore navedene rezultate; čim usmeri svoju svest u nervne ćelije jednog dela tela, odmah će izazvati određe-nu reakciju. Naravno, ova reakcija ne može još biti tako velika, da bi se dotični nervni splet mogao koristiti i za mišljenje; za prvo vreme moramo se zadovoljiti da ner-vi dođu samo u stanje nadraženosti, kada u njih usmeri-mo viša strujanja, i da reaguju kroz naše peckutavo ose-ćanje razvijanja toplote i priliva krvi. Međutim, ako ne-kom nevrnom spletu svakodnevno, neprestano i godinama, upućujemo svoju svest, u njemu počinje jedan postepeni razvoj i on se osposobljava za prenos viših manifestacija našega Ja, koje se povećavaju od jednog do drugog stup-nja. Tako, deo po deo, možemo oživeti svaki deo svoga tela i učiniti ga svesnim...

Jogi na višem stepenu razvitka u stanju su da po vo-lji ubrzaju ili potpuno zaustave proces svoje probave ili rad srca. U svetskoj literaturi nalazimo mnoge primere fakira, koji su dozvolili da ih žive zakopaju na nekoliko sedmica. Čuven je i slučaj onog jogija, koji se u čisto naučne svrhe podvrgao jednom opasnom eksperimentu, pod najstrožom lekarskom kontrolom, na medicinskom fa-kultetu u Madrasu.

On je progutao jednu veliku dozu cijankalijuma i spro-veo je taj otrov netaknut kroz svoje probavne organe, a

104

da njegov organizam nije upio ni najmanji delić otrova. Zatim je otrov izašao iz njegovog tela na prirodan način.

Buđenje svesti, pored svoje ogromne važnosti za zdrav-lje, ima i jednu drugu veliku prednost. Pomaže nam da se uverimo u činjenicu, da svest postoji i nezavisno od mozga. Vežbe Joge omogućuju čoveku da doživi potpunu sreću, jer se kroz njih upoznaje sa gospodarem tela — svojim pravim, neuništivim Ja.

Veliki deo čovečanstva muči svesni ili nesvesni strah od smrti. Koliko zdravih ljudi hronično parališe ova po-misao, koja uvek vreba u zasedi u dubinama svesti: »Kak-va je korist od svega ovoga, ako na kraju postoji samo neizbežna propast i — smrt?...« — Joga nas potpuno leči od ovog straha.

Onima, koji zahtevaju opipljiv dokaz, preporučujemo da se potrude i da vrše opite. Ako, na primer, neko ne može dubiti na glavi, može lično da se uveri, da drugi, koji su jači i bolje vladaju svojom ravnotežom, mogu la-ko izvesti tu vežbu. Međutim, unutarnja doživljavanja zbi-vaju se u dubinama psihe i nevidljiva su za druge. Naše Ja je nevidljivo i nema instrumenata na svetu kojim bi se njegovo postojanje dokazalo. Samo po njegovom spolj-njem delovanju možemo osetiti Ja neke druge osobe. A svoje sopstveno Ja upoznaćemo, kada razvijamo samosvest i postanemo svesni svoga Ja. Naše Ja, nevidljivo za sva-kog drugog, može se doživeti jedino u samom sebi. Jogi sedi nepomično dok doživljava više postavljena stanja svesti. Ako želimo saznati njegova dostignuća, koja je os-tvario koncentracijom, onda moramo sami isto to dožive-ti. Jogi može učiniti samo jedno, da bi dokazao svoju istinu: on pokazuje put.

Svakome, ko ne veruje u čudotvorno dejstvo svesti na telo, preporučujem da pokuša sledeći jednostavni opit: neka opruži desnu ruku sa stisnutom pesnicom i opru-ženim kažiprstom. Zatim, neka usmeri svoju svest u ka-žiprst, odnosno neka sa punom koncentracijom misli na vrh ispruženog prsta i pri tome neka ima osećaj, kao da odlazi u vrh svoga prsta. Posle kraćeg vremena osetiće jako peckanje i stvaranje toplote. Malo po malo kroz prst će početi da struji toplota i, ako mu je koncentra-

105

cija dovoljno jaka, onda će se ta toplota povećati do pul-zirajuće vreline. Međutim, posledica nije samo toplota, nego i priliv krvi, jer će prst postepeno pocrveneti.

Ko marljivim vežbanjem postane gospodar u usmera vanju svesti, taj će iz toga veoma brzo imati velike koris-ti. Tako se, na primer, može sprečiti prehlada, ako se ja-ko koncentrišemo na svoja stopala pri kišovitom i vetrovi-tom vremenu. Na taj način može se stvoriti pozitivna ener-gija, toplota, i sprečiti da nam se stopala toliko ohlade, da bacili mogu nadvladati. Isto tako, ako nam je hladno po leđima i na njih se koncentrišemo, a leđni mišići su nam već svesni, onda se skupljanjem mišića potpomaže razvijanju toplote i tako sprečava eventualno zapalenje pluća.. .

S velikim zadovoljstvom sam primetio, da su moji učenici u Evropi veoma zainteresovani za usmeravanje svesti. U mnogobrojnim slučajevima, ovim veoma jedno-stavnim metodom, postizali su potpuno ozdravljenje, čak i u ozbiljnim slučajevima smrzavanja, smetnjama u krvo-toku i probavi, pa čak i u, na izgled, neizlečivim slučaje-vima paralize. Živac, koji je dugotrajno zapalenje go-tovo razorilo, više nije u stanju da prenosi životno stru-janje i dotični deo tela postaje beživotan ili paralisan. Ali samosvest je najjača pobuđujuća i oživljavajuća snaga. Ona više vredi od elektriziranja i masaže. On probija izolaciju, ako je koncentracija dovoljno jaka, i nerv po-novo stiče sposobnost funkcionisanja— nastaje iscelenje.

Ko shvata smisao upravljanja svešću, takođe će shva-titi i prednosti, koje nastaju, ako može u bilo kom delu svog tela prouzrokovati pojačan, svestan priliv krvi. Ako neko pati od lenosti probavnih organa, neka se koncentri-še na svoje probavne organe i neka oseća, kao da je is-tovetan sa njima. Već samo ovo je dovoljno da izazove po-jačan dovod krvi i da se funkcionisanje probavnih organa stavi u pokret. Ovo se može još više pojačati, ako čovek sebi zamišlja, da je on sam utroba i da se pokreće. Sva-ko, ko je ovo makar i jedanput pokušao, mogao je osetiti, da je njegovo telo odmah poslušalo i da se prilagodilo onome, što je on zamislio (imaginatio). Ko ne može ov-ladati usmeravanjem svesti pri prvom pokušaju, ne treba

106

da klone. Ponovljeni pokušaji doneće svoje plodove, što će imati za posledicu jačanje poverenja i volje. Nema ve-će radosti od pobede nad samim sobom, od pobede našeg Ja nad našim telom.

Paralelno sa usmeravanjem svesti od velike su pomo-ći u buđenju i osvešćivanju tela i vežbe pranajame, kao i razni stavovi tela (na sanskrtu: asane).

Važnost regulacije disanja, s fiziološke tačke glediš-ta, razmotrena je još u prvom delu ove knjige. Za usme-ravanje svesti je regulisanje disanja takođe od velikog značaja. Kod udisanja moramo se na to koncentrisati, da u sebi prikupimo što više prane, dok pri izdisanju mora-mo misliti na to, da svesno vodimo tu količinu sveže pra-ne i da je, ravnomerno raspoređenu, usmerimo u sve de-love tela ili tamo, kuda se u dotičnoj vežbi preporučuje. Tako se, na primer, u vežbi Viparita-Karani koncentriše-mo na štitastu žlezdu. To znači, da mi svoje Ja stalno šaljemo u štitastu žlezdu — neprekidno misleći na nju — i, istovremeno, pri svakom izdisaju, šaljemo udahnutu ko-ličinu prane u štitastu žlezdu, tako reći kao da je tamo »upumpavamo«.

Isto tako možemo slati pranu u bilo koji željeni deo tela s čvrstom rešenošću da ga osnažimo ili izlečimo. Pra-na se skuplja tamo, gde se svest koncentriše. Gde sija svetlo, noćni leptiri se sakupljaju!

Prirodno, najjači će biti onaj deo tela i najbolje će funkcionisati, na koji smo usredsredili svoju svest i koji na taj način prima najviše prane. Naučnik najviše zadr-žava svoju svest u mozgu i najveći deo prane skupljaće se tamo, te će se njegov mozak sve više razvijati i postati najsposobniji. Rvač ili bokser stalno usredsređuju svoju pažnju, tj. svoju svest, na zahvat svojih ruku odnosno na udarac svoje pesnice. Prirodno, njihovi mišići će moćno nabujati i narasti od prane koja se tamo sakupila. Isto to važi i za životinje u zavisnosti od stepena njihove svesti. Zec se uvek plašio napada jačih životinja i zato je uvek osluškivao i ćulio svoje uši na svaki zvuk. Posledica to-ga je, da je njegova pažnja, usredsređena na uši, .u nji-ma i sakupila najviše prane, a kako je prana stvaralačka snaga, njegove uši i organ sluha, tokom miliona godina,

107

neszrazmemo su izrasle u postale beskrajno fini instru-ment.

Po sličnim zakonima razvija se sve, životinja, biljka, pa i sam čovek i sve što živi. Prana izgrađuje gde je svest pošalje, tamo, gde se koncentriše pažnja. Tako se razvija surla kod slona, vrat kod žirafe, noge kod noja i bezbroj-ne druge razlike u životinjskom carstvu, a tako se raz-vio i čovek u biće kakav je danas. Međutim, čovek nije još postigao savršenstvo. On u sebi nosi još beskrajno ve-like i mnoge mogućnosti. Prana sledi automatski svest; koliko bismo mogli više postići, ako bismo ovaj zakon pri-rode koristili na odgovarajući način i svesno i sistemat-ski upražnjavali usmeravanje prane! Ako ne poznajemo tajne i zakonitosti našeg bića, onda nam uvek preti opas-nost da zbog neznanja počinimo greške i da svoje telo, taj čudesni instrument, gurnemo u bolest. Zato moramo proučiti zakone usmeravanja prane, a svoje telo ozračiti svojom svešću! Onda držimo u ruci ključ savršenog zdrav-lja i dugog života.

Ko od svog disanja stvori jednu svesnu radnju i pra-ti kretanje vazduha u plućima, razviće, korak po korak, svoju prijemljivost i sposobnost opažanja; malo po malo moći će da oseti fino strujanje prane. Zatim će se upoz-nati sa glavnim nervnim spletovima koji dalje sprovode pranu u centre za sakupljanje, raspodelu, pretvaranje i transformaciju — u čakre. Za nas više nije tajna, da čakre imaju svoja sedišta u glavnim nervnim centrima i u najvažnijim žlezdama sa unutarnjim lučenjem. Ako u njih dospe neko nedovoljno, pogrešno strujanje, onda će oni ranije ili kasnije oboleti. A kako normalno funkcioni-sanje ostalih organa zavisi od ovih centara, mogu bilo kakve smetnje da nam navuku najrazličitije bolesti. Shod-no tome, od najveće je važnosti sačuvati ili povratiti zdrav-lje ovih glavnih centara.

108

11. LEKOVITO DEJSTVO DREVNIH ASANA

Postanak jogi stavova tela, nazvanih »asane«, gubi se u magli staroindiskih legendi. Prema tim legendama, Šiva je isprobao 84000 načina sedenja i stavova tela, da bi us-tanovio, koje su telesne vežbe pogodne za održavanje ljud-skog zdravlja ili za razvijanje jednog višeg stepena samo-poznavanja. Od ovih stavova danas su u upotrebi 84, dok broj asana, koje služe za očuvanje ili vraćanje zdravlja, iznosi 20 do 30. Čak i da nisu postale od Šive, ove asane su razvili veliki mudraci Indije — riši i mahariši — jo-gi višeg reda, koji su vladali čudesnim fiziološkim, fizič-kim i takozvanim »natprirodnim« naukama, a kroz mile-nijume do današnjeg iskristaliziranog oblika. Pre sedam-deset, pa čak i pre pedeset godina, naučnici na Zapadu smatrali su ovu seriju asana za sujeverje. Danas, među-tim, kako sam lično zapazio, i najnepoverljiviji Evrop-ljanin, koji je zainteresovan za svoje telesno zdravlje, priz-naje izvanrednu važnost ovih stavova naročito otkako su najpoznatiji pretstavnici medicinske nauke na Zapadu po-tvrdili eksperimentima njihovo dejstvo.

Osim nekoliko stavova tela za razmišljanje, tzv. se-dećih jogi stavova, koji se prvenstveno koriste za ugodho upražnjavanje pranajame i za mudre (vežbe izdržljivosti i koncentracije), takozvane asane za vežbanje tela imaju veoma blagotvorno delovanje na ceo organizam. Nijedna hvala nije preterana, ako treba da opišemo gotovo čudo-tvorno dejstvo stavova tela na ljudski organizam i njiho-vu ulogu u očuvanju životne snage i poboljšanju zdravlja. Tek nedavno rešili su tajnu indiskih asana istraživači Jo-ge, na medicinskoj osnovi, uz saradnju najpoznatijih ev-ropskih naučnika iz oblasti medicine.

109

Stara je teza fiziologije, da zdravstveno stanje ljud-skog tela zavisi od stanja ćelija i kvaliteta ćelijičnog tki-va. Da bi tkiva bila zdrava, potrebni su sledeći predus-lovi:

1. Redovno unošenje hrane i savršen rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrinih žlezda);

2. Brzo i potpuno otstranjivanje otpadnih materija iz organizma.

3. Zdravo i savršeno funkcionisanje nervnog sistema. Jasno je, prema tome, da probavni sistem i krvotok

moraju biti u savršenom zdravstvenom stanju, da bi mog-li ispravno snabdevati tkiva proteinima, šećerima, masti-ma, solima i drugim važnim sastojcima. Ispitajmo sada, kako asane deluju na probavne organe i organe krvotoka.

Posmatrajmo, najpre, dejstvo asana na probavni sis-tem. Probavni organi, želudac, tanka .creva, gušterača, je-tra itd., nalaze se u trbušnoj duplji, koju odozdo drži kar-lica, a sa svih ostalih strana jaki mišići. Majka Priroda se pobrinula za ove organe da imaju redovnu i nežnu masažu kroz dizanje i spuštanje prečage (dijafragme), što po-boljšava njihov rad. U jednom minutu probavni organi prime 14 do 15 automatskih masaža, što je za održanje zdravlja neophodno.

Kao što smo već izložili u poglavlju o regulisanju di-sanja, neprirodan, civilizovan čovek, sa svojim gradskim životom, ne zna disati pravilno. To znači da mu se disa-nje degenerisalo, a trbušni mišići toliko zakržljali, da ne-dovoljna masaža probavnih organa izaziva pomanjkanje želudačne kiseline, poremećaja u probavi i veoma često teške bolove u stomaku. Samo upražnjavanje pranajame nije dovoljno kod osobe sa lošim disanjem i degenerisa-nim stomačnim mišićima: ona mora pribeći asanama, da bi u potpunosti povratila zdravlje svojih probavnih or-gana. Asane ne obezbeđuju ovim organima samo spoljaš-nju masažu, već im omogućavaju i jedinstvenu unutraš-nju »gimnastiku«, koju ne može zameniti nikakav drugi sistem sporta na svetu, nikakvo drugo telesno vežbanje.

Priznata je postavka medicine, da rnišići mogu saču-vati svoju snagu i gipkost, samo ako su primorani da vrše pokrete skupljanja i opružanja. Od asana, Bhudžan-

gasana, Salabhasana, Dhanurasana spadaju u najbolje vež-be za rastezanje stomačnih mišića i skupljanje leđnih mi-šića. Joga-Mudra, Pasčimotana, Padahastasana i Halasana, nasuprot tome, skupljaju prednje trbušne mišiće i rastežu leđne mišiće. Vakrasana i Ardha-Matsjendrasana dovode u ispravno funkcionisanje bočne trbušne mišiće.

Lepota vežbi Joge najbolje se vidi kod asana Uddija-na i Nauli. Premda spadaju u najteže asane za izvođenje, ovladati njima vredno je uloženog truda, jer one ispolja-vaju zapanjujuće dejstvo ne samo na trbušne mišiće, nego i na unutrašnje organe. Prva od njih masira spoljne i unu-tarnje mišiće vertikalno, a druga bočno, sa strane. Me-đutim, jačina trbušnih mišića nije važna samo radi pra-vilne masaže unutarnjih organa, nego i za držanje tih or-gana na njihovom odgovarajućem mestu u trbušnoj dup-Iji. Ti organi slobodno vise u trbušnoj duplji ili su laba-vo spojeni sa zadnjim zidom trbušne duplje. Otuda im je potrebna jedna jaka potpora s prednje strane u cilju iz-begavanja pomeranja ovih organa sa svojih određenih mes-ta i izazivanja raznih poremećaja (spuštenost stomaka, creva, bubrega, materice itd.). Prema tome, stavovi tela u Jogi ne održavaju samo gipkost trbušnih mišića i or-gana u trbušnoj duplji putem njihove automatske masaže, nego i učvršćuju te organe na mestima koja su im od-ređena.

Budući da krvotok služi za prenos pripremljenih hran-Ijivih sokova od probavnih organa do tkiva, dobro zdrav-stveno stanje organa krvotoka je od odlučujuće važnosti. Najvažniji organ krvotoka je srce, koje, kao što je pozna-to, ima najjaću muskulaturu. Ali se čak i srčani mišić može učiniti otpornijim i jačim pomoću vežbi Joge. Asa-ne Uddijana i Nauli masiraju srce odozdo preko titranja dijafragme. Ovde treba takođe imati na umu, da se mišić onda nalazi u savršenom stanju, kada je izložen naizme-ničnim pritiscima. Pošto se srce nalazi u sredini grudnog koša (u mediastinumu), svako povećanje ili smanjenje pri-tiska nužno se odražava na srce. Asane Bhudžangasana, Sa-labhasana, te Dhanurasana, zatim Sarvangasana, Vipari-ta-Karani i Halasana u svom prvom delu vrše na srce na-

110 111

izmenične pritiske i tako, na aktivan način, poboljšavaju zdravlje organa za krvotok. ^*

Od svih organa krvotoka, vene su najslabije, a ipak moraju sakupljati krv iz svih delova tela i, savlađujući silu teže, sprovoditi je ponovo u srce. Ovaj rad »uzbrdo« jako opterećuje slabe zidove vena i zbog toga čujemo lju-de kako se žale na »proširene vene«. Krvnim sudovima je potrebnija spoljna pomoć, čak i više nego ostalim or-ganima krvotoka. Još hiljadama godina ranije, mudraci i učitelji Indije znali su da se krvni sudovi mogu poštede-ti i ojačati vežbama kao što su: Siršasana, Sarvangasana, i

Viparita-Karani, koje zbog obrnutog položaja tela omoguću-ju lak povratak krvi u srce. Ovo svakodnevno smanjenje pri-tiska u venama, koje treba da traje nekoliko minuta, pro-dužava trajnost venama u značajnoj meri. Dejstvo ovih asana je vredno divljenja. Kratak odmor, koji ovi krvni sudovi dobijaju prilikom upražnjavanja pomenutih asana, sasvim je dovoljan za regeneraciju vena. Svakodnevnim up-ražnjavanjem ovih asana u trajanju od nekoliko minuta mogu se izlečiti čak i proširene vene, što i ne zvuči tako neverovatno, ako pomislimo na sposobnost regeneracije ljudskog organizma, i to sa kakvom nezadrživom energi-jom, samo ako dospe u zdrave životne uslove. Pri tom ne treba ispuštati iz vida ni pravilnu ishranu ćelijičnog tkiva i unošenje kiseonika. U poglavljima o disanju već smo go-vorili o povećanju izmene kiseonika u organizmu i o de-lovanju gimnastike pluća na produženje života. Ovde tre-ba samo još napomenuti, da sa vežbanjem asana mišići grudnog koša još više jačaju i delovanje pranajame, ud-ruženo sa delovanjem asana, postaje još očiglednije. Vež-ba Salabhasana je pojam jedne savršene gimnastike plu-ća, tako da se može nazvati i »Pranajama-asana«. Pri iz-vođenju Salabhasane mora se vazduh duboko udahnuti i držati pod visokim plućnim pritiskom nekoliko sekundi do kraja vežbe. Sa dve do tri salabhasane dnevno ne mo-že ni jedna jedina plućna ćelija, kao ni najmanja alveola u plućima, da izbegne moćnom ritmu disanja.

Asane obezbeđuju pročišćavanje disajnih puteva, ta-ko da izvesni stavovi tela mogu dopunjavati pranajamu. U mnogim slučajevima one nas štite od upale krajnika ili

1.12

kijavice. Sarvangasana, Viparita-Karani, Matsjasana, Dži-vabandha, te Simhasana su izvanredna preventiva za suz-bijanje upale krajnika u početnom stadijumu, a leče i ki-javicu.

Zdravlje ćelijičnog tkiva, kao i čitavog ljudskog or-ganizma ne zavisi samo od sistematskog i pravilnog uzi-manja hrane, nego —kao što smo već na početku ovog poglavlja napomenuli — i od savršenog funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem ili endokrinih žlezda. Naj-važnije endokrine žlezde u ljudskom organizmu su epifi-za, hipofiza, štitnjača (tiroidna žlezda), nadbubrežne, pol-ne žlezde itd. Nepravilno ili nedovoljno lučenje bilo koje od ovih žlezda može prouzrokovati najozbiljnija obolenja. Za održavanje štitnjače u dobrom zdravstvenom stanju posebno su pogodne sledeće asane: Sarvangasana, Vipa-rita-Karani, Matsjasana, Dživabandha i Simhamudra. Na hipofizu i epifizu ima Saravangasana odlično dejstvo, a na polne žlezde, pored Sarvangasane, povoljno utiče Ud-dijana i Nauli.

Drugi preduslov za zdravlje tkiva je potpuno otstra-njenje otpadnih materija: ugljen-dioksid, mokraćne kise-line, urina (mokraće), ekskrementa (izmeta), znoja. Ako ove otrovne materije ostanu, iz bilo kog razloga, u orga-nizmu duže nego što je potrebno, onda mogu izazvati oz-biljna obolenja. One se mogu uspešno otstranjivati samo kada organi za probavu, disanje i otstranjenje tečnosti besprekorno funkcionišu.

Već sam spomenuo asane koje blagotvorno deluju na disanje i probavu. Za zdravlje bubrega brinu se: Ud-dijana, Nauli, Budžangasana i Dhanurasana.

Treći preduslov za zdravlje ćelijičnog tkiva je savrše-no funkcionisanje nervnog sistema.

Najvažniji deo nervnog sistema je mozak, zatim moć-ni splet nerava u kičmenom stubu i dve linije nerava u simpatičnom nervnom sistemu. Od mozga i kičmene mož-dine nervi se granaju u sve delove tela. Ova mreža ne-rava je tako savršena, da nema ni jednog delića tkiva u organizmu, do kojeg ona ne bi dopirala. Ako se nervne veze poremete iz bilo kog razloga, .onda i ćelijična tkiva neće dobro funkcionisati; a ako nervne veze uopšte ne

8 Joga i sport 113

funkcionišu, ili budu uništene, onda i ceo nervni sistem neće dobro raditi. Ako se poremete nervi debelog creva, onda debelo crevo neće više pravilno funkcionisati i nas-taje opstipacija (zatvor, tvrda stolica) ili hronični katar creva. Ako bi presekli jedan nerv lica, ili ako je isti već oštećen, mišići, koje je taj nerv pokretao, vise neće mo-ći da se skupljaju.

Sistem drevnih indiskih asana isto tako blagotvorno deluje na nervni sistem, kao i na probavne organe, en-dokrine žlezde i organe za otstranjivanje otpadnih mate-rija. Siršasana i Viparita-Karani će u ovom smislu pruži-ti mozgu bogatiju krv i tako obezbediti više kiseonika za nerve, koji pokreću pojedine organe naših čula. U vezi s tim, pri vežbama Joge pažnja se prvenstveno poklanja trbušnim mišićima i kičmi. Jačanjem kičme i njenih mi-šića, mi istovremeno jačamo i nerve koji prolaze kroz kičmeni stub, zajedno sa nervima simpatičnog nervnog sis-tema. Isto tako, druge asane jačaju nerve grudnog koša, abdomena (donjeg dela tela), leđa i bokova. Snabdevajući glavu i mozak svežom krvlju, odgovarajuće asane poveća-vaju mentalne sposobnosti (pamćenje, radni elan, želju za stvaranjem) i pomažu u samosavlađivanju. Oni, koji žele upražnjavati psihičku Jogu, Radža Jogu, počeće shod-no tome svoje vežbe sa Hatha Jogom.

Potrebno je još naglasiti, da asane služe samo zato, da se telu i mišićima očuva snaga i zdravlje; za razvija-nje jakih, atletskih mišića one nisu pogodne. Ko želi da, pored savrženog zdravlja, stekne i čelične muskule, može i ovaj cilj lako postići putem, sa evropskog stanovišta gle-dano, sasvim novih vežbi za mišiće, čiji je opis dat u jed-nom od narednih poglavlja.

Potpuni opis asana i uputstvo za njihovo praktično iz-vođenje takođe su sadržani u jednom od narednih pog-lavlja. Međutim, ne zaboravimo, da upražnjavanje asana uvek zahteva smireno duševno stanje. Ako počnemo svoj rad u dobrom raspoloženju i smirena duha, onda lekovite snage oslobođene vežbanjem ne moramo trošiti na neutra-lisanje negativnih duševnih stanja, već mogu odmah raz-viti svoje čudesno umirujuće delovanje na naše nerve. U tu svrhu, pre vežbanja samih asana, zauzima se stav

114

za razmišljanje (meditaciju). Učenik treba uvek da nas-toji, da zaboravi svoje probleme i sve teškoće života jed-nostavnim skretanjem svojih misli na viša moralna pra-vila Jame i Nijame*.)

»Imaj poverenja u svoju pravu suštinu, pa ćeš moći da se onda osloniš na svoje snage. Postupaj pravilno, pa će i život biti pravičan prema tebi. — Budi umeren u svim vidovima svog života, pa ćeš onda imati dug i zdrav život. Budi smiren poput jutarnjeg mira, gledaj s poverenjem u budućnost, kao što veruješ u sutrašnji izlazak sunca, gle-daj na svet sa vedrim mirom. Snaga, koja drži svet, dr-ži i tebe, jer si ti njegov deo.« Sa ovakvim mislima stva-ramo vedru atmosferu u nama i oko nas i onda možemo početi sa vežbanjem.

*) Jama i Nijama (sanskrt: Yama, Niyama) — Univerzalna moralna pravila ili etičke discipline koje su iznad svih vera, zemalja, doba ili vremena. — p. p.

115

12. PRANAJAMA I ASANE — TAJNA DUGOGA 2IVOTA

Na osnovu praktičnih opisa asana Joge i njihovog upo-ređenja sa poglavljima o pranajami, nijednom jedinom učeniku Joge na Zapadu, koji je bez predrasuda, neće izgledati neverovatno, da svako može produžiti svoj ži-vot pomoću regulisanog disanja i drevnih vežbi Joge.

U daljem izlaganju daćemo tačan opis najvažnijih vež-bi disanja i asana, opisaćemo način njihovog izvođenja i ukazati čitaocu na koristi, koje iz njih proizilaze, po psi-hu i telo. Kao i sve ostale telesne vežbe, tako i vežbe Hat-ha Joge koriste samo onda, kada se pravilno primene. Up-ravo kao što plivanje, boks, trčanje, tenis i drugi sporto-vi mogu biti štetni, ako se prekomerno upražnjavaju, ili ako se ne pazi na pravila zdravlja — na primer, vežba-nje na velikoj vrućini sa punim stomakom — na sličan način i nepravilno upražnjavanje Hatha Joge može biti veoma opasno, naročito zato, što vežbe Hatha Joge imaju jako dejstvo. Ali ako ih pravilno izvodimo, onda je njiho-vo blagotvorno dejstvo ogromno! S druge strane, ako vež-be Hatha Joge vršimo nepromišljeno i dozvolimo sebi da odemo u krajnosti nepravilnom procenom naših sadanjih mogućnosti, štetno dejstvo može biti isto tako veliko. Me-đutim, iskustvo je pokazalo, da ukoliko pratimo i najma-nju reakciju svog organizma, uskoro ćemo steći instinktiv-no osećanje, koje nam vežbe koriste, a koje nam mogu škoditi; onda možemo odabrati one vežbe, koje nam najhitni-je trebaju i koje će nam najviše koristiti. Svako, ko je oboleo od bubrega, pluća, srca, jetre i sličnih bolesti, ne bi trebalo da vežba bez uputstva odgovarajućeg stručnog učitelja! Zdrav učenik će bez sumnje moći proceniti, ko-je vežbe mu koriste, a koje treba da izbegava. U slučaju

116

da ima navalu krvi (kongestija, hyperaemia), ili pun želu-dac, onda neće upražnjavati Viparita-Karani ili Siršasanu, kao što neće kod akutno pokvarenog stomaka ili katara u crevima vežbati Uddijana-Bandha ili Nauli. — Nasuprot tome, kod cerebralne anemije (moždane malokrvnosti), hemoroida (šuljeva) ili proširenih vena pribeći će Sarvan-gasani, i td . . .

Radi boljeg objašenjenja na kraju knjige se nalazi »Plan praktičnih vežbi« sastavljen na osnovu višegodiš-njih iskustava. Ko se bude pridržavao ovog plana, imaće od toga sigurno koristi. Međutim, najozbiljnije skrećemo pažnju našim čitaocima, da se ne zavaravaju prividnom jednostavnošću početnih vežbi. Niko ne bi trebalo da, mo-žda, pomisli: »Ah, da, ova mi je suviše laka, prećiću od-mah na sledeće vežbe!«, jer bi to mogao zažaliti! Na pri-mer, u istoj meri u kojoj vežbe sa postepenim produža-vanjem zadržavanja daha mogu biti korisne, isto toliko mogu prouzrokovati, ako se preteruje, proširenje srca ili pluća.

Tako je, na primer, jedan učenik Joge u Indiji za po-četak dobio od svog učitelja zadatak, da napravi sedam potpunih jogi udisaja, i to ujutru, u podne i uveče. »Sa-mo sedam vežbi meni nije dovoljno«, pomisilio je učenik, »jedva da će imati uopšte neko dejstvo!« I radi toga, da bi odmah ostvario što veći napredak, izveo je vežbu pe-deset puta. Kao posledica, izbio mu je neki crveni osip po telu sledećeg dana. Učitelj mu je objasnio, da je njegovo naporno disanje suviše brzo počelo isterivati iz krvi ot-padne materije, koje su se u njoj nakupile, i da ih je u obliku osipa isteralo u kožu. Par dana imao je povišenu temperaturu i bolan svrab, a zatim je opet nastupilo nor-malno stanje. Od tada, suviše revnostan učenik bio je zadovoljanda napreduje onim tempom, koji bi mu učitelj propisao! Dakle, samo oprezno, strpljivo i prema mudrim uputstvima! Onda ne mogu nastati nikakvi poremećaji i mi ćemo uživati samo blagodeti Hatha Joge.

U pomenutom planu vežbe su tako sastavljene, da nakon jedne okrepljujuće, uvek sledi neka vežba opuš-tanja ili jačanja, ali i smirivanja. Stoga se preporućuje

117

neupućenom početniku na Zapadu, da se tačno pridržava ovog plana.

Najbolje je raditi vežbe rano ujutru ili uveče pre večere. Nikada sa punim stomakom! Takođe nije prepo-ručljivo vežbati neposredno pre spavanja, pošto količine kiseonika i prane, koje se upiju tokom pranajame, i ok-repljujuće asane imaju toliko osvežavajuće dejstvo, da je posle njih teško zaspati.

118

13. VEŽBE DISANJA PRANAJAMA

Vežbe disanja

Najvažniji preduslov za regulisanje disanja je kontro-la ritma. Radi toga moramo uvek paziti da stalno diše-mo po taktu, tačno odbrojavajući propisani ritam. Za ut-vrđivanje ritma indiski jogi uzimaju za osnovu otkucaje srca. Najbolje je, pre početka vežbanja, opipati puls i ustanoviti ritam otkucaja svog srca. Tako određen ri-tam, ili takt, biće osnova našeg odbrojavanja. Svaku vež-bu disanja počinjemo snažnim izdisanjem.

Osnova svih vežbi disanja je potpuno jogi disanje, ko-je se sastoji iz tri dela: trbušnog, srednjeg i gornjeg di-sanja.

Trbušno disanje

Izvođenje (Sl. 2) — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Svoju svest treba da usmerimo u predeo pup-ka. Sa izdisanjem uvlačimo istovremeno i prednji trbuš-ni zid. Zatim, kroz nos polako udišemo, istovremeno opuš-tajući dijafragmu i trbuh dok se ne ispupči zbog čega se donji deo pluća ispunjava vazduhom. Izdisanje: Što više uvući stomak, čime se vazduh isteruje iz pluća kroz nos. Pri trbušnom disanju samo se donji delovi pluća ispunja-vaju vazduhom, tako da samo stomak vrši talasasto kre-tanje, dok grudni koš ostaje nepokretan.

Terapeutsko dejstvo: Izvanredno olakšanje za srce, smanjuje visok krvni pritisak, potpomaže probavu i regu-liše rad creva. Trbušno disanje vrši izvanrednu unutraš-nju masažu svih trbušnih organa.

119

Srednje disanje

Izvođenje (Sl. 3) — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Svest usmerimo na rebra. Posle izdisanja, pola-ko udišemo kroz nos, šireći rebra na obe strane. Pri izdisanju skupljamo rebra, čime isterujemo vazduh kroz nos. Kod srednjeg disanja, srednji deo pluća nam se is-punjava vazduhom, dok stomak i ramena ostaju nepo-kretni.

Terapeutsko dejstvo: — Smanjuje pritisak na srce, osvežava krv za jetru, žuč, želudac, slezinu i bubrege.

Gornje disanje

Izvođenje (Sl. 4) — U stojećem, sedećem i ležećem stavu. Upravimo svest na vrhove pluća. Posle izdisaja, udišemo polako izdižući ključnjače i ramena i puštajući da vazduh ulazi kroz nos i puni gornji deo pluća. Pri izdisanju polako spuštamo ramena i istiskujemo vazduh iz pluća kroz nos. Kod gornjeg disanja trbuh i srednji deo grudi ostaju nepokretni.

Terapeutsko dejstvo: — Jača plućne žlezde (hiluse) i potpuno pročišćava vrhove pluća.

1. Potpuno jogi disanje

0 lekovitom dejstvu potpunog jogi disanja mogli bi se napisati čitavi tomovi. Preko pluća i krvotoka ono is-punjava celo telo svežim kiseonikom i pranom. Ne bi bi-lo svrsishodno nabrajati sve organe našeg tela, od moz-ga pa do nožnih prstiju, i podrobno objašnjavati kako i zašto se svaki od ovih organa jača, podmlađuje i očvršćuje putem ovog disanja. Nema ni jednog jedinog, pa ni onog najmanjeg delića našeg tela, kome ovo disanje ne bi ko-ristilo. To važi takođe i za našu psihu, jer se čitavo naše biće ispunjava novom snagom. Duh nam stiče mir, samo-pouzdanje i sigurnost. Jogi disanje otstranjuje nečistoće iz krvi, povećava nam otpornost, potstiče izmenu materija i regeneriše naročito sistem žlezda sa unutrašnjim luče-njem. To podmlađuje čitav organizam. Česta je pojava u

121 120

školama Joge, da učenici u poodmaklim godinama, posle vežbanja od mesec-dva dana, radosno saopštavaju o ne-očekivanom i naglom nestajanju izvesnih simptoma, koje su smatrali za znakove starenja i ranije ih nisu pominjali, jer nisu očekivali nikakvo poboljšanje, kao što su povla-čenje (recesija) desni, početak dalekovidosti itd!

U Indiji, kao i na nekoliko univerzitetskih klinika u Evropi, poznati lekari eksperimentišu sa ritmičkim, pot-punim disanjem jogija. U svim oblastima istraživanja po-stigli su zapanjujuće rezultate, naročito u slučajevima vi-sokog krvnog pritiska i obolenja srca. Lekari, koji su vo-dili ove opite, bili su krajnje zapanjeni neočekivanim re-zultatima. U više slučajeva obolenja srca, koji su važili za neizlečive, nastupilo je potpuno ozdravljenje, a gde ovo nije bilo postignuto, došlo je bar do trajnog poboljšanja.

Jednostavnim jogi disanjem je postignuto, da su bo-lesno proširena srca postepeno povratila svoj približno prvobitni oblik.

U većini slučajeva, obolenja srca su samo posledica funkcionalnih poremećaja drugih organa. Tako, na primer, nepravilno funkcionisanje štitnjače i bubrega prouzroku-je većinu srčanih poremećaja. Postoje, doista odlični me-dikamenti za srce, kao na primer digitalis. Ovi lekovi de-luju, doduše, na srce, ali ne otklanjaju i uzrok obolenju. Potpuno jogi disanje, primenjeno sa odgovarajućim tret-manom psihe i asanama tela, leči organske poremećaje koji su prouzrokovali dotično srčano obolenje i, kao pos-ledica toga, i samo srce postaje ponovo zdravo. Prema tome, njegovo delovanje prevazilazi dejstvo bilo koje ku-re, koja i sa najboljim lekovima, obuhvata samo srce. Spe-cijalizacija u medicinskoj nauci uslovila je njenu podelu i tako je terapeutika postala način lečenja simptoma. Za-boravilo se, da je čovečije telo jedna nedeljiva celina, ta-ko da je neka mala žlezda često uzrok obolenju nekog organa u sasvim drugom delu tela.

Ako neko oboli na žuči, plućima, ili na nekom dru-gom organu, onda se kod njega sve menja, od mozga pa sve do pigmentne ćelije u koži; znači, više nije isto kao kod zdrave osobe. Nikada ne oboli samo jedan organ, ali je moguće, da opšte bolesno stanje kulminira u jednom

122

organu. Prema tome, ceo organizam je bolestan, a ne sa-mo jedan deo tela. Veoma me je iznenadio slučaj jednog pacijenta, koga su lečili od visokog krvnog pritiska i obo-lenja srca i koji se morao podvrći najrazličitijim kura-ma, kao što su puštanje krvi, razni hemiski medikamen-ti itd., ali bez uspeha, jer ni čuvenom profesoru nije pa-dalo na pamet, da ispita stopala i hod bolesnika. On je, u stvari, patio od zapuštenog slučaja spuštenih članaka. Imao je ravne tabane i usled toga bila je statika čitavog njegovog tela toliko poremećena, da su oboleli nervni cen-tri koji se granaju od kičme, a srce, potpuno nemoćno da podnese preopterećenje prouzrokovano neravnomernim ra-sporedom telesne težine, takođe je podleglo obolenju. Po-sledice su bile visok krvni pritisak i poremećaj srca. Vež-bama Joge kosti stopala vraćene su ponovo u svoj nor-malan položaj, sistem kostiju u telu ponovo je počeo no-siti njegovu težinu na normalan način, rasipanje snage je prestalo, kičma je ponovo zauzela svoje normalno mes-to, nervi su ozdravili, prestao je visoki krvni pritisak i sr-ce, oslobođeno preopterećenja, brzo se povratilo.

Mogao bih navesti bezbroj sličnih slučajeva »ćudot-vornog« iscelenja pomoću Hatha Joge. U stvari, ta isce-lenja nisu uopšte »čudotvorna«, nego sasvim prirodna. Hatha Joga ne leči hemikalijama, nego snagom prirode. Pri-roda je sveobuhvatna, stvaralačka, a čovek je dete prirode, koje se ne može deliti i specijalizirati po delovima.

Ko logično misli, može sada da shvati sledeću činje-nicu: ako vežbe Joge, a prvenstveno jogi disanje, imaju tako veliku lekovitu moć, koliko tek veliko dejstvo mo-raju imati na ćoveka sa zdravom psihom i zdravim te-lom, ako uvek diše po pravilima jogi disanja! Svakako, takav čovek je potpuno zdrav, njega ne može nikakva bo-lest zadesiti, on će izaći na kraj sa svim životnim potes-koćama i biti prava sreća za sebe samog i svoju okolinu!

»Potpuno jogi disanje je osnova svake dalje vežbe za regulisanje disanja. Vežbe disanja, koje slede, samo su dopune i varijacije ovog metoda disanja. Blagotvorno dejstvo potpunog jogi disanja je neocenjivo. Zato, ono ne treba da bude samo vežba, koju vršimo u određeno vre-me, nego naš stalni metod disanja. Nedostatka uopšte ne-

123

ma, već samo dobrih strana, i zato dolazi u obzir pod-jednako za zdrave i bolesne kao stalan način disanja. Ako se na njega naviknemo, dolazimo u posed dubokog unu-tarnjeg mira i savršene samokontrole iz koje nas ništa ne može izbaciti. (Vidi teoretski deo.)

Izvođenje — U stojećem, sedećem ili ležećem polo-žaju. Usmeravajući snagu svoje samosvesti, vitalizirajmo čitav trup, neprekidno prateći talasasto kretanje svog udi-sanja i izdisanja i tako doživljavamo potpunu ravnotežu. Posle izdisanja, polako udišemo kroz nos, brojeći do osam ritmičkih jedinica i skladno spajajući donje, srednje i gor-nje disanje u jedno povezano talasasto kretanje (Puraka).*) Najpre ispupčimo trbuh, zatim širimo rebra i konačno di-žemo ključnjače. Samim tim, prednji zid trbuha će se već malo uvući i mi počinjemo izdisanje (Rečaka), kao kod udisanja, tj. najpre uvlačimo trbušni zid, zatim skup-ljamo rebra i na kraju spuštamo ramena i ključne kosti, dok polako ispuštamo vazduh kroz nos. Pri potpunom jo-gi disanju celokupni disajni mehanizam, odnosno donji, srednji i gornji delovi pluća, nalazi se ravnomerno u kre-tanju. Između udisanja i izdisanja možemo uvesti zadr-žavanje daha onoliko dugo, koliko nam prija.

Terapeutsko dejstvo: — Doživljaj dubokog mira. Pot-puno provetravanje pluća. Povećano snabdevanje krvoto-ka kiseonikom i pranom, uravnoteženje pozitivnih i ne-gativnih strujanja, smirivanje celokupnog nervnog siste-ma, regulisanje i usporavanje rada srca, sniženje visokog krvnog pritiska i posticanje probave.

Psihičko dejstvo: — Smirivanje celog nervnog sistema odražava se na naše psihičko stanje. Ispunjava nas oseća-nje mira, uravnoteženosti i sigurnosti.

2. Kumbhaka

Izvođenje: — U stojećem, sedećem ili ležećem stavu. Svest koncentrišemo na srce. Kumbhaka**) u stvari nije

*) Puraka (sanskrt: Puraka) — Udisanje, inhalacija. Rečaka (san-skrt: Rechaka) — izdisanje, pražnjenje pluća. — p. p.

**) Kumbhaka (sanskrt: Kumbhaka) — zadržavanje daha posle udi-saja ili izdisaja. — p. p.

124

ništa drugo do potpuno jogi disanje produženo samo za vreme zadržavanja daha. Udisanje kroz nos, dok izbroji-mo 8 jedinica, kao kod potpunog jogi disanja (trbušno, srednje i gornje disanje), zadržavamo dah 8 do 32 jedini-ce (počinjemo sa 8 jedinica i svakog dana dodajemo po jednu jedinicu, dok ne dostignemo 32 jedinice bez napo-ra). Niko ne treba da zadržava svoj dah tfuže od 32 jedi-nice, a samo onaj sme produžavati zadržavanje daha do 32 jedinice, čije je srce besprekorno. Ako pri povećvanju ritma osetimo bilo kakvo naprezanje srca, moramo ostati pri onom ritmu, koji možemo postići bez ikakvog na-prezanja. — Izdisanje takođe kroz nos, za vreme 8 rit-mičkih jedinica, kao kod potpunog jogi disanja.

Terapeutsko dejstvo: — Uravnoteženje pozitivnih i ne-gativnih strujanja, usporavanje rada srca i njegovo sves-no regulisanje, ukoliko je isti neravnomeran, izVanred-no smirivanje čitavog nervnog sistema. Najefikasnija vež-ba, kojom možemo disciplinovati nervni sistem i učiniti ga svesnim.

Psihičko dejstvo: — Povećava snagu volje.

3. Udždžaji

Izvođenje: — U stojećem, sedećem ili ležećem polo-žaju. Svest usmeriti na štitastu žlezdu. Udišemo kroz nos za vreme od osam jedinica, kao i za potpuno jogi disa-nje; zatim zadržavamo dah (Kumbhaka) takođe za vreme od osam jedinica. Izdišemo kao i kod potpunog jogi di-sanja, ali za vreme od 16 jedinica, kroz usta, tako da stva ramo dug i otegnut glas »S«, slično vazdušnoj kočnici, svc dok vazduh potpuno ne istisnemo iz pluća. Zatim, od-mah počinjemo s novim udisajem i nastavljamo ciklus.

Terapeutsko dejstvo: — Indukcijom jakog pozitivnog strujanja endokrine žlezde se jako potstiču na rad. Ova vežba ima naročito veliko dejstvo na nedovoljno aktiv-nu štitnjaču i time povećava funkcionisanje uma. Povc-ćava nizak krvni pritisak. Razdražljive osobe, čija je štit-njača naklonjena prevelikoj aktivnosti, ili koje patc od povišenog krvnog pritiska, ne smeju upražnjavati ovu vežbu.

Psihičko dejstvo: — Povcćanje duhovne svežine.

125

4. Kapalabhati

Izvođenje: — U stojećem ili sedećem položaju. Svo-ju svest usredsredimo na unutrašnjost nosa, posebno pa-zeći na čistoću disajnih puteva. Kao i sve vežbe pranaja-me i ova počinje izdisanjem. Međutim, pošto čitav ritam vežbe dolazi do izražaja tokom izdisanja i njen glavni deo pretpostavlja Rečaka, ne izdišemo laganim skupljanjem trbušnih mišića, nego njihovim naglim i brzim stezanjem, tako da vazduh isteramo kroz nozdrve u kratkoj i snaž-noj struji, kao iz mehova. Posle ovog brzog izdisaja ne zastajemo ni trenutak, već odmah opuštamo trbušne mi-šiće, što automatski polako ispunjava donji i srednji deo pluća vazduhom. Nije važno, da li se i gornji deo pluća puni vazduhom, pošto je ovo, zapravo, pranajama dija-fragme. Ovi nagli izdisaji, slični radu mehova, treba da se vrše u brzom redosledu, snažnim stezanjem trbušnih mišića; udisanje treba da bude lagano.

Terapeutsko dejstvo: — Kapalabhati je jedna od naj-boljih gimnastika za pluća, koja odlično čisti i jača pro-laze za vazduh u nosu, jača žlezde u nosu, izbacuje pod pritiskom bacile koji se lako nakupe u nazalnim prola-zima i očvršćuje gornje disajne puteve. Stalnim upraž-njavanjem Kapalabhatija, ljudi, koji povremeno još uvek zapadnu u nezdravu i veoma opasnu naviku disanja na usta, počnu stalno disati kroz nos. Druga lekovita osobi-na Kapalabhatija je, da telo postane poletnije posle 3 do 5 serija, a nervni splet, nazvan plexus solaris*), ojača i ispuni se novom životnom snagom.

Psihičko dejstvo: — Povećanje sposobnosti koncen-tracije.

Varijanta: Kapalabhati kroz svaku nozdrvu

Postavivši kažiprst desne ruke na sredinu čela i za-tvorivši levu nozdrvu srednjim prstom, vršimo Kapala-bhati naglim i snažnim izdisanjem kroz desnu nozdrvu.

*) Pleksus solaris (latinski: plexus solaris) — „sunčani splet", t j . splet živaca u oblasti želuca. — p. p.

126

Udisanje se uvek vrši kroz obe nozdrve. Zatim, zatvaraju-ći desnu nozdrvu palcem, vršimo Kapalabhati kroz levu nozdrvu. Znači, to je Kapalabhati kroz levu i desnu noz-drvu naizmenično. Ova vežba je od velike koristi kada di-sajni putevi u nozdrvama nisu podjednako čisti.

5. Sukh Purvak — Ugodna Pranajama

Izvođenje: — U Padmasani (»Stav lotosa«). Desni ka-žiprst stavimo na sredinu čela, između obrva. Posle snaž-nog izdisanja, zatvaramo desnu nozdrvu desnim palcem i vršimo udisanje kroz levu nozdrvu za vreme od četiri jedinice. Posle zadržavanja daha tokom 16 jedinica, ot-puštamo desnu nozdrvu, stavljamo srednji prst na levu nozdrvu i izdišemo kroz desnu nozdrvu za vreme od 8 ritmičkih jedinica (= otkucaja sopstvenog srca). Prsti ostaju u istom položaju. Posle udisanja kroz desnu noz-drvu tokom 4 jedinice i zadržavanja daha 16 jedinica, zatvaramo desnu nozdrvu i izdišemo kroz levu za vreme od 8 jedinica.

Zatim, sa prstima u istom položaju, ponavljamo ceo ciklus: udisanje kroz levu nozdrvu tokom 4 jedinice, za-državanje daha za vreme od 16 jedinica, izdisanje kroz desnu nozdrvu tokom 8 jedinica itd.

Terapeutsko dejstvo: — Pozitivna i negativna struja-nja se dovode u stabilnu ravnotežu. Ovu vežbu izvodite veoma oprezno i nikada je nemojte ponoviti više od tri puta! Osobe sa slabim plućima treba da vežbaju, umes-to sa ritmom 4—16—8, u ritmu: 8—8—8, ili da broje samo do 8 jedinica bez zadržavanja daha.

Psihičko dejstvo: — Izvanredno jako. Značajno pove-ćanje mentalnih funkcija i duhovne bodrosti. Jedna od najvažnijih vežbi za olakšanje psihičke Joge (Radža Joge), u cilju postizanja stanja samospoznaje.

6. Bhastrika

Bhastrika znači meh — rad pluća sc upoređuje sa radom kovačkih mehova.

Izvođenje: — Sedeći u Padmasani ili Sidhasani, snaž-no i brzo udahnemo i izdahnemo deset puta, posle čega

127

udahnemo duboko, zadržavajući dah 7—14 jedinica. Po-lako izdahnemo. Sve ovo ponoviti tri puta. Ovu vežbu moramo izvoditi oprezno, instinktivno prekidajući s vež-banjem na najmanji znak naprezanja. Zapadanje u kraj-nosti može biti samo š t e t n o , ali ako se ne pretera, ovo je jedna od vežbi sa najvećim pročišćavajućim dejstvom. Postoji i varijanta Bhastrike u kojoj koristimo samo jed-nu nozdrvu. Terapeutsko dejstvo: — Budući da je vežba sa veoma ja-kim dejstvom, sa Bhastrikom se ne sme preterivati. Ot-klanja upale nosa i grla dok traje hronična kijavica, uk-lanja sluz i kada se blago primenjuje može izlečiti astmu. Dobra je za hladna stopala, naročito zimi, jer ne pove-ćava toplotu samo želuca, nego i celog tela.

Neke od ovih vežbi su modifikovane da bi odgovarale učenicima Joge u Evropi.

7. Pročišćavajuće disanje

Izvođenje: — U stojećem stavu, sa raširenim nogama, polako udišemo kroz nos kao kod potpunog jogi disa-nja. Kada se pluća potpuno ispune vazduhom, odmah se počinje sa izdisanjem na sledeći način: usne se čvrsto pri-piju za zube, ostavljajući između njih samo jedan mali, uzan otvor. Kroz taj uzani otvor istiskujemo vazduh krat-kim, isprekidanim pokretima. Zamišljamo da nam usne uopšte nisu otvorene i da je potreban veliki napor naših trbušnih, dijafragmatičnih i porebarnih mišića za istiski-vanje vazduha kroz taj uzani otvor. Ako samo izduvamo vazduh lako i bez napora, vežba neće imati nikakve ko-risti.

Terapeutsko dejstvo: Toksini nakupljeni u krvi ot-stranjuju se, savlađuju se hronična obolenja i naš imu-nitet se povećava. Nečist vazduh, koji smo udahnuli u lo-še provetrenim prostorijama (bioskop, pozorište ili neko prevozno sredstvo), čisti se iz pluća i krvi. Glavobolja, ki-javica i influenca( gripa) brzo se leče. U vreme epidemija ova vežba je nezamenjiva, jer sprečava infektivna obole-nja. Preporučuje se, u takvim slučajevima, njeno upraž-njavanje pet puta dnevno sa po tri ponavljanja. U slučaje-

128

vima trovanja plinom ili drugim otrovima ova vežba je pravi lek!

Psihičko dejstvo: — Povećava samopouzdanje, otkla-nja hipohondriju.

8. Disanje za jačanje nerava

Izvođenje: — U stojećem stavu, sa raširenim noga-ma, posle izdisanja, polako udišemo i istovremeno diže-mo obe ruke ispred sebe, sa dlanovima okrenutim nago-re, do visine ramena. Zatim stisnemo pesnice i, još uvek zadržavajući dah, brzo ih privučemo k sebi do ramena, onda ponovo opružimo ruke, opet ih brzo vratimo nazad i istu radnju ponovimo još jednom. Pri izdisanju olaba-vimo ruke, puštajući ih da se spuste niz telo i odmaraju, dok smo mi pognuti napred. — Vežba koristi samo ako ruke pružamo napred kao da savlađujemo neki veliki ot-por. Svaki put moramo gurati ruke napred polako i s ve-likim naporom, tako da zaista podrhtavaju od napreza-nja. Osobe, kojima je teško da tri puta pružaju ruke sa zadržanim disanjem, neka to učine samo dva puta.

Terapeutsko dejstvo: — Povećava otpornost nervnog sistema; Dobro sredstvo za nervozno podrhtavanje ruku i glave.

Psihičko dejstvo: — Povećava nam sigurnost u nas-tupu i psihičke sposobnosti. Osećamo se dorasli svakoj si-tuaciji.

. »Ha« disanje u stojećem stavu

Izvođenje: — U raskoračenom stavu udišemo kao i kod potpunog jogi disanja. Dok udišemo, polako podiže-mo ruke do iznad glave, zadržavamo dah nekoliko sekun-di, a zatim, naglo se savijajući u napred, opuštamo ru-ke ispred sebe u viseći položaj i istovremeno snažno iz-dahnemo kroz usta stvarajući zvuk »Ha«. Kod izdisaja zvuk »Ha« ne stvara grlo s glasnim žicama, nego brza struja izdahnutog vazduha. Zatim, polako udišući, ispra-vljamo se ponovo u stav s rukama iznad glave, a onda opuštamo ruke polako izdišući kroz nos

9

9 Joga i sport 129

Terapeutsko dejstvo: — Osvežavanje krvotoka, lemelj-no pročišćavanje disajnih organa, suzbijanje zimljivosti.

Psihičko dejstvo: — Osećanje pročišćenosti. — U ne-koj mučnoj sredini kao da se lepi za nas ta prljava at-mosfera i čak kada i napustimo takvu sredinu, ona izazi-va kod nas depresiju i psihičko gađenje. U takvim sluča-jevima, »Ha« disanje nas uspesno oslobađa duhovne pr-ljavštine i brzo uklanja mučni psihički pritisak. Za poli-cajce, detektive, psihijatre ili lekare za umobolne, kao i za sve one, koji po službenoj dužnosti dolaze u dodir sa umno poremećenim ili delinkventnim osobama, ova vež-ba je prava blagodet, jer obezbeđuje njihovo duševno zdravlje i otpornost na negativne uticaje.

10. »Ha« disanje u ležećem položaju

Izvođenje: — Ležeći na leđima, udišemo kao kod pot-punog jogi disanja i istovremeno polako dižemo ruke dok ne dođu do poda iznad glave. Nekoliko sekundi zadrža vamo dah, zatim brzo dižemo noge, hitro savijajući ko-lena, obuhvatamo ih rukama, pritisnemo bedra na trbuh i istovremeno izdahnemo naglo kroz usta sa »Ha« zvu-kom. Posle odmora od nekoliko sekundi počinjemo pola-ko udisanje, dižući ruke preko glave. Istvoremeno opru-žamo noge nagore i polako ih spuštamo na pod. Zatim, posle pauze od nekoliko sekundi, polako izdišemo kroz nos, dok ruke spuštamo pored tela. Na kraju, odmorimo se uz potpunu relaksaciju.

Terapeutsko dejstvo: — Slično kao i kod »Ha« disa-nja u stojećem stavu.

11. Sedam malih vežbi pranajame

Izvodenje: — U raskoračenom stavu, dok polako udi-šemo, dižemo ruke sve dok se dlanovi ne sastave iznad glave. Zadržimo dah 7—12 sekundi, a zatim, istovremeno sa izdisanjem, polako spuštamo ruke s dlanovima okre-nutim na dole. Završimo vežbu sa pročišćavajućim di-sanjem.

130

2.

Izvođenje: — U raskoračenom stavu udišemo kao kod potpunog jogi disanja, sa napred opruženim rukama u vi-sini ramena s dlanovima okrenutim nadole. Dok zadrža-vamo dah, zabacimo ruke brzim i ritmičkim pokretom unazad i što je više moguće, zatim ponovo napred, pa na-zad ili sa strane, i tako 3—5 puta. Zatim snažno izdahnemo kroz usta, polako spuštajući ruke. Vežbu završavamo pro-čišćavajućim disanjem.

3.

Izvođenje: — U raskoračenom stavu dok polako udi-šemo kao kod potpunog jogi disanja, dižemo ruke ispred sebe u visinu ramena s dlanovima okrenutim unutra. Dok zadržavamo dah, hitro zabacimo ruke nagore poput krila vetrenjače, nazad i ponovo u krug tri puta; zatim, radi-mo isto u suprotnom pravcu, t j . dole, nazad i u krug. Iz-disanje vršimo snažno kroz usta dok spuštamo ruke. Vež-bu završavamo pročišćavajućim disanjem.

4.

Izvođenje: — Legnemo licem okrenuti prema podu i stavimo dlanove na pod tako, da nam dođu ispod ramena s prstima okrenutim prema napred. Posle punog udisaja zadržavamo dah i za to vreme polako se izdižemo, drže-ći telo pravo tako, da se oslanja samo na dlanove i palce nogu. Polako spustimo telo na pod i ponovimo ovu vežbu 3—5 puta. Izdisanje vršimo snažno kroz usta. Vežbu za-vršavamo sa pročišćavajućim disanjem.

5.

Izvođenje: — Stanemo uspravno licem okrenuti prema zidu i stavimo dlanove na zid u visini ramena, potpuno opruživši ruke. Posle potpunog jogi udisaja, zadržavamo dah i sa potpuno opruženim telom naginjemo se napred, savijanjem ruku u laktovima, sve dok čelom ne dodir-

131

nemo zid; potom, naprežući svu svoju snagu, sa potpuno opruženim telom, vraćamo se u početni položaj. Ovo po-novimo 3—5 puta, a zatim snažno izdahnemo na usta. Vež-bu završavamo pročišćavajućim disanjem.

6.

Izvođenje: — Stanemo podbočeni u raskoračeni stav, pravi kao strela. Posle potpunog jogi udisaja, kratko za-državamo dah, a zatim se polako savijemo u napred, iz-dišući kroz nos dok se saginjemo. Dok polako udišemo, ponovo se ispravimo; zatim, posle kratkog zadržavanja daha, izdišemo savijajući se unazad. Kada ponovo udiše-mo, uspravimo se u početni položaj. Zatim to isto radi-mo, savijajući se u desno i ponovo se uspravimo. Prili-kom izdisaja savijamo se na levu stranu, a zatim se us-pravimo dok vršimo udisaj. Potom, nakon kratkog zadr-žavanja daha, mirno izdišemo kroz nos, istovremeno opu-štajući ruke niz telo. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem.

7.

Izvođenje: — U raskoračenom stavu, ili sedeći u sta-vu Padmasana, izvršimo potpuno jogi udisanje, ali umes-to da uvučemo vazduh u jednom neprekidnom udisaju, uvlačimo ga u kratkim isprekidanim udisajima, kao da uvlačimo neki miris, sve dok se pluća potpuno ne ispune. Zadržavamo dah 7—12 sekundi, a onda polako i mirno izdišemo kroz nos. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem.

* *

Vežbe disanja pranajame imaju bezbroj drugih vari-janti, ali za one, koji žele upražnjavati Hatha Jogu radi održavanja svog zdravlja, potpuno je dovoljno da upraž-njavaju vežbe koje su ovde navedene, menjajući ih pre-ma planu vežbanja, koji se nalaze na kraju knjige. Osta-le vežbe su samo za one, čiji je jedini cilj u životu da postanu Hatha Jogi. Međutim, takve osobe moraju bez-

132

uslovno imati guru-a (učitelja), koji će ih savetovati i pomagati u njihovom stremljenju. U ovoj knjizi izneo sam vežbe koje mogu upražnjavati čak i početnici bez ikakve opasnosti. Oni, koji prevaziđu taj stepen, svakako će ose-titi potrebu da potraže odgovarajućeg učitelja. Isto va-ži i za asane. Čak i za Hatha jogije, koji su dostigli naj-viši stupanj, ovde iznete vežbe su najvažnije, osnovne vež-be za svakodnevno upražnjavanje. Mnogobrojne ostale vež-be, koje ovde ne možemo izložiti zbog ograničenog pros-tora, koriste se za razvijanje sposobnosti za koje se lju-di na Zapadu uglavnom ne interesuju. Ako se, ipak, takav nađe, on će onda sigurno dospeti do učitelja posvećenog u ovu nauku; jer: »Ako je čela spreman guru je tu.«

133

14. ASANE — STAVOVI TELA

Pravilno upražnjavanje asana Joge nerazdvojno je po-vezano sa saradnjom naše psihe — sa usmeravanjem sve-sti — i pravilno primenjenim vežbama disanja pranaja-me. Ako se tačno pridržavamo datih uputstava, postićićc-mo odlićne rezultate. Međutim, ako vežbamo neredovno, dišemo nepravilno i psihički se ne uživljavamo u ono što radimo, ne možemo se nadati nikakvom uspehu. Ne za-boravimo: iako vežbe Hatha Joge imaju fiziološko dejstvo, ipak je njihova svrha korišćenje uzajamnog delovanja iz-među psihe i tela. Da bi se povećalo psihičko dejstvo, preporučljivo je većinu vežbi upražnjavati sa zatvorenim očima.

Vežbe Hatha Joge treba vršiti na tvrdom podu, a ne na mekoj, elastičnoj sofi ili madracu. Indijci vežbaju na maloj prostirci ili tepihu, koje niko drugi ne sme upotreb-ljavati. Svoje vežbe počinju meditacijom i poniranjem u samog sebe.

1. Padmasana — stav lotosa (Sl. 5 i 6)

Izvođenje: — Sednemo na pod, desno stopalo stavi-mo na levo bedro, a levo stopalo preko desnog na de-sno bedro. Ukoliko više približimo stopalo trbuhu, utoli-ko ćemo lakše izvesti ovu vežbu!

Lotosov cvet je u Indiji simbol duhovne čistote i pot-puno razvijene samosvesti. Upravo kao što lotosov cvet pliva na vodi u svojoj neokaljanoj, netaknutoj snežnoj belini, tako lebdi i čista psiha jogija, nedirnuta telesnim strastima, nad nasrtajima nižih telesnih instikta. Ovaj se stav može uporediti sa savršenom ravnotežom i izdvo-

134

jenošću lotosovog cveta. Potpuna simetrija našeg tela povećava harmoniju u raspoređivanju snaga. Ovaj stav tela čuva ravnotežu naših pozitivnih i negativnih stru-janja i, uz sadejstvo vežbi disanja, povećava i usmerava njihovo delovanje. Padmasana je najpogodniji stav za vežbe disanja koje izvodimo u sedećem položaju. Svest usmerimo na srce, sedimo, ravnomerno dišući, nepomič-ni, ne dopuštajući svojim mislima da slobodno lete, nego ih prisiljavamo da se povinuju našoj volji. Na taj način sakupljamo svesno ogromne količine stvaralačke energi-je. Delovanje se može uporediti sa neizmernom snagom neke reke, koja se odjednom zaustavi branom. U vodi koja se sakuplja, počiva ogromna snaga. Upravo svojom prividnom neaktivnošću i disciplinovanjem svojih misli jogi ukroćuje i zadržava stvaralačku energiju, koja istru-java napolje. Time što ne mislimo, ne govorimo i ne de-lamo skupljamo ogromnu pozitivnu snagu.

Terapeutsko dejstvo: — Psihička i telesna stabilnost i opšte smirenje nervnog sistema. Inače delovanje je raz-ličito u zavisnosti od vežbi disanja koje upražnjavamo u stavu lotosa.

2. Sidhasana — stav za meditaciju

Izvođenje: — Sednemo na pod, prekrstimo noge i, zatim, stavimo desno stopalo na levo bedro. Osobe, ko-jima je Padmasana suviše teška, treba da upražnjavaju Sidhasanu. Ovaj stav je pogodan za psihičko samoponira-nje i samoudubljivanje (koncentraciju).

Terapeutsko dejstvo: — Isto kao i kod Padmasane.

3. Joga-Mudra (Sl. 7, 8, 9)

»Mudra« na sanskrtu znači »simbol«, »primer«. Ova vežba je simbol Joge! Vršeći je doživljavamo bezličnost.

Izvođenje: — Sednemo u stav lotosa sa prekrštenim nogama, ili sednemo na pete. U stavu lotosa pritisnemo obe pete na donji deo trbuha i izvržimo jogi udisaj. Pri izdisanju polako se naginjemo napred dok čelom ne do-taknemo pod; ruke se nalaze nazad, na leđima tako, da

136 137

prstima leve ruke obuhvatimo zglob desne. U ovom po-ložaju ostajemo toliko dugo, koliko možemo izdržati bez disanja. Zatim, dok polako udišemo, postepeno se usprav-Ijamo i završavamo vežbu laganim izdisanjem.

Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba ponovo dovodi na svoje mesto organe trbušne duplje, koji su se pomerili sa svog mesta usled lenosti creva i poremećaja u nervi-ma želuca i creva, a što se postiže spoljnom i unutranjom mišićnom masažom i intraabdominalnim pritiskom. Joga--Mudra stvara snažne trbušne mišiće i jača nerve boko-va. Psihičko dejstvo je veoma veliko. Ko je naklonjen gordosti, njemu ova vežba veoma koristi. Gordost nesta-je u čoveku i on nauči da se okrene pravim vrednostima u sebi

4. Supta-Vadžrasana (SL 10, 11)

Izvođenje: — Kleknuvši na pod sa rastavljenim sto-palima, spuštamo telo dok ne sednemo na pod između pe-ta. Zatim, pomoću ruku i laktova spuštamo trup dok nam potiljak ne dođe na pod. Stavimo ruke iza glave, dišemo bez napora i ostajemo u tom položaju dotle, dokle mo-žemo izdržati bez većeg napora. Svest upućujemo u solar pleksus, tzv. sunčani splet.

Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba izaziva opštu na-petost nogu, naročito kolena i bedara, a takođe okrep-ljujuće deluje na nerve pod kožom. Sitni krvni sudovi se osvežavaju, a rad pora se naročito pojačava. Oštrim sa-vijanjem nogu i ruku, krvotok se u njima usporava, i krv je primorana da ide u trup do glavnih nervnih centara, t j . do glavnog centra snage, do pleksusa solarisa (»sunčanog spleta«). Ova vežba potstiče i obnavlja u velikoj meri i odlično deluje na osobe sa tromim živčanim sistemom i ne-dovoljno aktivnim žlezdama. Jako osetljive osobe treba da upražnjavaju ovu vežbu samo na veoma kratko vre-me i to veoma oprezno.

5. Ardha-Matsjendrasana (Sl. 12, 13)

Ova vežba je jedinstvena u svojoj vrsti. Vcrovatno je jcdina na svetu koja jača kičmu putem uvijanja ulevo i

138

udesno. Naziv je dobila po jogiju Bagavan Matsjendri (Ba-gawan Matsyendra). Međutim, pošto je originalna vežba veoma teška, u Hatha Jogu je uneta pod nazivom »Ard-ha« (polu-) — Matsjendrasana. Ova vežba pričinjava i po-

139

10 11

r

140

četnicima izvesne poteškoće. Radi toga, Srimat Kuvalaja-nanda (Srimat Kuvalayananda), direktor Instituta za is-traživanje Joge u Lonavli, dao je uprošćenu verziju pod imenom Vakrasana, »stav uvijanja«, koja ima gotovo isto dejstvo. Razmotrimo najpre vežbu Ardha-Matsjendrasana.

Izvođenje: — Stavimo desnu petu pod levo bedro. Leva noga počiva vodoravno na podu. Zatim prebacu-jemo levo stopalo preko desnog bedra, stavljajući taban na pod. Grudi okrećemo u levu stranu, desnu ruku stavlja-mo ispred levog kolena, koje stoji uspravno, a desnom šakom obuhvatamo levi članak noge ili stopalo. Zatim polako uvijamo leđa ulevo, okrećući i glavu u istu stra-nu. Levu ruku stavimo što više u nazad i na leđa, a levom šakom obuhvatimo levo koleno. Svest usmerava-mo u kičmeni stub punom snagom i mada su nam pluća dosta stisnuta dišemo ritmički. Ostajemo u ovom položa-ju dok nagonski ne osetimo da je dovoljno. Posle toga, menjamo položaj stopala i nogu i izvodimo celu vežbu u suprotnu stranu.

Terapeutsko dejstvo: — Kao što je već napomenuto, savršeno zdravlje svoje kičme možemo očuvati samo ako je pokrećemo u svim mogućim pravcima. Kičmeni stub se može savijati u šest pravaca: napred, nazad, levo i desno i s uvijanjem u levu i desnu stranu. Sarvangasana, Halasana, Pasčimotana i Joga-Mudra jačaju kičmu uvi-janjem u napred, a Matsjendrasana, Bhudžangasana, Sa-labhasana i Dhanurasana jačaju je povijanjem u nazad. Ardha-Matsjendrasana ili Vakrasana je jedina vežba u ko-joj se kičma uvrće u levo i desno.

Ova asana otstranjuje krivljenje kičme i povoljno de-luje na čitav nervni sistem, jetru, pankreas, slezinu, cre-va i bubrege. Zajedno sa Bhudžangasanom ova asana se može smatrati čuvarem bubrega. Priliv krvi u kičmene pršljenove i nerve, koji se granaju od kičme, povećava se do maksimuma i na taj način se vrši lekovito i podmlađu-juće dejstvo na celokupni organizam. Jedna od najkoris-nijih vežbi!

Jedan još lakši oblik ove asane prikazan je na Sl. 12. U ovom stavu kičma se drži uspravno, bez ikakvog uvr-

141

tanja. Dišemo potpunim jogi disanjem. Svest usredsredi-mo na kičmeni stub.

Terapeutsko dejstvo: — Samopouzdanje, odlučnost i istrajnost.

6. Vakrasana I i II — Stav uvijanja (Sl. 15)

I. Način. — Izvođenje: — Sednemo na pod sa noga-ma ispruženim ispred sebe. Povlačeći desnu nogu k sebi tako, da bedro i koleno čvrsto pritiskuju trbuh i grudi, prebacujemo desno stopalo preko levog i stavimo taban desnog stopala na pod uz levo bedro. Obe šake položimo ravno na pod s prst ima okrenutim u stranu. Svest od-vodimo u kičmu i nastojimo doživeti osećaj ravnoteže i samopouzdanja. Posle tri potpuna jogi disanja, menjamo stopala i ponavljamo vežbu.

Terapeutsko dejstvo: — Uspostavlja se ravnoteža iz-među pozitivnih i negativnih struja.

II. Način. — Izvođenje: — Stav je isti kao i za prvi način, t j . desna noga povučena i prebačena preko leve. Čitava kičma zajedno sa glavom okreće se što je moguće više u desno. Desnu ruku opružimo iza leđa, a levu sta-vimo ispred desnog kolena tako da leva nadlaktica pritis-ka desno koleno u nazad. Koncentrišemo se na kičmu. Posle tri potpuna jogi disanja, menjamo stopala i ponav-l jamo vežbu.

Terapeutsko dejstvo: — Isto kao kod Ardha-Matsjen-drasane ali blaže. Dalja varijanta prikazana je na Sl. 14.

7. Matsjasana — stav ribe (SI. 16)

Izvođenje: — Iz Padmasane, pomoću laktova, spuš-tamo trup u nazad sve dok temenom ne dopremo do poda; grudi su isturene u luku na gore. Rukama obuhva-timo palce na nogama. Dišemo lako i izbegavamo i naj-manju napregnutost. Svest usmeravamo u štitnjaču.

Terapeutsko dejstvo: — Otstranjuje svaku ukočenost vrata, dok zatezanje u suprotnom pravcu izaziva rad svih vratnih mišića. Leđni mišići se stežu, a grudni i trbušni se rastežu, što omogućuje redovno disanje tokom vež-

142

be. Savijen položaj glave u nazad izaziva brz priliv krvi u sve delove vrata. Krv, koja dolazi iz srca, susrevši se sa jakom preprekom, sakuplja se u vratu i potpuno pročišća-va štitnjaču, krajnike i adenoide. Ova vežba je odlično sredstvo protiv kijavice i gnojnih krajnika.

8. Pasčimotana (Sl. 17)

Izvođenje: — Ležeći opruženi na podu, na leđima, di-žemo ruke i istovremeno duboko udišemo sve dok nam ruke ne dođu do poda iza glave. Zatim, dok polako izdi-šemo, lagano se uspravljamo u sedeći položaj, savijajući se u napred sve dok pristima ne dotaknemo nožne palce ili obuhvatimo gležnjeve. Kolena moraju ostati potpuno opružena. Onda spuštamo glavu sve dok ne dodirne ko-lena, a laktovi pod. Tokom sledećeg dubokog udisaja us-pravljamo se i lagano ponovo prelazimo u ležeći stav s rukama opuštenim uz telo. Izdahnemo polako i potpuno se opustimo. Svest je usredsređena na pleksus solaris (»Sunčani splet«).

Terapeutsko dejstvo: — Ovo je odlična vežba za tr-bušne organe i po svome dejstvu sa njom se može upo-rediti samo Halasana. Psoas major i minor*) i oba rec-ti**) neobično uspešno se jačaju ovom asanom, jer se pot-puno skupljaju i tako ostaju tokom čitave asane. Na ner-ve u predelu krsne kosti ima ovaj stav takođe veoma jako dejstvo. Funkciju organa donjih ekstremiteta, bokova i karlice kontrolišu nervni splet lumbo sacralis***) i još dva manja plexi****.) Pasčimotana isteže i jača ove nerve. Is-tovremeno sprečava funkcionalne poremećaje stomaka, jetre, slezine, bubrega i creva. Kao predohrana protiv tvr-de stolice i katara u crevima ova vežba je od neprocenjive vrednosti. Leči gubitak apetita i nedovoljnu aktivnost je-tre i bubrega. Prema nalazima lekara u Institutu za is-traživanje Joge u Lonavli, Indija, razvoj šuljeva i šećerne

*) Psoas major i minor (latinski: psoas musculus maior et minor) — manji i veći slabinski mišić.

**) Recti (latinski pl. od: rectus abdominis) — pravi trbušni mi-šići, levi i desni.

***) Lumbo sacralis — latinski: slabinsko-krsni nervni splet. ****) Plexi (latinski pl. od: plexus) — nervni spletovi. — p. p.

144

bolesti (dijabetes) bio je zaustavljen i ove bolesti su čak i izlečene. Ova vežba, kada se ponavlja, veoma je efikasno sredstvo za skidanje sala sa trbuha. Naprezanja slabinskih, bočnih mišića razvijaju dobro građene, skladne i vitke kukove. Polni organi, rektum (debelo crevo), prostata (predstojna žlezda), uterus (materica) i mokraćni mehur, zajedno sa svojim nervima, obilno se snabdevaju krvlju i stanje im se jako poboljšava. Kičmeni stub postaje gip-kiji. — Početnicima, naročito muškarcima, ova vežba će izgledati teška. Ali marljivim vežbanjem čak i najkruća kičma postaje gipka i savitljiva. Zahvaljujući njenom vi-šestrukom delovanju i besprimernoj gimnastici trbušnih mišića s pravom je nazvana »izvor životne snage« jogija.

9. Padahastasana — stav rode (Sl. 18)

Izvođenje: — Isto kao i Pasčimotana, samo u stoje-ćem stavu.

Teraputsko dejstvo: — Isto kao kod Pasčimotane, ali u ovom položaju krv je primorana da struji u većim ko-ličinama u glavu i stoga je dejstvo na mozak povećano.

10. Uddijana-Bandha — uvlačenje stomaka (Sl. 20, 21, 22)

Uddijana znači »uspon«, »uzlet«, a Bandha — »skup-ljanje«, »prepreka«.

Izvođenje: — U raskoračnom stavu, lako pognuti na-pred, držimo ruke opružene sa šakama na lako savijenim bedrima. Posle potpunog jogi udisaja polako izdišemo i uvlačimo duboko trbušni. zid, podizanjem dijafragme što je moguće više, upravo kao da su nam unutarnji organi nestali. Ovo »upijanje« stomaka može se još bolje pos-tići, ako se savijemo malo u struku i obe šake pritisnemo na bedra. U tom položaju recti, pravi trbušni mišići, opus-te se kao da je sabijeni vazduh ugurao čitav stomak.

Marljivim vežbanjem postajemo sve veštiji u »uvla-čenju« stomaka. To nije laka stvar, pošto su mišići koji rade u ovoj vežbi obično nezavisni od naše volje i mi ih moramo učiniti »svesnim« u njihovom funkcionisanju. Me-đutim, s odgovarajućom koncentracijom mi to možemo

10 Joga i sport 145

postići. Ovakvu vrstu asane treba uvek raditi isključivo sa praznim želucem. — Ovo je jedna od najboljih vežbi!

Terapeutsko dejstvo: — Gotovo svaka asana je, ma-nje ili više, i vežba za savlađivanje lenosti creva. Ne za-boravimo, da je lenost creva u većini slučajeva posledica hroničnog katara debelog creva. Dve asane, koje je In-dija dala Zapadu kao nenadmašni lek protiv ove mo-derne bolesti civilizacije, jesu: Uddijana i Nauli. U ovim asanama podižu se debelo crevo i dijafragma, zajedno sa slepim crevom. Sadržaj creva izložen je pritisku, peristal-tika creva otpočinje, a otpadne materije, sakupljene u vijugama debelog creva, stavljaju se u pokret. Nervi, ko-ji upravljaju pokretima creva, takoreći se preporode pos-le vežbe Uddijane. Ova vežba je, takođe, odlično sredstvo protiv spuštenog želuca, creva, materice itd.

Uddijana se može upražnjavati i u Padmasani (v. Sl. 21 i 22).

11. Nauli (Sl. 23, 24, 25, 26)

Ova asana je upravo suprotna Uddijana-Bandhi. Mogla bi se nazvati i »središno izdvajanje rectusa abdominisa, pravih trbušnih mišića«. Ima četiri varijante: Nauli-Mad'-jama, središno izdvajanje abdominisa; Dakšina-Nauli, iz-dvajanje rectusa na desnoj strani; Vaman-Nauli, izdvaja-nje rectusa na levoj strani i, konačno, Nauli-Krija, uvi-janje rectusa abdominisa.

Nauli je jedna od najtežih vežbi, zato što rectus abdo-minis (prave trbušne mišiće) i ostale mišiće potiskujemo napred dok ih skupljamo, tako da obrazuju neku vrstu grebena po sredini stomaka, a većina ovih mišića, uglav-nom, ne zavisi od naše volje.

Izvođenje: — U stojećem stavu, kao i za Uddijanu, snažno izdahnemo i napravimo Uddijanu. Istovremeno skupljamo trbušne mišiće — oba rectusa — i ispupčimo. ih jednim snažnim pokretom u napred. Kada izdvajamo levi ili desni rectus naginjemo se na levu ili desnu stra-nu. Pritiskanjem šaka na bedra možemo znatno potpomo-ći izdvajanje ovih mišića. Kao varijante, Dakšina-Nauli i Vaman-Nauli mogu se upražnjavati na isti način kao i

10* 147 146

Nauli-Madjama, samo što primenjujemo naizmeničan pri-tisak šakama na bedra. Kada mišić rectus treba povući na desno (Dakšina-Nauli), desnom šakom se odupremo ja-če o desno bedro, dok levu ruku opustimo; obratno ćemo postupiti za Vaman-Nauli. — Nauli se može naučiti za nekoliko sedmica, dok će u nekim slučajevima biti pot-rebno, možda, i nekoliko meseci. Marljivim i istrajnim vežbanjem, kao i pažljivim posmatranjem trbušnih miši-ća, možemo naučiti ovu asanu čak i bez učitelja. — četvrta varijanta Naulija, Nauli-Krija ili kruženje mišićima, je najteža. Postiže se laganim i dugim opisivanjem kruga kukovima, kao kod trbušnog plesa »Hula-Hula« na Ha-vajima, prenoseći zatim taj ritmički kružni pokret na iz-dvojene prave trbušne mišiće. - Ova se vežba takođe vr-ši bez disanja, odnosno posle izdisanja, a kada je završi-mo, onda snažno udahnemo.

Terapeutsko dejstvo: Slično kao kod Uddijana-Band-he, ali duboko postavljeni mišići leđa, koji drže trbušne mišiće na svom mestu, jačaju se i regenerišu obilnim pri-livom krvi. Svi organi u trbušnoj duplji dobijaju automat-sku masažu, njihova delatnost se povećava i dovode se u stanje ravnoteže. Uddijana i Nauli, kada se upražnjava-ju naizmenično, rastežu kičmeni stub naročito u prede-lu krsta. Pored svojih naročitih prednosti, obe asane pret-stavljaju veliku pomoć onima, koji svoju celokupnu ener-giju usredsređuju na duhovni razvoj i, stoga, vode suzdr-žan način života, jer ove vežbe sprečavaju polucije u snu.

12. Trikonasana — stav trougla (Sl. 27)

Izvođenje: — U raskoračnom stavu dižemo ruke po strani s dlanovima na gore do visine ramena. Tokom či-tave vežbe držimo ruke tako opružene u visini ramena. Dok dižemo ruke u ovaj položaj, vršimo potpuno jogi udi-sanje. Prilikom izdisanja savijamo trup u desnu stranu, sve dok prstima desne ruke ne dotaknemo prste desne no-ge. U ovom položaju opružimo ruke vertikalno i okre-nemo lice na gore. Dok se uspravljamo udišemo, a onda, posle vrlo kratke pauze, polako se savijamo u levu stra-nu i istovremeno izdišemo. Posle kraće stanke ponovo

149 148

se uspravljamo, udišući istovremeno, a zatim polako opus-timo ruke niz telo dok izdišemo. Svest usmeravamo u kičmu.

Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba omogućuje bočno savijanje kičmenog stuba. Bočni mišići trupa se naizme-nično skupljaju i opružaju. Telo se savija na levo i des-no i svi leđni mišići, koji drže pršljenove, počinju da ra-de. Bočni mišići i kičma se vitaliziraju. Pršljenovi su iz-loženi bočnom stezanju i istezanju. Kičma postaje gipka, a njeni pršljenovi, kosti i mišići kukova dolaze na svoje pravo mesto. Posle zaraznih obolenja, ova asana ubrza-va potpuno ozdravljenje, pošto potpomaže rastvaranje to-ksičnih naslaga u organizmu. Mnogobrojne latentne in-fekcije otstranjuju se iz organizma.

13. Bhudžangasana — stav kobre (Sl. 28)

Bhudžanga znači »kobra«: ova asana je tako nazvana za-to što telu daje stav sličan kobri sa uzdignutom glavom.

Izvođenje: — Ležeći licem okrenuti prema podu, stav-ljamo obe šake s dlanovima na dole na pod ispod rame-na. Sa punim jogi udisajem polako dižemo glavu što je moguće više. Zatim, zatežući leđne mišiće, podižemo ra-mena i trup sve više i unazad bez pomoći ruku. Ruke koristimo samo toliko da se ne bi ponovo vratili na pod. Dok izvodimo ovu vežbu, osećamo kako se pritisak na vrat-ne pršljenove postepeno širi sve niže niz kičmu. U pos-lednjoj fazi možemo koristiti i ruke da bismo savili te-lo u nazad. Međutim, moramo paziti da nam trbuh os-tane na podu. Pošto ostanemo u tom položaju i zadržimo disanje 7—12 sekundi, polako izdišemo i postepeno se vra-ćamo u prvobitni položaj. Tokom vežbe najpre usmerava-mo svest na štitnjaču, a zatim, kako nam se kičma sve više uvija, svest pomeramo sve niže dok konačno ne do-đe u donji deo kičme, u predelu bubrega. Kao varijan-ta, svest se može usmeravati i duž cele kičme.

Teraputsko dejstvo: — Dok se nalazimo u stavu kob-re, intraabdominalni*) pritisak se povećava, a obadva tr-

*) Intraabdominalnl (latinski: intra, unutra; abdominalis, trbušni) — u trbuhu, unutar trbušne duplje. — p. p.

151 150

bušna mišića rectusa se zatežu. Usled obilnog priliva krvi u kičmeni stub i simpatični nervni sistem, regenerišu se gornji i donji deo tela. Postepeno, marljivim vežbanjem, savlađujemo krutost kičme i sve eventualne nepravilnos-ti. Ova asana takođe veoma povoljno deluje na trbušne i leđne mišiće, koji su smešteni dublje u telu. Svaki prš-ljen, žila ili tetiva zateže se i radi. Kada pomislimo, da se od kičmenog stuba grana trideset i jedan par nerava i da su dva glavna snopa simpatičnog nervnog sistema smeštena u mišićima sa obe strane kičme, onda možemo lako shvatiti, kakvo blagotvorno dejstvo ovaj stav ispo-ljava na celokupni nervni sistem.

Bubrezi se, takođe, regenerišu i dobijaju obilan pri-liv krvi. U Indiji ova asana se uglavnom koristi za spre-čavanje stvaranja kamena u bubregu. Prilikom vežbanja krv se istiskuje iz bubrega, ali čim se telo vrati u svoj prvobitni položaj, snažan priliv krvi ih puni i ispira sav talog iz njih. Štitasta žlezda se potstiče na rad, a funkci-onalni poremecaji se otstranjuju. Osobe koje boluju od povećanja štitnjače, ne smeju raditi ovu vežbu!

Bhudžangasana, kao i ostale asane Joge, razlikuju se od sportova na Zapadu u tome, što izvesno vreme ostaje-mo u napetom položaju, a upravo u tome leži tajna njenog blagotvornog delovanja. Ova vežba će koristiti i onima, koji žele da se oslobode »kompleksa manje vred-nosti«, jer povoljno utiče na razvijanje samopouzdanja.

14. Ardha-Bhudžangasana (SL 29, 30)

Izvođenje: — Kleknemo na levo koleno isturajući des-no stopalo tako, da potkolenica stoji uspravno. Izvršimo potpuno jogi udisanje. Pri izdisanju prenesemo težinu te-la sa levog kolena na desno stopalo, polako spuštajući trup sve dok na dole opuštenim šakama ne dotaknemo pod. Kičmu treba držati uspravno. U tom položaju osta-nemo 3—7 sekundi, zadržavajući dah, a zatim se ponovo polako podižemo, dok vršimo potpuno jogi udisanje. Ovu vežbu ponovimo tri puta, a zatim promenimo stopala (Sl. 29).

152

Druga varijanta: upravo kao i u prvoj vežbi, ali to-kom prenošenja težine tela na desno stopalo, uvrnemo telo u levo, okrećući i glavu u istu stranu; sa malo raz-maknutim rukama i dlanovima okrenutim napred dotak-nemo pod prstima. Pošto ovu vežbu ponovimo tri puta, promenimo stopala i ponovimo istu vežbu u desnu stra-nu (Sl. 30).

Terapeutsko dejstvo: — Povećava se savitljivost i gipkost čitavog sistema kostiju u telu. Sprečava se stva-ranje masnih naslaga oko kukova, a povećava se i ose-ćaj ravnoteže.

15. Salabhasana — stav skakavca (Sl. 31)

Salabha na sanskrtu znači »skakavac«. U ovom stavu podižemo noge kao skakavac, te otuda i naziv.

Izvođenje: — Legnemo licem okrenuti ka podu ta-ko da nam čelo i nos dodiruju pod, a pesnice budu ta-kođe na podu pored samih bedara. Izvršimo potpuno udi-sanje, zadržimo dah i opirući se pesnicama o pod, podig-nemo opružene i sastavljene noge što je moguće više na-gore. Pošto ostanemo u tom položaju nekoliko trenutaka, vraćamo se u početni položaj i izvršimo izdisaj. Ova vež-ba zahteva veliki napor, ali je njeno delovanje zapanju-juće. Svest je koncentrisana na bubrežnu karlicu i donje kičmene pršljenove.

Terapeutsko dejstvo: — Kao posledica neprirodnog načina života, veliki procenat današnjeg čovečanstva pa-ti od konstipacije (zatvora). Naš sedeći način života sla-bi zidove creva, jer nedovoljno kretanje stvara slabu cir-kulaciju krvi i ne dozvoljava nervima u crevima da vrše svoju potsticajnu funkciju. Većina asana Joge blagotvor-no deluje na rad creva, a među njima Salabhasana je naj-efikasnija. Pošto veoma jako potstiče unutrašnje organe, ona leči i najupornije slučajeve zatvora. Koncentrično na-prezanje mišića deluje na probavne žlezde koje se nalaze u raznim probavnim organima i povećava priliv krvi u sluzokožu.

U ovom stavu zatežu se svi mišići opružači (eksten-sori), dok se savijači (fleksori) opuštaju, pritisak u trbuš-

154 155

noj duplji se povećava, a nervi u predelu krsta i slabi-na, kao i oni u donjim kičmenim pršljenovima, jačaju. Ova asana pretstavlja jednu od najboljih vežbi za leđne mišiće. Ostali efekti su kao i kod Bhudžangasane, naročito u pogledu pročišćavanja i podmladivanja bubrega.

16. Ardha-Salabhasana (Sl. 32)

Izvođenje: — Isto kao i kod Salabhasane, samo što ne podižemo obe noge istovremeno, nego prvo jednu, pa onda drugu.

Terapeutsko dejstvo: — Nešto umanjeno, ali delova-nje je iste vrste kao i kod Salabhasane. Ova asana zah-teva mnogo manje napora.

17. Dhanurasana — stav luka (Sl. 33)

Telo zauzima stav napetog luka. Na sanskrtu »Dha-nur« znači »luk«.

Izvođenje: — Legnemo na pod s licem okrenutim na-dole, polako udahnemo, posegnemo rukama u nazad i uh-vatimo članke nogu; izvijemo se u struku i ostanemo u tom stavu što je moguće duže. Tokom vežbe dišemo pola-ko i svest usmerevamo u predeo karlice.

Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba veoma jako pot-stiče žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Počev od štitaste žlezde ona deluje na grudnu žlezdu (thymus), hilus, jetru, bubrege i nadbubrežne žlezde, na pankreas, a naročito na polne žlezde, veoma ih jačajući i povećavajući njihovu aktivnost. Ova vežba je veoma korisna u slučajevima nedo-voljne aktivnosti štitaste žlezde, kao i za ostale endokri-ne žlezde, odnosno kod dijabetesa (šećerne bolesti) i kod pojave simptoma nepravilnog rada polnih žlezda. Kako kod muškaraca, tako i kod žena u velikoj meri je uspo-reno javljanje simptoma prelaznog doba (klimakterijuma), te se tako mladost može sačuvati do duboke starosti. De-ca koja teže shvataju i uče treba da upražnjavaju sva-kodnevno, jer stalno potsticanje štitnjače na rad pogo-duje njenom razvitku, čime se i mentalna aktivnost znat-no povećava. Na žene ova asana ima izvanredno dejstvo

156

kod menstruacionih poremećaja, naročito kod zakasnelih perioda. Cela kičma i svi nervni centri se jačaju, čime se održava njihova gipkost. Zahvaljujući potsticajnom de-lovanju na rad endokrinih žlezda, kao i opružanju i skup-ljanju mišića, ova vežba sprečava stvaranje masnih nas-laga; znači, da je najbolje sredstvo protiv bolesne gojazno-sti! Dejstvo ove asane se može još pojačati, ako se u tome stavu njišemo. U početku će Vam, možda, biti za-morna, dok kičma ne postane dovoljno savitljiva, ali na-kon odgovarajućeg perioda vežbanja ugao savijanja će se sve više povećavati. Za ljude, koji žive sedećim nači-nom života, ova vežba je blagodet, jer otstranjuje bolove koji nastaju usled zamora. — Dhanurasana se ne sme up-ražnjavati u slučaju pojačane funkcije štitnjače ili prete-ranog rasta bilo koje druge žlezde s unutarnjim lučenjem. S vežbanjem treba početi veoma obazrivo i samo poste-peno smemo povećavati dužinu trajanja asane. Pleksus solaris — »sunčani splet« — puni se novom životnom sna-gom.

18. Majurasana — stav pauna (Sl. 34, 35)

Na sanskrtu reč »majura« znači »paun«. Ova se asana naziva »stav pauna« zato što nas potseća na pauna sa ra-širenim repom.

Izvođenje: — Kleknemo na pod sa rastavljenim ko-lenima. Dlanovi su sastavljeni na podu sa prst ima okre-nutim prema stopalima; sedimo na svojim petama. Lak-tove nastojimo što više približiti i njima podbočiti trbuh. Naginjući se napred, dodirnemo pod čelom i time dola-zimo u ravnotežu, oslonjeni na dlanove, dok istovreme-no podižemo stopala i opružamo noge. Zatim podignemo i glavu, tako da su nam samo ruke oslonac. Ova vežba spa-da u teže asane i zahteva dužu praksu.

Terapeutsko dejstvo: — Odlična vežba za ravnotežu. Re-gulisanje pozitivnih i negativnih snaga mora se potpomo-ći unutarnjim doživljavanjem. Regenerišu se zakržljali ner-vi donjeg tela i trbušne duplje, rad probavnih organa se potstiče, a lenjost creva i opstipacija nestaju. Ova asa-na takođe povećava intraabdominalni pritisak. i zato je

157

njeno delovanje na organe trbušne duplje veoma blago-tvorno. Usled pritiska laktova na abdomen, jako se uspo-rava krvotok u trbušnoj aorti, a čim vežba prestane pri-

liv sveže krvi ispira i čisti probavne organe. Zbog toga, kao i usled povećanja pritiska unutar trbušne šupljine, probavni organi jačaju i postaju zdraviji. Još jedno važ-no lekovito delovanje ove asane je njen veliki uticaj na

158

gušteraču (pankreas). Prema tome, ona je i sredstvo za sprečavanje i lečenje šećerne bolesti.

19. Sarvangasana — asana celog tela ili stav sveće (Sl. 36, 37)

Na sanskrtu »sarva« = »ceo«, »anga« = »telo«, te je, stoga, Sarvangasana »asana celog tela«. Ovaj stav sastoji se iz četiri dela i spada među najvažnije asane. Ova vežba je toliko korisna po čitav organizam, da svako treba da je upražnjava nekoliko puta dnevno. Tajna njenog izvanred-no povoljnog delovanja sastoji se, delom, u tome, što u ovom položaju primamo suprotna zračenja. Poznato je, da Zemlja emituje negativna zračenja, dok iz vasione pri-mamo pozitivna zračenja. U normalnom, uspravnom po-ložaju primamo, prema tome, negativna zračenja kroz stopala, dok pozitivna upijamo kroz glavu. U naredne tri vežbe — Sarvangasani, Viparita-Karani i Siršasani, delova-nje je obrnuto, odakle i nastaje njeno veliko terapeutsko dejstvo, pošto je čitav organizam u obrnutom položaju. Dejstvo ove vežbe daleko prevazilazi kratke talase i osta-la slična zračenja.

Izvođenje: — Ležeći na leđima, sa rukama opruženim uz telo i dlanovima na podu, polako udišemo i podižemo opružene noge, ne savijajući kolena, sve dok nam noge ne dođu iznad nas. Čim dodemo u ovoj položaj, izdiže-mo trup rukama tako, da nam se kukovi oslanjaju na šake. Odatle potiskujemo trup dalje nagore, sve dok ne dođe u istu liniju s nogama vertikalno iznad nas. Brada je čvrsto pritisnuta o grudi. Dišemo trbuhom (donje di-sanje) i ostajemo u ovom položaju koliko nam je ugodno i bez napora. Početnici treba da ostanu u ovom stavu kra-će vreme i da trajanje postepeno povećavaju. Vežbu zavr-šavamo laganim spuštanjem trupa, a zatim i nogu, na pod. Nipošto ne dozvolite da se spustite na pod kao neka vreća! — Zatim ostajemo nekoliko trenutka u leže-ćem stavu, dišući mirno i ravnomerno, kako bi se krvo-tok vratio u normalno stanje. Nemojte nikako naglo us-tajati! To može biti veoma štetno po srce. Kao što vi-dimo, najvažnija asana, Sarvangasana, je tako jednostav-

159

na, da je može izvesti svako dete. Dvomesečno upražnja-vanje ove asane daleko je korisnije za krvotok, metabo-lizam i duhovnu svežinu, od delovanja najskupljih leko-va ili odlaska na oporavak, jer izaziva duboke pozitivne pro-mene.

Terapeutsko dejstvo: — U pogledu fiziološkog delova-nja asana Joge, čitalac je već mogao steći mišljenje na osnovu rezultata, koje je postigao Institut za istraživanje Joge u Lonavli, tako da pri analizi Sarvangasane može i sam da shvati njeno odlično terapeutsko dejstvo.

Da bismo pravilno shvatili neprocenjivo delovanje Sarvangasane, razmotrimo njen uticaj na samo telo. Kao što je već napomenuto, Sarvangasana nam daje, u prvom redu, strujanja koja dolaze iz Zemlje i kosmosa u obrnu-tom položaju, ali u ovom položaju i sila gravitacije delu-je obrnuto na naše telo. Oni organi, koji su u normalnom položaju tela u gornjem delu, te stoga imaju slabiji pri-liv krvi — jer srce mora da savlađuje silu zemljine te-že, da bi otpumpalo krv do glave i u ostale organe u pre-delu vrata — u ovom položaju nalaze se na najnižoj tač-ki. To znači, da krv usled svoje težine sama pritiče u ove organe bez i najmanjeg napora srca. Usled toga, optereće-nost srca se smanjuje i sve dok smo u Sarvangasani srce se odmara, u početku kraće, a kako produžavamo traja-nje vežbe, kasnije sve duže, i to tako dobro, kako se ni-kada ne može odmoriti u ležećem položaju.

Istovremeno, pluća i svi ostali organi u predelu vra-ta nalivaju se i čiste svežim prilivom krvi. Pošto je brada čvrsto pritisnuta na grudi, onemogućena je navala krvi u glavu, a putem trbušnog disanja vene se stežu, či-me se izbegava sakupljanje krvi na jednom mestu. Ali, i pored toga, vratne žile se pune krvlju, tako da štitnjača, krajnici, ušne žlezde, hilus, grudna žlezda i pluća dobija-ju svežu hranu. Radi toga je Sarvangasana najdelotvorni-je sredstvo za lečenje i podmlađivanje ovih organa. Bhu-džangasana i Dhanurasana jako potstiču štitastu žlezdu. Nasuprot tome, Sarvangasana, Viparita-Karani i Sir-šasana umiruju i jačaju ne samo štitastu žlezdu, nego i ostale gore pomenute organe. Prema tome, ove tri pome-nute asane su dopuna asanama, koje služe za potsticanje.

11 Joga i sport 161 160

Štitnjača je organ od kojeg zavisi naš osećaj za vre-me. Prema tome, štitnjača određuje da li govorimo, ho-damo, opažamo i shvatamo brzo, ili sve ove funkcije vr-šimo polako. Osobe sa nedovoljno aktivnom štitastom žlez-dom ne mogu držati korak sa ostalim ljudima, uvek su u zakašnjenju, pošto nemaju pravilan osećaj za vreme. Kucanje srca, probava, kao i sve ostale njihove životne funkcije su spore. S druge strane, osobe sa prekomerno aktivnom štitnjačom uvek žure, dišu ubrzano, rad srca im je ubrzan, probava takođe, a način njihovog govora je često nerazumljivo brbljanje. Ove nepravilnosti ot-stranjuju se upražnjavanjem ove tri asane, u kojima je telo u obrnutom položaju, a koje blagotvorno deluje na ovaj neobično važan organ.

Organi donjeg dela tela, koji usled zemljine teže ima-ju obilan priliv krvi, jer krv u svom toku nadole širi krvne sudove, nalaze se iznad ostalih organa kada upraž-njavamo Sarvangasanu. Na taj način, svi ovi organi oslo-bađaju se suviška krvi. Krvni sudovi se ponovo skup-ljaju i stiču svoju gipkost. Medicinskim opitima je utvr-đeno, da sistem krvnih sudova poseduje izvanrednu moć obnavljanja. Osobe, koje pate od proširenih vena, mogu se kroz sopstveno iskustvo uveriti, da upražnjavanje Sar-vangasane, ili drugih dveju asana u obrnutom položaju — makar i samo na nekoliko minuta dnevno — ima čudo-tvorno delovanje na šuljeve i teške slučajeve proširenih vena. Bolesno nabrekle vene splasnu, a njihovi se zido-vi skupe do normalne veličine. Čak i najteži slučajevi proširenih vena se mogu izlečiti, ako ove asane upražnja-vamo tri puta dnevno. Osobe, koje zbog svog poziva mo-raju dugo stajati, kao na primer zubari, vajari, stolari, kelneri itd., mogu sprečiti proširenje vena, ukoliko ovu asanu praktikuju nekoliko puta dnevno, a naročito posle rada, odnosno stajanja.

Kod žena Sarvangasana uklanja uvek prisutnu opas-nost od nadraženja i zapalenja materice. Suvišne količine krvi, koja sporo cirkuliše, odvode se dalje, što pretstav-lja umirenje i olakšanje za ove organe. Naročito mladima u vreme puberteta, kao i onima koji žele voditi suzdržan život, pružaju ove vežbe veliku pomoć. Nepoželjne obilne

162

količine krvi odvode se od polnih organa, raspoređuju se na blagotvoran način u organe u grudima i vratu i ne od-vlače nam misli i želje u erotičnom pravcu. Opasnost od noćnih polucija, koja ugrožava mlade u razvoju, potpuno nestaje, ako se ove asane upražnjavaju pre odlaska na počinak. Za vreme sna, nepoželjna suvišna krv, koja je odvedena iz onih delova gde nije potrebna, odlazi prema glavi i time više pomaže razvoju umnih sposobnosti.

Ako želimo da nam se deca dobro razvijaju u psihič-kom i svakom drugom pogledu, onda treba da upražnja-vaju Sarvangasanu, Viparita-Karani ili Siršasanu najma-nje tri puta dnevno — ujutro, u podne i uveče. Njihov rast velikim delom reguliše grudna žlezda (thymus), a i na ovu žlezdu imaju izvanredno dejstvo gore pomenute tri od-lične i istovremeno najvažnije vežbe Hatha Joge. Među-tim, i odrasli treba da upražnjavaju ove vežbe do duboke starosti u cilju očuvanja svog zdravlja, mladalačke sve-žine i gipkosti; jer duboka starost ne mora da znači ne-izlečive bolesti i oronulo telo. Dokaz za ovo su indijski Hatha jogi, kao i mnogi učenici Joge na Zapadu, koji su, nakon praktične spoznaje lekovitog delovanja Hatha Jo-ge, uspeli sačuvati savršenost svoga tela do u duboku starost.

Sarvangasana nema nijedno štetno dejstvo. Davno iz-gubljena mladost, životna snaga i nekada rasuta energi-ja vraćaju se i u tela starijih ljudi, koji se svi osećaju kao ponovo rođeni. Funkcionisanje endokrinih žlezda, kod kojih je nastupio poremećaj usled nepravilnog rada štit-njače, postaje ponovo normalno, a organizam koji je po-čeo da se bori protiv nastalih bolesti, dobija novu sna-gu. Sarvangasana je najsavršenija vežba za podmlađiva-nje i jačanje nerava.

20. Viparita-Karani (Sl. 38)

Viparita na sanskrtu znači »obrnut«, a Karani znači »dejstvo«. Prema tome, naziv ove asane ukazuje na tri stvari: 1. Na činjenicu pomenutu još u opisu prethodne asane, da zračenja iz zemlje i kosmičkog prostora prima-mo u obrnutom položaju i pravcu. 2. Na položaj tela; i

11* 163

3. na obrnuto dejstvo vremena. Kada smo u uspravnom stavu, mi starimo, dok se u stavu Viparita-Karani pod-mlađujemo!

Izvođenje: — Ležeći na leđima polako udahnemo, po-dignemo noge i podupirući kukove rukama postepeno iz-dižemo trup, dok ne dođe u takav položaj, da se oslanja na lopatice. Noge i stopala nagnuta su malo preko na-še glave i u ovome je upravo i razlika između Viparita-Karani i Sarvangasane. Druga razlika je u tome, što po-dupiremo kukove rukama, a ne trup. Laganim trbušnim disanjem sprečevamo preteran priliv krvi. U ovome po-ložaju ostajemo dok nam je ugodno, odnosno bez na-pora. Za to vreme uradimo 3—4 puta Dživabandhu (vidi Simhasanu). Zatim se polako vraćamo u ležeći položaj na leđima, a onda se odmorimo i umirimo jogi disanjem pre nego što ustanemo.

Terapeutsko dejstvo: — Veoma slično Sarvangasani. U Indiji ova se vežba uspešno koristi za lečenje gušavosti, Bazedovljeve bolesti, pa čak i slaboumnosti kod dece. Ako sistematski vežbamo izbeći ćemo obolenja disajnih organa. U mnogim slučajevima leče se kijavica i zapalenje krajnika u početnoj fazi, ili se ubrzava tok bolesti. Ovo je omiljena vežba žena, jer otstranjuje i sprečava bore na licu. Viparita-Karani izaziva priliv krvi u kožu i mi-šiće lica, što je korisnije od bilo koje masaže ili električ-ne kure! — Uporedite još sa terapeutskim dejstvom Sar-vangasage.

21. Siršasana — stoj na glavi (SL 39—45)

Ovaj stav tela je treća najvažnija asana. »Sirša« na sanskrtu znači »glava«, te možemo reći da je ova asana »stoj na glavi«.

Izvođenje: — Kleknemo, isprepletemo prste i postavi-mo ruke preda se na pod (Sl. 39). Naginjući se napred, stavimo glavu u šake sa isprepletenim prstima. Opirući se stopalima o pod polako podižemo kukove (Sl. 40). Zatim izdižemo i stopala, savijajući kolena, sve dok ne dođemo u ravnotežu dubeći na glavi (Sl. 41). Lagano opružajući noge, dovedemo celo telo u pravu, okomitu liniju (Sl. 42).

164 165

U ovom položaju ostajemo koliko možemo izdržati bez napora. Disanje je mirno i lagano. Da bi se spustili na pod iz ovog stava, savijamo se najpre u kukovima i kole-nima dok ne dospemo u klečeći položaj na podu. U ovom položaju zauzimamo stav za odmaranje tako, što stavi-mo pesnice jednu preko druge na pod, a čelo na gornju pesnicu. — Posebno treba paziti da slučajno ne padnemo na leđa, jer takav jedan udarac mogao bi korist od cele vežbe svesti na nulu. Iz istog razloga, kada smo u sta-vu odmaranja na podu, ne smemo naglo skočiti, nego mo-ramo ostati u tom položaju kraće vreme, kako bismo omo-gućili krvotoku da se vrati u svoje normalne tokove.

Terapeutsko dejstvo: — Ova asana razlikuje se od prethodne dve u tome, što je ovde naglašeno dejstvo na mozak prilivom krvi i prane. Siršasana obezbeđuje snab-devanje mozga krvlju i pranom.

Najvažniji organ za našu egzistenciju na zemlji je mozak, stalno sedište naše svesti i moćni izvor energi-je od čijeg besprekornog funkcionisanja zavise svi oblici našeg ispoljavanja i naša vrednost kao ljudskog bića! A ipak, koliko mu malo pažnje posvećujemo! Ako pomisli-mo da naše intelektualne sposobnosti, naš vid, sluh, rad ostalih čula, zapanjujuće precizno funkcionisanje čitavog našeg nervnog sistema, pravilni pokreti naših udova, sna-ga naših polnih organa — a otuda i osobine naše dece u budućnosti — dakle, sve to zavisi od kvaliteta nervnih centara sakupljenih u glavi, onda ćemo uvideti, da ovaj veličanstveni dar prirode, ovaj prekrasni mehanizam zaslu-žuje veću pažnju.

Od svih asana Siršasana je vežba koja kod dece obez-beđuje savršeno razvijanje mozga, a kod odraslih njego-vo održanje u dobrom zdravstvenom stanju.

U normalnom položaju tela glava je gore, što prouz-rokuje srcu najteži posao da pumpa krv nagore, protiv sile zemljine teže, u mozak. Već u ležećem položaju rad srca je znatno olakšan. Medutim, i ovde je civilizacija po-kvarila čoveka i udaljila ga od drevnog, prirodnog načina ležanja. Čitavom gomilom jastuka on sprečava da bar za vreme noćnog odmora njegov iscrpeni mozak dobije obi-lan priliv krvi, koji tako žudno očekuje, a većinu nerv-

166

nih poremećaja, koji pustoše civilizovani svet, prouzroku-je nedovoljna ishrana mozga. Najpre se javlja brzi za-mor, kasnije počinje da popušta pamćenje, javlja se ner-vozno drhtanje ruku i glave, čula počinju da otupljuju, kao na primer vid i sluh, nastaju poremećaji osećaja ravnoteže, vazomotorne smetnje, neurastenija, histerija, melanholija, depresije, strah od mesta (klaustrofobija), lju-di i razne druge fobije, kao i čitavo mnoštvo drugih raz-nih bolesnih stanja, koja svoj osnovni uzrok imaju u za-puštenom stanju našega mozga.

A onda nastaje »čudo«! Posle dugog ubeđivanja neu-rastenik počinje ravnodušno i s nevericom upražnjavanje Siršasane. Pri prvom pokušaju ne uspeva da stoji na gla-vi, nego samo da podigne kukove; noge mu se čine tako teške, kao da su prikovane za pod. No bez obzira na to, on se već nekako oseća bolje. Oseća se svežim. — »Slu-čajnost«, veli on sebi . . . Sledećeg dana novi pokušaji, naj-pre uz pomoć zida, i konačno uspeva podići noge sa po-da. Još uvek ne može da ih uspravi nagore, iako nastoji i ri-ta se kao neka tvrdoglava mazga! — Konačno posustaje, uspravlja se na nogama i — kakvo ga divno osećanje obu-zima! — Osmehuje .se ! . . . I brzo pokušava još j ednom. . . ali mu noge još uvek otkazuju poslušnost. Ponovo otvara knjigu, koja mu je tu pri ruci, i čita: »Početnik ne sme izvoditi Siršasanu više od tri puta uzastopce.« — »Šteta«, kaže on i jedva ima strpljenja da sačeka sledeći dan. Po-novo je napredovao! Sada već skoro može da dubi na gla-vi! I tako, iz dana u dan, vežba sve marljivije, dok mu jedne večeri ne pođe za rukom da stoji na glavi nekoliko sekundi. Idućeg dana, taj čovek, koji je patio od kom-pleksa manje vrednosti, odjednom postaje odvažan. Po-nosan na svoju novostečenu sposobnost hvali se kolega-ma na poslu, a svojoj porodici i prijateljima popodne, po-kazujući im Siršasanu. Njegov uspeh je izvanredan. Dive mu se i zavide mu. Ponosno odlazi kući, udobno se za-valjuje u svoju naslonjaču da pregleda novine. Poseže rukom za svojim naočarima, koje je stalno koristio pri čitanju otkako je počeo da mu popušta vid. Ali, odjed-nom primećuje sa iznenađenjem, da može čitati i najma-nja slova bez teškoća. Ne može da veruje svojim očima,

167

okreće i gužva novine i, konačno, mora samom sebi s radošću priznati, da je do sada mogao »dosta dobro« vi-deti, ali da su mu ruke »verovatno bile malo prekratke«. No sada vidi odlično i može čitati najsitniju š tampu bez naočara i bilo kakvog napora. Odjednom shvata, da već nekoliko dana nema uobičajenog zujanja u ušima, kao i da su ostali simptomi neurastenije nestali. Sinoć je bio to-liko pospan, da je zaboravio uzeti svoje tablete za spava-nje, a ipak je čvrsto spavao do kasnog jutra.

Nije ovo nikakvo preterivanje! Čak i prvi pokušaj sa Siršasanom izaziva obilan priliv krvi u mozak, oči, uši, nos, usta, krajnike, adenoide, štitnjaču, vrhove pluća itd. Srce se oslobađa velikog dela svog tereta i ispunjava se novom snagom.. . Ne mogu se ni navesti svi sjajni rezul-tati postignuti upražnjavanjem Siršasane. Bezbrojni uče-nici u školama Joge, podmlađeni ili mladi, koji su povra-tili svoju radnu energiju, kao i osobe u srednjim i pood-maklim godinama, koji su patili od najrazličitijih simp-toma i neurastenije, kojima nikakvo lečenje nije pomaga-lo, mogu dokazati, da vežbe Hatha Joge — ali prvenstve-no Siršasana — imaju izvanredno lekovito dejstvo.

Međutim, ovde treba ispraviti jedno pogrešno uvere-nje, koje sprečava mnoge starije osobe da upražnjavaju vežbe u obrnutom položaju tela. »Ne smem da dubim na glavi, može da mi prsne neki krvni sud u mozgu!« kažu oni. Nemojte se plašiti! Ovu tvrdnju ne može potkrepiti ni-jedan takav slučaj. Čoveka može udariti kap dok leži, sto-ji, hoda ili u bilo kom drugom položaju tela, ali ne zbog toga, što je bio u nekom određenom položaju, nego za-to što su u njegovom organizmu već postojali ozbiljni poremećaji u raspodeli pozitivnih i negativnih strujanja, stvaranju hormona i u drugim vitalnim funkcijama. Mno-ge starije osobe vežbaju u Institutu za Jogu u Lonavli. Ja sam lično u svojoj školi Joge imao prilike da vidim mno-ge starije osobe, koje su svakodnevno upražnjavale Sir-šasanu, a među kojima je bio i jedan čovek, koji je imao preko 80 godina! — Ali ni u jednom slučaju nije došlo ni do najmanjeg štetnog delovanja. Naprotiv, rezultati su bili odlični. Većina velikih jogija, po evropskim shvata-njima, nalazi se u neverovatno dubokoj starosti, ali ni-

168

jednom od njih ne bi nikada palo na pamet da izbegava asane u obrnutom položaju, »zato što bi mogla da mu prs-ne neka žilica u mozgu«. Za tako nešto čuo sam samo u Evropi, gde su se ljudi jako udaljili od Majke Prirode. U Indiji je, na primer, uobičajena sledeća vežba koncentra-cije: koncentrišu se na vrh nosa tako, da sa oba oka pos-matraju vrh nosa. Ovu vežbu izvode mnogi bez ikakve bojazni i nikome nisu oči »tako ostale«; naprotiv, očni mišići jačaju i postaju »vitalizirani«. U Evropi ljudi se toga plaše i stalno govore deci »da ne škilje, jer im mogu oči ostati razroke!« Pitao sam mnoge ljude, da li su ikada videli nekog da je postao razrok, zato što je gledao ukršte-nim očima. »Ne«, odgovorili su, »ali ljudi tako kažu.« — A tako isto stoji stvar sa dubljenjem na glavi i krvnim sudom koji bi mogao pući u mozgu. Još niko nije nikoga video da ga je udarila i oborila kap, zato što je dubio na glavi. Naprotiv! Ko bude upražnjavao ove vežbe imaće krvne sudove sa tako gipkim zidovima, da će mu nesta-ti i sklonost ka prskanju krvnih sudova.

Ipak, jedno je sigurno: osobe koje imaju suviše vi-sok krvni pritisak ne smeju upražnjavati asane u obrnu-tom položaju tela. Najpre se mora visoki krvni pritisak svesti na normalu odgovarajućim vežbama pranajame i asanama. ČIM JE VISOK KRVNI PRITISAK PRESTAO, MOŽE SE OTPOČETI SA VEŽBANJEM TRIJU NAJKORI-SNIJIH ASANA. Ponavljam, znači, ono što sam rekao u prethodnim poglavljima: obolele osobe ne treba da vežbaju Jogu bez odgovarajučeg stručnog učitelja.

Zdravi je mogu upražnjavati bez ikakvog oklevanja! Na kraju ne smemo propustiti da kažemo, da ove

tri asane u obrnutom položaju, pored svog čudotvornog delovanja na naše zdravlje, imaju još jednu veliku pred-nost, zbog koje ih indiski jogi toliko cene kao važne asane:

I medicinska nauka na Zapadu je potvrdila, da u na-šem mozgu postoje nervni centri, koje ljudi na prosečnom stepenu razvoja ne koriste, odnosno koji počivaju u ne-kom latentnom stanju i čiju svrhu medicinska nauka još nije otkrila. Ovi centri su veoma dobro poznati indiskim jogijima, jer su oni istraživanjima tokom hiljada godina

170

pronašli način njihovog buđenja i aktiviranja. Sve vežbe Hatha Joge, a naročito Sarvangasana, Viparita-Karani i Siršasana, hteli mi to ili ne, deluju pobuđujuće na po-menute centre i dovode nas u posed takvih sposobnosti koje su prosečnom čoveku uopšte nepoznate i u čiju mo-gućnost postizanja on ne veruje. Tu spada stvaranje tele-patskih veza, vidovitost (clair voyance), gledanje u proš-lost i budućnost i ostale tzv. okultne (ekstrasensorne) spo-sobnosti, koje može svako postići, ko ozbiljno upražnja-va Hatha Jogu. Ko u ovo sumnja može se uveriti čim ut-roši dovoljno vremena i strpljenja da razvije svoje nerv-ne centre iznad stepena kojega je dostigao prosečan čo« vek!

U vezi sa ovim, pogledajte još jednom »Terapeutsko dejstvo« Sarvangasane. Jogi je zovu »kraljem svih asana«.

22. Halasana — stav pluga (SI. 46—48)

Ova asana se zove »stav pluga«, jer liči na indiski plug. »Hala« na sanskrtu znači »plug«.

Izvođenje: — Ležeći na leđima, s rukama opruženim u stranu i dlanovima okrenutim ka podu pored bedara, polako izdišemo i podižemo obe noge, upravo kao u Vipa-rita-Karani, ali ih prenosimo preko glave, sve dok prsti-ma ne dotaknemo pod. Ruke ostaju na podu s dlanovima okrenutim nadole. Ovo je prvi deo Halasane (Sl. 46). U početku, u ovom stavu ostajemo 10—15 sekundi ritmič-ki dišući bez napora. — Drugi deo je nešto teži. Dok u prvom delu stavljamo nožne prste na pod, bliže glavi, u ovoj varijanti pomeramo svoja stopala koliko možemo još unazad. Dišemo duboko i stalno moramo paziti da nam noge budu uvek opružene u kolenima. U drugom delu pri-tisak u kičmi pomera se dalje prema gornjem delu kič-menog stuba, a u trećem delu vežbe dolazi i do vratnih pršljenova, tako da je cela kičma obuhvaćena ovom gim-nastikom očvršćavanja i jačanja. U trećem delu vežbe potiskujemo stopala sa potpuno opruženim nogama u ko-lenima još dalje iza nas, povlačimo ruke na gore i stav-ljamo šake ispod vrata. U ovom položaju ostajemo neko-liko sekundi, koliko nam je prijatno bez naprezanja, a

172

zatim počinjemo polako da se »odmotavamo« dovodeći sto-pala u početni položaj.

Terapeutsko dejstvo: — Od svih asana, Bhudžangasa-na, Dhanurasana i Salabhasana izazivaju skupljanje spolj-njeg dela kičme i istezanje unutarnjeg dela. Halasana i Pasčimotana deluju upravo suprotno, skupljajući unutar-nji i istežući spoljni deo kičme. Ove vežbe veoma povolj-no deluju na sve pršljenove, pošto je u pojedinim njiho-vim fazama svaki deo kičmenog stuba podvrgnut isteza-nju ili skupljanju. Na taj način krvotok se potpuno os-vežava i obezbeđuje se svež priliv krvi u najvažnije nerv-ne centre i ćelije duž čitavog kičmenog stuba, kao i u izlaznim delovima neravnih spletova. Tu leži objašnje-nje zapanjujućeg delovanja Halasane. Kod iscrpenosti ili zamora možemo se odmah uveriti, da Halasana za tren oka otkljanja ove neprijatne simptome — osećamo se od-mah osveženi, kao i da nam se potpuno povratila snaga.

Međutim, ova izvanredna vežba ne pogoduje samo ner-vima duž kičmenog stuba, nego i samim pršljenovima. Kod nepravilnog držanja tela, ili kod osoba sa sedećim načinom života, gde su pršljenovi dospeli u nepravilan položaj usled neprekidnog sedenja, ovom asanom se mo-gu vratiti u svoj normalan položaj. Kod dece ova vežba ispravlja krivljenja kičme na jedan izvanredan način. Si-metrija tela se dovodi do savršenstva, a istovremeno stva-ranje pozitivnih i negativnih strujanja se uravnotežava. Is-tezanjem i skupljanjem leđni mišići se regenerišu i ob-navljaju. Organi trbušne duplje izloženi su jakom pritis-ku i priliv krvi im se povećava. Ova asana podmlađuje polne žlezde, gušteraču, jetru, slezinu, bubrege i nadbub-režne žlezde. Kod menstrualnih poremećaja, kako poka-zuje iskustvo, postignuti su izvanredni rezultati, a u te-škim slučajevima šećerne bolesti često je došlo do pot-punog ozdravljenja bez lečenja insulinom.

Halasana dalje sprečava stvaranje masnih naslaga, a već stvorene naslage sala oko trbuha i kukova potpuno nestaju, tako da glumci i glumice, kao i svi ostali koji moraju paziti na svoju liniju, mogu svakodnevnim upra-žnjavanjem sačuvati svoje mladalačke forme. Na organe u grudnoj šupljini i u predelu vrata takođe ima okreplju-

174

juće dejstvo i usled toga, a i zahvaljujući uzajamnom dejstvu, čitav se sistem žlezda sa unutarnjim lučenjem — uključujući i moždane žlezde — podmlađuju. Halasana podstiče rad mozga i leči poremećaje prouzrokovane moždanom anemijom. Glavobolja, na primer, često odmah prestaje. Halasana je jedna od najboljih vežbi za razvoj kičme i leđnih živaca. Ako imamo na umu da mladi ima-ju savitljivu kičmu, a da su kruta leđa često propratna pojava u starosti, onda možemo odmah shvatiti izvan-redno delovanje ove asane.

Osobe sa suviše krutom kičmom treba da budu opre-zne kada počnu sa ovom vežbom. Unazad se treba savija-ti polako i oprezno, a ne odjednom, kako mišići ne bi pretrpeli neko oštećenje usled prevelikog napora. Kroz nekoliko sedmica marljivog vežbanja čak i najkruća kič-ma »popušta« i malo po malo postaće gipka.

23. Bru-Madja-Drišti (Fiksiranje nosnog korena), Nasagra-Drišti (Fiksiranje vrha nosa), Pokretanje očiju,

Kolutanje očima

Evo četiri odlične vežbe za očuvanje normalnog vida i razvijanje sposobnosti koncentracije.

Prva vežba se izvodi na sledeći način: sedeći u Pad-masani, duboko udahnemo, a zatim dišući ravnomerno, fiksiramo pogledom koren nosa. Osetimo li i najmanji zamor, odmah prestanemo, odmorimo se i onda ponovimo vežbu, ali ovog puta fiksirajući vrh nosa. Dišući ravno-merno ostajemo u tom položaju dok ne osetimo zamor. Zatim udahnimo i odmorimo se.

Odmah posle ove vežbe dobro je da izvedemo sledeće dve vežbe, koje izvanredno jačaju oči i pri svakodnevnom upražnjavanju doprinose očuvanju mladalačke svežine i gipkosti očiju do duboke starosti. Te vežbe su: pokreta-nje očiju i kolutanje očima.

Pokretanje očiju izvodi se ovako: sedeći u Padmasa-ni upravimo pogled napred. Zatim, dok duboko udišemo, skrećemo pogled što je moguće više udesno. Onda, dok lagano izdišemo, vraćamo pogled u početni položaj, t j . is-pred sebe. Odmah zatim, tokom dubokog i laganog udi-

175

.

176

sanja, skrećemo pogled što je moguće više ulevo, a onda, polako izdišući, vraćamo pogled u početni položaj. Ovo ponovimo tri puta.

Kolutanje očima izvodimo na sledeći način: prvo upe-rimo pogled u napred. Zatim, prilikom izdisanja, pogleda-mo dole. Onda, dok polako udišemo, počinjemo opisivati krug očima udesno i nagore, dok ne dođu u gornju najvi-šu tačku. U toj tački počinjemo izdisanje i nastavljamo kruženje očima ulevo i nadole dok ponovo ne dođemo u donju najnižu tačku, gde ponovo počinjemo udisanje i pro-dužavamo udesno i nagore itd. dok tako ne opišemo pun krug tri puta. Posle toga, nakon kraćeg odmora, počinje-mo sa kruženjem u suprotnom pravcu. Zamorene oči, sa oslabljenim vidom snažno se regenerišu nakon nekoli-ko sedmica stalnog vežbanja. Ko bude upražnjavao ove izvanredne vežbe još od svoje mladosti, neće mu biti potrebne naočare do duboke starosti!

Kod svih ovih vežbi od velike je važnosti, da ih upraž-njavamo sa punom pažnjom, svesno i sasvim polako, sa potpunim uživljavanjem. Jedino tako će nam biti od stvar-ne koristi.

24. Simhasana — stav lava

Hatha Joga ne zapostavlja ni jedan važan mišić tela. Kako bismo onda mogli zaboraviti jezik, čija nas posebna gimnastika štiti od mnogobrojnih bolesti grla i ždrela! Simhasana se upražnjava u Padmasani ili Sidhasani uz ravnomerno disanje.

Izvođenje: — Izvijemo jezik unazad tako, da vrhom jezika vršimo pritisak na nepce. Onda spustimo glavu do-le tako, da bradom upremo o grudi i ispružimo jezik što je više moguće napolje. Zatim, uvlačimo jezik i ponovo vrhom jako upremo o nepce. Uvlačenje i isturanje jezi-ka na ovaj način ponoviti 10—12 puta i svaki put saviti jezik nagore i vrhom upreti o nepce.

Terapeutsko dejstvo: — Civilizovani čovek na Zapa-du kada odraste nikada više ne pruža jezik, osim kada mu lekar naredi da kaže »aaa...«. To je velika greška! Up-ravo kao što samo hodanje nije dovoljno za mišiće beda-

12 Joga i sport 177

ra i listova, ako želimo da ostanemo potpuno zdravi, ta-ko je isto i našem jeziku potrebno više vežbanja od onog, koje dobija govorom i radom prilikom žvakanja. Kao što je dokazano istraživanjima Srimad Kovalajanande u Lo-navli, Simhasana ispoljava sledeće terapeutsko dejstvo: do-bra gimnastika vratnih mišića odmah im povećava pri-liv krvi. Vratni nervi i žlezde postaju jači i zdraviji. Grlo i grkljan dobijaju jednu posebnu masažu. Štitasta žlezda sa svojim pomoćnim žlezdama jača. Poboljšava se sluh, a lučenje salive (pljuvačke) je potpunije; ždrelo se pročiš-ćava, a eventualno zapalenje krajnika u početnom stadi-jumu se povlači.

Dživa-Bandha, ili »jezična pregrada«, je ime prve fa-ze Simhasane, u kojoj je jezik izvijen i upire o nepce. Ovu vežbu kombinujemo sa upražnjavanjein asane Vipa-rita-Karani (v. pod »Viparita-Karani«).

25. Savasana — stav potpunog mira (Sl. 50)

»Sava« na sanskrtu znači »upokojeni«. Ova asana se naziva stav potpunog, savršenog mira. To je poslednja asana i služi za odmaranje posle vežbanja.

Izvođenje: — Legnemo na leđa i obe ruke opružimo uz telo. Pete su nam lako sastavljene, a noge potpuno op-ružene. Bez ikakvog napora usporavamo disanje koliko je više moguće: mirujemo. Počevši od stopala opuštamo sve svoje mišiće jedan za drugim. Usmeravamo postepeno svoju svest u sve mišiće tela, u mišiće stopala, listova, ko-

lena, bedara, stomaka, ruku, ramena, vrata i glave, a on-da istovremeno povlačimo svoju svest iz svih mišića, da svi budu i ostanu potpuno opušteni. Celo telo treba da bude toliko opušteno, da ga prosto ne osećamo. Povlači-mo, zatim, svoju svest na srce i doživljavamo samo najdub-Iji mir i potpuni odmor, koji donose savršeno zdravlje.

Terapeutsko dejstvo: Nervni sistem miruje u potpunos-ti. Ovo je savršena vežba za odmaranje. Naime, potrebno je da znamo, da je opuštanje mišića isto toliko važno za njihov razvoj, kao i njihovo pokretanje! Krvotok dospeva u stanje savršene ravnoteže, a raspodela krvi je ravno-merna. Protok krvi u venama postaje lakši, a visoki krvni

178

pritisak naglo opada. Srce je rasterećeno, jer mu je rad višestruko olakšan. Deset minuta odmora u ovoj asani sa usporenim disanjem i svešću koncentrisanom na savr-šeni odmor, više vredi od odmora tokom cele noci. Sa-vasana bi se mogla nazvati i »aktivna pasivnost«, pošto se svesno povlačimo iz svih delova tela u srce i dospe-vamo u isto stanje, kao i u snu, samo što smo budni.

* * *

Ovim stavom završava se spisak asana. Joga preporu-čuje svim ljudima dnevno upražnjavanje asana, bilo da su stari ili mladi, bilo da su žene ili muškarci. Pre nego što bih počeo opisivati dnevni plan učenja Joge, dozvolite da na trenutak razmotrimo jednu stvar, koju čovek na Za-padu, u svom grozničavo brzom životu, do sada nije poz-navao i nije joj pridavao važnost, naime — šta znači u indiskom smislu reči: ODMORITI SE!

Naše telo je slično nekoj fabrici opremljenoj maši-nama. Otpadne materije, otrovi i proizvodi sagorevanja, koje se svakodnevno nakupe, izbacuju se iz organizma za vreme sna, upravo kao i u fabrici, kada mašine moraju stati posle višečasovnog rada, radi čišćenja i opravke.

Međutim, čovek treba, pored okrepljujućeg sna, da ponovo nauči davno zaboravljenu veštinu odmaranja, ko-ja je dobro poznata samo primitivnim narodima i životi-njama, onaj savršeni mir, koji se u Hatha Jogi naziva »opuštenost mišića«. Podignimo neku kucu ili macu dok se odmaraju! Imaćemo osećaj, kao da držimo neku krpu u ruci. Mišići su im opušteni i meki kao testo. To je ono, što jogi podrazumevaju pod pravim odmorom.

Uglavnom, ljudi na Zapadu se žure čak i onda, kada nemaju šta da rade i kada se, po njihovom mišljenju, od-maraju u prirodno neaktivnosti, nego i među Evroplja-vi mišići su bar upola napeti. Međutim, osvežavajuće stru-janje prane i tok snage koja regeneriše organizam počinju tek onda, kada postignemo savršen odmor od nekoliko minuta. U pomenutom Institutu za ispitivanje Joge u Lonavli, nedavni opiti su dokazali, da 15 minuta savrše-nog jogi odmora čisti krv od štetnih toksina.

180 181

Ujutru pre ustajanja i uveče pre spavanja treba da upražnjavamo ovaj položaj odmaranja. Čak i u toku dana možemo veoma često naći priliku za vežbu odmaranja. Ne samo među Istočnjacima, koji mogu satima da se od-maraju u prirodnoj neaktivnosti, nego i među Evroplja-nima postoje izuzetni ljudi, koji usred vreve i huke ži-vota, čak i u pauzi između dva poslovna pregovora, mo-gu da se potpuno isključe i da se u bilo kome položaju tela sasvim prepuste potpunom odmoru.

Davno je poznato pravilo, da svako treba da ima go-dišnji odmor svake godine. Najmanje jedan mesec treba čovek da provede radi telesnog i psihičkog oporavka, ka-ko bi sakupio dovoljno energije i vitalnosti za sledeću go-dinu. A sada pogledajmo koliko sve ovo ima veze sa »od-morom« ljudi na Zapadu. Većina Evropljana i Amerika-naca počinje zapravo tek onda da se ozbiljno nervira, kada treba da počnu sa letnjim odmorom. Najpre izbor mesta za odmor, a onda grozničave pripreme, pakovanja, raspravljanja sa nosačima, iznajmljivnje kola itd., pa on-da još i putna groznica! U modernom banjskom odmara-lištu nesretni gost ima sve osim — mira! Ovde njegovi društveni nagoni dolaze do izražaja. U odmaralištu je obezbedena zabava i iz pristojnosti svaka žena i muška-rac, koji drže do sebe, silaze u 5 časova na čaj i večernju zabavu. Sledećeg dana ti isti gosti se zamaraju izletima ili na plaži, pošto nisu naviknuti na takve telesne napo-re, a uveče treba opet ići na ples. Da i ne spominjemo one, koji pola časa nakon dolaska već igraju bridž, umes-to da uživaju u planinskom ili morskom vazduhu, boga-tom ozonom i pranom, sedeći u istom duvanskom dimu kao i kod kuće. Umesto da odmorom i opuštanjem sma-nje napetost svojih nerava, oni »umiruju« svoje nerve ja-kom kafom i još jačim alkoholom. Spavanje se svodi na samo nekoliko časova! Idućeg dana ponovo izlaze na vrelo sunce sa premorenim srcem! Zbog svega toga, vraćaju se ljudi s godišnjeg odmora svom svakodnevnom poslu pre-planuli, ali i jako iscrpeni.

Poštovani čitaoci, to uopšte nije letnji oporavak, a još manje odmor. To je najsigurniji način da pre vremena iscrpemo svoje snage, a organizam, koji je već postao pod-

182 183

ložan neprikladnim načinom života i dosta izgubio od vi-talnosti, neće biti u stanju da izađe na kraj sa raznim obolenjima i drugim opasnostima koje vrebaju na svakom koraku. Jedan manji procenat ljubitelja sporta na Zapa-du, koji mnogo ne mare za letnje zabave i društvene sku-pove, zapadaju u drugu krajnost. Oni spadaju u onu gru-pu strastvenih izletnika i kajakaša, koji nosaju svoju op-remu i šatore stotinama kilometara uzbrdo i nizbrdo, pre-laze čitave planinske lance da bi dospeli na vrh. Takvi sportski podvizi pod izgovorom »letnje rekreacije« mogu kasnije dovesti do iznenadnih proširenja srčanih zalista-ka i drugih teškoća.

Otiđimo na plažu nekog velegrada! Među kupačima ima veoma malo takvih, koji se povlače u tišinu nekog udaljenijeg mesta, da bi ležali na mekom pesku i zatvore-nih očiju, ne misleći ni na šta, predali se čistom i blaže-nom zadovoljstvu savršenog odmora. Ne! Većina grad-skih stanovnika odlazi na plažu u grupama, ili odlazi ta-mo da bi se sastali sa svojim krugom prijatelja. Stariji se-de u toploj vodi i satima ćaskaju, dok se mladi igraju, zabavljaju i čak u vodi flertuju. Sve se ovo odigrava na paklenoj žezi, jer svi ti ljudi nemaju pravilnu pretstavu o fiziološkom delovanju sunčevih zraka. Oni ne znaju da su sunčevi zraci moćno terapeutsko sredstvo, ali samo u malim dozama; ali ako ih upijemo više nego što naš nerv-ni sistem može podneti, onda oni predstavljaju smrtonos-ni otrov! Da, ali upravo taština zahteva da imamo prepla-nuo ten! Ah, Vi mali, nervozni ljudi, s kožom boje čoko-lade, koji čak i cigarete pušite na plaži, treba da znate, da pola dana provedenog na vrelom suncu početkom leta isto toliko štetno deluje na Vaše srce, kao kada bi neki novi, neistrenirani biciklista morao da pređe svojim bi-ciklom sto kilometara. Kad biste samo znali, koliko šte-tite svome sistemu žlezda sa unutrašnjim lučenjem, na-ročito štitnjači, svojim preteranim, nepromišljenim sun-čanjem!

Morska kupališta u Indiji — gde u danima velikih vru-ćina nije mnogo vrelije od Srednje Evrope — ne ožive ku-pačima sve do predveče, jer ti ljudi znaju iz iskustva, da je kupanje i plivanje najkorisnije uveče. Preko dana, pod

184

jarkim sunčevim zracima, čovek može takođe da se sun-ča, ali najduže do 10 minuta. Tek kada koža počne tamni-ti, možemo ovo vreme povećati za nekoliko minuta. In-dijci sa svojom prirodno mrkom kožom u povoljnijem su položaju u tom pogledu od belaca na Zapadu. No, i pored toga, Indijci ne provode čitave časove odjednom na vre-lom suncu. Kada zažele da plivaju, onda plivaju predve-če, posle sunčevog zalaska. U Indiji svako dete zna, jer je tako vaspitano, da svako povećano izlaganje tela vre-lim sunčevim zracima šteti organizmu. Sunčati se kao krokodil satima neprekidno isto je tako štetno. U vezi sa tim, jedna stara indiska poslovica ima simbolično znače-nje: »Samo budala hoda po žezi, kada može da sedi u hladu«... Na Zapadu ljudi uglavnom izbegavaju da idu na plažu kada je oblačno, ili ako sunce ne sija jako. Sma-traju da bi to bio bezvredan napor i da je sunce suviše slabo da bi moglo i najmanje popraviti njihov ten. Napro-tiv, iskusni kupači i pravi ljubitelji plaža znaju, da je dejstvo sunčevih zraka najjače kada je nebo mutno, a sun-ce se tek nazire kroz oblake. Tada koža tamni jednoobraz-no, a ne mestimično. A kada sunce sija možemo takođe dobiti lep ten, ako koristimo samo vazdušno kupanje u hladu. Čak i ako plivamo na nekom senovitom mestu, pre-lamanje zraka kroz vodu, koji su se prethodno filtrirali kroz oblake, daće nam isto tako dobar ten kao i nepo-sredni sunčevi zraci.

Mi na jugu Indije uopšte ne možemo shvatiti, radi čega ljudi na Zapadu toliko žele da pocrne. Svi smo mi tamo maslinasto mrki, ali se zbog toga ne osećamo ni naj-manje sretnijim, ili vrednijim od severnjaka, koji su pot-puno beli. Kada sam došao u Evropu, sa čuđenjem sam zapazio, da većina ljudi na Zapadu želi da potamni, kako bi se mogli pohvaliti i da bi im drugi zavideli! Južnim Indijcima i ne pada na pamet da se hvale tamnijom puti od one, koju imaju njihovi sunarodnici na severu Indije! Kakvo pravo na slavu i počasti stiče čovek zato što je crn? Još nisam naišao na suncem opaljenog Evropljani-na, čija je koža tamna kao čokolada, koji bi mi mogao odgovoriti na ovo pitanje...

185

A sada da se ponovo vratimo pitanju »pravog odmora«, o kome smo već nešto rekli. To nije lako naučiti, zbog povećane i neprekidne nervne napetosti načina života na Zapadu. Lezimo na leđa, bez neke teške ili tesne odeće, opružimo ruke s dlanovima na gore pored tela, opustimo sve mišiće i ne mislimo ni na šta na svetu, odnosno: svo-jim mislima dozvoljavamo potpunu slobodu, ali tako da se sa njima ne identifikujemo, sve dok im polet ne po-pusti, dok im se tok sam po sebi ne uspori i naš se mo-zak konačno »isprazni«. Verovatno je već svako doživeo ovo naročito stanje, kada prenapet nervni sistem, koji čezne za odmorom, svom snagom ovlada našim mislima. Usred najintenzivnijeg rada odjednom se zagledamo u pra-zan prostor, sve naše misli iščeznu i naš se mozak pret-vori u vakuum. Ako nam neko nešto govori, mi ne odgova-ramo, zato što ne čujemo ili ne shvatamo. Posle nekoli-ko minuta mozak se ponovo sam uključuje i mi se vra-ćamo u normalan tok rada. Međutim, sada osećamo da ide lakše, dolaze nam bogatije misli i opšte stanje je bolje i svežije. Ovo nije ništa drugo, nego nesvesno is-ključivanje naših misli, kada smo preopterećeni velikim umnim radom, to je odmaranje uma i tela tokom jed-nog ili dva minuta.

Međutim, ovaj osvežavajući odmor možemo stvoriti pod još povoljnijim uslovima, šta više trebalo bi da ga upražnjavamo bar četiri do pet puta dnevno. Ležeći na le-đima, opustimo potpuno sve mišiće i čekamo stanje kada ne mislimo ni na šta i potpuno se odmaramo. Naša zad-nja svesna pomisao, naša »autosugestija«, kada ponovo po-krenemo svoju maštu, neka bude, da ležimo potpuno opuš-teni i smireni i da nam je svaki, čak i onaj najmanji mi-šić savršeno opušten. Ako bi nam neko podigao ruku dok smo u tom stanju pala bi poput neke beživotne krpe. Pos-le takvog odmora od 4 do 5 minuta u potpuno opuštenom stanju, možemo osetiti kako se neki deo tela — obično šaka ili stopalo — pomalo trza kao u nekom grču. To je znak da smo se potpuno povukli iz svog tela, prepušta-jući njegovo dalje funkcionisanje snagama prirode, koje redovno deluju; time su neskladnosti našeg ličnog, nesa-vršenog Ja isključene sa svojim ometajućim delovanjem.

187

188

Ova vežba odmaranja, koja nas opušta i oslobađa umora, u trajanju od 5, 10 do 15 minuta, ležeći na leđima, zove se Savasana.

Kad god je moguće treba da je upražnjavamo na sve-žem vazduhu, u šumi pod drvećem, ili na plaži, kao i ujutru i uveče u postelji, ali bez jastuka. Ako imamo na umu izlaganja o kičmi u prvom poglavlju, onda ćemo shvatiti zašto je toliko važno da kičmeni stub bude prav dok ležimo. Kad god tokom dana imamo nekoliko minu-ta na raspolaganju — čak i tokom radnog vremena — možemo upražnjavati ovu vežbu. Ne treba čekati da go-tovo padamo od umora!

Na kraju ovog izlaganja o Hatha Jogi želimo da do-damo: ko bude upražnjavao pranajamu i asane postićiće ne samo potpuno fizičko i psihičko zdravlje, već će mu biti i moguće, da shvati i najveću tajnu sveta: ČOVEKA!

189

15. ČUDOTVORNO DEJSTVO VEŽBI SPORIH POKRETA

Primitivnog čoveka nije trebalo učiti telesnim vežba-ma. Njegov jednostavni, prirodni način života i njegovo kretanje na svežem vazduhu, kao i aktivnosti, koje kon-kurišu današnjim sportovima, lov, ribolov, trčanje, vera-nje po drveću, bacanje kamena, plivanje, borba s divljim zverima, bacanje koplja itd., obezbeđivale su mu najsa-vršenje telesno vežbanje i najveću moguću koncentraciju pažnje. Primitivni čovek morao je biti neka vrsta uni-verzalnog genija, pošto je bio primoran da sam podmiru-je sve svoje potrebe svojim trudom i snagom svojih ru-ku, a prema zamislima koje je stvarao sopstvenim raz-mišljanjem.

To je značilo, da se njegov dan, od ranog jutra pa do kasno u noć, sastojao od neprekidnog vežbanja tela. Usled toga, on nije bio samo zdrav, nego su mu i mišići sticali ogromnu snagu.

Međutim, čim je počeo da se civilizuje, sam je sebe ograničio na određene delatnosti, odnosno deo posla, ko-jega je do tada isključivo sam obavljao, preneo je na druge i jednoga dana došlo je do neprirodne situacije u kojoj jedan deo čovečanstva takoreći uopšte ne vrši ni-kakav fizički posao, dok je drugi deo preopterećen bez-dušnim i teškim fizičkim radom. Ako malo razmotrimo ovo stanje superspecijalizacije onda ćemo uvideti osnov-ni uzrok bezbrojnim obolenjima, koja haraju čovečans-tvom, zbog zloupotrebe životne snage u čoveka i sa tim povezanim protiv prirodnim uslovima života.

Način života zaposlenih u kancelarijama i raznim us-stanovama je težak zločin protiv sopstvenog zdravlja. I pored toga, broj odraslih koji osećaju potrebu za spor-

190

tom i koji se njime u izvesnoj meri bave bar svakog dru-gog dana je veoma mali. Lako je pojmljivo, da u groznici savremenog života oni koji nemaju drugih mogućnosti i moraju zarađivati umnim radom, jedva imaju vremena za sport i žive u svojoj svakodnevnoj, monotonoj »men-talnoj rutini«, ne pružajući svome telu šta mu je preko potrebno. Celokupno kretanje se svodi na malo hodanje od ustanove do stana — ukoliko se i za to ne koristi prevoz-no sredstvo — i na rukovanje priborom za jelo u vreme obeda. Onda nije nikakvo čudo, što nam ovakav degene-risani način života tokom niza godina smanji životnu sna-gu i otpornost prema stalnim nasrtajima na zdravlje i umnog radnika, koji živi u telesnoj nepokretljivosti, uči-ni podložnim najrazličitijim obolenjima. Poznata je či-njenica, da redovno bavljenje nekim sportom može os-loboditi i najokorelijeg popodnevnog dremljivca omam-ljujućeg osećaja pospanosti, koji ga obuzima posle ruč-ka, a protiv kojega bi se uzaludno borio da nastavi stari način života.

Ali i za osobe koje rade samo fizički, ta jednostra-nost je takođe veliki nedostatak. Kosač, fabrički radnik, zidar, ma koliko radili od jutra do mraka, nikada neće postići savršenu muskulaturu ili besprekorno zdravlje. Fi-zički rad može stvarno razviti telo i učiniti ga otpornim jedino ako u sebi sadrži dovoljno promena i ako je raz-novrstan, tako da angažuje svaki mišić ravnomerno. Pri-rodno telesno vežbanje i nagonska težnja ka sportskim igrama deo je čovekovog nasleđa. Dok je živeo u prirod-nim uslovima, Majka Priroda se starala da se čovekov svaki mišić razvija i jača. I rad i igra bili su deo njegovog života, ali ne i rad koji danas obavlja veliki broj radni-ka. To je oblik rada koji ubija psihu. Ne, nekada je to bila aktivnost primitivnog čoveka, urođenika, vojnika ili pionira, koji je krčio nove puteve, koja je zahtevala sto-tine svrsishodnih vežbanja i prirodnih telesnih pokreta, u kojima je psiha isto toliko učestvovala, kao i telo.

Od sportova na Zapadu svaki je, prirodno, pogodan za razvijanje muskulature, ali se ipak sa njima ne sme pre-terati. Pored toga, sve vrste sportova pretstavljaju napor za srce. »Sportsko srce« je jedna opšte poznata opasnost

191

za sportiste. Osim toga, različite vrste sportova — sa ma-lim izuzecima — razvijaju muskulaturu jednostrano. Ma-čevalac razvija desnu ruku i bedro, teniser desnu ruku, a klizač — bedra i listove. Ako želimo ravnomerno raz-vijenu muskulaturu, moramo se istovremeno baviti sa više sportova. Međutim, ko ima toliko vremena? Ali sa drevnim indiskim metodama za razvijanje mišića moćiće svako da izgradi lepo i ravnomerno razvijeno telo, i to bez skupe sportske opreme i velikog utroška vremena. Po-trebno je samo jedno ogledalo i 15 minuta vremena dnev-no. Pomoću ovog sistema usporenih vežbi, koji ne pro-pisuje vežbe kojima bi se umrtvljivala psiha, nego se sas-toji od zabavne gimnastike, koja zahteva pri tome jaku psihičku koncentraciju, može se za kratko vreme razviti moćna muskulatura. Znači, svako može da se bavi spor-tom kod kuće. Ovaj sistem nam omogućava u potpunosti da se svakodnevno bavimo korisnim vežbanjem.

Najstarije indiske vežbe za razvijanje mišića »Dhan-dal i Bhaski« razlikuju se od gimnastike na Zapadu suš-tinski u tome, što se ne sastoje od nesvesnih ponavlja-nja odredenih pokreta, nego od »vežbi naglašenih pokre-ta« koji se izvode sa velikom psihičkom koncentracijom. Isto kao što u nekom interesantnom poslu ili nekoj na-petoj igri učestvujemo sa svojom psihom, a ne samo sa mišićima, tako i jogi izvodi svoje vežbe sa velikim inte-resovanjem i posmatra uz angažovanje svoje volje, od-nosno svoje jake mašte, deo tela koji je upravo u pokre tu i u svojim mislima obasipa ga snagom prane.

Kod svesnog izvođenja vežbi potrebna nam je na-ša sposobnost imaginacije ili snaga zamišljanja (mašta), kako bismo otstranili smetnje koje dolaze iz potsvesti: na-še sumnje, našu skepsu. Ako, na primer, polako savijemo desnu ruku, taj pokret čitavo vreme stalno posmatramo i snagom svoje uobrazilje sebi pretstavimo, da u tom tre-nutku velika količina prane struji u naš biceps*) i da ova prana istovremeno bogato snabdeva krvlju celu ruku, on-da smo već postigli željeni rezultat! Vidi takođe poglav-lje: »Stvaralačka snaga svesti«. Posle nekoliko nedelja

*) Biceps (latinski: biceps) — dvoglav; dvoglavi mišić nadlaktice. — P. P-

192

marljivog upražnjavanja ovog jednostavnog postupka sa koncentracijom misli sa iznenađenjem ćemo zapaziti, da nam je taj mišić nadlaktice toliko narastao, kao da smo nekoliko meseci neprestano radili neki težak posao. Stva-ralačka snaga svesti omogućava mišiću da dostigne onaj oblik i onu veličinu, koju mi sebi snagom uobrazilje pret-stavimo. Isprobajmo ovaj metod na ostalim delovima te-la: usmerimo snagom uobrazilje (imaginacije) životnu si-lu u dotični deo tela, mislimo stalno na to, kako se mi-šići toga dela tela brzo jačaju i razvijaju i posmatrajmo neposredno ili u ogledalu raskošnu igru mišića — i za kratko vreme izgradićemo divno telo, koje će izazvati div-ljenje i kod sportista.

Tajna trajnog delovanja »vežbi sporih pokreta« na mišiće i ceo organizam leži u stvaralačkom radu svesti. Kao što je već bilo rečeno u poglavlju o usmeravanju sve-sti, tanani nervni završeci, koji dopiru do svih tkiva, sna-gom svesne volje pune se energijom. Tokom vežbe ovi mali rezervoari napune se izvesnom količinom prane, ta-ko da se izgradnja materije, odnosno mišića, nastavlja ne samo tokom samog vežbanja, nego i posle njega, čak i za vreme sna, ispunjavajući oblike koje je stvorila na-ša mašta, takoreći po našem diktatu.

Kod deteta i mladih, koji još rastu, snaga svesti je u stanju da do izvesnog stepena izmeni čak i sistem kosti-ju prema našoj volji. Ovo mogu shvatiti samo oni, koji lično pokušaju da to i s k u s e n e u teoriji, nego u praksi. Nakon kraćeg vremena vežbanja moći će da osete stva-ralačku snagu svesti u svom sopstvenom telu. Ove vež-be, izvedene pomoću autosugestije i koncentracije misli, deluju usled psihičkog uticaja neuporedivo jače na miši-će i organizam od bilo kojeg sporta bez učešća psihe.

Indiski sistem vežbanja usporenim tempom daje za-panjujuće rezultate, ako ga svakodnevno upražnjavamo. Pri tom nam nisu potrebni nikakvi aparati, jer Joga propi-suje prirodna, drevna vežbanja za telo, koja su izvesna imi-tacija svakodnevnih »sportova« čoveka koji je živeo u pri-rodi. Kao primer, opišimo prvu vežbu.

Bacanje koplja (Sl. 64). — Stisnimo pesnicu desneru-ke tako, kao da držimo koplje. U raskoračnom stavu i s

13 Joga i sport 193

levom rukom opruženom u stranu povlačimo čitavo telo u nazad, kao da se spremamo da bacimo koplje. Desnu ruku povlačimo nazad i lako zabacimo telo u nazad. Ovo je osnovni položaj. Sad otpočinjemo s pokretima bacanja koplja, sve do poslednje faze, kada je desna ruka, koja drži koplje, opružena ispred nas, a leva se nalazi pozadi. Tokom ovog celog pokreta vršimo odgovarajući pokret nogu, tako da nam u završnoj fazi desna noga dođe na-pred, kao kod mačevaoca. Obratimo posebnu pažnju, da nam pokreti deluju plastično i umetnički. Veoma je važ-no, da ovu i naredne vežbe izvodimo potpuno bez odeće ili samo u kupaćim gaćicama, po mogućstvu pred ogledalom u kome možemo videti odraz čitavog tela. Naročito prili-kom vežbanja u sobi ogledalo je veoma važno, pošto po-moću koncentracije misli možemo neprekidno pratiti sami sebe, kao i harmoniju naših pokreta i igru mišića.

A sada dolazi zapravo vežba Joge: »vežbanje uspore-nim tempom«. Pred ogledalom zauzmemo osnovni stav ba-cača koplja i izvodimo sa apsolutnom napregnutošću svih mišića, koji učestvuju u tom pokretu, svaku fazu baca-nja koplja tako polako, kao da sami sebe posmatramo u nekom usporenom filmu. Pokreti moraju biti tako spori, da vežba, koja bi u normalnim uslovima trajala svega 2 do 3 sekunde, traje od pola minuta, pa do jednog celog minuta. Za to vreme, nagnuvši malo glavu u stranu, pos-matramo sami sebe, pa onda sve savršeniju igru mišića koji bujaju i pokoravaju se našoj volji, dok snagom svo-je uobrazilje šaljemo pranu u njih. Po završetku cele vež-be, odnosno pokreta, ostajemo u poslednjoj fazi jedan či-tav minut, nepomični kao kip, i onda se opet lagano vra-ćamo u početni položaj. Čitavu vežbu ponovimo 2—3 puta. Na kraju, brzim pokretom, kao da nešto stresamo oslo-bodimo sve upotrebljene mišiće i potpuno ih opustimo. Vežbu završavamo sa nekoliko serija jogi disanja.

Mnogi sportisti i treneri na Zapadu smejaće se ovim vežbama. Međutim, pre nego što izraze svoje mišljenje, treba sami da oprobaju dejstvo vežbi sporih pokreta naj-manje tokom jedne sedmice, pa će doživeti zapanjujuće rezultate. Svest »crta« oblike novih mišića, nabijenih sna-gom, prema našoj želji, ako svoju energiju šaljemo u telo

194

svesno i sa punom pažnjom. Nema tih pluća, ma kako ona slaba bila, koja neće odgovoriti na dejstvo snage sa-mosvesti i čak i kod odraslih pokazati znake razvoja. Sve zavisi od naše mašte, naše volje, kao i od toga da li imamo vere. Sve, u što uložimo veru, uspeva. Jer, MORA-MO VEROVATI U ONO ČEGA NEMA, DA BI GA MOG-LO BITI. — imaginacija je stvaralačka snaga u našim rukama.

Druga vežba, koju treba upražnjavati svakodnevno, je gađanje lukom i strelom (Sl. 65).

U raskoračnom stavu, okrenemo se malo u stranu i načinimo pokret kao da držimo luk u levoj ruci. Čvrsto stojeći, zatežemo mišiće bedara i ruku i držeći levu ruku opruženu, desnom rukom povlačimo zamišljenu tetivu lu-ka, a zatim je opustimo. Cela vežba treba da traje oko je-dan minut, a završavamo je stresanjem i opuštanjem mi-šića i sa nekoliko jogi udisaja.

Mačevanje. — Zauzmemo stav za mačevanje. Kao da držimo mač u ruci, skačemo napred i nazad, zadajući udar-ce levo i desno, ali sve usporeno poput puža!

Dizanje tegova. — Sagnemo se napred, uhvatimo ru-kama zamišljene teške tegove i podignemo ih u visinu ramena. Savivši kolena lakim poskokom, dolazimo u stav za potisak sa raširenim nogama, zatim potiskujemo te-ret do iznad glave raširenim rukama. Stojeći pred ogle-dalom i posmatrajući svoje pokrete, izvodimo ovu vežbu tako polako, da traje čitav minut. Na kraju, kao i uvek,

u cilju opuštanja stresemo mišiće i završimo vežbu du-bokim disanjem.

Cepanje klade. — Ovo je jedna od najvažnijih drev-nih vežbi. U raskoračnom stavu dignemo obe ruke pred ogledalom, zamišljajući da u pesnicama, koje su jedna iz-nad druge, držimo držalje jedne teške sekire, koju diže-mo i spuštamo kao da cepamo neku kladu. Usporeno iz-vođenje u trajanju 1 do 2 minuta. Stresanje mišića i di-sanje.

Bacanje kugle. — Vidi Sl. 66. Trčanje (Sl. 67). — Takode drevni sport čoveka kada

je živeo u prirodi. Pred ogledalom prolazimo kroz poje-dine pokrete trčanja, a da se ne pomeramo sa mesta. Po-

196

lako dišući upućujemo pranu u sve mišiće koji učestvuju u ovoj vežbi. Završavamo vežbu stresanjem mišića i di-sanjem.

Boks. — Zauzmemo pognuti stav boksera pred ogle-dalom, kao da ćemo se sa samim sobom boriti. Zadamo nekoliko direktnih udaraca levom i desnom rukom, a zatim, nagnuvši se napred, nekoliko udaraca sa strane. I ovde sve izvodimo što je moguće sporije, sa potpunom koncentracijom celokupne naše pažnje i napetošću sva-kog mišića koji učestvuje u pokretu. Završetak vežbe: stresanje mišića i duboko disanje.

Plivanje. — Ova vežba odgovara treningu plivanja ka-kav se praktikuje u Evropi. Ležeći potrbuške na uskoj klupi ili visokoj stolici, vršimo pokrete plivanja, stalno pa-zeći na usklađivanje svog disanja. Zatim legnemo na leđa i plivamo leđno. Važnost plivanja kao prirodnog sporta već je razmotrena u vezi sa pranajamom, a ponovo naglašava-mo, da pored svih telesnih vežbanja, svako treba da pliva bar pola časa dnevno.

Košenje. — Isto tako dobra vežba za razvijanje leđ-nih i slabinskih mišića, kao i za očuvanje gipkosti kičme. Pokreti u levu i desnu stranu povoljno deluju na nerve koji se granaju od kičmenog stuba. Vršimo pokrete koše-nja u levu i desnu stranu, a onda, sagnuvši se, »sečemo srpom« kratku travu takođe sporim pokretima. Završetak vežbe: stresanje mišića i disanje.

Penjanje uz uže. — Veoma važna vežba za izgra-đivanje tela, koja se može upražnjavati na više na-čina. Svrha joj je podražavanje prirodnih pokreta pri pe-njanju na drvo, uz lijane itd. Izvanredno je jednostavna. Ako vežbamo u prirodi, uhvatićemo se za neku jaku gra-nu, a u našoj sobi biće dobar i okvir vrata. Najpre visi-mo nekoliko sekundi nepomično i postepeno povećavamo ovo vreme na nekoliko minuta. Zatim, pošto se odmori-mo za trenutak, ponovo se uhvatimo za granu, ili okvir vra-ta, i izdižemo se polako do brade onoliko puta, koliko možemo.

Hodanje četvoronoške. — Civilizovani, odrasli ljudi mogu smatrati ovu vežbu ispod svog dostojanstva, ali ona je, ipak, izvanredno korisna. Hodanje četvoronoške samo

197

pet minuta ima isto blagotvorno dejstvo na krvotok, mo-zak i endokrine žlezde, kao i asane u obrnutom položaju. U hodanju četvoronoške ne smemo ići na kolenima, već na opruženim nogama i rukama, tako da nam glava visi. Fiziološko delovanje ovakvog stava razmotreno je još u ranijim poglavljima. Jedan do dva minuta hodamo četvo-ronoške sa što krućim i što više ispravljenim nogama i rukama; zatim, mnogo sporije, ali sa nešto savijenim udo-vima, te konačno završavamo sa puzanjem na laktovima. To je tzv. »indijansko puzanje«. Ako se izvodi nekoliko minuta, to je jedna od najboljih vežbi za razvijanje mi-šića.

Izvlačenje vode iz bunara (Sl. 69). — U raskoračnom stavu, pred ogledalom, lako pognuti napred, izvodimo po-krete izvlačenja na užetu teskog vedra punog vode iz bunara. S jednom rukom povijenom u laktu, a drugom opruženom, posegnemo nadole i uhvatimo zamišljeno uže-a onda ga vučemo nagore tako, da dok nam je leva ruka savijena i šakom dodiruje same grudi, desnom ru-kom posežemo skoro do poda, da bismo uhvatili sledeći deo užeta. Zatim, vučemo uže desnom rukom, dok levom posežemo nadole. Stresanjem mišića i s nekoliko dubokih udisaja završavamo vežbu.

Potezanje užeta. (Sl. 70) — U raskoračnom stavu pred ogledalom ispružimo desnu ruku, uhvatimo zamišljeno uže i vučemo ga svom snagom, dok zakrećemo telo udesno. Zatim levom rukom vučemo ulevo. Ovi naizmenični pokre-ti su jedna od najboljih vežbi za mišiće leđa. Međutim, ni ovde ne smemo smetnuti s uma, da je najvažnije što sporije vršiti pojedine pokrete, kako bismo mogli svojom svešću upravljati svakom fazom vežbe. Naši pokreti mo-raju biti potpuno harmonični.

Penjanje uz uže. (Sl. 68) — Ova je vežba ista kao i prethod-na, samo što naše zamišljeno uže visi okomito. Prema tome, vršimo pokrete povlačenja užeta nadole, kako bismo se uz njega popeli.

Rvanje. (Sl. 71) — Ispred ogledala rvemo se sa zamiš-ljenim protivnikom. U ovoj vežbi naši spori pokreti delu-ju posebno lepo. S vremena na vreme, između raznih zah-

199

vata, izvodimo Kumbhaku u kojoj ne treba nikada zadr-žavati dah duže od 7 sekundi.

Pokreti za nogomet, klizanje na ledu, tenis, skijanje i bacanje kugle mogu se takođe upražnjavati tempom us-porenog filma.

Zašto je potrebno ogledalo, u kome se može videti cela naša figura, u ovim vežbama sporih pokreta? To je, u stvari, jedna olakšica za Evropljane koji vežbaju kod kuće. Indiski jogi omogućuju svojim učenicima da ove vežbe »Dhandal i Bhaski« uvek izvode tačno po pravilima zajedno sa svojim Guru-om (učiteljem). Oni posmatraju sa jednom visokokvalitetnom psihičkom koncentracijom izvanrednu igru mišića svoga učitelja, koji poseduje bes-prekorno razvijenu muskulaturu. Znači, oni vežbaju prema uzoru. U potsvesti im se urezuje slika jednog savršenog tela, koje je pred njima i koje je upravo putem ovakvih vežbi dostiglo sadašnju savršenost. Ovaj visoki stepen aso-cijacije i koncentracije prane može se postići ako ima-mo zaista lepo razvijenog učitelja. Pošto se na Zapađu to ne može uvek postići, ogledalo se nudi kao odlična za-mena. Ovde moramo sami sebi lepo razvijene oblike upe-čatljivo zamišljati, bez uzora i primera. Stoga može biti korisno, da naše ogledalo okružimo sa nekoliko slika lepo razvijenih atletskih tela. Ako ne možemo nabaviti veliko ogledalo, onda problem možemo rešiti pomoću neke sve-tiljke, pred koju ćemo stati i na zidu posmatrati svoju senku. Nastojimo da stvaramo samo lepe slike od naših raznih pokreta tokom vežbanja! Važno je samog sebe posmatrati, bilo u odrazu ogledala, bilo u obrisu senke.

Ako se do sada nismo bavili nikakvim sportom, onda je naše telo, naša muskulatura, kao neka sirova masa, ot-prilike kao neisklesani blok pred nekim vajarem. Da li je neko ikada video nekog vajara da zatvorenih očiju stva-ra svoje delo i da svoj rad kontroliše i da mu se divi tek kada je potpuno gotov?

Isto tako, kao što vajar stalno promatra tokom rada postepeni razvoj svoga dela i tome se raduje i iz tog ra-da stvara uverenje, potsticaj i čak oduševljenje, prateći s velikom pažnjom oživljavanje mrtvog materijala, mo-ramo i mi da se divimo igri svojih mišića, skladnim po-

200

kretima svoga tela i brzom razvijanju naše muskulatu-re, sve dok se iz bezobličnog, »sirovog materijala« ne stvo-ri živa statua sa atletskim mišićima. Ovaj jedinstveni sis-tem drevnih vežbi, koji sjedinjuje uverenje, snagu volje i uobrazilje sa telesnim vežbama, zaslužuje ozbiljnu paž-nju i detaljno proučavanje sportskih instruktora.

201

16. NIŠTA BEZ SVESTI

Iako sam u ovoj knjizi izneo samo indiska pravila, koja se odnose na fizičku kulturu čoveka — prikaz filo-zofije psihičke Joge izneo sam u svojoj knjizi: »Joga u dva sveta« — ipak je Hatha Joga potpuno prožeta osnov-nim elementima psihičke Joge. Stoga bih morao i o to-me da kažem još nekoliko reči.

Pre nego što bih makar okvirno izložio osnovne pos-tavke više indiske filozofije, neka mi bude dozvoljeno da još jednom naglasim izvanredno dejstvo, koje telesne vež-be — vršene uz puno učešće s v e s t i — mogu da imaju na muskulaturu tela.

Misli, koje su oblik ispoljavanja svesti, svemoćne su i uobličavaju našu sudbinu nabolje ili nagore. U poglav-lju o uzajamnom delovanju psihe i tela, mogli smo vide-ti, da se pomoću dobrih i pozitivnih misli može privući dobro, dok nas negativne, loše misli i zla osećanja gu-raju u zlo, bedu i bolest. Snaga misli upravlja našim ži-votom, našim odnosima s drugim ljudima, našim poslo-vima i navikama. Međutim, snaga koncentrisane misli — ukoliko znamo kako da je sredimo i na sugestivan način ispoljimo — toliko je moćna, da pomoću nje upućeni mo-že lako ovladati voljom drugih ljudi. Ali jogi ne teži ovom cilju, nego želi jedino da spozna svoju pravu suštinu.

U vezi sa tim, želeli bismo ovde da spomenemo iz-vanredan naučni opit, kojeg je izveo istaknuti profesor na američkom univerzitetu Jeil (Yale University), V. G. An-derson (W. G. Anderson) u vezi sa merenjem snage misli i uma. Jednog studenta postavio je na vrlo osetljivu vagu tako, da se težište njegovog tela nalazilo tačno nad sre-dištem same vage. Onda je profesor zadao studentu da re-

202

ši neke matematičke zadatke i krv je studentu počela ja-če strujati prema mozgu, što je pokazala i vaga naginja-njem u pravcu glave, usled promenjene ravnoteže. Što su matematički zadaci bili teži, odnosno što je student morao da se dublje zamisli, to je bio veći otklon vage. U nastavku eksperimenta zamolio je profesor studenta, da se intenzivno koncetriše na telesne vežbe i da zamiš-Ija, na primer, kako izvodi 10—20 dubokih čučnjeva i da mu mišići stopala intenzivno rade. Posle nekoliko minuta vaga se nagnula u pravcu nogu, što je bio zapanjujući do-kaz, da je sama snaga svesti dovoljna, da izazove skreta-nje krvotoka prema nogama, i to samo putem zamišlje-nih, dakle u mislima izvedenih pokreta. Ovaj opit izveo je profesor Anderson i sa još nekoliko svojih slušalaca i pri tom dobio slične zadivljujuće rezultate.

Da bi još detaljnije ispitao zadivljujuće dejstvo svesti na telo i mišiće, profesor je merio snagu desne ruke je-danaestorici svojih mladih studenata. Ona je iznosila u proseku 60 kg, dok je prosečna snaga leve ruke iznosila 50 kg. Zatim je svojih jedanaest studenata podvrgao jed-nom specijalnom i veoma brižljivo pripremljenom treningu, ali samo jedne, desne ruke. Posle toga su izvršena tačna merenja koja su otkrila iznenađujuću činjenicu, da dok se snaga desne ruke povećala za 3 kg, snaga vučenja i potiska neuvežbavane leve ruke povećana je čitavih 3,5 kg u istom periodu! Ovaj eksperiment pružio je dokaz, da je mozak, koji je upravljao vežbama koje su izvođene s interesovanjem, slao krv ne samo u mišiće koji su vežbani, nego je jačao i razvijao i neaktivnu levu ruku.

Prof. Anderson je konstruisao i jednu naročitu klupu u obliku klackalice, koja je bila u potpunoj ravnoteži ka-da bi na nju legao. Ako bi počeo da zamišlja da pleše, ili da izvodi američku narodnu igru džig,*) posle nekoliko sekundi deo klupe pod njegovim nogama počeo bi se spuštati. — Nemački atleta osamdesetih godina prošlog veka, Ojgen Zando (Eugen Sandow) svojevremeno je iz-javio, da telesne vežbe izvođenjem bez koncentracije misli i interesovanja, dakle samo mehanički, veoma malo mo-

*) Džig (engleski: jig) — vrsta narodne igre sitnim koracima i pos-kakivanjem. — p. p.

203

gu doprineti razvijanju mišića. On i profesor Anderson bili su prvi, koji su nešto čuli o izvanrednom delovanju jednog indiskog sistema vežbanja pred ogledalom; naža-lost oni su o njemu mislili samo u vezi sa svojim vež-bama, te je tako ovo znanje ubrzo palo u zaborav.

Celokupni sistem Hatha Joge zasniva se na vraćanju ka prirodnom načinu života, ka intuiciji koja vodi čoveka ka njegovoj suštini. Zasniva se na povratku plodovima uma i tako postaje jedan od najdragocenijih zaloga jed-nog novog sveta u nastajanju i 'ednog pokolenja, koje će živeti sretnim i prirodnim životom. Kada utihne pot-puno zveket oružja rodiće se novi, slobodniji svet i pri-bližava se vreme kada će čovek izlečiti svoje rane i po-četi da se razvija na nov, zdraviji i svesniji način. Neka tri najveća dara Hatha Joge: ZDRAVLJE, SNAGA i MLA-DOST, pripadnu tom novom pokolenju!

204

17. KORISNI SAVETI ZA UCENIKE JOGE

Ustajte i odlazite na spavanje uvek u isto vreme. Od-lazite na spavanje najkasnije u 10 časova, jer kosmički položaj Zemlje do ponoći omogućuje nervnom sistemu najpovoljnije zračenje za njegov oporavak.

Neka Vaša prva pomisao nakon buđenja bude — ZDRAVLJE! Udubite se misaono u suštinu zdravlja i snage tela i duha.

Ako je moguće, okupajte se svakoga dana i oslobodi-te svoju kožu njene nečistoće i opasnih otrova, Neka Va-ša psihička i fizička atmosfera bude uvek čista.

Što je moguće češće oslobodite svoje noge iz nepro-vetrenog zatvora obuće i hodajte bosonogi po šumi, liva-di, obali reke ili jezera, jer kroz tabane upijate zračenja zemlje, koja jačaju i osvežavaju Vaš organizam na izvan-redan način. Stanovnici gradova se zato tako lako umaraju, što ih obuća, beton i asfalt razdvajaju od ovog zdravog iz-vora energije. Na selu ljudi mogu pešačiti više kilometa-ra bez zamora; šta više oni često izuju obuću i nose je prebačenu preko ramena! Pre spavanja vežbajte svoje prste na nogama, pokrećite ih pojedinačno, kako bi se vitalizirali i postali svesni. Vežbajte se da sa njima uzi-mate grančice i kamenčiće.

Svakog dana provedite nekoliko minuta potpuno bez odeće. Ovo vazdušno kupanje Vam je neophodno, budu-ći da je dodir kože sa vazduhom onemogućen tokom ce-log dana, a teška odeća sprečava disanje kože. Ako s vaz-dušnim kupanjem počnete u leto i upražnjavate ga sva-kodnevno, ubrzo ćete steći izvanrednu otpornost.

Ujutru i uveče izvedite vežbe očiju, kako nikada ne biste bili zavisni od naočara.

205

Pazite da Vam nozdrve uvek budu čiste, jer su one ulazna vrata prane. Ujutru vršite ispiranje nosa ušmrka-vanjem mlake, blago zasoljene vode iz dlana. Ako imate kijavicu ili zapaljenje nosa, onda vršite ispiranje tri pu-ta dnevno. U jedan sud nalijte toliko toplu vodu, koliko možete normalno izdržati i u njoj rastvorite jednu ravnu čajnu kašičicu sode bikarbone, uronite lice i uvucite taj rastvor polako kroz nos sve dok ne dospe u usnu duplju. Zatim je izduvajte i izvedite Sarvangasanu. Tako ćete se osloboditi i najupomije kijavice.

Pre i posle svakog obeda treba da isperete usta. Čis-tite redovno zube. Otsecite grančicu hrasta, bora (jele, smreke i tsl.), ili eukaliptusa, jer tanin osvežava i jača Vaše desni i sprečava stvaranje zubnog kamenca, a time i kvarenje desni (recesija), ove tako česte bolesti na Za-padu. Između dlačica Vaše četkice za zube bujaju milioni mikroba. Tanin u hrastovoj grančici deluje kao odlično dezinfekciono sredstvo. Upotreba grančice je veoma jed-nostavna: uzmite jednu grančicu oko pola santimetra u prečniku i grickajte joj kraj, dok se vlakna ne rascveta-ju u obliku male četkice. Očistite zatim svoje zube ovom četkicom iznutra i spolja u okomitom pravcu, kako bi se očistili i zubi i prostori između njh. Krunice zuba su se već očistile grickanjem grančice. — Pazite naročito da ne nadražite ili oštetite svoje desni, šta više grickajte grančicu sve dok ne postane potpuno i fino mekana. Sveža grančica je savitljiva, puna soka i nije toliko kruta, da bi nam ozledila desni. Ćistite tako zube svakog drugog dana. U ostale dane uzmite malo vlažne soli na kažiprst i kada se rastopi istrljajte prstom zube i desni, što će povećati cirkulaciju krvi, ojačati desni i korenove zubi. Zubi će Vam biti snežno beli, a dah svež.

Hranu treba dobro žvakati. Dobro žvakanje nije važ-no samo za probavu, jer ono obezbeduje i obilan priliv krvi u zubne korenove.

Jelovnik treba da Vam se sastoji što više od sirove hrane. Ako ste jeli mnogo mesa, ne vršite naglu prome-nu, bez prelaznog perioda, jer bi mogli naškoditi orga-nizmu. Prelaz treba izvršiti postepeno. Upotreba mesa do

206

izvesne manje granice opravdana je u hladnijim predeli-ma i ne pretstavlja nikakvu prepreku za Jogu.

Iznad svega umerenost! Meso stvara suviše mnogo otpadnih materija i otrova i teško opterećuje probavne organe. Voće, povrće, koštunjavi plodovi, žitarice, med, mlečni proizvodi treba da budu Vaša glavna hrana.

Pazite da svakodnevno imate urednu stolicu. Ako Vam je rad creva nepravilan, onda je potrebno upražnjavati odgovarajuće asane: Uddijana-Bandha, Pasčimotana, Joga-Mudra, Nauli itd. Naviknite svoja creva na redovne pok-rete pražnjenja u odgovarajuće vreme ujutro ili posle ne-kog obroka.

Ako želite postići ozbiljne rezultate u Hatha Jogi, tre-ba da izbegavate duvan, alkoholna pića i loše navike na druge opasne poroke, jer svi oni umrtvljuju nervne cen-tre, koje Joga upravo teži da probudi.

Nikada nemojte dozvoliti da Vam zavist, mržnja, oho-lost, požuda, ljubomora ili drugi neki niski nagon obuz-me duh. Takva osećanja stvaraju opasna strujanja u čo-veku, truju duh i telo i posledica toga je bolest. Disci-plinujte svoje raspoloženje, sačuvajte svoju duhovnu ve-drinu i ne dozvolite spoljnim okolnostima da na Vas uti-ču! Budite uvek svesni činjenice, da ste na nebu svoga duha Vi jedino sunce!

Govorite samo onda, kada imate nešto reći. Nepotreb-nim brbljanjem rasipaju se ogromne količine pozitivne energije. Izbegavajte pogrešno mišljenje, govorenje i de-lanje.

Veoma je korisno provesti po jedan dan svakog me-seca, najbolje kada je mlad ili pun mesec, u potpunom postu i ćutanju, tzv. Maunam. Brana, koju na taj način zatvarate, omogućava Vam skupljanje ogromnih količina Vaše energije i povećanje Vašeg zdravlja i snage volje.

Upražnjavajte Jogu uvek u posebnoj sobi, ako je mo-guće, u kojoj je svež i čist vazduh. Nemojte upražnjavati Jo-gu u sobi ispunjenoj duvanskim dimom i isparenjima al-kohola, gde su nedavno vođeni svakakvi razgovori! — Ka-da udete u svoju sobu radi vežbanja, ostavite napolju za-jedno sa svojom odećom, sve svoje nedaće, strahovanja, zlovolju i brige. Tada će Vaš dom zračiti vedrinom i uz-

207

višenom čistoćom. Upražnjavajte Jogu na čistom tepihu, ili prostirci, okrenuti licem prema istoku.

Otpočnite svoje vežbe otstranjenjem svakog osećaja straha, gledajte u budućnost s punim poverenjem i poč-nite s dubokim disanjem uvereni u lekovitu snagu pret-stojećih vežbi. Neka Vam se psiha ispuni mirom, radoš-ću, strpljenjem i odlučnošću!

Neka Vam pred očima stalno lebdi mentalno oslobo-đenje. Težite nepokolebljivo njegovom ostvarenju. Naučite nekoliko rečenica napamet iz učenja velikih učitelja sve-ta. Ako osetite da Vas potištenost pritiska, odagnajte je svetlom misli koje struji iz učenja velikih učitelja. Ako nije drugačije navedeno, sledeće misli su iz dela Svvami Vivekanande:

»Izbegavaj dve stvari, o putniče: nekorisne želje i preterano obuzdavanje tela.«

Buddha »Kratko je zadovoljstvo, kao blesak munje; zašto on-

da sledim samo put zadovoljstva?« Buddha

»Čovek treba da okrene svoje oči prema sebi, da bi mogao krenuti najčudesnijim putem otkrića sveta.«

Brunton »Snaga mora doći jednom narodu kroz vaspitanje.« »Ako čovek sebi pretstavi stvarnost, onda će iz te

predstave i nastati stvarnost.« E. H.

»Ako je materija moćna, misao je svemoćna.« »Spas sveta leži u kulturnom čovečanstvu«.

Pestalozzi

»Beskrajna budućnost je pred tobom i moraš uvek imati na umu, da svaka tvoja reč, misao ili delo ima svog dejstva na tebe i kao što su loše misli i dela spremna da te zaskoče kao tigrovi, tako isto postoji oh-rabrujuća nada, da su dobre misli i dela spremna da te uvek i neprekidno brane neizmerenom snagom«.

208

»Veliko geslo glasi: »Pomoć, a ne napad«, »Prilagođa-vanje, a ne uništavanje«, »Sklad i mir, a ne razdor«.

»U snazi pojedinca leži snaga čitavog naroda«. »Snage uma su kao zraci svetlosti koja se rasipa; ka-

da se usredsrede, one prosvetljuju. To je naš jedini na-čin saznanja.«

»Svako može ukazati na zlo, ali prijatelj čovečanstva je onaj koji pronalazi izlaz iz teškoće«.

»Čovek nikada ne napreduje od zablude ka istini, ne-go od istine ka istini, od manje istine ka većoj istini.«

»Zlo je gvozden lanac, dobro je zlatan lanac; i jed-no i drugo je lanac. Budi slobodan i znaj jednom za uvek, da za tebe ne postoji nikakav lanac. Uzmi zlatan lanac da se oslobodiš gvozdenog lanca, a onda odbaci od sebe oba lanca!«

»Što su prilike više protiv vas, to se više ispoljava vaša unutarnja snaga.«

»Istina je beskrajno teža od neistine, a tako i dobro-ta. Ako ih posedujete, prokrčiće sebi put čisto svojom te-žinom.«

»Kako je celokupno znanje na svetu stečeno, ako ne usredsređenošću umnih snaga? Život je spreman da nam otkrije svoje tajne, samo ako znamo pokucati, odnosno dati odgovarajući potsticaj. Snaga i jačina pptsticaja do-lazi putem koncentracije. Nema granica snazi ljudskoga uma. Što je usredsređeniji, to više snage deluje na jednoj određenoj tački; u tome je tajna.«

»Savršenostvo ne treba postizati — ono je već u na-ma. Sreću i zadovoljstvo ne treba sticati — mi ih već ima-mo, oduvek su bili naši. Ako kažeš da si sputan, sputan ćeš

i ostati. Ako smeš da kažeš da si slobodan, slobodan si ovog trenutka.«

14 Joga i sport 209

18. PLAN PRAKTIČNIH VEŽBI

Svrha Hatha Joge je đa nam telo učini svesnim, da ga prožme našim bićem! Ali to nije sve. Krajnji cilj je da budemo svesni i u svome umu, odnosno u svojoj psi-hi. Upražnjavanje asana zajedno sa pranajamom potpuno dovodi telo pod našu kontrolu; ali isto tako treba istovre-meno voditi računa da disciplinujemo i svoj um. Čovek mora držati svoj um pod stalnom kontrolom i ne dozvo-liti svojim mislima da besciljno lutaju; šta više, mora nastojati da živi u stalnom miru i uravnoteženosti. Ako nekontrolisane misli zavladaju nama, mi više ne stojimo na čvrstom tlu i bespomoćno se prepuštamo svakoj nes-reći. Tajna sreće zavisi od toga, u kojem stepenu vlada-mo svojim umom i telom.

Vežbe Hatha Joge uče nas potpunom ovladavanju telom i snagama koje u njemu deluju. Kod vežbi koje sadrži ovaj plan zapažamo, da posle devete vežbe u svakoj sed-mici dolazi uvek Savasana. Ona služi tome, da nam po-mogne u disciplinovanju naših misli. U budnom stanju, sedište svesti je mozak. Međutim, moramo jc prisiliti da se na nekoliko minuta povuče i isprazni nam organ mišljenja. Naš misaoni centar odmara se, normalno, sa-mo tokom sna, kada se priroda brine da se ovaj najvaž-niji izvor energije oslobodi svojih svakodnevnih optere-ćenja.

Sedimo u Padmasani, isključimo sve misli, usredsre-dimo se na srce i regulišemo disanje dok ne postane sas-vim lagano i ravnomerno. Kičmeni stub držimo pravo i doživljavamo savršeni mir. Pažnju usredsredimo na srce i počnemo osećati tako, kao da ulazimo u srce. Ostaviv-ši svaki nemir pred ulazom, zračimo savršenim mirom

210

i spokojstvom... Pazimo da nas nijedna druga misao ne uznemiri. Ovu vežbu treba upražnjavati svakodnevno 5 do 10 minuta! Ova vežba je naročito potrebna i korisna za ljude na Zapadu sa suviše aktivnim načinom života.

Čuvajući spokojstvo u srcu, legnemo na leđa i završi-mo naše vežbe uvek sa Savasanom.

Ko upražnjava Hatha Jogu neka se upravlja prema cilju kojeg želi postići.

Zaposlenim u kancelarijama, koji su jako angažova-ni i upražnjavaju Jogu radi očuvanja svog zdravlja, pre-poručuje se da vrše vežbe navedene u »Planu praktičnih vežbi« predveče, pre večere, ali nikada s punim stoma-kom.

Ko može posvetiti više vremena razvoju svoga tela i samosvesti, ujutru treba da praktikuje Vežbe sporih pokre-ta, a uveče vežbe Joge, ili obrnuto: ujutru vežbe Joge, u uveče vežbe sporih pokreta.

Ko još intenzivnije želi da se bavi Jogom, najbolje će postupiti, ako potraži odgovarajućeg, upućenog učitelja i pod njegovom kontrolom dalje praktikuje Jogu.

1. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u Padmasani ili Sidhasani (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Kumbhaka 10-12 sec. zadržavanje daha (str. 124) 2 x 3. Udždžaji »S-s-s...« (str. 125) 3 x 4. Vakrasana, I. način (str. 142) 2 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 3 x 6. Matsjasana (str. 142) 2 x 7. Bhudžangasana (str. 151) 3 x 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 5 min.

10. Savasana (str. 178) 5 min.

2. Seđmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Kapalabhati (str. 126) 3 x

211

3. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 4. Vakrasana, II. način (str. 142) 3 x 5. Pasčimotana (str. 144) 3 x 6. Supta-Vadžrasana (str. 138) 3 x 7. Trikonasana (str. 149) 3 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 5 min.

10. Savasana (str. 178) 5 min. 3. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Procišćavajuće disanje (str. 128) 3 x 3. Disanje za jačanje nerava (str. 129) 3 x 4. Vakrasana, II. način (str. 142) 2 x 5. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str. 145) 3 x 6. Padahastasana (str. 145) 3 x 7. Ardha-Salabhasana (str. 156) 2 x 8. Halasana (str. 172) 2 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 5 min.

10. Savasana (str. 178) 5 min. 4. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) , 7 x

2. »Ha« disanje u stojećem stavu (str. 129) 2 x 3. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3 x 4. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 438) 3 x 5. Ardha-Bhudžangasana, I faza (str. 152) 3 x 6. Joga-Mudra (str. 136) 3 x 7. Trikonasana (str. 149) 3 x 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 5. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Pranajama br. 1 (str. 130) 3 x 3. Pranajama br. 2 (str. 131) 3 x 4. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 2 x

212

5. Pasčimotana (str. 144) 3 x 6. Bhudžangasana (str. 151) 3 x 7. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str.145) 3 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min.

6. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u ležećem položaju (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Pranajama br. 3 (str. 131) 2 x 3. Pranajama br. 4 (str. 131) 2 x 4. Vakrasana, I I . način (str. 142) 3 x 5. Joga-Mudra' (str. 136) 3 x 6. Majurasana (str. 157) 2 x 7. Dhanurasana (str. 156) 2 x 8. Halasana (str. 172) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 7. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Pranajama br. 5 (str. 131) 3 x 3. Pranajama br. 6 (str. 132) 3 x 4. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 138) 3 x 5. Matsjasana (str. 142) 3 x 6. Majurasana (str. 157) 3 x 7. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (str.145) 3 x 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 8. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Pranajama br. 7 (str. 132) 3 x 3. Disanje za jačanje nerava (str. 129) 2 x 4. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str .145) 3 x 5. Nauli (str. 147) ili Trikonasana (str. 149) 3 x 6. Salabhasana (str. 154) 2 x

213

7. Siršasana (str. 164) 3 x 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min.

9. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Kapalabhati (str. 126) 3 x 3. Kumbhaka 10—20 sec. zadržavanje daha

(str. 124) 2 x 4. Sarvangasana (str. 159) 3 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 2 x 6. Bhudžangasana (str. 151) 2 x 7. Majurasana (str. 157) 3 x 8. Siršasana (str. 164) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 10. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 3. »Ha« disanje u stojećem stavu (str. 129) 3 x 4. Simhasana u sedećem stavu (str. 177) 3 x 5. Pasčimotana (str. 144) 3 x 6. Ardha-Bhudžangasana (str. 152) 2 x 7. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 2 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 mm.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 11. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Udždžaji (str. 125) 3 x 3. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3 x 4. Simhasana (str. 177) 3 x 5. Ardha-Salabhasana (str. 156) 3 x 6. Uddijana ili Nauli u stojećem stavu (str. 145,

147) 3 x 214

7. Dhanurasana (str. 156) 2 x 8. Halasana (str. 172) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min.

12. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Pranajama br. 2 (str. 131) 3 x 3. Pranajama br. 7 (str. 132) 3 x 4. Vakrasana, II, način (str. 142) 3 x 5. Supta-Vadžrasana (str. 138) 3 x 6. Salabhasana (str. 154) 3 x 7. Nauli ili Uddijana (str. 145, 147) 3 x 8. Siršasana (str. 164) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 13. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Kumbhaka 10—20 sec. zadržavanje daha (str. 124) 3 x

3. Kapalabhati (str. 126) 3 x 4. Pranajama br. 6 (str. 132) 3 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 3 x 6. Ardha-Bhudžangasana, II faza (str. 152) 3 x 7. Matsjasana (str. 142) 3 x 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 14. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 3. Pranajama br. 4 (str. 131) 2 x 4. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str.138) 2 x 5. Trikonasana (str. 149) 3 x 6. Padahastasana (str. 145) 3 x 7. Majurasana (str. 157) 3 x

215

8. Halasana (str. 172) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min.

15. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3 x 3. Pranajama br. 1 (str. 130) 3 x 4. Joga-Mudra, varijanta (str. 136) 3 x 5. Vakrasana, II . način (str. 142) 3 x 6. Ardha-Salabhasana (str. 156) 3 x 7. Bhudžangasana (str. 151) 4 x 8. Siršasana (str. 164) 3 x 9. Medftacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 16. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Disanje za jačanje nerava (str. 129) 3 x 3. Pranajama br. 3 (str. 131) 2 x 4. Simhasana (str. 177) 3 x 5. Siršasana (str. 164) 3 x 6. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (str. 145) 3 x 7. Dhanurasana (str. 156) 2 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 17. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134,. 136) 7 x

2. Kapalabhati (str. 126) 3 x 3. Pranajama br. 7 (str. 132) 3 x 4. Salabhasana (str. 154) 2 x 5. Majurasana (str. 157) 2 x 6. Dhanurasana (str. 156) 2 x 7. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str. 145) 3 x 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 216

18. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Kumbhaka 20—30 sec. zadržavanje daha (str. 124) 2 x

3. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 4. Vakrasana, I. način (str. 142) 2 x 5. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 138) 2 x 6. Trikonasana (str. 149) 3 x 7. Pasčimotana (str. 144) 3 x 8. Halasana (str. 172) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 19. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Udždžaji (str. 125) 5 x 3. Pranajama br. 5 (str. 131) 3 x 4. Matsjasana (str. 142) 3 x 5. Padanastasana (str. 145) 3 x 6. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 3 x 7. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str. 145) 3 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. 20. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3 x 3. Pranajama br. 4 (str. 131) 3 x 4. Siršasana (str. 164) 3 x 5. Supta-Vadžrasana (str. 138) 2 x 6. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (str. 145) 3 x 7. Dhanurasana (str. 156) 2 x 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min.

217

21. Sedmica

1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x

2. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 3. Kumbhaka 20—30 sec. zadržavanje daha

(str. 124) 3 x 4. 'Pranajama br. 4 (str.131) 2 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 3 x 6. Majurasana (str. 157) 3 x 7. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 2 x 8. Siršasana (str. 164) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 min.

10. Savasana (str. 178) 10 min. Kao što se vidi iz ovog plana, svaka serija vežbi tra-

je ukupno oko 25 do 40 minuta. Po završenoj seriji sva-ko može upražnjavati odgovarajuće vežbe pranajame i asane, koje mu najviše leže, odnosno koriste. Međutim, nije preporučljivo vežbati odjednom više od jednog časa.

* * *

Kako pranajamu i asane, tako i drevni sistem, koji sa telesnim vežbama spaja uverenost, snagu volje i snagu uobrazilje, toplo preporučujem sportskim instruktorima na Zapadu. Veoma se isplati posvetiti svoju nepodeljenu pažnju ovoj poštovanja vrednoj prirodnoj nauci, a tako-đe bi bilo veoma korisno pružiti omladini, još od najrani-jeg detinjstva blagodeti Hatha Joge. Onda bi raslo jedno novo pokolenje obdareno novim snagama, samodiscipli-nom i velikom snagom volje, jer:

telo je samo onda odgovarajući i poslušni instrument ispoljavanja naše psihe

kada je zdravo!

— OM —

218

OBJAŠNJENJE SANSKRTSKIH REČI I IZRAZA

Ardha — pola, polu Ardha-Bhudžangasana — polustav kobre Ardha-Matsjendrasana — Nazvana je po jogiju Matsjendri

(Yogi Matsyendra). Pošto je originalna, prvobitna vež-ba veoma teška, preuzeta je u Hatha Jogu pod ime-nom »Ardha« (polu) — Matsjendrasana.

Ardha-Salabhasana — Salabha na sanskrtu znači »skaka-vac«, Ardha-Salabhasana — polustav skakavca, t j . ne podižemo obe noge odjednom, nego naizmenično naj-pre jednu, a potom i drugu nogu.

Bhastrika — meh. Vrsta vežbe disanja pri kojoj vazduh, jako udahnemo i odmah jako izdahnemo. Ubrzano potpuno jogi disanje.

Bhudžangasana — Bhudžanga znači »zmija, kobra«, t j . stav kobre.

Bru-Madya-Drišti — Fiksiranje pogledom korena nosa. Dhanurasana — Dhanu: »luk«. Stav luka. Halasana — Ovaj stav tela naziva se »stav pluga«, pošto

je sličan indiskom plugu. »Hala« na sanskrtu znači: »plug«.

Joga-Mudra — Stav pečata. Zatvoreni stav. Kapalabhati — Kapala — lobanja; Bhati — svetlost. To

je jedna pročišćavajuća vežba disanja za glavu i pot-stiče jasno mišljenje i sposobnost koncentracije.

Kumbhaka — Stanka, zadržavanje daha nakon udisaja ili izdisaja.

Matsjasana — Stav ribe. Matsja — riba. Majurasana — Stav pauna. Majura — paun. Mudra — Pečat. Stav pečata, zatvoreni stav. Stav brave. Nauli — Izdvajanje srednjih trbušnih mišića. Dakšina i

Vaman Nauli — izdvajanje desnog i levog trbušnog mišića.

219

Padahastasana — Stav rode. Padmasana — Stav lotosa. Padma = lotos (-ov cvet). Pasčimotanasana — Istezanje kičme (savijanjem napred). Salabhasana — Salabha znači »skakavac«. Stav skakavca. Sarvangasana — Stav sveće. Savasana — Stav potpunog mira. Sava = »upokojeni«. Sidhasana — Stav duhovnog poniranja, udubljivanja u

samog sebe. Simhasana — Stav lava. Simha = lav. Siršasana — Sirša = glava. Stoj na glavi. Supta-Vadžrasana — Stav dijamanta za samosavlađivanje

i razvijanje snage volje. Trikonasana — Stav trougla. Uddijana-Bandha — Vezati, podići, pretvarati. Ovom vež-

bom energija prane se usmerava u sredinu kičmenog stuba.

Vakrasna — Stav uvijanja.

220

L I T E R A T U R A

konsultovana tokom rada na ovom prevodu (selektivni spisak)

1. Yesudian S. and Haich E.: Yoga and Health. G. Allen & Unvvin, Ltd. London, 1959.

2. Yesudian S.: Hatha-Yoga Ubungsbuch. Fortsetzung von ,,Sport u. Yoga". Drei Eichen Verlag. Munchen — Engelberg, 1976.

3. Iyengar B. K. S.: Light on Yoga — Yoga Dipika. G. Allen & Unwin, Ltd. London, 1965.

4. Ramacharaka Y.: Hatha Yoga or the Yogi Philosophy of Physical Well-Being. Taraporevala, Bombay, 1966.

5. Ramacharaka Y.: The Hindu-Yogi Science of Breath. L. N. Fovvler & Co., Ltd. 20 th Ed. London, 1960.

6. Lysebeth A.: Učim Jogu. Sportska tribina. Zagreb, b. g. 7. Rele V. G.: Yogic Asanas for Health and Vigour. Taraporevala. Bom-

bay, 1956. 8. Ruchpaul E.: Hatha Joga s pravom mjerom. Globus. Zagreb, 1980. 9. Sarasvati S. S.: Joga i hipertenzija. NIPRO „Partizan". Beograd, 1980.

10. Puljo J.: Yoga. Medicinska knjiga. Beograd — Zagreb, 1979.

11. Shrimad-Bhagavad-Glta. With Text, Word-for-Word Translation, En-glish Rendering, Comments and Index. By S. Svvarupananda. Advaita Ashrama. Calcutta, 1967.

12. The Complete Works of S. Vivekananda. Mayavati Memorial Ed. Vol. I—VIII. Advaita Ashrama. Calcutta, 1962—1964 (Selektivno).

13. Yesudian S. u. Haich E.: Raja-Yoga. Yoga in den zwei Welten. Drei Eichen Verlag. Engelberg-Munchen, 1975.

14. Yesudian S.: Selbsterziehung durch Yoga. Drei Eichen Verlag. Mun-chen, 1976.

15. Radakrišnan S.: Indijska filozofija. Knj. I i II. Nolit. Beograd, 1964/1965.

16. Ramacharaka Y.: The Philosophies and Religions of India. L. N. Fow-ler & Co., Ltd. London, 1936.

17. Nagaraja R. P.: Introduction to Vedanta. Bharatiya Vidva Bhavan. Bombay, 1966.

18. Wood E.: Yoga. Penguin Bks. Ltd. Harmondsvvorth, 1974.

19. Devasthali Dr G. V.: The Students' New Sanskrlt Dictionary. K. B. Ohawale. Bombay, 1955.

20. Kostić Dr A.: Višejezični medicinski rečnik. (Lexicon medicum po-lyglottum). III izd. Institut za struč. usavrš. zdravstvenih radnika. Beograd, 1976.

21. Matica srpska — Matica hrvatska: Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. Knj. I—VI. N. Sad — Zagreb, 1967—1976.

22. Vujaklija M.: Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta, Beograd, 1966.

221