Izveštaj br. 32378-XK

PROCENA SIROMAŠTVA NA KOSOVU Unapredjivanje mogućnosti, bezbednosti i učestvovanja za sve 16. jun 2005. Jedinica za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje Region Evrope i centralne Azije

Dokument svetske banke

FISKALNA GODINA 1. Januar – 31. Decembar

EKVIVALENTI VALUTA

Jedinica valute = Euro (€) € 1 = US $ 1.141 US$ 1 = €0.876

TEŽINE I MERE

Metrički sistem

AKRONIMI I SKRAĆENICE

OMR Odeljenje za međunarodni razvoj (UK) DZI Demografsko i zdravstveno istraživanje GESIP Grupa za ekonomsku strategiju i identifikaciju projekata EZ Evropska zajednica SRJ Savezna republika Jugoslavija BND Bruto nacionalni dohodak IBD Istraživanje o budžetu domaćinstva IILJR Istraživanje indikatora ljudskog razvoja IRL Interno raseljena lica SSD Stopa smrtnosti dece IRS Istraživanje o radnoj snazi IMŽS Istraživanje merila životnih standarda KAŠ Kosovska agencija za šumarstvo KFOR Kosovske snage (NATO) IRUK Izveštaj o ranom upozorenju na Kosovu KMI Kosovsko mozaičko istraživanje ODŽ Očekivana dužina života MRC Milenijumski razvojni ciljevi MZ Ministarstvo za zdravlje NVO Nevladine organizacije PZN Primarna zdravstvena nega SSS Strategija za smanjenje siromaštva PIS Privremene institucije samouprave ISSP - MPS Istraživanje o saznanjima, stavovima i praksama – Medjunarodne populacione službe SDRI Socio-demografsko i reproduktivno istraživanje JIE Jugo-istočna Evropa ŠAMSR Švedska agencija za međunarodnu saradnju i razvoj SKK Statistička kancelarija Kosova PRUN Program za razvoj Ujedinjenih nacija FSUN Fond za stanovništvo Ujedinjenih nacija VKIUN Visoki komesariat za izbeglice Ujedinjenih nacija UNMIK Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu SZO Svetska zdravstvena organizacija

Zamenik predsednika: Direktor u zemlji: Direktor sektora: Menadžer sektora: Vodja tima:

Shigeo Katsu, ECAVP Orsalia Kalantzopoulos, ECCU4 Cheryl W. Gray, ECSPE Asad Alam, ECSPE Alexandre Kolev, ECSPE

Sadržaj

IZVRŠNI SAŽETAK...................................................................................................5

1. PREDSTAVLJANJE.........................................................................................18

2. IZAZOV PRAĆENJA SIROMAŠTVA ...........................................................20 A. INFRASTRUKTURA SOCIJALNE STATISTIKE ........................................................20 B. INSTITUCIONALNI DOGOVORI I KAPACITET ZA ANALIZE SIROMAŠTVA...............24

3. MNOGE DIMENZIJE SIROMAŠTVA ..........................................................27A. OGRANIČENE MOGUĆNOSTI ZA STICANJE PRIHODA ...........................................27B. NIVO OBRAZOVANJA I MOGUĆNOSTI ZDRAVSTVA ............................................41 C. SIROMAŠTVO KAO NEDOSTATAK BEZBEDNOSTI ................................................42D. SIROMASTVO KAO OGRANICAVAJUCI FAKTOR OSPOSOBLJENOSTI....................60 E. VIŠESTRUKO LISAVANJE I UKLUCIVANJE U ZIVOTNI SIKLUS............................65

4. KRHKA SOCIJALNA KOHEZIJA ................................................................69 A. NEJEDNAKOST PRIHODA....................................................................................69 B. PROSTORNI DISPARITETI ...................................................................................71 C. DIMENZIJA ETNICKE PRIPADNOSTI ....................................................................74 D. JEDNAKOST POLOVA .........................................................................................77 E. DISPARITETI IZMEDJU GENERACIJA ...................................................................81

5. POTENCIJAL DAVANJA JAVNIH USLUGA ZA DOBROBIT SIROMAŠNIH ...........................................................................................................83

A. DOVOLJNOST ....................................................................................................83 B. DELOTVORNOST................................................................................................87 B. NEPRISTRASNOST..............................................................................................90

6. PRAVCI POLITIKE .........................................................................................94 A. UNAPREDJIVANJE MOGUĆNOSTI ZA STICANJE PRIHODA ....................................94 B. PODIZANJE MOGUĆNOSTI ZADRVSTVA I OBRAZOVANJA ....................................95 C. SMANJIVANJE RANJIVOSTI ................................................................................96 D. PROMOVISANJE OSPOSOBLJAVANJA ..................................................................97 E. PODRŽAVANJE DIJALOGA O SIROMAŠTVU NA BAZI DOKAZA..............................98

IZABRANA LITERATURA...................................................................................100

DODATAK: POŽELJNA I MERLJIVA LISTA INDIKATORA SIROMAŠTVA....................................................................................................................................102

1

Lista tabela

Tabela 1: Sažetak dijagnoza siromaštva i pravci politike............................................16 Tabela 2: Uporedjivanje distribucije uzorka iz IMŽS, IRS i IBD ...............................23 Tabela 3: Mogućnosti i izazovi za merenje MRC na Kosovu .....................................27 Tabela 4: Ključni makroekonomski indikatori ............................................................32 Tabela 5 Procene siromaštva izdvojene iz IMŽS iz 2000. i IBD iz 2002....................34 Tabela 6: Stepen ekstremnog siromaštva po izabranim socio-ekonomskim grupama 36Tabela 7: Struktura prihoda po statusu siromaštva i lokaciji (procenti) ......................40 Tabela 8: Status radnika i izvora prihoda ....................................................................40 ONE COLUMN ERASED Tabela 9: Kosovo i Milenijumski razvojni ciljevi ...........42 Tabela 10: Izabrani ključni obrazovni indikatori na Kosovu.......................................43 Tabela 11: Stopa smrtnosti dece (SSD) i očekivana dužina života (ODŽ) na Kosovu

uporedjene sa regionalnim i podacima EZ...........................................................44 Tabela 12: Izabrani materinski i dečji zdravstveni rezultati u Evropi i centralnoj Aziji

..............................................................................................................................45Tabela 13: Jednostavne projekcije siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda

..............................................................................................................................47Tabela 14: Osnovni indikatori tržišta rada...................................................................49 Tabela 15: Zdravestveni troškovi domaćinstava, 2000................................................51 Tabela 16: Nivo olova u krvi (NOK u mg/l) kod trudnica i dece, 1992. ....................52 Tabela 17: Geografska rasporedjenost glavnih zagadjivača okoline na Kosovu.........53 Tabela 18: Pristup osnovnim infrastrukturnim uslugama (procenti domaćinstava) ....55 Tabela 19: Broj prijavljenih slučajeva i oblici domaćeg nasilja ..................................60 Tabela 20: Indikatori političkih prava i civilnih sloboda u Jugoistočnoj Evropi, 2004.

..............................................................................................................................61Tabela 21: Mišljenja o najvećim problemima rasprostranjem na Kosovu (procenat

ispitanika).............................................................................................................62 Tabela 22: Nivo zadovoljstva javnim institucijama (procenat ispitanika)...................64 Tabela 23: Mišljenje o prisutnosti korupcije u različitim javnim uslugama (procenat

ispitanika).............................................................................................................64 Tabela 24: Pristup informacijama i komunikacionim tehnologijama na Kosovu oko

2002......................................................................................................................65 Tabela 25: Višestruko lišavanje ekstremno siromašnih usled nedostatka prihoda ......66 Tabela 26: Indeksi nejednakosti...................................................................................70 Tabela 27: Projektovani stepeni ekstremnog siromaštva sa različitim putanjama

rast/nejednakost (procenat) ..................................................................................70 Tabela 28: Izabrani socio-ekonomski indikatori po regionima ...................................71 Tabela 29: Izabrani socio-ekonomski indikatori po tipu naselja (procenat)................73 Tabela 30: Izabrani ključni socio-ekonomski indikatori po etničkoj pripadnosti

(procenat) .............................................................................................................75 Table 31: Klasifikacija mišljenja o najvećim problemima na kosovu po etničkoj

pripadnosti............................................................................................................76 Tabela 32: Izabrani socio-ekonomski indikatori po polu ............................................80 Tabela 33: Izabrani socio-ekonomski indikatori po starosnim kategorijama

(procenata) ...........................................................................................................81 Tabela 34: Javna socijalna potrošnja na Kosovu i odabranim zemljama u 2003. .......84 Tabela 35: Uticaj socijalnih transfera na ublažavanje siromaštva ...............................90 Tabela 36: Rasprostranjenost siromaštva zbog javnih troškova u osnovnom

obrazovanju, 2002. (procenat domaćinstava) ......................................................92

2

Tabela 37: Socijalna pomoć i individualne karakteristike primaoca medju siromašnima i ekstremno siromašnima (procenat domaćinstva) .........................93

Tabela 38: Multidimenzionalni cilj indikatora siromaštva sa pristupom životnom ciklusu................................................................................................................102

Tabela 39: Kvantitativni indikatori multidimenzionalnosti siromaštva bez izričito naglašene starosne dobi......................................................................................108

Tabela 40: Indikatori siromaštva u životnom ciklusu: Mogućnosti...........................111 Tabela 41: Indikatori siromaštva u životnom ciklusu: Bezbednost ...........................112 Tabela 42: Indikatori siromaštva u životnom ciklusu: Osposobljavanje ...................112

Lista grafikona Grafikon 1: BND po glavi stanovnika u izabranim ekonomijama jugoistočne Evrope u

2002. (u trenutnim US$) ..........................................................................17 Grafikon 2: Zavisnost domaćinstava od pridrodnih izvora (procenata domaćinstava)31Grafikon 3: Izabrani indikatori uslova smeštaja (pocenata domaćinstava) .................40 Grafikon 4: Broj prijavljenih zločina...........................................................................42 Grafikon 5: Upis u škole po nivou i statusu siromaštva u 2003 (procenata dece).......51 Grafikon 6: Upis u osnovnu i srednju školu po polu i razredu, 2002 ..........................62 Grafikon 7: Žensko-muški odnosi kroz indikatore tržišta rada, 1989-2002 ................63 Grafikon 8: Primaoci socijalne pomoći, 2001-2003....................................................70 Grafikon 9: Efikasnost ciljanja: podela pre-transferno siromašnih, veoma siromašnih i

ne-siromašnih koji uživaju beneficije socijalne pomoći (procenat domaćinstava)..............................................................................................................................73

Grafikon 10: Procenat nekvalifikovanih nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju naizmenično na siromaštvo i nivo gradskih opština .......................76

Lista okvira

Okvir 1: Tri standardne Foster-Greer-Thorbecke (1984) sveobuhvatne mere

siromaštva ............................................................................................................11 Okvir 2: Unapredjivanje IBD-a za analize siromaštva ................................................12 Okvir 3: Konstrukcija apsolutne granice siromaštva ...................................................18 Okvir 4: Glasovi ranjivih grupa na Kosovu.................................................................22 Okvir 5: Degradacija životne sredine na Kosovu ........................................................33 Okvir 6: Uskladjivanje ekonomskih aktivnosti sa zaštitom životne sredine: Kompleks

Trepča ..................................................................................................................37 Okvir 7: Ljudi govore o nedovoljnim uslugama Državnih infrastruktura ...................39 Okvir 8: Glas omladine o nedostatku njihovog uticaja u donošenju odluka ...............46

3

Zahvalnost

Ovaj izveštaj je pripremljen od strane tima vodjenog Alexandre-om Kolev-im (vodja tima udarne grupe i glavni autor) i koji uključuje Betty Hanan, Giorgio Tamburlini (zdravstvo), Cem Mete (obrazovanje), Janet Owens (nadgledanje polne ravnopravnosti i siromaštva), Tiziana Tamborrini (životna sredina), Hjalte Sederlof (socijalna zaštita), Sasun Tsirunyan (siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda), Paolo Verme (multidimenzionalno siromaštvo i životni ciklus), Selma Kapo, Vigan Behlui (kvalitativna procena siromaštva), Shpend Ahmeti i Nand Shani (dijalog o siromaštvu). Tim zahvaljuje Asad Alam-u, Cheryl Gray, Tracey Marie Lane, Pierella Paci, Gloria La Cava, Peter Darvas, Michael Stanley i Ruslan Yemtsov-u koji su dali izvrsne komentare, sugestije i smernice za ovaj izveštaj o siromaštvu. Tim se takodje zahvaljuje Viviana-i Mangiaterra i Jedinici za decu i omladinu, kao i italijanskom i Fondu za osnaživanje polne ravnopravnosti na podršci. Zajednički pregledi Jeni Klugman i Kaspar Richter-a bili su timu od dragocene pomoći. Tim duguje veliku zahvalnost timovima Programa za razoj Ujedinjenih nacija (PRUN) i Kancelarije za statistiku Kosova (KSK), na njihovoj bliskoj saradnji i razmeni podataka sa timom Svetske banke. Tim se takodje zahvaljuje zvaničnicima Privremenih institucija samouprave na Kosovu (PISK), posebno gdinu. Behxhet Haliti-ju gđi. Flaka Surroi, zatim Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i kolegama iz Dečijeg fonda UN-a (UNICEF), Odeljenja za međunarodni razvoj Ujedinjenog Kraljevstva (OMZ-UK), Švedske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj (ŠAMSR), Nemačke agencije za tehničku saradnju, Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (VKUNI). Tim se takodje zahvaljuje Orsalia-ji Kalantzopoulos na njenom stalnom vodjstvu, kao i Sidi Boubacar, Nancy Cooke, Robertu Jauncey-ju i Kanthan Shankar-u na njihovoj podršci i savetima tokom pisanja ovog izveštaja. Posebni komentari na pripremne izveštaje urađene za ovaj izveštaj dobijeni su od Vlade i donatora tokom prve radionice organizovane juna 2004. god zajednički sa PRUN. Prvi nacrt izveštaja za diskusiju predstavljen je Kabinetu i nakon toga razmatran sa donatorskom zajednicom janauara 2005. Komentari tada dobijeni su uključeni u revidirani nacrt za diskusiju koji je dalje razmatran sa civilnim društvom tokom serije konsultacija organizovanih od strane PRUN-a aprila 2005. Stvaranju ovog izveštaja umnogome je doprinela i logistička podrška od strane Valery Ciancio, Alison Panton i Judy Wiltshire.

4

IZVRŠNI SAŽETAK

1. Stanovništvo Kosova je tokom prošle dekade ozbiljno patilo od dubokih ekonomskih, socijalnih i političkih previranja. U poslednjoj dekadi stanovnici Kosova bili su subjekt u tranzicionom šoku, usledilo je zanemarivanje i isključivanje albanske zajednice u periodu Miloševićeve ere, a zatim sledi oružani konflikt u 1999. Postojeće studije ukazuju da je do kraja dekade, proizvod bio više nego prepolovljen, kolaps prihoda, manje od polovine stanovništva je bilo zaposleno i polovina je bila u siromaštvu.

2. Od kraja konflikta, napori na rekonstrukciji uspeli su da postave ekonomiju Kosova na uzlaznu putanju, ali je učinjen mali progres u razjašnjavanju političkog statusa Kosova. Provincija je umnogome imala koristi od uspostavljanja mira i stabilnosti, kao i od masivnog priliva donorske pomoći. Postoje još uvek neke neodredjenosti u ekonomskim podacima, ali oni sugerišu da je progres u rekonstrukciji, makroekonomskoj stablinosti i uspostavljanju javnih institucija vodio oporavku ekonomskih aktivnosti od 2000. Rast UPD dostigao je 21 procenat u 2001. i od tada raste prosečno za 4.3 procenata. UPD po glavi stanovnika se povećao od oko 400US$ u 1995. na 790US$ u 2003. Ukupan nacionalni prihod (UNP) po glavi stanovnika bio je čak i veći, od oko 975US$ u 2002. i 1170US$ u 2003, odražavajući značaj poslatog novca.

3. Uprkos značajnom progresu u rekonstrukciji, u narednim godinama izazov smanjenja siromaštva ostaje ogroman. Ostvareni rast rezultat je posleratnog naglog finansijskog priliva od srtrane zvanaičnih tokova pomoći za razvoj, ali to nije dovelo do značajnijeg stvaranja radnih mesta i malo je verovatno da će biti održiv bez razjašnjenja političkog statusa Kosova i održavanja mira i bezbednosti za sve. Dok su nedavni rast i umerena prodaja najverovatnije neujednačeno vodili smanjenju siromaštva izmedju 2000. i 2003, još uvek se procenjuje, po podacima iz Istraživanja o budžetu domaćinstva 2002/2003, da oko 37 procenata stanovništva živi u siromaštvu. Krhka socijalna kohezija, loši uslovi života i nedostatak industrijske i osnovne infrastrukture mogu u budućnosti oslabiti održivost ekonomskog rasta i njegov uticaj na smanjenje siromaštva. Postoji dodatna zabrinutost da slabi potencijal davanja javnih socijalnih usluga može biti ugrožen lošim upravljanjem, niskim nivoom administrativnih sposobnosti i neadekvatnim sredstvima. Na kraju, ali ne i poslednje, nedostatak sveoubhvatnog i integrisanog sistema za socijalnu statistiku na Kosovu može ograničiti mogućnost Vlade da uobliči politiku za dobrobit siromašnih slojeva društva i plan za buduće investicije.

4. Cilj ovog izveštaja je da doprinese trajnom dijalogu o politici za smanjenje siromaštva na Kosovu i da podrži uobličavanje javnih intervencija i utvrdjivanje prioriteta na osnovu pravih informacija. Izveštaj je pripremljen kao dodatak postepenoj izgradnji sveobuhvatne strategije smanjenja siromaštva podržanoj od strane donatora i rastu zasnovanom na domaćinstvu. On je sistematski orjentisan na sledeća ključna pitanja: (i) do koje mere sistem za socijalnu statistiku na Kosovu dozvoljava kreatorima politike da stvore tačnu sliku stanja siromaštva i na osnovu toga uobliče politiku za siromašne slojeve društva, zasnovanu na pravim informacijama? (ii) Koji je pravi obim i priroda siromaštva? (iii) Koja je grupa najsiromašnija? (iv) Koliko je koheziono društvo na Kosovu? (v) Da li je davanje javnih socijalnih usluga dovoljno, efektivno i pravedno? Ovaj izveštaj je pripremljen kao rezultat zajedničkog rada sa SKK i UNDP-jem. Dodatno, devet članaka o istrorijatu, o raznim aspektima siromaštva su odobreni i ti nalazi su selektivno ugradjeni u glavni izveštaj1.

1 Lista članaka o istroijatu je data u delu korišćenih dokumenata.

5

Izazov praćenja siromaštva

5. Stvarni napredak u pribavljanju podataka o potrošnji i prihodu na nivou domaćinsatva učinjen je od strane SKK, ali nedostatak popisa stanovništva ostaje glavna smetnja. SKK je sproveo veći broj istraživanja koja su trebala biti predstavljena na nacionlanom nivou, kao i za urbano/ruralno i za srpsko/nesrpsko stanovništvo. Trenutno IBD na terenu predstavlja stvarni napredak u pribavljanju podataka o potrošnji i prihodu na nivou domaćinstava, što je neophodno za praćenje siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda. Kako bilo, Kosovu nedostaje noviji popis stanovništva, kako bi se procenila tačnost postojećih podataka i unapredio kvalitet formulisanja uzimanja uzorka. Bez popisa stanovništva, koji bi dao najnovije procene o broju stanovnika, ne samo da je gotovo nemoguće odrediti da li su procene, napravljene na osnovu raznih istraživanja, ustvari predstavljene na nacionalnom nivou i za druge podgrupe, nego je takodje veoma teško unaprediti kvalitet formulisanja uzimanja uzorka.

6. Trenutni sistem istraživanja domaćinstava, kao ni različita istraživanja tokom perioda 2000-2003, ne omogućavaju uporedjivanje kritičkih procena o siromaštvu prouzrokovanom nedostatkom prihoda i uzrocima nevezanim za prihod. Istraživanje sprovedeno u ovom izveštaju pokazuje da postoje neke metodološke razlike izmedju istraživanja merila životnih standarda (IMŽS) i IBD u pribavljanju podataka o potrošnji i prihodu, što čini problematičnim uporedjivanje procena siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda. Prethodne procene siromaštva od strane Svetske banke, bazirane su na IMŽS iz 2000. Nove procene, prikazane u ovom izveštaju, bazirane su na IBD iz 2002/03 IMŽS iz 2000. i IBD iz 2002/03 i nisu u potpunosti uporedive, uglavnom zbog razlika u modulima potrošnje i upotrebe granica siromaštva, specifičnim za svako istraživanje. Samo posle budućih krugova IBD, koji će se preduzeti i analizirati, može se sačiniti definitivna izjava o trendovima u siromaštvu i ekstremnom siromaštvu. Postoje i druga neslaganja u sistemu istraživanja domaćinstava, koja čine uporedjivanje indikatora siromaštva kao posledica uzroka nevezanih za prihod, kao što su nivo obrazovanja i pitanje zdravstvene nege, veoma teško kroz različita istraživanja i kroz vremenski period.

7. Još uvek nema dovoljno podataka neophodnih za merenje dimenzije siromaštva prouzrokovanog uzrocima nevezano za prihod. Nedostatak kritičnih podataka i dalje potkopavaju mogućnost Kosova da izmeri multidimenzionalne aspekte siromaštva, uključujući nekoliko neophodnih indikatora za praćenje Milenijumskih razvojnih ciljeva (MRC) i za analiziranje povezivanja i uzroka siromaštva.

8. Dostupnost podataka SKK ostaje problem. Statistička kancelarija održava sveobuhvatni i redovno ažurirani web-site, svojih najnovijih publikacija i statistika, stvorenih po sopstvenom sistemu istraživanja. Na žalost, samo objavljeni podaci su dostupni za javnu upotrebu. Statistička kancelarija stavila je na snagu striktnu politiku o pristupu podacima. Ni jednom podatku nije dozvoljeno da “napusti” prostorije kancelarije. Kao rezultat imano da mnogo podataka nije dovoljno iskorišćeno što otežava praćenje i analiziranje svih aspekata siromaštva. Politike o dostupnosti podacima variraju kroz region. Medju državama u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji koje imaju otvoren pristup podacima istraživanja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Estonija, Gruzija, Madjarska, Kirgiška republika i Moldavija. U skladu sa medjunarodnim standardima, dostupnost podataka sa nivoa domaćinstava može unaprediti kapacitet državnog programa praćenja siromaštva i doprineti efikasnijim analizama siromaštva.

Mnoge dimenzije siromaštva

9. Očito da je siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda široko rasprostanjeno, ali je relativno plitko. Četiri godine posle konflikta, siromaštvo prouzrokovano nedostatkom

6

prihoda ostaje široko rasprostranjeno. Izračunavanja nastala na osnou IBD pokazuju da je u 2002. oko 37 procenata stanovništva na Kosovu živelo ispod granice siromaštva od 1.42 eura po odrasloj osobi dnevno, a 15.2 procenata je bilo ispod ekstremne (u hrani) granice siromaštva od 0.93 eura dnevno. Kako bilo, veličina jaza u siromaštvu (11.4 procenata) i ozbiljni indeks siromaštva (4.9 procenata) ukazuje da siromaštvo nije ekstremno duboko. Za sve grupe prihoda, prihod od rada je bio glavni izvor primanja (59.9 procenata), blisko praćen privatno dobijenim novcem iz inostranstva (15.2 procenata). Za ekstremno siromašne, državna davanja činila su treći najveći izvor primanja (18.4 procenata). Raznolikost primanja i privatno proizvedena hrana bili su važni mehanizmi borbe protiv siromaštva.

10. Nadjeno je da siromaštvo usled niskih primanja neproporcionalno utiče na decu, starije i domaćinstva gde je žena glava porodice, zaostale u razvoju, nesrpske etničke manjine, nezaposlene i zaposlene čije zaposlenje zavisi od okolnosti. Profil siromaštva od 2000. ostao je praktično nepromenjen i u skladu je sa ostalim novijim kvantitativnim profilima siromaštva. O teškim uslovima života starijih, domaćinstava gde je žena glava porodice, porodica sa decom, zaostalih u razvoju i nezaposlenih postoje kvalitativni dokazi. Nema tačnih informacija o interno raseljenim licima (IRL), ali dostupni nalazi iz istraživanja nižeg stepena ukazuje na njihove teške životne uslove.

11. Nezaposlenost je važan uzrok siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda, što odražava poteškoće ekonomije Kosova da stvori dovoljno poslova za svoju veliku mladju populaciju od kojih se može živeti. Postignuti privredni rast na Kosovu nije bio vodjen oživljavanjem formalnog privatnog sektora, što bi vodilo stvaranju održivih, formalnih radnih mesta. Još uvek nema doslednosti u podacima tržišta rada, ali podaci iz IRS uporno pokazuju veliki stepen nezaposlenosti u posleratnom periodu: 41.2 procenta u 2001., 47.2 procenta u 2002. i 44.4 procenta u 2003. Sveukupno niska potražnja radne snage za relativno veliku mladu radno sposobnu populaciju, predstavlja glavni problem na Kosovu i kao takav je jako povezan sa siromaštvom, koje je prouzrokovano nedostatkom prihoda. Dok se mnoga postojeća formalna radna mesta nalaze u sektoru usluga i jako se oslanjaju na veliko prisustvo medjunarodne zajednice, neformalno zaposlenje je veoma veliko – polovina radnika je bez pismenog ugovora. Neformalno zaposlenje izgleda da je široko rasprostranjeno u oblasti gradjevinarstva i poljoprivrede, dok su mogućnosti zaposlenja u industrijskom sektoru i u sektoru za preradu poljoprivrednih proizvoda do sada bile veoma ograničene. Izgledi za buduće smanjenje siromaštva presudno će zavisiti od uklanjanja barijera za intenzivni rast rada, posebno: (i) poteškoće da se privuku Direktne strane investicije (DSI) neophodne za revitalizaciju industrijskog sektora u nedostatku rešenja koja se tiču političkih rizika i prevazilaženja odlaganja procesa privatizacije; i (ii) izražena konkurencija domaćim proizvodjačima u sektoru poljoprivrede, izazvana uvozom poljoprivrednih proizvoda – koji je znatno subvencioniran.

12. Obrazovni i rezultati zdravstvene nege još uvek su niski, ali ima naznaka poboljšanja. Pored nedostatka prihoda, mogućnosti za obrazovanje i zdravstvenu negu su medju osnovnim uslovima za individualno blagostanje. Izveštaj zaključuje da je sveukupni nivo završenog obrazovanja relativno nizak na Kosovu i da je nepismenost još uvek značajno velika. U 2002. polovina odraslog stanovništva postigla je samo osnovno obrazovanje ili manje, a 6 procenata je bilo nepismeno, uveliko odražavajući nasledje iz prošlosti i njegov štetni uticaj na starije stanovništvo. Ipak, od kraja konflikta, učinjen je značajan progres. Progres ka postizanju upisivanja u univerzalnu osnovnu školu bio je znatan, sa ukupnom stopom osnovnog upisa do 95.4 procenta u 2003. Stopa nepismenosti je takodje smanjena na manje od 0.5 procenta medju decom i omladinom. Ipak, još se dosta treba uraditi, posebno u vezi predškolskog i srednjeg obrazovanja. Samo neznatan broj dece na Kosovu pohadja predškolske institucije, a upis u srednje obrazovanje znatno opada, sa ukupnom stopom upisa od samo 75.2 procenta u 2003. Što se tiče zdravstvenog stanja stanovništva, postoje još uvek značajne nesigurnosti u procenama, ali dostupni dokazi ukazuju na veoma slabe rezultate zdravstvene nege koja je takodje medju najlošijim u jugoistočnoj Evropi. Zdravstvena nega u

7

periodu oko rodjenja deteta i tokom prve godine života je glavni problem, na što ukazuje stopa smrtnosti dece, prosečno od 18 do 44 na 1000 (4 do 10 puta veća nego prosek EZ). Neadekvatna ishrana je poseban problem koji utiče na prilično veliki broj dece. Faktori koji stoje iza velikog stepena smrtnosti rodilja i dece su prilično dobro identifikovani i uveliko preventirani. Postoje takodje pokazatelji ka unapredjivanju koji se tiču ovih indikatora. Kvantitativne informacije o statusu zdravlja u kasnijim stadijumima života su prilično ograničene. Ipak, dostupni podaci sugerišu da su tuberkoloza i zaostalost u razvoju glavni problemi. Broj slučajeva tuberkoloze je znatno opao poslednjih godina, ali je ostao 5 puta veći nego u zemljama zapadne Evrope. Izmedju 5 do 7.5 procenata celokupnog stanovništva ima neku vrstu zaostalosti u razvoju. Kvalitativni podaci dalje ukazuju da su problemi mentalnog zdravlja široko rasprostranjeni, posebno medju mladjim ljudima.

13. Izlaganje zdravstvenim rizicima je široko rasprostranjeno, uglavnom kao rezultat zagadjene životne sredine. Zagadjenje životne sredine i kontaminacija je široko rasprostranjena i predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje na Kosovu. Glavni uzroci zdravstvenih rizika su usled: (i) zastarelih procesa u rudarstvu i industrijske infrastrukture, koje ignorišu uticaj na životnu sredinu; (ii) loši uslovi stanovanja i kvalitet osnovnih usluga koje se tiču infrastrukture; i (iii) slabi sistem rukovodjenja životnom sredinom. Kontaminacija zemljišta i hrane teškim metalima i olovom je verovatno jedan od najozbiljnijih problema u oblastima gde su locirana rudarska i industrijska postrojenja. Na kriznim tačkama koje se odnose na životnu sredinu doziranje ljudi olovom koji se hrane poljoprivrednim proizvodima, izračunato je da je tri puta veće nego što SZO i FAO preporučuju kao maksimalnu nedeljnu doozu i oko 15 puta veće nego što je dato standardima u zemljama EZ. Prve studije sprovedene u ranim devedesetim takodje su pronašle neke dokaze trovanja olovom medju decom sa severa Kosova, sa koncentracijom olova u krvi po rodjenju, u Mitrovici, dva puta iznad medjunarodno prihvaćenog nivoa. Planirani veliki, trajni program testiranja, verovatno će potvrditi ranije rezultate. Kontaminacija vode je takodje jedan od glavnih rizika životne sredine. Zagadjenje vazduha je najproblematičnije u okolini zastarelih industrijskih infrastruktura i u Prištini usled zagadjujućeg i neregulisanog saobraćaja. Uprkos opadanju industrijske aktivnosti i zatvaranja najvećih industrijskih zagadjivača, Kosovo ostaje jedan od najvećih zagadjivača vazduha u jugoistočnoj Evropi, sa emisijom od 5.5 tona CO2 uporedjujući, na primer, sa 4.06 tona u Hrvatskoj i 3.8 tona u Rumuniji. Vazdušno zagadjenje unutar prostorija može uticati na veliku većinu domaćinstava. Drugi važni zdravstveni rizici su pretnje od rastuće epidemije HIV/AIDS i rizično ponašanje, pretežno medju omladinom.

14. Veliki deo stanovništva može pasti u siromaštvo zbog nedostatka prihoda, kao rezultat još uvek nestabilne političke situacije i povezanog rizika od usporavanja ekonomskog rasta. Pored političke nestabilnosti i povezanog rizika od ekonomskog usporavanja, što može uticati na celo stanovništvo, izveštaj nalazi da kombinacija ostalih i često unutrašnje povezanih faktora objašnjava prilično visok nivo nesigurnosti izazvan nedostatkom prihoda ranjljivosti na siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda na Kosovu. Ovo uključuje: (i) degradaciju životne sredine, koja može ugroziti sredstva za život onih koji se oslanjaju na prirodne izvore, posebno u ruralnim oblastima; (ii) visok rizik od nezaposlenosti i zaposlenja koje zavisi od okolnosti; (iii) ograničenja u unutrašnjoj pokretljivosti koja mogu ograničiti sposobnost olakšavanja šoka izazvanog prihodima; (iv) neočekivani privatni troškovi za zdravstvenu negu, koji su očito katastrofalni za neka domaćinstva; i (v) mala pokrivenost formalnom mrežom socijalne sigurnosti. Ipak, sposobnost domaćinstava za samoosiguranjem protiv privremenih šokova izazvanih prihodom, unapredjena je mogućnošću pristupa porodičnim mrežama i privatnim transferima, oslanjanje na više izvora prihoda i posedovanje vrednosti, koje mogu kolateralno služiti kao mogućnost za dobijanje kredita ili biti prodate radi kompenzovanja trenutnih gubitaka prihoda ili za pokrivanje neočekivanih troškova kao što je zdravstvena nega.

15. Nedostatak lične sigurnosti je važna dimenzija siromaštva koja nije isključivo povezana sa medjuetničkim tenzijama. Standardi za Kosovo predvidjaju da “su svi ljudi na

8

Kosovu u mogućnosti da putuju, rade i žive u sigurnosti i bez pretnji strahom od napada, zlostavljanja ili zastrašivanja …”. Fizička bezbednost ostaje problematična na Kosovu i na nacionalnom i nivou domaćinstava. Na prvom mestu, postoji povećani rizik sredine koji sadrži u sebi pitanje bezbednosti nacionalnosti. Kosovo spada u glavna trusna područja, ali izgleda da gradjevinske konstrukcije nisu u skladu sa bezbednosnim pravilima, stavljajući na taj način veliki deo stanovništva pod rizik. Rizik od odrona je veliki i koji je rezultat velike stope seče šuma, što je veliki problem u rudarskim oblastima Bardh i Mirash. Poplave mogu biti potencijalna pretnja za domaćinstva locirana u blizini kriznih tačaka za životnu sredinu. Neeksplodirane mine, upotrebljavane za vreme rata, ostaju potencijalno bitno pitanje bezbednosti. Medjuetničke tenzije su takodje važan potencijalni uzrok sukoba. Dok rastući osećaj nesigurnosti, posmatran u 2002. i 2003., nije potkrepljen statistikama o kriminalu i sa samo nekoliko prijavljenih zločina u 2002. i 2003. koji su bili etnički motivisani, nasilni nemiri u martu 2004. ukazuju da medjuetničko nasilje ostaje glavni problem. Konačno, trgovina ženama i devojkama i nasilje nad ženama u porodici izlaze na videlo kao ostali bitni izvori fizičke nesigurnosti.

16. Osposobljavanje ljudi na Kosovu je slabo. Osposobljavanje se odnosi na sposobnost svih ljudi, bez obzira na njihov status prihoda, etničku pripadnost, rasu, religiju ili pol, da učestvuju, pregovaraju, utiču i oslone se na nadležne institucije koje utiču na njihove živote. Osposobljavanje je važna dimenzija blagostanja, ona koja je takodje dobro odražena u naslovu I “Standarda za Kosovo” (funkcionisanje demokratskih institucija) i naslovu II (Vladavina zakona). Nalazi ovog izveštaja pokazuju da je bilo pozitivnih pomaka, ali je još uvek ostalo nekoliko izazova. U jednu ruku, UNMIK je ustanovio pravni okvir koji promoviše demokratsko društvo i vladavinu zakona na Kosovu, jednakost polova je promovisana u formalnim državnim institucijama i koja je omogućila veću zastupljenost žena u javnom životu kao i konstitucionalnim okvirom garantovano učestvovanje i zastupljenost etničkih manjina. U drugu ruku, dostignuća u političkim i civilnim slobodama su mešovita, nerešen pravni status Kosova stvara opšti osećaj nemoćnosti i nemanja prava glasa, mogućnost mladih da utiču na institucije koje imaju uticaja na njihove živote izgleda vrlo ograničena, uticaj žena na donošenje odluka još uvek je u pitanju i učestvovanje za sve u političkom životu je izazvano rizikom neučestvovanja Srba na lokalnim izborima. Još više, pokret prema većoj transparentnosti u javnom upravljanju ostaje sprečen nedostatkom dobrih administrativnih podataka. Korupcija se smatra kao problem srednje do velike važnosti u zavisnosti od sektora i ima tendenciju neproporcijonalnog uticaja na siromašne. Dostupnost internetu takodje ostaje ograničena. Stepen znanja kod mladih o reproduktivnom zdravlju, HIV/AIDS, drugim seksualno prenosivim infekcijama (SPI) i bezbednom polnom činu je još uvek dosta nizak, kao što je i nivo svesnosti o životnoj sredini i ukazuje da dostupnost informacijama o ovim pitanjima ostaje problematična.

17. Iskustvo biti u siromaštvu je više razorno u ranoj životnoj dobi. Po rodjenju i za vreme ranog detinjstva siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda i rizici životne sredine su glavni povremeni faktori za ozbiljne i ponekad nepopravljive zdravstvene posledice. Za vreme adolescencije, kada školovanje nije više obavezno, siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda takodje ima jak negativan uticaj na upis u škole. Kasnije u životnom ciklusu, loši rezultati zdravstvene nege doprinose siromaštvu prouzrokovanom nedostatkom prihoda kroz njihov štetan uticaj na zapošljavanje. U zrelim godinama, nisko postignuto obrazovanje postaje glavni uzrok siromaštvu prouzrokovanom nedostatkom prihoda, uglavnom vidivo kroz niže zarade i veću nezaposlenost. Često različiti aspekti siromaštva podupiru jedan drugog. Na Kosovu, velika većina ekstremno siromašnih zbog nedostatka prihoda, su takodje i veoma siromašni u pogledu obrazovanja. Preklapanja izmedju aspekata siromaštva povezanih sa nedostakom prihoda i zdravstvene nege je prilično teže uočiti sa postojećim podacima. Ne malo važan deo ekstremno siromašnih takodje živi u lošim stambenim uslovima. Velika većina ekstremno siromašnih su sa lošom infrastrukturom – ali siromaštvo po pitanju infrastrukture je široko rasprostranjeno i gotovo podjednako utiče na sve grupe prihoda.

9

Krhka socijalna kohezija

18. Socijalna kohezija je krhka i ovo može potkopati održivost ekonomskog rasta i smanjiti uticaj ovog rasta na smanjenje siromaštva. Dok je sveukupna neujednačena potrošnja umerena, dispariteti u ekonomiji i socijalnoj dobrobiti po lokaciji, etničkoj pripadnosti, polu i starosti, su značajni i mogu biti važni izvori nezadovoljstva i političkih nemira.

19. Neujednačena potrošnja je umerena i prema tome će olakšati transformaciju prosečnog rasta prihoda u smanjenje siromaštva. Merenje neujednačenosti prihoda ili potrošnje daje informacije o opsegu dispariteta u materijalnoj dobrobiti koji preovladava kroz domaćinstva ili pojedince i koji su prema tome ključni indikatori socijalne kohezije. Merenja neujednačenosti su takodje važna za predvidjanje uticaja ekonomskog rasta na smanjenje siromaštva. Neujednačenost prihoda je velika na Kosovu u poredjenju sa susednim zemljama sa Gini koeficijentom od 0.49 ali neujednačenost potrošnje je umerena u poredjenju sa susednim zemljama kako je to reflektovano Gini koeficijentom od 0.30. Simulacija sprovedena u ovom izveštaju takodje pokazuje da umerena neujednačenost potrošnje je u stvari pozitivan razvoj na Kosovu i kako povećanje neujednačenosti može smanjiti i čak biti kontrola potencijalu ekonomskog rasta kod siromašnih slojeva društva.

20. Prostorni socio-ekonomski dispariteti su važan i geografski opravdan fokus u strategiji smanjenja siromaštva. Kosovo ima džepove siromaštva u regionima gde je lokalna nezaposlenost često visoka. Siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda je niže u ruralnim oblastima nego u sekundarnim gradovima ali ovo je uglavnom zbog potrošnje sopstveno proizvedene hrane no na reflektuju bolje ekonomske mogućnosti u ruralnim oblastima. Mogućnosti za zaposlenje u ruralnim oblastima su u stvari isto tako loše kao i u sekundarnim gradovima i gore nego u Prištini. Regionalna raspodela infrastrukturalnih usluga je relativno ista. Uslovi stanovanja izgleda da znatno variraju od jednog regiona do drugog i da su znatno gori u sekundarnim gradovima uporedjujući sa Prištinom, ali ne tako loši kao oni u ruralnim oblasti. U ruralnim oblastima, rastojanje do srednjih škola je glavna barijera obrazovanju i fizička pristupačnost medicinskim centrima je prilično otežana. Ovo može biti jedan razlog zašto je stopa završenog srednjeg obrazovanja znatno gora u ruralnim oblastima. U 2002. stopa završenog srednjeg obrazovanja je bila samo 46 procenata u ruralnim oblastima nasuprot 64 procenta u sekundarnim gradovima i 77 procenta u Prištini.

21. Socio-ekonomski dispariteti izmedju Albanaca i Srba su umereni, ali ne-Srpske etničke manjine se suočavaju sa znatnim poteškoćama. Neujednačenost potrošnje se uveliko objašnjava disparitetom unutar zajednica i ne kao neujednačenost izmedju Albanaca, Srba i drugih manjinskih grupa pretežno sastavljenih od slovenskih Muslimana i Roma. Šta više, socio-ekonomski dispariteti izmedju Albanaca i Srba su umereni, ali održavanje paralelnih sistema za davanje socijalnih usluga srpskoj manjini može potkopati razvoj ujedinjenog sistema socijalne zaštite i utiska socijalne kohezije. Bez obzira na trenutne okolnosti, postoje takodje oblasti slaganja i neslaganja u shvatanjima Albanaca, Srba i drugih manjina o glavnim problemima na Kosovu. Za sve etničke grupe postoji širok konsenzus koji nezaposlenost i neizvesnost o konačnom statusu Kosova vidi medju najvećim problemima na Kosovu. Kako bilo, osećaj nesigurnosti je jedan od najvećih problema prijavljenih od strane Srba i takodje ne beznačajna briga medju ostalim manjinskim grupama, dok to nije vidjeno kao glavni problem medju Albancima. Dalje istrage pokazuju da se ne-Srpske etničke manjinske grupe suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama, ne samo u dimenziji prihoda, nego i u pogleda obrazovanja.

22. Polna neujednačenost ostaje široko rasprostranjena i deluje blisko sa etničkom pripadnošću, što ukazuje da je status žene na Kosovu još uvek problematičan. Izveštaj pokazuje da obrazovanje devojaka u detinjstvu i adolescenciji postaje rizično na sekundarnom srednjem nivou medju Albancima i ne-Srpskim etičkim manjinama. U zrelim godinama, žene se suočavaju sa znatnim i rastućim poteškoćama u zapošljavanju, ali poteškoće kod žena u

10

smislu nižih zarada je manje izražena. Kombinacije ograničenog obrazovanja, ranog braka, ustanovljenim stavovima u porodici i zajednici o ispunjavanju tradicionalnih uloga pomažu objašnjenju poteškoća na ženskom tržištu rada. Analize takodje pokazuju da su češći slučajevi siromaštva medju domaćinstvima gde je glava porodice žena, što je uglavnom usled polnih razlika u postignutom obrazovanju i izvoru prihoda gde su žene kao glava porodice manje obrazovane i više se oslanjaju na penziju.

23. Raširena nezaposlenost i nezaposlena omladina predstavlja zabrinjavajuću činjenicu na Kosovu i potencijalno najvažniji uzrok socijalne nestabilnosti. Mogućnosti za sticanje prihoda su znatno lošiji medju omladinom sa stopom nezaposlenosti mladih blizu 75 procenata u skladu sa velikim IRS, što je više od dva puta veće nego stopa nezaposlenosti medju odraslima. Glavni problem za omladinu je poteškoća da se nadje pristojan posao i biti okupiran njime, što još samo dodaje nedostatku njihovog učestvovanja i nemanju prava glasa u kosovskom društvu i može doprineti povećanju sveukupnog nivoa etničkih i socijalnih tenzija. Postoje takodje samo neznatne mogućnosti za sticanje prihoda za starije čija je glavna briga znatno smanjenje prihoda koji se desio usled napuštanja službe i prelaska u penzioni sistem. Činjenica je da su penzioneri medju najsiromašnijima, oni čak nisu u potpunosti lišeni sredstava za život što se povezuje sa postojanjem bliskih porodičnih veza koje garantuju materijalnu podršku. Uspostavljanje novog penzionog sistema, takodje je bilo sredstvo u obezbedjivanju minimalnog prihoda za starije. Podaci IBD iz 2002/03 mogu služiti kao reper za praćenje uticaja penzijskog sistema na blagostanje domaćinstava. Postoji takodje veliki jaz u pismenosti izmedju omladine i starijih ljudi koji potpiruje disparitete u životnim stavovima i aspiracijama kroz generacije: u 2002 gde se nepismenost odnosila na manje od 0.5 procenata pojedinaca starosti od 24 godine i manje, ona se odnosila na 48 procenata pojedinaca starosne dobi od 65 i više.

Potencijal davanja javnih usluga za dobrobit siromašnih slojeva društva

24. Nedovoljna javna potrošnja i mala pokrivenost su pitanja od srednje do velike važnosti u zavisnosti od sektora. Uporedjujući sa regionalnim prosekom, celokupna javna potrošnja na obrazovanje je razumna (6.1 procenat BND), ali javna potrošnja na zdravstvo (4.5 procenata) i socijalnu zaštitu (5.8 procenata) je mala. U okviru obrazovanja relativno veliki deo javne potrošnje ide na osnovno obrazovanje i veoma malo na predškolsko. Opadajući trend donatorske finansijske pomoći za sektore obrazovanja i zdravstva takodje povećavaju zabrinutost o održivosti javne potrošnje za dobrobit siromašnih slojeva društva u socijalnom sektoru. U smislu pokrivenosti socijalnim uslugama sveukupno obezbedjivanje usluga javne zdravstvene nege izgleda da je razumno, ali obezbedjivanje obrazovanja na preosnovnom i srednjem nivou, očito da je neadekvatno, posebno ono dato veoma mladoj dobi stanovništva Kosova. Konačno, dok je pokrivenost penzijama, izgleda velika, u skladu sa nedavnim administrativnim podacima, davanja socijalne pomoći su veoma ograničena u smislu celokupne javne potrošnje iznosa koristi i pokrivenosti ekstremno siromašnih. Dok se razvija sveobuhvatna šema socijalne pomoći, malo je verovatno da će to biti fiskalno održivo u trenutnom kontekstu, a postoje načini da se učini da sistem radi bolje za siromašne.

25. Pored dovoljnosti, potencijal davnja javnih socijalnih usluga za dobrobit siromašnih slojeva društva, može biti ugrožen niskom efikasnošću davanja usluga. Trajni proces reforme zdravstva na Kosovu postigao je važne rezultate, ali nizak nivo kvaliteta usluga ostaje glavna poteškoća za efektivno pružanje zdravstvene nege. Nedostatak kvaliteta zdravstvene nege utiče na nekoliko ključnih oblasti, posebno na pretporodjajnu negu i reflektuje, medju drugim faktorima, neadekvatnosti i neefikasnost rasporedjivanja osoblja. U obrazovnom sektoru zabrinutost oko kvaliteta školovanja rezultat je prisustva neadekvatno kvalifikovanih nastavnika. Konačno, očito da je šema socijalne pomoći umereno efektivna sa malim greškama u uključivanju u šemu, ali sa velikim greškama izbacivanja iz nje, što se uglavnom odnosi na granicu gotovog novca. Sveukupno, javni socijalni transferi imaju veliki

11

uticaj na smanjenje siromaštva ali uglavnom je to omogućeno osnovnom penzijom dok je uticaj socijalne pomoći više umeren.

26. Iako je bilo izvesnog uspeha, ostaje izazov obezbedjivanja pravednog davanja javnih socijalnih usluga na Kosovu. U sektoru zdravstva nepristrasnost u davanju usluga može biti ugrožena neefikasnim upravljanjem i korupcijom, što uzrokuje prekomerne nepredvidjene troškove i neproporcionalno pogadja najsiromašnije. U sektoru obrazovanja, dok se javni fondovi unapred dodeljuju osnovnom obrazovanju, što izgleda da jednako koristi siromašnoj i nesiromašnoj deci, čini se da ima velikih dispariteta izmedju siromašnih i nesiromašnih u kvalitetu nastave. Što se tiče dostupnosti socijalnoj pomoći, srpska domaćinstva i domaćinstva sa više od četvoro dece, očito da imaju poteškoća iz razloga koji treba da se objasne.

Pravci za javnu politiku

27. Da bi smanjili siromaštvo, nacionalni stvaraoci politike bi trebalo da razmisle o razvoju strategije u više pravaca što bi reflektovalo različite dimenzije siromaštva i potrebu za jačim dokazima o prirodi i promenama siromaštva kroz vreme. Ova strategija bi se mogla vezati na sledećih pet glavnih ciljeva: (i)unapredjivanje mogućnosti za dobijanje prihoda, (ii) povećanje mogućnosti obrazovanja i zdravstva, (iii) smanjenje ranjivosti nastale usled siromaštva povezanog sa nedostatkom prihoda i onog koje nije u vezi sa prihodom, (iv) ojačavanje grupa koje su sa poteškoćama i (v) promovisanje dijaloga o siromaštvu baziranog na dokazima.

28. Treba biti realan, ova strategija u više pravaca bi trebalo da uzme u obzir kontekst krupnih fiskalnih ograničenja u čijim se okvirima moraju razviti javni programi. Sažeta dijagnoza situacije siromaštva zajedno sa izborom politike data je u Tabeli 1 kao prvo unošenje u trajnu izgradnju široke Strategije razvoja Kosova. Kako je takva strategija razvijena bilo bi sada neophodno da ona ima razumnu cenu i da je moguće priuštiti je. Ovo bi zahtevalo odgovarajuću prioritizaciju i pogodno davanje redosleda predloženih reformi i intervencija.

29. Veći porast i efikasne reforme trebalo bi da budu u centru ove strategije smanjenja siromaštva. Ovo bi učinilo državu efektivnijom i omogućilo dodatne fiskalne praznine za javne intervencije.

30. Izgledi za porast i smanjenje siromaštva će prevashodno zavisiti ne samo od domaćih politika, već takodje i od odluka učinjenih od strane medjunarodne zajednice. Dosledne domaće politike su presudne za održiv rast i napadanje siromaštva, ali je jednako važno znati da će kratkoročni izgledi za rast i smanjenje siromaštva na Kosovu još uvek biti pod velikim uticajem nivoa donatorske pomoći i razjašnjavanja političkog statusa Kosova od strane medjunarodne zajednice. Velika zabrinutost je da će odlaganje u odredjivanju statusa Kosova kombinovano sa rapidnim smanjenjem donatorske pomoći verovatno imati ozbiljno nepovoljne socijalne i ekonomske posledice na stanovništvo Kosova.

31. Kada je reč o predstojećim izazovima siromaćtva Kosovo još uvek ima potrebu za podrškom medjunarodne zajednice. Verovatno je da će ovakva podrška biti efikasnija ukoliko je podrži radni okvir nacionalnog radnog plana. Dati nepouzdani nivo koji se tiče donatorske pomoći, je važan za nacionalne kreatore politike koji će odrediti cenu javnih intervencija za dobrobit siromašnih slojeva društva, Utvrditi prioritete i indentifikovati koje će se akcije finansirati iz sopstvenih izvora i koje mogu biti fiskalno održive i koje trebaju donatorsku pomoć. Ovaj proces odredjivanja cene i prioritizacije mogao bi se razviti u radnim okvirima Kosovskog razvojnog plana prvo razvijenog od strane GESIP.

12

(i) Unapredjivanje mogućnosti za stvaranje prihoda.

32. Kosovo se suočava sa važnim izazovima siromaštva u dolazećim godinama, što zahteva jaku posvećenost nacionalnih stvaraoca politike koji bi održali i ubrzali opšti rast. Glavni zaključak ovog izveštaja da je rast sa nepristrasnošću esencijalan za smanjenje siromaštva. Izgledi za održiv i opšti rast koji je u dometu nacionalnih stvaraoca politike uveliko će zavisiti o uspehu dva paketa intervencije: (i) ojačavanje političkog okruženja što doprinosi porastu privatnog sektora vodjeno povećanjem izvoza i domaćim investicijama; i (ii) poboljšanje socijalne kohezije i obezbedjivanje mira i stabilnosti u provinciji.

33. Buduće smanjenje siromaštva će presudno zavisiti ne samo od nivoa rasta, već i od stapena do kojeg će rast biti intezivno radan. Da bi se maksimizovao uticaj na smanjenje siromaštva, veze izmedju rasta i stvaranja radnih mesta moraju biti ojačane. Ovo će zahtevati: (i) unapredjivanje sveukupnog podneblja za investiranje da bi se privukle veoma potrebne investicije za revitalizaciju industrije; i (ii) rad na više povoljnim trgovinskim aranžmanima i razvojem savetodavhih usluga da bi se pomoglo malim farmerima da bi se suočili sa intezivnom konkurencijom usled poljoprivrednih i uveliko subvencioniranim uvozima.

34. Trebaju se preduzeti posebne mere da bi se smanjile poteškoće tržišta rada za veliki broj omladine. Za početak, pilot programi škole-za-rad i za omladinsko preduzetništvo mogu se razvijati i proceniti i ukoliko su uspešni proširiti ih.

35. Izgledi za porast i smanjenje siromaštva će presudno zavisiti ne samo od domaćih politika, već takodje i od odluka učinjenih od strane medjunarodne zajednice. Dosledne domaće politike su presudne za održiv rast i napadanje siromaštva, ali je jednako važno znati da će kratkoročni izgledi za rast i smanjenje siromaštva na Kosovu još uvek biti pod velikim uticajem nivoa donatorske pomoći i razjašnjavanja političkog statusa Kosova od strane medjunarodne zajednice. Velika zabrinutost je da će odlaganje u odredjivanju statusa Kosova kombinovano sa rapidnim smanjenjem donatorske pomoći verovatno imati ozbiljno nepovoljne socijalne i ekonomske posledice na stanovništvo Kosova.

36. Kosovo još uvek ima potrebu za podrškom medjunarodne zajednice koja bi se odnosila na brojne predstojeće izazove siromaštva. Verovatno je da će ovakva podrška postati efikasnija ukoliko je poduprta sa radnim okvirom Kosovskog Razvojnog plana. Dati nepouzdani nivo koji se tiče donatorske pomoći, je važan za nacionalne kreatore politike koji će odrediti koštanje javnih intervencija za dobrobit siromašnih slojeva društva, Utvrditi prioritete i indentifikovati koje će se akcije finansirati iz sopstvenih izvora i koje mogu biti fiskalno održive i koje trebaju donatorsku pomoć. Ovaj proces odredjivanja cene i prioritizacije mogao bi se razviti u radnim okvirima Kosovskog razvojnog plana prvo razvijenog od strane GESIP.

(ii) Povećanje mogućnosti obrazovanja i zdravstva

37. Promišljeno izjednačavanje makroekonomskog i fiskalnog menadžmenta sa zaštitom esencijalnih investicija u osnovne usluge i ljudski kapital, je važan izazov na koji bi se trebalo usmeriti. Obim rasta zdravstvenih i obrazovnih mogućnosti veoma zavisi od zaštite esencijalno produktivnih investicija u ljudski kapital, kao i u osnovnu infrastrukturu. Na Kosovu još uvek nisu zadovoljene važne osnovne potrebe u oblastima obrazovanja, zdravstva i infrastrukture socijalnih usluga, koje se moraju pravično proceniti i balansirati zbog fiskalnih razmatranja.

38. Neefikasnost i pristrasnost u obezbedjivanju obrazovnih i zdravstvenih usluga zaslužuje posebne javne intervencije. Dobijanja na efikasnosti može biti postignuto u

13

brojnim oblastima, što bi vodilo ka štednji koja bi se mogla reinvestirati za unapredjivanje sveukupnog funkcionisanja i efikasnosti obrazovnog i zdravstvenog sektora. U isto vreme, nizak kvalitet osnovne nege i prisustvo velikog broja neadekvatno kvalifikovanih nastavnika zaslužuje posebnu pažnju. Zahtevaju se dalji napori za smanjenje neumerenih i nepredvidjenih troškova za zdravstvenu negu, koji su rezultat korupcije i neefikasnosti u prepisivanju lekova.

39. Radi razbijanja opakog kruga siromaštva, stvaraoci politike moraju se usmeriti na najvažnije pitanje nejednakosti u obrazovanju, po lokaciji, polu i etničkoj pripadnosti. Unapredjivanje rezultata zdravstvene nege u pred porodjajnom periodu i za vreme prve godine života, takodje je esencijalno. Najhitniji uslovi su: (i) podići upis u škole na srednji nivo u ruralnim oblastima; (ii) poboljšati rezultate zdravstvene nege u predporodjajnom periodu; i (iii) smanjiti velike nepravičnosti u stopama upisa, po pitanjima pola i etničke pripadnosti u srednjem obrazovanju.

(iii) Smanjenje ranjivosti

40. Visoki rizici životne sredine po pitanju zdravlja i sigurnosti moraju se smanjiti kroz promovisanje odgovarajućeg rasta i boljeg upravljanja životnom sredinom. Izgledi za održiv razvoj i odgovorniji rast po pitanju životne sredine, zahtevali bi: (i) reforme u sektoru energetike; (ii) kontinuirane investicije za rehabilitaciju infrastrukture osnovnih usluga; (iv) primenjivanje održivih principa u šumarskim i poljoprivrednim aktivnostima; i (iii) ojačavanje čuvara životne sredine.

41. Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva trebalo bi da postigne glavni cilj mreže socijalne sigurnosti. Nalazi ovog izveštaja pokazuju da eliminacija cekstremnog siromaštva, bez dodatnih troškova moguća kroz unapredjivanje u ciljnoj efikasnosti i pravičnosti narastajućeg sistema socijalne pomoći. Stvaraoci politike bi trebalo da ponovo osmisle ciljeve sistema javne socijalne pomoći, ciljajući sada ekstremno siromašne, dok će ostaviti situaciju “neekstremno” siromašnih da bude prihvaćena kroz sigurnosne mreže zasnovane na rodbinskim mrežama i sveukupne strategije rasta.

42. Potrenbi su kontiunirani napori da bi se podržala prevencija konflikta. Politike koje podržavaju prevenciju konflikta su uobičajeno efektivnije ukoliko ciljaju na decu i omladinu. Ključne mere uključuju: (i) promovisanje tolerancije u školskim programima; i (ii) uključivanje nezaposlenih i besposlene omladine sa različitim etničkim osnovama u lokalne razvojne projekte.

(iv) Osposobljavanje grupa sa poteškoćama

43. Unapredjivanje uticaja žena i omladine na ekonomski, socijalni i politički život je esencijalno. Trenutna pažnja trebala bi biti posvećena boljoj zastupljenosti žena na vodećim pozicijama u vladi. NVO koje uslužuju omladinu i decu trebalo bi da se podrže od strane stvaraoca politike – posebno u oblastima politikih prava, savetovanja za zdravstvo i razvojem poslovnih sposobnosti. Omladinske organizacije bi trebalo da su duboko uključene u izgradnji politika za omladinu.

44. Postoji hitna potreba za unapredjivanjem nivoa znanja omladine o prevenciji HIV-a i podizanje svesti o pitanjima životne sredine. Uticati preko javne rasprave na skidanje javne sramote povezane sa HIV/AIDS je takodje esencijalno.

14

(v) Podržavanje dijaloga o siromaštvu zasnovanog na činjenicama

45. Unapredjivanje statističke infrastrukture je esencijalno kako bi se ustanovio dijalog o siromaštvu zasnovan na čvrstim činjenicama. Na prvom mestu, ovo zahteva sprovodjenje popisa stanovništva. Bitni nedostaci u znanju o ključnim socio-ekonomskim rezultatima i njihovoj rasprostranjenosti kroz različite grupe stanovništva trebalo bi popuniti u okviru trenutnog programa istraživanja SKK. Mora se obratiti dovoljna pažnja na uporedjujuće procene izmedju siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda i onog koje nije u vezi sa prihodom, kroz vreme.

46. Praćenje kritičnih socio-ekonomskih rezultata zahteva oslobodjeni pristup podacima o domaćinstvima izmedju vladinih ministarstava i političke zajednice. Davanje pristupa neidentifikujućim podacima sa nivoa domaćinstva je esencijalno za unapredjivanje transparentnosti u analizama siromaštva, analizama podataka o olakšanju i unapredjivanje stvaranja statističkih podataka.

ZAKLJUČAK

47. Učinjen je značajan progres u naporima rekonstrukcije, ipak siromaštvo na Kosovu je još uvek široko rasprostranjeno i ima mnoge dimenzije. Ovaj izveštaj je pokazao da su nedostatak mogućnosti, bezbednost i učestvovanje u stvaranju odluka najvažniji aspekti siromaštva na Kosovu. Siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda je veliko i uveliko vodjeno poteškoćama u ekonomiji Kosova da stvori dovoljno održivih radnih mesta za svoju veliku mladu populaciju. Zdravstveni i obrazovni rezultati su još uvek mali i oslikavaju nasledje prošlosti, kao i nedostatke koji su ostali u dovoljnosti, efektivnosti i pravednosti davanja socijalnih usluga. Takodje postoji veliko osećanje nesigurnosti – u dimenzijama prihoda, zdravstva i lične bezbednosti – što reflektuje kombinaciju faktora, uključujući politički status Kosova, iskorišćavanje životne sredine i nasilje. Konačno, postoje veliki dispariteti u ekonomskom i socijalnoj dobrobiti po lokaciji, polu, starosnoj dobi i etničkoj pripadnosti, koji doprinose krhkoj socijalnoj koheziji i može u krajnjoj liniji potkopati održivost ekonomskog rasta i uticaj rasta na smanjenje siromaštva.

48. Gledajući unapred, stvaranje, od donatora podržane i domaće razvijene sveobuhvatne strategije za smanjenje siromaštva uključene u Razvojni plan Kosova očito je posebno važno. Ne samo da to može pomoći usmeravanjupredstojećih brojnih izazova na koordinisaniji način, već takodje može biti osnova inplementacije ključnih razvojnih agendi na Kosovu, uključujući “standarde za Kosovo”, CMR i razvojne prioritete date od strane Kosovske vlade.

15

Tabela 1: Sažetak dijagnoza siromaštva i pravci politike Sveobu-hvatni ciljevi

Glavna pitanja povezana sa siromaštvom Pravci politike

Implementirati program politike koji će održati i ubrzati opšti rast i povećati doprinos privatnog sektora sveobuhvatnom rastu.

Rad ka razjašnmjavanju političkog statusa Kosova.

Učiniti da rast bude otvoreniji za rad unapredjujući podneblje za investicije i podržati nadmetanje u poljoprivredi.

Una

pred

jivan

je m

oguć

nost

i za

stva

ranj

e pr

ihod

a

• U 2002. oko 37% stanovništva je živelo ispod granice siromaštva od 1.42 eura po odrasloj osobi dnevno. • Stanovništvo koje živi ispod ekstremne (u hrani) granice siromaštva od 0.93 eura po odrasloj osobi dnevno procenjeno je na 15%. • Nedostatak radnih mesta je široko rasprostranjen i može uticati na blizu polovinu radne snage. • Žene i omladina se suočavaju sa jako lošim rezultatima na tržištu rada. • U nekim oblastima, nezaposlenost je veća medju manjinskim etničkim grupama. • Siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda je neproporcionalno visoko medju nesrpskim manjinskim etničkim grupama.

Ojačati socijalnu koheziju jačanjem sjedinjavanja sistema socijalne zaštite i smanjenja najvažnijeg pitanja nejednakosti po polu, etničkoj pripadnosti i starosnoj dobi. Izjednačavanje promišljenog makroekonomskog i fiskalnog menadžmenta sa zaštitom esencijalnih investicija u ljudski kapital.

Unaprediti efikasnost i pravičnost javnih zdravstvenih troškova racionalizacijom upoterbe lekova, pitanjima rasporeda osoblja, regulacijama privatnog sektora i borbom protiv korupcije.

Podi

zanj

e m

oguć

nost

i ob

razo

vanj

a i z

drav

stva

• Samo oko 4% dece starosti 3-5 godina pohadja osnovnu školu. • Samo oko 73% dece starosti 7-15 godina je završilo je osnovno obrazovanje i osnovni upis. • Upis u škole značajno opada na srednjem nivou, sa ukupnom stopom upisa od oko 75 procenata gore je medju devojkama u ruralnim oblastima. • Procene zdravstva su nejasne, ali sveobuhvatni zdravstveni status stanovništva je loš i medju najgorim je u regionu. Stopa smrtnosti dece može biti izmedju 18-44/10000 u 2003. • Zdravstvena nega u predporodjajnom periodu i u kroz prvu godinu života je glavni problem.

Unaprediti kvalitet i dostupnost siromašnih obrazovanju.

Smanjiti rizike životne sredine kroz kontinuirane napore rehabilitacije infrastrukture osnovnih usluga i ojačanjem čuvara životne sredine i osigurati da je ekonomski rast odgovoran prema životnoj sredini.

SENTENCE ERASED

Podesiti narastajući sistem socijalne pomoći kako bi se poboljšala pokrivenost ekstremno siromašnih.

Stvoriti preventivne mere za zaštitu pojedinaca koji su u najvećem riziku od gubitka posla

Sman

jenj

e ra

njiv

osti

• Veliki deo stanovništva može pasti u siromaštvo kao rezultat ekonomskog usporenja povezanog sa nestabilnom političkom situacijom. • Rizik za postajenja nezaposlenog za sredovečnog radnika je visok sa izgledima dalje restrukturizacije i privatizacije. • Privatni troškovi zdravstvene nege mogu biti katastrofalni za neka domaćinstva. • Pokrivenost ekstremno siromašnih od strane formalnih mreža sigurnosti je previše nizak. • Zagadjenje životne sredine i kontaminacija su široko rasprostranjeni i predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik. • Nedostatak ili loše stanje infrastrukture osnovnih usluga izlaže prilično veliki broj domaćinstava zdravstvenom riziku. • Uprkos malom broju slučajeva, pretnja od rapidne epidemije HIV/AIDS je velika. • Kosovo spada u glavne seizmičke oblasti, ali gradjevinske konstrukcije izgleda da se ne slažu sa bezbednosnim pravilima. • Medjuetničke tenzije su visoke. • Ttrgovina ženama i devojkama je u porastu. • Nasilje nad ženama u porodici je ozbiljno pitanje sigurnosti.

Razmotriti predstavljanje mehanizama olakšavanja za pojedince za koje je verovatno da će izgubiti posao kao rezultat restruktuiranja preduzeća.

16

Tabela 1: Nastavak

Sveobu-hvatni ciljevi

Glavna pitanja povezana sa siromaštvom Pravci politike

Unaprediti nivo znanja omaldine o reproduktivnom zdravlju, HIV/AIDS-u, drugim SPI i bezbednom polnom činu, i omogućivanje boljeg pristupa ka podržavajućim službama.

Povećati svesnost po pitanjima životne sredine.

Una

pred

jivan

je o

spos

oblja

vanj

a • Nerešen pravni status Kosova stvara generalni osećaj nemoćnosti i nemanja prava glasa. • Mogućnost omladine da utiče na institucije koje imaju uticaja na njihove živote izgleda veoma ograničena. • Uticaj žena na donošenje odluka ostaje problematično. • Učestvovanje etničkih manjina u političkom životu izazvano je rizikom neučestvovanja Srba na lokalnim izborima. • Korupcija se smatra kao problem od srednje do velike važnosti u zavisnosti od sektora. • Stepen znanja omladine o HIV/AIDS i bezbednom polnom činu je dosta nizak. • Čini se da je svesnost o životnoj sredini prilično ograničena.

Support the participation of women and youth in decision making. Održavati u vladi aktivan dijalog o siromaštvu. Doprineti glavnim tendencijama o pitanima siromaštva u vladinoj politici. Unaprediti infrastrukturu socijalne statistike i sprovesti popis stanovništva.

Podr

žava

nje

dija

loga

o

siro

maš

tvu

zasn

ovan

og

na č

inje

nica

ma

• Nedostatak skorijeg popisa stanovništva onemogućuje procenjivanje prikazanih procena prirode siromaštva. • Sistem istaživanja domaćinstava ne dozvoljava kritično uporedjivanje procena siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda i onog nevezanog za prihod za period 2000-2003. • Podaci neophodni da se izmeri dimenzija siromaštva koja nije povezana sa prihodom, su nedovoljni. Dostupnost podacima SKK ostaje problematično.

Omogućiti pristup podacima SKK i stvoriti grupu korisnika podataka.

17

1. PREDSTAVLJANJE 1.1 Kosovo je trenutno pod privremenom administracijom Ujedinjenih nacija (UNMIK), shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN-a od 10. juna 1999.,2 podržanom od strane NATO vodjenim Kosovskim snagama (KFOR) i sa Privremenim institucijama samouprave (PIS), čija se autonomija povećava. Njegovo stanovništvo broji oko 2 miliona stanovnika i medju najmladjim je u Evropi, sa polovinom stanovništva ispod 25 godina. Stanovništvo je predominantno albansko. Ostale etničke grupe predstavljaju manje od 12 procenata stanovništva i sastavljene su uglavnom od Srba, slovenskih Muslimana i Roma. Kosovo takodje ima najsiromašniju ekonomiju na Balkanu, sa BND po glavi stanovnika od približno US$790 u 2003.

1.2 Stanovništvo Kosova je ozbiljno patilo kroz prošlu dekadu od dubokih ekonomskih, socijalnih i političkih previranja povezanih sa tranzicionim šokom u ranim devedesetim, zatim zanemarivanje i isključivanje albanske zajednice u periodu miloševićeve ere i zatim sledi oružani konflikt u 1999. Postojeće studije ukazuju da je do kraja dekade, proizvod bio više nego prepolovljen, kolaps prihoda, manje od polovine stanovništva je bilo zaposleno i polovina je bila u siromaštvu. (Svetska banka, 2001.). 1.3 Od kraja konflikta 1999., provincija je u mnogome imala koristi od uspostavljanja mira i stabilnosti, kao i od masivnog priliva donorske pomoći. Nedostatak dobrih i uporedivih statistika onemogućavaju tačne procene ekonomskih i socijalnih promena koje su se izvršile na Kosovu od 2000., ali najnovije studije ukazuju da je progres u rekonstrukciji, makroekonomskoj stablinosti i uspostavljanju javnih institucija vodio oporavku ekonomskih aktivnosti i ponovno oživljavanje tržišta rada (Svetska banka, 2003., Svetska banka 2004a.). Postoje neki pokazatelji da je moguće da je ekonomski progres na Kosovu doprineo sveukupnom smanjenju siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda usporedjujući sa periodom neposredno posle konflikta. 1.4 Kako bilo, izazov smanjenja siromaštva u dolazećim godinama ostaje ogroman. Novije pokazivanje rasta nastalo je od posleratnog naglog finansijskog priliva od srtrane zvanaičnih tokova pomoći za razvoj, ali nije vodilo značajnijem stvaranju radnih mesta i malo je verovatno da će biti održiv bez razjašnjenja političkog statusa Kosova i održavanja mira i bezbednosti za sve. Krhka socijalna kohezija, loši uslovi života i deficiti industrijske i osnovne infrastrukture mogu u budućnosti oslabiti sveukupnu održivost ekonomskog rasta i njegov uticaj na smanjenje siromaštva. Postoji dodatna zabrinutost da slabi potencijal davanja javnih socijalnih usluga za dobrobit siromašnih slojeva društva, može biti ugrožen slabim upravljanjem, niskim nivoom administrativnih sposobnosti i neadekvatnim sredstvima. Na kraju, ali ne i poslednje, nedostatak sveoubhvatnog i integrisanog sistema za socijalnu statistiku na Kosovu može ograničiti mogućnost Vlade da uobliči politike za dobrobit siromašnih slojeva društva i plan za buduće investicije. 1.5 Na Kosovu je danas stvaranje, od donatora podržane i domaće razvijene, strategije smanjenja siromaštva, ugradjivanjem u okvire uspostavljajućeg Kosovskog razvojnog plana (KRP), očito posebno važno. Ne samo da to može pomoći u usmeravanju predstojećih brojnih izazova na koordinisaniji način, već takoće može biti osnova implementacije ključnih razvojnih agendi na Kosovu. Prvo, Vlada se složila sa akcionim planom za primenjivanje “Standarda za Kosovo” – komplet zahteva potpisanih od strane Saveta bezbednosti UN koji se moraju ispuniti radi konačnog odredjivanja političkog statusa Kosova – i koji uključuje pravo za sve da u potpunosti i bezbedno učestvuju u ekonomskom, političkom i socijalnom životu. Potreba da se ispune ovi uslovi, zahteva blisko praćenje ključnih socio ekonomskih indikatora raspodeljenih po polu, etničkoj pripadnosti i drugim relevantnim dimenzijama i

aljem tekstu Kosovo2 U d .

18

poziv na holistički pristup. Drugo, formulacija SSS bi trebalo da bude u bliskoj vezi sa četiri opšta razvojan prioriteta data od strane kosovske Vlade, koja je više od svih tesno povezana sa ciljem olakšanja siromaštva3. Konačno, planiranje strategije za smanjenje siromaštva u postojećim razvojnim planovima bi trebalo da doprinese unapredjivanju medjunarodnih razvojnih agendi postavljenih od strane procesa Stabilizacije i asocijacije sa EU i Milenijumske deklaracije i da ubrza progres ka postizanju Milenijumskih razvojnih ciljeva (MRC). 1.6 Glavni cilj ovog izveštaja je da doprinese trajnoj politici dijaloga o smanjenju siromaštva na Kosovu i da podrži formulisanje i prioritizaciju javnih intervencija zasnoanih na pravim informacijama. On ne pokušava da dâ sveobuhvatnu strategiju za smanjenje siromaštva. On radije pokušava da bude selektivan obraćajući pažnju na seledeća pitanja: (i) do koje mere sistem za socijalnu statistiku na Kosovu dozvoljava stvaraocima politike da stvore tačnu sliku stanja siromaštva i na osnovu toga uobliče politike za siromašne slojeve društva, zasnovane na pravim informacijama? (ii) Koji je pravi opseg i priroda siromaštva? (iii) Koja je grupa najsiromašnija? (iv) Koliko je koheziono društvo na Kosovu? (v) Da li je davanje javnih socijalnih usluga dovoljno, efektivno i pravedno? 1.7 Izveštaj se poziva na devet dokumenata o istorijatu pripremljenih za ovu studiju o siromaštvu, zasnovanih na analizama kvantitativnih i kvalitativnih podataka. Glavni izvori kvantitativnih podataka uključuju podatke sakupljene od strane Statističke kancelarije Kosova (SKK), nazvanih istraživanje o budžetu domaćinstva (IBD), Istraživanje o radnoj snazi (IRS), Istraživanje merila životnih standarda (IMŽS) i Demografsko i zdravstveno istraživanje (DZI). Izveštaj je takodje imao koristi od UNDP Istraživanja indikatora ljudskog razvoja (IILJR), UNDP i RIINVEST Izveštaja o ranom upozoravanju na Kosovu (IRUK), UNDP Kosovskog mozaičkog istraživanja (KMI), UNICEF Istraživanje o saznanjima, stavovima i praksama – Medjunarodne populacione službe (ISSP – MPS) i UNFPA/IOM Socio-demografska i reproduktivno istraživanje (SDRI). Kvantitativne analize su zatim dopunjene sa kvalitativnim podacima sakupljenim za studiju, kroz fokus grupe i intervjue pojedinaca. 1.8 Ključni nalazi dokumenata o istroijatu sumirani u ovom izveštaju i sistematski vezani oko kroz-sektoralna pitanja sa sledećom strukturom: Deo 2 daje procenjivanje sistema socijalne statistike SKK-a. Deo 3 donosi novije dokaze o multi-dimenzionalnoj prirodi siromaštva, sadržajnije mogućnosti, bezbednost, osposobljavanje i daje profil siromašnih usled nedostatka prihoda. Istraga o nivou socijalne kohezije je zatim raspravljana u Delu 4. Dovoljnost, efikasnost i nepristrasnost davanja javnih socijalnih usluga je raspravljeno u Delu 5. Poslednji deo zaključuje prezentovanje nekih pravaca za javnu politiku koja može biti integrisana u holističku strategiju smanjenja siromaštva na Kosovu kao deo uspostavljanja Kosovskog razvojnog plana.

3 iri opšta razvojan prioriteta potpisana od strane Vlade Kosova su: (i) podsticanje ekonomskog razvoja i rasta i povećanje zaposlenosti, kroz stvaranje uslova za tržišnu ekonomiju; (ii) unapredjivanje životnog standarda ranjivih grupa i poboljšanje kvaliteta i dostupnost obrazovanju i zdravstvenoj nezi; (iii) osiguravanje efikasne i transparentne administracije; i (iv) obezbedjivanje jednakih mogućnosti za sve gradjane..

Čet

19

2. IZAZOV PRAĆENJA SIROMAŠTVA 2.1 Napadanje siromaštva zahteva na prvom mestu uspostavljanje programa javne socijalne statistike, koja može pomoći da se razmotri situacija u vezi sa siromaštvom i prati uticaj rasta i javnih politika na smanjenje siromaštva. Obe dimenzije siromaštva, ona prouzrokovana sa nedostatkom prihoda i ona koja nije u vezi sa prihodom, potrebno je da se prate. Indikatori koji nisu u vezi sa prihodom, uključuju i podatke sakupljene od merenja trendova u rezultatima zdravstva i obrazovanja u ključnim grupama stanovništva, mogu pratiti one sa prihodom povezane dimenzije blagostanja, ali oni mogu biti manje odgovarajući za promene u celokupnom ekonomskom rastu ili za smanjenje siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda. Socijalne statistike trebalo bi da upute na identifikovane potrebe od strane korisnika sa celog Kosova, ali na minimumu, trebalo bi da pokriju indikatore neophodne za praćenje Standarda za Kosovo, EU standarda i onih koji se koriste za merenje progresa ka Milenijumskim razvojnim ciljevima (MRC). Dodatno, socijalne statistike koje su izvedene iz istraživanja domaćinstava mogu dati validnu proveru podataka sakupljenih iz različitih administrativnih registara i baza podataka. 2.2 Ovo poglavlje dokumentuje napore učinjene od strane SKK uz podršku medjunarodne zajednice ka uspostavljanju sistema praćenja siromaštva na Kosovu. Takodje raspravlja o nekim zaostalim izazovima, sa pogledom na obezbedjivanje mogućnosti za unapredjivanje uporedljivosti podataka iz različitih istraživanja, povećanjem sakupljanja podataka u oblastima gde nedostaju kritični indikatori i unapredjivanje sveukupne efikasnosti u sakupljanju podataka i analizama siromaštva. Rezultati pokazuju da je učinjen znatan progres u sakupljanju podataka sa nivoa domaćinstava o potrošnji i prihodu. Ipak, sakupljanje podataka neophodnih za merenje dimenzije siromaštva nevezane za prihod, posebno zdravstvenih, obrazovnih i rezultata vezanih za životnu sredinu, ostaje posebno slabo. Uporedjivanje kritičkih procena iz istraživanja kroz vremenski period je takodje problematično. Sledeća oblast za zabrinutost je nedostatak novijeg popisa. Kao rezultat, uzimanje uzoraka na Kosovu ostaje prilično teško i čini predstavljanje procena različitih istraživanja skoro nemoguće. Nalazi izveštaja takodje ukazuju na poteškoću zadržavanja obučenog kadra za praćenje siromaštva u SKK i važnost kontinuirane tehničke pomoći za stvaranje ključnih statistika o ekonomiji i socijalnom blagostanju. Konačno, razmena podataka i uzajamna saradnja izmedju stvaraoca i korisnika podataka nadjeno je da je ekstremno ograničena, što i dalje komplikuje praćenje siromaštva na Kosovu.

A. INFRASTRUKTURA SOCIJALNE STATISTIKE

2.3 Sažetak. Sakupljen je povećani proj istraživanja na Kosovu, sa ciljem praćenja ključnih socijalnih i ekonomskih indikatora. Ovaj deo daje pregled infrastrukture socijalne statistike Kosova, fokusirajući se na istraživanja domaćinstava, sakupljenih od strane SKK. Pregled ne pokriva administrativne izvore podataka. Na prvom mestu je raspravljano o kosovskom programu istraživanja domaćinstava, predstavljanju istraživanja i uporedivosti podataka. Zatim je data procena adekvatnosti sakupljenih podataka za merenje ključnih rezultata siromaštva i njihovu raspodelu kroz siromaštvo, posebno onih neophodnih za merenje progresa ka postizanju MRC-a i Standarda za Kosovo. Nalazi pokazuju da je od strane SKK učinjen značajan progres u sakupljanju podataka sa nivoa domaćinstava o potrošnji i prihodu, ali nedostatak novijeg popisa stanovništva ostaje glavna prepreka za procenjivanje tačnosti postojećih podataka i unapredjivanje kvaliteta formulisanja uzimanja uzorka. Čak šta više, trenutni sistem istraživanja ne dozvoljava uporedjivanje kritičnih procena siromaštva povezanog sa nedostatkom prihoda i onog koje nije u vezi sa prihodom, kroz razna istraživanja i u vremenskom periodu i kao što je još uvek nedovoljno, sakupljanje podataka neophodnih za merenje dimenzije siromaštva nevezanog za prihod.

20

Kosovski program istraživanja domaćinstava

2.4 SKK je napravila povećani broj istraživanja koji su trebali biti prezentirani na nacionalnom nivou kao i za urbanu/ruralnu i srpsku/nesrpsku pod-populaciju. SKK trenutno izvodi Istraživanje o budžetu domaćinstva (IBD), Demografsko i zdravstveno istraživanje (DZI), Istraživanje o radnoj snazi i Istraživanja o poljoprivredi (IP). SKK je takodje učestvovala 2000., zajedno sa Svetskom bankom, UNDP-jem, FAO i IOM-om u izvodjenju Istraživanja merila životnih standarda (IMŽS), koje je iskorišćeno za procenu siromaštva na Kosovu 2001. od strane Svetske banke. Trenutna studija o siromaštvu uveliko se oslanja – ali ne isključivo – na tri istraživanja o domaćinstvu SKK-a, nazvanih IBD, IRS i DZI. 2.5 IBD je trajno istraživanje i sadrži proširene i detaljne informacije o prihodima i troškovima u domaćinstvu kroz period od jedne godine. Prvi krug istraživanja je sproveden izmedju juna 2002. i maja 2003. i iskorišćena su u ovom izveštaju za konstruisanje celovitog prikaza (agregat) sveopšteg blagostanja zasnovanog na standardnom pristupu Svetske banke u domenu potrošnje za merenje blagostanja. IRS dalje daje informacije o ekonomskim mogućnostima i dozvoljava stvaranje i praćenje osnovnih indikatora tržišta rada, kao što su učestvovanje radne snage, nezaposlenost i zarade od 2001. IRS iz 2001. i 2002. uveliko su bila analizirana u studiji o tržištu rada iz 2003. od strane Svetske banke i koja su takodje korišćena za ovaj izveštaj. Poslednje DZI je učinjeno u julu 2003. i uglavnom sadrži inforamcije o pohadjanju škole, postignutom obrazovanju i reproduktivnom zdravstvu. 2.6 Formulisanje uzimanja uzoraka za istraživanje domaćinstava je identično kroz IBD, IRS i DZI, ali se malo razlikuje od IMŽS. Formulisanje uzimanja uzoraka je zasnovano na formulisanju kroz dve faze koje se koriste za stvaranje IMŽS uzorka. Prva faza uključuje slučajnu selekciju oblasti za sakupljanje podataka i druga faza uključuje slučajnu selekciju domaćinstava. Selekcija primarnih uzimanja jedinica uzorka je već jednom sprovedena za sva tri istraživanja (IDB, IRS, DZI). Oblasti za sakupljanje podataka su izabrane u okviru ruralnih/urbanih i srpskih/nesrpskih slojeva za svaki od regiona. U ruralnim slojevima, oblasti za sakupljanje podataka su posebno označena sela. U urbanim slojevima, kao oblasti za sakupljanje podataka su urbana naselja predstvljena kao dobro razgraničene zemljišne parcele. Ove oblasti za sakupljanje podataka zatim su bile označavane i rafinisane sve dok se nije sprovelo uzimanje uzoraka za IMŽS. 2.7 Uzimanje uzoraka u dve faze osigurava da su različita domaćinstva pokrivena sa svakim od ova tri istraživanja. Obe faze koriste uzimanje uzoraka bez zamene: prva faza je povećanje efikasnosti (smanjuje razlike) uzoraka; druga faza je smanjivanje olakšavanje težine odgovora za dvanaest domaćinstava izabranih primarnim uzimanjem jedinica uzorka i za svako istraživanje. Pretpostavlja se da postoji velika raznolikost medju stanovništvom Kosova izmedju pojedinačnih zajednica, pre nego u okviru jedne zajednice i uzorak za svako od raznih istraživanja domaćinstava bi trebalo, u teoriji, da bude uporediv.

Predstavljivost i uporedivost

2.8 U cilju razvijanja sveobuhvatnog i predstavljivog profila siromaštva, važno je da procene, stvorene od raznih istraživanja domaćinstava, predstavljaju stanovništvo Kosova i da uzimaju u obzir uporedivost kroz istraživanja i u periodu vremena. Ovo nagoveštava istraživanje narednih dimenzija: (i) sveukupnu predstavljivost istraživanja; (ii) uporedivost pokrivenosti stanovništva preko istraživanja; i (iii) uporedivost indikatora kroz istraživanja. 2.9 Nedostatak novijeg popisa stanovništva čini uzimanje uzoraka na Kosovu posebno teško i podiže pitanja o predstavljivosti. Formulisanje uzimanja uzoraka za istraživanja domaćinstva SKK-a, prati osnovne premise formulisanja IMŽS, ali je potom metodologija i primarno uzimanje jedinica uzorka za sakupljanje podataka bilo rafinisano uz konsultacije

21

Statistika Švedske. Ove konsultacije su pregledane i uskladjene sa osnovnim elementima IMŽS uzimanja uzorka, ali zaključeno je da je fizičko sakupljanje podataka iz primarno uzetih jedinica uzorka bilo neophodno za ažuriranje okvira uzimanja uzorka. 2.10 Dok ove revizije mogu unaprediti potencijalnu predstavljivost podataka sa nivoa domaćinstava sakupljenih u okviru programa istraživanja domaćinstava, one mogu i da ne reflektuju novije promene medju stanovništvom Kosova. Bez ažuriranih procena stanovništva, malo je verovatno da će bilo koja dalja promena, bilo u formulisanju ili veličini podatka uticati na efikasnost procena istraživanja domaćinstava. Dalja poboljšanja ili modifikacije programa istraživanja domaćinstava ne mogu služiti kao pouzdana zamena za popis stanovništva. 2.11 Izgleda da je pokrivenost stanovništva sastavljena od istraživanja sa dimenzijama starosne dobi i pola, ali postoje neki dispariteti u odnosu na etničku pripadnost i ruralno/urbano. Podaci sakupljenji od raznih istraživanja SKK-a namenjeni su da procene rezultate i stanovništvo, generalno. Obzirom da ova istraživanja dele isti okvir sakupljanja podataka, ona bi u principu trebala biti uporediva. Kako bilo, preko date migracione dinamike stanovništva Kosova, važno je razumeti da li je pokrivena populacija slična kroz razne uzorke istraživanja. Procenjeno je da se približno 800,000 osoba vratilo na Kosovo od kraja konflikta. Ovi migracioni tokovi mogu drastično uticati na karakter i profil stanovništva. Zbog toga, bez uporedjivanja stanovništva u celosti kroz istraživanja, nejasno je da li procene siromaštva stvorene od ovih istraživanja mogu predstavljati bilo koji stvarni trend. 2.12 Podaci u Tabeli 2. predstavljaju raspodelu uzorkovanog stanovništva u odnosu na ključne demografske različitosti IMŽS, IRS i IBD, sa detaljima na individualnom nivou. Formulisanje uzimanja uzorka za svako istraživanje domaćinstva inkorporira u sebi urbanu i ruralnu lokaciju i srpsku ili nesrpsku etničku pripadnost u izboru primarnog uzimanja jedinice uzorka i odredjeni uzorak bi trebalo prema tome da bude predstavljen od ovih elemenata. Nesrpska manjinska grupa odnosi se uglavnom na slovenske Muslimane i Rome4. Kao što je gore pomenuto, formulisanje uzimanja uzorka istraživanja domaćinstava su slična, ali je metodologija IMŽS bila pregledana posle njegovog sprovodjenja i u manjoj meri revidirana pre sprovodjenja istraživanja IBD i IRS. Tabela 2 ukazuje da raspodela uzoraka kroz starosnu dob i pol, ostaje relativno konstantna kroz istraženo stanovništvo, ali etnička pripadnost i lokacija značajno varira od istraživanja do istraživanja. 2.13 Da bi omogućio tačno uporedjivanje kritičnih procena izmedju iztraživanja, SKK bi tebalo da uzme u obzir razlike u razilaženju potekle od efekta slojevitog dizajna. Ova tri istraživanja su bazirana na sličnom formiranju uzimanja uzorka u čemu je primarno uzimanje jedinice uzorka, iz sela ili odredjene grupe izvučeno iz slojevitog stanovništva ruralne ili urbane lokacije i srpske i nesrpske etničke pripadnosti kroz pet regiona u prvoj fazi i 12 domaćinstava su izabrana za svako primarno uzimanje jedinice uzorka (PUJU) u drugoj fazi. Slojevito formiranje utiče na razilaženja u procenama istraživanja i trebalo bi zbog toga da bude inkorporirano u različite procene. Bez uzimanja u obzir razlika u razilaženju potekle od efekta slojevitog dizajna, teško je uporediti kritične procene kroz stanovništvo. I posebno, mada etnička pripadnost i lokacija variraju značajno medju istraživanjima (Tabela 2) ne može biti potvrdjeno da li to ima statističko značenje, bez standardnih grešaka koje su ispravljene za efekat dizajna (strukture) uzorka. Razlike u distribuciji ovih različitosti izmedju implementacije IMŽS i onih drugih istraživanja domaćinstava mogu biti objašnjene prepravljanjem oblasti za uzimanje uzoraka u primarnom uzimanju jedinice uzorka. Takodje je moguće da definicije urbane i ruralne lokacije mogu biti modifikovane nakon prepravljanja oblasti za uzimanje uzorka. 4 U upitniku IBD, ostale nesrpske etni~ke pripadnosti se odnose na Turke, Bošnjake, Crnogorce, Aškalije i Rome.

22

2.14 Raznoliki paketi računarskog softvera korišćeni za obradu i manipulaciju podataka istraživanja nameravani su da budu uzeti u obzir za ove efekte dizajna. STATA je jedan takav paket koji inkorporira podatke o slojevim, primarnom uzimanju jedinica uzorka i težini istraživanja – sve koje su neophodne za zatvaranje efekta slojevitog dizajna. STATA je široko korišćen od strane Svetske banke za stvaranje statistika od podataka istraživanja domaćinstava i procene oba elementa siromaštva, onog prouzrokovanog nedostatkom prihoda i onog nevezanog za prihod. Procene siromaštva iz podataka istraživanja IMŽS su proračunate korišćenjem STATA softvera. 2.15 U drugu ruku, SPSS, van Banke široko korišćrni paket statističkog softvera, uzima u obzir samo težinu uzorka i zbog toga ne reguliše tačno efekat dizajna kada izračunava raznolikost uzoraka. Ovo znači da procene ne bi trebalo uporedjivati bez podešavanja za standardne greške kada su u pitanju efekti slojevitog dizajna.5 Dato je da je siromaštvo trenutno procenjeno od strane SKK preko IBD sa SPSS softverom – i da podaci IBD-a nisu dostupni za obradu van SKK-a – podešavanje standardnih grešaka nije dostupno za IBD procene i zbog toga se IMŽS i IBD procene ne mogu tačno uporediti. 2.16 Sveukupno stanovništvo ne može biti tačno uporedjeno preko DZI, IRS i IBD za isti razlog, ali verovatnije je da su ove procene istraživanja uporedive zato što je prva faza uzimanja uzorka ista za svako od ovih istraživanja stanovništva. Sakupljanje podataka za svako istraživanje je skoro izvedeno i proteklo vreme izmedju sakupljanja podataka je relativno kratko. Promene u stanovništvu dešavaju se zbog promena u migraciji i manje je verovatno da je uticalo na razlike u uzorkovanju stanovništva izmedju ovih istraživanja domaćinstava.

Tabela 2: Uporedjivanje distribucije uzorka iz IMŽS, IRS i IBD

% stanovništva po grupama

IMŽS (2000)

IRS (2002)

IBD (2002)

Starost 0-15 33.91 32.26 32.35

16-30 28.04 29.09 28.84 31-45 17.1 18.67 18.04 46-60 12.12 11.95 12.07 61-75 7.18 6.46 7.21 76-90 1.59 1.46 1.46 90+ 0.08 0.11 0.04 Pol

Mučko 49.23 50.69 50.9 Žensko 50.77 49.31 49.1

Etnička pripadnost Albanska 85.27 88.1 86.73

Srpska 10.35 6.85 7.89 Ostalo 4.4 5.05 5.38

Lokacija Urbana 34.82 37.46 54.83 Ruralna 64.8 62.54 45.17

2.17 Razlike izmedju IMŽS i IBD u merenju indikatora blagostanja korišćenih za procenu siromaštva prouzrokovanog usled nedostatka prihoda čini uporedjivanje siromaštva problematičnije. U oba, IMŽS i IBD merilo blagostanja u pogledu potrošnje

5 Pravo statisti~ko uporedjivanje je zasnovano na t-testu koje koristi standardne greške ispravljene za efekat slojevitog dizajana.

23

korišćeno je za procenu siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda6. Ekvivalent merila ukupne potrošnje po odrasloj osobi je konstruisan za svako domaćinstvo i koristi se za uporedjivanje domaćinstva u skladu sa minimumom kalorija i zahtevima za dnevne troškove. Ovi osnovni zahtevi čine kosovske prehrambene i neprehrambene linije siromaštva. Kako bilo razlike izmedju IMŽS i IBD u nivou detalja za broj prehrambenih proizvoda i vremenski period za beleženje troškova čini brojke o siromaštvu teško uporedive. 2.18 Slučajevi izvedeni iz IMŽS procene siromaštva su zaista zasnovani na opštoj (agregatu) potrošnji koja sadrži komponente potrošnje koji su bili isključeni iz IBD. IMŽS sakuplja informacije o potrošnji za 46 prehrambenih proizvoda pribavljena kroz kupovinu, poklone i domaće proizvodnje kroz period od 30 dana. Neprehrambeni proizvodi uključuju vrednost rente za stanovanje, usluge kao što su osnovne komunalije, zdravstvo i obrazovanje i izračunata vrednost rente trajnih dobara. Ova poslednja kategorija je izistavljena iz IBD. Slično IMŽS formatu, IBD navodi ispitaniku dugačku listu trajnih dobara, ali ne pita za datum kupovine (starost dobra) ili procenjenu kupovnu cenu u nabavci. Zbog toga, uračunavanje vrednosti rente trajnih dobara je nemoguće kroz IBD. 2.19 Dodatno, suprotno IMŽS, IBD koristi format dnevnika za sakupljanje povratnih troškova za hranu i usluge kroz period od jednog dana. Upotreba različitih formata i osvrtanjem na period izmedju dva istraživanja verovatno je da će izazvati razlike u izostavljenim i uključenim troškovima kao i potencijalne kategorije. Dodatno, IMŽS je bio vodjen kroz nekoliko kalendarskih meseci dok je IBD bilo vodjeno kroz celu kalendarsku godinu. 2.20 Program istraživanja domaćinstava ne daje dosledne informacije o ključnim socio-ekonomskim indikatorima kao što su obrazovna dostignuća, troškovi povezani sa zdravstvenom negom i neformalno zaposlenje. Merenje ključnih indikatora uključuje obrazovna dostignuća, troškove povezane sa zdravstvenom negom i neformalno zaposlenje, varira kroz istraživanja. Za obrazovanje, IMŽS uključuje detaljne obrazovne module koji sadrže 33 pitanja o trenutnom upisu, prošlom upisu, izostancima, troškovima, udaljenost i načine tansporta u školu. U suprotnom, obrazovna komponenta IBD, IRS i DZI istraživanja je samanjena izmedju jednog do četiri pitanja samo. Oskudni moduli ne otkrivaju mnogo o obrazovnim dostignućima ili potencijalne prepreke za ostajanje u školi. Čak šta više, razlike u formulaciji pitanja o obrazovanju kroz istraživanja bi vodila različitim procenama o statusu upisa. 2.21 Sa gledišta zdravstva, IMŽS pita detaljna pitanja o troškovima zdravstvene nege za javne i privatne usluge, za bolničke i ambulantne pacijente. U okviru ovih usluga, troškovi su dalje raspodeljeni na prepisivanje recepata, transport, takse i poklone ili dobrovoljna plaćanja. Učestalost poseta se takodje beleži za svaki tip usluge. Troškovi zdravstvene nege prijavljeni od strane IBD ispitanika zabeleženi su u podsetničkom dnevniku za jedan dan i oni nisu uopšte zabeleženi u DZI istraživanju zato što ispitanici nisu upitani o zdravstvenim posetama. DZI istraživanje se fokusira na znanje o kontracepciji, praksi, karakteristikama o broju i polu dece i istorijatu o životu i rodjenju. Razlike u formatima korišćenim za objavljivanje informacija o troškovima zdravstvene nege izmedju IMŽS i IBD prouzrokovaće različite procene. IBD format će verovatno rezultirati nedovoljnim izveštavanjem o troškovima, posebno o volonterskim plaćanjima i troškovima povezanim sa transportom. 2.22 Postoje takodje velike razlike u merenju neformalnog zaposlenja. Definicije primenjene u IBD i IRS za procenu aktivnosti neformalnog sektora, očito da nisu u skladu sa definicijama MOR (Medjunarodna organizacija za rad). I posebno, veličina ograničenja MOR-a za opisivanje aktivnosti biznisa u formalnom i neformalnom sektoru nisu korišćene 6 Potrošnja domaćinstva se više preferira od prihoda domaćinstava kao merilo blagostanja zato što je verovatnije da imaju umereniju potrošnju kroz vreme dok izvori prihoda mogu varirati sezonski.

24

na Kosovu. Kao dodatak, detaljna pitanja o vlasništvu nad transportom i gradjevinskim aktivnostima verovatno bi mogla da uključe aktivnosti u oblastima gde je samozaposlenost česta, ali ona nisu uključena u IRS istraživanje. IMŽS uzima pedantniji pristup za objavljivanje informacija o bilo kojoj i o svim aktivnostima za stvaranje prihoda, nego što je to u IRS ili IBD. Dodatno, vremensko postavljanje IRS istraživanja može voditi nedovoljnom izveštavanju o samozaposlenju u poljoprivrednom radu. Razlike u vremenskom postavljanju izmedju IMŽS i IRS mogu biti delimično razumne za velike razlike u procenama nezaposlenosti izmedju dva perioda istraživanja.

Praznine u zahtevima podataka

2.23 Kritične praznine u sakupljanju podataka potkopavaju kosovski kapacitet merenja multidimenzionalnih aspekata siromaštva, povezanosti siromaštva i uzroka siromaštva. Ograničena pokrivenost indikatorima obrazovanja, zdravstva, zaposlenja i životne sredine u istraživanjima je posebno problematična, zato što su kritična socio-ekonomska pitanja prisutna u svakom od ovih povezanih sektora i zato što to potkopava izračunavanje ključnih indikatora za praćenje MRC i drugih željenih indikatora. Dok naredna Tabela 3. daje procenu praznina u zahtevima za podacima za merenje MRC, sveobuhvatnija lista željenih i merljivijih indikatora je prezentovana u dodatku u tabelama 38-42. 2.24 Dostupna pitanja o obrazovanju uključena u istraživanja domaćinstva čini najtežim praćenje stope završetka osnovnog obrazovanja i upisa u srednju školu. Podaci o upisu u školu sastavljeni od administrativnih podataka ukazuju da pohadjanje škole varira sa etničkom pripadnošću i polom. Ipak administrativni podaci se ne mogu iskoristiti za izračunavanje stope upisa devojčica i dečaka obzirom da imenilac nije sakupljen u takvim podacima. Dodatno, administrativni podaci o obrazovanju ne daju informacije o izvorima prepreka za dostupnost i pohadjanje. Dok su upis u obrazovanje i stopa pohadjanja škole obično dobijeni iz istraživanja domaćinstava, trenutni sistem istraživanja domaćinstva na Kosovu ne dozvoljava praćenje upisa u srednju školu. 2.25 Pitanja o postignutom obrazovanju u IBS i IRS zaista koriste samo generalne kategorije najvišeg završenog nivoa, trenutno pohadjanje osnovne škole, nezavršena osnovna škola, bez škole i pismenost ičine nemogućim stvaranje procena o stopama završetka osnovnog obrazovanja i trenutnu upisanost u srednju školu. Ove opšte kategorije ne omogućavaju praćenje pohadjanja škole niti po razredu, dok ovo može biti od pomoći u razumevanju kritičnih godina ili perioda kada roditelji utvrde da li žele da nastave investirati u obrazovanje njihove dece. Iz perspektive politike, važno je za razumevanje kako se može uticati, u okviru domaćinstva, na ponašanje radi investiranja u obrazovanje, bilo preko vladine obrazovne politike, uključujući cene ustanovljene za podučavanje ili material za učenje ili specifičnije po karakteristikama lokalnih škola. 2.26 Nedostatak podataka sa nivoa zajednice u trenutnim istraživanjima domaćinstava koji pokrivaju aspekte nastavnog programa, odnosa učitelj – učenik, odsutnost nastavnika i rastojanje od usluga u zajednici, sprečavaju sticanje važnih vidika o odlučujućim faktorima odluka o školskom upisu i o pohadjanju učinjenim od strane domaćinstva. 2.27 Sakupljanje podataka koji su neophodni za praćenje trendova u dostupnosti zdravstvenim ustanovama, uportebom i rezultatima, nedostaju u sistemu za istraživanje domaćinstava SKK-a. Mada su sprovedena neka istraživanja manjeg obima za procenu podležućih zdravstvenih trendova, svrha i veličina uzorka ovih istraživanja stvorila je nepouzdane procene kritičnih zdravstvenih indikatora i nedostatak ovakvih procena iz podataka istraživanja domaćinstava SKK-a rezultovalo je velikim razlikam u objavljenim procenama. Dodatno, pretpostavljeno je da rodjenja i smrti, koje se dešavaju van bolnice, istorijski su nedovljno prijavljivana i administrativni registri su nepouzdani izvori za stvaranje

25

takvih procena. Obzirom na nepouzdanost javnih registara, podaci istraživanja su esencijalni za procenjivanje važnih trendova i za proveravanje pouzdanosti ovih registara. 2.28 Neprecizne procene istraživanja manjeg obima dalje pokazuju da Kosovo pokazuje visoku stopu dečje i materinske smrtnosti – jeno od najviših stopa prijavljenih u Evropi. Ovo sugeriše da postoje kritične praznine u pokrivenosti, dostupnosti i kvalitetu prenatalne zdravstvene nege. Ipak, detaljne analize u zdravstvenom sektoru o dostupnosti korišćenju, zadovoljenju i kvalitetu zdravstvene neke, koje bi mogle objasniti zabeležene rezultate, ne mogu se primeniti u ternutnom statističkom sistemu domaćinstva. 2.29 Trenutno IBD sadrži neka površna pitanja o zdravstvenim troškovima, ali ne i informacije o statusu zdravstva. Čak šta više, DZI istraživanja na Kosovu su sprovodjena ne tako često i ne daju neophodne informacije. Tipično DZI je primenjeno sa velikom veličinom uzorka i pokriva spektar zdravstvenih tema. Podaci sakupljeni u velikom uzorku donose mogućnost procene trendova o retkim dogadjajima, kao što su dečja i materinska smrtnost. Na nesreću, poslednje DZI na Kosovu sprovedeno u 2003. ne inkorporira niti jedno od ovih aspekata. Ključne informacije o statusu zdravstva, kvalitetu zdravstvenih usluga i direktnim i indirektnim troškovima povezanim sa dobijanjem zdravstvene nege i što obično doprinosi slabom korišćenju ili nedostatku mogućnoisti priuštenja, nedostaju. Veličina uzorka bila je očigledno previše mala za stvaranje pouzdanih procena o dečjoj smrtnosti i spektar tema bio je ograničen na uticaj kontracepcije i karakteristike sastava porodice. Dok je upotreba kontracepcije važna sa perspektive pola i može pomoći u objašnjenju odnosa seks – radjanje (nedostatak u odnosu muško - žensko je veći nego globalni prosek), to nije dovoljno za održavanje koraka sa važnim zdravstvenim indikatorima. 2.30 Nedostatak podataka sa nivoa zajednice o zdravstvenim uslugama u SKK istraživanjim dalje sprečava razumevanje rezultata zdravstvene nege, dostupnosti zdravstvenim uslugama i potrošačko zadovoljenje kvalitetom i pokrivenošću davanjem zdravstvenih usluga. 2.31 Sadašnje dostupne informacije o zaposlenju, nezaposlenosti i učestvovanju radne snage kroz istraživanja ne dozvoljava stvaranje pouzdanih trendova. Dinamike koje podležu trendovima nezaposlenosti i zaposlenosti kroz pol, etničku pripadnost i lokaciju su kritične za razumevanje kritčkih povezanosti izmedju aktivnosti tržišta rada i izgledima za pravedan ekonomski rast. I posebno, učestvovanje na tržištu rada u ruralnim oblastima i generalno medju ženama je kritično nisko. Ipak, teško je sa sadašnjim dostupnim informacijama o zaposlenju, nezaposlenosti i učestvovanju radne snage kroz IMŽS, IBD i IRS stvoriti pouzdane trendove. Proširene informacije o aktivnostima tržišta rada i standardizaciji vremenskog postavljanja izvodjenja istraživanja su neophodne za razumevanje ovih dinamika. Aktivnosti neformalnog sektora zaposlenja mogu rasti na Kosovu, kako se i pretpostavlja da je na celom Balkanu, ali one su univerzalno nedovoljno izmerene. 2.32 Postoje ograničeni podaci za nadgledanje MRC indikatora životne sredine i praćenje povezanosti zdravstvo - životna sredina. Neki od indikatora MRC životne sredine mogu biti izmereni samo kroz podatke sa nivoa domaćinstva i oni su trenutno nedostupni kroz sistem istraživanja SKK-a. Pitanja upotrebe zemlje i emisije ugljendioksida su uključena kao MRC indikatori koji moraju biti mereni na nivou zajednice od strane onih koji poseduju tehničko znanje o ovom merenju. Još više, relevantna pitanja o životnoj sredini mogu biti zavisna od lokacije. Upotreba zemlje je verovatnije da bude pritiskajuće ruralno pitanje, gde je emisija ugljendioksida verovatnija da bude urbani problem. Kao dodatak, povezanosti izmedju zdravstvenih rezultata i stanja životne sredine kao što su neadekvatne i netretirane otpadne vode, gorenje drveta kao goriva za kuvanje unutar domova, odlaganje otpada, obavljanje higijene i izvori voda korišćene u domaćinstvu ne mogu biti prećene zbog nedostatka zdravstvenih modula u IBD.

26

Tabela 3: Mogućnosti i izazovi za merenje MRC na Kosovu Cilj 1: Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi Indikatori: Stopa nacionlanog siromaštva po glavi stanovnika; Stopa praznina u siromaštvu Statistička vrednost dela najsiromašnijih u nacionalnoj potrošnji Pretežnost dece sa nedovoljnom težinom Srazmera stanovništva ispod minimalnog nivoa potrošnje energije dnevnog obroka Izvor i trenutna dostupnost: Siromaštvo po glavi stanovnika I njegova stopa se tenutno procenjuju kroz IMŽS iz 2000. I IBD iz 2002. Zbog pitanja uporedivosti, tend ne može biti procenjen, ali sa IBD iz 2003. trendovi siromaštva mogu biti procenjeni izmedju 2002. I 2003. Pretežnost dece sa nedovoljnom težinom može se proceniti iz UNICEF MIC istraživanja. Cilj 2: Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja Indikatori: Neto upis u osnovnu školu Srazmera učenika koji započinju 1. razred i koji dostignu 5. razred Stepen kompletiranja osnovnog obrazovanja Stepen nepismenosti u starosnoj dobi od 15 – 24 Izvor i trenutna dostupnost: Podaci o upisu su sakupljeni u okviru sistema praćenja Ministarstva za obrazovanje, ali nisu prijavljeni po starosnoj dobi, što se zahteva za procenu neto upisa. Zbog nedostatka trenutnih podataka popisa, teško je proceniti ukupnu populaciju dece školskog uzrasta i na osnovu toga izračunati stepen upisa. Trenutna istraživanja domaćinstava sakupljaju informacije o obrazovnim aktivnostima za članove ispitivanog domaćinstva, ali nedostaju detalji. Cilj 3: Promovisanje jednakosti polova i osposobljavanje žena Indikatori: Odnos devojčica prema dečacima u osnovnom, srednjem i višem obrazovanju Odnos pismenih žena prema muškarcima od 15 – 24 godina Deo žena naplaćenom zaposlenju u nepoljoprivrednom sektoru Srazmera žena koje imaju mesto u nacionalnom parlamentu Izvor i trenutna dostupnost: Odnosi upisa mogu se izračunati koristećI se podacima Ministarstva obrazovanja. Pitanja o obrazovanju u IBD ne zatvaraju informacije o trenutnom srednjem ili upisu na više obrazovanje. Odnosi pismenosti bili su izračunati iz podataka DZI, ali spektar starosne dobi je previše širok za ovaj indikator. Stepen zaposlenja žena je izračunat iz Istraživanja radne snage. Kako bilo postoje neke razlike kroz procenjene stepene iz podataka istraživanja, zato što su aktivnosti neformalnog sektora nedovoljno procenjene iz istraživanja 2002. Cilj 4: Smanjenje dečje smrtnosti Indikatori: Stepen smrtnosti ispod pet godina Stepen smrtnosti dece Srazmera jednogodišnje dece imunizirane protiv boginja Izvor i trenutna dostupnost: Veličina uzorka IND iz 2003. je previše mala za procenu pouzdanog stepena smrtnosti bilo za infante ili decu. Podaci o imunizaciji nisu trenutno sakupljani u DZI istraživanju. Dati tačni i ažurirani registri radjanja, stepena imunizacije protiv boginja jednogodišnje dece mogu biti procenjeni iz javnih podataka o zdravstvu. Cilj 5: Unapredjivanje materinskog zdravlja Indikatori: Stopa materinske smrtnosti Srazmera porodjaja izvedenih od strane stručnog zdravstvenog personala Izvor i trenutna dostupnost: Stopa materinske smrtnosti može biti procenjena sa ažuriranim registrima radjanja i smrti, kako bilo, smrti koje su rezultat materinskog uzroka su često pogrešno klasifikovana. Registri radjanja mogu preceniti broj porodjaja izvedenih od strane stručnog personala, čak i ako porodjaji nisu izvedeni od strane stručnog personala malo je verovatno da su kao takvi prijavljeni. Istraživanja domaćinstva su ponekad korišćena za pocenu materinske smrtnosti, ali često ne proizvode pouzdane, trenutne podatke. Uzorak DZI iz 2003. je previše mali za procenu ovakvih indikatora. Cilj 6: Borba protiv HIV/AIDS, malarije i drugih bolesti Indikatori: Pretežnost HIV medju 15 – 24 gidina starim trudnim ženama Stepen upotrebe kondoma u okviru stepena preovladavanja kontracepcije Stepen upotrebe kondoma u seksu visokog rizika

Procenat 15 – 24 godina strog stanovništva sa sveobuhvatnim znanjem o HIV/AIDS Stepen preovladavanja kontracepcije Broj dece koja se postala siročad usled HIV/AIDS Preovladavanje i stepen smrti povezanih sa tuberkolozom Srazmera slučajeva tuberkoloze uočenih I izlečenih pod direktnim posmatranjim kratkog kursa tretmana Izvor i trenutna dostupnost: Stepen preovladavanja kontracepcije može biti praćen iz DZI iz 2003. Preovladavanje HIV i TBC trebalo bi da se prati kroz sisteme za javno informisanje o zdravstvu, zato što se zahtevaju kliničke dijagnoze. Cilj 7: Osiguravanje održivosti životne sredine Indikatori: Srazmera zemljišne površine pokrivene šumom Zaštićene zemljišne oblasti za održavanje biološke raznolikosti BND po jedinici korišćene energije Emisija ugljendioksida (po osobi) Srazmera stanovništva koje koristi čvrsto gorivo Srazmera stanovništva koje ima održiv pristup unapredjenim izvorima vode Srazmera ljudi sa pristupom unapredjenoj higijeni Srazmera ljudi sa pristupom sigurnom posedu Izvor i trenutna dostupnost: Pristup unapredjenim izvorima vode, higijeni i sigurnim posedima mogu biti praćeni kroz IBD.drugi indikatori moraju biti praćeni na nivou zajednice kroz Ministarstvo životne sredine i socijalnog planiranja i Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva. Cilj 8: Razvijanje globalnog partnerstva za razvoj Indikatori: Stepen nezaposlenosti izmedju 15 – 24 godina starosti Izvor i trenutna dostupnost: Stepen nezaposlenosti izmedju 15 – 24 godina starosti može biti procenjen iz dostupnih podataka Istraživanja radne snage.

27

B. INSTITUCIONALNI DOGOVORI I KAPACITET ZA ANALIZE SIROMAŠTVA

2.33 Sažetak. Prethodni deo je pokazao da je postignut značajan progres od strane SKK-a na implementaciji istraživanja za koja se namerava da budu predstavljena nacionalno. Ipak, ostali su neki važni izazovi u formiranju reprezentativnih uzoraka, sprovodjenje uporedjivanja siromaštva i merenje dimenzije siromaštva nevezanog za prihod. U ovom delu, rasprava o praćenju siromaštva je proširena preko infrastrukture socijalne statistike i uključje procene nivoa mogućnosti SKK-a za analize siromaštva i proširenja za koja institucionalni dogovori vode ka efikasnoj upotrebi postojećih podataka o siromaštvu. Rasprava pokazuje da je izazov zadržavanje obrazovanog kadra za praćenje siromaštva. Ograničeno deljenje podataka i interakcije izmedju stvaraoca podataka i korisnika je takodje važna prepreka za analiziranje siromaštva. 2.34 SKK je prihvatila standardni pristup Svetske banke za merenje siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda. Svetska Banka je davala tehničku pomoć SKK-u za pravljenje procena siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda, zasnovano na SKK istraživanjima domaćinstava o potrošnji i prihodu. Prošla analiza siromaštva preduzeta zajednički od strane SKK i Banke oslanjala se na IMŽS iz 2000. i bila je objavljena u Proceni siromaštva na Kosovu iz 2001 - Svetska Banka. Nove procene o siromaštvu prouzrokovanom nedostatkom prihoda konstruisane su koristeći se IBD iz 2002/03 i prezentovane su u sledećem poglavlju. 2.35 Dok merenje siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda nije izuzeto od problema, SKK je uz pomoć Svetske Banke pratilo standardnu metodologiju Svetske Banke korišćenu za izračunavanje procena o potrošačkom siromaštvu. Ove procene su zasnovane na podacima o potrošnji sakupljenim od IBD i prilagodjene kako je to bilo potrebno za razlike kroz domaćinstva u porodičnoj potrošnji i za razlike u potrošačkim cenama izmedju urbanih i ruralnih oblasti. Dve apsolutne linije siromaštva koje se odnose na ekstremno siromaštvo (prehrambena linija siromaštva) i siromaštvo (ukupna linija siromaštva) su stvorene koristeći se strukturom troškova IBD-a7. Tri uobičajeno korišćena indikatora siromaštva su nabrajajući navedena u ovom izveštaju: indeks siromaštva brojano po glavi, praznine u siromaštvu, ozbiljnost siromaštva (Okvir 1)

Okvir 1: Tri standardne Foster-Greer-Thorbecke (1984) sveobuhvatne mere siromaštva

Indeks brojano po glavi (P0) je mera zastupljenosti siromaštva. On pokazuje procenat domaćinstava koja su siromašna – kako je definisano granicom siromaštva – kao srazmeru ukupnog stanovništva. Ova mera je neosetljiva na raspodelu siromašnih ispod granice siromaštva.

Indeks praznine u siromaštvu (P1) je mera dubine siromaštva i on pokazije prazninu izmedju uočenog nivoa potrošnje siromašnih domaćinstava i granice siromaštva. Predpostavljajući idealno ciljanje na izvore (transferi) ovaj indeks praznine u siromaštvu ukazuje na ukupan potreban iznos za dovodjenje svih domaćinstava u siromaštvu iznad granice siromaštva.

Indeks ozbiljnosti siromaštva (P2) meri stepen nejednakosti u raspodeli ispod granice siromaštva dajući veću težinu domaćinstvima na dnu raspodele potrošnje.

Mere siromaštva su definisane: nqP =0 ;

( )∑∈

−=

Qi

iy;

zz

nP 11

( )∑ −= iyz

P 2

12 ; ∈Qi zn

2

gde je n = ukupno stanovništvo, q = broj onih sa potrošnjom y1 manjom od granice siromaštva z.

2.36 Zadržavanje obrazovanog kadra personala za nadgledanje siromaštva je izazov. Zvaničnici iz SKK-a su naglasili da su mogućnosti za analizu podataka medju osobljem

7 Za više detalja o konstrukciji procene siromaštva vidi Tsirunyan, 2004.

28

ograničene ili ne postoje. Za najnoviji profil siromaštva bilo je nameravano da bude stvoren kao zajednički napor izmedju osoblja SKK-a i medjunarodnih konsultanata finansiranih od Svetske Banke. Konsultanti su posvetili mnogo sati treniranju osoblja, zasnovano na čišćenju podataka, pripremi i analizama. Na žalost, veliki broj osoblja koji su iskoristili vreme provedeno sa konsultantima su ili napustili odeljenje ili SKK. Zbog toga, mada su pojedinci imali koristi od tehničke podrške, SKK nije bio u mogućnosti da razvije i održi obrazovan kadar personala za praćenje siromaštva i analize. Niske plate za lokalno osoblje u kancelariji za statistiku je zaista glavna prepreka za privlačenje i zadržavanje kvalifikovanog osoblja. Dok je trajni trening kritičan kratkoročno za održavanje kapaciteta SKK, samo sistematska stimulacija za zadržavanje kvalifikovanog osoblja može biti usmerena u kontekstu dugoročnih

rograma za reforme civilnih usluga.

takodje biti potrebna kao i za podršku unapredjenjima D-a za analize siromaštva (Okvir 2)

p 2.37 SKK ostaje u velikim potrebama za kratkoročnu tehničku pomoć. Uprkos očiglednim teškoćama za podizanje kapaciteta SKK u analizama siromaštva samo kroz tehničku pomoć i bez holističkijeg pristupa, kontinuitet tehničke pomoći Banke ostaje kratkoročno kritičan. SKK je zahtevala dodatnu podršku za sledeći krug analiza podataka o potrošnji. Ovo će dozvoliti čišćenje i analiziranje novih krugova istraživanja o budžetu domaćinstava (IBD) koji su bili sakupljeni, što će dozvoliti uporedjivanje siromaštva kroz vreme. Dodatna podrška SKK-u može IB

Okvir 2: Unapredjivanje IBD-a za analize siromaštva

Jedna mogućnost za unapredjenje IBD-a za praćenje siromaštva bila bi predstavljanje srži istraživanja IBD sa rotirajućim modulima. Ovo može ponuditi holistički pristup za praćenje multidimenzionalnih aspekata siromaštva koji je bitno održiviji i poželjniji za IMŽS - vrstu mogućnosti. Inkorporacija rotirajućih modula u IBD sa jezgrovitim pitanjima istraživanja za procenu raznih dimenzija siromaštva nevezanih za prihod mogu zahtevati razne veličine uzoraka. Prema tome, veličina uzorka bi trebala biti prilagodjena da reflektuje izmerene indikatore u okviru rotirajućih modula. I posebno, merenje neučestanih dogadjaja kao što su dečja i materinska smrtnost, ukazuju da veličina uzorka mora biti povećana za preciznija merenja. Poseban naglasak u okviru rotirajućih modula u IBD-u bi trebalo da uključe pokrivenost kritičnih socio-ekonomskih pitanja i područja gde nedostaje znanje. Specifično SKK može poželeti da razvije rotirajuće module za: (i) unapredjivanje postojećeg obrazovnog modula (upis, pohadjanje škole, povezani troškovi, kvalitet škole); (ii) predstavljanje zdravstvenog modula (rezultati zdravstvene nege, pristup do i upotreba zdravstvenih usluga); (iii) unapredjenje upitnika o posedovanju trajnih dobara, kupovnu cenu u vremenu nabavke; i (iiii) praćenje slučajeva i preovladavanje nasilja zasnovanog na polu. Posebni rotirajući moduli u IBO-u takodje bi trebali da budu dopunjeni sa upitnicima sa nivoa domaćinstva za merenje kvaliteta i pokrivenosti davanja usluga zajednice (škola i zdravstvene ustanove) i sa nekim MRC indikatorima životne sredine (upotreba zemlje, ugljendioksid) 2.38 Ograničena razmena podataka i uzajamni rad izmedju stvaraoca podataka i korisnika komplikuje podležuće analize neophodne za praćenje siromaštva. Statistička kancelarija održava sveobuhvatni ažurirani web-site kancelarijskih najnovijih publikacija i statistika stvorenih primarno od IBD, IRS i DZI (www.sok-kosovo.org). U stvari kancelarija stavlja bez odlaganja statistike i publikacije na web-site. Koncept poglavlja zasnovana na nalizama podataka DZI postavljaju se po principu “čim je spremno”.

a

29

2.39 Nažalost, razmena podataka ne ide dalje od web-sita SKK-a. Kancelarija za statistiku osnažuje striktnu politiku o pristupu podacima. Niti jednom podatku navodno nije dozvoljeno da napusti prostorije kancelarije. SKK primenjuje ovo pravilo tako da trening njegovog osoblja o manipulaciji podacima i analizama je uradjen od strane onih koji su zaninteresovanih korisnika podataka. Kao što je raspravljano ranije, ova praksa nije bila veoma efektivna za održivost SKK kapaciteta za praćenje siromaštva. Škrt stav prema razmeni podataka istraživanja domaćinstava takodje je zakomplikovalo podležuće analize nepohodne za ovaj izveštaj o siromaštvu. Nažalost nedostatak razmene podataka je endemski medju različitim ministarstvima. Ovi entiteti takodje ne razmenjuju podatke i često ih ne prosledjuju SKK-u. Ovakvi stavovi medju vladom impliciraju da većina podataka nije iskorišćena. Različita ministarstva proizvode podatke isključivo za svoje sopstvene potrebe. Veliki deo podataka je zbog toga nedovoljno iskorišćen. 2.40 Politike o dostupnosti podataka variraju kroz region. U istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, zemlje sa otvorenim pristupom podacima istraživanja uključuju Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Estoniju, Gruziju, Madjarsku, Kirgišku republiku i Moldaviju. Svetska Banka u potpunosti podržava pristup individualnim snimanjima istraživanja domaćinstava koji su bez identifikacionih brojeva i informacija. Razmena takvih podataka može unaprediti kapacitet državnog programa za praćenje siromaštva i voditi dobijanju na efikasnosti u analizama siromaštva.

30

3. MNOGE DIMENZIJE SIROMAŠTVA 3.1 Napadanje na siromaštvo dalje zahteva potpuno razumevanje multidimenzionalne prirode i uzroka siromaštva što će pomoći ustanovljenje sveobuhvatne strategije smanjenja siromaštva na Kosovu. Sada je široko priznato da siromaštvo obuhvata nedostatak mogućnosti, bezbednosti i osposobljavanja. Važnost procene raznih dimenzija siromaštva u ranom životnom ciklusu je takodje dobijanje povećanja priznanja sa boljim razumevanjem da rizici nisu homogeno rasporedjeni duž životnog ciklusa i da su tipično veliki u ranim fazama života, sa važnim dugoročnim i ponekada nepovratnim posledicama na kasnije faze života. 3.2 Ovo poglavlje počinje sa povezivanjem nedavnih dokaza o dimenzijama siromaštva povezanim sa nedostatkom prihoda i onih nevezanih za prihod i dokumenata kako različiti aspekti siromaštva medjusobno deluju i ojačavaju jedan drugog. On takodje ima detaljan pregled relevantnih dimenzija dečjeg i omladinskog siromaštva sa ciljem da informiše stvaraoce politike o specifičnim rizicima za starosnu dob i mogućnostima i na “pravo” postavljanje u vremenu i prirodi intervencija. Nalazi pokazuju nedostatak mogućnosti, bezbednosti i učestvovanja u donošenju odluka kao glavni aspekt siromaštva na Kosovu. Siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda očito da je široko rasprostranjeno ali relativno plitko. Ne postoje tačne procene evolucije siromaštva kroz vreme ali probne interpretacije predlažu da se siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda najverovatnije pogoršalo u periodu neposredno posle rata. Siromaštvo nevezano za prihod je takodje široko rasprostranjeno i uzima formu malih dostignuća u obrazovanju i zdravstvenoj nezi i velikoj ranjivosti na siromaštvo – uključujući visoku nesigurnost prihoda i fizičku nesigurnost i široku rasprostranjenost zdravstvenih rizika zbog životne sredine. Nedostatak prava glasa i nemoćnost su takodje važne dimenzije siromaštva koje su rezultat deficita u funkcionisanju i odgovornosti državnih institucija i patrijarhalne strukture privatnih institucija. Često ali ne uvek ove mnoge dimenzije siromaštvo izgleda da medjusobno deluju i ojačavaju jedna drugu.

A. OGRANIČENE MOGUĆNOSTI ZA STICANJE PRIHODA

3.3 Sažetak. Identifikovanje siromaštva sa nedostatkom ekonomskih mogućnosti izmerena niskim nivoom potrošnje ili prihoda ima dugačku tradiciju. Prethodno poglavlje je pokazalo da dok ono nije izuzetak od problema postoje standardne metodologije Svetske Banke korišćene za izračunavanje procena siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda ili potrošačkog siromaštva. Ovi delovi se fokusiraju na dimenziju siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda na Kosovu, zasnovano na podacima o potrošnji sakupljenim kroz istraživanja domaćinstava i na definiciji dve nacionalne linije siromaštva za siromaštvo i ekstremno siromaštvo. Ovaj deo počinje predstavljanjem makroekonomske osnove. Zatim pokazuje nekoliko indikatora sveobuhvatnog blagostanja i siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda i ispituje u više detalja profile prihoda siromašnih i izvore prihoda. Konačno predstavlja probnu procenu uticaja nedavnih ekonomskih dostignuća na siromaštvo. Ovaj deo nalazi da su napori rekonstrukcije uspeli da stave Kosovo na putanju rasta od 2000. Rast prihoda sa umerenom nejednakošću najverovatnije je vodio smanjenju siromaštva, ali nedostatak tačnih podataka ne dopušta tačne procene evolucije siromaštva izmedju 2000. i 2003. Četiri godine nakon kraja konflikta, siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda ostaje široko rasprostranjeno ali relativno plitko. Nadjeno je da siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda neproporcionalno utiče na decu, starije, domaćinstva sa ženom kao glavom porodice, zaostale u razvoju, nesrpske etničke manjine, nezaposlene i zaposlene sa nepouzdanim radnim mestima.

31

Makroekonomska osnova

3.4 Devedesete godine su okarakterisane gubitkom vrednosti svih ekonomskih indikatora. Makroekonomska situacija nasledjena 1999. bila je oštećena siromašnim ekonomskim politikama, razorenom spoljnom trgovinom i finansijskim vezama, medjunarodnim sankcijama, nedostatkom investicija i etničkim konfliktima. Podaci za 1990-te su ograničeni ali procenjeno je da su za vreme ovog perioda svi ekonomski indikatori izgubili vrednost. Dohodak je pao za više od 50 procenata u ranim 1990-tim i za sledećih 20 procenata odmah posle konflikta na kraju decade. Inflacija je bila veoma visoka kroz 1990-te kao rezultat monetarnog finansiranja fiskalnih i kvazifiskalnih deficita. 3.5 Od kraja konflikta 1999. napori rekonstrukcije su uspeli u stavljanju ekonomije Kosova na putanju rasta. Procene makroekonomskih podataka za period posle konflikta moraju se tretirati sa velikom pažnjom. Usled slabe statističke infrastrukture na Kosovu, ekonomski podaci su subjekat čestih revizija. Poslednje procene sastavljene od strane MMF-a i nadležnih na Kosovu u 2003. sa izveštajem u 2004. Kosovski Ekonomski Memorandum (Svetksa Banka, 2004.) ukazuju da postoji oporavak ekonomskih aktivnosti i pozitivan rast od 2000. (Tabela 4.). Rast BND je dostigao 21 procenat u 2001. i od tada ima prosečan rast od 4.3 procenta. BND po glavi stanovnika se povećao od oko US$400 u 1995. na US$790 u 2003. Nedavno dostignuće rasta bilo je uveliko vodjeno visokim nivoom javnih i privatnih investicija koji reflektuju masivan dotok donatorske pomoći posle obustave neprijateljstava u 1999. i prebacivanja ka liberalnim tržišnim politikama. Ukupan raspoloživ nacionalni prihod (URP) po glavi stanovnika bio je čak viši od oko US$975 u 2002. i US$1170 u 2003. reflektujući važnost poslanih svota novca. Euro je de fakto postao lokalna valuta i stabilnost cena je postignuta sa nultom inflacijom u 2003. uporedjujući sa dvocifrenim stopama inflacije u 2000. Trenutno obračunati deficit bio je smanjen zahvaljujući unapredjenom izvodjenju budžeta i podizanjem nivoa privatne štednje. Vladin budžetski prihod znatno se povećao od oko 17 procenata BND u 2000. na 45 procenata u 2003. i vodio je budžetskim viškovima prosečno 3.5 procenata od BND za vreme 2001 – 2003.

Tabela 4: Ključni makroekonomski indikatori

Godina a 2000 2001 2002 2003 2004 Nacionalne dobiti Stvarni rast BND - 21.2 3.9 4.7 6.5 Investicije (% BND) b 35.6 40.0 40.7 38.0 45.3 Ukupna domaća štednja (% BND) -198.6 -114.7 -99.4 -85.2 -71.3 Vladin bilans (%BND) Budžetski prihod 17.2 28.0 38.9 44.7 45.4 Troškovi 31.5 24.4 33.5 42.5 50.8 Bilans (isključujući davanja) -14.3 3.6 5.4 2.2 -5.5 Donatorska davanja 21.5 7.3 3.0 2.2 0.0 Spoljne dobiti (% BND) Izvoz dobara 0.5 3.O 7.4 8.2 21.7 Uvoz dobara c 156.4 113.7 108.3 99.2 117.4 Radnička poslata svota novca 73.7 52.0 42.9 43.2 42.5 Trenutna dobit pre davanja -174.6 -110.2 -96.5 -76.9 -69.8 Štednja i investicija (% BND) Nacionalna štednja 44.9 38.5 14.8 7.6 7.1 Investicija 66.9 57.7 48.3 40.5 45.3 Monetarni agregati (% BND) Opšti novac 99.6 78.5 70.9 75.4 74.5 Bankovni krediti za privatni sektor 0.4 2.2 6.8 16.1 19.8 Cene CPI inflacija - 11.7 3.6 0.0 0.0

Izvori: Kosovski ekonomski memorandum, Svetska banka (2004). Beleške: a podaci od 2000 do 2003 su procenjeni i podaci iz 2004. su projekcije; b Isključujući potrošnju finansiranu od donora; c Isključujući uvoz povezan sa donorom.

32

3.6 Poslovno okruženje i klima za investicije su se značajno unapredile, ali su ostali pod štetnim uticajem političkih rizika, odlaganja u reformama i asimetrijom u trgovinskim dogovorima Sa promenom ka politikama slobodnog tržišta od ustanovljenja Privremene administracije Ujedinjenih Nacija, Misija na Kosovu (UNMIK) 1999. i Privremenih institucija Samouprave (PIS) 2001., klima za trgovinu i investicije se takodje unapredila i prilično je odživa. Prethodni trgovinski režim je bio zamenjen jednostavnim režimom bez kvantitativnih barijera i jedinom tarifnom stopom od 10 procenata. Nalazi procene investicione klime iz 2003. su zaključili da je zvučnost legalnog okvira rada za ekonomiju slobodnog tržišta uveliko promenjena id a je poslovno okružena na Kosovu generalno vidjeno od strane malih i srednjih domaćih firmi poželjnije nego u mnogim zemljama u regionu. Kako bilo, glavne prepreke u poslovnom okruženju i investicionoj klimi uključuju: (i) nepouzdanost snabdevanja energijom, što je bidjeno kao glavna barijera za biznis i posledica nedostatka reformi u energetskom sektoru; (ii) nefer i neformalna konkurencija, posebno odsustvo recipročnog tretmana po trgovinskim dogovorima u okviru regiona što daje konkurentima nefer prednost; (iii) viskoa politička neodredjenost; i (iv) odlaganja sa procesom privatizacije. 3.7 Nedavno dostignuti rad nije bio i intenzivni rast rada. Uprkos povećanju aktivnosti u privatnom sektoru od 1999., nedavno dostignuti rast na Kosovu, nije preveden u značajno stvaranje pristojnih radnih mesta. Ovo kombinovano sa velikom mladom random snagom prevedeno je u viskou nezaposlenost, posebno medju omladinom. Dok se bećina postojećih formalnih radnih mesta nalazi u sektoru usluga i koja se tesno pouzdaju na veliko prisustvo stranaca, mogućnost za radnim mestima u industriskom i poljoprivrednom sektoru su veoma ograničene (Svetska Banka 2003d). Nedostatak jakih veza izmedju ekonomskog rasta i stvaranja radnih mesta bio je pripisivan: (i) poteškoćama za privlačenje direktnih stranih investicija neophodnih za revitalizaciju industrijskog i rudarskog sektora; i (ii) intenzivnoj konkurenciji domaćim proizvodjačima u sektoru poljoprivrede stvorena poljoprivrednim - i naširoko subvencionisanim – uvozom. 3.8 Održavanje novijeg dostignutog rasta ostaje ozbiljan izazov. Uprkos znatnom progresu, Kosovo se suočava sa izazovom održavanja snažnog rasta u dolazećim godinama. Skorašnji dostignuti rast je bio vodjen poslekonfliktnim bumom finansiranim od zvanične pomoći i malo je verovatno da će biti održiv. Stope rasta su već opale sa 21.2 procenta u 2001. na godišnji prosek od 5 procenata za vreme 2002-2004, što reflektuje sveukupno smanjenje u pomoći donatora, kao i poteškoći Kosova da ustanovi zvučno poslovno okruženje i privlačnu investicionu klimu u nedostatku predvidljivijeg političkog i pravnog okruženja. Od 2000. donacije su pale za 70 procenata i najverovatnije će i dalje padati. Prospekti za rast prihoda, prema definiciji KEM-a, uglavnom će zavisiti o brojnim povezanim faktorima: (i) održavanje mira i bezbednosti; (ii) brzina rešavanja pravnog statusa Kosova; i (iii) primenjivanje paketa reformi koje promovišu rast vodjen privatnim sektorom. Ovo poslednje uključuje reforme u energetskom i rudarskom sektoru i podržava obradjivanje poljoprivrednih proizvoda i komercijalne zemljoradnje.

Opseg siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda

3.9 Kosovo je najsiromašnija ekonomija na Balkanu. Sa BND po glavi stanovnika od US$ 790 u 2003. Kosovo je takodje jedna od najsiromašnijih oblasti u jugoistočnoj Evropi i najsiromašnija ekonomija na Balkanu. U 2002. BND po glavi stanovnika je zaista bio US$ 1,537 u Albaniji, US$ 1,924 u Srbiji i Crnoj Gori, US$ 1,860 u Makedoniji i US$1,362 u Bosni i Hercegovini. (Grafikon 1).

33

Grafikon 1: BND po glavi stanovnika u izabranim ekonomijama jugoistočne Evrope u 2002. (u trenutnim US$)

1,537 1,3621,970

5,017

7901,860

381

2,049 1,924

11,202

0

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

Albanij

a

Bosna

i Herc

egov

ina

Bugars

ka

Hrvatsk

a

Kosov

o

Maked

onija

, BJR

Moldav

ija

Rumun

ija

Srbija

i Crna

Gora

Sloven

ija

Izvor: Svetski razvojni indikatori. Beleška: BND podaci za Kosovo su bazirani na preliminarnim procenama i odnose se na 2003. 3.10 Apsolutno siromštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda u 2002. očito da je široko rasprostranjeno ali je relativno plitko. Procene siromaštva Svetske Banke su prikazana u tabeli 5 pridržavajući se različitih indikatora siromštva. Konstrukcija apsolutne granice siromaštva je sumirana u Okviru 38. Podaci IBD-a iz 2002 sugerišu da četiri godine posle kraja konflikta siromaštvo ostaje široko rasprostranjeno na Kosovu. U 2002. oko 37 procenata stanovništva Kosova je živelo ispod granice siromaštva od 1.42 eura po odrasloj osobi dnevno. Kako bilo, veličina praznine u siromaštvu (prosečna daljina siromašnih od granice siromaštva) i ozbiljnost siromaštva (merenje ukupnih praznina u siromaštvu) ukazuju da siromaštvo nije ekstremno duboko. Procenjeno je da medju siromašnim, prosečan iznos povećanja potrošnje neophodan za izlaženje iz siromaštva je bio samo 11 procenata od granice siromaštva (Tabela 5). Zaključak velikog ali ne i dubokog stanovništva je ojačan od pelativno opšte raspodele potrošnje, sa procenjenim GINI koeficijentom od 30 procenata. Ekstremno siromaštvo ostaje ipak važan problem na Kosovu, sa oko još uvek 15 procenata stanovništva koje živi ispod ekstremne (prehrambene) granice siromaštva ood 0.93 eura po odrasloj osobi dnevno.

Tabela 5 Procene siromaštva izdvojene iz IMŽS iz 2000. i IBD iz 2002.

Izvor podataka Godina

Sveukupna granica

siromaštva

Prehrambena granica siromaštva

Siromaštvo brojano po glavi (%)

Praznine u siromaštvu

(%)

Ozbiljnost siromaštva

(%)

Ekstremno (prehrambeno)

siromaštvo brojano po glavi

(%) IBD 2002 €1.42 /dan €0.93/dan 37.0 11.4 4.9 15.2

Izvor: IBD iz 2002.

Profil ekstremnog siromaštva

3.11 Stvaranje efektivne strategije za smanjenje siromaštva zahteva dobro razumevanje koje socio-ekonomske grupe u društvu najviše pate od siromaštva prouzrokovanog 8 U vreme pisanja ovog izveštaja, niti jedna medjunarodna granica siromaštva nije konstruisana zbog nedostatka PPP indeksa za Kosovo i obzirom da je uporedjivanje siromaštva na Kosovu sa drugim zemljama teško, ono nije ni pokušano.

34

nedostatkom prihoda i koliko su one velike. Tabela 6 prikazuje indekse ekstremnog siromaštva (indeks ekstremnog siromaštva brojano po glavi stanovnika) kroz socio-ekonomske grupe i njihov udeo u ukupnom ekstremnom siromaštvu (udeo ekstremnog siromaštva), koristećI za odrasle ekvivalentna merila9. Dok su rezultati predstavljeni u Tabeli 6 zasnovani na univariate uzajamnoj vezi i koriste za odrasle ekvivalent skalu, većina njih teži da bude relativno snažna za izbor različitih ekvivalent skala i upotrebu multivarieate analiza10. 3.12 Ekstremno siromaštvo je neproporcionalno veliko medju decom i starijima. Na osnovu rasprostranjenosti ekstremno siromaštvo je najviše medju decom (17.3 procenata medju predškolskom decom i 16.9 procenata medju decom starosti od 6-14) i starijim (17.1 procenata) i najniža medju odraslima u radnom dobu (13.3 procenata). Dato mladje stanovništvo Kosova, deca starosti od 0-14 takodje čine veliki udeo ekstremno siromašnih (34.5 procenata). 3.13 Prisustvo dece u domaćinstvima je takodje u jakoj uzajamnoj vezi sa siromaštvom. Ono što je zanimljivo da je izričita povezanost izmedju dece i siromaštva istinita bez obzira koja je ekvivalent skala upotrebljena, ali rasprostranjenost dečjeg siromaštva je jača kada je brojčano po glavi stanovnika, nego kada su korišćeni ekvivalenti merila za odrasle. Sa ekvivalent skelom za odrasle, ekstremno siromaštvo brojano po glavi, povećcava se od 10.7 procenata medju porodicama bez dece do skoro 17 procenata za porodice sa troje ili više dece.

Okvir 3: Konstrukcija apsolutne granice siromaštva

Konstruisane su dve apsolutne granice siromaštva, zajedno sa SKK, koristeći podatke IBD-a iz 2002/03: prehrambena ili ekstremna granica siromaštva, procenjuje se na €0.93/dan; i (ii) ukupna granica siromaštva, koja uzima u obzir potrebu za neprehrambenom potrošnjom i procenjuje se na €1.41/dan.

Procena granice siromaštva pratila je iste metode korišćene ranije od strane Svetske Banke i SKK-a za izračunavanje granica siromaštva koristeći IMŽS iz 2000. Ove apsolutne granice siromaštva su zasnovane na pristupu cena osnovnih potreba.

Usvojeno je minimum dnevno potrebnih kalorija od 2100 kalorija/po osobi/dnevno. Cena prehrambene korpe koja obezbedjuje ovaj nutricionistički nivo je zatim procenjena, koristeći se potrošačkim navikama trećina do petina DECILES stanovništva i informacija o cenama sadržanim u IBD. Ovo vodi ''prehrambenoj granici siromaštva'' i tretirano je kao prag za identifikovanje ekstremnog siromaštva.

Jasno, neprehrambene osnovne potrebe bi trebalo takodje da budu uračunate. Cena neprehrambenih osnovnih potreba je procenjena na osnovu izračunavanja udela hrane za domaćinstva sa potrošnjom hrane po glavi u blizini ''prehrambene granice siromaštva'' (izmedju prehrambene granice siromaštva i 1.2 puta prehrambene granice siromaštva). Izračunati udeo hrane je 65.9 procenata. Zatim je izračunata ukupna granica siromaštva kao suma prehrambene komponente (prehrambena granica siromaštva) i neprehrambene komponente, gde prehrambena granica siromaštva odgovara 65.9 procenata od ukupne granice siromaštva. 3.14 Domaćinstva sa članovima sa smetnjama u razvoju imaju veću rasprostranjenost ekstremnog siromaštva. Kao i u mnogim drugim regionima sveta ina Kosovu je prisustvo članova sa smetnajma u razvoju povezano sa visokim stepenom siromaštva. Ekstremno siromaštvo brojano po glavi povećava se od 14.3 procenata medju domaćinstvima bez članova sa smetnjama u razvoju do 17.9 procenata medju domaćinstvima sa jednim ili više članova sa smetnjama u razvoju.

9 Ekvivalent merila za odrasle je korišćen da se uzmu u obzir razlike medju domaćinstvima, a u sastavu porodice i skali ekonomija. Videti Tsirunyan (2004) za više detalja. 10 Multivariate analize omogućavaju preciznije procene kao što je uloga izabranih socio-ekonomskih karakteristika u siromaštvu, uzimajući u obzir uticaj drugih faktora koji su takodje povezani sa siromaštvom (videti Verme, 2004).

35

3.15 Domaćinstva gde je glava porodice žena su mnogo siromašnija nego domaćinstva gde je glava porodice muškarac. Dok se domaćinstva gde je glava porodice žena računaju kao samo 4.7 procenata svih domaćinstava na Kosovu, njihov rizik za ekstremno siromaštvo (28.2 procenta) je mnogo veći nego onaj za domaćinstva gde je glava porodice muško (14.6 procenta). Domaćinstva gde je glava porodice žena predstavljaju mali ali nezanemarljivi udeo ekstremno siromašnih (8.7 procenata). Razlozi za veću rasprostranjenost ekstremnog siromaštva medju domaćinstvima gde je glava porodice žena su raspravljani u Poglavlju 4 i objašnjeno je polnim razlozima u sastavu domaćinstva, obrazovanju i statusu tržišta rada. 3.16 Etničke grupe koje nisu albanske i srpske suočavaju se sa još nepovoljnijim položajem. U smislu etničkih grupa, ekstremno siromaštvo je značajno više medju grupama koje nisu albanske i srpske, sa kombinovanom rasprostranjenošću ekstremnog siromaštva za ove grupe od 31 procenat. Dok IBD ne dozvoljava detaljniju klasifikaciju po etničkoj pripadnosti , sve ostale etničke grupe se odnose na Rome, slovenske Muslimane i ostale manjinske grupe. Data je struktura stanovništva gde Albanci čine većinu ekstremno siromašnog stanovništva (86.1 procenat) ali je rizik da se bude siromašan u ''drugim'' etničkim grupama veći više od dva puta nego medju Albancima ili Srbima. Srbi pokazuju indekse eksremnog stanovništva neznatno ispod onih od Albanaca. 3.17 Multivariate analize potvrdjuju značajan nepovoljni položaj medju drugim etničkim grupama, čija je verovatnoća da budu ekstremno siromašni veća za 14.6 procenata. Poglavlje 4 daje dalji pregled razloga za veću rasprostranjenost ekstremnog siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda medju nesrpskim etničkim manjinama, gledajući na disparitete u obrazovnim i rezultatima vezanim za zapošljavanje po etničkoj pripadnosti.

Tabela 6: Stepen ekstremnog siromaštva po izabranim socio-ekonomskim grupama

Indeks ekstremnog siromaštva

% ekstremno siromaćnih

Rizik

Svi 15.2 100.0 100.0 Dob pojedinaca 0-5 17.3 13.0 113.8 6-14 16.9 21.5 111.1 15-24 15.8 22.4 108.3 25-64 13.3 36.2 87.9 65+ 17.1 6.9 106.1 Pol glave domaćinstva Ženski pol glave domaćinstva 28.2 8.7 185.5 Muški pol glave domaćinstva 14.6 91.2 96.0 Prisustvo dece (<15 god. star.) 0 10.7 16.6 70.4 1 13.6 16.1 89.5 2 16.4 17.0 107.8 3 ili više 16.9 50.3 111.1 Prisustvo članova sa smetnjama u razvoju 0 14.3 74.5 94.1 1 ili više 17.9 25.5 117.8 Obrazovanje glave domaćinstva Bez: ne zna čitati, pisati 20.4 8.1 137.4 Bez, ali može čitati, pisati 17.9 3 120.4 Pohadjanje osnovne škole 15.6 21.9 107.6 Ne završeno osnovno obrazovanje i nepohadjanje 19.5 5.3 131.8 Osnovno 17.6 41.4 119 Srednje 9.6 18 65 Stručno 6.9 1 46.9 Univerzitet ili više 7.2 1.2 48.6 Radni status glave domaćinstva Poslodavaci 9.6 1.2 63.3 Zaposleni 9.6 19.0 63.2

36

Poljoprivrednici 16.2 12.6 106.2 Nadničari 21.4 11.0 140.9 Ostali samo-zaposleni 10.0 1.8 65.7 Penzionisani/sa smetnjama u razvoju 16.2 34.1 106.8 Nezaposleni 22.8 15.6 150.2 Domaćini 28.1 3.5 184.8 Ostali 12.1 0.8 79.6 Etnička grupa glave domaćinstva Albanska 14.6 86.1 96 Srpska 13.9 5.8 91.3 Ostala 31 8 203.1 Lokacija Priština 7.7 3.1 50.2 Ostala urbana mesta 19.1 26.6 125.4 Ruralna 14.8 70.2 96.9 Region Djakovica 13.8 8.4 90.6 Gnjilane 10 5.5 65.9 Kosovska Mitrovica 24.2 24.2 158.9 Peć 22.6 15 148.2 Prizren 15 13.9 98.7 Príština 7.3 16.3 47.8 Uroševac 28.9 16.6 189.6 Izvor: IBD iz 2002. Beleška: Indeks rizika je izračunat kao stopa stepena siromaštva medju posebnim grupama prosečnog stepena siromaštva medju stanovništvom. 3.18 Ekstremno siromaštvo neproporcionalno utiče na domaćinstva gde je glava domaćinstva niže obrazovana.. Obrazovni nivo glave domaćinstva je u jakoj uzajamnoj vezi sa ekstremnim siromaštvom, gde je srednje obrazovanje glavni prag.Dok je rasprostranjenost ekstremnog siromaštva iznad proseka za sva domaćinstva čije su glave završile samo osnovnu školu ili manje (lepeza od 15.6 procenata do 20.4 procenta) on pada znatno za one sa srednjim obrazovanjem i više (od 7.2 procenta do 9.6 procenta). Velika većina ekstremno siromašnih je sastavljena od domaćinstava čija glava ima samo završeno osnovno obrazovanje ili manje (79.8 procenata) što reflektuje sveukupno nizak obrazovni standard stanovništva. 3.19 Nedostatak posla je u jakoj uzajamnoj vezi sa ekstremnim siromaštvom, kao I poslovi koji zavise od okolnosti. Koristeći klasifikaciju tržišta rada prijavljenu u IBD, može se videti da su domaćini i nezaposlene glave domaćinstava grupe sa najvećim indeksima ekstremnog siromaštva (28.2 procenata i 22.9 procenta, respektivno). Svuda u regionu nezaposlenost je u jakoj uzajamnoj vezi sa siromaštvom i to je posebno izrazito u zemljama sa slabim školama za pomoć nezaposlenima. Na Kosovu, činjenica je da nema usmerene pomoći za nezaposlene čini štetan uticaj nezaposlenosti na jačanje siromaštva. Rasprostranjenost ekstremnog siromaštva je takodje veoma visoka medju nadničarima (21.5 procenata) koji ne uživaju iste radne uslove kao regularno zaposleni. 3.20 Ekstremno siromaštvo je najviše u sekundarnim gradovima i prevazilazi ruralno stanovništvo. Ekstremno siromaštvo brojano po glavi je najviše u urbanim oblastima van glavnog grada Prištine (19.1 procenat). Stepeni ekstremnog siromaštva su nešto manji u ruralnim oblastima (14.8 procenata) ali još uvek dva puta veći nego u glavnom gradu (7.7 procenata). Dok je rasprostranjenost ekstremnog siromaštva veća u sekundarnim gradovima velika većina ekstremno siromašnih živi u ruralnim oblastima (70.2 procenat) kao i većina stanovništva na Kosovu. Nalazi da se najsiromašniji nalaze u drugim urbanim oblastima ostaju nepromenjeni čak i kada su druge korelacije siromaštva kontrolisane za i koje su robusne za upotrebu nacionalnih protiv urbanih/ruralnih deflatora cena. 3.21 Region Uroševca ima najveći stepen ekstremnog siromaštva, praćen Mitrovicom i Peći. Regioni sa najvećim indeksima siromaštva su Uroševac (28.9 procenata), praćen Mitrovicom (24.2 procenat) i Peći (22.6 procenata) i oko polovine svih ekstremno siromašnih su locirani u ovim regionima. Ovi nalazi su robusni za upotrbu uslovnih verovatnoća i

37

pokazuju jake regionalne dimenzije siromaštva na Kosovu, uprkos relativno maloj veličini provincije. 3.22 Profil siromaštva je ostao praktično nepromenjen od 2000. Uporedjujući nalaze IBD-a iz 2000. sa prethodnim analizama Svetske Banke o siromaštvu prouzrokovanom nedostatkom prihoda zasnovanih na IMŽS iz 2000., sugerišu da je profil siromaštva ostao relativno stabilan kroz vreme. U 2000. rasprostranjenost ekstremnog siromaštva je već bila viša u urbanim oblastima medju nesrpskim etničkim manjinama, medju porodicama sa brojnom decom i medju nbezaposlenima. Kako bilo, situacija sa domaćinstvima gde je glava porodice žena izgledda da se pogoršala u relativnom smislu: u 2000. odnos stepena izmedju domaćinstava gde je glava porodice muškarac bila je samo 1.1, što je suprotno od 1.9 dve godine kasnije. 3.23 Profil siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda iz 2002, koji proizilazi iz IBD, je takodje u skladu sa drugim novijim kvantitativnim profilom siromaštva. Studije Svetske Banke o tržištu rada (2003) ispituje determinante siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda, koristeći IRS iz 2002, relativni koncept siromaštva i prihoda radije nego potrošnju kao mnerilo blagostanja. Ova studija nalazi da siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda za nezaposlene je mnogo veće nega za prosečno stanovništvo i da nedovoljna zaposlenost ili zaposlenost na nesigurnom radu i dužina trajanja nezaposlenosti povećava verovatnoću da će se biti siromašan. Medju zaposlenima, rizik siromaštva je niži za zaposlene u javnom sektoru i viši za radnike na nesigurnim radnim mestima gde je verovatnije da će plate biti niže. 3.24 Najgori životni uslovi medju starijim domaćinstvima, gde je glava porodice žena, porodice sa decom, osobama sa smetnjama u razvoju i nezaposlenima su takodje podržani kvalitativnim dokazom. Studija o kvalitativnom siromaštvu je identifikovala starje, domaćinstva gde je glava porodice žena, osobe sa smetnjama u razvoju i nezaposlene kao najranjivije grupe u društvu i prema tome odražavaju eho kvantitativnih nalaza (videti Okvir 4). 3.25 Mnogi stariji ispitanici u kvalitativnoj studiji su pomenuli nizak nivo penzije kao izvor siromaštva (u 2002. procečna penzija je bila oko 6 puta niža od prosečne plate) i neki su čak izjavili da ne dobijaju nikakvu penziju. Za samohrane majke, one obično govore o njihovim poteškoćama da kombinuju rad i obaveze u kući i žale se na štetne posledice tradicionalnih pogleda da vrednuju ženu samo kao majku i domaćicu. Za osobe sa smetnajma u razvoju i nezaposlene često je problem njihova nemogućnost za rad i/ili da nadju posao i činjenica da se oni uslovno moraju pouzdati u socijalnu pomoć, ali to nije dovoljno za susretanje krajnjih potreba. Situacija opisana od strane mnogih porodica sa velikim brojem dece je nećto drugačija ali nije bolja i kako je dosta njih izjavilo da se najveće poteškoće kod izlaženja u susret povećanim potrebama koje su vezane za prihod i koje nisu vezane za prihod, povezane sa njihovim odgovornostima kao roditelja. 3.26 Šta je takodje interesantno je da ispitanici imaju pomešane poglede o opsegu siromaštva u ruralnim i urbanimk oblastima. Čecto je raspravljano da je život lakši u gradovima i da urbano stanovništvo ima više mogućnosti. U drugu ruku, takodje je priznato da seljaci mogu lakše ispuniti svoje osnovne potrebe, obzirom da se oni mogu pouzdati na hranu domaće proizvodnje.

38

Okvir 4: Glasovi ranjivih grupa na Kosovu

Društvo bi tebalo da uradi više da pomogne starijima. (A.D., 67 godina star muškarac, Albanac, Uroševacj)

Jas am uvek bila krhkija nego druge žene obzirom da ja nemam muža i da sam se plašila da će neko rećI nešto loše o meni. (H.B. 70 godina stara žena, Albanka, Mitrovica)

Država bi morala voditi veću brigu o samohranim majkama. Ja ne mogu otići u šumu i doneti neka drva za loženje; ja moram platiti nekom da ih donese i da ih iseče. (Leposavić)

Ja nikada nisam radial, ali čak i sada ja ne mogu raditi zato jer sam imala dve operacije. (N.N. 47 godina stara žena, Bošnjak, Peć)

Prva stvar koju uradimo kada dobijemo našu socijalnu pomoć je da obezbedimo brašno i so, takodje i material za čišćenje za decu i odeću; ostalo je zanemareno. Ja nikada ne mogu uspeti da kupim nešto nove odeće za moju decu. (p.P. 40 godina stara žena, Bošnjak, Peć)

Mislim da je život na selu bolji, zato što možeš imati kravu i dobiti mleko, kiselo mleko i tako je lakše obezbediti hranu. Sa druge strane lakše je naći posao u gradu nego na selu (R.M. 46 godina stara žena, Albanka, Gnjilane)

Život je lakši na selu,ukoliko imate zemlju i u mogućnosti ste da je uzorete. Ali ukoliko imate decu i želite da ih obrazujete onda je lakše da se to uradi u gradu, zato što nema troškova puta. Lakše je naći posao u gradu. (M.H. 43 godine stara žena, Albanka, Gnjilane)

Kada je počeo rat na Kosovu, Srbi su nas isterali iz naših sela i razrušili sva naša dobra koja smo posedovali. Naše kuće su zapaljene do temelja, kao i naše ostave sa svom opremom unutra. Porodica moga muža je našla smeštaj u obližnjem selu, dok sam ja i moja porodica došli da živimo sa mojim roditeljima u Djakovici. (H.M. 26 godina stara žena, Albanka, Djakovica)

Danas, moja porodica ima gore uslove života nego ranije, Teže je za nas da živimo u gradu, obzirom da nemamo nikakav izbor posla, dok kada smo živeli na selu, mogli smo barem orati zemlju I uzgajati stoku. (Z.R. 57 godina star muškarac, Albanac, Gnjilane)

Izvor: Kapo i Behlui, 2004

3.27 Kvalitativni dokaz dalje pokazuje viskou rasprostranjenost siromaštva medju interno rasedljenim licima – pitanje koje nije dobro obradjeno u skorašnjim kvantitativnim istraživanjima. Kvalitativne studije nalaze da interno raseljena lica (IRL) ostaju medju najsiromašnijim domaćinstvima na Kosovu. Ova je grupa sastavljena od pojedinaca koji su živeli u ruralnim oblastima pre rata i koji su bili prisiljeni da potraže smećtaj u gradovima posle početka konflikta. Dok su zemljoradnja i uzgajanje stoke korišćeni za obezbedjenje pristojnog prihoda pre rata, većina njih su neobrazovani i nedovoljno kvalifikovani i ne mogu naći posao u gradovima (Okvir 4). Oni se uglavnom moraju obratiti za pomoć državnim socijalnim uslugama i humanitarnim organizacijama. Sledeći specifičan problem ove grupe je taj da su oni izgubili svoje predratne domove i još uvek se suaočavaju sa poteškoćama u nalaženju smeštaja u gradovima. Oni često imaju iznajmljene sobe u nečijim kućama. Druga grupa raseljenih lica obuhvata nacionalne manjine raseljene nakon rata koji očekuju reintegraciju na Kosovu. Prema studiji urađenoj 2004., koju je obavio Informativni centar IRL-a, o int. raseljenim licima na severu Kosova, najveći problem raseljenih je smeštaj, a zatim povraćaj imovine, nezaposlenost i pravna pitanja. Ogromna većina ovih interno raseljenih lica bila je voljna da se vrati u svoje mesto porekla ako bi bezbednost i sloboda kretanja bili zagarantovani.

Izvori Prihoda

3.28 Za sve grupe prihoda, prihod od posla je glavni izvor prihoda praćen privatno poslatim novcem iz inostranstva. U siromašnim zemljama, prihod od posla obično predstavlja veoma veliki udeo ukupnog prihoda. Posao je obično i razumljivo jedino vredno sredstvo kojie siromašni ljudi imaju. Na Kosovu, zbog veoma velike nezaposlenosti i niske zaposlenosti, prihod od rada je manje važan, mada ostaje kao prvi izvor prihoda procenjen na oko 60 procenata za sva domaćinstva i 42 procenta medju ekstremno siromaćnim. (Tabela 7).

39

Neproporcionalno visok nivo prihoda potiče od novca poslatog u kešu od rodjaka i prijatelja, uglavnom od onih koji žive u inostranstvu (15.2 procenta) i ovo je isto i za ekstremno siromašne (15.5 procenta), siromašne (14.5 procenta) i nesiromašne (15.4 procenta).

Tabela 7: Struktura prihoda po statusu siromaštva i lokaciji (procenti)

Sva domaćinstva

Veoma siromašni Siromašni Nesiromašni Urbani Ruralni Priština

Keš nadnice i neto palate bez taksi 59.9 41.7 55.9 61.2 66.5 54 87.2 Nadnice posebne vrste 3.1 3.5 3.4 2.9 0.8 4.2 0 Renta, dividende, kamate 0.8 0.2 0.5 0.9 1.9 0 3.9 Davanja socijalne pomoći 1.7 9 4.5 0.7 2.1 1.6 1.1 Penzije 6.2 9.4 7.1 5.8 4.5 7.3 2 Poslani keš novac sa Kosova 2 3.7 2 2 3.1 1.6 2.6 Poslani keš novac iz inostranstva 15.2 15.5 14.5 15.4 11.4 18.2 2.4 Igre na sreću/lutrija 0.1 1.1 0.3 0 0 0.1 0 Ostali prihodi ili transferi 11.2 15.9 11.8 11 9.7 13 0.9 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 Izvor: IBD iz 2002. Beleška: Status radnih kategorija koji se odnosi na glave domaćinstva samo za starosnu dob izmedju 16-65. 3.29 Za ekstremno siromašne državni transferi čine treći najveći izvor prihoda. Za ekstremno siromašne veoma visok udeo prihoda je sastavljen od državnih transfera kroz penzije i socijalnu pomoć (18.4 procenata). Kombinacija ove dve vrste tgransfera dolazi blizu udelu prihoda od privatnih transfera od rodjaka i prijatelja koji žive u inostranstvu ili na Kosovu. Ovaj nalaz je u sastavu studije Svetske banke o tržištu rada na Kosovu iz 2003., koji nalazi da je oko 25 procenta domaćinstava prijavilo da dobija pomoć u novcu ili u dobrima od prijatelja i rodjaka koji čive u inostranstvu, oko 10 procenata ja prijavilo da dobija pomoć u novcu ili pomoć odredjene vrste od prijatelja i rodjaka koji žive na Kosovu i 26 procenata je izjavilo da ima pozajmljen novac od prijatelja i rodjaka (što evidentno nije vidjeno kao pomoć od strane svih ispitanika). 3.30 Raznolikost prihoda i sopstveno proizvedena hrana su važan mehanizam borbe. Dostupni dokazi iz podataka IBD-a takodje ukazuju da se većina domaćinstava na Kosovu bez obzira na status na tržištu rada glave domaćinstva, oslanja na nekoliko izvora prihoda (Tabela 8)11. Jedino domaćinstva koja se u osnovi oslanjaju samo na jedan izvor prihoda, su ona koja su vodjena od strane zaposlenog, ali oni su takodje najmanje siromašni i verovatno sa aktivnostima najmanjeg rizika (vidi Tabelu 4). Podaci o potrošnji iz IBD-a dalje ukazuju da sopstvena proizvodnja hrane čini važan izvor izdržavanja. Vrednost pripisana domaćoj proizvodnji hrane je procenjena na oko 14.3 procenata ukupne prosečne potrošnje domaćinstava i 16.3 procenata medju prvih pet mesta potrošnje. Očigledno je da su za siromašne oslanjanje na više izvora prihoda i domaće proizvedene hrane važni mehanizmi borbe.

Tabela 8: Status radnika i izvora prihoda

Izvor prihoda

Status radnika Javne plate Privatne plate Obrada zemlj Per diem HH bus. Penzije Poslan

novac Ostalo Ukupno

Poslodavci 14.5 51.0 0.0 1.5 29.5 0.0 1.9 1.7 100 Zaposleni 72.7 21.7 1.9 0.1 1.4 0.1 1.4 0.7 100

Poljoprivrednici 6.9 8.5 73.2 2.0 1.1 1.0 6.3 1.1 100 Nadničari 2.9 8.9 2.7 75.1 1.3 0.5 4.4 4.3 100

Ostali samozaposleni 2.6 35.0 0.0 0.0 55.1 0.0 0.0 7.4 100 Penzionisani/sa

smetnjama u razvoju 30.9 15.3 8.6 10.4 3.5 16.2 9.9 5.4 100

11 Status rada je definisan kao glavna aktivnost izvedena kroz proteklih 12 meseci koja o~igledno obuhvata ono što ispitanici podrazumevaju kao glavnu aktivnost. Pitanja o izvorima prihoda umesto toga mogu ustvari uklju~iti prihod koji je bio stvoren od više vrsta aktivnosti izvedenih tokom godine.

40

Nezaposleni 22.2 14.7 3.7 6.8 4.5 4.4 17.6 26.2 100 Domaćini 30.4 13.0 5.3 15.7 3.1 1.5 11.8 19.3 100

Ostali 15.4 28.4 3.6 3.6 2.4 3.6 2.4 40.8 100 Ukupno 35.9 18.0 10.5 10.9 5.5 5.5 6.9 6.9 100 Izvor: IBD iz 2002.

Ekonomski rast i trendovi siromaštva

3.31 Da li je prikazani rast u periodu 2000 – 2003 bio za dobrobit siromašnih? Od kraja etničkog konflikta 1999. provincija je imala velike koristi od uspostavljanja mira i stabilnosti i od masivnog priliva donatorske pomoći. U ovom kontekstu postoje dobri razlozi da se veruje da je siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda moglo opasti. Kako bilo, dok se povezanosti rast – siromaštvo mogu simulirati iz podataka istraživanja, što može pomoći ilustraciji važnosti rasta i pravednosti za smanjenje siromaštva (videti deo C u Poglavlju 3 i Deo A u Poglavlju 4), prave veze ne mogu biti empirijski praćene za vreme perioda 2000 – 2003 zbog razloga raspravljanih ispod. 3.32 Nedostatak uporedivih podataka o siromaštvu sprečava tačnu procenu promena u siromaštvu koje su se desile izmedju 2000 i 2003. Preduzeta su brojna istraživanja na Kosovu od strane raznih institucija za izvodjenje brojki o siromaštvu, ali do sada niti jedna od ovih procena nije striktno uporediva. Prethodne procene siromaštva su bile bazirane na IMŽS iz 2000. i uključene u procenu siromaštva od strane Svetske Banke iz 2001 (Svetska Banka 2001). Dostupne procene Svetske Banke pokazuju sveukupni stepen siromaštva od 50 procenata u 2000. zasnovano na IMŽS i 37 procenata u 2002. zasnovano na IBD. U skladu sa ovim, praznine u siromaštvu, ozbiljnost siromaštva i ektremno siromaštvo su bili procenjeni na tačno 15.7 procenata, 6.8 procenata i 12 procenata prema IMŽS i na 11.4 procenata, 4.9 procenata i 15.2 procenata prema IBD. Kako je raspravljano u Poglavlju 2, IMŽS iz 2000. i IBD iz 2002. nisu u potpunosti uporedivi zbog razlika u modulima potrošnje i upotrebe specifičnih istraživanja granica siromaštva. Samo posle budućih krugova IBD-a koji će se preduzeti i analizirati, mogu se napraviti definitivnije izjave o trendovima u siromaštvu i ekstremnom siromaštvu. 3.33 U najboljem slučaju može se zaključiti da je sveukupno siromaštvo verovatno opalo.. Strmo opadanje pokazano od strane sveukupnih procena siromaštva trebalo bi da sugeriraju da je siromaštvo verovatno opalo izmedju 2000. i 2002. Razlika je zaista dovoljno velika da pretpostavi da čak i izračunavanje statističkih grešaka povezanih sa procenama siromaštva, jedna bi ipak trebala biti u mogućnosti da zaključi da je sveukupno siromaštvo opalo. 3.34 Ali niti jedan zaključak se ne može učiniti o evoluciji ekstremnog siromaštva. Praznine u siromaštvu, ozbiljnost indeksa siromaštva i ekstremno siromaštvo brojano po glavi su pre zatvorene izmedju dve godine i ne pokazuju dosledan trend kroz tri merila. Moguće je da promene u tri merila reflektuju osetljivost ovih procena na upotrebu različitih agregata blagostanja i neznatno različitih granica siromaštva, pre nego stvarne promene. Za date probleme uporedivosti, nabrojane gore, ne postoji dovoljno elemenata za raspravu pozitivnih ili negativnih trendova u ekstremnom siromaštvu.

B. NIVO OBRAZOVANJA I MOGUĆNOSTI ZDRAVSTVA

3.35 Sažetak. Pored nedostatka prihoda, mogućnosti obrazovanja i zdravstva su medju osnovnim dimenzijama individualne dobrobiti i oni koji su dobro reflektovani u Milenijumskim razvojnim ciljevima (Tabela 9). Ovaj deo odnosi se na prethodnu raspravu dajući procenu siromaštva koja ide iza niskih nivoa potrošnje i obuhvata niska dostignuća u obrazovanju i zdravstvu. Nalazi pokazuju da je učinjen važan progres u postignutom

41

obrazovanju od 2000. ali nivo završenog obrazovanja bio je još uvek relativno nizak na Kosovu, u pordjenju sa regionom. Što se tiče zdravstva, postoje još uvek značajne neodredjenosti u procenama, ali dostupni podaci pokazuju na veoma siromašne rezultate zdravstva, koji su takodje najlošiji na Balkanu.

ONE COLUMN ERASED Tabela 9: Kosovo i Milenijumski razvojni ciljevi MRC Trenutna situacija na Kosovu Projekcije do 2015

1. Prepoloviti izmedju 1990 i 2015 srazmeru ljudi koji su u ekstremnom siromaštvu i onih koji pate od gladi

U 2002. oko 37% stanovništva je živelo ispod granice siromaštva od 1.42 eura po osobi dnevno. Stanovništvo koje živi izpod ekstremne (prehrambene) granice siromaštva od 0.93 eura po odrasloj osobi dnevno procenjeno je na 15%.

Sa godišnjim prosekom stepena rasta od 2% i bez promene u nejednakosti, procenjeno je da ekstremno stanovništvo može biti smanejno za manje od 8 procenata

2. Postići opšti završetak osnovnog obrazovanja do 2015 za dečake i devojčice

Samo oko 73% dece starosti 7-15 završilo je osnovnu školu u 2001. U 2001 i 2002, odnos devojčica i dečaka u osnovnoj školi bio je 0.92

Podaci iz IILJR iz 2003 ukazuju da dok su sveukupni stepeni visoki, stepeni za etničke grupe koje nisu Albanci ili Srbi su mnogo niži. Postoji mogućnost sa će se ispuniri cilj.

3. Eliminisati disparitete medju polovima u osnovnom i srednjem obrazovanju do 2005 i za sve nivoe do 2015

Upis u škole pada značajno na srednjem nivou, posebno medju devojčicama i u ruralnim oblastima. Odnos devojčica i dečaka u srednjem obrazovanju procenjen je na 0.72 u 2001 i 0.79 u 2002.

Dispariteti pola su veći posle osnovne škole, posebno u ruralnim gde 29% devojčica uporedjujućI sa 61% dečaka koji su završili srednju školu. Ci;lj je malo verovatno da će se ispuniti.

4. Smanjiti ispod pet godina stopu smetnosti za dve trećine izmedju 1990 i 2015

Stope smrtnosti ispod pete godine života nisu dostupne. WHO/UNICEF je procenio SSD na 35/1000 za 2000 i 2001. .

Mada nema dostupnih podatak o Stepenu smrtnosti ispod pet godina života, Kosovo pati od jendog do najvećeg SSD u ECA i zbog toga je malo verovatno da će se ispuniti MRC ciljevi.

5. Smaniti materinsku stopu smrtnosti za tri četvrtine izmedju 1990 i 2015

Podaci o MS su protivurečni. Prema UNFPA SMS je bila 153 na 100,000 dok MOH podaci ukazuju na 12.

Dok su dostupni samo ograničeni podaci, teško je reći da li će MRC biti ispunjeni.

6. Zadržati i obrnuti do 2015 širenje HIV/AIDS, malarije i drugih bolesti

Stopa infekcije HIV-om očito je niska. Od 1986, prijavljeno je samo 60 slučajeva 47 HIV/AIDS. Stopa prijavljivanja TBC bila je 78 na 100,000 u 2001.

Zasnovano na dostupnim podacima, očito da je Kosovo na putu da ispuni ciljeve usmerene protiv AIDS.

7. Osigurati održivost životne sredine i pristup do i unaprediti izvore vode

U 2001., udeo stanovništva sa prisupom unapredjenim izvorima vode bio je procenjen na 62 procenata stanovništva (nije se uzimala u obzir voda iz bunara).

Snabdevanja vodom na Kosovu u dosta slučajeva je kontaminirano i ne postoje sistem za tretman otpadnih voda sa samo 28 procenata povezanih na kanalizacioni sistem.

Rezultati obrazovanja

3.36 Sveukupni nivo završenog obrazovanja je relativno nizak.. Obrazovni sistem na Kosovu je iskusio znatne šokove za vreme devedesetih. Diskriminatorna praksa protiv Albanaca, ohrabrila je ovu grupu da se povuče iz formalnog obrazovanja i da stvori paralelni obrazovni sistem. Kasnije, rat je razbio formalno obrazovanje. Kao rezultat, sveopšti nivo završenog obrazovanja danas očito da je nizak na Kosovu, uporedjujući sa generalnim dostignućima drugih susednih ekonomija. Prema IBD iz 2002. preko polovine stanovništva u dobi izmedju 26 – 65 ima osnovno obrazovanje ili manje isamo 5.2 procenta ima diplomu višeg obrazovanja. 3.37 Nepismenost je još uvek značajna na Kosovu, mada opada. Nivo nepismenosti se povećava veoma rapidno sa godinama. Po IBD-u dok je nivo nepismenosti oko 0.5 procenata medju stanovništvom mladjim od 26, on se povećava na skoro 49 procenta medju stanovništvom od 65 godina i starijim. Ipak, mada procene nisu u potpunosti uporedive kroz istraživanja, izgleda da nepismenost opada, sa stepenom od 6.5 procenata u 2000. (na osnovu

42

demografskog i socio-ekonomskog i reproduktivnog istraživanja (SDRI) sprovedenog od strane UNFPA i IOM), 5.9 procenata u 2002 (na osnovu IBD) i 5.8 procenata u 2003 (na osnovu IILJR). 3.38 Samo nekolicina dece na Kosovu pohadja predškolske institucije. Dok predškolsko obrazovanje obično nije obavezno i stvoreno je da pripremi decu za školu, noviji dokazi pokazuju da predškolski programi poboljšavaju izglede za kasniji fizički i kognitivni razvoj. Na Kosovu, predškolski obrazovni sistem je prilično neredovan i ostavlja negu dece u ranom periodu života, u smislu obezbedjivanja zdravstvene nege i obrazovanja skoro u potpunosti roditeljima. Pre rata, predškolsko obrazovanje bilo je podeljeno na obdaništa (od 3-5 godina) i predosnovno obrazovanje (od 5-7 godina). Ipak, samo je manjina dece imnala pristup predškolskom institucijama koje su bile locirane u blizini fabrika da bi uslužile decu radnika. 3.39 Rat i proces tranzicije razorio je sistem. Sa skorašnjom reformom obrazovnog sistema predosnovno obrazovanje bilo je ukinuto i apsorbovano u formalni predškolski ciklus koji pokriva decu od 3 do 6 godina starosti. Najnoviji podaci o stepenu predškolskog upisa su za 2001. i pokazuju da je u to vreme bilo samo 7,343 dece na Kosovu (oko 4 procenta dece u dobu od 0-5) u predškolskom obrazovanju raspodeljeno kroz 34 institucije (Tabela 10). Većina ovih institucija je bila u regionu Prištine i virtuelno sve u urbanim oblastima.

Tabela 10: Izabrani ključni obrazovni indikatori na Kosovu

2000 2001 2002 2003 Stepen nepismenosti kod odraslih (starost 15+) 6.5c 5.9a 5.8d

% odraslih (starosti 26-64) sa osnovnim obrazovnjem ili manje 53.3 a 43.7d

Predškolski stepen upisa (starosti 3-6) 4.0e Stopa upisa u osnovno obrazovanje (ge 7-15) 91.7c 90.5 a 95.4d

Stopa dece koja završavaju osnovno obrazovanje 73e Odnos devojčica i dečaka u osnovnoj školi 0.92f 0.92f Generalni stepen upisa u srednje obrazovanje (starosti 15-19). 59.5c 75.2 d

Odnos devojčica i dečaka u srednjem obrazovanju. 0.72f 0.79f Devojčice koje dostižu deveti razred 58.1f Upis u visoko obrazovanje 17.3c Odnos devojčica i dečaka u visokom obrazovanju 0.79 f 0.82 f

Izvor: aIBD; bIRS, MOR stopa nezaposlenosti za zrelo doba se odnosi na starosnu dob 15-64; cDemografsko i socio-ekonomsko reproduktivno istraživanje; dIstraživanje indikatora ljudskog razvoja; eSKK/MEST/UNICEF Pregled o polovima; fSKK; g na hiljadu živih rodjenja, stopa smrtnosti u ranom neonatalnom periodu (prva nedelja) od UNICEF istraživanja o prenatalnoj nezi; h DZI; iProcene Svetske banke; jRIINVEST; kProcene UNICEF-a; lKosovsko udruženje opstetričara i ginekologa; mžene od 15 do 49 godina opslužene obučenim zdravstvenim radnicima na porodjaju, zasnovano na UNICEF-MNSS; nu 1 godini, zasnovano na NIPHK Procenama; oIMŽS. Beleška: Stopa nepismenosti zsnovana na IBD za 2002 koja se odnosi na pojednice od 7 godina i starije. 3.40 Upis u škole je visok na osnovnom nivou, ali upis značajno pada na srednjem nivou. Kosovo uživa visok stepen upisa u osnovno obrazovanje. Po IILJR, 95.4 procenata dece starosti od 7 – 15 bilo je trenutno upisano u osnovno obrazovanje 2003. Mada istraživanja nisu u potpunosti uporediva, ovo je izgleda napredak kroz poslednjih nekoliko godina. U 2002. po IBD-u stepen upisa u osnovno obrazovanje bio je 90.5 procenata i oko 91.7 procenata u 2000. prema SDRI (Tabela 10). Sa medjunarodne perspektive ovaj stepen upisa je visok: prosečan stepen upisa u osnovno obrazovanje je 79.5 procenata u zemljama sa niskim prihodom i 93 procenata u zemljama višeg srednjeg prihoda. 3.41 Koako bilo, udeo dece upisane u srednje obrazovanje značajno opada. U 2003. prema IILJR, udeo dece starosti od 16-19 trenutno upisan u srednje obrazovanje bio je samo 75.2 procenta. Ovo je mnogo bolje nego u 2000. gde je stepen upisa u srednje obrazovanje bio procenjen na 59.5 procenata od strane SDRI i reflektuje napore rekonstrukcije, ali ipak ukazuje da unapredjivanje pristupa srednjem obrazovanju ostaje važan izazov na Kosovu.

43

Problemi u pogledu pružanja usluga obuhvataju nedovoljan prostor i učionice, s obzirom da škole rade u dve do četiri smene dnevno.

Rezultati zdravstva

3.42 Mada postoje još uvek značajne nesigurnosti u procenama sveukupni zdravstveni status stanovništva na Kosovu je siromašan i medju najlošijim u jugoistočnoj Evropi. Tradicionalno, stopa smrtnosti dece (SSD) i očekivana dužina života (ODŽ) za muškarce i žene su indikatori koji najbolje opisuju sveukupni zdravstveni status stanovništva. Na Kosovu postoje glavne razlike u trenutno dostupnim procenama za oba ova indikatora. Za ODŽ, SSK je na osnovu DZI iz 2003., dao procenu od 67-71 godina za žene i 63-67 za muškarce, što je značajno manje nego dostupne procene za susedne zemlje. Trenutne procene SSD variraju od 18 do 44 na 1000, što bi bilo najviše u JIE i od 4 do 10 puta (u zavisnosti od procene) veće nego prosek EZ (Tabela 11). Kako bilo, uporedjivanje ovih indikatora zdravstva medju državama nije izuzeto od problema. Oni su zasnovani na različitim izvorima podataka i razlike mogu odražavati disparitete u sakupljanju podataka i istraživanjima, pre nego prave razlike. Tabela 11: Stopa smrtnosti dece (SSD) i očekivana dužina života (ODŽ) na Kosovu uporedjene

sa regionalnim i podacima EZ

Zemlja SSD ODŽ na rodjenju Muškarci

ODŽ na rodjenju Žene

Kosovo (2003) 18-44 63-67 67-71 Srbija i Crna Gora (2001) 13.3 69.7 74.8 BJRM (2001) 11.8 68.9 74.9 Bosna i Hercegovina (2001) 7.6 69.3 76.4 Albanija (2001) 11.6 66.3 73.2 EZ (2000) 4.5 75 81

Izvor: WHO, Zdravstveni atlas Evrope, 2003. 3.43 Zdravstvo je prilikom rodjenja i tokom prve godine života glavni problem. Postoje samo grube procene perinatalne smrtnosti, smrtnosti dece, smrtnosti ispod pet godina, materinske smrtnosti i rasprostranjenosti vakcine kao preventive bolesti, ali dostignute cifre ukazuju da je zdrvstvena situacija prilikom rodjenja i tokom prve godine života posebno loša na Kosovu i medju najlošijim je u Evropi (Tabela 12). 3.44 Neadekvatna ishrana je poseban problem koji utiče na prilično veliki broj dece. Prema mikronutricionom istraživanju sprovedenom od strane UNICEF-a u 2002. nizak rast za odredjenu starost je prisutan kod 10 procenata dece starosti od 6-59 meseci, mala težina za dati rast kod 4 procenta dece i prevelika težina za dati rast kod 8 procenata. Šesnaest procenata dece ima blagu i umerenu anemiju i 36 procenta nedostatak vitamina A. Nizak nivo joda u urinu je prisutan kod 50 procenata dece školske dobi i nedostatak joda je ozbiljan kod 14 procenata. Dojenje (DO) je uobičajena praksa na Kosovu, ali za kratak period i niskom srazmerom dece koja se isključivo doje. Ovo je važno pitanje od kada je formula hranjenja skupa, kravlje mleko je nutricionistički neadekvatno, dok isključivo dojenje za prvih šest meseci daje najveće zdravstvene koristi po najnižoj ceni. 3.45 Faktori koji stoje iza visoke stope dečje i materinske smrtnosti su prilično dobro identifikovani. Visok stepen abortusa i ilegalnih abortusa su glavni doprinosi materinskoj smrtnosti i morbiditetu uključujući permanentne reproduktivne zdravstvene probleme. Abortus je još uvek uobičajena metoda kontrole radjanja na Kosovu i postoje anegdotalni dokazi da privatni sektor izvodi kasne ilegalne abortuse posle deset nedelja. Uzroci smrti u neonatalnom periodu uključuju prevremene porodjaje (59 procenata od ukupnog broja smrti dece), infekcije (9 procenata), asfikcija i povrede prilikom porodjaja (32 procenta). Posle

44

perinatalnog perioda, infekcije i posebno infekcije respirartornih organa su uzrok broj jedan za prijem u bolnice i smrt.

Tabela 12: Izabrani materinski i dečji zdravstveni rezultati u Evropi i centralnoj Aziji

Zemlja Stopa smrtnosti

dece

(1)

Stopa smrtnosti ispod pet godina

(2)

Stopa materinske smrtnosti

(3)

Nega prilikom rodjenja

deteta (4)

Stopa imunizacije protiv TBC

(5)

Stopa imunizacije

protiv DVKT

(6)

Stopa imunizacije protiv dečje

paralize

(7) 1999 2001 2001 2001 2001 2001 2001 Kosovo 35 35-40 21* 95 98.5* 97** 97** Češka republika 4.6 5 3.3 99.9 98.5 99.2 97.2 Madjarska 8.4 9.4 5.2 99.6 100 99.9 99.9 Poljska 8.9 9 3.5 99.8 94.9 98.2 97.7 Slovačka 8.3 8.2 15.6 99.4 88.7 - - Slovenija 4.5 4.7 - - - - - Estonija 9.5 10.9 7.9 99.7 99.3 75.5 65.5 Latvija 11.3 13.7 25.4 99 96.5 93.9 94 Litvanija 8.6 10.8 12.7 100 99.3 94.7 97.5 Bugarska 14.6 15.1 19.1 98.9 97.8 93.6 94.3 Rumunija 18.6 21.9 34 96.5 99.6 96.5 96.7 Albanija 12.3 16.9 - - - - - Bosna i Hercegovina 7.6 8.7 9.5 99.9 99 91 91 Hrvatska 7.7 9.2 2.4 - 97 94 94 BJR Makedonija 14.9 12.9 14.8 97.6 96.8 90.6 91.5 Srbija i Crna Gora 13.6 15.3 6.9 - - - - Belorusija 11.5 11.6 14.2 99.9 99.3 99.2 99.2 Moldavija 18.2 20.3 43.9 99 99.6 97.1 98.1 Rusija 16.9 18.3 36.5 99.3 96.6 95.8 96.7 Ukrajna 12.8 14.4 18.1 99.9 98.1 99.1 99 Jermenija 15.4 18.8 21.8 - 96.4 94.5 96.8 Azerbejdžan 16.5 24.8 25.4 99.6 98.5 98.2 95.8 Gruzija 17.5 13.3 66.8 96.7 96.4 89.3 82.8 Kazahstan 20.7 25.1 50 98.5 - - - Kirgistan 22.7 29.5 43.8 98.7 98.8 98.9 98.8 Turkmenistan 25.4 36.9 9 - 98.2 98.7 99.3 Uzbekistan 20.2 - 33.5 - 97.9 98.5 99.4

Izvor: Unicef Kosovo i Unicef TransMONEE baza podataka (*)2002(**)2003. (1) Verovatnoća umiranja izmedju porodjaja i jedne godine života na 1000 živih rodjenja. (2) Verovatnoća umiranja izmedju rodjenja i pet godina života na 1000 živih rodjana. (3) Godišnji broj smrtnih slučajeva povezanih sa uzrocima u trudnoći na 100,000 živih rodjenja. (4) Udeo porodjaja opsluženih obučenim personalom. (5) Procenat jednogodišnje dece imuniziran protiv tuberkoloze. (6) Procenat jednogodišnje dece imunizirane protiv difterije, velikog kašlja i tetanusa. (7) Procenat jednogodišnje dece imunizirane protiv dečje paralize.

3.46 Uzroci smrti u neonatalnom periodu su uveliko preventirani i postoje znaci unapredjivanja. Znatan udeo smrti u neonatalnom periodu može biti izbegnut sa odgovarajućim intervencijama u prenatalnom i odmah u postnatalnom periodu. Podaci iz istraživanja UNICEF-a/WHO iz 2000-2002 o perinatalnoj nezi pokazuju zaista smanjenje u stopi smrtnosti u ranom neonatalnom periodu (SSRN) sa 14.8 na 1000 živo rodjenih u 2000., na 12.6 na 1000 živo rodjenih u 2002. Ovo je uveliko usled intervencija koje su primenjene od kraja konflikta za unapredjenje kvaliteta nege kroz treninge i bolje ustanove i opremu. 3.47 Kvantitativne informacije o zdravstvenom statusu u kasnijim fazama života su veoma oskuden. Ipak dostupni podaci sugerišu da su tuberkoloza I smetnje u razvoju najvećI problem. Ne postoje dostupni kvantitativni podaci koji mogu informisati o zdravstvenom statusu starije dece, omladine, odraslih i starijih ljudi na Kosovu, niti sistematskih podataka o hroničnim i infektivnim bolestima i faktorima rizika. Dostupni podaci o rasprostranjenosti HIV/AIDS ukazuju da dok je Kosovo sa niskim nivoom epidemije, tuberkoloza i smetnje u razvoju ostaju glavni javni zdravstveni problem na Kosovu.

45

3.48 Mada se broj slučajeva tuberkuloze (TBC) smanjio posle konflikta (od 128/100.000 u 2002. na 53/100.000 u 2003.), još uvek je daleko iznad proseka u zemljama zapadne Evrope (10/100.000) i sličan je visokim nivoima u bivšem Sovjetskom Savezu. Čak šta više, većina novih slučajeva se dešava u relativno mladom dobu. 3.49 Beleženje HIV/AIDS na Kosovu je počelo 1986. Od tada 60 slučajeva je zabeleženo. Većina pacijenata su bili muškarci izmedju 30 i 39 godina starosti. Do kraja 2002. dvadeset dva pacijenta su umrla. U nedostatku sistematskog STI-HIV sistema nadgledanja, broj HIV inficiranih osoba je nepoznat. Vladine statistike izveštavaju 1095 registrovanih STI slučajeva za period 1990-2000. 3.50 Nesposobnost, kao posledica povreda i hroničnih bolesti je takodje glavni problem usled posledica konflikta i zanemarenosti, prevencije u prošlosti, nege i rehabilitacije. Dostupne procene pokazuju da izmedju 5 procenata i 7.5 procenata celokupnog stanovništva iznad 65 pati od ograničavajućih bolesti i nesposobnosti. Mnoga deca sa nesposobnostima su još uvek institucionalizovana. 3.51 Kvalitativni podaci dalje ukazuju da su problemi mentalnog zdravlja široko rasprostranjeni posebno medju mladim ljudima. Ne postoje zvanični podaci o preovladavanju mentalnih problema. Odmah nakon konflikta, fokus je bio na onima traumatizovanim za vreme konflikta. Procenjeno je da je 62 procenta ispitanih bilo blizu smrti, 49 procenta su bili žrtve torture ili zlostavljanja, 42 procenta su bili odvojeni od članova porodice, 26 procenata je iskusilo ubistvo člana porodice ili prijatelja, 10 procenata je bilo zatvoreno i 4 procenata je bilo seksualno zlostavljano. Zasigurno je pretpostaviti da su posledice konflikta još uvek uveliko prisutne na Kosovu, ne samo u smislu posttraumatskih stresnih poremećaja (PTSP) već i zbog uticaja gubitaka roditelja, sinova, rodjaka i za mnoge za koje se proces žaljenja/zalečivanja nije mogao desiti zbog mnogih koji su nestali i za koje još uvek nema informacija. 3.52 Kvalitativni podacitakodje ukazuju da je mentalno zdravlje ozbiljan problem za mlade ljude na Kosovu, zbog kombinacije faktora: (i) psiholoških posledica konflikta; (ii) pada tradicionalnih načina zadržavanja i/ili maskiranja psihijatrijskih problema; (iii) visok rizik društvenog isključivanja (videti deo D); (iv) i opšta frustracija oko nerešavanja STATUS QUO-a. Ali nema zvaničnih podataka o preovladavanju problema mentalnog zdravlja medju mladim ljudima Kosova.

C. SIROMAŠTVO KAO NEDOSTATAK BEZBEDNOSTI

3.53 Sažetak. Formulisano od strane samih siromšnih sa Kosova, iskustvo siromaštva je takodje osećaj ranjivosti do smanjenja dobrobiti u različitim dimenzijama. Ovaj Deo daje procenu glavnih rizika koji se dešavaju na nacionalnom ili nivou domaćinstva na Kosovu i koji mogu štetno uticati na domaćinstva u tri dimenzije dobrobiti: prihod, zdravstvo i lična sigurnost. Analized pokazuju da veliki deo stanovništva može pasti u siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda ili ostati kao rezultat još uvek nestabilne političke situacije i povezanih rizika ekonomskog usporenja. Izlaganje zdravstvenim rizicima je široko rasprostranjeno, uveliko rezultirano zagadjenjem životne sredine. Na kraju, nedostatak lične bezbednosti očito je važna dimenzija siromaštva koje nije isključivo povezano sa medjuetničkim tenzijama.

Nesigurnost prouzrokovana nedostatkom prihoda

3.54 Prilično veliki nivo nesigurnosti prouzrokovane nedostatkom prihoda i ranjivosti na siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda na Kosovu je rezulatat kombinacije unutrašnje povezanih faktora, uključujući rizik ekonomskog usporenja i političke

46

nestabilnosti koja može uticati na celokupno stanovništvo, degradaciju životne sredine koja može ugroziti životna sredstva mnogih domaćinstava koja se pouzdaju na prirodne izvore, sveukupan visok rizik nezaposlenosti i zaposlenja zavisnog od okolnosti, postojanje prepreka u unutrašnjoj mobilnosti koja može smanjiti mogućnost ublažavanja šokova usled nedostatka prihoda, dogadjanje nepredvidjenih privatnih zdravstvenih troškova koji mogu biti katastrofalni za neka domaćinstva i niska pokrivenost trenutnom zvaničnom bezbednosnom mrežom. Mogućnost domaćinstava da se samoosiguraju protiv privremenih šokova usled nedostatka prihoda je kako bilo, prilično važno, uglavnom zahvaljujući velikom pristupu mrežama zasnovanim na porodičnim vezama i privatnim transferima, oslanjanje na više izvora prihoda i vlasništvu trajnih dobara koji mogu služiti kolateralno za pristup kreditima ili biti prodana za kompenzaciju privremenih gubitaka prihoda ili za pokrivanje neočekivanih troškova kao što je zdravstvena nega. 3.55 Očekuje se da će održavanje raste biti mnogo teže kroz dolazeće godine. Ovo doprinosi visokom riziku ostajanja ili padanja u siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda. Kao što je ranije raspravljano, nedavno pokazani rast na Kosovu bio je vodjen posle-konfliktnim bumom finansiranim od strane zvanične pomoći i malo je verovatno da će biti održiv. Izgledi za rast prihoda kako je identifikovano u ekonomskom memorandumu Kosova, uveliko će zavisiti od održavanja mira i bezbednosti – pitanje koje ostaje kao izazov kao što je ilustrovano nasiljem u martu 2004. – kao i brzina rešavanja pravnog statusa kosova i implementacija paketa reformi koje promovišu rast vodjen privatnim sektorom. Sprovedene su simulacije za ispitivanje uticaja reformi politike i rešavanja statusa na rast. Rezultati pokazuju da u poredjenju sa scenarijom ''osnovnog slučaja'' koji pretpostavlja rapidnu reformu i rešavanje statusa do 2005, odlaganje reformi i rešavanja statusa mogu smanjiti stepen rasta od prosečnih 7.2 procenta na 2.3 procenta za period 2005-2007 i od 5 procenata na 2.2 procenta u 2008-2010. 3.56 Dodatne simulacije sprovedene za ovaj izveštaj pokazuju da zadržavanje nejednakog prihoda konstantni, niži stepen rasta, doprineće manje rapidnom opadanju siromaštva (Tabela 13). U scenariju ''nižeg slučaja'' sa stvarnom prosečnom potrošnjom po glavi stanovnika i rastom od samo 2 procenta godišnje u narednih 5 godina, stepen ekstremnog siromaštva će opasti samo od 15.2 procenta na 11.5 procenta. Drugim rečima bez održivog stepena rasta rizik ostajanja ili ulaska u siromaštvo prouzrokovano nedostatkom prihoda ostaće visok.

Tabela 13: Jednostavne projekcije siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda

Godišnji Stepen siromaštva rast potrošnje 5 godina 10 godina

-3% 22.2 30.6 -2% 19.6 25.5 -1% 17.6 19.6 0% 15.3 15.3 1% 13.3 11.5 2% 11.5 8.1 3% 10.2 6.2

Izvor: IBD, 2002. 3.57 Iscrpljenost životne sredine je ozbiljan problem koji ugrožava sredstva za život i prihod mnogih domaćinstava koja se oslanjaju na prirodne izvore, naročito u ruralnim sredinama. Na Kosovu, bioraznovrsnost i prirodno okruženje su značajan izvor održavanja ekonomskih prilika za veliki deo stanovništva i treba ga zaštiti. Kao što je prikazano na Grafikonu 2, prilično veliki broj domaćinstava živi od prirodnih resursa i osetljiv je na rizike životne sredine. Ovo posebno važi za ruralne oblasti, gde u skladu sa IBD 90 procenata domaćinstava poseduje zemlju, 55 procenata ima stoku i 15 procenata živi od sopstvenih životnih namirnica. Druga procena koju je vršila Kosovska agencija za šumarstvo, pokazuje

47

da oko 10 procenata celokupnog stanovništva i 20 procenata ruralnog stanovništva se oslanja na šumsku proizvodnju. Glavnu brigu predstavljaju veoma siromašni državni ambijentalni uslovi na Kosovu (Okvir 5), što predstavlja izmedju ostalog, znatne pretnje po prirodu, sredstva za život velikom delu stanovništva čiji život zavisi od prirodnih resursa (npr. farme i pašnjaci, riba, šumski proizvodi, šumska hrana).

Grafikon 2: Zavisnost domaćinstava od pridrodnih izvora (procenata domaćinstava)

66.3

38.6

10.2 10

89.6

55.4

14.720

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Imaju zemlju Imaju stoku Pouzdaju se na izdr`avaju}uzemljoradnju

Pouzdaju se {umarske proizvode za` ivot

100

Svi Ruralno

Izvor: IBD, 2003. Podaci o šumarstvu su od Kosovske agencije za šumarstvo.

ta iuprkos nedavnom povećanju performanse i porastu ktivnosti u privatnom sektoru, situacija na tržištu rada nije značajno poboljšana i ostala je

Za one koji rade i imaju redovan posao, plate su zadovoljavajuće, u poredjenju sa rugim zemljama u tranziciji sa prosečnom mesečnom platom procenjenom u 2002. godini od

je (8 procenata ukupnog zaposlenja), veliki deo kosovskog zaposlenja je još uvek bio vezan za poljoprivredu (39 procenata),

uglavnom u nekom oblik govine i gradjevinarstva, predstavljao je važan sektor zaposlenja (12 i 8 procenata pojedinačno), najviše u neslužbenom sektoru.

3.58 Rasprostranjena nezaposlenost i deficit pristojnih poslovnih prilika doprinose povećanju nesigurnosti usled nedostatka prihoda. Evidencija prodiskutovana ranije pokazuje da su nezaposlenost i nosilac nesigurnosti posla u čvrstoj korelaciji sa siromaštvom. Na Kosovu, formalno zaposlenje je veoma retko, a nezaposlenost je veoma visoka. Kao rezultat toga, rizik da domaćinstvo ili pojedinac zapadne u siromaštvo, je veoma veliki. Raspoloživi podaci pokazuju, kao i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, da je nezaposlenost na Kosovu bila visoka tokom perioda pre tranzicije, sa procenjenom stopom od 36 procenata u 1990. godini. Ta stopa je rasla tokom devedesetih i dostigla prosečnih 68 procenata u 1999. godini pre rata. Do kraja konflikamučna. (Tabela 14). 3.59 U 2002. godini, Kosovo je imalo najnižu učestvujuću stopu radne snage, najveću stopu nezaposlenosti (registrovani i neregistrovani) i najniži obrazovni nivo od svih bivših jugoslovenskih republika (Svetska Banka 2003). Postoji takodje zabrinutost zbog velikog udela sive ekonomije. Podaci iz 2002. godine od strane IRS pokazuju da je skoro 90 procenata radnika bilo stalno zaposleno, osim što je u stvari samo polovina potpisala redovan ugovor i imala redovan posao i za četvrtinu njih procenjeno je da su u nesigurnoj poslovnoj poziciji. dstrane IBD, u iznosu od 249 Eura. 3.60 Ma koliko se mnogi od postojećih formalnih poslova još uzdaju u medjunarodnu pomoć i javnu proviziju i uglavnom se nalaze u uslugama koje se odnose na neke forme medjunarodne zajednice. U 2002. godini, u skladu sa IRS, vlada je zaposlila 6 procenata radne snage, obrazovanje 8 procenata i zdravstvo 4 procenta. Udeo kosovskog zaposlenja u manufakturi je bio veoma mali u odnosu na susedne zemla

u postojanja farmi. Deo poljoprivrede, tr

48

3.61kom

Dok je Kosovo bilo verovatno jedno od najflek ijih trž ada n u, oja je često pomi je atak nih r ja

ćanja nije bio intenzivan, (ii) povratak dosta velikog i su tražili azil po ama Za e Evro i status u tim

okalno vidualn ili k nivo radničkih pošiljki novca iz

vor: Svetska Banka (2003), Kosovska studija o tržištu rada

tiranog uta i 1300 km sporednih puteva od kojih je 920 km asfaltirano. Medjugradski javni prevoz

ovi medju domaćinstvim koja su izložena nekim troškovima su visoki oni mogu da budu katastrofalni i da ih a. Prema procenama

vršenim od strane IBD, u 2002. privatni zdravstveni troškovi u formi vanrednih troškova za privatne

sibilnnedost

ista rznačaj

a svetedukcibinacija faktora k

nezaposlenosti: (i) mnjana,

odel povebroja ljudi sa Kosova

radnokoj

zemljama nije više bio odrzemlj padn pe, čij

živ, (iii) negativni efekti prihoda na lradnom dodatku domaćinstva koji se odnosi na viso

indi om i/

inostranstva; (iv) povećanje populacije radno sposobnih.

Tabela 14: Osnovni indikatori tržišta rada

Iz

1989 2000 2001 2002 Stopa zaposlenosti (%) 22.2 40.9 19.6 21.8 Stopa nezaposlenosti (%) 36.3 12.1 41.2 47.2 Učešće stope radne snage (%) 34.9 46.5 33.4 41.3

3.62 Barijere ka unutrašnjoj mobilnosti mogu da umanje kapacitet domaćinstava da se uhvate u koštac sa šokom usled nedostatka prihoda. Unutrašnja mobilnost i pristup transportu je esencijalni element koji dozvoljava domaćinstvu da se uhvati u koštac sa šokom zbog nedostatka prihoda, kroz bolji pristup zaposlenju, tržištu, mreži zasnovanoj na porodičnim vezama, medicinskoj usluzi ili centrima socijalne asistencije. Na Kosovu, ma koliko bile tačne evidencije o postojanju barijera ka mobilnosti, nisu samo povezane sa krhkom situacijom obezbedjenja, već i sa nedostatkom transportnih usluga. 3.63 Loše transportne infrastrukturne usluge nisu nova pojava na Kosovu. U bivšoj Jugoslaviji, pokrajina je bila najmanje servisirana u oblasti transporta. Hronično manje sredstava u transportnom sistemu tokom devedesetih godina i rat su još više pogoršali transportnu mrežu. 2003. godine, ponovni pregled transporta od strane Svetske Banke procenio je da se drumska mreža sastoji od 3800 km, uključujući 623 km glavnog asfalppruža Kosovo Trans u vlasništvu države (51 procenat) i zaposlenih (49 procenata). Oko 80 procenata voznog parka i skoro čitava prateća oprema su uništeni tokom konflikta, ali zahvaljujući posleratnom naporu, vozni park je brzo vraćen na oko 200 autobusa koji su vozili tokom 2003. godine. Lokalni gradski transport je bio sastavljen od opštinskih i privatnih kompanija, dok je železničku mrežu činila jedna neelektrična pruga od oko 330 km koju je trebalo nadograditi i trenutno ne doprinosi značajnoj lokalnoj ekonomiji. Preko 60 procenata teretnog saobraćaja čine aktivnosti KFOR-a i samo 40 procenata komercijalnih aktivnosti. Putnički saobraćaj je ograničen na usluge dva puta dnevno, što pokriva široku mrežu. 3.64 Privatni zdravstveni trošk

na Kosovu. Za neke od tih domaćinstava povedu u siromaštvo zbog nedostatka prihod

iz usluge i lekove, zvanična i nezvanična plaćanja profesionalnog osoblja u javnom

sistemu, iznose 7.5 Eura mesečno i predstavljaju oko 1.75 procenata BND. To je niže nego što je prethodno procenjeno na bazi IMŽS, što je prikazano u grafikonu od 3.58 procenata od strane BND u 200012. Prosečni zdravstveni troškovi po domaćinstvu u 2002. (7.05 Eura

12 Razlog te osnovne razlike u proceni privatnih zdravstvenih troškova može biti usled: i) razli~itih izveštaja sa razli~itim alatima za istraživanje, metoda i interpretacije; ii) izmena u privatnim troškovnim modelima sa uvažavanjem direktnog post konfliktnog perioda (privatna nabavka lekova je preovladavala, javni sistem je bio manje sposoban da pruži besplatne lekove, cene su bile više i potrošnja je bila viša kao posledica konflikta); iii)BND po glavi stanovnika je porastao po procenjenoj stopi oko 5 procenata tokom poslednje 3 godine; ili razli~ite kombinacije gore navedenih faktora.

49

mesečno) očito da su relativno niski u poredjenju sa, na primer prosečnim troškovima za kafu ili čaj (7.8 Eura) i obuću (10 Eura).

Okvir 5: Degradacija životne sredine na Kosovu

Većina reka na Kosovu je zagadjena. Skorašnje uzorkovanje pokazuje da je sveža voda iz

reka kontaminirana bakteriološkim zagadjivačima iu nekim industrijskim oblastima, čak i teškim metalima, kao što su olovo i cink, ne može biti korišćena čak ni za industrijske potrebe, pre prethodnog tretmana. Glavni izvori kontaminacije su industrijske otpadne vode koje se izlivaju u glavni rečni sistem. Drugu ozbiljnu štetu rekama nanose ljudski generisane velike vodene površine i netretirane neupotrebljive vode. Kako je Kosovo locirano u gornjem toku četiri reke, zagadjene reke na Kosovu su takodje odgovorne za tipična prekogranična pitanja okruženja koja obuhvataju čitav region jer te reke takodje daju vodu nizvodnim susednim zemljama.

Manje od jedne trećine pošumljene oblasti može se smatrati zdravom i produktivnom. Prednost Kosova u odnosu na karakterističnu šumsku oblast je u tome što ona pokriva 42.1 procenat ukupne površine. Od ukupne šumske površine, šuma u privatnom vlasništvu pokriva 33.7 procenata i raspoložive studije pokazuju da je od ukupne šumske oblasti približno 17 procenata u stanju degradacije i skoro trećina se nekontrolisano seče.

Degradacija zemlje u električnim centralama i rudnicima lignita je značajna.. Nasipi od jalovine i stari rudnici koji više nisu u funkciji, ugrožavaju veliku površinu koja više ne može da se koristi u poljoprivredne svrhe. Ne mogu se vratiti spoljašnje deponije i stari rudnici koji više nisu u funkciji i još predstavljaju potencijalni izvor kontaminacije teritorije u slučaju prirodnih katastrofa (poplave, zemljotresi).

Zaštita bioraznovrsnosti je u riziku. Kosovo je izuzetno bogato biljnim vrstama, drvećem, koji zauzimaju relativno malu površinu. Kosovo se takodje veoma razlikuje sa geološke perspektive po vulkanskim, metamorfnim i sedimentnim stenama sa poreklom iz različitih perioda. Sve u svemu, ekosistem na Kosovu je bio pod stresom tokom dugog perioda lošeg upravljanja i zapuštenosti. Nacionalno zaštićene oblasti, kao deo ukupnih površina, su premale na Kosovu (4.3 procenta) u poredjenju sa regionalnim i svetskim procentom (7 procenata po ECA i 11.7 procenata na svetskom nivou) i malo ispod zahtevanog evropskog praga (5 procenata). Ovo prepušta široki obim okruženja riziku od degradacije. Zabrinutost oko zaštite bioraznovrsnosti odnosi se na ilegalnu gradnju, korist od drveta kao čvrstog goriva i na neke retke lekovite biljke, vatru i taloženje peska i šljunka u rekama iz iskopina i ilegalnih gradjevinskih aktivnosti.

3.65 Sve u svemu, ovo je prosek i uključuje većinu domaćinstava koja ne trpe nikakve zdravstvene troškove u posmatranom periodu, bilo zato što nisu bili bolesni, bilo da im nisu

ile potrebne b zdravstvene usluge, ili zato što nisu plaćali te usluge koje su dobili. at

d šoka izazvanog nedostatkom prihoda. Socijalni sistem zaštite na Kosovu je još uvek skroman. Osnovni so istencija. Ne postoji ni model osiguranja nezaposlenih, niti dečje beneficije. Analiza delotvornosti ne mosiguranja na Kosovu je prodiskutovana u poglav Ona je to d soctransferi imaju efekat koji olakšava siromaštvo medj aćinstvim žnisu dovoljni da ih izvuku iz siromaštva. Uostalom, pokrivenost siromašnih i ekstremno siromašnih je veoma oskudna. U skladu sa IBD podacima, u 2002., samo je 21 procenat

Posm rajući samo domaćinstva koja su bila izložena zdravstvenim troškovima, pruža se različita slika, kao što je ilustrovano u Tabeli 15. Ono što izbija na površinu, gledajući tabelu je sledeće: i) prosek zdravstvenih troškova medju onima koji su izloženi takvim troškovima je viši nego medju celokupnim stanovništvom; ii) prosek zdravstvenih troškova i obim domaćinstava koja su izložena zdravstvenim troškovima je, neiznenadjujuća direktna funkcija totalne potrošnje; iii) ti troškovi, kao proporcija proseka totalnih troškova, su takodje visoki u najnižoj kvantili i iv) mala, ali značajna proporcija domaćinstava (8 procenata u najsiromašnijim kvantilama i 4 procenta u najbogatijim), izlaže značajnim troškovima – tj. više od 10 procenata totalne mesečne potrošnje – što može naročito za siromašne da bude katastrofalno.

.66 Participacija u formalnoj sigurnosnoj mreži na Kosovu ne pruža adekvatnu zaštitu 3o

cijalni gotovinski transferi su provizija i socijalna asformala, iakoivaju beneficije,

reže ijalni lju br. 5.

u dompokazu

a koja u

50

ekstremno siromašnih (presocijalni transferi)ukazuje da ogro

uživao beneficije socijalne asistencije. mna većina domaćinstava na Kosovu ne može da se osloni na formalnu

mrežu osiguranja kao na dovoljnu zaštitnu šemu protiv siromaštva usled nedostatka prihoda.

škov aćinsta 00

1. deset mesta

1. pet mesta

5. pet mesta

10. deset mesta

To

Tabela 15: Zdravestveni tro i dom va, 20

Prosek zdravstvenih troškova domaćinstava medju svim domaćinstvima (Euro)

2.38 3.41 11.74 14.13

% do oja su pretrpela trokove 27.8 28.4 48.0 49.2 Prosek zdravstvenih troškova medju domaćinstvima koja rp

8.5 13.3 20.7 38

Prosepotrotrošk% dbili v

maćinstava k

su pret ela troškove (Euro) k troškova u proporciji sa prosekom ukupne šnje domaćinstava za one koji su pretrpeli ove (%)

- 8.4 3.0 -

omaćinstava čiji su mesečni zdravstveni troškovi eći od 10% njihovih ukupnih troškova

8.0 8.0 4.0 2.6

Izvor: IBD 3.67 Sposobnost domaćinstava da se samoosiguraju od iznenadnih zastoja u prihodima nije ni malo beznačajna, u odnosu na stvarno imovinsko stanje, raznolikost prihoda i oslanjanje na sigurnost mreže zasnovane na porodičnim vezama, uključujući i novčane pošiljke iz inostranstva. Na Kosovu, posedovanje stvarne imovine je relativno važno, kao i posedovanje zemlje u ruralnim oblastima. Prema IBD, u 2002., 94 procenta stanovništva

alo je televizor, 47 procenata je imalo video plejer i 52 procenta je posedovalo automobil. je posedovalo zemlju i 55.5 procenata je imalo neku

privatne mreže zasnovane na porodičnim vezama, uključujući novčane pošiljke iz inostranstva i oslanjanje na raznovrsne

loženost zdravstvenim rizicima

vstveni rizik je tretman rapidne epidemije HIV/AIDS i porast rizičnog ponašanja.

roblema. Kontaminacija tla i životnih namirnica teškim metalima i olovom postaje ozbiljan problem u nekim oblastima Kosova gde su locirani rudnici i industrijska postrojenja. U

imU ruralnim oblastima, blizu 92 procentastoku. Istraživanje izvora budućih prihoda za egzistenciju velike

izvore prihoda, uključuje i siromašne. Ovo ukazuje da je kapacitet domaćinstava da se zaštiti od privremenih šokova usled nedostatka prihoda prodajući svoju imovinu i/ili oslanjajući se na druge izvore prihoda, uključujući privatne transfre od prijatelja i rodbine, što nije beznačajno.

Iz

3.68 Pored veoma velikog stepena nesigurnosti u prihodima, stanovništvo Kosova se takodje suočava sa velikom izloženošću zdravstvenim rizicima. Glavni zdravstveni rizici su degradacija životne sredine i zagadjenje koje proizilazi iz: (i) zastarele rudarske tehnologije i industrijske infrastrukture koja ignoriše zagadjenje okoline; (ii) loših smeštajnih uslova i kvaliteta osnovnih infrastrukturnih usluga i iii) slabog sistema upravljanja okruženjem. Drugi

ažan zdrav 3.69 Zagadjenje i kontaminacija prirodne sredine je široko rasprostranjena i predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje. Studije o prirodnoj sredini ukazuju na sumornu situaciju prirodnog okruženja na Kosovu. Dok se opsegu problema prirodne sredine i njegove rasprostranjenosti u odnosu na zdravlje još uvek na Kosovu ne obraća dovoljna pažnja, nekoliko dostupnih studija ukazuje da kontaminacija okruženja ozbiljno utiče na pitanja zdravlja. 3.70 Kontaminacija tla i životnih namirnica je verovatno jedan od najozbiljnijih p

51

rizičn oblastima okruženja, koncentracija olova u zemljištu dostiže zabrinjavajući nivo. Na primer, uzorkovanje u okruženju ukazuje na to, da je u ovim oblastima spanać sadržavao 20-30 puta više olova od dozvoljenog nivoa, krompir 30 puta više. Unos olova od strane ljudi koji jedu useve u ovom oblastima, ocenjen je više nego tri puta većim od maksimuma poreporučenog u nedeljnom unosu od strane WHO i FAO i oko 15 puta većim od strandarda zemalja EU. 3.71 Postoje potpuno alarmantni podaci o trovanju olovom dece sa Severnog Kosova. Neočekivano visok nivo kalcijuma, nikla, arsenika i žive je pronadjen u zemljištu i životnim namirnicama na Severnom Kosovu koji je zatrovao stanovništvo. Iako su se aktivnosti topljenja i rudnika zaustavljene od Jula 2004, ljudsko izlaganje istorijskom, okolinskom i industrijalnom zagađivanju i dalje se nastavlja. Prve studije sprovedene ranih devedesetih godina (Tabela 16), pokazale su da je u Mitrovici koncentracija olova u krvi kod novorodjenčadi bila 20.8 mg/dl – daleko iznad medjunarodno prihvatljivog nivoa (a sada nema sumnje da je isuviše velika), od 10 mg/dl i mnogo veća nego što je u Prištini – što je sposobno da nanese ozbiljna oštećenja u razvoju centralnog nervnog sistema (CNS). U stvari, vladina studija sprovedena kasnih osamdesetih godina je otkrila da četvorogodišnje dete u Mitrovici ima značajno niži stepen inteligencije, lošije

im

verbalno izdražavanje i opažanje u oredjenju sa detetom iz Prištine. Planirani sveobuhvatni program testiranja je u toku i

verovatno će jaka, koji se trenutno zavr dni nivoima

đenja zemlje gde žive. Ovi preliminarni rezu strane W da Mitrovici medju najugroženijim grupam opšteno

i su uglavnom porcionalno izloženi nesigurnim taminaciju olovom

Tabela 16: Nivo olova u krvi (NOK u mg/l) kod trudnica i dece, 1992.

ppotvrditi ranije zapažanje. Preliminarni rezultati testova 2 – 3 godišnšava od strane WHO i Mitrovici pokazuju nivoe krvi koji su sho

zaga ltati analizirani od HO, pokazujusu deca iz zajednice Roma u Severnoj a. Ugovoreći, Romi, Aškalije i Egipćan neproživotnim uslovima, uključujući i kon .

Mitrovica N= 208 Priština N=184 Srednja vrednost NOK sredinom trudnoće 19.9 5.6 Srednja vrednost NOK u pupčanoj vrpci 22.2 5.5 Srednja vrednost NOK novorodjenčadi 20.8 4.9 Srednja vrednost NOK dece do 2 godine 35.4 8.5 Izvor: MZ, 2003. 3.72 Zagadjenost vode je glavni rizik životne sredine. Na Kosovu, većina reka je očito postala zagadjena hemikalijama i bakteriološkim zagadjivačima. Zagadjenost reka doprinosi

aljem zagadjivanju zemljišta kroz sisteme navodnjavanja. Postoje manje i neprecizne

ustrijske zagadjivače ubrzo posle rata, Kosovo ostaje najveći zagadjivač vazduha u Jugo-istočnoj Evropi. Raspoložive procene o emisiji 5.5 tona C02 na Kosovu, uporedjujući sa 4.14 tona u bivšoj republici Makedoniji, 4.06 tona u Hrvatskoj, 4.06 tona u S duha je

dprocene stepena zagadjenja vode za piće, ali glavna zabrinutost je u vezi kvaliteta vode iz bunara u ruralnim oblastima. Izveštaj iz 1989. godine od strane Instituta za javno zdravlje pokazuje da 74 procenta bunara u ruralnim oblastima ima neprihvatljiv nivo bakteriološke kontaminacije. Skorašnje i limitirane procene vode u ruralnim oblastima od strane sanitarne inspekcije i inspektora za vode potvrdjuju ove nalaze. Takodje, postoje dokazi da je značajan broj smrtnosti kod odojčadi, prouzrokovan dijarejom koja je u vezi sa kontaminacijom vode. 3.73 Spoljašnja zagadjenost vazduha je problematičnija oko zastarele infrastrukture dok unutrašnja zagadjenost vazduha može delovati na veliku većinu domaćinstava. Uprkos činjenici da spoljašnje zagadjenje vazduha opada poslednjih 15 godina, zajedno sa padom industrijske aktivnosti i direktne emisije u vazduh tokom devedesetih godina i odluke UNMIK-a da zatvori najveće ind

RJ, 3.86 tona u Bosni i Hercegovini i 3.85 tona u Rumuniji13. Kvalitet vaz

13 IEA statistika, OECD “Emisija sagorevanja goriva 2002”

52

takodje lem u okolini rudarskih i ind va koji se pr oj

lniatmosf arde EU.

gla u egioni Faktori zagadjenja Šteta u okruženju

ozbiljan prob ustrijskih grado ostire po čitavteritoriji (Tabela 17). Uzorkovanje sprovedeno oko

od strane francuskog KFOR-a u Mitrovici im selima, novembra 1999. godine i junaeri prelazi stand

tracija olova u 2000. pokazuje da koncen

Tabela 17: Geografska rasporedjenost vnih zagadjivača okoline na Kosov

R

Glavna industrija

Djakovica

k hroma (Djakovica); Fabrika konstrukcionih materijala (Dečan), Fabrika

Otpadne vode iz Metalika Izveštaj o kontaminaciji usled ratnih

Kontaminacija reke Klene – vadjenje peska i šljunka

‘Metalika’: metalna industrija; rudni

plastike (Orahovac)

mina iz reka Drim i Belaćevac (Orahovac)

Gnjilane strukcija);

Fabrika radijatora; vinskih materijala;

industrija (Vitina)

Čvrste čestice i teški metali u industrijskim otpadnim vodama.

Rudnik magnezijuma i nikla; a kon“Čelik – Metal” kompanija (metaln

IBG fabrika nikl-kadijum baterija;

Fabrika gradjeVINEX metalna

Mitrovica ;

kristala;

i generalno zagadjenje rudom. Hemijske otpadne vode.

Kontaminacija reke Ibar.

Trepča kompleks; Rudnik kobalta u VučitrnuFabrika plastike u Srbici;“Kristal”: proizvodnja čaša od Velika deponija cinka u Zvečanu.

Olovo

Peć ndustrijske otpadne vode; st iz fabrike

Kontaminacija reke Drim.

Fabrika piva; IFabrika kože; Fabrika semenske robe; Tekstilna industrija; Elektro-motorna postrojenja; Gradjevinska industrija; Rudnik boksita (Klina).

Hemijska zagadjeno semenske robe; Neeksploatisani rudnici iz vremena rata.

Prizren metalna industrija u Suvoj

nje koje se koristi u vinogradima (Suva

Industrijske otpadne vode;

Kontaminacija reka istrica i Beli Drim

“Dratex” tekstilna industrija; Industrija teških kamiona i Zagadjenje mineralnim djubrivom.Reci; Kopanje i djubre

B

Reka). Prišti

koncentrator (Granice); F

CH4, CO2, CO, fenol,

gadjenje reke Sitnice; minacija postrojenja

za snabdevanje Prištine

na Industrijski kompleks Obilic; Zagadjenje smogom, ZaKompleks Trepča: rudnici u Badovcu, Kišnici i Ajvaliji i Emisija toksičnih gasova: NOx, SO2, Konta

lotacija olova i cinka (Kišnica), Topionica “Feronikl” (Glogovac), nije u funkciji, Rudnik olova i drugih minerala (Novo brdo).

Teški metali u otpadnim vodama. pijaćom vodom.

Uroševac

Fabrika cevi D

Moguća hemijska kontaminacija. Gradjevinska industrija

eponija lignita Izvor: adaptiran od UNMIK-a, Zdravlje i životna sredina, 2003 i Prvi urgentni izveštaj. Beleška: većina industrijskih postrojenja nabrojanih u tabeli ne radi u ovom momentu. 3.74 Veruje se da će unutrašnje zagadjenje vazduha biti ozbiljan problem koji se širi korišćenjem prljavih goriva i može biti odgovoran za veliku smrtnost kod dece prouzrokovanu respiratornim oboljenjima. 3.75 Glavni razlog zagadjenja životne sredine na Kosovu je zastarela rudarska tehnologija i zaostala industrijska infrastruktura. U prošlosti, veoma star i neprilagodjen životnoj sredini, industrijski sistem je ispuštao otpad i otpadne vode u reke i u zemljište, bez ikakvog tretmana, kontaminirajući površinske i podzemne vode. Ubrzo nakon konflikta, delom usled brige zbog životne sredine, veliki broj industrijskih aktivnosti, uključujući neke

d o visoko zagadjujućih postrojenja u kompleksu Trepča, u Mitrovici 2000. godine je zatvoreno, ali neka nastavljaju sa radom, kao termoelektrana u Obiliću. Dok je u mnogim slučajevima zagadjenje rezultat akumuliranog industrijskog otpada zbog industrijske

53

proizvodnje u prošlosti, takodje rezultira zastarelom industrijom koja je nastavila sa proizvodnjom. Iako ne rade sva industrijska postrojenja u ovom momentu, većina njih, naročito rudnici, su odgovorni za otpadne vode i propuste u ranijim zagadjenjima što predstavlja ozbiljnu pretnju podzemnim vodama, zemljištu i kontaminaciji reka. (Vidi Okvir

ste uglavnom benzin ez katalizatorskog konvektora. Takodje, drumska infrastruktura predstavlja problem, jer

štaja u Tabeli 18, ukazuju na po

3.78

ekonomskih aktivnosti sa zaštitom životne sredine: Kompleks Trepča

6). 3.76 Saobraćaj je rastući izvor zagadjenja vazduha na Kosovu. U suštinii, broj vozila se rapidno povećava i većina njih nije u skladu sa novim evropskim standardima. Većina vozila je stara ili uvezena kao polovna iz Nemačke i Švajcarske. Ta vozila koribizaziva saobraćajne gužve koje proizvode velike emisije gasa u obliku CO2, CO, NOx i smoga. 3.77 Izvor unutrašnjeg vazdušnog zagadjenja i nehigijenskih uslova života su rezultat nepouzdanog snabdevanja energijom i nedostatka adekvatnih sistema za snabdevanje vodom i zagrevanje. Raspoloživi podaci od IMŽS, IBD i IILJR izve

prilično slabu rasprostranjenost i slab kvalitet usluga osnovnih infrastruktura na Kosovu, uredjenju sa ostalim ekonomijama u tranziciji (Svetska Banka, 2004b).

Iako je pokrivenost snabdevanja električnom energijom na Kosovu visoka, sa 99

procenata domaćinstava koja imaju struju, snabdevanje energijom ostaje vrlo nepouzdano i to je glavni razlog nezadovoljstva u domaćinstvima i privredi. Zbog stalnih isključenja struje, javlja se potreba za korišćenjem drveta kao čvrstog goriva u pećima za kuvanje i kao posledica toga i velika seča šuma i unutrašnje zagadjenje vazduha.

Okvir 6: Uskladjivanje

Jedan od glavnih izvora kontaminacije zemljišta na Kosovu dolazi iz rudnika koji su rasprostranjeni po čitavoj teritoriji. Glavni kompleks je Trepča sa industrijskom lokacijom u Mitrovici, ali sa rudnicima u drugim regionima. Kompleks rudarstva i metalurgije Trepča je jedan od najvećih takve vrste u Evropi. Posle Drugog svetskog rata, Trepča se razvila u karakteristični zamajac razvoja u bivšoj Jugoslaviji. Trepčina postrojenja su locirana svuda po Kosovu, Srbiji i Srnoj Gori i trenutno su razdvoje izmedju srpskog Severnog dela Mitrovice i južnih postrojenja na jugu Prištine i Novog brda napod kontrolom Albanaca.

Kao i sva druga preduzeća u društvenoj svojini, Trepča čeka da se njen vlasnički status

definiše. KTA je dat mandat da privatizuje preduzeća u društvenoj svojini. Ipak, tehničko nasledje životne sredine i socijalno nasledje, odlažu proces. Operacija je prekinuta 2000. godine kada je KFOR to urad zbog životne sredine. Izmedju 2000 i 2003 godine postojala je snažna donatorska podrška da iose rehabilituju rudnici sa namerom da se nastavi sa vadjenjem rude kasnije ove godine i da se izvozi olovo/cink koncentrat.

Uprava Trepče je planirala da restartuje ograničenu proizvodnju rudnika krajem ove godine,

uslovno poštujući UNMIK-ova pravila i evropske/medjunarodne standarde. Ovaj plan je kritički poveza sa potencijalima budućih poslovnih aktivnosti i procesa privatizacije. n 3.79 Povezanost sa toplovodom je takodje veoma mala. Ukupno 1.9 procenata domaćinstava je povezano na centralni toplovod i velika većina domaćinstava mora da se oslanja na nesigurna goriva i goriva kao što je drvo (95 procenata) za grejanje, što izaziva unutrašnje zagadjenje vazduha. 3.80 Ista Tabela 18 pokazuje to da dok je obim domaćinstava sa tekućom vodom povećan tokom 2000. godine, u 2002. godini još uvek 54 procenta domaćinstava izveštava da je bilo povezano na centralni vodovod i 31 procenat se oslanjalo na bunare koji su bili glavni izvori nabdevanja vodom. Diskontinuitet u snabdevanju vodom je takodje veliki problem na

Kosovu , kao i s

, kao rezultat čestog curenja usled lošeg stanja vodovoda i ilegalnih priključaka

54

zbog čestih dugotrajnih isključenja struje i prom o če za vo vode od strane domać a, na p za navodnjavanje, ned poprave curenja su takodje razlog neredovnosti vod vanje vodom je takodje ozbiljno zdravstveno pitanje, pri uslovima, što je važan uzrok nezadovoljstva u do ).

infrastrukturnim usl (procenti domaćinstav

IMŽ 00) IBD (2002) IILJR (2003)

enljivog nap na koji uti na pumpe dosnabdevanje. Zloupotrba instav rimerostatak svesti i poticaja da seosnabdevanja. Neregularno snabde

dajući značaj higijenskim životnimmaćinstvima (Vidi Okvir 7

Tabela 18: Pristup osnovnim ugama a)

S 0 (2Elektrificirana mesta stanovanja 99.2 98.7 99.3 Vodosnabdevanje iz centralnog vodovoda 72.6

31.0

skupljaju kamioni - 10.0 - Odlaganje - Nedostatakdoma

-

- 54.1 Vodosnabdevanje iz sopstvenog vodovoda Tekuća voda u mestu stanovanja Osnovni izvor vode su bunari

51.4

9.4 63.5

- -

Pristup pijaćoj vodi - - 72.6 Korišćenje gradskog toplovoda - 1.9 - Korišćenje šporeta na drva za grejanje - 94.8 - Posedovanje toaleta sa vodom u kući 49.0 61.4 - Posedovanje poljskog toaleta - 38.3 - Smeće koje

smeća u ulični kontejner - 27.5 mesta za odlaganje smeća (% deponija 62.8 62.5

ćinstava, spaljivanje, zakopavanje i drugo) 3.81 Slaba kanalizaciona postrojenja i nedostatak javnog sistema odlaganja otpada su faktori

ema IBD samo 61.4 procenta domaćinstava ima u stanu

koju

koji doprinose kontaminaciji vode i povećavaju zdravstvene rizike. Kanalizaciona postrojenja su delimično slaba na Kosovu. Pr

ili kući toalet povezan na kanalizacionu mrežu i 38.3 procenata koristi poljski toalet (Tabela 18).

Okvir 7: Ljudi govore o nedovoljnim uslugama Državnih infrastruktura

Glavni problem koji imamo sada je pijaća voda zato što nemamo vodovod, a vodakoristimo iz bunara nije za piće i veoma je slana (I.B., 34 godine, žena, Albanka, Uroševac)

Nedostatak pijaće vode nam otežav život, zato što moramo da idemo daleko da bi je doneli. (J.D., 20 godina, muškarac, Albanac, Uroševac)

Mi takodje imamo puno problema sa vodom. Dogadja se da samo noću imamo dva do tri sata vodu i onda nestane, pa je nemamo ceo naredni dan. (T.M., 46 godina muškarac, Albanac, Podujevo)

Ne znam koga da krivim za restrikcije električne energije. Ovo prouzrokuje mnogo štete. Tv aparati, št njaci, mašine za pranje i radio aparati stalno pregorevaju kod ljudi po kućama. Gradjani edodlaze akodnevno da se žale u Elektokosovo (A.J., 60 godina, muškarac, Albanac, Djakovica) sv

Moramo da popravljamo kanalizacioni sistem zato što nije povezan na glavni vod. Imamo odvodni kanal blizu kuće koji smrdi. Bolest može da se proširi od toga.(A.H., 38. godina, muškarac, Albanac, Podujevo)

Ne postoji kanalizacija i niko ne dolazi da ukloni smeće. Nedostatak kanalizacionog sistema i to što nema ko da odveze smeće, predstavlja rizik za mnoge epidemije, naročito je to važno za decu koja se tu mogu zaraziti. (M.R., 30 godina, muškarac, Rom, Djakovica)

3.82 Na Kosovu ne postoji prečišćavanje otpadnih voda. U ruralnim sredinama, praktično ne postoji sistem kanalizacije, a pokriva samo nekoliko procenata urbanih područija. Samo 28 procenata domaćinstava je povezano u kanalizacionu mrežu a samo 7 procenata u ruralnim oblastima. Otpadne vode se obično odlažu u otvorene kanale, koji zagadjuju površinske i podzemne vode. Većina gradova i sela ima sprovedene kanalizacione sisteme koji prazne netretiranu vodu u tokove reka. Septički sistemi su i dalje retki. Kanalizacioni sistemi bez

55

tretmana su normalno zastupljeni u mestima i velikim gradovima, manje zastupljeni u nekoliko sela. U nedostatku odgovarajućeg kanalizacionog sistema, u mnogim selima se otpadne vode odvode otvorenim kanalima. 3.83 Nedostatak sakupljanja smeća takodje je opšte pitanje na Kosovu i dodatni izvor

.84 Loši stambeni uslovi se i dalje pogoršavaju tako da već postoji veliki broj ći

10 procenata domaćinstava je posedovalo će sagradjene od blata/kamena, 25 procenata je živelo u prenaseljenim kućama. U brojnim

a

3.86 Kon eno mesto stanovanja, kvalitativni dokazi ukazuju da je trenutna pravna sigurnost aktuelni problem za mnoge porodice, zbog toga što legalan status vlasništva često nije jasno definisan. Danas na Kosovu mnoge kuće su sagradjene bez regularnih dozvola i ilegalno su priključene na većinu javnih komunalija, kao što su struja i voda. Ovo je takodje bilo prisutno i za vrema ekspanzije gradjevinskih aktivnosti, odmah nakon rata. Veliki broj gradjevinskih aktivnosti koje su sprovodjene bez poštovanja pravila gradnje i stalni rizik od izlivanja kanalizacije zbog zapuštenosti kanalizacije i sistema prečišćavanja, takodje povećava rizik od poplava.

Grafikon 3: Izabrani indikatori uslova smeštaja (pocenata domaćinstava)

zagadjenja vode. S obzirom da je dosta toga uradjeno uz pomoć donatorskih agencija i medjunarodnih organizacija, oprema i transport su još uvek nedovoljni za odgovarajuće sakupljanje i odlaganje celokupnog javnog otpada. Samo 10 procenata porodica prijavljuje da se njihovo smeće sakuplja kamionima i samo 27.5 procenata deklariše da ima ulične kontejnere. Drugih 55 procenata sami odlažu svoj otpad. Reciklažna infrastruktura i usluge još uvek nisu dostupne i pored nekoliko inicijativa. Industrijski i medicinski otpad ostaje takodje glavni zagadjivač prirodne sredine, iako se situacija sa medicinskim otpadom prilično poboljšala u prethodnih nekoliko godina. 3doma nstava sa neprimerenim i nesigurnim uslovima života. Dok većina kuća na Kosovu očito da je dobro gradjeno, bez bitnijih oštećenja, obezbedjuje dovoljan prostor po glavi, pos toji prilično veliki broj domaćinstava sa neadekvatnim uslovima stanovanja i izloženi su neprimerenim i nesigurnim uslovima života. Dostupni pokazatelji uslova stanovanja bazirani su na IBD i prikazani u grafikonu 3. U 2003, oko kukućam , gde ne postoji ventilacija, korišćenje prljavih goriva za kuvanje i grejanje predstavlja opasan izvor unutrašnjeg zagadjenja. 3.85 Štetan uticaj rata na kuće je takodje vidljiv. Dok UNDP procenjuje da je 130.000 kuća oštećeno tokom rata i da je 60.000 rekonstruisano tokom 2002, postoji još uvek veliki broj domaćinstava koji izveštava o značajnim oštećenjima kuća (9 procenata) ili manjih oštećenja (18 procenata) kao uzrok konflikta. Može doći do značajnih pomeranja ovih brojki u nekim oblastima usled Martovskih nemira 2004.

ačno, dok više od 98 procenata domaćinstava poseduje sopstv

915

.9 8.6

18.5

24.8

5

10

20

25

vor: IBD, 2002.

1.4

0Zidovi napravljeniod blata/kamena

Glavna o{te}enja Manja o{te}enja Ne posedujuosnovno

prebivali{te

Vi{e od 3 osobe usobi

Iz

56

3.87 Kosovo se susreće sa svim uslovima za rapidno širenje epidemije. U skladu sa klasifikacijom UNAIDS Kosovo predstavlja region sa niskim nivoom epidemije, ali tamo postoje svi uslovi za rapidno širenje HIV/AIDS. Povećanje, čak alarmantnog obima, može nastati iz nekoliko razloga: trajno žigosanje AIDS-a, velika populacija mladih, visoka nezaposlenost, zajedno sa narastajućim korišćenjem droge, rastućim tržištem seksa, velika

oljašnja pokretljivost ljudi sa Kosova i brojni članovi medjunarodne zajednice.

ece i najgori oblici rada mogu biti značajni rizici po zdravlje za

ka

vlašću domaćeg nasilja.

dnika, gde je tektonska uznemirenost u formi rascepa ležišta uglja i gde se rizik od odrona

e

.94 Medjuetničke tenzije su potencijalni izvor konflikta i obrazuju sveobuhvatno

sp 3.88 Rizično ponašanje mladih je važan faktor rizika koji utiče na zdravstveni status mladih. Ponašanje mladih i životni stil vezani za zdravlje se rapidno menja, ali promene ne idu uvek u odgovarajućem smeru. Mladi mogu da budu bolje povezani sa spoljnim svetom, ali nestanak tradicionalnih vrednosti, nedostatak informacija o pitanjima zdravlja, vode ka rizičnom ponašanju, kao što je upražnjavanje nebezbednog polnog čina, stvarno zlostavljanje, prostitucija i nasilje. 3.89 Eksploatacija dodredjeni broj dece. Malo se zna o rasprostranjenosti dečje radne snage na Kosovu i o situaciji dece – radnika. Prema podacima IMŽS, procenat dece starosti 10 – 14 godina, koja su uključena u neku vrstu posla, je bio oko 4.4 procenta u 2000. godini. Takodje, postoji zabrinutost da neka deca rade u opasnim uslovima. U istraživanju o deci – radnicima, sprovedenom od strane UNICEF-a u 2003. godini, 8 procenata dece se deklariše da pati od ošeg zdravlja, kao posledica uslova rada. l

Fizič nesigurnost

3.90 Standardima za Kosovo, ustanovljeno je da “svi ljudi na Kosovu imaju mogućnost da putuju, rade i žive u sigurnosti i bez pretnje i straha od napada, uznemiravanja ili zastrašivanja (...)”. Fizička sigurnost ostaje nesmanjeni problem na Kosovu, za oba nacionalna entiteta, kao rezultat povećanog rizika okruženja, medjuetničkih tenzija i povećanja trafikinga ljudima i na nivou domaćinstava, sa velikom pre 3.91 Kosovo spada u glavnu trusnu oblast, ali kućni potencijal izgleda da nezadovoljava sigurnosna pravila i stavlja veliki deo stanovništva u rizik. Glavno pitanje javne sigurnosti na Kosovu je to što Kosovo leži na trusnom području i to je čvrsto u vezi sa uslovima rizika seizmoloških faktora, sigurnosni kodeksi gradnje se strogo poštuju. U ovom trenutku, provodjenje tih sigurnosnih kodeksa od strane autoriteta zajednice nisu prioriteti – ne osvrćući se na dogadjaj u Skoplju, samo nekoliko milja od granice, gde je zemljotres iz 1963. godine uništio grad i pobio mnogo ljudi. 3.92 Rizici od odrona zemljišta i poplava su takodje veoma visoki i predstvljaju potencijalne pretnje nekim domaćinstvima lociranim u okruženju gorućih tačaka. Odroni zemlje mogu biti ozbiljni bezbedonosni problemi, posebno za domaćinstva koja žive u bliziniruzemlj užasno povećava u slučaju jakih kiša. Visoka stopa krčenja šuma, posebno posednjih godina usled korišćenja drveta kao goriva, doprinosi nestabilnosti nagiba. Poplava je takodje problem koji je otežan bumom u ilegalnoj gradnji. 3.93 Neeksplodirane mine korišćene tokom rata ostali su značajna opasnost po pitanje sigurnosti. Prisustvo neeksplodiranih mina iz rata u sigurnim oblastima predstavlja ozbiljan izvor degradacije zemljišta i zabrinutost zbog sigurnosti ljudi iz ruralnih sredina. 3osećanje nesigurnosti. Ovo ima direktne posledice na slobodu kretanja i jednak pristup uslugama i prilike za prihod, posebno za interno raseljena lica. U martovskim nemirima 2004. godine, Kosovo je ponovo privuklo pažnju medjunarodne zajednice, zbog joj uvek krhke

57

bezbedonosne situacije na Kosovu. Sledeće poglavlje se bavi potencijalnim izvorima socijalne nestabilnosti i pokazuje da tenzije medju kosovskim Albancima i Srbima ne mogu biti objašnjene glavnim ekonomskim i socijalnim disparitetima i da je to očito bilo vodjeno više politički i istorijski. 3.95 Još uvek, medjuetničke tenzije ostaju vidljive na Kosovu i generišu celokupni osećaj nesigurnosti, naročito medju Srbima. Prema IRUK, procenat ispitanika koji su se izjasnili da se osećaju sigurnim ili vrlo sigurnim na ulicama, od novembra 2002. do novembra 2003.

odine, pao je sa 56.1 procenat na 53.5 procenata, što se odnosi na Albance i sa 39.9

ipak u ovim istraživanjima esigurnosti, gde je mereno javno mnjenje, izgleda da nije u bliskoj vezi sa kriminološkom tatistikom. Raspoloživi podaci o kriminalu ukazuju na to da se broj prijavljenih kriminalnih

dela generalno smanjuje izm kazano na Grafikonu 4, sve glavne kriminalne statistike su u st ajući teške napade i podmetanje požara. Ipak, na konferenciji za štampu UNMIK policije u januaru 2003., izneto

da “povećanje prijavljenih teških napada, veruje se, predstavlja veću spremnost medju rtvama da prijave takve slučajeve, umesto da preduzimaju ličnu osvetu. Broj podmetnutih

gprocenata na 12.4 procenta za Srbe. Isti podaci takodje pokazuju smanjenje broja ispitanika koji su se izjasnili da se osećaju sigurnim ili vrlo sigurnim u svojim domovima: sa 68.8 procenata na 66.5 procenata medju Albancima i sa 73.9 procenata na 23.2 procenta za Srbe. Ostali podaci iz 2003. godine na koje KMI ukazao, osećaj sigurnosti je još negativniji. Nedostatak sveukupne i pojedinačne sigurnosti rangiran je u pet najvećih problema od strane svih etničkih grupa u ovom okruženju i naročito medju Srbima koji su ovaj problem stavili na drugo mesto posle slobode kretanja. 3.96 Takodje, rast osećaja nesigurnosti posmatran izmedju 2002 i 2003. godine nije obuhvatao kriminološku statistiku. Ono što je značajno ns

edju 2000. i 2002. godine. Kako je poalnom padu u ovom periodu, izuzim

ježpožara se povećao, ali žestina kriminalnih dela se smanjila”.

Grafikon 4: Broj prijavljenih zločina

2000 2001 2002

600

700

245275

190

108 115

226

22

136

225165

91133

288218

68

144106

64114

463

365

477

0

100

200

300

400

500

590523540

6 6

Murder

Attempted M

urder

Kidnapping

Attempted K

idnapping

R ape/A

ttempted

Rap

e

Grievous A

ssault

RobberyArso

n

Loo ting

3.97 Osim toga, samo nekoliko prijavljenih zločina u 2002. i 2003. su bili etnički motivisani. U januaru 2003. godine izveštaj UNMIK policije dokazuje da “većina

58

podmetnutih požara su motivisani medjusobnim ličnim prepirkama (retko rezultira etničkim konfliktom) i uobičajeno nanosi štetu nestambenoj imovini kao što su drvljanici ili stogovi sena”. U 2002. godini, civilna policija UN iznosi stanje da “od 68 prijavljenih ubistava u 2002. godini, 60 uključuje albanske žrtve, 6 preminulih su bili Srbi i 2 iz druge etničke zajednice. U većini slučajeva ubistava bila je ista etnička pripadnost osumnjičenog i žrtve (...). Zločini koji su se generalno dogadjali u etničkim grupama su bili motivisani ličnim razlozima, bez uključivanja etničkih razloga”. 3.98 Deseta procena OSCE – UNHCR situacije etničkih manjina na Kosovu, pokrivajući period maj – decembar 2002. je potvrdila da se situacija zločina poboljšala tokom godine.

veštaj ukazuje na poboljšanu situaciju vezanu za počinjene zločine protiv etničkih manjina i R

.99 Trgovina ljudskim bićima je još jedan izvor fizičke nesigurnosti za žene i devojke na

šta izvan Kosova su kroz Crnu Goru ka Albaniji i dalje ka Italiji i Zapadnoj Evropi.

ene, a za olovinu žrtava nepoznat je razlog regrutacije. Uslovi seks industrije na Kosovu su bedni i

ocenata žrtava sa Kosova u najboljem sluč ju ima osnovno obrazovanje. Ne posedujući radne sposobnosti i bežeći od očajnih

00. godini, vezanoj za nasilje nad ženama na Kosovu, a koja namerava da predstavlja reprezentativni uzorak, 23 procenta od 213 ispitanika se suočilo, bilo sa fizičkim ili fizičkim nasiljem od stane poznatog muškarca tokom 1990. i 2000. godine. Ispitanici ukazuju na to da su potrebne prateće usluge za žrtve nasilja,

IzUNHC iznosi da je nasilje koje se dogodilo češće bilo povezano sa pitanjima imovine i zbog toga su to ekonomski motivisani zločini14. Ovakva saznanja su ohrabrila KFOR da smanji nivo mera zaštite i sugurnosti i ovaj faktor, pre narastanja medjuetničkih konfrontacija, može pomoći da se objasni osećaj povećane nesigurnosti medju Srbima izmedju 2002 i 2003. godine. 3Kosovu. Novije studije koje su uradili UNICEF i Medjunarodna organizacija za migraciju (IOM) Kosovo prikazuju pretežno kao izvor, destinaciju i mesto unutrašnjeg trafikinga (trgovine) ženama i devojkama, uglavnom radi seksualne eksploatacije, a uz podstrek činjenice da na Kosovu postoji velika muška populacija iz inostranstva. Putevi ka Kosovu vode kroz Makedoniju i Srbiju. Tačke odredi

3.100 Multi-nacionalne policijske snage koje deluju na Kosovu procenjuju da najmanje 90 procenata stranih žena koje rade kao prostitutke su žrtve trafikinga. Druge procene od strane IDM bazirane na intervjuima, pravljenim izmedju februara 2000. i avgusta 2001. godine, pokazuju da je trafiking žena i devojaka potekao iz Republike Moldavije (60 procenata), Rumunije (19.5 procenata), Ukrajine (10 procenata) i Bugarske (7 procenata), praćen retkim slučajevima iz Albanije i Rusije. Velika većina žrtava regrutovana je sa obećanjima o zaposlenju i oko 9 procenata je bilo kidnapovano. Polovina regrutovanih su bile žpuporedjuju se sa ropstvom. Manje od 15 procenata intervjuisanih žena je izjavilo da je plaćeno i nešto preko polovine je bilo seksualno zlostavljano. 3.101 Nedavne istrage takodje pokazuju da su stanovnici Kosova postali meta. Neki od faktora rizika trafikinga uključuju godine, stepen obrazovanja žrtve, siromaštvo domaćinstva žrtve i nasilje u domaćinstvu. Procenjeno je da 58.5 pr

aprilika, mnoge žrtve su uvučene u trafiking uz obećanje zaposlenja koje će im pomoći da poboljšaju svoj život. 3.102 Domaće nasilje nad ženama je ozbiljno pitanje sigurnosti. Nasilje nad ženama od strane poznatih muškaraca se izražava psihički i fizički. Slučajevi nasilja u porodici uključuju brutalnost, seksualno zlostavljanje ženske dece, nasledne nasilnosti i bračno silovanje od strane bračnog ili vanbračnog druga. Zapaženo je da je pojava nasilja u porastu od konflikta i raspada tradicionalnih porodičnih vrednosti.

3.103 Po studiji uradjenoj od strane UNIFEM u 20

14 http://www.unmikonline.org/press/reports/MinorityAssessmentReport10ENG.pdf

59

ali i dalje ih nema. O a žena je iz i 7 proce ruraln a, koj sa kim o n lizacija, ne k mog apošlja dostata nos

oljenje kroz sudove je navedeno u studiji kao ući razlog nja nasilja.

Rezervisanost žrtava da prijave slučajeve ćeg nasiljrodice na Koso zatvorene nu kritiku. e mogu d aze limitirani pristup i

mog ovoljenje kroz pravni sistem Kosova. U teoriji, imovinski zakon daje jednako pravo ženskom bračnom drugu u podeli porodične imovine u slučaju razvoda. U praksi a se ruga i njiho eca

d svih žena koje su se suočile sa nasiljem, oko 54 procenturbanih margina

nata izdostata

ih sredinućnosti z

e nisu ni vanja, ne

pričalek sprem

asilju. Socijalnati žrtava da traže

zadov mog traja 3.104 doma a može biti rezultat toga što su po vu za jav Žrtv a zap

ućnost da traže zad

, žen često odriče prava na svoje zahteve koji se odnose na porodicu, bračnog dva d pripadaju porodici njenog supružnika.

3.105 Ostali podaci iz godišnjeg izveštaja Centra za zaštitu žena i dece (CZŽD) iz 2003. godine, ukazuju da su incidenti domaćeg nasilja vrlo ozbiljno pitanje (Tabela 19). Informacije su bazirane na podacima sakupljenim od strane žena koje su zatražile pomoć zbog nasilja od Centra. Oblici nasilja prijavljeni od strane žrtava su obično višestruki. U oko 90 procenata slučajeva evidentirano je psihičko nasilje. Fizičko nasilje je sprovodjeno nad oko 60 procenata slučajeva i seksualno nasilje u trećini svih slučajeva. Ovi slučajevi uključuju domaće nasilje, trafiking, navodjenje na prostituciju i incest. Od svih žrtava koje su prijavile slučajeve, malo preko polovine su žrtve domaćeg nasilja. Velika većina odraslih žena su žrtve nasilja porodice svog bračnog druga. Oko 82 procenta žrtava je iz ruralnih sredina i oko 40 procenata žena su starosti izmedju 30 i 40 godina.

Tabela 19: Broj prijavljenih slučajeva i oblici domaćeg nasilja

Godina Incest Partner Roditelj Drugi Ubistvo/samoubistvo

2000 13 1378 151 344 - 2001 20 434 49 1922 - 2002 10 771 564 135 5

246 1228 25 2003 15 754 Izvor: CPWC, 2003.

obrobiti, koja je takodje dobro reflektovana u “Standardima za Kosovo” u Glavi I

ada. U drugu ruku, izvršenja u

Rezolucija Saveta

D. SIROMAŠTVO KAO OGRANIČAVAJUĆI FAKTOR OSPOSOBLJENOSTI

3.106 Sažetak. Osposobljenost se odnosi na sposobnosti svih ljudi, u odnosu na njihov status u vezi prihoda, etničku pripadnost, rasu, religiju ili pol, da učestvuju, pregovaraju, utiču i drže odgovorne institucije koje se tiču njihovog života. Osposobljenost je značajna

imenzija dd(funkcionisanje demokratskih institucija) i II (zakonske odluke). Ovo poglavlje pruža provizornu procenu nivoa osposobljenosti na Kosovu sa fokusom na tri dimenzije: (i) cilj učestvovanja i uticaj na proces donošenja odluka; (ii) obim u kojem su državne i civilne institucije odgovorne gradjanima; i (iii) cilj procenjivanja izvora informacija. Nalazi pokazuju to da je bilo pozitivnog razvoja, ali neke pretnje su ostale na vrhu. UNMIK je osnovao legalni okvir rada koji promoviše demokratsko društvo i zakonska pravila, jednakost polova se promoviše u formalnim državnim institucijama i učestvovanje i predstavljanje etničkih

anjina je garantovano od strane Konstitucionalnog okvira rmpolitičkoj i civilnoj slobodi su mešovita, nerešeni legalni status Kosova generiše opšti osećaj nemoći, učestvovanje omladine i žena u društvu se dovodi u pitanje i učešće svih u političkom životu predstavlja pretnju od rizika zbog Srba koji ne učestvuju na lokalnim izborima. Korupcija i zakonski nivo informacija su takodje problem u nekim oblastima.

Učešće u javnom životu i donošenje odluka

3.107 UNMIK je stvorio legalni okvir rada koji promoviše demokratsko društvo i zakonska pravila na Kosovu. Prateći kraj konflikta u junu 1999. godine,

60

Bezbednosti UN 1244 (RSBUN), se odnosi na Kosovo pod privremenom administracijom UN (U , dok se ne reafirmiše suverenitet SRJ na teritoriji Ko dato od strane medjunarodne zajednice kako bi novljene demokratske i efikasne institucije. 3.10 ička privremena administrativna struktura je bila im ovana u 2000. godine zato da podeli administrativnu odgovornos a ljudima sa osova i tracija opšti ve je bila vodjena preko lokalno i ranih preds ika, na nskih izbor u 2000. godine. Usvajanje novog Konstitucionalno vira rad 2001. godi garantovao politička prava i civilnu s gradjani , prvi iz osovo – široko sastavljeni u novembru 2001. i prvi predsednički izbori u su bili nared rak ka samoupravi ćoj ljudskoj s bodi. 3.10 litičkoj i civilnoj slobodi su mešovita. Kosovo je okarakterisano kao “deli bodno” u 2004. g ini od stran Kuće Slobod Uprko atnim

stabilnost, rezultat je bio mešovit. Nezavisna rocena od strane Kuće Slobode medjunarodne nevladine organizacije koja nadgleda politička

NMIK), u cilju pružanja “stvarne autonomije i samouprave” ljudima na Kosovusova. Do kraja konflikta mnogo toga je bile usta

8 Zajedn en februarut s K adminis

nske uprar

zab tavng k

kon opštia u oktob

e oma

a u maju bne, koji j lobodu ori za K godine martu 2002.

ni važni ko i ve lo

9 Izvršenja u pomično slo od e e. s neverov

nastojanjima od strane medjunarodne zajednice da stavi na svoje mesto demokratske i efikasne institucije i donekle mir i političku pprava i civilne slobode po čitavom svetu, ocenila je Kosovo kao “delimično slobodno” u 2004. godini. Ta procena je postavila Kosovo kao delimično uspešnu zemlju u uslovima civilne i političke slobode u odnosu na druge zemlje u regionu (Tabela 20).

Tabela 20: Indikatori političkih prava i civilnih sloboda u Jugoistočnoj Evropi, 2004.

Rezultat Politička prava Civilne slobode Prosečni

rezultati

Rejting

Albanija 3 3 3

Delimično slobodna

Bosna i Hercegovina 4 4 Delimično

Bugarska 1 4 slobodna

2 1.5 Slobodna Hrvatska 2 2 2 Slobodna Kosovo 5 5 Delimično

slobodna Rumunija 2 Slobodna Srbija i Crn 2 2.5 Slobodna Slovenija 1 1 1 Slobodna

5 slobodno Moldavija 3 4 Delimično

3.5 2 2

a Gora 3

Izvor: Kuća Slo ena: Slobodna se odnosi na ečni rezulat 1 do 2.5; Delimično slobodna, od 3 d slobodna od 5.5 do 7. 3.110 Nereše sova generiše opšti aj nemoći i nemanja prava glasa. Mali napredak oko rezolucije o koso m konačn čkom statusu. Diskusije o kon u predvidjane za 2005. nu najranije. Medjutim, kao danas, gradjani na Ko ministracijom UN ve t godina i značajne odluke koje se života ostale su izvan njihove kontrole. Nedostatak jasnoće o kosovskom leg van kao glavn vor ekonom nesigurnosti. To je takodje odgovo tracije i isključivanja medju stanovništvom. U skladu sa anketama javnog mnjenja, nesigurnost oko k ostaje glavna preokupac aposlenosti i siromaštva (Tabela 21). U kvalitativnoj studiji o siromaštvu, omladina pruža iskrenu procenu statusa - quo i izražava

bode. Napom pros od o 5.5; i Nije

ni legalni status Ko oseć je bio učinjen

su svsko om politi

ačnom statu godisovu žive pod privremenom ad ć pe tiču njihovih alnom statusu je identifiko i iz skerno za povećanje osećaja frus

onačnog statusa Kosova pija stanovništva u 2003. godini ispred nez

svoje neraspoloženje zbog nemogućnosti da kosovski sportski tim učestvuje na medjunarodnim takmičenjima.

61

Tabela 21: Mišljenja o najvećim problemima rasprostranjem na Kosovu (procenat ispitanika) Novembar 2002 Novembar 2003 Infrastruktura (putevi) 3.6 0.5 Snabdevanje električnom energijom 15.6 6.8 Urbani problemi 0.9 0.5 Životna sredina 1.0 0.1 Siromaštvo 11.2 16.2 Cene 2.7 1.4 Usluge zdravstvene nege 0.7 0.3

Medjuetnički odnosi 1.9 1.7

riminal i korupcija 6.2 2.1

Javna i lična bezbednost 2.6 3.3 Obrazovanje 1.0 0.4

Nezaposlenost 21.6 28.4 Nesigurnost oko konačnog statusa Kosova 19.6 31.7 Socijalni problemi 2.3 1.2 Sudbina nestalih 7.9 4.6 Organizovani kNesocijalne pojave (prostitucija, droga) 1.2 0.3 Ostalo 0.2 0.4 Total 100.0 100.0

Izvor: Proračuni banke zasnovano na IRUK.

3.11 i sa njihovim životima, čini zuju veoma ograničeni utic

ete bez ikakve kon

sa donošenja odluka. To je takodje opšte osećanje med

ma uticao nepotizam – što

1 Omladinska sposobnost da utiče na institucije koje su u vez se veoma ograničenom. Kvalitativne studije o siromaštvu pokaaj mladih u institucijama koje se tiču njihovih života, bilo u porodici, školi ili u zajednici

(Okvir 8). U porodici, značajne odluke vezane za omladinu, često su donsultacije sa njima. Krivica je obično tekovina tradicije, posebno u ruralnim oblastima, koja

odrasle muškarce stavlja u centar proceju omladinom, čija pitanja mnoge lokalne institucije ne rešavaju u skladu sa njihovim

potrebama. Često, njih predstavljaju starije osobe i omladina nema svoje predstavnike. Na češće u socijalnom životu i kulturnim aktivnostima je takodje veou

znači da je bitno čiji si sin ili kćer, a ne ko si u stvari.

Okvir 8: Glas omladine o nedostatku njihovog uticaja u donošenju odluka

Omladina ima malo uticaja na porodični život. Jedan od razloga je naš mentalitet. (Peć)

Mislim da je za mladu osobu muškog pola lakše da učestvuje u donošenju porodičnih odluka nego mladjoj ženskoj osobi. (Peć)

Činjenice da mladi nisu deo procesa donošenja odluka, najbolje se ilustrije drugom činjenicom da mladi nemaju prava da sami donesu odluku o tome gde će provesti svoj odmor. (Peć)

Mislim da 80 procenata odluka donose roditelji, umesto same omladine, koje se te odluke tiču. (Peć)

Generalno gledano, odluku donosi porodica a ne omladina. (Orahovac)

Omladina ne ide često na koncerte, a kada se koncerti organizuju, ne zadovoljavaju potrebe mladih ljudi jer su organizovani od strane ljudi koji ne poznaju potrebe mladih. (Peć)

Omladinske asocijacije su neophodne, kako bi organizovale razne aktivnosti za mlade, kao što su kompjuterski kursevi, škole glume, itd. (Peć)

Inicijative u vezi novih omladinskih asocijacija treba da poteknu od samih mladih ljudi, ali te asocijacije treba da budu podržavane od strane odraslih. (Orahovac) 3.112 Mnoga interno raseljena lica osećaju da nemaju dobijaju dovoljno prostora za izražavanje. Iako postoje opštinske službe za zajednice koje obslužuju i zajednice raseljenih na Kosovu, skorašnja studija koju je uradio Informativni centar IRL-a sa 200 interno raseljenih lica sa severa Kosova pokazuje da mnoga raseljena lica sa severa Kosova, oko 83 posto ispitanih, nisu čula da lokalne službe za zajednice postoje. Jednako veliki broj ispitanih, 73 posto, deli mišljenje da niko ne zastupa njihove interese.

62

3.113 Nepristrasnost u vezi polova je promovisana u formalnim državnim institucijama i dozvoljava se veliko predstavljanje žena u javnom životu. Infrastruktura takodje postoji na nivou izabrane i neizabrane vlade koja promoviše nepristrasnost u vezi polova u nacionalnoj i

kalnoj areni. Žene su ostvarile povećanje prisutnosti u Parlamentu i opštinskim skupštinama

(iv) udarne grupe za pitanje polova kancelarije koje se bave obradom statistike polova.

mo je jedna žena ministar od ukupno 10 ministarstava, jedna žena je

preteći sprečava nedostatak adovoljavajućih administrativnih podataka. Odredjivanje u kojoj meri su državne institucije

odgovorne tak valjane administrativne statistike, sa izuzetkom nose nedostatku transparentnosti i info s v je pruža javna administracija. 3.117 Ankete j njenja p ju u opada zadovoljstva državnim institucijama, ali zno u sa n efikasn lade. Podaci iz anketa

in anta u sa Izveštajem o ranom upozorenju na Kosovu (IRUK),

lokroz promociju kvota-sistema, koji rezerviše 30 procenata mesta za ženske kandidate u zatvorenim partijskim listama. U poslednjoj kosovskoj skupštini, 33 od 120 mesta (27.5 procenata) su zauzele žene. Unutar vlade, postoje razni komiteti koji kanališu pitanje polova u vladinu politiku. Takvi komitetu uključuju: (i) medju-administrativni komitet koji egzistira na nivou premijera vlade, a bavi se pitanjima pola, (ii) komisija za jednakost polova pri Skupštini Kosova koja promoviše podršku pitanjima polova u zakonodavstvu i (iii) kancelarija za poslove polova unutar privremene vlade UN koja obezbedjuje otvaranje kancelarije za opštinske poslove polova u svakoj opštini; i unutar statističke 3.114 Uprkos povećanju učešća u javnom životu, uticaj žena na donošenje odluka dovodi se u pitanje. I pored toga što je došlo do napretka u pomeranju granica u učešću žena u javnom životu, njihove mogućnosti u donošenju odluka ostaju ograničene. U ovom momentu, žene na Kosovu ne drže vodeće pozicije unutar 14 partija zastupljenih u parlamentu, a ne drže ni vodeće pozicije unutar parlamentarnih grupa. Od 18 komiteta u prošlom sazivu Parlamenta, žene su učestvovale u samo 7 komiteta. Žene zauzimaju 28 procenata svih mesta u gradskim kupštinama. Sas

permanentni sekretar od 9 permanentnih sekretarijata i samo 2 žene od 30 načelnika izvršnih kancelarija u opštinama. Žene zauzimaju samo 25 procenata mesta sudija, 17 procenata mesta tužilaca i 15 procenata u Kosovskom Policijskom Servisu (KPS). 3.115 Učešće i zastupljenost etničkih manjina su garantovani po konstitucionalnim okvirima - još uvek je to suočeno sa rizikom ne-učestvovanja Srba na lokalnim izborima. Sistem kvota je u poziciji da osigura da sve zajednice i etničke grupe mogu biti zastupljene na izborima. Po konstitucionalnom okviru, 10 od 20 mesta koja su rezervisana za manjine, pripada Srbima. Samouprava u budućnosti zadržava pravo da osigura jednaku dostupnost pravdi i da obezbedi osnovne javne usluge, kao što je medicinska nega, komunalne usluge i obrazovanje, dostupne svim zajednicama. Ipak, rizik bojkota lokalnih izbora od strane Srba postaje redovan i doprinosi opštoj političkoj nestabilnosti.

Odgovornost

3.116 Napredovanje ka većoj transparentnosti javne uprave z

prema gradjanima je težan zadatak. Na prvom mestu, nedosta javnih finansija i monetarne statistike, dopri

rmisano ti o k alitetu usluga ko

avnog m okazu mrež nja to nije obave vezi

teresivoomn uvid u nivo zadovoljstva stanovništva sa

osti vjavnog mnjenja na Kosovu pružajuaznim javnim institucijama. U skladr

procenat nezadovoljnih ili vrlo nezadovoljnih ljudi sa političkom situacijom porastao je sa 31.8 procenata iz novembra 2002. godine na 47.9 procenata u novembru 2003. (Tabela 22). Dok je većina glavnih institucija na Kosovu izgubila poverenje tokom navedenog perioda, pad je bio dramatičniji za UN institucije, koji je pokazao povećanje ozlojedjenosti prema stranoj zajednici. Ove podatke o zadovoljstvu treba tretirati veoma pažljivo. Kosovo ima priličan konpleks vladine strukture sa odgovornošću za razne javne usluge podeljene izmedju PIS, UNMIK i KFOR. U ovom kontekstu, evidentirano je to da stanovništvo možda ima poteškoća u ispravnoj proceni ko je za šta odgovoran i ko je kriv kada se problem pojavi.

63

Prema tome, nivo zadovoljstva sa javnim institucijama nije obavezno dobar indikator vladine efikasnosti. Bolje je reći da je dobar indikator ljudske percepcije, koji može da pomogne razumevanju i predvidjanju stanovišta ljudi u odnosu na državu.

Tabela 22: Nivo zadovoljstva javnim institucijama (procenat ispitanika)

Nov-02 Nov-03 Promena procenta UNMIK 63.8 28.4 -35.4 SRSG -30

lada -5.6 ament 76.7 65.3 -11.4

ast 52. 48.3 -3.7

73.1 43.174. 68.5

VParl

1

Lokalna vl 0 3.118 Korupcija se smatra problemom od srednje do visoke važnosti za zemlje i teži

i siromašne. Glavni indikator obima u kome su javne institucije odgovorne stanovništvu je postojanje korupcije. Na Kosovu, u skladu sa podacima

Tabela 23: Mišljenje o prisutnosti korupcije u različitim javnim uslugama (procenat ispitanika)

Zdravstvo Obrazo Lokalna administracija

Izvor:: IRUK br. 1-5

neproporcijalno da povred

istraživanja od strane IRUK, velika većina stanovništva navodi postojanje korupcije medju profesionalcima na carini, u zdravstvu i lokalnoj administraciji (Tabela 23). Korupcija je vidjena kao posebno rasprostranjena na carini i u zdravstvenom sektoru. Opažanje o rasprostranjenosti korupcije medju zdravstvenim radnicima je potvrdjena od strane studije o kvalitativnom siromaštvu i kvalitativnih podataka vezanih za privatne zdravstvene troškove koji ukazuju da je značajan razlog izlaganja značajnim zdravstvenim troškovima, kada se pretpostavlja da je zdravstvena nega takva da treba da bude besplatna, zbog neformalnog “sivog” plaćanja (vidi Poglavlje 4). Korupcija je regresiran namet koji povredjuje najviše siromašne. To je sporedni prihod javnog sektora i to obeshrabruje najranjivije grupe društva da traže beneficije od javnih usluga.

vanje Carina Prilično prisutno 28.5 23.3 41.5 36.2 Veoma prisutno 27.4 16.9 38.4 19.6 Prilično ili veoma prisutno 55.9 40.2 79.9 55.8

Izvor: Procena bančinog osoblja baziranog na IRUK #2, Septembar-Decembar 2002.

Pristup informacijama

3.119 Pristup internetu ostaje ograničen. ICT je važan alat za osposobljavanje ljudi zbog toga što o acijama koje mogu kreirati moguć t zarade i omogućiti pristup ba . ICT takodje daje gradjanima pravo da zahtevaju podršku vlade i reforme. D manjina ima radio (74 proce elefon (51 procenat), nekolicina ima pristup fik o ano, u poredjenju sa

reko 315.000 a uće ostaje na ekstremno

mogućava pristup inform noszičnim uslugamaok na Kosovu, skoro svako ima televizor (94 procenta), velika

nta), polovina stanovništva ima mobilni tsnom telefonu: u 2003. ukupno 101.059 telefona je bilo p

ktivnih mobilnih telefona. Pristup Internetu od kvez

pniskom nivou, sa samo 6 procenata domaćinstava koja imaju kompjuter i telefonsku liniju (Tabela 24). Raspoloživost i uporeba interneta ostaje takodje prilično limitirana medju mladim ljudima. Prema istraživanju UNICEF-a, ISPP-MPS iz 2003. godine, od mladih izmedju 15 – 25 godina samo 45 procenata pristupa internetu uglavnom u internet kafeima.

64

Tabela 24: Pristup informacijama i komunikacionim tehnologijama na Kosovu oko 2002.

Lista aparata Procenat domaćinstava Televizija 94 Video plejer 47 Radio 71 Satelitska antena 65 Ima pristup kompjuteru 10 Ima pristup kompjuteru sa telefonskom linijom 6 Mobilni telefon 51

Izvor: IBD(2002), IILJR (2003) za pristup kompjuteru. 3.120 Nivo znanja omladine o reproduktivnom zdravlju, HIV/AIDS, drugim SPI i

godine), 23 procenta nije znalo da a m 31

E. VIŠESTRUKO LIŠAVANJE I UKLJUČIVANJE U ŽIVOTNI CIKLUS

Kosovu ispod svake

takodje siromašna u dimenzijama v

bezbednom polnom činu i dalje su veoma niski. Vlada i mnoge NVO ulažu napore da prošire znanje o reproduktivnom zdravlju, HIV/AIDS i o drugim seksualno prenosivim infekcijama (SPI) medju mladima. Precizne procene o znanju mladih o prevenciji u reproduktivnom zdravlju i HIV/AIDS prevenciji još uvek nedostaju, ali dokazi o ranoj trudnoći i drugu raspoloživi dokazi sugerišu da nivo znanja kod omladine ostaje veoma nizak i da se mladi još uvek suočavaju sa poteškoćama u pristupu kvalitetnim informacijama o bezbednom polnom činu. Po istraživanju UNICEF, ISP-MPS iz 2003. godine takodje, većina mladih na Kosovu je ula o HIV/AIDS (više od 85 procenata ispitanika u grupi od 18 – 24č

li na Kosovu ima HIV/AIDS i 16 procenata nije znalo da se rizik dobjanja HIV-ože smanjiti korišćenjem kondoma. Isto istraživanje je takodje pokazalo da samo

procenat zna gde se mo1e testirati na HIV, samo 2 procenta je bilo testirano na HIV i samo polovina seksualno aktivne omladine je koristila kondom uvek ili u većini slučajeva. 3.121 Dodatni podaci dobijeni iz kvalitetno sprovedene studije o siromaštvu takodje pokazuju da pristup informacijama o upražnjavanju sigurnog seksa izgleda da je limitiran. Mnogi ispitanici u ovoj studiji nisu mnogo znali o detaljima preentivnih mera i u većini slučajeva je upražnjavan nebezbedan polni čin. Glavni izvori informacija o reproduktivnom zdravlju su preuzimani iz medija i od starijih prijatelja i veoma retko iz škole. U većini slučajeva, ovo pitanje je bilo tabu tema medju roditeljima. 3.122 Svest o prirodnom okruženju je veoma ograničena. Prema podacima dobijenim od IRUK, ljudi na Kosovu pokazuju vrlo malu zabrinutost za prirodno okruženje (Tabela 21). Ovo je u suprotnosti sa značajem rizika prirodnog okruženja o kome je ranije bilo reči i ukazuje da su obrazovanje i svest o prirodnom okruženju još uvek veoma niske. Nedosttak svesti i informacija o pitanjima prirodnog okruženja je predmet zabrinutoti što može da ograniči cilj koji bi poništio degradaciju prirodnog okruženja i sprečio ljude da se nose sa kontaminacijom osnovnih dobara i preduzimanjem preventivnih mera.

3.123 Sažetak. U prethodnom tekstu, pokazano je da je siromaštvo na granice, obuhvatajući nizak napredak u zdravstvu i obrazovanju, podložnost siromaštvu i osećaj bespomoćnosti i nemanja prava glasa. Takodje, pristup siromaštvu kroz njegove brojne dimenzije ne mora da znači da će opseg siromaštva biti veći ukoliko se posmatra kroz samo jednu dimenziju. Često, različiti aspekti siromaštva teže ka interakciji i pojačanju jedan drugog u načinima koji mogu pogoršati lišavanje sa kojim se siromašni ljudi susreću. Ovde nemamo nameru da istražujemo i povezujemo različite aspekte siromaštva. Umesto toga, fokusiraju se mnogobrojna lišavanja prihoda siromašnih i pokušava da identifikuje, kako različite dimenzije siromaštva uzajamno deluju u zavisnosti od različitosti koje život režira. Analize pokazuju da je velika većina ekstremno siromašnihobrazo anja i infrastrukturi. Ne postoje podaci o stanju zdravlja i prihoda. Tokom rodjenja i ranog detinjstva, siromaštvo u prihodima i rizici prirodne okoline su glavni uzročni faktori za

65

razne posledice po zdravlje. Tokom adolescencije, kada školovanje nije više obavezno, siromaštvo u prihodima ima jak negativan uticaj na upis u školu. Kasnije, loše zdravstveno stanje doprinosi siromaštvu izazvanom nedostku prihoda, kroz njegove negativne posledice po zapošljavanje. Tokom zrele dobi, nizak stepen obrazovanja postaje glavni uzrok

zbog nedostatka prihoda je e

.125 Preklapanje siromaštva kroz dimenzije prihoda i zdravlja je teže shvatiti kroz postojeć že biti

nedosta nekolicina a, što nedo

prihoda koji je u vezi sa nesposobnostima je v

3.126 Ne beznačajni deo ekstremno siromašnih, takodje živi u lošim stambenim uslovimLoši stambeni uslovi se obično sagledavaju kroz nekoliko indikatora ranije navedenih, a svaki

problema. Tabela 25 isto pokazuje da medju ekstremnopanje sa siromaštvom stamb uslova će se kretati u opsegu od 12

ačajnim oštećenjima) do 35% (pre ene kuće). Ovo je takodje više negva za čitavo stanovništvo.

27 Velika većina ekstremno siromašnih nema odgovarajuću strukturu – čini da se prihodovne grupe budu u jednakom

priključena na centralni vodovod i jednase oslanja na bunare. Skoro svi ekstremno siromašni u da koriste drv

o 3 od 5 ekstremno siromašnih do ma me odlaganje smei. Takodje, ono što je znač u tom delu vezan analizaciju je t

ak infrastrukture široko rasprostran akodje utiče na siromašne bez prihoda

lišavanje ekstremno usled nedo prihoda

% siromašnih domaćinstava medju dole denim dimenzija

siromaštva izazvanog nedostatkom prohoda, što se ogleda u niskim nadnicama i većoj stopi nezaposlenosti.

Višestruko lišavanje ekstremno siromašnih zbog nedostatka prihoda

3.124 Na Kosovu, velika većina ekstremno siromašnih, takodj siromašna i u oblasti obrazovanja. Kao što je prikazano u prethodnom delu, niska dostignuća u obrazovanju i nizak zdravstveni status su čvrsto povezani sa siromaštvom. Dodatni podaci od IBD dati u Tabeli 25 pokazuju široko preklapanje medjuekstremnog siromaštva usled nedostatka prihoda i obrazovnog siromaštva. U 2002. godini, dok oko 53 procenta glava porodica je bilo siromašno u dimenziji obrazovnaja, (tj. sa osnovnim obrazovanjem ili jos nižim), proporcija ekstremno siromašnih glava porodica koje su takodje siromašne u dimenziji obrazovanja, stoji na 80 procenata. 3

e podatke. Jedini opipljivi zdravstveni rezultat čije nagomilavanje mozaustavljeno statusom siromaštva usled ekstremno siromašnih je nesposobn

tka prihoda je nesposobnost. Samo ukazuje malo preklapanje, ali rizik od statka

eliki.

a.

od njih predstavlja po jedan aspekt siromašnima, prekla enih % (kuće sa zn naselj o globalni slučaj loših stambenih uslo 3.1 infra ali nedostatak infrastrukture je raširen ipoložaju. Skoro polovina ekstremno siromašnih nije trećina mora da moraj o za grejanje i ok maćinstava ne sto za ća i toalet sa vodom u kuć ano o za k o, da je nedostat jen i t .

Tabela 25: Višestruko siromašnih statka

nave ma Dimenzija siromaštva nevezana za prihod

Ce no stano (a)

Ekstremno siromašni (b)

U a pro ija ekstremno siromašnih

lokupvništvo

kupnporc

(b/a) Niska obrazovna sposobnost (glava porodice) Niže od o a 22.1 38.3 1.7 Osnovno obrazovanje 30.9 41.4 1.3 Loš zdra Nesposob Izloženos

snovnog obrazovanj

vstveni status (glava porodice) an 15.8 16.3 1.03

t lošim uslovima stanovanja i života

66

Kuća imaKuća imaZidovi naViše od 3 Nije uved 0.7 1.4 2.0 Nema cen osnabdeva Glavni izDomaćin Koristi dr Nema sopPoseduje Nedostata

znatna oštećenja 8.6 12.0 1.4 mala oštećenja 18.5 26.7 1.4 pravljeni od blato/kamen 9.9 15.2 1.5 osobe po sobi 24.8 35.3 1.4

na struja u stambeni prostor e

tralni v dovod kao glavni izvor nja vodom

45.9 50.8 1.1

vor snabdevanja vodom su bunari 31.0 35.9 1.2 stvo ne koristi gradski toplovod 98.1 100.0 1.0vo za grenje 94.8 97.3 1.0stveni toalet u kući sa vodom 38.6 57.1 1.5

poljski toalet 38.3 55.8 1.5k mesta za odlaganje smeća 62.5 61.4 1.0Izvor: IBD, 2002

Promena povezivanja siromaštva u životnom ciklusu

3.128 Tokom rodjenja i tokom ranog detinjstva, siromaštvo usled nedostatka prihoda i rizici prirodne sredine su glavni uzročni faktori za razne i nekada nepromenljive posledice

o zdravlje. Postoji velika praznina u informacijama o rezultatima zdravlja kroz prihodovne

o preko 2, obično se povećava sa stepenom ejednakosti. Na Kosovu, pokuaj ekstrapolacije će doprineti riziku smrtnosti u prvoj godini

aštva (hrana) (oko 17 procenata) i proporcije dece sa nižom telesnom težinom – u odnosu na godine (10% ce koja imaju anemiju usled nedostatka gvoždja (16 procenata) – dva najbolja pokazatelja decje hronične neuhranjenosti. Osim toga, podaci IB ijama je okrenuto ka hlebu, cerealijama i krompiru. Izloženost lošoj vodi i kanalizaciji i unutrašnjem zagadjenju vazduha je prethodno bila opisana kao najveća u najsiromašnijim domaćinstvima. Konačno, uticaj siromaštva na pristupmedicinskoj nezi je dokumentovan u IMŽS, što pokazuje da je cena usluge bila najčešće problem i da to najviše pogadja siromašne. Ovo pitanje ubuduće izlazi kao glavni problem u skorašnjoj kvalitetnoj studiji o siromaštvu. 3.130 Raspoloživi dokazi takodje pokazuju da je kontaminacija prirodnog okruženja na Kosovu odgovorna za trovanje dece i trudnica olovom sa dobro znanim negativnim posledicama po dečje zdravlje (vidi deo C) 3.131 Tokom adolescencije kada školovanje nije više obavezno, siromaštvo u prihodima ima jak negativan uticaj na upis u školu. Dostupni podaci od strane IILJR ukazuju da u

mašne i

pgrupe na Kosovu, ali obimna literatura ukazuje da velika većina oprečnih zdravstvenih ishoda (smrtnost, bolesti i nesposobnosti) je češća kod siromašnije populacije. Stopa smrtnosti je jedan od pet, tipično rangirao od 1.2 dnživota 1.5 puta više medju domaćinstvima koja pripadaju najsiromašnijoj grupaciji prihoda, u poredjenju sa najbogatijom grupacijom. 3.129 Siromaštvo usled nedostatka prihoda je važan razlog lošeg zdravstvenog stanja dece, uglavnom kroz negativan efekat ishrane, izloženosti slabom kvalitetu vode i kanalizacije i unutrašnjem zagadjenju vazduha i pristupanju uslugama medicinske nege. Na Kosovu, uticaj siromaštva na ishranu nije dobro odredjen, ali je dobro odmereno izmedju proporcija dece koja žive ispod granice sirom

) i de

D pokazuju da raznovrsnost u ishrani u najnižim konzumentskim grupac

2003. godini kada skoro da nije bilo značajnih razlika u upisu izmedju sironesiromašne dece na osnovnom nivou, disparitet se značajno povećava na sekundarnom nivou i postaje enorman na tercijalnom nivou (Grafikon 5). Ekonometrijski rezultati ispitanika na upisu u osnovne i srednje škole dalje ukazuju da status siromašnih domaćinstava počinje značajno da utiče na ishode školovanja tokom adolescencije, kada školovanje više nije obavezno (posle 15 godina).

67

Grafikon 5: Upis u škole po nivou i statusu siromaštva u 2003 (procenata dece)

Siroma{ni Koji nisu siroma{ni

96.2

71.4

13.2

96.084.0

24.8

020406080

100120

Osnovno (od 7 do 15 god.) Srednje (od 16 do 19 god.) Visoko (od 20 do 24 god.)

Izvor: IILJR. Beleška: Stepen upisa odnosi se na trenutno upisanu decu ili koji su je završili. 3.132 Kasnije, u životnom ciklusu, loši zdravstveni ishodi doprinose siromaštvu usled nedostatka prihoda kroz njihov negativan uticaj na zapošljavanje. Postoji vrlo malo analiza o p šta rada na Kosovu, ali raspoloživi podaci ukazuju na jaku povezanost lošeg zdravlja ili nesposobnosti i nezaposlenosti, što se može objasniti visokim postojanjem ekstremnog siromaštva, posmatranog postojanjem ekstremnog siro aštva, posmatranog od strane IBD, medju domaćinstvima sa članovima sa nesposobnostima. U IMŽS, zaista, dok je stopa nezaposlenosti mladih bila 25.2 procenta u proseku, to je bilo 30.2 procenta za ljude sa nesposobnostima. Osim toga, dok je deo mladih bez obrazovanja i bez posla bio 46 procenata u proseku, to je bilo 57.8 procenata kod ljudi sa nesposobnostima. 3.13 Tokom zrele dobi, niži stepen obrazovanja postaje glavni uzrok siromaštva, izazvanog nedostatkom prihoda, što se ogleda u niskim nadnicama i većoj stopi nezaposlenosti. Kako je ranije navedeno, nivo ekstremnog siromaštva je mnogo viši medju odraslima sa niskim obrazovanjem. Veliko preklapanje posmatrano izmedju dimenzije prihoda i dimenzije obrazovanja tokom zrele dobi reflektuje negativan uticaj niskog dostignuća u obrazovanju na nadnice i zaposlenost. Uvid u uticaj obrazovanja na zaradu je omogućen kroz studiju tržišta rada koju je sprovela Svetska Banka 2003. godine. Sveobuhvatnim analizama, izveštaj nalazi da je uticaj obrazovanja na zaradu karakterističan za oba sektora, privatni i društveni, mada je manje važan nego što je uobičajeno u drugim ekonomijama. Isti izveštaj pokazuje bitno manji broj zaposlenih nego nezaposlenih sa osnovnim ili nižim obrazovanjem, u poredjenju sa onima koji imaju više obrazovanje. Uticaj obrazovanja na zaposlenost i nezaposlenost je takodje statistički značajan.

ovezanosti zdravstvenih stanja i trži

m

3

68

4. KRHKA SOCIJALNA KOHEZIJA

4.1 Socijalna kohezija može biti definisana kao mogućnost društva da upravlja potencijalnim uzrocima socijalne nestabilnosti, kao što su prekomerni dispariteti u ekonomiji i socijalnom blagostanju ili neopažanje ovih nepravilnosti koje su rezultat nepotpunih informacija ili manipulacije podacima od strane raznih interesentnih grupa. Ojačavanje socijalne kohezije je samo po sebi važno ali je takodje važno i za održavanje ekonomskog rasta koji može biti ugrožen nezadovoljstvom ili političkim nemirima ukoliko su pravi ili opaženi dispariteti u društvu previše široki i za stvaranje ekonomskog rasta koji će imati za posledicu smanjenje siromaštva. Na Kosovu ovakav obim rada dalje pojačava izazov primenjivanja ''Standarda za Kosovo'', propisanih od strane Saveta bezbednosti UN, koji reafirmišu potrebu za izgradnjom prijemčivog društva kao jedan od zahteva za konačno političko smirivanje. Analiza socijalne kohezije je prema tome od centralnog interesa na savremenom Kosovu i dobro dopunjuje procene makroekonomskih rizika prikazane u ekonomskom memorandumu Kosova – Svetska Banka. 4.2 Ovo poglavlje ne istražuje sve izvore socijalnih nestabilonosti na Kosovu. Radije, on se fokusira na najviše pritiskajuće prave i opažene socio-ekonomske nejednakosti i pokušava da razume kako lokacija, etnička pripadnost, pol i starosna dob mogu oblikovati ove nejednakosti i postati izvor socijalne nestabilnosti. Dok je prethodno poglavlje podiglo neke zabrinutosti o mogućnostima za sve na Kosovu da učestvuju u donošenju odluka i pristupu pouzdanim informacijama, rezultati u ovom poglavlju dalje pokazuju poteškoće za neke grupe da efektivno učestvuju u ekonomskom i socijalnom životu. Lokacija i pol su važni faktori, kako je pokazano velikim socio-ekonomskim disparitetima kroz region izmedju Prištine, ostalih gradova i ruralnih oblasti i kroz jako nepovoljan položaj albanskih žena u smislu rezultata zdravstva, obrazovanja i tržišta rada. Postoje takodje i veliki dispariteti kroz životni ciklus gde se mladi i stariji s icijom, mada zbog različitih razloga. Glavno pitanje za o stojan posao, što je dodatak

uticaja rasta prosečne potrošnje na smanjenje siromaštva pod različitim sce nejednakost potrošnje um će zbog toga omoguć rasta og prihoda uz smanjenje sir maštva.

uočavaju sa lošom ekonomskom pozmladinu je poteškoća da se nadje pri

njihovom nedostatku učestvovanja i glasa u kosovskom društvu. Za starce, glavna briga je povezana sa znatnim gubitkom prihoda kojem su izloženi kada su napustili zaposlenje i priključili se penzionom sistemu. Konačno, potencijalan izvor socijalne nestabilnosti i medjuetničke tenzije je nadjen u kontinuiranom postojanju paralelnih usluga u srpskim enklavama, dok socio-ekonomski dispariteti izmedju Albanaca i Srba teže da budu skromni. Ovo potvrdjuje da tenzije izmedju dve zajednice nisu socijalno niti ekonomski vodjene. Ove tenzije su ipak važan faktor socijalne nestabilnosti, one koja doprinosi osećaju nesigurnosti i nedostatku slobode kretanja medju srpskom manjinom. U isto vreme dokazi pokazuju jako nepovoljan položaj nesrpskih manjinskih grupa u smislu mogućnosti za prihod i rezultate obrazovanja.

A. NEJEDNAKOST PRIHODA

4.3 Sažetak. Nejednakost je širi koncept nego siromaštvo i u njemu je definisano celokupno stanovništvo, a ne samo stanovništvo ispod odredjene granice siromaštva. Merila nejednakosti prihoda ili potrošnje daju informacije o širim disparitetima u materijalnoj dobrobiti koji vlada u domaćinstvima i kod pojedinaca i zbog toga su ona ključni indiatori socijalne kohezije. Merila nejednakosti su takodje važna za predvidjanje uticaja ekonomskog rasta na smanjenje siromaštva. Ovaj deo počinje pregledom šire nejednakosti na Kosovu. Zatim su date neke simualacije za kvantitativno odredjivanje

narijima nejednakosti. Nalazi pokazuju da jeerena i da o

iti transformaciju prosečn

69

4.4 Nejednakost prihoda je visoka na Kosovu, ali je nejednakost potrošnje umerena. Nejednakost i priho aćinstva, koristeći tri uobičajeno upotrebljava ra: Gini koeficijent, merilo prosečnog log odstupanja (GE(0)) i takozvani T da je na Kosovu nej 0.49. Suprotno, nejednakost

otrošnje je prilično niža, sa Gini koeficijentom 0.30. Razlika izmedju nejednakosti prihoda i

je merena na ukupnu potrošnju na indikato

d dom

heil’ov T indeks (GE(1)). Vrednosti su prikazane u Tabeli 26 i pokazuju ednakost prihoda visoka, sa Gini koeficijentom od

ppotrošnje nije iznenadjujuća. Nejednakost potrošnje je obično bolja zamena za raspodelu materijalne dobrobiti nego prihod zbog toga što domaćinstva uobičajeno ravnomerno rasporedjuju potrošnju kroz vreme dok je prihod subjekat nedovoljnog prijavljivanja i uobičajeno pokazuje veću kolebljivost.

Tabela 26: Indeksi nejednakosti

Ukupna potrošnja Ukupan prihod

Koeficijen varijacije 0.63 1.43 Gini koeficijent 0.30 0.49 Theil-ovo merilo prosečnog log odstupanja

0.15 -

Izvori: IBD 2002. Beleška: Sve cifre su izdomaćinstva i zasnovane seu na ekvivale

računate na osnovu prihoda i potrošnje ntu za odrasle.

dobrobit siromašnih. Da bi bolje razu inovanu ulogu rasta i nejednakosti u smanjenju siromaštv tepene ekstremnog siromaštva pod različitim nejednakostima potrošnje i scenarija rasta. Rezultati su prikazani u tabeli 27. U slučaju umerenog godišn ta u sledećih 5 godina koji odgovaraju scenariju u najniži č s t d ekonomskom memorandunu K va S e 0 ks no sirom o ože povećati ili smanjiti u zavis ti od l n i: 1 ce godišnjeg povećanja nejednakosti, ste str g m b a m z sa svog nivoa u 2002. od 15.3 pr a 3.5 c s ro a šn o ja nejednakosti, potencijal smanj ir a ed a a b s nog siromaštva od oko 16 pro ; r nat d ćanja nejednakosti, ekstremno siromaštvo bi se u stvari 1

abela 27: Projektovani stepeni ekstremnog siromaštva sa različitim putanjama rast/nejednakost

4.5 Porast nejednakosti može smanjiti i čak ugroziti potencijal ekonomskog rasta za

meli komba, sprovedene su brojne simulacije koje daju moguće s

jeg rasta potrošnje od oko 2 procenm slu ajevima ra ta, de aljno atom u

osonos

pen ekocenatenja s

vetke Bank iz 20 4., e trem aštv se m evo ucije nejed akost sa pro ntomemno siro aštva bi tre ao op sti sa o ne natno na 1 pro enta; a 2 p cent godi jeg p većan

omaštv usl rast mog o bi iti vi ok kao stepen ekstremcenata sa 3 p oce a go išnjeg pove

povećalo na skoro 18 5.

T (procenat)

Stepen ekstremnog siromaštva u 5 godina sa različitim putanjama rasta i nejednakosti

Godišnja promena u nejednakosti -3% -2% -1% 0% +1% +2% +3%

-3% 16.5 18.7 20.0 22.2 24.7 26.2 27.4 -2% 13.4 15.9 17.9 19.6 21.3 23.7 26.0 -1% 11.2 13.1 15.6 17.6 19.4 21.0 23.2 0% 8.6 11.2 13.1 15.3 17.6 19.2 21.0 +1% 7.1 8.8 11.3 13.3 15.6 17.6 19.4 +2% 5.8 7.2 9.1 11.5 13.5 16.0 17.9 G

odiš

n

+3% 4.8 6.1 7.5 10.2 12.1 13.9 16.5

ji st

epen

ra

sta

Izvor: IBD, 2002, odmereni podaci.

15 Za detalje izra~unavanja videti, Tsirunyan, (2004).

70

B. PROSTORNI DISPARITETI

4.6 Sažetak. Pored sveukupne raspodele prihoda praćenje prostornih dispariteta kroz dimenzije dobrobiti povezane sa nedostatkom prihoda i nevezane za prihod su fundamentalni za informisanje stvaraoca politike i za podršku formulisanju balansiranijih razvojnih strategija stvarajući oblasne politike koje imaju koherentniji prostorni uticaj i regionalnu politiku. Ovaj deo istražuje opseg prostornih dispariteta u ekonomskim mogućnostima i drugim

Rezultati pokazuju da su prostorni socio-ekonomski dispariteti važni aštva. 4.7 Kosovo ima džepove siromaštva u oblastima gde je lokalna nezaposlenost č kTab rane socio-e onomske indikat re po gionim zasnovano na

po velik ion isp i u s aštvunim nedostatkom prihoda i nezaposlenošću na Kosovu. U 2002. regionalni stepen

bili su u opse medju 7.3 procenata u Prištini i 28.9 procenata uu. što se tiče nezaposlenosti m gla dom stav seg io izmedju 6.4

u Uroševcu. Ista Tabela 25 pokazuje da su regioni sa aštva (Urošev c i Mit vica) kodje bili re oni sa Šta erov više adj e je to da vis epen

u Peći (22.6 procenata) ini drža pro jaln sokim oom Ali u Peći vo nejednakosti prihod n i i m obro

ob anjenost sir aštva

28: Izabrani so ekon i indi ri po oni

Djakovica Gnjilane Mi ca P Priština Uroševac

dimenzijama dobrobiti na Kosovu. i opravdavaju geografski fokus u strategiji za smanjenje sirom

esto viso a. ela 28 prikazuje izab k o re a

podacima IBD-a iz 2002. Oni pokazuprouzrokova

ju da stoje i reg alni d aritet irom

ekstremnog siromaštva gu iz Uroševc edju vama aćin a, op je b procenata u Peći i 23.7 procenatanajvećim preovladjivanjem sirom

opom nezaposlenosti. a ro ta i gi

najvećom st je v atno iznen ujuć ok st siromaštva ne č se po n ne porci o vi niv nezaposlenosti (samo 6.4). je ni a bio ajveć ože d

jasniti visoku rasprostr om uprkos relativno niskoj rasprostranjenosti nezaposlenosti.

Tabela cio- omsk kato regi ma trovi Peć rizren

Siromaštvo i nejednakost stva po 1.50

i izmedju grupa sveukupnoj

3.7

5.7 50.9 67.9 58.9 56.3 45.7 Stopa u adne snage 66.3 66.4 66.7 72.6 64.0 66.9 59.9

Smeštaj i životni uslovi (%) Kuće im .6 Kuće im .4 Zidovi .2 Više od .3 Prebiv .9 Bez ce 4 Glavni 2.9 Domać i oblasno grejanje 98.3 99.3 96.7 97.3 96.4 98.2 99 Upotreba špor ejanje 96.1 96.9 95.1 97.0 95.7 92.1 98.5 Ne pos .1 Posduj 5.1 Nedost .3

Prosečna dnevna potrošnja domaćinodrasloj osobi (Eura)

1.87 1.96 1.71 1.98 1.81 2.06

Stepeni ekstremnog siromaštva (%) 13.8 10.0 24.2 22.6 15.0 7.3 28.9 Gini koeficijent 0.15 0.16 0.19 0.23 0.13 0.11 0.16 Doprinos nejednakostnejednakosti (mean log deviation) Status glava domaćinstava na tržištu rada (%) Stopa nezaposlenosti 17.5 16.1 23.7 6.4 7.9 15.9 2Stopa zaposelnosti 54.7 5

2.8

čestvovanja r

aju velika oštećenja 8.6 18.6 13.5 10.2 6.2 4.1 10aju manja oštećenja 31.4 29.7 29.3 21.0 9.2 9.2 25

napravljeni od blata/kamena 8.3 26.1 6.0 7.3 15.2 4.4 20 3 osobe u sobi 18.4 21.1 28.3 40.9 19.3 22.4 29

alište nije elektrifikovano 1.6 0.2 0.7 0.5 1.5 0.0 2ntralnog cevovoda kao glavnog izvora vode 42.8 70.3 36.2 54.2 34.1 42.8 6izvor vode su bunari 17.9 40.5 24.4 39.2 24.0 30.2 5instvo ne korist

eta na drva za greduje kućni toilet sa protočnom vodom 35.1 49 39 32.4 44.6 32.6 55e nužnik van kuće 35.1 49.0 38.9 29.5 44.1 32.6 5atak deponije 71.5 64 51.8 72 59.8 65.7 50

Izvor: domaćmoguć

IBD, 2002. Odmereni podaci. Beleška: Status na tržištu rada baziran na strarosnoj dobi od 16-65, glava instava. IBD ne dozvoljava procenjivanje indikatora tržišta rada u prema striktnim MOR definicijama i e da neće biti tačno uporedivi sa indikatorima iz IRS.

71

4.8 Regionalna rasprostranjenost infrastrukturalnih usluga je relativno ravnomerna, ali uslovi stanovanja čini se da znatno odstupaju od jednog regiona do drugog. U stvari, procenat domaćinstava sa ozbiljno oštećenim kućama u 2002. (pre nasilnih nereda Marta 2004.) bio je nizak na oko 4 procenata u oblasti Prištine i visok oko 18.6 procenata u

njilanu. Kvalitet materijala za kuće takodje puno varira kroz region sa 26.1 procenta ćin

kom prihoda niže je u ruralnim oblastima nego u proizvedene hrane.

nja iskorišćen izvodjenje cifara o siromaštvu bio je mnogo veći u ruralnim oblastima (19 procenata) nego

.11 Mogućnosti za zaposlenje u ruralnim oblastima su jednako loše kao i u

i dispariteti u smislu pristupa vodovodnim i komunalnim uslugama i higijeni.

rbanim oblastima nego u ruralnim. U ruralnim oblastima, preko 33 procenata omaćinstava mora da predje preko 3 kilometra do najbližeg medicinskog centra,

uporedjujuć la razlike ruralno/urbano nisu tako visoke u pogledu osnovnih škola ali postaju znatne za srednje škole. Zaista, dok samo 7.1 procenat ruralnih domaćinsta k ovne Škole, uporedjujući sa 0.6 procenata u Prištini i 2.4 procenta u drugim urbanim oblastima,

Gdoma skih kuća izgradjenih od blata i kamena u Gnjilanu, uporedjujući sa samo 6 procenata u Prištini. 4.9 Siromaštvo prouzrokovano nedostatsekundarnim gradovima, uglavnom zbog potrošnje sopstvenoRasprostranjenost siromaštva prouzrokovanog nedostatkom prihoda (mereno kroz potrošnju) po tipovima naselja prikazana je u Tabeli 29, zajedno sa ostalim ključnim socio-ekonomskim indikatorima. U dimenziji prihoda, rasprostranjenost ekstremnog siromaštva je najniža u glavnom gradu Prištini (7.7 procenata) ali je viša u sekundarnim gradovima (19.2 procenata), zatim u ruralnim oblastima (14.8 procenata). Kako bilo, ovo reflektuje važnost izdržavajuće zemljoradnje za porodičnu potrošnju u ruralnim oblastima, uporedjujući sa sekundarnim gradovima, pre nego bolje ekonomske mogućnosti. U stvari, doprinos sopstvene proizvedene hrane za potrošnju domaćinstva – što je uključeno u sveopšte (agregat) blagostazau urbanim oblastima (manje od 2 procenta). 4.10 Nejednakost potrošnje kroz region i tipove naselja nije veoma velika. Razlaganje nejednakosti u okviru i izmedju grupa nejednakosti zaista pokazuje da je većina nejednakosti objašnjena u okviru grupa, ukazujući da nejednakost potrošnje ne varira značajno izmedju regiona i tipova naselja (Tabele 28 i 29). 4sekundarnim gradovima. Stopa nezaposlenosti u ruralnim oblastima je niža nego u sekundarnim gradovima, ali je ovo zbog velike skrivene nezaposlenosti u formi izdržavajuće zemljoradnje i ovo ne reflektuje bolje mogućnosti za zaposlenje u ruralnim oblastima nego u sekundarnim gradovima. Stope nezaposlenosti su zaista identične u ruralnim i sekundarnim gradovima i priključivanje tržištu rada čak niže u ruralnim nego u sekundarnim gradovima (Tabela 29). U Prištini nezaposlenost je visoka kao i u drugim gradovima ali tamo ima više mogućnosti za posao, kao što je ukazano višim stepenom lokalne zaposlenosti. 4.12 Smeštaj i životni uslovi su znatno lošiji u sekundarnim gradovima uporedjujući sa Prištinom, ali ne tako loši kao oni u ruralnim oblastima. Svi indikatori smeštaja i životnih uslova prikazani u Tabeli 29, pokazuju značajno loš položaj u sekundarnim gradovima u odnosu na Prištinu. Ovo je posebno tačno za vodovodne i komunalne usluge, higijenu i kvalitet smeštaja. Smeštaj i životni uslovi u ruralnim oblastima ipak ostaju najlošiji. Dok razlika u kvalitetu smeštaja izmedju ruralnih oblasti i sekundarnih gradova nije tako izražena, postoje velik 4.13 Rastojanje do srednjih škola je glavna prepreka obrazovanju u ruralnim oblastima. Fizički pristup osnovnim školama i medicinskim centrima je takodje teži u ruralnim oblastima. Sveukupno, Kosovo ispoljava prilično dobru rasprostranjenost usluga zajednice; nekoliko domaćinstava trebuje transport za dostupnost najbližim zdravstvenim ili ustanovama osnovnog obrazovanja. Kako bilo, ovo nije uvek slučaj za ruralna domaćinstva. Prema IILJR iz 2003. pokrivenost osnovnim uslugama u smislu medicinskih ustanova i osnovnih i srednjih škola je bolja u ud

i sa 4 procenta u urbanim oblastima. Što se tiče raspoloživosti ško

va mora da predje više od 3 m do osn

72

više od 71.4 pro ora da predje v e od 5 km do srednje škole u ruralnim obla t 10.3 p ta u osta rbanim obla 4.14 ednje le su lo ruralnim astima. Dok oblastima, u ruralnim oblastima nepi vaju m ogo loše stepene završetka srednjeg obrazovanja. Kako bilo, stope upisa u osnovno obra je nisu z jno različite u ruralnim i urb Kasnije, ruralni loš položaj u srednjem o vanju je reflektovan u velikoj praznini izmedju ruralnog i urbanog u su odra sa srednji i višim obrazovanjem

onomski indik po tipu a (procena

Urbano

cenata domaćinstava m išstima, uporedjujući sa 16.6 procenta u Prišstima.

ini i rocen lim u

Nepismenost i stepen završenosti srazi pokazuju da zaista uporedjujući sa urbanim

ško šiji u obl

smenost odraslih je viša i deca ispolja nzovan nača

anim oblastima. brazoodno slih m il

.

Tabela 29: Izabrani socio-ek atori n ljase t) R Sekund radovi Pr a uralno arni g ištin

Siromaštvo i nejednakost Prosečna dnevna potrošnja domaćinstva po odrasloj os

kstremnog siromaštva (%) ficijent nejednakosti izmedju grupa sveukupnoj

ean log deviation measure)

poselnosti adne snage

Rezultati obrazovanja 46.6 43.2 40.4 43.5

ih 26+ sa stručnom obukom 6.9 4.4 lih 26+ sa univerzitetom ili više 6.1 8.9

11.7 8.2 8.7

19-25) ćinstava)

aćinstava)

Smeštaj i životni uslovi (% domaćinstava) Kuće imaju velika ošte 1.1 Kuće imaju manja oštećenja 20.4 18.5 2.0

obi (Eura) 1.94 1.74 1.84

Stepeni e 14.8 19.2 7.7 Gini koe 0.15 0.17 0.10 Doprinosnejednakosti (mSt

0.6

atus glava domaćinstava na tržištu rada (%) aposlenosti

Stopa nez 13.4 21.4 21.0 Stopa za 55.2 55.2 64.5 Stopa učestvovanja r 63.8 70.2 81.6

63.7

% pojedinaca 26+ sa osnovnom školom ili manje

h 26+ sa srednjom školom % odraslil

29.5 % odras 3.0 % odrasNepi

3.8 smenost (ne može čitati niti pisati medju 15+)

15 godina) Stopa upisa u osnovnu školu (7- 90.2 90.6 93.7 Stopa završene srednje škole ( 45.9 64.0 76.8

Udaljenost od osnovne škole (% doma < 1km 54.3 67.4 63.3 1-3 km 38.6 30.2 36.1 3-5 km 5.9 2.1 0.6 >5km 1.2 0.3 0.0

Udaljenost od srednje škole (% dom < 1km 11.0 42.4 27.3 1-3 km 17.6 47.3 56.1 3-5 km 21.4 8.9 16.6 >5km 50.0 1.4 0.0

Distance to medical centre (% of households) < 1km 33 58 1-3 km 34 38 >3 km 33 4

ćenja 10.0 7.2

Zidovi napravljeni od blata/kamena 11.2 8.8 2.1 Više od 3 osobe u sobi 27.5 21.0 14.0 Prebivalište nije elektrifikovano 0.8 0.7 0.0 Bez centralnog cevovoda kao glavnog izvora vode 64.5 8.4 0.8 Glavni izvor vode su bunari 43.5 6.2 0.0 Domaćinstvo ne koristi oblasno grejanje 100.0 99.0 79.2 Upotreba šporeta na drva za grejanje 98.9 91.3 71.0

73

Ne poseduje kućni toilet sa protočnom vodom 51.9 14.1 0.0 Posduje nužnik van kuće 51.4 13.9 0.0 Nedostatak deponije 88.1 11.0 0.8

Izvor: IBD (2002), odmereni podaci. Podaci od rastojanju od medicinskog centra i osnovne škole su bazirani na IILJR (2003). Beleška: IBD ne dozvoljava procenjivanje indikatora tržišta rada u prema striktnim MOR definicijama i moguće da neće biti tačno uporedivi sa indikatorima iz IRS.

C. DIMENZIJA ETNIČKE PRIPADNOSTI

4.15 Sažetak. Socijalna stabilnost može biti postignuta sa stanovništvom koje dolazi iz veoma različitih osnova u smislu etničke pripadnosti, religije ili rase. Evropski integracioni proces je jedan primer sa spajanjem u jednu nadnacionalnu teritoriju stanovništva koji su se pre manje od pedeset godina još uvek borili jedan protiv drugog. Ono što je važnije jeste da se uspostave institucije i politike koje će sprečiti etničku pripadnost da postane faktor deobe, kao što su prekomerni socio-ekonomski dispariteti duž etničkih granica ili neopažanje ovih

ispariteta, koji mogu biti rezultat nepotpunih informacija i/ili manipulacije informacijama od

etničkom nejednakošću (99.5 procenata) i veoma malo medju-tničkom nejednakošću (0.5 procenata).

urbanim oblastima kao i loš položaj u vezi plata edju Srbima, ali samo u privatnom sektoru, gde Srbi zaradjuju, dok su druge stvari jednake,

36 ije bilo statistinego Albanke (Deo D). 4.18 uslu ost ma ulogu protiv uk ivanja Srb nje kvantitativnih inform o par im strukturama je ekst tivni dokazi, uključujući in e sa nicima OEBS-a, uka anje paralelnih struktura za davanje usluga srpskim dnicam sebno penzija, ostaje važna prepreka za ujedinjenje sistema socijalne zaštite. Kosovski sistem soci (Poglavlje 5), ali učinjeni su ogromza obezbe osti 65 god zira na njihovu

dstrane raznih interesnih grupa koje promovišu posebne političke i ekonomske interese. Ovaj deo daje procenu opsega do kojeg su dispariteti u pravoj i zapaženoj socijalnoj i ekonomskoj dobrobiti kroz etničke grupe, potencijalni izvor socijalne nestabilnosti na Kosovu. Analiza nalazi da su socio-ekonomski dispariteti izmedju Albanaca i Srba skromni i stoga nisu očiti kao faktor koji će potpaliti tenzije izmedju dve zajednice. U isto vreme, nesrpske etničke manjine se suočavaju sa znatno lošijim položajem. 4.16 Veći deo sveukupne nejednakosti potrošnje je objašnjen disparitetima u okviru zajednica, a ne nejednakošću izmedju Albanaca, Srba i drugih manjinskih grupa. Tabela 30 predstavlja izabrane socio-ekonomske indikatore analizirane po etničkoj pripadnosti. Što se može videti iz ove tabele je to da postoje veoma male razlike u nejednakosti potrošnje izmedju Albanaca, Srba i drugih manjinskih grupa na Kosovu. Razlaganje nejednakosti na, u okviru i izmedju grupa nejednakosti, pokazuje da je veliki deo sveukupne nejednakosti potrošnje objašnjen unutare 4.17 Socio-ekonomski dispariteti izmedju Albanaca i Srba su skromni. Zaista, prosečna potrošnja i rasprostranjenost siromaštva prouzrokovanog potrošnjom su skoro identični za Albance i Srbe (Tabela 28). U dimenziji pismenosti i obrazovanja, Srbi ispoljavaju mnogo bolje rezultate, sa najvećim stepenom upisa u srednje obrazovanje i sa najnižim stepenom nepismenosti. U smislu smeštaja i životnih uslova, Srbi prijavljuju veću rasprostranjenost oštećenih kuća i kuća napravljenih od blata, lošiju higijenu i lošiji pristup deponijama, dok Albanci imaju lošiji pristup uslugama koje se tiču vode i žive u pretrpanim kućama. Što se tiče statusa tržišta rada i plata, ekonometrijske analize izvedene u studiji svetske banke o tržištu rada u 2003. pokazuju na veću mogućnost nezaposlenja Srba u ruralnim oblastima (8 procenata više nego za Albance), ali ne i u m

procenata manje nego Albanci. U suprotnom, u vezi sa mogućnošću zaposlenja, ovo nčki značajno. U isto vreme, Srpkinje uživaju mnogo bolje izglede za zaposlenje

Ipak održavanje paralelnih i diskriminatornih struktura za davanje socijalnihga srpskim manjinama je izvor socijalne nestabiln i i i ljuč

a u kosovsko društvo. Skuplja acija alelnremno teško, ali kvantita tervju zvaničzuju da održav zaje a, po

jalne zaštite uopšte nije izuzet od problema djivanje penzije svim pojedincima star

ni napori ina i više, bez ob

74

etni injenica da nekolicina srpskih penzionera može dobijati dve penzije verovatno je bilo orudje u održavanju ovih stepena sirom a prilič isko, ali to može potkopati nivo opažene socijalne kohezije.

omski indikatori p čkoj pr sti (procenat)

Vrsta naselja

čku pripadnost. Čaštv no n

Tabela 30: Izabrani ključni socio-ekon o etni ipadno

Albanci Sr Ostali bi

Siromaštvo i nejednakost Prosečna dnevna potrošnja d(Eura)

omaćinstva po odrasloj osobi

zarada

adne snage

e škole (16-19) 78.3 96.3 41.7

1 .9 2 .0 1 .6

Stepeni ekstremnog siromaštva (%) 14.6 13.9 31.0 Prosečna neto mesečna 198.7 183.5 202.4 Gini koeficijent 0.30 0.29 0.31 Doprinos nejednakosti izmedju grupa sveukupnoj nejednakosti (mean log deviation measure)

Potrošnja stanovništva i status r

0.5

Udeo u stanovništvu 88.1 6.8 5.0 Udeo u zaposlenosti 87.8 8.8 3.5 Udeo u nezaposlenosti 86.0 10.1 3.9

Rezultati obrazovanja Nepismenost (ne može čitati niti pisati medju 15+) 7.8 1.8 6.3 Stopa upisa u osnovnu školu (7-15 godina) 96.6 95.2 86.6 Stopa upisa u srednj

Smeštaj i životni uslovi Kuće imaju velika oštećenja 6.6 26.5 7.2 Kuće imaju manja oštećenja ? ? ? Zidovi napravljeni od blata/kamena 7.9 22.7 19.2 Više od 3 osobe u sobi 27.0 11.1 13.4 Prebivalište nije elektrifikovano 0.8 0.0 2.5 Bez centralnog cevovoda kao glavnog izvora vode 48.7 36.8 12.7 Glavni izvor vode su bunari 32.6 26.0 11.0 Domaćinstvo ne koristi oblasno grejanje 94.5 96.6 96.1 Upotreba šporeta na drva za grejanje 37.4 47.2 43.3 Ne poseduje kućni toilet sa protočnom vodom 37.0 46.8 42.8 Posduje nužnik van kuće 33.4 56.3 29.5

Izvor: IBD, 2002, procenjeni podaci, osim podataka o zaposlenju i platama zasnovano na IRS iz 2002. i stope upisa u osnovne i srednje škole, bazirano na IILJR. Beleška: IBD ne dozvoljava procenjivanje indikatora tržišta rada prema striktnim MOR definicijama i moguće je da nisu striktno uporedivi sa

katorima iz IRS. indi 4.19 Druge nesrpske etničke manjinske grupe suočavaju se sa ozbiljno lošim položajem u dimenziji prihoda i obrazovanja. Dok ne postoje velike socio-ekonomske nejednakosti izmedju Albanaca i Srba, ista Tabela 30 pokazuje jasan nepovoljan položaj nesrpskih etničkih manjinskih grupa u dimenzijama prihoda i obrazovanja. U 2002. medju ostalim nesrpskim etničkim grupama rizik ekstremnog siromaštva bio je više od dva puta veći nego onaj kod Albanaca i Srba. Čak šta više, 2003. prema IILJR, stope upisa u srednje obrazovanje medju nesrpskim manjinskim grupama bio je dva puta ispod stopa Albanaca i Srba. Multivariate analiza zasnovana na IBD dalje pokazuje da je verovatnije da 30 procenata srpskih glava domaćinstava imaju zavisnike koji su završili srednju školu, zatim slede albanske glave domaćinstava, dok je kod ostalih etničkih manjinskih grupa 19 procenata manje verovatnije

imaju zavisnike sa završenom srednjom školom nego albanska doda maćinstva. Studija svetske banke o tržištu rada takodje ukazuje da je verovatnoća nezaposlenja bila veća za 6 procenata ukazujući na nesrpske manjine, uporedjujući sa Albancima u urbanim oblastima, ali da ne postoje značajne razlike u odnosu na nezaposlenost.

75

4.20 Bez obzira na prave okolnosti, postoje oblasti dogovora i razilaženja u zapažanju Albanaca, Srba i ostalih manjina o glavnim problemima na Kosovu. Pored ovog nivoa ocio-ekonomskih dispariteta u društvu, sledeći indikator socijalne kohezije je opseg do kojeg

5 najvećih problema rijavljenih od strane drugih nesrpskih manjinskih grupa. Za sve grupe, nezaposlenost i

ne i 2003 4.22 urnosti je sv ob ri od e S akodje nezan stal manjin im gr ama, a ovo nije djeno k ći proble Albanci i Srbi su pokazali velike različitosti po pitanju značaja koji p j bezbednosti i m juetn odnosima. Dok su Albanci ocenili ova p o, za Srbe ne gurnost bio t i najve problem 2002 ostao je proble čki odn i su t dje oce eni kao drugi glavni problem od stra an no je d vaj ja osećaj nesigurnosti nije bio u skladu sa podac ideti Po avlje 3), ali ovo očigledno reflektuje visok rizik od medju kao i incide ta isku ih od rane Sr prilikom su doprin jihove bode k nja trašnje obilnosti. Medju ostalim esigur ti nij io takobio u do šestog u 2003.)

Tab ja mišljenja o najvećim problemima na k vu po e koj pripadnosti

Novembar 2003

sse subjektivna dobrobit razlikuje kroz grupe. Ljudska zapažanja o dobrobiti mogu se razlikovati od pravih činjenica i to je zbog toga što su ljudska zapažanja zasnovana na informacijama koje su često nepotpune i kojima se lako manipuliše u interesu grupa. Do kojeg opsega na Kosovu ljudska percepcija odgovara sveukupnoj raspodeli ekonomskog i socijalnog blagostanja gore raspravljanog? Koliko daleko ljudi koji pripadaju različitim zajednicama dele zajedničko mišljenje o glavnim problemima na Kosovu? Tabela 31 daje neko svetlo o ovim pitanjima prikazujući mišljenja Albanaca, Srba i drugih manjinskih grupa o lepezi pitanja kako je to zabeleženo od strane EWR u 2002 i 2003. 4.21 Za sve etničke grupe, postoje širok koncenzus da su nezaposlenost i nesigurnost oko konačnog statusa Kosova medju najvećim problemima na Kosovu. U 2002. od 5 najvećih problema vidjenih od strane Albanaca, 3 su takodje bili medju p

izvesnost o konačnom statusu Kosova, bili su medju 5 najvećih problema i oba u 2002..

Osećaj nesig na vrhu ih pr lema p javljenih stran rba i temarljiva briga medju om od strane Albanaca.

im sk up li vi ao najve

ripisuju javnoj i lično ed ičkimitanja vrlo niskm broj jedan u

si je reć ći u i p2003. Medjuetni

ne Srba u 2003. Šta je izvos ako nj

red a o k ima o kriminalu (v gletničkih sukoba na šen st ba transporta, kojieli ograničavanju n slo reta i njihove unu m manjinskim grupama oseć

porastu (od osmog najvećeg problema u 2002. aj n nos e b veliki kao medju Srbima, ali je

le 31: Klasifikaci oso tnič

Novembar 2002 Al i Ostali Albanci S Ostali banc Srbi rbiNezaposlenost 1 4 1 2 5 1 Neizvesnost oko konačnog 2 statusa Kosova

2 4 1 4 3

Snabdevanje energijom - 4 Siromaštvo 7 2 Sudbina nestalih 5 5 8 5 3 7 O

3 9 2 4 4 6 3 3

rganizovan kriminal i korupcija

6 7 7 6 7 6

Infrastruktura (putevi) 7 13 6 9 - - Cene 8 8 8 7 - 5 Socijalni problemi 9 13 6 8 8 7 Javna i lična bezbednost 10 3 8 11 1 6 Nedruštveni fenomeni (prostitucija, droge)

11 10 9 13 9 9

Životna sredina 12 12 - 14 - - Obrazovanje 12 - 11 10 - - Urbani problemi 13 11 11 10 10 - Usluge zdravstvene nege 14 13 10 12 - 8 Medjuetnički odnosi 15 1 5 14 2 7 Nešto drugo 16 14 12 14 6 -

Izvor: IRUK. Beleška: “-“ znači bez odgovora

76

D. JEDNAKOST POLOVA

povećanog pristupa ekonomskim ogućnostima i mogućnost da ih koriste i aktivno ih aktiviraju u društvu. Dok je prethodno

se suočavaju sa povećanim rizikom da se bude iromašan. Prema IBD, oko 28 procenata domaćinstava gde je glava porodice žena, su

m

.25 Dostupni podaci iz IBD pokazuju da prosečna domaćinstva gde je glava porodice

aštva medju omaćinstvima gde je glava porodice žena.

čenicima je bezbedjeno akademsko savetovanje i oni preduzimaju sveobuhvatni ispit pre nastavljanja sa

4.23 Sažetak. Milenijumska Udarna Grupa UN-a i Svetske banke razvijali su sveobuhvatni okvir rada za praćenje progresa ka jednakosti polova u društvu da bi pokazali gde je potreban budući naglasak u skupljanju podataka. Udarna Grupa i Banka su predložili da jednakost polova bude konceptuirana duž tri dimenzije: mogućnost (uključujući obrazovanje, zdravstvo i rezultate ishrane), prilike (pristup produktivnim sredstvima, prihodu i zaposlenju) i delatnosti (mogućnost za izbor koji menja rezultate). Ljudske mogućnosti podignute kroz dimenziju mogućnosti mogu biti preduslov za postizanjempoglavlje podiglo zabrinutost o mogućnosti žena da efektivno užestvuju u donošenju odluke na Kosovu, ovaj deo ima dalji pogled na opseg dispariteta polova u prihodu i mogućnostima zaposlenja i u zdravstvu i obrazovnim mogućnostima. Za moguće širenje takodje pokušava da identifikuje neke uzroke. Nalazi pokazuju da nejednakost polova ostaje široko rasprostranjena, posebno u obrazovanju i rezultatima zaposlenja i blisko uzajamno deluje sa etničkom pripadnošću. 4.24 Veća rasprostranjenost siromaštva medju domaćinstvima gde je glava porodice žena je uglavnom zbog nejednakosti polova u izvorima prihoda i postignutom obrazovanju. Prethodno poglavlje je pokazalo da pol glave domaćinstva ima različit uticaj na siromaštvo i da domaćinstva sa ženom glavom porodicesekstre no siromašni uporedjujući sa 15 procenata medju domaćinstvima gde su glave porodice muškarci. Zašto je verovatnije da domaćinstva gde je glava porodice žena budu siromašnija nego domaćinstva gde je starešina muškarac? 4žena podržavaju veliki deo starijih pojedinaca kao donosioca prihoda, uporedjujući sa domaćinstvima gde je glava porodice muškarac. Ženske glave porodice su takodje starije nego muške. Prema tome, domaćinstva gde je žena glava porodice verovatnije se oslanjaju na prihod od penzije kao glavni izvor prihoda doamćinstva (22 procenata) i manje verovatno da se oslanjaju na prihod od rada (40 procenata), nego domaćinstva gde je glava porodice muško (medju kojima se samo 14 procenata oslanja na penziju kao glavni izvor prihod domaćinstva i 58 procenata se oslanja na prihod od rada). Dati nizak nivo penzija, uporedjujući sa platama, kombinovane karakteristike veće zavisnosti od prihoda od penzije od drugih članova i od starijeg doba, pomažu u objašnjavanju veće rasprostranjenosti siromd 4.26 Sledeći razlog je činjenica da dok je obrazovanje glava domaćinstva negativno povezano sa siromaštvom, postignuto obrazovanje žene glave domaćinstva je koncentrisano na najnižim nivoima. Prema IBD, preko 80 procenata žena glava domaćinstva dobilo je najviše osnovno obrazovanje, uporedjujući sa 42 procenata za muške glave domaćinstva. 4.27 Obrazovanje devojčica postaje rizično u srednjem obrazovanju medju Albancima i nesrpskim manjinama. Obavezno školstvo na Kosovu pokriva osnovno obrazovnje, od 1-5 razreda i niže-srednje obrazovanje od 6-9- razreda. Za vreme 9-tog razreda, uoneobaveznim višim srednjim obrazovanjem, od 10-12 razreda. Srednje obrazovanje nudi izbor profesionalnog pravca ili pravac opšteg obrazovanja koji priprema učenike za poslesrednje obrazovanje. Uprkos ovim zahtevima za upis, podaci o upisu u školsku 2001. obradjeni od strane upravljačkog tima projekta finansiranim od Svetske banke o učestvovanju u obrazovanju ukazuje da pohadjanje škole varira po etničkoj pripadnosti i polu. 4.28 Sveukupno, udeo upisa devojčica zaostaje iza dečaka posebno na srednjem nivou (Tabela 32). Ovo je jednako tačno za albanske devojčice, koje čine veliku većinu devojčica i

77

za devojčice iz nesrpskih manjinskih grupa – ali ne i za srpske devojčice. Dodatno, verovatnije je da će albanske devojčice ranije ostaviti školu nego dečaci. Upis devojčica ima najveći pad izmedju osmog i devetog razreda, kada opada naglo za 28 procenata (Grafikon 6). Kako bilo kada žene prodju ove kritične godine, nema manje verovatnoće, nego Kod muškaraka, da će završiti srednju školu. Mada dobro dočekani od strane obrazovne zajednice, novije obrazovne reforme koje su proširile obavezno obrazovanje do 9-tog razreda nije vodilo značajnijim promenama u rezultatima školovanja – posebno medju devojčicama. 4.29 Za dalja istraživanja odlu okviru domaćinstva, sprovedena je multivariate analiza za identifikovanje ukupnih doprinosa pojedin ršetak rednje škole. Lokacija, etnička pripadnost i prihod, očito da medjusobno reaguju sa polnom

oji su završili srednju školu nego kod albanskih starešina domaćinstava, ok je za druge etničke manjinske grupe za 19 procenata manje verovatno da će imati

čujućih faktora koji stoje iza obrazovnih rezultata u

aca, domaćinstava i karakteristika zajednice na upis u osnovnu školu i zavspripadnošću i postaju značajni uzroci dispariteta na srednjem nivou. Ispravnost rezultata o odlučujućim faktorima upisa u osnovnu školu za zavisnike u domaćinstvu, starosti izmedju 6 i 15 godina ukazuju zaista, da polna pripadnost i odnosi zavisnika od glava domaćinstava slabo utiču na upis u osnovnu školu i da etnička pripadnost nema ulogu na upis u osnovnu školu. Kako bilo, za upis u srednje obrazovanje, ispravnost procene pokazuje da je za biološke kćeri u domaćinstvu i druge ženske zavisnike za 12 procenata i 23 procenata manje verovatnije da će završiti srednju školu, uporedjujući sa sinom glave domaćinstva. Dodatno, etnička pripadnost postaje važan faktor. Za 30 procenata je verovatnije da će biti zavisnika od srpskih glava domaćinstva kdzavisnike sa završenom srednjom školom nego u albanskim domaćinstvima.

Grafikon 6: Upis u osnovnu i srednju školu po polu i razredu, 2002

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

nih

u~en

ika

u {k

ole

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Razred

upi

saB

roj

Devoj~ice De~aci

Izvor: Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju, EMIS projekat svetske banke.

4.30 Žene se suočavaju sa značajno i sa pogoršanjem lošeg položaja za zaposlenje. Dostupnost je važan indikator ekonomskih mogućnosti i jednakosti polova u okviru porodica i široj zajednici. Doprinos prihoda žena od rada porodičnom budžetu može dati ženi priliku da utiče na troškove, na način da se troši više za korist dece, uporedjujući sa potrošačkim šemama na koje je isključivo uticao prihod od rada muškarca. Mogućnosti za zaposlenje žena van kuće mogu promeniti relativni povratak investicija u devojčice i barem uticati na raspodelu prihoda u domaćinstvu na više polno neutralan način. Investiranje u devojčice i

78

ekonomske mogućnosti za žene mogu takodje unaprediti efikasnost raspodele sredstava u okviru ekonomije. 4.31 Grafikon 7 pokazuje evoluciju polnih dispariteta kroz osnovne indikatore tržišta rada izmedju 1989. i 2002., koristeći podatke iz administrativnih izvora za 1989, IMŽS za 2000. i IRS za 2001. i 2002. Nivoi i trendovi u muško-ženskom zaposlenju i odnosi nezaposlenosti naglašavaju da su uslovi za žene bili istroijski lošiji nego za muškarce i da se loš položaj žena na tržištu rada vremenom povećao. 4.32 Pored relativno i narastajućeg lošeg položaja žena u poredjenju sa muškarcima, IRS takodje pokazuju da se i za muškarce i za žene situacija na tržištu rada pogoršala u apsolutnom smislu. Neke od varijacija u apsolutnim trendovima zaposlenja mogu rezultirati iz razlika u metodologijama istraživanja primenjenim kroz vremenski period. Kako bilo, procene pokrivene sa zadnje dve godine, bazirane su na sličnim metodologijama i ojačavaju pravce negativnih trendova u zaposlenosti žena i nezaposlenosti relativno prema muškarcima. Procena o polovima sprovedena za ovu studiju dalje pokazuje da je udeo zaposlenosti žena na Kosovu relativno nizak uporedjujući sa susednim post-tranzicionim zemljama16.

Grafikon 7: Žensko-muški odnosi kroz indikatore tržišta rada, 1989-2002

0.2

`ensko-mu{ki stepen u~estvovanja u radnoj snazi`ensko-mu{ki odnos zaposlenja`ensko-mu{ki odnos nezaposlenosti

1.6

1.8

2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

1.4

1989 2000 2001 2002

Izvor: Adaptirano od Owens-a (2003) 4.33 Na sveukupne trendove u zaposlenosti žena jako su uticali kosovski Albanci i urbane šeme Albanki kao radnika i urbana zaposlenost žena obračunata za približno 82 procenata i 62

rocenata nacionalne zaposlenosti žena. Ipak, jaz kod zaposlenosti polova varira dosta pznačajno kroz etničke grupe i izmedju urbanih i ruralnih oblasti. Generalno, urbano prebivalište i srpska etnička pripadnost su pozitivno povezani sa zaposlenošću žena i imaju tendenciju smanjenja muško-ženskog jaza kod zaposlenosti. 4.34 Loš položaj žena u smislu nižih plata je manje izražen. Prema IRS, prosečno radnice zaradjuju približno 89 procenata zarade radnika muškaraca (Tabela 32). Kako bilo,

16 Vidi Owens (2004).

79

uporedjujući sa drugim zemljama muško-ženski jaz u pogledu plata izgleda relativno mali. Dokazi o jazu ograničenog plaćanja ženama je dalje naglašen u studiji svetske banke o tržištu rada (2003). Autori su zabeležili da je muško-ženski jaz u pogledu plata znatan u privatnom sektoru, ali je mali u javnom sektoru. Rezultati u funkciji zarada su pokazali da kada su druge

rimetne razlike bile argumentovane, muško-ženski jaz u privatnom sektoru je dostigao 8 procenata i bio je ni plata u vezi sa polovima u javnom sektoru najverovatnij m sketoru. 4.35 Kombinacija ogran lovanja, ranog braka i ukopanih stavova u po ih uloga, pomaže u objašnjavanju lošeg pol zimajući u obzir upornost trenda koji pokazuje da se mogućnosti za zapo , važno je razdvojit odlučujućpov tržištu rada za mupov adanjem u zaposlenju žena. 4.36 Jedan razlog za loš položaj žena na tržištu rada je poteškoća žemuškarcima u prevode u vrednosne radne veštine. Do anja žena u radnu snagu, medju Albancima i nes icina žena u odnosu na muškarce ila sre kolu. U će srpske žene napustiti školu pre araka ljava se kao povolj negativno u u na priključivanje žen oba, broj d ispod 7 dina i sm lastima. U drugu ruku, pored obrazovanja, pripadnost srpskoj etničkoj gru erovatnoću učestvovanja žena u radnoj snazi. Rano povlačenje iz škole i ran nama se češće dešavaju u ruralnim oblastima, gde aj tra alnih norm čen u donošenje odluka u domaćinstvu i uveliko doprin lošemžen iz ruralnih oblas

Muškarci Žene

pneznačajan u javnom sektoru. Nedostatak jaza u visi

e reflektuje prisustvo skale plata u javno

ičenog škorodicama i zajednici o ispunjavanju tradicionalnožaja žene na tržištu rada. U

slenje ženske osobe smanjujuaktivnosti prema dole na

i e faktore ezane sa spiuralom

opškarce i žene, od onih

ezanih sa ubrzanim

na da održe korak sa dobijanju akademskih kreditacija koje se

k je obrazovanje veliki predskazatelj uključivrpskim manjinama, samo je nekol završ dnju š

suprotnom, manje je verovatno da mušk i isponija situacija kod zaposlenja. Drugi faktori koji

ne snage su brak, nesrpske manjine, mladje dtič

ske radeštaj u ruralnim ob

e ce og

pi, povećava vju žei brak med

i jače ukljuj ice ut

osi d nicio

položaju a ti na tržištu rada.

Tabela 32: Izabrani socio-ekonomski indikatori po polu

Siromaštvo Stepen ekstremnog siromaštva po polu starešine (%) 14.6 28.2 Prosečna mesečna zarada (Euros) 202.9 180.2

Mogućnosti za zaposlenje (%) Stepen nezaposlenosti 36.9 68.9 Stepen zaposlenosti 35.1 8.4 Stepen učestvovanja u radnoj sanzi 55.5 26.9

Rezultati individualnog obrazovanja (%) Nepismenost (ne može čitati ili pisati medju 7+) 2.8 9.1

p

49.1 18.4 Univerzitet 8.7 1.2

R ek

Ste en upisa u osnovne škole (7-15) 95.7 96.6 Stepen upisa u srednje škole (16-19) 84.4 71.8

Najviši nivo obrazovanja glave domaćinstva (%) Manje od osnovnog 14.5 47.2 Osnovno 27.6 32.5 Srednje/stručno

ezultati zdravstvene nege Oč ivana dužina života (godina) 63-67 67-71

Izvor: IBD, 2002, procenjeni podaci, IRS 2002 podaci za zaposlenje i zarade i IILJR iz 2003 za stepene upisa u osnovno i srednje obrazovanje

80

4.37 Kosovo ima inzvaredno mali jaz izmedju žensko-muške očekivane dužine života, što uglavnom odražava slab kvalitet antenatalne nege i preovladavanje abortusa. Očekivana dužina života je važan indikator kvaliteta života i relativna veličina muško-ženskog jaza je dokaz kvaliteta života kod različitih polova. Pod jednakim socijalnim i ekonomskim uslovima, očekuje se da žene nadžive muškarce. Kada je jaz izmedju očekivane dužine života žene i muškarca mali to znači da žene mogu biti ranjivije na materinsku smrtnost, izložene

asilju na polnoj osnovi, čedomorstvo zasnovano na polu deteta ili drugim socijalnim a

4.39 šnje neproporcijalno koncentrisano na decu i starije. Ovaj deo obuhv spranejednakostima, povezanih sa starosnom dobi, u tri oblasti: (i) pism ći se na

osnim grupama; (ii) zaposlenje, donoseći ane d ladine na tržištu rada; I (iii) prihod, entovanje relativnih

gubitaka u enzionerima onda ada su nap stili radnu snagu. Nalazi jaz u pismenosti izmedju omladine i starijih, potpalj u

žnjama medju generacijamai i može biti izvor nerazumevanja. Mogućnosti za prihod su znatno lošije medju omladinom i starijima. Glavna briga i glav i potencij ni uzrok socijalne nestabilnosti su velike grupe nezaposlenih i besposl

di koji mogu potpaliti rite

ladine. Kvalitativna a

0-14 15-24 25-64 65+

nrizicim . U suprotnom, veliki jaz u smrtnosti može pokazivati da muškarci mogu biti podložni ponašanju ili dogadjajima koji podižu mušku smrtnost, uključujući pijanke, nasilje i nesreće.

4.38 Uporedjujući sa susednim zemljama, kosovski žensko-muški jaz od 4 godine je mali. Očekivana dužina života za muškarce i žene je procenjena izmedju 63-67 godina i 67-71 godina (Tabela 32) i pokazuje da postojeći faktori ugrožavaju potencijalni kvalitet zdravstvene nege za žene. Visoka materinska smrtnost, koja je naviša u Evropi, može doprineti samnjivanju veličine jaza i može reflektovati slab kvalitet antenatalne nege i preovladavanje rizika od abortusa.

E. DISPARITETI IZMEDJU GENERACIJA

Sažetak. Prethodno poglavlje je pokazalo da je siromaštvo usled potroata ra

sirajuvu o

enost, fokuprevladavanje nepismenosti o relativno lošem položaju om

po star ažurir okazedokum

prihodu koji su se desili p k u pokazuju da veliki uje disparitete životnom stilu i te

n alene omaldine.

4d

.40 Postoji veliki jaz u pismenosti izmedju omladine i starijih ljuispa te u životnom stilu i težnjama medju generacijama. Nepismenost je glavna

dimenzija siromaštva koja sprečava pojedince u pristupu esencijalnim informacijama i u razumevanju i prilagodjavanju svetu koji se rapidno menja. Dokazi pokazuju da na Kosovu dok je nepismenost marginalni problem medju omladinom, ona se rapidno povećava sa starenjem i postaje glavni problem medju starijim (Tabela 33). Ovo je očigledno povezano sa prekidom formalnog obrazovanja koje je iskusila starija grupa Albanaca za vreme miloševićeve ere i rata. Ovakva jaka podela u pismenosti izmedju omaldine i starijih u kosovskom društvu je potencijalni izvor medjugeneracijskih tenzija, obzirom da ona manjujue sposobnost starijih ljudi da razumeju životni stil i težnje oms

studij zaista pokazuje veliki osećaj nerazumevanja izmedju omladine i starijih članova porodice.

Tabela 33: Izabrani socio-ekonomski indikatori po starosnim kategorijama (procenata)

Dobrobit od prihoda S ek

S 74.3 33.1 - S zaposlenosti - 9.3 27.6 -

N

tepeni stremnog siromaštva 17.0 15.8 13.3 17.1

Mogućnosti za zaposlenje tepen nezaposlenosti - tepen

Obrazovni rezultati

epismenost (ne može čitati ili pisati medju 15+) 0.4 0.5 4.6 48.9 Izvor: IBD 2002, procenjeni podaci I IRS iz 2002 za podatke o zaposlenosti.

81

4.41 Dostupnost omladine pristojnih poslova ostaje glavni izazov. Dostupnost zaposlenju

očigledno kardinalni pokazivač u razumevanju prihoda, ali takodje i dimenzije blagostanja oja nije povezana sa prihodom. U većini slučajeva, nedostatak pristojnog posla odredjuje da su ljudi u mogućnosti da uživaju u pristojnom životnom standardu. To je takodje faktor bično povezan sa psihološkom nestabilnošću, depresijom, bračnom nestabilnošću, riminalom, društvenim isključivanjem i eventualno socijalnom nestabilnošću kada se ovo roširi na veliki deo stanovništva. Imati pristojan posao prema tome daje osećaj društvene ključenosti koja opravdava postojanje kao takvo, do odredjenog obima.

.42 Dok je nezaposlenost ozbiljan problem na Kosovu, dokazi takodje ukazuju na jako š položaj omladine u odnosu na odrasle (Tabela 31). U 2003. prema IRS podacima, sprostranjenost nezaposlenosti bila je više od 2 puta veća za omladinu (od 15-24 godine),

ego za odrasle (od 25-64 godine).

.43 Penzioneri trpe ozbiljan gubitak u prihodu kada napuste radnu snagu kao rezultat anjih penzija u odnosu na plate. Na Kosovu, dostizanje penzijskog doba i napuštanje radne

nage, jasno je povezano sa velikim padom u prihodu. U 2003., uspostavljena je osnovna enzija od 35 eura, koja je manje od petine prosečne plate.

.44 Činjenica da su penzioneri medju najsiromašnijim, ipak oni nisu u potpunoj skudici, povezano sa postojanjem bliskih porodičnih veza koje garantuju minimalnu odršku.. Još uvek nepotpun penzioni sistem na Kosovu, stvara veliku finansijsku zavisnost enzionera od drugih članova porodice. Ustvari, samo 2.8 procenata starijih žive sami i jihovo blagostanje je donekle, garantovano strukturom domaćinstva i vrednosti u društvu oje je uključivo za starije.

jekliokpu 4loran 4msp 4oppnk

82

5. POTENCIJAL DAVANJA JAVNIH USLUGA ZA DOBROBIT SIROMAŠNIH

5.1 Davanje javnih usluga u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti ima veliki uticaj na ublažavanje siromštva. Ipak, realizacija očekivanog uticaja na siromaštvo zavisi od dovoljnosti obezbedjivanja javnih usluga, efikasnosti javnih intervencija i obima u kome je davanje usluga nepristrasno. Na Kosovu, pad medjunarodne donatorske pomoći, činjenica koja ima ogroman značaj za javnu potrošnju, zavisi od opšteg budžetskog prihoda i još uvek slab administrativni kapacitet i krhka socijalna kohezija, kritički izazov za redukciju siromaštva koji treba da zaštiti finansiranje esencijalnih usluga u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti, dok se ne pojača efikasnost i pravednost javnih socijalnih davanja. 5.2 Cilj ovog poglavlja je procena potencijala davanja javnih socijalnih usluga za dobrobit siromašnih uzimajući u obzir dovol snost i pravednost obezbedjivanja javnih usluga u zdravstvu, obrazovanju i socijaln nadjeno ukazuje na to da, dok je

žetak. Dok će se predstojeća Revizija troškova svetske banke detaljno pozabaviti tačne fiskalne održivosti i delotvorne potrošnje, ovaj deo je h socijalnih usluga iz perspektive dobrobiti. Procenjivanje

ege izgleda razumno, ali obezbedjivanje školovanja na predškolskom i

jnost, efikaoj zaštiti. Ono što je pro

javna potrošnja na obrazovanje dobra, u poredjenju sa drugim regionima, ona je relativno niska u zdravstvu i socijalnoj zaštiti i postoji značajan nedostatak u pogledu potreba stanovništva, u raspoloživosti srednjih škola i pribavljanja socijalne pomoći. Osim toga, u zdravstvenom i obrazovnom sektoru, potencijalno postizanje dobrobiti povezano sa tekućim obezbedjivanjem usluga očito je ograničeno lošim kvalitetom usluga, kao što je dokazano lošim rezultatima zdravstvene nege oko rodjenja i postojanjem velikog broja neadekvatno kvalifikovanih nastavnika. U oblasti socijalne zaštite, pronadjeno je da je postojanje javnih socijalnih transfera koji imaju iskeno veliki uticaj na redukciju siromaštva, ali najrasprostranjeniji je u vidu pružanja osnovne penzije, dok je siromašni uticaj socijalne pomoći umereniji, verovatno kao rezultat velikih grešaka isključivanja i malih iznosa beneficija. Konačno, davanje javnih socijalnih usluga na Kosovu nije poštedjeno pravednosti. U zdravstvu, pojava nedelotvornosti i korupcije kreira neprikladne vanredne troškove koji neproporcionalno pogadjaju najsiromašnije. U obrazovanju postoje neke evidencije po kojima najsiromašnija deca mogu da budu neproporcionalno napadnuta lošim kvalitetom nastave. Uz poštovanje socijalne pomoći, srpska domaćinstva i domaćinstva sa više od četvoro dece su očito u lošem položaju iz razloga koje treba objasniti.

A. DOVOLJNOST

5.3 Sapitanjem javne potrošnje, od fokusiran na dovoljnost javnidovoljnosti javnih socijalnih davanja je veoma kompleksan zadatak. Zahteva posmatranje dodatnih faktora – uključujući sveukupna sredstva koja su dodeljena javnim socijalnim uslugama, administrativnih kapaciteta koji troše ta sredstva i sposobnost trošenja – i faktori sa strane zahteva – kao što su potrebe stanovništva. Ovaj deo započinje revizijom iznosa javne potrošnje u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti, u poredjenju sa drugim zemjama. On se nakon toga vraća provizornim procenama opsega do kojeg je sveukupni zahtev za javne socijalne usluge zadovoljen. To pokazuje da je, u poredjenju sa regionalnim prosekom, sveukupna javna potrošnja na obrazovanje realna, ali javna potrošnja na zdravstvo i socijalnu zaštitu je niska. Unutar obrazovanja relativno visoka proporcija javne potrošnje odlazi na osnovno obrazovanje i veoma malo predškolskom obrazovanju. Smanjenje donatorske finansijske pomoći u obrazovanju i zdravstvu povećava zabrinutost oko održivosti javne potrošnje u socijalnom sektoru. U smislu pokrivenosti, sveukupno obezbedjivanje usluga javne zdravstvene nsrednjem nivo očito je neadekvatno. Konačno, dok se pokrivenost penzijom čini visokom,

83

ipak nije univerzalno medju kvalifikovanim stanovništvom, davanje socijalne pomoći je veoma ograničeno.

Javna socijalna potrošnja

5.4 U poredjenju sa regionalnim prosekom, celokupna javna potrošnja u obrazovanju je opravda skazuje sumu javne potrošnje na zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu u 2003. godini, u procentima BND, ao procenat javni v u eni a. godini, kosovska javna potrošnja je bila 6.1 procenat BND i 15.6 procenata ukupne javne

otrošnje i uporedjivanje sa drugim zemljam gionu je korisno. Ipak i relativni i apsolutni og ka čito da je nizak

u sa regionalnim prosekom. Ove sume pojedinačno izno amo 4.5 proc ta BNnata ukupne javne potrošn zdravs i 5.8 procenata BND i 16.8 procena

kupne javne potrošnje za socijalnu zaštitu. Unutar socijalne zaštite, javna potrošnja je uglavnom namenjena izdacima za penzije (3.3 proce ć (2.5

rocenata BND).

ar obrazovanja, relativno vel eo javn trošnje id osnovno o vanjeo na predškolsko obrazov . Posm ući raspod javnih fond u 20

dnje i više/visoko obrazovanje dobija značajno manji deo (18.1 procenat i 13.3 rocenta pojedinačno). Potrošnja na predškolsko obrazovanje je još manja (samo 4.4

na, ali javna potrošnja u zdravstvu i socijalnoj zaštiti je niska. Tabela 34 i

k h troško a na Kosov i naved m zemljam U 2003.

p a u reiznos javnog dohotka usmeren zdravstvu i socijalnoj zaštiti o u poredjenj se s ena D i 11.5 proce je za tvo ta u

nta BND) i malo za socijalnu pomop 5.5 Unut iki d e po e na brazo e i vrlo mali d anje atraj elu ova 02. godini kroz osnovni, srednji i visoki nivo – vidi se da je osnovno obrazovanje – gde jesocijalni odnos vraćanja najveći – prima najveću dodelu (60.8 procenata svih javnih rashoda), dok srepprocenta ukupne javne potrošnje za obrazovanje).

Tabela 34: Javna socijalna potrošnja na Kosovu i odabranim zemljama u 2003.

Kosovo Bosna i Hercegovina Hrvatska Srbija i

Crna Gora Slovenija

Kao procenat BND Socijalna sigurnost i socijalno staranje 5.8 16.1 18.3 13.1 17.0Zdravstvo 4.5 6.2 6.8 5.9 5.5Obrazovanje 6.1 5.6 4.4 5.9 5.5

Kao procenat ukupnih javnih troškova Socijalna sigurnost i socijalno staranje 16.8

31.3 36.8 34.2 40.7

Zdravstvo 11.5 12.1 13.7 15.4 13.2Obrazovanje 15.6 10.9 8.9 15.4 13.2Beleška: Vrednosti za Kosovo su budžetski iznosi, a za sve ostale brojke pokazuju trenutnu potrošnju. Izvor: Kosovske vlasti i skorašnja studija Politike javne potrošnje regiona jugoistočne Evrope (Svetska banka) 5.6 Opadajući trend donatorske finansijske pomoći u obrazovanju i zdravstvu koji povećava zabrinutost o održivosti javne potrošnje u socijalnom sektoru za dobrobit siromašnih. Podaci o donatorskoj pomoći u obrazovanju i zdravstvu po PIS, koji su jedino trenutno dostupni i ukazuju na stalno opadanje, sa 59.9 miliona Eura u 2000. godini na 20.4 miliona Eura u 2003. godini. U 2003. godini, oko 13 procenata ukupne donatorske pomoći fokusirano je na zdravstveni i obrazovni sektor. Dok javna potrošnja na zdravstvo i

brazovanje igra ključnu ulogu u olakšavanju siromaštva, redukcija finansijske pomoći odonatora u ovim sektorima povećava zabrinutost o održivosti javne potrošnje za dobrobit siromašnih. Održivost zavisi od globalnog kapaciteta javnih finansija da povećaju takse, od kapaciteta – do sada limitiranih – da podstaknu ko-plaćanje za zdravstvo, uz donatorsku

84

podršku, ali isto i od kapaciteta da obezbedi efikasnost trenutne potrošnje. Buduća revizija javnih rashoda od strane Svetske Banke će istražiti sva pitanja u više detalja.

Pokrivenost javnim socijalnim uslugama

5.7 Sveukupna obezbedjivanje usluga javne zdravstvene brige, čini se razumno. U celini, postojeća situacija u kosovskom zdravstvenom sistemu je okarakterisana razumnim kvantitativnim obezbedjivanjem usluga. Ovo široko reflektuje napor obnove infrastrukture većina zd( ravstvenih ustanova je bila obnovljena i ponovo opremljena) i osobljem zaposlenim

kog obrazovanja u skladu sa SKK podacima, u avgustu 2001. godine, bilo je samo

ritorije, starosti od 65 godina i

a oko 103,000 penzionera, ili 94

u tim ustanovama. Krajem 2003. godine, javni zdravstveni sistem na Kosovu obuhvata 6 glavnih bolnica, 365 ustanova osnovne zdravstvene brige, 10 dispanzera za tuberkulozu, 5 zdravstvenih instituta i 7 centara za društveno mentalno zdravlje. Bolnička mreža se sastoji od oko 5000 ležajeva za stacionirane bolesnike ili 2.6 ležaja na 1000 stanovnika, što je značajno ispod EU proseka od 4, ali dovoljno da izadje u susret potrebama uzimajući u obzir da je starosna struktura stanovništva glavna odrednica potreba u bolničkim ležajevima i to da je stanovništvo na Kosovu veoma mlado. 5.8 Obezbedjivanje školovanja na predškolskom i srednjoškolskom nivou očito da je neadekvatno. Raspoloživost osnovnih škola nije pitanje vezano za glavninu kosovskog stanovništva. U skladu sa IILJR, oko 60 procenata domaćinstava ima osnovnu školu na manje od 1 km udaljenosti i više od 95 procenata na manje od 3 kilometra. Raspoloživost predškolske ustanove i srednje škole u drugu ruku, javlja se kao značajno pitanje. Što se tiče

redškolsp34 predškolske institucije sa samo 402 nastavnika. Većina tih institucija se nalazi u prištinskom regionu i skoro svi u urbanoj sredini. Što se tiče srednje škole, podaci od IILJR pokazuju da je u 2003. godini samo oko 24 procenta domaćinstava imalo srednju školu na udaljenosti do 1 km i 28 procenata do 5 kilometara i više. Kao što je ranije prodiskutovano, postoji značajan disparitet u raspoloživosti obrazovnih objekata izmedju ruralne i urbane sredine. 5.9 Pokrivenost penzijama čini se visokom, ipak to nije univerzalno medju kvalifikovanim stanovništvom. Osnovna penzija je sponzorisana od strane vlade i ne doprinosi univerzalnoj šemi. Ovo je shvaćeno kao površna procenjena mesečna beneficija dostupna svim tanovnicima Kosova, takodje, kosovske izbeglice žive izvan tes

preko toga, bez obzira na prethodno učešće u radu. U ovom slučaju, to je jedan zastareli program asistencije. To je finansirano od kosovskog centralnog budžeta (KCB). Šema se provodila sredinom 2002. godine. Osnovna penzija je postavljena na jednaku liniju ekstremnog siromaštva (potrošačka korpa) i provodi godišnje uskladjivanje kako bi reflektovala povećanje troškova života. Za 2003. godinu, taj nivo je bio 35 Eura, za 2004. je 40 Eura. Iz razloga što je osnovna penzija vezana za visinu potrošačke korpe, indeksirano na CPI, troškovi za osnovni penzijski sistem imaju blagu tendenciju rasta u stopi nižoj od globalnog rasta stope u ekonomiji, na ovaj način održava fiskalnu stabilnost u dugoročnom periodu.

.10 Koristeći administrativne podatke o korisnicim5procenta od procenjene poluplacije starosti 65 godina – i više – prima penziju. Pokrivenost manja od 100 procenata je neočekivana u situaciji gde su penzije dostupne svakome ko je star 65 godina i preko toga. To se može ogledati u tome što ne može svaka starija osoba da obezbedi dokaz o starosti, a neko ne zna kako, ili oboje, da podnese zahtev za beneficije. To što je apriori neočekivano je veliko neslaganje u pokrivenosti penzijom medju administrativnim i nezavisnim podacima. U 2002. godini po IBD, samo manje od polovine kvalifikovanih osoba (osobe sa 65 godina i više) su primale penziju, ali ovo je verovatno bio razlog nekih odlaganja u distribuciji penzija pre aktiviranja šeme distribucije koja je počela 2002. a koja je preuzeta posle pregleda podataka iste godine.

85

5.11 Isporuka socijalne pomoći je veoma limitirana. Osnovni zadatak programa socijalne pomoći trebalo bi da bude obezbedjivanje sigurnosne mreže najsiromašnijima u društvu.

omoć može biti pružena u novcu ili u robi ili može uključiti javne radne šeme i druge

ć postojećim funkcionalnim mehanizmima neforma 5.12 Kosovska šema socijalne pomoći je predstavljena 2000. godine i revidirana decembra

itirana kategorična šema, čiji su cilj siromašna omaćinstva, oslanjajući se na fiskalnu održivost i administrativnu jednostavnost i može se

5.13 U 2003. godini, u prose esečno prima socijalnu pomoć koja u totalu iznosi 32.3 miliona Evra, ili 2.5

Pdohodovno generisane progame koji proizvode aktivu. To može biti proveravanje imovinskog stanja ili ciljanje na specifične kategorije siromašnih ljudi. Izbor programa socijalne pomoći odredjuje stanje zemlje – kulturni i socio-ekonomski faktori, budžet i izvori dostupni za socijalnu pomoć; i uloga civilnog društva tj. jačanje neformalnih sigurnosnih mreža (porodica, srodstvo i društvene strukture za podršku). Važno razmatranje u projektovanju programa socijalne pomoći je to što nije obavezno posegnuti za ve

lne socijalne sigurnosti u društvu.

2003. To je bilo i ostaje, novcem limdidentifikovati sa lako prepoznatljivim kategorijama. Šemom, koja je postojala tokom 2002. godine, IBD je ciljao na dve kategorije uživaoca beneficija: (i) kategorija jedan, sačinjena od porodica bez prihoda gde niko nije sposoban za rad i gde se ne očekuje da postanu sposobni za rad (samohrana majka, deca); (ii) kategorija dva, obuhvata porodice sa najmanje jednim detetom ispod 5, ili vodi brigu o siročetu ispod 15 godina; ni jedan član ne sme posedovati motorno vozilo ili više od polovine hektara zemlje; prihodi ne smeju biti obezbedjivani od rodjaka izvan porodice. Kategorija dva je naknadno bila revidirana, bez primene novog zakona o socijalnoj pomoći donetog oktobra 2003. godine, uključujući nepristrasno i aktivno testiranje kvalifikovanosti i kalibracije beneficija.17

ku, samo 51,000 porodica m7 procenata troškova državnog budžeta i

procenata BND. Ovo je malo u poredjenju sa procenom da je 277,000 porodica živelo u ekstremnom siromaštvu 2002. godine, uglavnom zbog finansijske ograničenosti. Aministrativni podaci dalje ukazuju da je broj korisnika beneficija bio u opadanju, zbog pada broja u kategoriji jedan – kvalifikovano domaćinstvo (Tabela 8).

Grafikon 8: Primaoci socijalne pomoći, 2001-2003

10000

20000

30000

40000

50000

60000

2001 2002 2003

Kategorija jedan Kategorija dva Ukupno primaoca

Izvor: Ministarstvo za rad i socijalna pitanja 5.14 Opadanje broja korisnika kategorije jedan ogleda se u poboljšanju programa administracije kao pooštrenja procedura za sticanje kvalifikacija, što dovodi do smanjenja grešaka u uključivanju u sistem i gde se identifikuje nekvalifikovanost porodice u kategoriji jedan kada su u realnosti kvalifikovane za kategoriju dva. Povećanje u kategoriji dva se delom može objasniti ovom rekvalifikacijom, isto kao i zbog pogoršavanja ekonomske situacije na Kosovu koja je rezultat povećanja nezaposlenosti i povećavanja podnošenja aplikacija.

17 Za više detalja o sistemu socijalne zaštite na Kosovu, pogledati Sederlof, 2004.

86

Ministarstvo za rad i socijalna pitanja veruje da će stepen povećanja, specijalno broja korisnika kategorije dva, biti veći – verovatno rezultirajući sveobuhvatnim povećanjem

orisnika beneficija – bez pooštravanja verifikacionog procesa.

im će podacima p b

elikim greškama u isključivanju. uh

eni sistem na Kosovu sposoban a omogući efikasne zahvate u zdravstvu koji će dovesti do značajnog napretka. Ipak, postoji

.17 Uspesi i poteškoće kroz veću efikasnost sistma zdravstvene nege su karakterisani

S) koji je aktivan, iako je još uvek u fazi razvoja.

k

B. DELOTVORNOST

5.15 Sažetak. Pored dovoljnosti, potencijal javnih socijalnih usluga za dobrobit siromašnih zavisi od delotvornosti delovanja usluga, što je ukazano nivoom dostignuća blagostanja ili smanjenja siromaštva, uzrokovano ovim uslugama. Ovo poglavlje ne pruža procenu rigoroznog kvantitativnog uticaja javnog socijalnog davanja na Kosovu, čijpristu iti ograničen. Umesto toga, to revidira neke od najvažnijih poteškoća u efikasnosti davanja javnih socijalnih usluga, fokusirajući se na kvalitet medicinske nege i obrazovanja i delotvornost ukazivanja i uticaj socijalnih transfera na siromaštvo. Analize pokazuju da u zdravstvenom sektoru, predstojeće reforme zdravstvenog sistema na Kosovu su dobile važan značaj. Još uvek nizak kvalitet usluga ostaje glavna poteškoća po efikasnost davanja i medicinske nege. U sistemu obrazovanja, zabrinutost zbog kvaliteta školovanja je ta što su prisutni neadekvatno kvalifikovani nastavnici. Konačno, šema socijalne pomoći, očito je umereno efikasna, sa malim greškama u uključivanju, ali vSveob vatno, davanje javnih socijalnih transfera ima veliki uticaj na smanjenje siromaštva, ali najveća rasprostranjenost je obezbedjena osnovnim penzijama, dok je uticaj socijalne pomoći umereniji, kao rezultat velikih grešaka u isključivanju malog broja korisnika beneficija.

Kvalitet medicinske nege i obrazovanja

5.16 Trenutni proces reformi zdravstva na Kosovu ostvaruje važne rezultate, ali nizak kvalitet usluga ostaje glavna poteškoća po efikasnost pružanja medicinske nege. Malo informacija je dostupno o tome u kojoj meri je javni zdravstvdzabrinutost predvodjena kvantitativnim i kvalitativnim dokazima, uprkos značajnom napretku proteklih godina u procesu reformi, efikasnost sistema zdravstvene zaštite ostaje narušena lošim kvalitetom usluga u pružanju zdravstvene nege.18 5procenom reformi. Uspesi uključuju: (i) razvoj politike i reorganizaciju usluga sa akcentom na osnovnoj zdravstvenoj nezi i postepenu integraciju vertikalnih struktura u sistemu zdravstvene nege; i (ii) infrastrukture sa većinom obnovljenih i ponovo opremljenih medicinskih objekata; (iii) obuku kroz razvoj i inplementaciju novih naučnih osnova za porodične doktore, sestre i upravnike medicinske nege; i (iv) utemeljenje Zdravstvenog informacionog sistema (ZI 5.18 Glavne poteškoće ogledaju se: (i) u nedostatku adekvatnog upravljačkog kapaciteta i alata, praktično na perifernom nivou; (ii) u nedostatku kontrole i regulisanosti privatnog sektora, uključujući privatno korišćenje javnih zdravstvenih usluga; (iii) u nedostatku osiguranja kvalitetne strategije i sistema; (iv) u nedostatku sposobnosti procene kome treba uputiti hitna zdravstvena pitanja, kao što su zdravlje adolescenata i omladine. MZ je obavešteno o problemima i potrebi hitnosti njihove politike, koja treba da započne sa rapidnim porastom široko neregulisanog privatnog sektora. 5.19 Nedostatak kvalitetne medicinske nege pogadja nekoliko kritičnih oblasti, posebno prenatalnu brigu. Na Kosovu, nedostatak kvaliteta, tj. nepostojanja efikasnih intervencija, pojavljuje se kao značajan problem, naročito u oblastima gde zdravstvene intervencije mogu

18 Vidi Tamburlini, 2004.

87

napraviti glavne razlike, poštujući važnost zdravstvenih ishoda. Relevantan primer je dat u perinatalnoj brizi i opštiji je u reproduktivnom zdravstvu. Na primer, istraživanja UNICEF-a o prenatalnoj brizi koja su sprovedena u 2003. godini, uključujući 382 ispitanika, 66 procenata

ruralne i 34 procenta iz urbane sredine, 69 procenta korisnika privatnih usluga i 31 procenat

.21 Kvalitet dečjih i omladinskih zdravstvenih usluga takodje zaslužuju dalju pažnju.

ran, sa odnosom pomoćnog i profesionalnog nog i pomoćnog) , skandinavskim

am

sektoru, postoji zabrinutost zbog kvaliteta postignutih rezultata u

5.24 U suprotnosti ovome je druga dimenzija kvaliteta školovanja koja povećava zab dugotrajno odini, 22 procenta svih nastavnika u osnovnim školama je imalo neadekvatni nivo kvalifikacija i 28.1 u srednjim školama. Prisutnost nastavnika sa neadekvatnom kvalifikacijom pomaže u objašnjavanju relativno niskog odnosa učenik – nastanik na Kosovu, s obzirom da su mnnogi nastavnici suočen sa poteškoćama prilikom predavanja više predmeta u nižim razredima. Medjutim, postoje i drugi razlozi vezani za lokalne okolnosti, kao što su postojanje malih osnovnih škola u ruralnim sredinama koje su instrument zadržavanja visokog nivoa upisa u osnovne škole i potrebama etničke zajednice.

izjavnih usluga, koji pokazuju da je pristup/korišćenje bio zadovoljavajući, ali kvalitet – što je mereno proporcijom porasta poseta koje uključuju procedure u odnosu na važnost dobrog kvaliteta – je bio slab kod korisnika privatnih i javnih usluga. 5.20 Što se tiče porodjajne i neonatalne brige, izgleda da se situacija popravila u odnosu na blisku prošlost. Postoji široko rasprostranjena zabrinutost, medjutim, usled nedostatka brzog utemeljenja i ubrzanja regulacione politike, koja će dovesti do sprečavanja neregulisane privatne prakse sa posledicama mogućeg poboljšanja standarda perinatalne brige. 5Nedavna studija obavljena u 30 osnovnih zdravstvenih ustanova pokazuje da je nedostatak velikog broja zdravstvenih radnika obučenih da koriste protokol efikasne dijagnostike i tretmana uobičajenih dečjih bolesti, kvalitet nege je još uvek daleko od prihvatljivog. Ne postoje informacije o kvalitetu zdravstvenih usluga omladine čija primena svakako nije otišla dalje od prvih iskustava. 5.22 Jedan od razloga lošeg kvaliteta zdravstvenih usluga je neadekvatno i neefikasno rasporedjivanje osoblja. Vladini nameštenici u zdravstvu broje oko 0.6 procenata stanovništva, ispod EU proseka od 0.8 procenata i proseka OECD od 0.7 procenata. Dok broj administrativnog osoblja može biti prekomeosoblja (doktori i sestre) od 0.37 u 2003., srednji odnos osoblja (profesionalpo bolničkom krevetu je bio samo 1.15 što je nisko u poredjenju sa UKzemlj a i Holandijom, gde odnos mora biti od 2.7 do 5.0. Odnos doktora (139/100.000) i sestara (361/100.000) u odnosu na stanovništvo je vrlo nizak u odnosu na zapadnu Evropu (naizmenično 346/100.000 i 777/100.000) i blisko jedino Albaniji (139/100.000 i 391/100.000). Učešće doktora (40 procenata) i sestara (40 procenata) u bolnicama je ispod svih evropskih zemalja. To je jasno, medjutim, da ima previše doktora u odnosu na sestre. Odnos sestara na doktora je prosečno 2.6 u poredjenju sa 2.2 u Zapadnoj Evropi. Medjutim, ovo što je istaknuto nije indikacija preobilja doktora, već više manjak sestara, što može doprineti izmeni sveukupnog kvaliteta zdravstvenih usluga koje se pružaju stanovništvu. 5.23 U obrazovnomškolovanju pretežno zbog prisustva neadekvatno kvalifikovanih nastavnika. Glavno pitanje u vezi kvaliteta školovanja na Kosovu i prema tome u vezi efikasnog pružanja obrazovnih usluga stanovništvu, je kvalitet nastavnika, verovatno više nego kvantitet nastavnika. Odnos učenik – nastavnik koji ukazuje na prosečan broj učenika koje opslužuje nastavnik, a koji predstavlja indikator za kvalitet školovanja povoljniji je uporedjujući odnosom u drugim regionima: 20 u osnovnoj školi i 19 u srednjoj školi. Za poredjenje, prosečan odnos učenik – nastavnik u 2000 godini je bio 40 u zemljama sa niskim prihodima, 22 u zemljama sa srednjim prihodom i 21 u zemljama sa više srednjim prihodima.

rinutost je velika prisutnost neadekvatno kvalifikovanih nastavnika, kao nus produktg nezvaničnog “paralelnog” sistema obrazovanja. Prema IILJR, u 2003. g

88

Efikasnost ciljanja i uticaj javne socijalne pomoći na siromaštvo

5.25 Šema socijalne pomoći očito umereno efikasna, sa malim greškama uključenja, ali sa velikim greškama isključenja, što reflektuje ograničenje prihoda. Koristeći podatke IBD iz 2002. godine, Grafikon 9 ukazuje na efikasnost socijalne pomoći (tj. isključujući penzije) koja je merena osiguranjem niskih pro-socjalnih transfera siromašnima, ekstremno siromašnima i ne-siromašnog stanovništva. Što je veće osiguranje siromašnih i vrlo siromašnih i manje osiguranje ne-siromašnih, to je efikasnija beneficija socijalne pomoći u dopiranju do onih kojima je neophodna. U izučavanju nalaza, treba da bude napomenuto da program socijalne pomoći treba da obezbedi beneficije onima koji su “siromašni pre socijalnih transfera”.

šu na to da su beneficije socijalne pomo učaju samo delimično efikasne u dopiranju do siromašnih pre transfera i ekstremno

aš

5.26 Podaci iz Grafikona 9 sugeri ći u najboljemslsirom nog stanovništva, tj. pokrivenost siromašnih i vrlo siromašnih je niska: samo nekih 22 procenta ekstremno siromašnih je izjavilo da je dobilo socijalnu pomoć i samo 16 procenata siromašnih. U isto vreme, pokrivenost ne-siromašnih je još niža – samo 4 procenta ne-siromašnih je primilo socijalnu pomoć u posmatranom periodu. Ovo teži da ukaže da su uključne ciljane greške umerene, dok je niska tačka pokrivenosti (velike greške isključenja) kategoričkih ograničenja, koja su odredjena u šemi kao funkcionalni trošak ograničenja.

Grafikon 9: Efikasnost ciljanja: podela pre-transferno siromašnih, veoma siromašnih i ne-siromašnih koji uživaju beneficije socijalne pomoći (procenat domaćinstava)

15.7

10

15

20

21.5

4.1

ikovanih orodica dostupnim okvirima, što eksplicitno generiše greške isključenja. Osim toga, u

n

ostavljene od podnosioca.

25

0

5

Siroma{ni Veoma siroma{ni Nesiroma{ni

Izvor: IBD 2002/2003 5.27 Greške isključenja reflektuju efekte ograničenih sredstava. Zamenjeni indikatori za siromašne porodice su bili u delu koji je odabran sa namerom da limitira broj kvalifpvreme u kada je program projektovan, reprezentativne statističke informacije o ranjivim grupama nisu bile dostupne. Zato, šema nije pravila razlike izmedju siromašnih i ekstremno siromašnih, niti je imala nameru da poveća dobrobit nekih pre definisanih nivoa, tj. nije bila utvrdjena zamišljena linija siromaštva. Sada je situacija drugačija i trenutna istraživanja domaćinstava obezbedjuju bazu za identifikaciju siromašnih i ekstremno siromašnih i omogućavaju pravilnije odluke na bazi više informacija, koje bi se donosile u ciljanom siromaštvu. Nedavno predstavljena revizija kvalifikovanosti pomaže povećanju razumevanja profila potreba siromašnih na Kosovu što je razmatrano u Poglavlju 3 (Tabela 4).

5.28 U velikoj rasprostranjenosti, greške isključenja se mogu odraziti na činjenicu da se valifikovanost odredjuje uglavnom na bazi dokumentacije dk

Takodje se mogu odraziti na sredinu – naročito je teško činovnicima koji dodeljuju beneficije da utvrde potrebe u okruženju gde postoji veliki neformalni sektor i velike porodice – sigurnosne mreže zasnovane na srodstvu.

89

5.29 Sveobuhvatno, davanje javnih socijalni transfera ima veliki uticaj na smanjenje siromaštva, veliki deo se obezbedjuje osnovnim penzijama, dok je uticaj socijalne pomoći umerniji, kao rezultat velikih grešaka isključenja i male količine beneficija. Koliko su

ačajni javni transferi (socijalna pomoć i penzije) u ublažavanju siromaštva? Da bi se odgovorilo na rišćenje IBD. Stanje siromaš osetljivosti su uključene, bazirane ubitak, ili odsutnost socijalnih transfera na nivo od 25, 50 i 75 procena osti transfera (Tabe 5.30 Empirijski dokazi IBD iz 2002. godine, sugerišu da su transferi važan politički

tru t za kciju om a n osovu. Ukoliko se socijalni transferi ukinu,nost siromašt mnog siroma će porasti na 5.7 i 6.1 procentnih poena

zm no. In santn lav tica rasp ran st ma je o bed njeov penzija: ukidanje penzija pove siro tvo st o s ašt a 4 4.6en poen izmen o. U aj so lne p ći j er i – većava na 1.4 i 1.7

glavnom

iše va koje prima socijalnu pomoć.

5.31 Ukidanje socijalnih transfera neće aštvo nesiromašne, nego će takodje povećati dubinu i surovost maš penzacije od 0 i 25 procenata,

znovo pitanje, analize o uticaju siromaštva su sprovodjene uz kotva domaćinstva je uporedjivanje sa i bez transfera. Analize

na mogućnosti domaćinstava da kompenzuju svoj gta vredn la 35).

ins men redu sir aštv a K rasprostranjenai

va i ekstreo, g

štva rostenič tere ni u j na jeno siro štva bez jiva

osn nih ćava maš i ek remn irom vo n .4 i proc tnih a na ičn tic cija omo e um enij i poprocentnih poena, naizmenično, za siromaštvo i ekstemno siromaštvo. Ovo može ubiti odraz relativno velike količine penzija u poredjenju sa beneficijama socijalne pomoći –striji, penzijski podobni parovi dobijaju 70 Eura mesečno u 2003. godini, što je za 5 Eura vod petočlanog domaćinst

samo gurnuti u sirom siro tva. Na nivoima kom

praznina u siromaštvu i žestina siromaštva su značajno veći, kao rezultat eliminacije socijalnih transfera. Ovo ukazuje na to da socijalni transferi mogu imati važan efekat na ublažavanje siromaštva domaćinstava, iako nisu sposobni da ih izbave iz siromaštva. Ponovo, uticaj osnovnih penzija je značajniji od beneficija socijalne pomoći.

Tabela 35: Uticaj socijalnih transfera na ublažavanje siromaštva

Popis promena procentnih poena siromaštva pre transferaa

Socijalni transferib Penzije Socijalna pomoć

Siromaštvo Ekstremno siromaštvo

Praznina u siromaštvu

Ozbiljnost

Siromaštvo

Ekstremno siromaštvo

Praznina u siromaštvu

Ozbiljnost

Siromaštvo

Ekstremno siromaštvo

Praznina u siromaštvu

Ozbiljnost

75 procen .3 ata 2.7 1.4 1.2 0.8 2.0 1.0 0.8 0.6 0.7 0.4 0.4 050 procen 0.7 0.6 25 procena 5. 0 proce 3

ata 3.9 3.5 2.7 2.5 2.9 2.6 2.0 1.9 1.0 0.8

ta 0 5.1 4.4 5.2 3.8 3.8 3.3 4.3 1.3 1.3 1.1 0.9nata 5.7 6.1 6.2 9.2 4.4 4.6 4.7 7.9 1.4 1.7 1.5 1.Izvor: Kosovo IBD 2002/2003. Beleška a “Pre-transferni nivoi” ukazuju na rasprostranjenost siromaštva pretpostavljajući različite nivoe kompenzacije od strane domaćinstava ukoliko se socijalni transfer povuče. b “Socijalni transferi” pokazuju kombinovani efekat penzija i socijalne pomoći na rasprostiranje siromaštva.

B. NEPRISTRASNOST

5.32 Sažetak. Dok se efikasnost javnog socijalnog davanja odnosi na aktuelno postignuće

vanja javnih socijalnih usluga na osovu. U sektoru zdravstva, glavno pitanje je postojanje nepriličnog vanrednog plaćanja

koje neproporcionalno pogadja najsiromašnije. U sektoru obrazovanja, javni fondovi izgleda

blagostanja povezanog sa intervencijom, pravedno davanje javnih usluga je generalno definisano kao sposobnost za sve kvalifikovane korisnike beneficija da prime istu količinu i kvalitet javnih usluga, bez obzira na njihove karakeristike. Pitanje nepristrasnosti u njihovim pravima sa tačke gledišta javne etike, takodje zbog zajedništva sa dovoljnošću i efikasnošću, što je instrumentalno u obezbedjivanju socijalnih usluga siromašnima. Ovaj deo ponovo ukazuje na uspehe i izazove u garantovanju nepristrasnosti daK

90

da jednako koriste siromašnima i nesiromašnima, ali može doći do ogromnog dispariteta kvaliteta školovanja u odnosu na prethodni nivo. Sa uvažavanjem socijalne pomoći, ekstremno siromašna srpska domaćinstva i ekstremno siromašna domaćinstva sa više od četvoro dece, očito su u lošem položaju iz razloga koji ostaju da budu objašnjeni. 5.33 U zdravstvenom sektoru, nepristrasnost u davanju usluga može da bude kompromitovana nesposobnom upravom i korupcijom koja prouzrokuje neprilične vanredne troškove i neproporcionalni udarac najsiromašnijima. Zdravstveni sistem na Kosovu je javno finansiran i ima svrhu da obezbedi univerzalno osiguranje na bazi politike principa plemenitog oslobadjanja plaćanja. Kao rezultat toga, ne sme da bude bitne razmere u proporciji koja izveštava o ovim prekomernim troškovima kao o glavnoj barijeri pristupa zdravstvenom sistemu. Medjutim, beneficije sistema naročito za najsiromašnije su

ompromitovane pojavom nedostatka u upravi i korupcije i neprikladnim vanrednim

d stola – laćanja davaocu usluga. Ova situacija izgleda da se nije bitnije promenila u poslednjih

nekoliko godina. Po EWR iz 2003. godine, 5 procenta albanskih ispitanika je reklo da je moralo da izvrši nezvanično plaćanje za zdravstvene usluge. Relativno visok nivo finansija koji prolazi kroz neregularne privatne i “neformalne” sektore, ne podržava implementaciju strategije racionalnog zdravstva i potkopa apore u obezbedjivanju održivosti i unapredjenju davanja usluga. Regulacija privatnog sektora je pitanje prioriteta da bi se izbeglo buduće odlivanje sredstava iz javnog sektora i da bi se zaštitili korisnici od niskog k

.36 U obrazovnom sektoru, dok su javni snovnom čini se da podjednako podržavaju siromašnu i nesiromašnu decu, ipak izgleda

da postoje veliki dispariteti izmedju k izmedju siromašnih i nesTabela 36 pokazuje rasprostranjenost javne potrošnje na osonovno obrazovanje u 2002.

i poredjenja, takodje je prisutna rasprostranjenost javne potrošnje bazirana na IMŽS 200 spominje se u proceni kosovskog siroma godine. Kako je već napomenuto, nije moguće sagledati nivo upisa u srednje i više obrazovanje iz IBD

tranjenost grafiko otrošnje može biti izveden samo za osnovno ultati ukazuju na prilič ku spod javni ndova prema

odnosu na sirom nes ašna aćinstva, što je zbog tope upisa u osnovno obrazovanje, čak i za decu koja dolaze iz siro ih

domaćinstava. Ipak, nemoguće je saznati iz ovih sakupljenih podataka, da li škole pohadjaju romašna ili nesiromašna deca koja primaju jednak iznos javnih fondova po detetu.

ktroškovima, čak iako se pretpostavlja da je zdravstvena nega besplatna. 5.34 Glavna zabrinutost je nepotebno prepisivanje lekova koji nisu uključeni u listu besplatnih lekova i činjenica je da su esencijalni lekovi, koji su besplatni, često nedostupni u zdravstvenom centru ili bolničkoj apoteci i moraju biti nabavljeni. Prema IBD, trošak za lekove iznosi 65 procenata ukupnih privatnih troškova, medjutim, visoka proporcija ovih vanrednih troškova su za lekove koji bi trebalo da budu obezbedjeni besplatno, ili nisu esencijalni i zbog toga ih ne bi trebalo prepisivati na recept. 5.35 Nezvanična plaćanja su takodje široko rasprostranjena i najviše pogadjaju najsiromašnije pacijente. U 2000. godini, prema IMŽS, pacijenti koji su prijavili da su platili više za korišćenje javnih zdravstvenih usluga nego što je očekivano da bi trebalo platiti za usluge za koje je oficijelno odobreno plaćanje. Razlika je zbog nezvanično – ispop

3

va n

valiteta i drugih standarda.

5obrazovanju,

fondovi a priori usmereni ka o

valiteta nastave iromašnih.

godini bazirano na IBD. Rad0. i štva iz 2001.

2002. i prema tome, raspros na pobrazovanje. Rezosnovnom obrazovanju u

no jednaašna i

rairom

elu dom

h fo

relativno visoke s mašn

si

91

Tabela 36: Rasprostranjenost siromaštva zbog javnih troškova u osnovnom obrazovanju, 2002. (procenat domaćinstava)

Prvih pet mesta potrošnje domaćinstva 1

(najsiromašniji) 2 3 4 5

(najbogatiji) 2002 (IBD)

Osnovno obrazovanje (9 godina) 18.0 17.4

20.9 22.3 21.3

2000 (IMŽS) Osnovno obrazovanje (9 godina) 19.7 21.

8 21.2 18.8 18.4

Srednje obrazovanje 13.5 18.1

22.4 18.5 27.6

Visoko obrazovanje 16.8 19.7

20.9 19.5 23.0

5.37 Nepristrasnost se odnosi na kvalitet obrazovanja koje se vidi na osnovu IILJR podataka, koji pokazuju da ne postoji tamo samo veliki broj nastavnika na Kosovo čiji je nivo neadekvatan, već da postoji neproporcionalnost u velikom procentu nekvalifikovanih nastavnika u gradskim opštinama gde je rasprostranjenost siromaštva velika (Grafikon 10). Prema tome, ovaj disparitet izmedju najsiromašnijih i najbogatijih gradskih opština će značiti da je de facto najveći deo siromašne dece u riziku da bude obučavan od strane manje kvalifikovanih nastavnika i da može primiti ma je kvalitetnu obrazovnu uslugu.

Grafikon 10: Procenat neadekvatno kvalifikovanih nastavnika u osnovnom i srednjem

n

obrazovanju naizmenično na siromaštvo i nivo gradskih opština

5

15

25

35

5 10 15 20 25 30 35 40 45

Step

en si

rom

a

45

Procenat nekvalifikovanih u~Itelja u osnovnim {kolama

{t

55

65

75

va

15

25

35

45

10 15 20 25 30 35 40 45 50 55

Step

en si

rom

55

65

75

{tva

Procenat nekvalifikovanih nastavnika u srednjim {kolama

a

Izvor: 2003 IILJR i Obrazovanje na Kosovu 2000/01, Kosovski obr

5.38 U p ristupa socijalnoj pom rpska domaćinstva i dom tva sa više od četvoro dece su u lošem položaju iz razloga koji ostaju da budu objašnjeni. Efikasno ciljanje može je biti ispitano iz perspe pravednosti. Tabela 37 po socijaln siromašnim i ve mašnim domaćinstvim zavisnosti od etničke glave porodice i broja dece u domaćinstvu – karakteristike koje uobiča u poveznaost sa s aštvom.

5.39 Sa ke posmatranja, ne-Albanci i ne-Srbi, “druge” etnič upe, pokazuju veću rasprostranjenost siromaštva i deo takvih siromašnih i ekstremno s šnih porodica

azovni centar.

ogledu p, očito

oći, s aćins

takod ktive smatra distribucijue pomoći medju pripadnosti, pola

oma siro a u

jeno pokazuju strog irom

e čtničke ta ke griroma

92

koji uživa beneficije socijalne pomoći prevazilazi nacionalni prosek. Takodje, grupa siromašnih i ekstremno siromašnih albanskih porodica uživa beneficije socijalne pomoći koje

o su ok proseka. Srbi, u drugu ruku, očito da su u posebno lošem položaju, sa samo 5 procenata siromašnih Srba i 4 procenta ekstremno siromašnih Srba koji uživaju beneficije socijalne pomoći. Biće važno detaljnije razmotriti razloge ovih značajnih razlika u ciljanju socijalne pomoći.

Tabela 37: Socijalna pomoć i individualne karakteristike primaoca medju siromašnima i ekstremno siromašnima (procenat domaćinstva)

Deo SP koju primaju siromašniDeo SP koju primaju ekstremno

siromašni Svi 15.7 21.5

Albanci 16.3 22.4 Srbi 5.0 3.9

Drugi 16.4 25.4 Žena-glava porodice 20.2 24.1

Domaćinstvo bez dece 10.9 18.9 1-2 dece 16.7 24.6 3-4 dece 20.5 26.2

5 i više dece 10.2 11.9 Izvor: IBD 2002/2003

Koristi od socijalne pomoći očito da su relativno dobro ciljane na siromašne i esiromašne žene koje su glave domaćinstva. Deo siromašnih i ekstremno siromašnih žena oje su glave domaćinstava, primaju socijalnu pomoć od 4.5 i 2.6 procentnih poena više od acionalnog proseka, naizmenično.

Više od prosečnog dela siromašnih i ekstremno siromašnih domaćinstava sa više od etvoro dece, uživa beneficije socijalne pomoći i ciljanje dokazuje da broj dece u

domaćinstvima raste. Ipak, kada broj dece prelazi četiri, deo siromašnih i ekstremno iromašnih porodica uživa beneficije socijalne pomoći koja značajno pada ispod nacionalnog

proseka. Ponovo, biće korisno ispitati zašto ciljanje opada u odnosu na porodice sa preko etvoro dece.

5.40nkn 5.41č

s

č

93

6. PRAVCI POLITIKE 6.1 Prethodna poglavlja su nastojala da doprinesu trenutnom dijalogu o siromaštvu na Kosovu. Statistička i institucionalna sposobnost za posmatranje siromaštva i analize su bile ocenjene u Poglavlju 2. Procena multidimenzionalnosti prirode siromaštva, profil prihoda siromašnih i uzroci siromaštva su izvršeni u Poglavlju 3. Poglavlje 4 obezbedjuje analizu socijalne kohezije. Potencijal davanja socijalnih usluga za dobrobit siromašnih je bio ocenjen u Poglavlju 5. Nalazi pokazuju da su nedostatak mogućnosti, bezbednosti i učestvovanja u donošenju odluka glavni aspekti siromaštva na Kosovu. Ocenjeno je da siromaštvo usled nedostatka prihoda utiče neproporcionalno na decu, starije, žene koje su glava domaćinstava, onesposobljenost, ne-Srpske etničke manjine, nezaposlene i neizvesno zaposlenje. Pored siromaštva izazvanog nedostatkom prihoda postoje takodje veliki dispariteti u ekonomskoj i socijalnoj dobrobiti po lokaciji, polu, starosti i etničkoj pripadnosti. Konačno, nedostaci u stanbevanju javnih socijalnih usluga su identifikovani u oblasti dovoljnosti, efikasnosti i pravednosti i mogu doprineti redukciji potencijala u davanju javnih usluga za dobrobit siromašnih. 6.2 Cilj ovog finalnog poglavlja je da promeni neke od prethodnih nalaza u opciji javnih akcija. Ovo poglavlje ne pretenduje da obezbedi iscrpnu strategiju za redukciju siromaštva. Radije, pokušava da bude selektivno u podržavanju formulacija i davanju prednosti opcijama selektivne politike sa razumevanjem da ovo i dalje mora biti dosledno artikulisano, zajedno sa širim Kosovskim razvojnim planom. Glavni zaključak ovog poglavlja je da kreatori politike moraju da misle na ra maštva i potrebu za robusnijim dokazima prirode i promena siromaštva kroz vreme. Da bi bili realni,

sovu, perspektiva za rast i redukciju siromaštva krucijalno zavisiti ne samo od maće politike, već i od odluka koje su donete od strane medjunarodne zajednice. Kosovu je

lika.

zvoj višekrake strategije koja reflektuje različite dimenzije siro

ova višekraka strategija treba da bude u kontekstu tesnih finansija u okviru kojih javni programi treba da se razvijaju. Kako je ova strategija razvijena, potrebno je obezbediti ispravne troškove i dostupnost. Ovo će zahtevati valjano davanje prednosti i prikladno sekvenciranje predloženih reformi i investicija. Povećanje rasta i efikasnosti reformi treba da bude u centru strategije za smanjenje siromaštva. Ovo će omogućiti da država bude efikasnija i da obezbedi dodatni fiskalni prostor za javne intervencije. Konačno, važno je da se prepozna da će na Kodoi dalje potrebna podrška medjunarodne zajednice kako bi se suočilo sa mnogobrojnim predstojećim izazovima u rešavanju siromaštva. Ova podrška će verovatno postati efikasnija ukoliko bude ugradjena u okvire Plana Kosovskog razvoja.

A. UNAPREDJIVANJE MOGUĆNOSTI ZA STICANJE PRIHODA

6.3 Kosovo će se suočiti sa važnim izazovom vezanim za siromaštvo u predstojećim godinama, zahtevajući strogo obavezivanje kreatora nacionalne politike da implementiraju politički progam koji sadrži i razvija široko baziran razvoj. Medjunarodna svedočenja ukazuju da su domaće politike krucijalne za održiv razvoj i generisanje dohodovnih priOvo uključuje mudru makroekonomsku i fiskalnu upravu, politiku koja dozvoljava stabilno i predvidivo okruženje za aktivnosti privatnog sektora i mere koje će doprineti socijalnoj stabilnosti. 6.4 Radna razjašnjenja kosovskog političkog statusa je krucijalan za održiv rast i za generisanje dohodovnih prilika. U 2004. godini, Kosovski Ekonomski Memorandum Svetske Banke ukazuje da su performanse trenutnog rasta vodjene post-konfliktnim bumom, finansiranim naletom zvanične razvojne pomoći i malo je verovatno da će biti održiv bez razjašnjenja kosovskog političkog statusa i održavanja mira i sigurnosti. Uzevši u obzir da je rezolucija o kosovskom političkom statusu nerešena, uvažavajući set “Standarda za Kosovo”, prioritet za kreatore politike treba da bude implementacija mera koja će ubrzati progres kroz izvršenje ovih standarda. Merila moraju uključiti implementaciju političkog programa koji

94

podržava utemeljenje političke i institucionalne stabilnosti i vladavinu zakona i da promoviše povoljno okruženje za vodeći razvoj privatnog sektora kao što je napisano u KEM 2004. 6.5 Čineći rast prijemčivijim za rad je jednako važno. Kvalitet rasta je od značaja. Vezu

dju

tva će krucijalno zavisiti od implementacije reformi i politike koja činiti Kosovo atraktivnijim za direktna stana ulaganja i koja će promovisati pri

dje redukovati i čak pomoći uticaju razvoja na smanjenje siromaštva. Nepristrasniji rast može imati povećan uticaj na smanjenje siromaštva. Da bi povećali socijalnu koheziju, kreatori politi oraju da usm og sistema socija ašti

lne i ekonomske posledice na stanovništvo

u, kao i u uslugama osnovne infrastrukture, kao što je nabdevanje vodom, kanalizacija i upravljanje odlaganjem otpada, što je važan implikator

izme ekonomskog rasta i stvarana prikladnog posla treba značajno povećati. Još dalje, Kosovo je iskusilo obnavljanje onoga što se često naziva “besposlenost” – rast sa malim udelom posla – uprkos veoma neregulisanom tržištu rada i niskim porezom na dohodak. Ovo pokazuje da se cilj za sve većim traženjem posla i stimulativnim poslovnim stvaranjem, uglavnom nalazi izvan tržišta rada. Medjunarodno svedočenje sugeriše da olakšavanje takmičenja u proizvodnim i finansijskim tržištima, potpora u razvoju malih i srednjih preduzeća i pomoć u izvozu mogu zajedno da igraju značaju ulogu stvaranja zaposlenosti. Na Kosovu, glas legalnog okvira rada u vezi slobodnog tržišta je već postojao, poslovno okruženje za domaće firme čini se povoljnijim nego u drugim susednim regionima i Kosovska Mikro Kredit Banka igra značajnu ulogu u kapitalizaciji malih poslova. Ipak, izgledi za buduću redukciju siromašće upolju vrednu konkurenciju. 6.6 Povećanje socijalne kohezije je esencijalno za održivost ekonomskog razvoja i ostvarivanje rasta za dobrobit siromašnih. Ovaj izveštaj se dalje ilustruje kroz mikrosimulaciju rasta i jednakih prilika za smanjenje siromaštva. Velika socio-ekonomska nejednakost u zavisnosti od lokacije, pola, etničke pripadnosti i godina, zajedno sa postojanjem paralelnog sistema za snabdevanje socijalnim uslugama srpskih enklava mora da bude naznačena kreatorima politike kako bi oni doprineli smanjivanju nezadovoljstva i političkih nemira i uklonili pretnju održivosti rasta. Prekomerni socio-ekonomski dispariteti mogu tako

ke m ere ove nepravilnosti i da rade na unapredjenju ujedinjenlne z te.

6.7 Očekivanja za razvoj i smanjenje siromaštva krucijalno će zavisiti ne samo od domaće politike, već i od odluka koje su donete od strane medjunarodne zajednice. Glas domaće politike je krucijalan za održivost razvoja i napada na siromaštvo, ali jednako je važno primiti k znanju da u kratkoročnim planovima razvoja i smanjenja siromaštva na Kosovu će u velikoj meri zavisiti od nivoa donatorske pomoći i razjašnjenja kosovskog političkog statusa od strane medjunarodne zajednice. Razvoj takodje zavisi od broja eksternih faktora kao što su trgovina i regionalna stabilnost. Važna zabrinutost je to što je odlaganje rešenja kosovskog statusa kombinovano sa rapidnim opadanjem donatorske pomoći i

erovatno će imati ozbiljne negativne socijavKosova.

B. PODIZANJE MOGUĆNOSTI ZADRVSTVA I OBRAZOVANJA

6.8 Izravnjanje obazrivog makroekonomskog i fiskalnog upravljanja sa zaštitom esencijalnih investicija u ljudski kapital je izazov o kome treba da se govori. Istraživanje sposobnosti poboljšanja u zdravstvu i obrazovanju u narednih nekoliko godina će zavisiti od promocije esencijalnih produktivnih investicija u ljudski kapital. Finansijska podrška medjunarodne zajednice je esencijalna zbog toga što Kosovo ima veliku potrebu za investicijama u zdravstvu i obrazovanjssocijalnog ishoda. Ovi troškovi i davanje prioriteta mogu da budu razvijeni unutar okvira rada Kosovskog razvojnog plana od strane GESIP.

95

6.9 Unaprdjenje efikasnosti i pravičnosti javnih socijalnih troškova. Dok su sveukupni javni troškovi u zdravstvu niski u odnosu na susedne zemlje i domaće potrebe, fiskalna ograničenja mogu da limitiraju nameru neposrednog rasta. Ovo je veoma značajno za Vladu da fokusira napredak produktivnosti javnih troškova kako bi generisala uštedjevinu, a koja bi bila reinvestirana u unapredjenje sveobuhvatne efikasnosti i nepristrasnosti sistema. Dok će predstojeća Revizija javnih troškova Svetske Banke pažljivo istražiti pitanja efikasnosti i fiskalne opravdanosti javnih troškova, taj iz nepristrasnost zarada može esencijalno da rea enje lekova, smanjenje

daljina do srednje

nje igijenskih navika, (iii) unapredjenje upravljanja otpadom, naročito rizičnim otpadom, (iv)

nad linije siromaštva u odnosu na hranu, dok ostavljaju “neekstremno siromašne” u situaciji da rešavaju taj problem kroz

pretpostavkom perfektnog ciljanja, troškovi programa socijalne pomoći projektovanog da

veštaj dokazati da efikasnost i se lizuje kroz racionalnije korišć

neformalnog plaćanja, regulisanje privatnog sektora i boljeg balansiranja izmedju nemedicinskog i medicinskog osoblja. 6.10 Unapredjenje kvalitta i pristupa siromašnih obrazovanju. Prekidanje opakog ciklusa siromaštva i izbegavanje pojačanja hendikepa sa kojim se siromašna deca već suočavaju, kreatori politike treba da teže redukciji dispariteta medju opštinama u broju neadekvatno kvalifikovanih nastavnika o kojima je već bilo reči. Takodje, to je značajno u razvoju osiguranja predškolskog obrazovanja, transferisanjem nekih nastavnika iz predškolskog nivoa i racionalizacijom odnosa kvalifikovanih i neadekvatno kvalifikovanih nastavnika na raznim nivoima obrazovanja dosledno poželjnim i dostupnim odnosima učenik – nastavnik.

onačno, dok je pristup osnovnom obrazovanju uglavnom univerzalan, razKškole izbija na površinu kao glavna barijera obrazovanju u ruralnim oblastima, naročito za devojčice i to može da zahteva naročitu pažnju.

C. SMANJIVANJE RANJIVOSTI

6.11 Smanivanje rizika životne sredine kroz neprekidne napore na polju rehabilitacije osnovnih infrastruktnih usluga i snaga razvojnih mera zaštite. Kreatori politike treba da fokusiraju: (i) unapredjen pristup sigurnoj pijaćoj vodi, kroz održavanje, zaštitu i dezinfekciju izvora vodovodnih sistema i bunara i poznavanje drugih higijenskih i preventivnih ponašanja, (ii) unapredjenje sanitarnih uslova poboljšanja rukovanja otpadnim vodama i podržavahjačanje industrijskog kapaciteta za upravljanje okruženjem, posebno redukovanje nelegalne seče šuma i gradnje i uticaj seizmoloških šokova u regionu, gde je rizik od zemljotresa ocenjen relativno visokim. U isto vreme, treba razvijati politiku i stimulisati razvoj politike koja će obezbediti razvoj ekonomije odgovorne prema prirodoj sredini. 6.12 Podržavanje prevencije konflikta. Važan zaključak ovog izveštaja je taj da medjuetničke tenzije izmedju Albanaca i Srba ne mogu biti objašnjene socio-ekonomskim disparitetima. Ipak, etničke tenzije su visoke i o tome kreatori politike treba da govore u iscrpnom maniru. Dok je krucijalno pitanje nastavak napora koji su učinjeni u rekonstrukciji koja je započela od konflikta 1999. godine i popravka štete načinjene marta 2004., jednako je hitno preduzimanje mera u prevenciji budućih konflikata. Na Kosovu već postoji mnoštvo institucija koje podržavaju prava manjina i obezbedjuju institucionalne baze za mirno rešenje konflikta. Ipak, dodatne mere se moraju razmatrati, u naročitom naporu u odosu na različite etničke grupe – naročito izmedju dece i omladine – da medjusobno utiču jedni na druge. 6.13 Regulisanje sistema za socijalnu pomoć koji nastaje na takav način da se unapredi osiguranje ekstremno siromašnih. Limitirajući sredstva na Kosovu, kreatori politike možda žele da razmisle o zadacima programa socijalne pomoći, ciljanog ka ekstremno siromašnima, sa namerom podizanja njihovog životnog standarda, barem iz

mreže zasnovane na porodičnim vezama i kroz globalnu strategiju razvoja. Koristi koje su nastale usled efikasnog ciljanja i obezbedjivanja pravednosti, su te da se ekstremno siromaštvo može eliminisati bez dodatnih troškova. Ekstremno siromašnoj osobi će biti potrebno u proseku, 84 Eura godišnje da dostigne liniju siromaštva u hrani. Pod

96

eliminiše ekstremno siromaštvo, će biti oko 25 miliona Eura, ili 1.9 BND. Sa realnijom pretpostavkom od 25 procenata odlivanja, socijalna pomoć će dostići cifru od 31 miliona

ura, ili 2.3 procenta BND. U 2003. godini, Kosovo je dobilo nekih 32 miliona Eura za m

hanizma koji će olakšati situaciju osoba koje ć erov restruktuiranja preduzeća. Realna strate soc a da su trenutna

PROMOVISANJE OSPOSOBLJAVANJA

idanje socijalnog tabua vezanog za HIV/AIDS. Ostala pitanza uljučuju: (i) održavanje dobrovoljnih službi savetovanja i testiranja, (ii) olakšavanje pristupa prema

Eprogra socijalne pomoći ili 2.5 procenata BND u toj godini. Danas, mogućnosti identifikacije veoma siromašnih domaćinstava su bolje nego kada je program socijalne pomoći originalno predstavljen. Nedavno istraživanje budžeta domaćinstava treba da obezbedi jaku korelaciju siromaštva koja mora biti utemeljena i unapredjena pod administracijom koja se bavi beneficijama i koja treba postepeno da dozvoli nastavak regulacije polja delovanja kriterijuma za poboljšanje ciljanja.

6.14 Dizajniranje preventivnih mera u zaštiti osoba sa najvećim rizikom da postanu nezaposlene. Dokazi pokazuju da je nezaposlenost neproporcionalno koncentrisana medju nekvalifikovanima i onima koji prvi put traže posao i to ukazuje na važnost dizajniranja preventivnih mera koje smanjuju rizik ovih grupa da postanu nezaposlene. Treba implementirati agresivan program koji će podići nivo kvalifikacija i obrazovanja stanovništva i ustanoviti mehanizam koji će olakšati prelaz sa škole na posao. 6.15 Treba uzeti u obzir predstavljanje ublažavajućeg me

e v atno izgubiti svoj posao, kao rezultat pgija ijalne zaštite za Kosovo će morati da prizn

budžetska sredstva suviše limitirana za bitno pojačavanje tržišta rada sa aspekta mreža sigurnosti (beneficije nezaposlenima, programi za aktiviranje tržišta rada) i prema tome smanjenje ranjivosti od siromaštva izazvanog nedostatkom prihoda medju zaposlenima, mora da se ogleda kroz povećanje beneficija socijalne pomoći. Ipak, uticaj restruktuiranja preduzeća i privatizacije na zaposlenje može uskoro povećati zahteve za merama aktivacije tržišta rada, povećati politički pritisak i zahtevati veće angažovanje kreatora politike. Medjunarodno iskustvo pokazuje da, dok je nekoliko programa za aktiviranje tržišta rada propalo u pokušaju da obezbedi značajnu perspektivu zapošljavanja nezaposlenima, neki integrisani i dobro ciljani programi su bili uspešni. Opcija koju kreatori politike mogu razmotriti je predstavljanje programa obuke ciljanih prema restruktuiranim radnicima. Da bi bili ekonomski opravdani, ovi programi moraju biti upoznati sa tačnim potrebama tržišta rada i ciljani ka osobama koje nisu ni previše mlade, ni previše stare.

D.

6.16 Postoji hitna potreba unapredjenja nivoa znanja mladih o reproduktivnom zdravlju, HIV/AIDS, drugim SPI i bezbednom polnom činu. Vlada i veliki broj NVO su činili znatne napore u pokušaju povećanja znanja o HIV/AIDS i drugim polno prenosivim infekcijama medju mladima. Ipak, dokazi pribavljeni u ovom izveštaju sugerišu da je nivo znanja omladine veoma nizak i da mladi još uvek teško pristupaju kvalitetnim informacijama o upražnjavanju sigurnog seksa. Ovo treba da bude glavna briga za kreatore politike kojima su dati i drugi dokazi da na Kosovu postoje svi uslovi za rapidno širenje HIV/AIDS epidemije. Kreatori politike mogu mnogo da učine to podržavajući opsežnu kampanju prevencije HIV-a ciljanu ka omladini i vodjenu od strane omladine, i uticanjem na javnu debatu za ukpslužbi testiranja HIV za visokorizične grupe i (iii)povećanje kapaciteta za pružanje HAART i CD4 monitorisanja za PLWHA. 6.17 Povećanje svesti o pitanju prirodne sredine je jednako važno, naročito o gorućim pitanjima prirodne sredine. Uprkos važnosti problema, ankete javnog mnjenja otkrivaju da ljudi na Kosovu još uvek pokazuju nisku zabrinutost zbog ambijentalne iscrpljenosti i treba da očuvaju javna mesta od iscrpljenosti prirodne sredine. Programi obrazovanja i svesne kampanje su značajni da obezbede ljude generalno, naročito siromašne, efikasnim sredstavima kako bi se nosili sa zdravstvenom i ličnom sigurnošću, ili ublažili rizik prirodne

97

sredine i povećali svoje prihode. Prema tome, kreatori politike moraju da vode računa o implementiranju programa za podizanje svesti o prirodnoj sredini na celoj teritoriji, sa specijalnim fokusom na regione Mitrovica i Priština, gde su koncentrisani glavni industrijski

gadjivači.

ošijih rezultata na tržištu rada i velikoj loženosti domaćem nasilju i ljudskom trafikingu, već i uprkos povećanom prisutvu u javnim

državnim institucijama, njihovo efikasno učešće u donošenju odluka ostaje pod znakon pitanja. L ranoj i

aralelnoj vladi, ali ostala, direktna javna merila moraju biti razmatrana da bi se podigao tica žena, uključujući: (i) korišćenje javnih izvora za subvencionisanje obrazovanja

k

OMAŠTVU NA BAZI DOKAZA

reatori politike mogu podržati (i) uključivanje ministarstava povezanih sa ocijalnim pitanjima u GESIP; i (ii) uspostavljanje konsultantske grupe za davanje velike

g

popunjavanje okvira uzorka obema rupacijama (PSU) i jedinicama domaćinstva u svakom novom istraživanju. U dodatku,

ru

prostiranje kroz različite grupe stanovništva moraju biti popunjeni trenutnim istraživačkim

za 6.18 Promocija ženskog uticaja na ekonomski, socijalni i politički život je esencijalno pitanje unapredjenja statusa žena na Kosovu i smanjenja nejednakosti medju polovima. Ovaj izveštaj je pokazao da žene nisu samo na Kosovu hendikepirane uslovima niskih obrazovnih dostignuća, materinskog mortaliteta, najliz

egalni okvir koji promoviše jednakost polova već postoji u obema, izabpu j

jadevo a i/ili čvršće socijalne asistencije za pohadjanje škola, (ii) podržavanje mikrofinansijskih šema za žene i (iii) rad na boljem predstavljanju žena na vodećim pozicijama u vlasti. 6.19 Podržavanje glasa mladih. Kreatori politike moraju da: (i) ohrabre razvoj politike o mladima u saradnji sa nacionalnim i lokalnim organizacijama mladih; (ii) oforme konsultativne grupe sa omladinskim organizacijama po pitanjima vezanim za mlade; i (iii) podrže usluge nevladinih organizacija mladima, naročito na polju političkih prava, savetovanja o zdravlju i razvoju radnih sposobnosti.

E. PODRŽAVANJE DIJALOGA O SIR

6.20 Ono što je potrebno je da se osigura da dijalog o siromaštvu postane još konstruktivniji i da doprinese uvodjenju pitanja siromaštva u vladinu politiku. PIS i UNMIK su osnovali maja 2003. godine Grupu za ekonomsku strategiju i identifikaciju projekta (GESIP) sa zadatkom razvoja kapaciteta PIS da formuliše iscrpnu ekonomsku strategiju i plan za buduće investicije. Uprkos medjuministarskom okviru, GESIP u tom trenutku nije imao predstavnika ministarstva socijalnog sektora i nije imao specifični fokus na smanjenje siromaštva. Kako se Kosovo postepeno uključuje u proces izgradnje Kosovskog razvojnog plana, putevi ojačavanja fokusa na siromaštvo u okviru ovakvog plana moraju se istražiti. Ksuloge rupama u civilnom društvu u razvoju NRP.

6.21 Pogoršanje statitičke infrastrukture zbog uspostavljanja budućeg esencijalnog dijaloga o pitanjima siromaštva baziranog na jakim dokazima. Na prvom mestu, ovo zahteva sprovodjenje popisa stanovništva. Da bi se izvršio i unapredio program istraživanja domaćinstava, na bazi utvrdjivanja kvalitetnog okvira metodologije uzorkovanja, krucijalno pitanje je sprovodjenje popisa stanovništva. Ovo će omogućiti: (i) dobijanje trenutne procene stanovništva u pojedincima i domaćinstvima; (ii)gprepo čeno je da, kada se objavljuju procene siromaštva SKK počne izveštaj sa iznosima standardnih grešaka za stratifikovanje projektovanog efekta uzorkovanja (najnovija verzija SPSS koja uključuje nove karakteristike koje olakšavaju proračun korekcije standardnih grešaka). 6.22 Važni nedostaci u znanju o ključnim socio-ekonomskim ishodima i njihovo

98

programom SKK. Da bi poboljšao mogućnosti posmatranja siromaštva SKK mora da razmotri: (i) unapredjenje IRS radi pokrivanja neformalnog sektora i podešavanja tajminga

oji će se odraziti na aktivnosti zapošljavanja u poljoprivredi i (ii) preciznije posmatranje e

.23 Mora se doneti odluka koja će imati sveobuhvatan pristup posmatranju siromaštva

ja se ponavlja u vakoj rundi istraživanja.

.26 Kreiranje grupe korisnika podataka može takodje stimulisati produktivnost elevantnih i blagovremenih socio-ekonomskih podataka. Grupa korisnika podataka može iti formirana, što može uključiti linijska ministarstva, kreatore politike, medjunarodnu onatorsku zajednicu i akademiju. Takva grupa će postaviti stvarne zahteve za statističkim odacima i eventualno će finansijski i tehnički podržati SKK u razvijanju i analiziranju odataka. Bez komunikacije i vezivanja za korisnike podataka, SKK će rizikovati proizvodnju relevantnih i neadekvatnih podataka o svom stanovništvu. Korisnici podataka mogu rtikulisati svoje potrebe i obezbediti kontinualnu povratnu spregu o tipu, iznosu i kvalitetu reovladjujućih podataka. Umešanost zajednice medjunarodnih donatora u grupe korisnika odataka može takodje prizvati mogućnost finansijske podrške za razvoj ključnih modula u kviru istraživanja rotirajućih modula. Ipak, jedini interes mogućih donatora ili kreatora olitke ne može kompletno odrediti tip sakupljanja podataka i analiza unutar odredjenih odula. Donekle, to može poslužiti kao input u procesu donošenja odluka.

kključn dimenzije siromaštva izazvanog nedostatkom prihoda u okviru istraživanja IBD i (iii) razdvajanje svih relevantnih indikatora u javnim statistikama po polu, etničkoj pripadnosti, starosti, ruralnoj/urbanoj lokaciji i dohodovnoj grupi. 6sa statističkim sistemom za domaćinstava. Postoje različiti pristupi koji mogu biti preduzeti da bi se poboljšao obim posmatranja siromaštva sa SKK sistemom statistike domaćinstava: (i) istraživanje tipa IMŽS koje će ponuditi duboku pokrivenost važnih socio-ekonomskih indikatora, ali možda neće biti prikladno za duži period za finansijske i ljudske izvore koji su neophodni da bi se vodilo ovakvo istraživanje; (ii) IBD format koji uključuje rotirajuće module u istraživanju kritičkih indikatora po dubini, provlačeći srž pitanja kos 6.24 Predstavljajući srž IBD istraživanja, sa rotirajućim modulima, može ponuditi holistički pristup posmatranja multidimenzionalnih aspekata siromaštva, koji su suštinski bitno lakše dokazivi. Poboljšani IBD format o kome je raspravljano u Okviru 2 sa rotirajućim modulima može imati prednost u odnosu na IMŽS tip iz razumljivih razloga. 6.25 Posmatranje kritičnih socio-ekonomskih ishoda zahteva oslobodjen pristup istraživačkim podacima o domaćinstvima izmedju vladinih ministara i političke zajednice. Dostupan pristup neidentifikovanim nivoima domaćinstava izmedju vladinih ministarstava i drugih kreatora politike je esencijalan u promovisanju transparentnosti u analizama siromaštva, olakšava analize podataka i poboljšava produktivnost statističkih podataka. Da bi osigurala pristup SKK možda treba da ustanovi dostupan program podataka. 6rbdppiappopm

99

IZABRANA LITERATURA

Istorijski dokumentiBackground papers

Owens, Janet (2004a): “The Household Survey Program in Kosovo Improving the System for overty Monitoring”. P

wens, Janet (2004b): “Gender, Ethnicity and Poverty in Kosovo”. O

RISM research (2004): “Kosovo Qualitative Poverty Assessment”. P

ederlof, Hjalte (2004): “Kosovo: The Public Safety Net. An AnalyS sis of its efficiency and

ovo”.

mburlini, Giorgio (2004) “ Health and Poverty in Kosovo”.

Tsirunyan, Sasun (2004): “Poverty and Inequality in Kosovo”.

e, Paolo (2004): “Multidimensional poverty and social cohesion in Kosovo”.

dy: Policy Challenges of Formal and

4b): Kosovo, Federal Republic of Yugoslavia: Transitional Support trategy. Izveštaj br 28006-KOS. Washington DC.

orld Bank (2004c): Young People in South Eastern Europe: From Risk to Empowerment.

effectiveness”. Tamborrini, Tiziana (2004): ” Poverty and Environment in Kos Ta

Verm Verme, Paolo (2004): “Poverty and the life cycle in Kosovo”.

Zvanični dokumenti Svetske banke

World Bank (2000): World Development Report 2000/2001: Attacking Poverty. Washington DC World Bank (2001): Kosovo Poverty Assessment; Izveštaj br 23390-KOS, Washington DC. World Bank (2002a): Kosovo, FR Yugoslavia: Medium-Term Public Expenditure Priorities; Izveštaj br 24880-KOS. World Bank (2002b): Kosovo, Federal Republic of Yugoslavia: Transitional Support Strategy. Izveštaj br 24275-KOS. Washington DC. World Bank (2003b): Tracking Non-Income Dimensions of Poverty in ECA, Washington DC.

orld Bank (2003d): Kosovo Labor Market StuWInformal Employment. Izveštaj br 25990-KOS. Washington DC. World Bank (2004a): Kosovo Economic Memorandum. Izveštaj br 28023-KOS. Washington DC.

orld Bank (200WS W

100

101

(2004d): Human Trafficking from, through and to South East Europe: A Stock-. Jedinica za razvoj društva, region Evrope i centralne Azije,

World Bank Taking and Scoping ExerciseWashington, DC.

DODATAK: POŽELJNA I MERLJIVA LISTA INDIKATORA SIROMAŠTVA

Tabela 38: Multidimenzionalni cilj indikatora siromaštva sa pristupom životnom ciklusu Dimenzije siromaštva Indikatori

Bez specifikacije godišta Pre-natalno/rano detinjstvo (0-5)

Školski uzrast (6-14)

Adolescenti i omladina 15-24

Odrasli Uživaoci penzije

Mogućnosti Siromaštvo usled

nedostatka prihoda

• Siromaštvo domaćinstava brojano po glavi • Raskorak u siromaštvu • Žestina siromaštva • Gini Indeks

• Pojedinačno

siromaštvo brojano po glavi

• Pojedinačno

siromaštvo brojano po glavi

• Pojedinačno siromaštvo

brojano po glavi • Prosečne nadnice

• Pojedinačno siromaštvo

brojano po glavi • Prosečne nadnice

• Individualno

siromaštvo brojano po glavi

• Prosečni nivo penzije

Zaposlenje • Stopa nezaposlenosti • Stopa zapošljenja • Učešće žena u plaćenom zapošljavanju

• Striktna stopa nezaposlenosti omladine (svi, pol, etnički)

• Relaksirana ILO stopa nezaposlednosti olmadine (svi, pol, lokacija, etnički)

• % Neaktivnost omladine u obrazovanju i obuci (svi, pol, lokacija, etnički)

• ILO striktna stopa nezaposlenosti ( svi, pol, lokacija,etnički)

• ILO relaksirana stopa nezaposlenosti (svi, lokacija, etnički)

• Dugoročno učešće nezaposlenosti

Produktivna osnovna sredstva i krediti

• % ruralnih DOM bez zemlje • % ruralnih DOM bez mehanizacije • % ruralnih DOM bez stoke • % DOM bez osnovnih pokretnosti

(frižideri,televizori,…) • % zajmovi komercijalne banke koje su dobile

žene

102

Tabela 38: Nastavak

Dimenzije siromaštva Indikatori Bez specifikacije godišta Pre-natalno/Rano

detinjstvo (0-5) Školski uzrast

(6-14) Adolescenti i omladina

15-24 Odrasli Uživaoci penzije

Obrazovanje, pismenost i učenje kroz život

• % glave domaćinstava sa osnovnim obrazovanjem ili nižim

• ŠStopa učenika upisanih u predškolsko (3-6)Ć

• Stopa učenika upisana u osnovno (6-14) (svi, pol, lokacija, etnički)

• Odnos devojčica i dečaka

• Neredovno pohadjanje škole (izgubljen 1 ili više meseci tokom poslednje školske godine, svi, pol, lokacija,etnički)

• Opšti upis u srednje (svi, pol, lokacija, etnički)

• Odnos devojčica i dečaka u srednjem

• Odnos devojčica i dečaka u trećem stepenu

• Stručan/Tehnički upis u srednje (svi, pol, lokacija, etnički)

• Neredovno pohadjanje škole (svi, pol, lokacija, etnički)

• Upis na više obrazovanje • % studenata upisanih na

kurseve matematike i kompjuterske kurseve (svi, pol)

• Stopa pismenosti kod odraslih

• %Procenat odraslih sa osnovnim ili nižim obrazovanjem

• Š% aktivnosti obavezne obuke odraslihĆ

103

Tabela 38: Nastavak

Dimenzije siromaštva Indikatori Bez specifikacije godišta Pre-natalno/Rano detinjstvo

(0-5) Školski uzrast

(6-14) Adolescenti i omladina

15-24 Odrasli Uživaoci penzije

Zdravlje Rana trudnoća Majčino zdravlje Moratalitet Morbiditet

• Očekivani ženski pol na

rodjenju • Očekivani muški pol na

rodjenju • Rasprostranjenost

tuberkuloze • Osobe sa registrovanim

HIV-om • Rasprostranjenost PPB • Shvatanje svog

zdravstvenog statusa • Stopa delovanja

kontracepcije • Prevalencija HIV a kod

grupa visikog rizika

• Materinski mortalitet • % porodjaja pod

nadzorom stručnog osoblja

• Neonatalni mortalitet • Stopa mortaliteta beba • Stopa mortaliteta ispod5 • Stopa materinskog

mortaliteta • Mala težina na rodjenju • Mala težina • Stopa vakcinisanja

(DTP+Polio) • Infekcija dece HIV-om

prenosom sa majke na dete

• Rasprostranjenost bolesti i

povreda na radu medju decom-radnicima ispod 15 godina

• Udeo porodjaja izvan

braka majki ispod 20 godina

• Stopa porodjaja adolescenata

• Rasprostranjenost bolesti i

povreda na radu medju zaposlenima

• Rasprostranjenost PPB • Rasprostranjenost

HIV/AIDS • Rasprostranjenost

HIV/AIDS medju trudnicama 15-24. god.

• Rasprostranjenost bolesti i

povreda na radu medju zaposlenima

• Rasprostranjenost PPB • Rasprostranjenost

HIV/AIDS

104

Tabela 38: Nastavak Dimenzije siromaštva Indikatori

Bez specifikacije godišta Pre-natalno/Rano detinjstvo (0-5)

Školski uzrast (6-14) Adolescencija i mladi 15-24 Odrasli Uživaoci penzija

Sigurnost Ranjivost prirodne sredine

• %DOM sa obezbedjenim (u posedu) mestom boravka • % DOM sa veoma oštećenim kućama • % DOM povezanih na obnovljene sanitarije:

i. Povezanost na kanalizaciju ili korišćenje septičkih jama ii. Korišćenje toaleta u kući

iii. Pokriveni poljski klozeti • % DOM sa pristupom poboljšanom izvoru vode:

i. Dostupnostregularnom priključku na centralni vodovod

ii. Javne česme

iii. Zaštićeni bunari

iv. Zaštićeni bunari • % DOM koja koriste pun sistem sakupljanja smeća • % DOM koja smeće bacaju na smetlište/zakopavaju/spaljuju • % DOM koja direktno zavise od prirodnih izvora za izdržavanje • % DOM koja koriste čvrsta goriva (drvo, ugalj) • Proporcija zemljišta pokrivedog šumama • Područija pod zaštitom Države (procenat ukupne teritorije) • Broj ugroženih ljudi • Nekontrolisana seča stabala • BND po jedinici korišćenja energije (US$/Kgoe) • CO2 po glavi stanovnika • Nivo olova i drugih teških metala (u vazduhu, tlu i hrani) • Prostorna koncentracija stanovništva u urbanim sredinama • Stopa razboja nelegalne gradnje

105

Tabela 38: Nastavak Dimenzije siromaštva Indikatori

Bez specifikacije godišta Rano detinjstvo (0-5)

Školski uzrast (6-14)

Adolescenti i omladina 15-24

Odrasli Uživaoci penzija

Dohodovna nesigurnost Izdvajanje Rizik od iskorišćavanja ili najlošiji oblici rada Izloženost rizičkim ponašanjima i psihičkom nasilju Politička neizvesnost

• % DOM za samo jednim zaposlenim radno sposobnim članom

• % ekstremno siromašnih DOM koja ne dobijaju javnu socijalnu pomoć (lokalno, etnički)

• % ekstremno siromašnih DOM koja ne dobijaju privatne transfere

• Jednočlano domaćinstvo • Domaće nasilje nad ženama • Ukupno registrovana stopa kriminala • Broj godina proteklih bez konačne

odluke o kosovskom političkom statusu

• Stopa mladje

dece 0-5 sa rezidencijalnom negom

• % dece koja žive u nezaposlenim DOM medju radno sposobnim glavama DOM

• Stopa dece 6-14

sa rezidencijalnom negom

• Učestalost dečjeg

rada (god. 10- 15)

• Prijavljeni

slučajevi zlostavljanja dece

• % mladih koji žive u nezaposlenim DOM medju radno sposobnim glavama DOM

• Stopa mladih 15-17 sa

rezidencijalnom negom • % zaposlenih sa platom bez

potpisanog ugovora • Upražnjavanje nesigurnog seksa • Substancijalno zlostavljanje • Prostitucija • Ljudski trafiking (pol) • Stopa registrovanog maloletničkog

kriminala

• % odraslih koji žive u nezaposlenim DOM medju radno sposobnim glavama DOM

• % odraslih bez zdravstvenog osiguranja

• % plate zaposlenih bez

ugovora

• % starosti>65 koji ne primaju državnu penziju (pol, lokacija,etnički)

• % starosti>65

koji žive sami • % starosti>65

koji rade

106

107

Tabela 38: Nastavak

Dimenzije siromaštva Indikatori

Bez specifikacije godišta Rano detinjstvo (0-5)

Školski uzrast (6-14)

Adolescenti i omladina 15-24

Odrasli Uživaoci penzija

Osposobljenost

Predstavljanje radnika Pristup informacijama Odgovornost

• Javna potrošnja na obrazovanje • Javna potrošnja na zdravstvo • Javna potrošnja na politiku mladih • Vanredni nezvanični troškovi za

zdravstvenu negu medju onima koji se izlažu zdravstvenim troškovima

• Vanredni/nevanični troškovi u obrazovanju

• Poverenje u institucije i lokalnu vlast • Zadovoljstvo osnovnim javnim

uslugama

• % zaposlenih mladih aktivnih u

sindikatima i drugim profesionalnim udruženjima

• % mladih sa širokim ispravnim

znanjem o HIV/AIDS • % mladih sa širokim ispravnim

znanjem o drugim PPB • Poverenje u institucije i lolanu vlast • Zadovoljstvo osnovnim javnim

uslugama

• % zaposlenih aktivnih u

sindikatima i drugim profesionalnim udruženjima

• % odraslih sa širokim

ispravnim znanjem o HIV/AIDS

• % odraslih sa širokim ispravnim znanjem o drugim PPB

• Poverenje u institucije i

lokalnu vlast • Zadovoljstvo osnovnim

javnim uslugama

• Poverenje u

institucije i lokalnu vlast

• Zadovoljstvo osnovnim javnim uslugama

Tabela 39: Kvantitativni indikatori multidimenzionalnosti siromaštva bez izričito naglašene starosne dobi

2000 2001 2002 2003

Mogućnosti

Siromaštvo prouzrokavano nedostatkom prihoda

Siromaštvo domaćinstva brojano po glavi 36.3b na Individualno siromaštvo brojano po glavi 50.3a 37.0 b 47.7h

Ind praznina u siromaštvu 15.7 a 11.3 b 16.5 h Ind ozbiljnost siromaštva 6.8 a 4.8 b 8.1 h

Ind Gini indeks potrošnje 0.284 a .301 b .359 h Dostupnost produktivnim sredstvima i kreditima % ruralnih domaćinstava bez zemlje 10.4 b Na % ruralnih domaćinstava bez auta 48.8 b Na % ruralnih domaćinstava bez stoke 44.6 b Na % ruralnih doamćinstava bez mašinerije Na Na % domaćinstava bez osnovnih vrednosti (frižider, televizor…) Na Na % komercijalnih pozajmica od banke za žene date od Micro-Enterprise, Private Business Bank and KSB

5.9p Na Na

Zaposlenje Stepen nezaposlenosti 12.1 a 41.2 i 47.2 i 44.4i Stepen zaposlenosti 40.9 a 19.6 i 21.8 i Na Udeo žena u plaćenom zaposlenjut 25.6a 8.1j 8.4j Na Stepen učestvovanja u radnoj snazie (SURS) 46.5 a 33.4 i 41.3 i 52.5 i Obrazovanje

% glava domaćinstava sa osnovnim obrazovanjem ili manje 53 i

Zdravstvo Rasprostranjenost povreda vezanih za rad Očekivana dužina života žena na rodjenju 67-71 j

Očekivana dužina života muškarca na rodjenju 63-67 j

Rasprostranjenost tuberkoloze (100.000) 128 k Registrovani pojedinci sa HIV 47 l Rasprostranjenost STD (100.000) 36 k Stepen prevladavanja kontracepcije 44% j

Izvor: a Istraživanje merila životnih standarda (IMŽS); b Istraživanje o budžetu domaćinstva (IBD); d FAO, 2003; e UNECE, 2002; f Svetska unija za konzervaciju (IUCN) Crvena lista za ugrožene biljke, UNECE 2002 g Procene od EIA sprovedene u 2002 (EAR, 2003);h Istraživanje indikatora ljudskog razvoja (IILJR); i Istraživanje o radnoj snazi (IRS), j Demografsko i zdravstveno istraživanje (DZI);k

NIPHK procene, l Ministarstvo za zdravlje (MZ); m Statistička kancelarija Kosova (SKK); n Izveštaj o ranom upozorenju na Kosovu (IRUK); o UNMIK policijski izveštaji; p Procene banke objavljene u UNMIK-u, Kancelarija za poslove polova, Muškarci i žene na Kosovu

108

Tabela 39: Nastavak

2000 2001 2002 2003 Bezbednost

Ranjivost životne sredine % domaćinstava sa obezbedjenim (vlasništvo) posedom 51.6 a 98.6 b % domaćinstava sa više od 3 osobe u sobi (indicator pretrpanosti)

24.8 b

% domaćinstava sa ozbiljnim oštećenjima kuća % domaćinstava se pristupom unapredjenoj higijeni:

iv. Povezanost na kanalizacioni sistem ili dostupnost septičkih jama

v. Dostupan kućni toalet sa vodom vi. Zaštićeni spoljni nužnik

ii. 49 a

61.4 b

% domaćinstva sa pristupom unapredjenim izvorima vode:

iv. Dostupana regularna veza na Centralni vodovod

v. Javni vertikalni rezervoari

vi. Zaštićeni bunari

iv. Zaštićeni izvori

51.4 67.9 b i. 54.1 ii. 10.9 iv. 3

% domaćinstava sapristupom sakupljanju čvrstog otpada 10 b % domaćinstava sa djubrištem gomila/zakopano/spaljeno 62.8a 62.5 b % domaćinstava koja direktno zavise od prirodnih izvora za život

% domaćinstava koji koriste čvrsto gorivo (drva, ugalj) 94.9 b Deo zemljišta pokriven šumom 42.1 d

Nacionalno zaštićene oblasti (procenat od ukupnog zemljišta) 4.27 e Broj ugroženih vrsta 32 f Nekontrolisana seča 28.6 d

BND po jedinici upotrebljene energije (US$/Kgoe)

tona CO2 po glavi 5.5 g Nivo olova i ostalih teških metala (u vazduhu, zemljištu I prehrambenim proizvodima)

Ambijetalna koncentracija zagadjivača u urbanism oblastima Nivo ostalih toksičnih gasova u vazduhu Stepen ilegalne izgradnje

Nesigurnost prouzrokovana nedostatkom prihoda

% doamćinstava sa samo jednim zaposlenim članom u radnoj dobi

Na na

% ekstremno siromašnih domaćinstava koji ne dobijaju javnu socijalnu pomoć

78.5 b na

% ekstremno siromašnih domaćinstava koji ne dobijaju privatne transfere

82.2 b na

Izolacija % domaćinstava gde je glava porodice žena 4.7 b

Izvor: a Istraživanje merila životnih standarda (IMŽS); b Istraživanje o budžetu domaćinstva (IBD); d FAO, 2003; e UNECE, 2002; f Svetska unija za konzervaciju (IUCN) Crvena lista za ugrožene biljke, UNECE 2002 g Procene od EIA sprovedene u 2002 (EAR, 2003);h Istraživanje indikatora ljudskog

109

razvoja (IILJR); i Istraživanje o radnoj snazi (IRS), j Demografsko i zdravstveno istraživanje (DZI);k

NIPHK procene, l Ministarstvo za zdravlje (MZ); m Statistička kancelarija Kosova (SKK); n Izveštaj o ranom upozorenju na Kosovu (IRUK); o UNMIK policijski izveštaji;

Tabela 39: Nastavak

2000 2001 2002 2003 Izloženost fizičkom nasilju Rasprostranjenost domaćeg nasilja nad ženama 1886p 2425 p 1485 p 2268 p

Registrovani ukupan broj kriminalnih dela o 2194 1695 1807 Od kojih: Ubistvo 245 136 68 Pokušaj ubistva o 275 225 144 Pokušaj kidnapovanja o 108 91 64 Silovanje i pokušaj silovanja o 115 133 114 Mučni napadi o 226 288 463 Provale o 490 440 365 Paljenje kuća o 218 523 477 Pljačkanje o 22 6 6

Politička neizvesnost Broj godina koje su prošle bez konačne odluke o političkom statusu

1 2 3 4

Izvor: a Istraživanje merila životnih standarda (IMŽS); b Istraživanje o budžetu domaćinstva (IBD); d FAO, 2003; e UNECE, 2002; f Svetska unija za konzervaciju (IUCN) Crvena lista za ugrožene biljke, UNECE 2002 g Procene od EIA sprovedene u 2002 (EAR, 2003);h Istraživanje indikatora ljudskog razvoja (IILJR); i Istraživanje o radnoj snazi (IRS), j Demografsko i zdravstveno istraživanje (DZI);k

NIPHK procene, l Ministarstvo za zdravlje (MZ); m Statistička kancelarija Kosova (SKK); n Izveštaj o ranom upozorenju na Kosovu (IRUK); o UNMIK policijski izveštaji; p prijavljeni slučajevi Centru za zaštitu žena i dece 2000-2003

110

Tabela 40: Indikatori siromaštva u životnom ciklusu: Mogućnosti Pre-natal/Rano detinjstvo

(0-5) Školske godine

(6-14) Adolescencija i omladina

(15-24) Srednje godine

(25-64) Doba penzije

(>65) 2000 2001 2002 2003 2000 2001 2002 2003 2000 2001 2002 2003 2000 2001 2002 2003 2000 2001 2002 2003

Siromaštvo prouzrokaovano

nedostatkom prihoda

Individualno siromaštvo brojano po glavia

41.4 39.3 35.8 34.7 41.5

Individualno ekstremno siromaštvo brojano po glavia

16.9 17.3 15.8 13.3 17.1

Prosečna zarada (Eura)a 249

Prosečna penzija (Eura)a 40

Zaposlenost Striktni stepeni nezaposlenosti po MOR b

24.8 72.3 74.2 12.1 41.2 47.2 44.4

Opušteniji stepeni nezaposlenosti po MOR

33.3o

Nisu zaposleni I nisu na obrazovanju/treningu

46.0o

Obrazovanje

Stepen upisa u predškolsko obrazovanje (3-6)

Stepen upisa u osnovno obrazovanje (6-14)

91.7c 90.5aa 95.4d

Odnos dece koja su završila obavezno obrazovanje

73e

Odnos devojčica prema dečacima u osnovnom obrazovanju

0.92f 0.92f

Genaralni upis u srednje obrazovanje

59.5c 75.2 d

Odnos devojčica prema dečacima u srednjem obrazovanju

0.72f 0.79f

Devojčice koje dostižu 9ti razred

58.1f

Upis u više obrazovanje 17.3c 19.8d

Odnos devojčica prema decačima u višem obrazovanju

0.79 f 0.82 f

% odraslih sa osnovnim obrazovanjem ili manje

43.7d

Stepen nepismenosti odraslih (starost 15+)

5.8d

Zdravstvo

Neonatalni stepen smrtnostig

14.8 14.5 12.6

Stepen smrtnosti dece 35f 44h 25-35i

Stepen smrtnosti ispod 5 godina starosti

35-40.5j 69h

Stepen materinske smrtnosti

23k 21l

Antenatalna nega (%)m 95

Briga o rodjenju (%)m 95

Mala težina na rodjenju

111

Mala visina za datu starost (%)

10k

Stepen imunizacijen (boginje)

67 99

Izvore: aIBD; bIRS, MOR stepen nezaposlenosti za odrasle koji se odnosi na starosnu dob 15-64; cDemografsko i socio-ekonomsko reproduktivno istraživanje; dIstraživanje indikatora ljudskog razvoja; eSKK/MEST/UNICEF pregled polova; fSKK; g na hiljadu živih rodjenja, rani neonatalni stepen smrtnosti (prva nedelja) iz UNICEF Istraživanja o prenatalnoj nezi; h DZI; iProcene svetske banke; jRIINVEST; kUNICEF procene; lKosovsko udruženje obstetičara i ginekologa ; mžene od 15 do 49 godina koje su potpomognute obučenim zdravstvenim osobljem na porodjaju, zasnovano na UNICEF-MNSS; nu 1 godini, zasnovno na NIPHK procenama; oIMŽS.

Tabela 41: Indikatori siromaštva u životnom ciklusu: Bezbednost

(>65) Pre-natal/Rano detinjstvo

(0-5) Školske godine

(6-14) Adolescencija i omladina

(15-24) Srednje godine

(25-64) Doba penzije

2000 2001 2001 2003 2003 20012002 2003 2000 2002 2000 2001 2002 2000 2001 2002 2003 2000 2002 2003

Siromaštvo prouzrokaovano nedostatkom prihoda

% ljudi koji žive u domaćinstvu gde glava porodice ima manje od osnovnog obrazovanjaa

25.8 20.4 17.4 21.0 43.8

% ljudi koji žive u domaćinstvima gde glava prodice ima samo osnovno obrazovanjea

31.1 26.1 36.1 31.3 22.9

% ljudi koji žive u domaćinstvu gde je glava porodice nezaposlenaa

10.5 5.0 10.8 11.5 10.6

% zaposleni sa privremenim ugovorom

8.7b

% stariosne dobi >65 koji ne dobijaju javne penzije

6.0a

Izolacija % starosne dobi >65 koji žive sami

2.8a

Rizik od eksploatacije ili još goreg oblika rada

Rasprostranjenost dečjeg radar (starost 10-14)

4.5c

% plaćenog zaposlenja bez pisanog ugovora

30.2b

Izvor: aIBD; bIRS; cIMŽS.

Tabela 42: Indikatori siromaštva u životnom ciklusu: Osposobljavanje Doba penzije

Pre-natal/Rano detinjstvo (0-5)

Školske godine (6-14)

Adolescencija i omladina (15-24)

Srednje godine (25-64) (>65)

2000 2001 2002 2003 2000 2001 2002 2003 2000 2001 2002 2003 2000 2001 2002 2003 2000 2001 2002 2003

Dostupnost informacijama % mladih ljudi koji znaju gde da se testiraju na HIV

31.4a

Odgovornosti % stanovništva zadovoljno za pokzanim od strane Vladeb

74.1 68.5

Izvor: aPSI/KAP Istraživanje,kako je prijavljeno od strane UNICEF; bIzveštaj o ranom upozorenju na Kosovu.

112