Ovu knjigu posveujem Jovanu i Pei, dvojici mukaraca koji imaju strpljenja, ljubavi i podrke za sve to radim. Zorana ijaki, urednica

SADRAJPREDGOVOR Dragana Petrovi NEKOLIKO REI O PROJEKTU Prof. dr Marijana Pajvani KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ENA - KRATAK OSVRT NA SADRAJ Prof. dr Nevena Petrui PRAENJE PRIMENE KONVENCIJE O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ENA (CEDAW) Prof. dr Marina Blagojevi PRIKUPLJANJE GRAE ZA IZVETAVANJE PO CEDAW KONVENCIJI (DE FACTO POLOAJ ENA) Veronika Mitro ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U IZVETAVANJU PREMA KONVENCIJI O ELIMINICIJI SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ENA KRATKA ISTORIJA CEDAW KONVENCIJE Karmel alev - IZVETAVANJE DRAVA I KONVENCIJA O ELIMINACIJI SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ENA Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (iz 979.) usvojena i spremna za potpisivanje, ratifikaciju i primenu od strane Generalne skuptine rezolucijom 4/80 od 8. decembra 979.Zahvaljujemo se programu Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji i Savetu za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije.

5 8

0

6

6

4

4 4

Projekat je realizovan uz podrku Kanadske agencije za meunarodni razvoj (CIDA)

5 59

Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena

Posebno se zahvaljujemo Andrijani ovi i Ivani Senti bez kojih ne bi bilo ovog projekta i ove knjige.

PREDGOVORPublikacija pred vama je deo ireg procesa. Ona je posveena izvetavanju po Konvenciji Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW). Publikacija je povezana i sa regionalnom konferencijom koja je posveena CEDAW izvetavanju, a bie organizovana u Beogradu, u martu 007. godine. Regionalna konferencija bi trebalo da doprinese pripremama za podnoenje izvetaja Republike Srbije Komitetu CEDAW. To je ekspertsko telo Ujedinjenih nacija, sainjeno od strune osobe iz celog sveta koje se bave ravnopravnou ena. Trideset osmo po redu zasedanje CEDAW Komiteta e biti odrano u Njujorku, juna meseca. Istovremeno, CEDAW izvetavanje prua odlinu priliku nevladinim organizacijama u Srbiji da svoje bogato iskustvo sa terena pretoe u izvetaj u senci koji sadri informacije iz prve ruke. Ova publikacija, kao i Regionalna konferencija o CEDAW izvetavanju predstavljaju jedinstvenu priliku za razmenu iskustava sa susednim zemljama. To e pomoi kljunim akterima u Srbiji da dobro iskoriste ogranieno vreme koje imaju pred sobom i da se u potpunosti pripreme za razmatranje Nacionalnog CEDAW izvetaja od strane CEDAW Komiteta. Podnoenje CEDAW izvetaja pruie priliku Srbiji da istakne neke uspehe postignute u domenu enskih ljudskih prava. Na primer, uspostavljeni su mehanizmi za ravnopravnost polova, na centralnom nivou vlasti, kao i na pokrajinskom nivou u Vojvodini. Izraeni su, takoe i nacrti nacionalnog plana akcije za ene i zakona o ravnopravnosti polova, koji ekaju na usvajanje i primenu od strane zakonodavnih i izvrnih organa vlasti. Broj ena u Narodnoj skuptini povean je sa 0,8 % iz 004. na 0,4 % nakon izbora u januaru 007. godine. Meutim, dosta posla eka Vladu i vladine mehanizme za ravnopravnost polova kako bi Srbija ispunila odredbe CEDAW. Publikacija predstavlja jedan od rezultata dvogodinjeg partnerstva izmeu UNDPa, Kanadske vlade, mehanizama za ravnopravnost polova vlade Srbije, nevladinih organizacija i strunjaka koji su saraivali u okviru regionalnog Projekta za ravnopravnost polova. Kanadska meunarodna agencija za razvoj (CIDA) podrala je Projekat za ravnopravnost polova, pruajui priliku za razmenu znanja meu kljunim akterima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. Projekat je razvila i njime rukovodila Kancelarija UNDP-a u Sarajevu. U Srbiji je Kancelarija UNDP-a u Beogradu koordinisala aktivnosti u bliskoj saradnji sa drugim zainteresovanim stranama, polaui posebnu panju na nacionalni legitimitet kroz jako partnersvo sa Savetom za ravnopravnost polova pri Vladi Srbije. Regionalni Projekat za rodnu ravnopravnost stvorio je priliku za regionalnu saradnju Lance Clark Stalni koordinator Ujedinjenih nacija i Stalni predstavnik Programa za razvoj Ujedinjenih nacija u Srbiji i razmenu saznanja o pitanjima ravnopravnosti polova. Prema tome, iako publikacija pred vama, kao i Regionalna konferencija o CEDAW izvetavanju obeleava kraj regionalnog projekta, aktivnosti koje su inicirane tokom projekta e se nastaviti, a znaajni rezultati e ostati. U Srbiji je Projekat za ravnopravnost polova postavio temelje dobre saradnje sa bilateralnim i multilateralnim donatorima, i, pokazao da je oslonac na domae kapacitete kljuni preduslov za odrivo i uspeno delovanje. Drago mi je da e ova praktina publikacija o CEDAW izvetavanju biti na raspolaganju kako vladinim, tako i nevladinim akterima u Srbiji u vanom trenutku. Uveren sam da e domai akteri, u bliskoj saradnji sa Ujedinjenim nacijama, nastaviti da promoviu enska ljudska prava i da pruaju podrku u sprovoenju preporuka CEDAW Komiteta.

4

5

FOREWORDThis publication is part of an important larger process. Reporting on the United Nations Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women (CEDAW) is the main focus of this publication on Reporting against the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women. This publication is thus linked to the Regional Conference on CEDAW Reporting that will take place in Belgrade in March 007. That Conference will in turn prepare the Republic of Serbia is to formally submit its national CEDAW report to be examined by the UN CEDAW Committee in June 007 in New York. This Committee is an expert body comprised of independent experts on womens issues from around the world. At the same time, CEDAW reporting will present non-governmental organizations in Serbia with an excellent opportunity to transform their rich field experience into an evidencebased shadow report. The publication and the Regional Conference on CEDAW Reporting should offer a unique opportunity to learn from the experience of neighboring countries. This will help key actors in Serbia use the limited time ahead and get fully prepared for the CEDAW Committee examination of the CEDAW National Report. This CEDAW reporting will also present Serbia to point out some important achievements made with respect to womens human rights. For example, gender equality mechanisms were created at the central government level, and at the level of Vojvodina Province. The National Plan of Action for Women has been drafted, as well as the Gender Equality Law, both of which await adoption by the executive and legislative branches of government. The number of women in the National Assembly has grown from 0,8% in 004, to 0, 4% after the elections in January 007. However, there is still much work ahead of the Government of Serbia and its gender equality machinery in order to ensure Serbias compliance with CEDAW. This publication represents one of the results of a two-year partnership between UNDP, the Canadian government, the Serbian government gender equality mechanisms, non-governmental organizations and experts from academia within the regional Gender Equality Project. The Canadian International Development Agency (CIDA) supported the Gender Equality Project, thus providing the opportunity for exchange of knowledge among key actors in Bosnia and Herzegovina, Montenegro and Serbia. The project was developed and managed by the UNDP office in Sarajevo. In Serbia, the UNDP office in Belgrade coordinated activities in close cooperation with other stakeholders and ensured strong national ownership through close partnership with the Gender Equality Council of the Government of Serbia.6 7

The regional Gender Equality Project has created a timely opportunity for the much-needed regional cooperation and knowledge exchange on gender related issues. Therefore, although this publication and the Regional Conference on CEDAW Reporting mark the end of the project, the activities that were initiated through the project will continue and will produce further important results. In particular, the Gender Equality Project has paved the way for strong cooperation of bi-lateral and multi-lateral donors, and demonstrated that strong national ownership is a key precondition for sustainable and successful action. I am pleased that this practical publication on CEDAW reporting will be available to both government and non-government actors in Serbia at this important point in time. And I am convinced that national actors, in close cooperation with the UN, will continue to promote womens human rights and provide support for the implementation of the CEDAW Committee recommendations.

Lance Clark UN Resident Coordinator and UNDP Resident Representative for Serbia

NEKOLIKO REI O PROJEKTURegionalni projekat UNDP za ravnopravnost polova bio je prvi veliki projekat u kome je uestvovao Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije. On je omoguio unapreenje u radu Saveta kroz nekoliko vanih aspekata: sagledavanja sopstvenih mogunosti i prioriteta, jaanja kapaciteta i podizanja vidljivosti u radu, razmene iskustava i umreavanja kako u regionalnom pogledu, tako i sa civilnom sektorom. Prvi aspekt doneo je preliminarne analize u pogledu ravnopravnosti polova, a naroito znaajno bilo je strateko planiranje koje je omoguilo da se sagledaju realne mogunosti i dometi, da se uoe ogranienja i slabosti, a iznad svega da se odrede strateki prioriteti kojih se Savet od tada pridrava u svom radu. Da se podsetimo, ti strateki prioriteti su razvijanje demokratije kroz poveanje rodne osetiljivosti zakonodavstva, osposobljavanje dravnih institucija za politiku jednakih mogunosti kroz Nacionalnu strategiju za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova, a posebno to se tie ekonomskog osnaivanja ena, i podizanje javne svesti o znaaju ravnopravnosti polova za razvojnu politiku drutva. Drugi aspekt je omoguio mapiranje potreba za kontinuirani rad Saveta, konsolidaciju potrebne opreme u kancelariji, angaovanje eksperata i analitiara za pojedina pitanja, kao i seminare na kojima se obraivala aktuelna problematika. Omoguio je takoe i niz sastanaka sa predstavnicama NVO, podrku projektima kreiranja rodne biblioteke, i nekoliko veoma vanih medijskih kampanja koje su rad Saveta i temu o ravnopravnosti polova uinile vidljivom. to se tie regionalne saradnje, ona je bila izuzetno uspena kroz rad na koordiniranju samog projekta, na nekoliko vanih i dobro osmiljenih regionalnih konferencija, a posebno potpisivanjem Deklaracije o saradnji u domenu ravnopravnosti polova meu zemljama zapadnog Balkana. Ta saradnja ukljuila je i uzajamnu razmenu poseta, studijska putovanja, razmenu radnih materijala i drugih iskustava i posluila kao temelj za nova planiranja u vezi s unapreivanjem ravnopravnosti polova i politike jednakih mogunosti, obzirom na slinosti u regionu. Kroz projekat je tako sagledana i potreba za jaanjem kapaciteta za izvetavanje po Konvenciji UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama (CEDAW), te je u saradnji sa pokrajinskim Zavodom za ravnopravnost polova organizovan prvo trening za trenere, a zatim i ciklus od est treninga za slubenike svih relevantnih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata koji imaju zadatak da prikupljaju podatke potrebne za CEDAW izvetavanje. Ishod tih treninga je i ova Konferencija, na kojoj e se razmeniti iskustva o pisanju8

DRAGANA PETROVIi odbrani izvetaja i ovaj prirunik koji treba da pomogne radi lakeg i boljeg rada na prikupljanju podataka, pripremi izvetaja i praenju stanja u oblastima koje su od znaaja za ravnopravnost polova. Roena u Beogradu 95. godine. Diplomirala na Faklutetu likovnih umetnosti u Beogradu 975. i magistrirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu 979. godine. Izlagala u zemlji i u svetu. Predavala u Vioj grafikoj koli u Beogradu 988 -99. Bila sekretar Udruenja likovnih umetnika Srbije od 984. do 986. godine i generalni Dragana Petrovi sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije od 986. do 988. godine . Od 99. do 997. ivela u inostranstvu. Bavila se politikom u Socijaldemokratskoj partiji od 997. do 005. godine i bila jedna od osnivaica enske politike mree DOS. Saradnica Fondacije Jean Jaures i Evropskog foruma za demokratiju i solidarnost. Bila koordinatorka Savezne komisije za unapreenje poloaja ena od 00. do 00. godine, a od 004. godine je potpredsednica Saveta za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije. Plovila na jedrilici Agape po Mediteranu. Oplovila Jugoslaviju, Grku, Tursku, Maltu, Italiju i Francusku ukupno 7.000 nautikih milja. Majka jedne Isidore. Govori engleski, francuski i italijanski jezik. Upotrebljava kompjuter. Svira klavir.

9

Prof. dr Marijana Pajvani

Konvencija razlikuje dva osnovna oblika diskriminacije neposrednu i posrednu diskriminaciju. Neposrednu diskriminaciju definie kao svako nepovoljnije postupanje prema licu odreenog pola, nego to se postupa ili bi se postupalo ili bi se moglo postupati u odnosu na lice drugog pola koje se nalazi u istoj ili slinoj situaciji. Posredna diskriminacija definie se kao pozivanje na prividno neutralnu normu ustavom i zakonima ureena pitanja koja se odnose na ravnopravnost polova. Potom, sledi analiza normativnih reenja, naroito da li su u nacionalno zakonodavstvo implementirana prava garantovana Konvencijom. Naposletku, izvetaj treba da ukljui i odgovore na pitanja da li se ustavne i zakonske garancije primenjuje u praksi, koji problemi postoje u primeni, kao i da li drava i njeni nadleni organi prate primenu zakona. U izvetavanje su ukljuena sva ministarstva, vladine institucije, meu kojima bi trebalo posebno pomenuti Slubu za ljudska i manjinska prava, kao i svi drugi organi javne vlasti, a mehanizmi za ravnopravnost polova, posebno Republiki savet za ravnopravnost polova, koordiniraju celokupnu aktivnost. Tekoa sa kojom se mogu susresti subjekti koji rade na izvetavanju, posebno kada je re o optim naelila i njihovom odnosu prema drugim delovima Konvencije, je opasnost od ponavljanja, budui da je odnos pravila sadranih u osnovnim naelima i pravila koje sadre pojedini delovi konvencije odnos opteg i posebnog.

normativna i faktika); podruja diskriminacije (javna svera i privatna sfera, posebno porodica); institucije i mehanizmi za ravnopravnost polova i njihove nadlenosti u vezi sa otklanjanjem diskriminacije; da li je politika jednakih mogunosti definisana kao ustavni princip i obaveza drave koja ukljuuje sve pojedince i grupe u manjinskom poloaju, kao i koncept politike zajednice (ustavne drave) unutar koga (ni)je mogua politika jednakih mogunosti. Prilikom izvetavanja o obavezi drave da eliminie diskriminaciju (lan . Konvencije) ukljuuje se obavezno normativni okvir. Analiza normativnog okvira prua uvid u podatke o normativno definisanoj obavezi drave da vodi politiku eliminacije diskriminacije koja obuhvata javne vlasti, institucije, privatna lica, organizacije i preduzea. Pored toga, ona prua uvid u stanje pravnog garantovanja ravnopravnosti polova (ustav / zakon); zakonskoj zabrani diskriminacije ukljuiv i sankcije; zakonskoj zatiti prava na ravnopravnost, delotvornosti sudske zatita od diskriminacije kao i normativno ureivanje obaveze uzdravanje od svakog injenja ili prakse diskriminacije i potovanje ravnopravnosti polova od strane javnih vlasti. Izvetavanje ukljuuje i praksu i u tom pogledu posebno su znaajna sledea pitanja: mere za eliminisanje diskriminacije od strane lica, organizacije ili preduzea; mere (ukljuiv zakonske) za promenu obiaja i prakse diskriminacije; identifikovanje oblasti u kojima postoji diskriminacija; instrumenti koji se koriste pri identifikovanju oblasti u kojima se belei diskriminacija; zakonske i druge mere koje se preduzimaju u cilju promene obiaja, stereotipa i prakse diskriminacije, kao i protiv nasilja nad enama; sankacionisanje diskriminacije (da li postoje sankacije, kakve su prirode i da li se primenjuju) i dr. Pored toga, izvetaj treba da prui odgovor i na neka od sledeih pitanja: da li politika vlade / javnih vlasti doprinosi (slabi) priznavanje prava ena; da li zakoni (antidiskriminatorni i dr.) ureuju otklanjanje diskriminacije u oblastima u kojima je identifikovana; da li je normativno ureeno ponaanje zvaninih institucija, javnih vlasti i dravnih slubenika prema enama; da li drava ispituje diskriminatorni uticaj zakona koje usvaja; da li drava efikasno primenjuje zakone koji sankcioniu diskriminaciju; da li postoji pravna pomo i pravo na albu; koliko sluajeva je procesuirano pred sudovima; kakve su presude donete; praktine prepreke za ostvarivanje prava ena.

KONVENCIJA O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ENA - KRATAK OSVRT NA SADRAJSaetak: U tekstu je predstavljen sadraj Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, po oblastima koje Konvencija obuhvata. Teite je na osnovnim pitanjima: definicija i oblici diskriminacije; obaveza drave da eliminie diskriminaciju; razvoj i emancipacija ena, ubrzanje ostvarivanja ravnopravnosti polova; uloge polova i stereotipi. U vezi sa svim podrujima drutvenog ivota na koje se prostiru odredbe Konvencije iznose se parametri relevatni za izvetavanje po Konvenciji koji obuhvataju normativni okvir i praksu Kljune rei: ene, diskriminacija, posebne mere, pravni izvori, meunarodno pravo, izvetavanje. Konvencija zapoinje setom pravila koja definiu opta naela na kojima poivaju prava garantovana konvencijom. Meu optim naelima posebno su apostrofirana sledea pitanja: definicija diskriminacije (lan ); obaveza eliminisanja diskriminacije (lan ); razvoj i emancipacija ena (lan ); ubrzanje ostvarivanja ravnopravnosti ena i mukaraca (lan 4), kao i uloge polova i stereotipi (lan 5). Opta naela sadre odredbe koje predstavljaju opti okvir za sve posebne garancije sadrane u Konvenciji, jer ureuju najvanije institute, odreuju znaenje pojmova i termina koji se koriste u Konvenciji i definiu osnovne principe i opta pravila relevantna za celokupan sadraj Konvencije. Opta pravila se primenjuju subsidijerno uz sve druge lanove Konvencije. Izvetavanje po optim naelima i osnovnim odredbama Konvencije obuhvata nekoliko segmenata. Referie se osloncem na normativni okvir koji ukljuuje: ustav, zakone, meu kojima posebno antidiskriminatorni zakon (opti ili poseban koji ureuje ravnopravnost polova), kao i subsidijerno zakonodavstvo po oblastima (rad i zapoljavanje, obrazovanje, izborno zakonodavstvo i dr.), podzakonske akte, kao i razliite programsko strateke dokumente kojima vlada definie svoju politiku i mere koje preduzima na polju ostvarivanja jednakih mogunosti (npr. Nacionalni plan akcije za ostvarivanje ravnopravnosti polova, Strategija za smanjenje siromatva i sl.). Analiza normativnog okvira treba da prui odgovor na nekoliko kljunih pitanja. Najpre je neophodno identifikovati da li normativni okvir uopte postoji, da li su0

jednaku za sve ili na kriterijum jednak za sve, odnosno praksu jednaku za sve koja, upravo zbog pripadnosti odreenom polu dovode u nepovoljan poloaj lice jednog pola u poreenju sa licem drugog pola. Posredna diskriminacija ima vie oblika. Tri su osnovna. Prvi, kada se neopravdano postavljaju zahtevi ili uslovi koje diskriminisani ne moe da ispuni ili ih moe ispuniti uz znatne tekoe. Drugi, kada se neopravdano lica jednog pola dovode u povoljniji poloaj u odnosu na lica drugog pola ili se daje prednost licima jednog pola u odnosu na drugi. Trei predstavlja oigledno poniavajue postupanje prema diskriminisanom licu. Posebne mere (pozitivna akcija, afirmativna akcija), takoe, definie Konvencija. To mogu biti: propisi, odluke, posebne mere, kriterijumi, kao i praksa. Eksplicitna su pravila da ove mere ne naruavaju princip jednakih mogunosti niti se smatraju diskriminatornim, jer se donose odnosno preduzimaju radi otklanjanja neravnopravnosti. Uvoenje ovih mera je objektivno mogue ih je opravdati razlozima zbog kojih su uvedene i ciljevima koji se njima ele postii. Posebne mere usvajaju se radi otklanjanja (faktike) neravnopravnosti i postizanja ravnopravnosti polova. Njihovo preduzimanje je otuda nuno i opravdano. Njihova primena je vremenski ograniena. Primenjuju se dok se ne postigne cilj zbog kojeg su usvojene. Prilikom referisanja na pitanja o kojima govori lan . Konvencije koji ureuje diskriminaciju, polazi se od pravnog okvira koji ini ne samo unutranje pravo, ve i ratifikovane meunarodne konvencije koje su ratifikacijom postale sastavni deo unutranjeg prava. U unutranjem pravu to su: Ustav Srbije (opte i posebne garancije); Zakon o ravnopravnosti polova (u ovom momentu jo nije usvojen), subsidijerno zakonodavstvo (radno zakonodavstvo, porodino zakonodavstvo, izborno zakonodavstvo, zakoni o obrazovanju, kazneno zakonodavstvo i dr.), Odluka o ravnopravnosti polova i dr. Izvetaj treba da sadri odgovore na nekoliko vanih pitanja meu kojima su: ustavne garancije ravnopravnosti ena i mukaraca u uivanju ljudskih prava; ustavna ili zakonska zabrana diskriminacije na osnovu pola ili branog statusa; zakonsko definisanje diskriminacije i zakonske sankcije za diskriminaciju; nain na koji je zakonski definisana diskriminacija, oblici u kojima se ona javlja (direktna i indirektna;

. DiskriminacijaKonvencija posebnu panju poklanja odreivanju sadraja najvanijih pojmova koje koristi. Meu takvim pojmovima nesumnjivo je pojam diskriminacije najvaniji. U vezi s ovim pojmom Konvencija posebno definie: osnov diskriminacije, oblike diskriminacije, pozitivnu diskriminaciju (afirmativnu akciju, posebne mere), politiku jednakih mogunosti i pravni okvir koji ureuje ova pitanja u unutranjem pravu. Pojam diskriminacije (lan ) Konvencija definie kao: pravno ili fiziko, neposredno ili posredno razlikovanje, privilegovanje, iskljuivanje ili ograniavanje iji se cilj ili posledica ogleda u oteavanju, ugroavanju, onemoguavanju ili negiranju priznavanja, uivanja ili ostvarivanja ljudskih prava zbog pripadnosti odreenom polu. Diskriminacija u ijoj osnovi lei pripadnost odreenom polu, pored pola ukljuuje jo i brani status, porodini status, trudnou i materinstvo, roditeljstvo i polnu orijentaciju. Konvencija eksplicitno navodi svaku od navedenih osnova diskriminacije, a u irem smislu sve smatra diskriminacijom s obzirom na pripadnost odreenom polu.

. Razvoj, emancipacija i ubrzanje postizanja ravnopravnosti polovaKonvencija o eliminisanju svih oblika dikriminacije ena kao svoje najvanije ciljeve vezane za razvoj i emancipaciju ena (lan ) definie: prvo, garantovanje i ostvarivanje ravnopravnosti ena i mukaraca u mogunostima da uivaju ljudska prava; drugo, garantovanje osnovnih ljudskih prava ena kao predusolov emancipacije ena i tree, obavezu drave da vodi politiku u tom cilju. Izvetavanje po ovom lanu konvencije ukljuuje kako normativni okvir tako i njegovu praktinu primenu, posebno u odnosu na mogunost (normativnu i praktinu) jednakog pristupa ena i mukaraca: zakonodavnom postupku i politikim procesima; drutvenim slubama; zdravstvenoj i medicinskoj zatiti; slubama socijalne pomoi; obrazovanju i programima opismenjavanja; vlasnitvu nad imovinom i dr. Posebnan akcenat je sa jedne strane na normativnom okviru (ustavnom i zakonskom) garantovanja ljudskih prava ena i mukaraca na ravnopravnoj osnovi, a sa druge na praksi i uoavanju prepreka u uivanju prava efektivnog korienja ljudskih prava i merama koje se preduzimaju u cilju otklanjanja prepreka za jednake mogunosti efektivnog korienja prava i ravnopravno uee ena u kreiranju i odluivanju o zakonima i politikama koje se odnose na njihova prava. Posebno vane odredbe osnovnih principa na kojima se temelje reenja sadrana u Konvenciji je naelo ubrzanja ostvarivanja ravnopravnosti polova (lan 4). Akcenat je na usvajanju posebnih mera (afirmativna akcija / pozitivna diskriminacija) iji je smisao i cilj da podstaknu i ubrzaju ostvarivanje de facto ravnopravnosti. Ekepslicitno je u Konvenciji utvren nediskriminatorni karakter posebnih mera, kao i njihov privremeni karakter i ogranieno vremensko dejstvo. Vremensko dejstvo posebnih mera Konvencija vezuje za dostizanje ravnopravnosti polova u mogunostima i tretmanima. Izvetavanje ukljuuje normativni okvir koji treba da odgovori na pitanja: da li postoje zakoni, posebne politike, strategije ili mere i u kom obliku koje imaju za cilj ubrzanje dostizanja ravnopravnosti polova; u kojim oblastima su propisane posebno u vezi sa trudnoom, materinstvom, zdravljem, bezbednou na radnom mestu i sl; na koje nejednakosti se odnose posebne mere, da li postoje mehanizmi za primenu posebnih mera i dr. Izvetavanje o praksi ubrzanog ostvarivanja ravnopravnosti polova traga za odgovorima na pitanja o tome koje su mere preduzete; u kojim oblastima se preduzimaju posebne mere naroito u vezi sa trudnoom, materinstvom, zdravljem i bezbednou na radnom mestu; kakvi su efekti primene posebnih mera.

. Uloga polova i stereotipiPromena socijalnih i kukturnih modela ponaanja, a posebno eliminisanje srtereotipa o ulozi polova u drutvu, predstavlja vaan elemenat osnovnih naela Konvencije (lan 5). Konvencija nalae dravama potpisnicama da preduzmu mere u cilju promene socijalnih i kulturnih modela ponaanja, kao i eliminisanje predrasuda obiaja i praksi koje podstiu i neguju inferiornost ili superiornost polova i stereotipe, sa jedne strane i podsticanje onih kulturnih obrazaca i socijalnih prilika u kojima se promovie zajednika odgovornost ena i mukaraca u podizanju dece. Izvetavanje se fokusira na opte pokazatelje koji, izmeu ostalog, ukljuuju: analizu drutvenih prilika i naina ivota koji spreava emancipaciju ena; obiaje koji spreavaju emancipaciju ena; uloge koje se u drutvu oekuju od ena i mukaraca; mere koje se preduzimaju s ciljem eliminisanja stereotipa i promene kulturnih i socijalnih modela. U izvetaj se unose i pokazatelji po razliitim oblastima. Konvencija akcenat stavlja na: Rad i zapoljavanje gde se panja usmerava na nekoliko pitanja: razlikovanje enskih i mukih poslova; poslovi koji su zabranjeni za ene bilo zakonom ili obiajem; streotipi u obrazovnom procesu o profesijama koje se smatraju poeljnim za devojice, odnosno deake. Obrazovanje kao vana oblast u kojoj se izgradjuju i formiraju kulturni obrasci i u vezi sa kojom izvetavanje obuhvata: stereotipe u programima i udbenicima; posebne vidove obrazovanja za porodini ivot, za reavanje konflikata u porodici, obrazovanje ena za ljudska prava i dr. Porodica i poloaj ene u porodici predstavljaju vane indikatore postojanja stereotipa. Zato izvetavanje o stereotipima treba da obuhvati i odgovare na set pitanja koja se odnose na porodicu i ulogu ene odnosno mukarca u porodici. Pomenuemo samo vanija meu ovim pitanjima: ko se smatra glavom porodice; da li zakon ili obiaji doputaju kanjavanje ena od strane mua ili se ovakvi postupci sankcioniu i preduzimaju mere kako bi se takvo postupanje eliminisalo; da li je nasilje meu suprunicima sankcionisano i da li se radi na podizanju svesti o tome da takvo ponaanje nije doputeno; da li postoje sigurne kue za sklanjanje od nasilja; postoje li posebne i jasne procedure postupanja i odgovornost nadlenih dravnih organa vezane za nasilje u porodici, za seksualnu zloupotrebu dece, kao i posebni tretmani rtava seksualnog nasilja; da li se radi na podizanju svesti i informisanju pripadnika policije o nasilju u porodici i da li postoje posebne policijske jedinice specijalizovane za delovanje u vezi sa nasiljem u porodici.

4. EksploatacijaKonvencija utvruje obavezu drave da preduzima mere (ukljuujui zakonodavstvo) za spreavanje trgovine enama, eksploatacije i prostitucije (lan 6). Pored Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena ova pitanja ureuju i posebni meunarodni dokumenti koje prilikom izvetavanja treba imati u vidu. To su: Konvencija o ropstvu (96 izmene 95); Dodatna konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i institucija i prakse slinih ropstvu (956); Konvencija o ukidanju prinudnog rada (957). Izvetavanje ukljuuje analizu zakona, kao i praktino delovanje na spreavanju trgovine ljudima; legalizacije prostitucije; sankcionisanje prodaje seksualnih usluga ena od strane treih lica; zatita devojaka od agencija za brano posredovanje, zapoljavanje i seksualni turizam; sankcionisanje nasilja i nad enama koje se prostituiu i dr.

pravo ena da zakljuuju ugovore i upravljaju imovinom; istovetno postupanje u svim fazama postupka na sudovima i pred sudijama; pravnu sposobnost ena kao i zakonom utvreno pravilo da su nitavi i nevaei ugovori i propisi usmereni na ograniavanje pravne sposobnosti ena; zakonsko garantovanje istih prava ena i mukaraca vezanih za slobodu kretanja, izbora prebivalita i izbora boravita.

6. ObrazovanjeKonvencija garantuje pravo ena na obrazovanje i jednaku dostupnost ovog prava za ene i mukarce (lan 0). Jednaki uslovi obrazovanja ukljuuju sve nivoe obrazovanja i sve vrste zanimanja (obrazovni profili). Jednake mogunosti pristupa obrazovanju ukljuuju pristup istim nastavnim planovima, programima i ispitima, istim kolama i opremi, kao i nastavno osoblje sa kvalifikacijama istog standarda. Princip jednakih mogunosti u domenu obrazovanja odnosi se i na jednake uslove korienja stipendija i plaenog kolovanja; pristup programima kontinuiranog obrazovanja, kao i specifinim obrazovnim informacijama (npr. zdravlje, porodica i planiranje porodice); uee u sportu i fizikom obrazovanju. Poseban znaaj Konvencija pridaje eliminisanju stereotipa na svim nivoima i oblicima obrazovanja, to zahteva podsticanje zajednikog obrazovanja za sve vrste obrazovanja; reviziju udbenika, nastavnih planova i programa i prilagoavanje nastavnih metoda; mere koje doprinose smanjenju stope studentkinja koje prekidaju studije; organizovanje posebnih programa za devojke i ene koje su prerano prekinule kolovanje.

5. Politiki i javni ivot, uee ena u meunarodnim odnosima, dravljanstvo i jednakost pred zakonomRavnopravnost polova u politikom i javnom ivotu (lan 7) zahteva eliminisanje diskriminacije ena u ovoj oblasti. To je obaveza drave koja je duna da izgradi i obezbedi jednake uslove i jednaka prava za reprezentovanje ena i mukarca u politikim institucijama i omogui aktivno uee ena u kreiranju politike i odluivanju o svim drutvenim pitanjima. Uee ena u meunarodnim odnosima (lan 8) nalae dravama potpisnicama Konvencije da osiguraju jednake uslove da ene i mukarci, bez diskriminacije mogu ostvariti pravo da predstavljaju vladu u meunarodnoj zajednici. To pravo ukljuuje: ravnopravnu zastupljenost ena u meunarodnim delegacijama i meunarodnim telima; pravo da ravnopravno uestvuju u radu meunarodnih organizacija; posebne mere koje imaju za cilj da obezbede efektivno ostvarivanje navedenih prava ena. Konvencija (lan 9) garantuje jednaka prava ena i mukaraca vezana za sticanje, promenu i zadravanje dravljanstva, kao i jednaka prava u vezi s dravljanstvom njihove dece. Konvencija eksplicitno utvruje da promena dravljanstva mua ne utie automatski na dravljanstvo supruge. Vana garancija ravnopravnosti polova iskazuje se kroz jednakost ena i mukaraca pred zakonom (lan 5). Konvencija posebno naglaava nunost zakonskog garantovanja jednakosti ena i mukaraca pred zakonom. Jednakost pred zakonom ukljuuje: potovanje istovetnih prava ena i mukaraca u graanskim pitanjima;

7. ZapoljavanjeU nesumnjivo najvanijoj oblasti zapoljavanju - Konvencija (lan ) garantuje odreena prava ena i utvruje obaveze drave kako bi se omoguilo efektivno korienje ovih prava. Meu pravima u oblasti zapoljavanja garantuju se pravo na rad kao neotuivo pravo; jednaki uslovi zapoljavanja; sloboda izbora profesije i zaposlenja; pravo na unapreenje na poslu, sigurnost i sve beneficije vezane za uslove rada; pravo na obuku i dokvalifikaciju, pripravniki sta, struno usavravanje; jednaka naknada za rad jednake vrednosti; jednake beneficije i tretman za jednak rad; ravnopravan tretman za procenu kvaliteta rada; socijalno osiguranje za sluaj starosti, nezaposlenosti, bolesti, invaliditeta; pravo na zatitu zdravlja koje pretpostavlja bezbednost radnih uslova i uvanje reproduktivne funkcije i dr. Konvencija definie i obaveze drave na ovom podruju koje se odnose na: eliminisanje diskriminacije ena prilikom zapoljavanja; obezbeivanje jednakih prava mukaraca i

ena u oblasti rada i zapoljavanja; periodino preispitivanje zatitnog zakonodavstva u svetlu naunih i tehnolokih saznanja. Posebna obaveza drave odnosi se na spreavanje diskriminacije na bazi branog statusa i materinstva koja podrazumeva: zabranu otputanja zbog trudnoe, porodiljskog odsustva i branog stanja; plaeno porodiljsko odsustvo i garantovanje socijalnih beneficija, bez gubitka posla, statusa i beneficija; podsticajne mere (socijalne potporne slube, mree ustanova za uvanje dece); specijalnu zatitu tokom trudnoe na poslovima koji su tetni za enu.

0. Brak i porodicaPrava vezana za brak i porodicu (lan 6) odnose se na: stupanje u brak na bazi slobodne volje i uz linu saglasnost oba suprunika; slobodu izbora suprunika; odreivanje minimalnih godina starosti za stupanje u brak; registrovanje sklopljenih brakova; ista prava za vreme trajanja i prilikom raskida braka; ista roditeljska prava kao i odluivanje o broju dece i razmaku izmeu njih i njihovom obrazovanju. Ista prava i odgovornosti suprunika garantuju se u pogledu izbora imena i prezimena; izbora zanimanja i profesije, kao i prava vlasnitva (sticanje, rukovoenje, prodaja, upravljanje); ista starateljska, odnosno tienika prava i odgovornosti prilikom odluivanja o usvajanju dece uz stavljanje interesa dece na prvo mesto. Konvencija definie obavezu drave da preduzme mere za eliminisanje diskriminacije ena u braku i porodinim odnosima.

PROF. DR MARIJANA PAJVANIRoena 946. godine u Subotici. Profesorka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Predaje Ustavno pravo, Parlamentarno pravo, Izborno pravo, Ustavno sudstvo, Ustavnosudska zatita ljudskih prava. Monografije i udbenici: Kolektivni ef drave u Jugoslaviji i uporedno, 98; Izbori pravila i prorauni, 997; Pravno normiranje, 995; Izborno pravo, 999; Uvod u izborne sisteme, 000. i 00; Ustavno pravo, 99, 998. i 00; Renik osnovnih pojmova o izborima 00; Ustavno pravo ustavne institucije, 00, 005. i 007; Parlamentarno pravo, 005; Srbija izmeu ustava i ustavnosti, 005; Ustavno i pravosudno organizaciono pravo, 00. i 005. Koautorka: Jugoslavija na prekretnici od monizma do graanskog rata, 99, Challenges of Parliamentarism The Case of Serbia in the Early Ninetines, 995; The protection of liberties and rights of citizens in the constitutional system of Yugoslavia, 995; Elections to the Federal and Republican Parliaments of Yugoslavia (Serbia and Montenegro), 997; Serbia betwen the past and the future, 997; Guide through electoral controversies in Serbia, 000; National minorities in Voivodina, 998; Graanin u pravnom sistemu SRJ. 999, Ustavnost i vladavina prava, 000, Kriza i obnova prava, 999; Election in Serbia Law and Practice, 004; Ombudsman in the Constitutional System of Serbia, 005; The New Constitution of Serbia and Gender Equality, 005. dr. lanica Evropskog udruenja za izborno pravo.

8. Jednak pristup zdravstvenoj zatiti i socijalne beneficijeU domenu zdravstvene i socijalne zatite (lanovi i ) akcenat je na obavezama drave. Obaveza drave je da eliminie diskriminaciju ena u oblasti zdravstvene zatite preduzimanjem posebnih mera koje e doprineti efektivnom ostvarivanju prava na zdravstvenu zatitu; ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama, posebno onim u vezi sa planiranjem porodice; posebne zdravstvene usluge koje se odnose na trudnou, poroaj, postporoajni period kao i besplatne usluge tamo gde je neophodno. U domenu socijalne zatite obaveza je drave da eliminie diskriminaciju ena, stvori jednake mogunosti i postavi jednake uslove ostvarivanja: prava na porodine beneficije; prava na bankarske pozajmnice, hipoteke i finansijske kredite; prava na uee u rekreativnim aktivnostima, sportu i svim vidovima kulturnog ivota

9. ene na seluZbog izuzetno tekog poloaja seoskih ena Konvencija (lan 4) posveuje ovom problemu posebnu panju, garantuje posebna prava seoskih ena i utvruje obaveze drave da preduzima mere za poboljanje njihovog poloaja. Meu pravima koje garantuje Konvecija su: pravo ena da uestvuju u razradi i primeni planova razvoja; pristup zdravstvenim ustanovama, savetovalitima i slubama za planiranje porodice; pravo na obrazovanje, osposobljavanje, opismenjavanje i tehniku osposobljenost; prava u oblasti ekonomije i zapoljavanja, zadrugarstvo, grupe za samopomo, pristup kreditima i poreskim olakicama; prava na odgovarajue uslove ivota i stanovanja; pravo na uee u svim aktivnostima u zajednici i dr. Meu obavezama drava da rade na poboljanju poloaja seoskih ena Konvencija navodi preduzimanje posebnih mera u cilju eliminisanja diskriminacije ena na selu, razvoja sela, obezbeivanja ravnopravnosti ena i mukaraca, kao i vrednovanje neplaenog rada ena u domainstvu i poljoprivredi.

4

5

Prof. dr Nevena Petrui

i koje/koji u radu Komiteta uestvuju u linom svojstvu, kao nezavisne/nezavisni strunjakinje/ strunjaci, bez obzira na to to su predloeni od strane svojih drava (Handbook for Parliamentarians, ).5

Komitet, preko Ekonomskog i socijalnog saveta UN, podnosi godinji izvetaj o svom radu (l. ). Sastavni deo izvetaja ine predlozi i opte preporuke koje je Komitret usvojio na osnovu razmotrenih izvetaja i informacija koje je dobio od drava lanica prilikom razmatranja njihovih izvetaja. U izvetaj se unose i eventualne primedbe drava lanica. U radu Komiteta uestvuje Genralni sekretar UN, odnosno njegov predstavnik, koji je ovlaen da diskutuje i iznosi predloge u usmenom i pisanom obliku.

PRAENJE PRIMENE KONVENCIJE O ELIMINISANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE ENA (CEDAW)Saetak: U radu je prezentovan mehanizam nadzora nad primenom Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena. Autorka najpre razmatra osnivanje, sastav, mandat, nadlenost, delokrug i nain rada Komiteta za eliminisanje diskriminacije ena. Izlaganja o sistemu praenja primene Konvencije grupisana su u tri celine. Najpre je razmotrena procedura izvetavanja o primeni Konvencije, zatim slede izlaganja o procesu odluivanja po individualnim predstavkama i, na kraju, izlaganja o nainu sprovoenja istrage u sluajevima tekog ili sistematskog krenja prava garantovanih Konvencijom. Kljune rei: Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, Komitet, individualna predstavka, teka i sistematska krenja prava. Sistem nadzora nad primenom Konvencije, ustanovljen samom Konvencijom, ojaan je usvajanjem Opcionog protokola uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, kojim je predviena mogunost da se razmatraju i pojedinani sluajevi krenja prava predvienih Konvencijom i sprovede istraga o tekom i sistematskom krenju prava ena.

Postupak izbora lanica/lanova Komiteta zapoinje tako to drave lanice, na poziv Generalnog sekretara UN, imenuju po jednu svoju dravljanku/dravljanina, ime se formira spisak kandidatkinja/kandidata. Generalni sekretar UN dostavlja izvetaj dravama i zakazuje izborni sastanak drava lanica, koji se odrava u seditu UN. Ukoliko sastanku prisustvuju predstavnici / drava, postoji kvorum za rad i pristupa se tajnom glasanju. lanice/lanovi Komiteta postaju oni kandidati koji su u prvom krugu dobili najvei broj glasova, a u drugom krugu apsolutnu veinu glasova prisutnih predstavnika drava lanica (l. 7. st. -4). Prilikom izbora lanica/lanova, vodi se rauna da postoji ravnomerna geografska zastupljenost i da su predstavljene razne civilizacije i svi glavni pravni sistemi u svetu. Ukoliko u toku trajanja mandata nastupi smrt lanice/lana ili iz druguh razloga bude upranjeno njeno/njegovo mesto, drava lanica imenuje drugu osobu iz reda svojih dravljanki/dravljana, pri emu je za ovo imenovanje potrebno odobrenje Komiteta.6 Komitet na svojim sednicama vri izbor funkcionera na period od dve godine: predsednika, tri zamenika predsednika i izvestioca (l. 9. Konvencije, pravilo 6. Pravila procedure).7

2.3. Nain rada KomitetaKomitet se redovno sastaje dva puta godinje i radi u sesijama (zasedanjima), koje traju po tri nedelje.0 Pored redovnih sesija, Komitet moe odrati i specijalne (vanredne) sesije, na predlog veine lanica/lanova Komiteta ili na predlog drave lanice. Sednice Komiteta odravaju se u Njujorku, seditu UN, ili na bilo kom drugom odgovarajuem mestu koje odredi Komitet, konsultujui se, pritom, sa Generalnim sekretarom UN (pravilo 5. Pravila procedure).

. Komitet za eliminisanje diskriminacije enaKomitet za eliminisanje diskriminacije ena (u daljem tekstu Komitet) je jedan od nadzornih organa u sistemu UN, ustanovljen 98. godine, na osnovu l. 7. Konvencije, koji prati napredak ostvaren u primeni Konvencije i svojim radom dopinosi njenom pravilnom tumaenju i implementaciji.

. Nadzor nad primenom Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije enaKonvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (u daljem tekstu Konvencija) je meunarodni ugovor, ijom se ratifikacijom drave obavezuju da e preduzimanjem odgovarajuih mera spreiti svaki vid neposredne i posredne diskriminacije ena, obezbediti njihov potpuni razvoj i napredak i na taj nain garantovati enama da ravnopravno sa mukarcima ostvaruju i uivaju sva ljudska prava i osnovne slobode (l. . Konvencije). Kao i svi ostali meunarodni pravnoobavezujui instrumenti, Konvecija predvia odgovarajui sistem nadzora nad primenom Konvencije, koji obezbeuje da se prati napredak u ostvarivanju ciljeva Konvencije, evidentiraju slabosti i problemi sa kojima se drave lanice suoavaju i obezbedi pruanje adekvatne pomoi i podrke dravama u ispunjavanju konvencijskih standarda.

Pravila o sastavu Komiteta, delokrugu i nainu njegovog rada i odluivanja, kao i o pravima i dunostima lanica/lanova Komiteta i njegovih organa, regulisani su Konvencijom, a detaljno razraeni u Pravilima procedure Komiteta za eliminisanje diskriminacije ena.

. Sistem izvetavanja o primeni KonvencijeDa bi se obezbedilo kontinuirano praenje napretka u primeni Konvencije, ureen je sistem izvetavanja, tako to je predvieno kada i koju vrstu izvetaja drave lanice podnose Generalnom sekretaru UN, kako se ti izvetaji razmatraju i usvajaju, kao i nain na koji Komitet izvetava ostala tela i organe UN o primeni Konvencije.

2.1. SastavKomitetaKomitet ine strunjakinje/strunjaka visokih moralnih kvaliteta, strunosti i kompetentnosti za oblast na koju se odnosi Konvencija, koje/koji se biraju na period od etiri godine,4 po posebnoj proceduri predvienoj odredbama l. 7. Konvencije,

2.2. Mandat i nadlenostPrimarni zadatak Komiteta je da razmatra izvetaje o zakonodavnim, sudskim, upravnim ili drugim merama koje su drave preduzele radi primene Konvencije, kao i napretku koji su u ostvarile u primeni Konvencije. Pored toga, Komitet je nadlean i za sprovoenje dodatnog nadzora nad primenom

3.1. Vrste nacionalnih izvetaja o primeni KonvencijePrema l. 8 Konvencije, drave podnose inicijalni izvetaj, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Konvencije u dravi lanici, periodine izvetaje, svake etvrte godine, kao i vanredne izvetaje, koji se podnose uvek kad ih zatrai sam Komitet.

Optional Protocol to the Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women , poznat i kao Fakultativni protokol, (u daljem tekstu Opcioni protokol), usvojen je 6. oktobra 999. godine u Njujorku, na sednici Generalne skuptine UN, a stupio na snagu . decembra 000. godine. Do do kraja 006. godine 0 drave su postale lanice Opcionog protokola. SRJ je usvojila Zakon o potvrivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (Sl. List SRJ - Meunarodni ugovori, /00) i Opcioni protokol vai od 8. decembra 00. godine. U Srbiji Opcioni protikol vai na osnovu sukcesije jer je Srbija pravni sledbenik dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Rules of procedure of the Committee on the Elimination of Discrimination against women (A/56/8) - u daljem tekstu Pravila procedure). Pravila su dostupna na portalu UN, http://www.un.org. Komitet je prilikom osnivanja imao 8 lanica/lanova, da bi posle pristupanja, odnosno ratifikacije 5. drave lanice, njegov broj povean na . Takoe, posle prvih izbora, mandat devet strunjakinja/strunjaka trajao je dve godine, kako bi se obezbedio kontinuitet u radu Komiteta. U pogledu polne srukture, Komitet trenutno ine ene i samo jedan mukarac, dravljanin Holandije.5 lanice/lanovi komiteta polau sveanu zakletvu, ija je sadrina predviena pravilom br. Pravila o radu Komiteta i koja glasi: Sveano izjavljujem da u kao lan Komiteta za eliminisanje svih ovlika diskriminacije ena ispunjavati svoje obaveze i vriti svoja ovlaenja dostojanstveno, predano, nepristrasno i savesno. 4

Konvencije: za razmatranje pojedinanih predstavki8 i za istragu o sluajevima masovnog i sistematskog krenja prava ena.9

3.2. Ciljevi izvetavanjaOsnovni cilj sistema izvetavanja je u tome da se postigne permanentni i sveobuhvatni0 Komitet se najpre sastajao jednom godinje, u trajanju od najvie dve nedelje (l. 0. st. . Konvencije). Odlukom Generalne Skuptine UN, poveani su broj i trajanje redovnih zasedanja na dva zasedanja godinje, u trajanju od po tri nedelje. Zbog obimnosti u radu Komiteta i zastoja u pogledu razmatranja izvetaja, usvojen je amandman na l. 0. st. . Konvencije kojim je eliminisano ogranienje u pogledu broja godinjih zasedanja, ali ovaj amandman nije stupio na snagu. Svako redovno zasedanje Komiteta priprema posebna radna grupa, koja tokom petodnevnog rada priprema listu tema i pitanja u pogledu periodinih izvetaja koji e biti predmet razmatranja.

Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women (CEDAW), u daljem tekstu Konvencija. Konvenciju je usvojila Generalna skuptina UN, 8. decembra u Njujorku i ona se danas primenjuje u 86 drava sveta, na osnovu ratifikacije, potpisivanja, odnosno sukcesije. SFRJ je ratifikovala konvenciju Zakonom o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori, br /8). Konvencija je u SRJ i dravnoj zajednici SCG vaila po osnovu sukcesije, a po istom osnovu vai i u Srbiji. Naime, posle istupanja Crne Gore iz dravne zajednice SCG, nije bilo potrebno da Republika Srbija ponovo pristupa Opcionom protokolu jer je ona, kao pravni sledbenik dravne zajednice, u skladu sa l. 60. Ustavne povelje dravne zajednice SCG, nasledila njen meunarodno-pravni subjektivitet i meunarodne dokumente. Ova injenica je konstatovana na sednici Drugog vanrednog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije, odranoj 5. juna 006. godine.

6 l. 7. st. 7. Konvencije. Procedura imenovanja nove lanice/lana Komiteta detaljno je ureena Pravilima o radu Komiteta. 7 Radu Komiteta strunu i tehniku pomo pruaju Sekretarijat i drugi pomoni organi. Generalni sekretar UN odgovoran je za obezbeivanje svih uslova za rad Komiteta (pravilo ). 8 9

l. . Opcionog protokola.

Pravilo br.

l. 8. st. . Opcionog protokola, koji glasi: Ukoliko Komitet primi pouzdanu informaciju koja ukazuje na teko ili sistematsko krenje, od strane drave lanice, prava navedenih u Konvenciji, Komitet e pozvati dravu lanicu da sarauje u ispitivanju tanosti informacije i da u tom cilju podnese primedbe koje se tiu predmetne informacije.

Shematski prikaz sistema izvetavanja i uloga drava lanica, Komiteta i drugih tela UN, koji u tom sistemu imaju odreena prava i dunosti, data je u prilogu ove publikacije, pod nazivom Izvetavanje o primeni Konvencije. Preuzeto iz: Hufner, 005, 87.

6

7

uvid u primenu Konvencije, odnosno u de jure i de facto stanje u ostvarivanju prava ena predvienih Konvencijom, da se uspostave standardi u odnosu na koje se prati napredak, evidentiraju slabosti i tekoe u primeni Konvencije, te da se omogui meunarodnoj zajednici da dravama lanicama prui konstruktivnu pomo u ispunjavanju svojih obaveza i konvencijskih standarda. Smisao izvetavanja nije u tome da drave formalno ispune svoju meunarodnu obavezu. Dunost izvetavanja prua dravama lanicama dodatni impuls da permanentno prate primenu Konvencije, da procenjuju i evaluiraju primenjene strategije i preispituju sopstvene politike i prakse u politikom, ekonomskom, kulturnom i drugim sferama drutvenog ivota, te da kreiranjem i implementacijom odgovarajuih planova aktivnosti otklanjaju uoene slabosti (Handbook for Parliamentarians, 60). Ispunjavanjem svojih obaveza u pogledu izvetavanja, drave lanice stiu sveobuhvatno i potpuno saznanje o efektima donetih zakona i usvojenih mera i u stanju su da bolje sagledaju i razumeju probleme i tekoe sa kojima se suoavaju u ostvarivanju pune ravnopravnosti ena. Pored toga, samo izvetavanje podstie drave lanice da razmenjuju iskustva, identifikuju zajednike probleme i zajedniki tragaju za najpogodnijim merama za njihovo prevazilaenje.

stupanje Konvencije na snagu do podnoenja inicijalnog izvetaja, tekue informacije o napredovanju u pogledu svakog konvencijskog prava, de facto i de jure poloaj ena, uz navoenje svih ogranienja, ak i onih privremene prirode, koja namee zakon, praksa ili tradicija ili koja se nameu na bilo koji drugi nain, u pogledu ostvarivanja svakog od konvencijskih prava. Periodini izvetaj treba da se fokusira na razvoj koji se odigrao od trenutka razmatranja prethodnog izvetaja pred Komitetom. Drava lanica duna je da prezentuje uinjene pomake, uzimajui u obzir zakljune komentare Komiteta na prethodni izvetaj, to podrazumeva njenu dunost da izloi nove mere, eventualni progres uinjen na unapreenju i eliminaciji diskriminacije ena, promene u statusu i ravnopravnosti ena, preostale prepreke za ravnopravno uestvovanje ena sa mukarcima u politikom, socijalnom, ekonomskom i kulturnom ivotu zemlje, kao i probleme koji su preostali za reavanje. U skladu sa smernicama za pisanje izvetaja, periodini izvetaji moraju biti strukturirani tako da prate redosled lanova Konvencije, a njihovi sastavni delovi su: Uvod, Sprovoenje odredbi Konvencije prema lanovima od . do 6. i Mere za implementaciju rezultata UN konferencija. U ovim izvetajima drave pruaju informacije o bitnim politikim i zakonskim promenama, ako ih je bilo, o napretku u pogledu svakog lana Konvencije ili konstataciju da nema promena, kao i informacije u pogledu mera koje su preduzete radi realizacije miljenja i preporuka koje je Komitet dao prilikom ispitivanja predstavki protiv drave, o merama u svih kritinih oblasti identifikovanih Pekinkom platformom i o merama za realizaciju zakljuaka usvojenih4 Izvetaji su, po svom karakteru, ozbiljne studije i veoma su obimni: inicijalni izvetaj ima oko 00 strana, dok redovni periodini izvetaji imaju oko 70 strana. Da bi izvetaj bio korektan, neophodno je da njegov tekst bude precizan, jasan i razumljiv, a stil pisanja primeren samom tipu dokumenta.

na konferencijama UN. Od drava lanica se oekuje da u svojim izvetajima uzmu u obzir sve odrednice iz l. -4. Konvencije (pojam diskriminacije, obaveza na otklanjanje diskriminacije, mere za potpuni razvoj i napredak ena, mere pozitivne akcije), da imaju u vidu sve opte preporuke Komiteta koje se odnose na ove lanove, da objasne i opravdaju svaku stavljenju rezervu9 i izloe plan za ograniivanje dejstva rezervi i njihovo povlaenje, da navedu faktore i tekoe koji utiu na stepen izvravanja obaveza iz Konvencije, uz objanjenje prirode i dometa rezervi, razloga za njihovo postojanje i mere za njihovo prevazilaenje, kao i da navedu dovoljno injenica i statistikih podataka, razvrstanih po polu, i to u odnosu na svaki lan Konvencije i u odnosu na opte preporuke Komiteta, kako bi dokumentovale napredak.

panja se prevashodno posveuje merama koje je drava preduzela kao odgovor na prethodne zakljune preporuke Komiteta. Radna grupa treba, takoe, da pribavi relevantne informacije o dravi, kojima raspolau druga tela UN, specijalizovane organizacije i fondovi. Ako su podneti tzv. izvetaji u senci, radna grupa odrava zatvorenu sednicu sa predstavnicama/cima NGO koje su te izvetaje podnele. (Oflaerti, 00, ). Pored toga, radna grupa razmatra pristigle pisane materijale NGO, koji se odnose na stanje enskih prava u dravi lanici iji je izvetaj predmet razmatranja. Dravi se dostavlja spisak problema i pitanja i ostavlja joj se primeren rok da se pripremi za raspravu.

3.4.2. Rasprava o izvetajuIzvetaji se razmatraju, po pravilu, na dva otvorena sastanka Komiteta, koja obino traju po tri asa. Posle otvaranja sastanka i objavljivanja predmeta razmatranja, predstavnici Vlade daju najpre uvodno izlaganje, ne due od 0 minuta. Predsednik Komiteta zatim otvara raspravu i daje re lanovima Komiteta, koji postavljaju pitanja, na koja predstavnici drave pruaju odgovore i daju potrebna objanjenja. Rasprava je interaktivna i odvija u maksimalno tolerantnoj i konstruktivnoj atmosferi. Prilikom razmatranja nacionalnih izvetaja, Komitet uzima u obzir ne samo informacije koje je dobio od drave, ve i informacije koje je radna grupa Komiteta pribavila od drugih etla UN, specijalizovanih organizacija i fondova, kao i od meunarodnih i nacionalnih NGO.

3.4. Razmatranje izvetaja Procedura pred KomitetomPostupak razmatranja nacionalnih izvetaja sastoji se iz dve faze: faza pripremanja rasprave o izvetaju i faza rasprave o izvetaju.

3.4.1. Pripremanje rasprave o izvetajuOva pripremna faza namenjena je pripremanju razmatranja nacionalnih izvetaja stavljenih na dnevni red sesije Komiteta. Delatnost u pripremnoj fazi, koja treba da doprinese poveanju efikasnosti razmatranja izvetaja, regulisana je posebnim pravilima o pripremnoj proceduri.0

3.3. Smernice za izvetavanjeDa bi obezbedio sticanje uvida u sve aspekte primene Konvencije, Komitet je dravama-lanicama ponudio jasne smernice u pogledu oblika i sadrine izvetaja. Pored optih smernica za izvetavanje, usvojene su i posebne smernice za svaku vrstu izvetaja: Smernice za inicijalne izvetaje, Smernice za naknadne izvetaje, Smenice u pogledu izvetavanja o primeni Opcionog protikola i Smernice u pogledu izvetavanja o aktivnostima ije je sprovoenje utvreno na konferencijama UN, sastancima na vrhu i specijalnim zasedanjima Generalne skuptine UN. Komitet je usvajanjem optih smernica detaljno regulisao sadrinu i strukturu izvetaja i dao jasne instrukcije dravama lanicama o tome koje i kakve informacije, podatke i objanjenja treba da prue u svojim izvetajima. Time je Komitet obezbedio da izvetaji prue celoviti i jasnu sliku o pomacima u primeni Konvencije u dravama lanicama.4 Prema smernicama za pripremu inicijalnog izvetaja, ovaj izvetaj se sastoji iz dva dela. Prvi deo izvetaja prua sliku zemlje ispisanu reima, i sastoji se od informacija i podataka koji su grupisane u sledea poglavlja: Zemlja i narod5, Opta politika struktura,6 Opti pravni okvir u kome su ljudska prava zatiena7 i Informisanost i publicitet.8 Drugi deo izvetaja sadri navode u pogledu vaeih ustavnih, zakonskih i administrativnih normi, prikaz razvoja, programa i institucije koje su osnovane od8

Pripremnu fazu sprovodi posebna radna grupa koju formira Komitet i koju obino ine 5 lanica/lanova Komiteta. Radna grupa je duna da pre zasedanja Komiteta prethodno razmotri izvetaje drava lanica, da utvrdi spisak uoenih problema i pitanja (ne vie od 0), na koje drava lanica treba da prui objanjenja i odgovore tokom razmatranja izvetaja na sednici Komiteta. Pitanja koja radna grupa utvruje grupiu se po prioritetnim temama, a

3.4.3. Zakljune preporukeIzvestiteljka/izvestilac koga odreuje Komitet priprema nacrt zakljunih preporuka na osnovu izvetaja, pruenih odgovora i dodatnih objanjenja drave, rezultata rasprave, izvetaja NGO i agencija UN. Ovaj nacrt se dostavlja lanicama/lanovima Komiteta, koji stavljaju primedbe i predlau dopune. Konani nacrt zakljunih preporuka razmatra se na zatvorenoj plenarnoj sednci Komiteta i usvaja konsenzusom. Svaka zakljuna preporuka Komiteta ima standardne delove: uvod, koji predstavlja saetak uvodnog izlaganja drave lanice, konkretne preporuke, koje sadre opis uoenih problema u primeni Konvencije i preporuke u pogledu zakonskih i drugih mera koje drava treba da preduzme, tzv. standardne preporuke, kojima se dravi preporuuje da ubudue izvetava o primeni zavrnih dokumenata

Ovo poglavlje sadri: etnike i demografske karakteristike zemlje i njene populacije, podatke o dohodaku po glavi stanovnika, bruto nacionalnom proizvodu, stopi inflacije, spoljnom dugu, stopi nezaposlenosti, stopi pismenosti i veroispovesti, podatke o populaciji u pogledu maternjeg jezika, oekivanog veka starosti, smrtnosti dece, smrtnosti pri poroaju, stopi plodnosti, procentu populacije ispod petnaest i preko ezdeset pet godina starosti, procentu stanovnitva u seoskim i gradskim podrujima, procentu domainstava na ijem se elu nalaze ene. U ovom poglavlju opisuje se politika istorije, oblik vladavine i organizacija izvrnih, zakonodavnih i sudskih organa. Sastavne elementi ovog poglavlja su podaci o: sudskim, administrativnim ili drugim nadlenim organima ija delatnost utie na ljudska prava, sredstvima koja stoje na raspolaganju pojedincu za zatitu ljudskih prava, vrstama sistema obeteenja za rtve, pravima koja su pojedincu/ki garantovana i pod kojim uslovima mogu biti derogirana, mehanizmima za zatitu i unapreenje ljudskih prava, nainu sprovoenja odluka kojima se tite ljudska prava, institucijama ili nacionalnim mehanizmima koji vre nadzor nad ostvarivanjem ljudskih prava. U ovom poglavlju iznose se informacije o: preduzetim merama na planu podizanja svesti javnosti i dravnih organa o ljudskim pravima, dostupnosti meunarodnih dokumenata (prevodi), nainu prikupljanja podataka za nacionalne izvetaje i javnim debatama povodom izvetaja.8 7 6

5

9 Mnoge drave prilikom ratifikacije, odnosno pristupanja Konvenciji stavljaju rezerve na pojedine lanove, opravdavajui svoj postupak time da njihovo nacionalno zakonodavstvo, tradicija, veroispovest ili kultura nisu u skladu sa principima Konvencije. Krajem devedesetih godina prolog veka preko 55 drava imalo je rezerve na jedan ili vie lanova Konvencije, i njihov broj se u meuvremenu neznatno smanjio. Komitet je u vie navrata ukazivao na potrebu povlaenja rezervi i izraavao stav da su neke rezerve toliko iroko formulisane da se njihov efekat ne ograniava na pojedine lanove Konvencije, te da su mnoge od njih nekompatibilne sa predmetom i sutinom Konvencije, to je suprotno optem medjunarodnom pravu. (Videti Izjavu Komiteta o rezervama na Konvenciju o emiminisanju svih oblika diskriminacije ena, koju je Komitet usvojio povodom obeleavanja 50. godinjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, u: Ocenjivanje poloaja ena, Uputstvo za pisanje izvetaja prema Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena, dopunjeno i prevedeno od strane Kancelarije Viskog komesara za ljudska prava, Misije u Srbiji i Crnoj Gori, UN, 00, str. 9-94). 0

Pravilo 48. i 49.

Izvetaje u senci pripremaju meunarodne i domae NGO, koje komitet ohrabruje na podnoenje ove vrste izvetaja, a od drava oekuje da u proces pripreme izvetaja ukljue i predstavnice/ke NGO sektora.

Prilikom razmatranja inicijalnih izvetaja, pitanja o kojima se vodi rasprava grupisana su u tri celine: pitanja koja se tiu l . i . Konvencije, potanja vezana za l. 7, 8, 5. i 6. i pitanja koja se tiu pojedinano svakog od ostalih lanova. Kod razmatranja periodinih izvetaja postoje etiri grupe pitanja: pitanja koja se tiu l -6. zatim ona koja se odnose na l. 7-9, na l. 0-4. i pitanja koja se tiu l. 5 -6.

9

usvojenih na relevantnim svetskim konferencijama, posebno o primeni Pekinke deklaracije i Platforme za akciju, da to ire distribuira zakljune preporuke Komiteta i da u sledeem izvetaju dostavi informacije o preduzetim merama, da omogui ukljuivanje nacionalnog parlamenta u raspravu o nacionalnom izvetaju pre njegovog podnoenja Komitetu, poziv dravi da ratifikuje dokumente UN o ljudskim pravima koje jo uvek nije ratifikovala, ako za tim postoji potreba. Pored toga, zakljune preporuke mogu da sadre, ako je to potrebno, i jedan broj dodatnih preporuka, kao to je poziv dravi da ratifikuje Opcioni protokol ili predoeni amandman na l. 0. st. . Konvencije, koji otklanja ogranienje u pogledu broja zasedanja Komiteta, da povue stavljene rezerve, da obeshrabruje potranju za prostitucijom, da obezbedi prikupljanje relevantnih statistikih podataka i dr. Usvojene preporuke Komitet dostavlja dravama lanicama.

zastupljenost svih regiona. Da bi se prevazili problemi u izvetavanju, predviena je mogunost da u sluaju kanjenja sa podnoenjem izvetaja drave podnesu tzv. kombinovani izvetaj, koji sadri inicijalni i sve periodine izvetaje koje je drava trebalo do tada da podnese (Kratak vodi, 8).

prihvatljiva. Komitet prihvata predstavku pod uslovom da je ona u pismenoj formi,6 da nije anonima, da su u dravi lanici iscrpljena sva pravna sredstva, 7 izuzev ako se primena tih sredstava neopravdano prolongira ili nije verovatno da e pomo biti efikasna. Predstavka e biti proglaena neprihvatljivom i ako je predmet razmatranja pred nekim drugim meunarodnim organom, odnono ako je razmatranje o istoj predstavci nije ve okonano, kao i onda kad je oigledno neosnovana ili nedovoljno potkrepljena ili je izraz zloupotrebe prava na podnoenje predstavke (Jankovi, Radivojevi, 006, 54). Uz ove uslove, neophodno je i da se predstavka odnosi na krenje prava do koga je dolo posle stupanja na snagu Opcionog protokola u odnosu na dravu lanicu protiv koje je predstavka podneta, izuzev ukoliko se sa krenjem prava nastavilo i posle stupanja na snagu Opcionog protokola (nadlenost ratione temporis).

je dravljanka/dravljanin zemlje protiv koje je predstavka podneta, niti osoba koja ima lini interes u predmetu, kao ni osoba koja je odluivala u donoenju bilo koje odluke u tom predmetu. 0 Protokolom je, takoe, predvieno da se iz bilo kog razloga lanica/lan Komiteta moe izuzeti iz rada u radnoj grupi, i to odmah po imanovanju ili u toku samog postupka, o emu je duna/duan da obavesti predsednika.

4. Odluivanje po predstavkamaOpcionim protokolom uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena ojaan je nadzor nad primenom Konvencije time to je Komitet dobio ovlaenje da odluuje o pojedinanim predstavkama koje protiv drava lanica podnosi lice ili grupa lica zbog krenja nekog od prava predvienih Konvencijom. (l. . . Opcionog protokola).

4.5.2. Naela i faze postupkaPostupak po predstavci zasnovan je na naelu pismenosti i naelu obostranog sasluanja. Postupak je poverljiv, tako da su sednice Komiteta i radnih grupa zatvorene za javnost. Dokumenti i celokupan radni materijal imaju karakter poverljivih dokumenata. Do konanog odluivanja ne izdaju se bilo kakva saoptenja za javnost, a Komitet je duan da kao tajnu uva identitet podnosioca predstavke, odn. rtve/ rtava, izuzev ako oni izriito pristanu da se njihov identitet otkrije. Postupak obuhvata nekoliko faza: prethodni postupak, postupak odluivanja o prihvatljivosti predstavke (preliminarni postupak) i postupak meritornog odluivanja. Prethodni postupak obuhvata sledeu delatnost: prijem predstavke, upis predstavke u stalni Registar, traenje dodatnih razjanjenja od podnositeljke/podnosioca predstavke, upoznavanje podnositeljke/oca predstavke sa pravilima postupka, priprema kratkih rezimea predstavki i njihovo upuivanje lanicama/ovima Komiteta, upuivanje punog teksta predstavki lanicama/ovima Komiteta koji to trae i dostavljanje predstavke dravi na izjanjenje. Svaka predstavka se dostavlja dravi lanici na koju se odnosi, izuzev ako Komitet odlui da ne postoji potreba za dostavljanjem jer je predstavka neprihvatljiva. Predstavka moe biti upuena dravi lanici samo pod uslovom da je podnosilac predstavke pristao da se njegov/njen identitet otkrije odnosnoj Dravi lanici. Komitet dostavlja predstavku dravi lanici na poverljiv nain i ostavlja joj rok od 6 meseci da se o predstavci izjasni. Postupak za ocenu prihvatljivosti predstavke sprovodi radna grupa, s tim to konanu odluku o prihvatljivosti predstavke donosi Komitet, ukoliko je radna grupa zauzela stav da je predstavka neprihvatljiva. Odluka o neprihvatljivosti predstavke dostavlja se podnosiocu predstavke i dravi

3.4.4. Opte preporukeNa bazi rezultata razmatranja pojedinanih izvetaja, Komitet usvaja usvaja i opte preporuke, upuene svim dravama lanicama, koje se odnose na problematina podruja u primeni Konvencije. U dosadanjem periodu Komitet je usvojio 5 optih preporuka, koje se tiu naina izvetavanja ili pojedinih mera i aktivnosti koje bi drave trebalo da preduzmu radi poboljanja stanja i prevazilaenja uoenih problema u odreenim oblastima drutvenih odnosa.

4.1. Razlozi za predstavkuRazlog pokretanja postupaka je krenje konvencijskih prava, pri emu krenje moe biti posledica delovanje drave, ali i posledica propusta drave da preduzme mere na ije se preduzimanje obavezala, tj. da enama obezbedi ostvarivanje i uivanje ljudskih prava i sloboda, kao i da preduzimanjem delotvornih mera sprei povredu tih prava i sloboda. Predstavka se moe uloiti zbog povrede prava koja su izriito priznata l. -6 Konvencije, ali i zbog povrede prava koja proizlaze iz tumaenja drugih odredbi Konvencije. 5

4.4. Hitne (privremene) mere zatiteU cilju spreavanja nenadoknadive tete po rtvu, odnosno rtve navodnog krenja prava, Komitet je ovlaen da pre donoenja bilo kakve odluke povodom predstavke naloi dravi preduzimanje neophodnih hitnih privremenih mera. 8 Nalog za preduzimanje hitnih privremenih mera ne prejudicira odluku o prihvatljivisti predstavke, niti sadrinu merotorne odluke.

4.5. Postupak po predstavciPostupak odluivanja o predstavci regulisan je Opcionim protokolom i odredbama sadranim u IV delu Pravila procudure (pravila 60-75). 9

3.5. Dostavljanje usvojenih preporukaUsvojene opte i zakljune preporuke Komitet dostavlja dravama lanicama. Sa preporukama, koje su sastavni deo godinjeg izvetaja Komiteta, Komitet upoznaje Ekonomski i socijalni savet UN, koji izvetaj prosleuje Generalnoj skuptini UN. Izvetaj se dostavlja i Komisiji UN za poloaj ena.

4.2. Ko i protiv koga moe podneti predstavkuPredstavka (prituba) zbog povrede konvencijskih prava doputena je pod uslovom da je rtva povrede osoba ili grupa osoba pod jurisdikcijom drave ugovornice i da je drava protiv koje je predstavka uloena ugovornica Opcionog protokola. Predstavku moe uloiti osoba ili grupa osoba u svoje ime ili u ime druge osobe, odnosno grupe, uz njihov pristanak ili, ako nema izriitog pristanka, pod uslovom da opravda podnoenje predstavke bez pristanka ovlaenih subjekata.4

4.5.1. Organi odluivanjaDelatnost koja se preduzima u postupku odluivanja po predstavci podeljena je izmeu Komiteta i stalne Radne grupe za predstavke, koju je Komitet formirao 00. godine i koju ine 5 lanica/lanova (Handbook for Parliamentarians, 6). Radnu grupu ini 5 lanica/lanova Komiteta. Da bi se obezbedila objektivnost u odluivanju, predvieni su razlozi za iskljuenje tako to je izriito predvieno da lanica/lan radne grupe ne moe biti osoba koja

3.6. Problemi u izvetavanjuOsnovni problem u izvetavanju je neredovno i neblagovremeno podnoenje izvetaja.

Osim toga, Komitet sa velikim zakanjenjem razmatra izvetaje,

s

obzirom da je ogranien u broju i trajanju zasedanja, a objektivno je u mogunosti da razmotri samo 8-9 izvetaja u toku jednog zasedanja. Zbog toga je Komitet primoran da vri selekciju izvetaja koje e razmotriti, vodei pri tome rauna o duini ekanja, o potrebi da se odreenom izvetaju da prioritet, te da bude obezbeena ravnomerna

4.3. Uslovi za prihvatljivost predstavkeDa bi Komitet meritorno razmatrao predstavku, potrebno je da predstavka bude5

Npr. pravo nasleivanja nije izriito navedeno, ali proizlazi iz l. e, f, 5a, 5, st. i 6. st. .8

Prema podacima iz literature, 40 drava kasni sa podnoenjem izvetaja due od 5 godina, a nekoliko drava nije podnelo izvetaj due od 0 godina (Kratak vodi, 8).4

6 Obrazac predstavke nalazi se u prilogu ove publikacije, pod nazivom Obrazac za predstavke predviene Opcionim protokolom uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, preuzet iz: Hufner, 005, 89-94.

l. 5. st. . Opcionog protokola.

protiv koja je predstavka podneta. Uz odluku se dostavlja i rezime izdvojenog miljenja lanica/lanova Komiteta koji su glasali protiv neprihvatljivosti predstavke, ako oni to trae. Ukoliko je dravi dostavljenja predstavka, a drava smatra da je predstavka

Tako je, npr. Hrvatska podnela inicijalni izvetaj 994, godine, a on je razmatran tek 998. godine.

Prva individualna predstavka /00, podneta je u sluaju Hanna Brandau-Jakel protiv Nemake. Predstavka je proglaena neprihvatljivom zbog toga to nisu bila iscrpljena sva domaa pravna sredstva i do povrede prava dolo pre stupanja Opcionog protokola na pravnu snagu u dravi protiv koje je predstavka podneta.

7

Shema procesa razmatranja predstavke nalazi se u prilogu ove publikacije, pod naslovom Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena: Postupak po individualnoj predstavci. Shema je preuzeta iz: Hufner, 005, document 8.0

9

Pravilo br. 60.

0

neprihvatljiva, moe u roku od dva meseca zatraiti da se Komitet najpre o tome izjasni; u tom sluaju rok od est meseci u kome je duna da se izjasni o navodima iz predstavke moe biti produen. Kad Komitet primi izjanjenje dravi, duan je da ga dostavi podnosioca predstavke. Postupak meritornog odluivanja sprovodi Komitet na svojoj sednici. Prilikom odluivanja, Komitet razmatra nacrt odluke o osnovanosti predstavke, koji priprema radna grupa. Meritornu odluku Komitet donosi prostom veinom glasova, s tim to lan Komiteta koji nije glasao za odluku moe traiti da se njegovo izdvojeno miljenje dostavi strankama U odluci, koja ima formu miljenja, Komitet konstatuje da povreda jeste ili nije, uinjena, i navodi preporuke u pogledu mera koje drava treba da preduzme. Miljenje Komiteta nema izvrnu snagu i nije pravno obavezujue (Jankovi, Radivojevi, 006, 54).

na teritoriji odreene drave lanice dolo do tekog ili sistemstakog krenja prava predvienih Konvencijom. Prema pravilima Opcionog protkola i Pravilima o radu Komiteta (pravila 76-9), postupak istrage ima dve faze, u okviru kojih se preduzima predviena delatnost: pripremna faza i postupak istrage.

istraitelji mogu sasluati odreena lica kao svedoke, koji pre svedoenja sveano izjavljuju da e iznostiti istinite injenice i da e potovati poverljivost postupka. Drava je duna da preduzme mere kako bi obezbedila da sasluana lica ne trpe bilo kakve tetne posledice zbog davanja iskaza. Drava je duna da na zahtev Komiteta prui sve traene informacije i da obezbedi nesmetano istragu. Od drave se moe zatraiti da imenuje svog predstavnika koji e se sastati sa imenovanim lanivama/ lanovima Komiteta i pruiti dopunske informacije. Imenovani lanovi Komiteta koji su sproveli istragu o svom nalazu hitno obavetavaju Komitet. Komitet razmatra nalaz, koji nakon toga prosleuje dravi lanici zajedno sa primedbama i preporukama. Iako oni nemaju obavezni karakter (Jankovi, Radivojevi, 006, 54), od drave se oekuje da u roku od est meseci obavesti Komitet o svom stavu i merama koje je preduzela. Komitet moe pozvati dravu lanicu da u svoj naredni izvetaj ukljui pojedinosti o svim merama preduzetim posle razmatranja nalaza, primedbi i preporuka. Po isteku roka od 6 meseci, Komitet moe, ukoliko je to potrebno, da pozove dravu lanicu da ga izvesti o preduzetim merama. (pravilo 90). Rezime Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, kao i ostali meunarodni pravnoobavezujui instrumenti, predvia odgovarajui sistem nadzora nad primenom Konvencije, koji obezbeuje da se prati napredak u ostvarivanju ciljeva Konvencije, evidentiraju slabosti i problemi sa kojima se drave lanice suoavaju i obezbedi pruanje adekvatne pomoi i podrke dravama u ispunjavanju konvencijskih standarda. Kljunu ulogu u praenju primene Konvencije ima Komitet za eliminisanje diskriminacije ena, koga ine strunjakinje/strunjaka. Osnovni zadatak Komiteta je da razmatra izvetaje drava lanica o primeni Konvencije i putem optih i zakljunih preporuka dopinosi unapreivanju poloaja ena i ostvarivanju ciljeva Konvencije. Sistem nadzora nad primenom Konvencije, ustanovljen samom Konvencijom, ojaan je usvajanjem Opcionog protokola uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, kojim je regulisano razmatranje individualnih predstavki i sprovoenje istraga o tekim ili sistematskim krenjima prava garantovanih Konvencijom.

Literatura: Amnesty International, Claiming Womens Rights: The Optional Protocol to the UN Womens Convention, AI Index, IOR 5/00/00, March 00. Bori, R., Genov, B., Luka Koritnik, G., Popovi, N., Sobol, G., imonovi, D., timac Radin, H, Kratak Vodi kroz CEDAW, Ured za ravnopravnost spolova Vlade RH, Zagreb, 004. Bustelo Mara, The Committee on the Elimination of Discrimination against Women at thecrossroads, The Future of UN Human Rights Monitoring, (Cambridge, Cambridge University Press, 000). Dimitrijevi, V. i dr., Ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Dosije, 004. Beograd, elektronsko izdanje, http://www.bgcentar.org.yu Hfner Klaus, How to File Complaints on Human Rights Violations, A Manual for Individuals and NGOs, fourth, updated and enlarged edition, Berlin 005. elekntronsko izdanje, http://www.unesco.de/c_humanrights/ Ocenjivanje poloaja ena, Uputstvo za pisanje izvetaja prema Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena, dopunjeno i prevedeno od strane Kancelarije Viskog komesara za ljudska prava, Misije u Srbiji i Crnoj Gori, UN, 00. OFlaherty, Michael, Human Rights and UN Practice before the Treaty Bodies, Martinus Nijhoff Publishers, The Hague/London/New York, Kluwer Law Internationa, 00. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights, Human Rights, Fact Sheet, No. 7 (Rev.), Complaint Procedures (Geneva, United Nations, 00). Rules of procedure of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women,http://www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/cedawreport-a568RulesOfProcedure.htm. The Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women and its Optional Protocol, Handbook for Parliamentarians, UN, Inter-Parliamentary Union, Switzerland, 00. United Nations, The Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women. The Optional Protocol: Text and Materials, (New York, United Nations, 000). Zakon o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori, br /8) Zakon o potvrivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (Sl. List SRJ - Meunarodni ugovori, /00)

5.1. Pripremna fazaPripremnna faza obuhvata delatnost Komiteta od prijema informacije do donoenja odluke o sprovoenju istrage. Kad Komitet primi informaciju o tome da je u nekoj dravi dolo do tekog ili do sistematskog krenja prava predvenih Konvencijom, duan je da takvu informaciju upie u poseban registar (pravilo br. 78). Komitet zatim pristupa prethodnom razmatranju informacije, kako bi utvrdio da li je informacija verodostojna i da li je poudan izvor informacije. U ovoj fazi Komitet moe formirati posebnu radnu grupu, koja prikuplja i dodatna obavetenja. Ukoliko Komitet oceni da je informacija pouzdana i da zaista svedoi o tekom ili o sistematskom krenju prava, pre nego to donese odluku o sprovoenju istrage, Komitet imenuje jednog ili vie svojih lanica/lanova za izvestioce i poziva dravu lanicu da sarauje u ispitivanju tanosti informacije i da u tom cilju podnese primedbe koje se tiu predmetne informacije (l. 8. st. . Opcionog protikola). Komitet e preko Generalnog sekretara UN zatraiti od drave lanice da se u odreenom roku izjasni o informaciji. Komitet moe zatraiti dopunske informacije od vladinih i nevladinih organizacija i od pojedinki/pojedinaca (pravilo 8. st. ) Komitet, isto tako, moe zatraiti dokumentaciju od bilo koje organizacije u sistemu UN.

4.7. Praenje izvrenja odlukeDrava ima obavezu da razmoti miljenje i preporuke Komiteta i da podnese pismeni odgovor u roku od 6 meseci, ukljuujui informaciju o preduzetim radnjama (merama) radi ostvarivanja preporuka. Na zahtev Komiteta, drava je duna da prui dodatne informacije o preduzetim merama i da u narednom izvetaju navede koje je mere preduzela. Opcionim protokolom predviena je mogunost formiranja posebne radne grupe ili odreivanja izvestioca za praenje primene preporuenih mera, koji o tome izvetavaju Komitet.

5. Istraga o tekom ili sistematskom krenju pravaOpcionim protokolom Komitetu je omogueno da sprovede istrani postupak kad postoje indicije o sistematskom ili tekom krenju prava (l. 8. i 9. Opcionog protokola). Postupak se sprovodi kad Komitet primi pouzdanu informaciju da je

5.2. Sprovoenje istrageUkoliko utvrdi da je informacija o navodnom tekom ili sistematskom krenju prava verodostojna, komitet donesi odluku o sprovoenju istrage. Prilikom sprovoenja istrage Komitet poziva dravu da maksimalno sarauje u svim etapama istrage. Ako je potrebno da se istraga sprovede na teritoriji drave lanice, Komitet trai od

Postupak se ne primenjuje u odnosu na one drave koje su u trenutku ratifikacije, odn. pristupanja Opcionom protokolu izjavile da ne prihvataju nadlenost Komiteta za sprovoenje ovog postupka (lan 0. Opcionog protokola). Prva istraga pokrenuta je 00. godine protiv Meksika. Podnosilac predstavke bila je NGO Equality Now, a razlog za predstavku veliki broj nerazjanjenih nestanaka, silovanja i ubistava ena u jednom gradu u Meksiku, u kome je u periodu 99-00. ubijeno je vie od 0 mladih ena i devojaka zaposlenih u fabrikam. Komitet je, poto je utvrdio svoju nadlenost za voenje istrage, doneo odluku o njenom pokretanju i odredio dve lanice Komiteta kao izvestiteljke za taj sluaj. Izvestiteljske su posetile dravu stranku, sprovele istragu i sastavile izvjetaj i preporuke. Komitet je usvojo izvetaj i preporuke 004. godine i dostavio ih Vladi Meksika, koja je uputila svoj odgovor. Komitet je je pozvao Meksiko da u odreenom roku dostavi detaljan izvjetaj o poduzetim merama.

drave lanice da se izjasni da li na to pristaje (l. 8. st. . Opcionog protokola). Za sluaj da drava da svoj izriit pristanak, pristupa se sprovoenju istraga. Istragu sprovode lanice/lanovi Komiteta koje je Komitet imenovao i odredio im rok za podnoenje izvetaja. Od Generalnog sekretara UN Komitet moe traiti da obezbedi prevodioce i imenuje lica sa posebnim ovlaenjima koja e pomagati u sprovoenju istrage. Imenovani istraitelji sprovode poverljivu istragu, na nain koji je utvrdio Komitet, pri emu sami odreuju metode svog rada (pravilo 84. st. ). Radi utvrivanja injenica,

PROF. DR NEVENA PETRUIProf. dr Nevena Petrui je vanredna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Niu. Predaje Graansko procesno pravo i Arbitrano pravo. Roena je 958. godine u Pirotu. Diplomirala na Pravnom fakultetu u Niu 98. godine, a na Pravnom fakultetu u Niu radi od 98. godine. Magistarsku tezu Postupak u parnicama iz odnosa roditelja i dece odbranila na Pravnom fakultetu u Niu 988, a doktorsku disertaciju Postupak za deobu zajednikih stvari ili imovine na istom Fakultetu 995. godine. Bavi se prouavanjem mehanizama civilnopravne zatite i alternativnim metodima reavanja sporova. Autorka je niza studija, rasprava i lanaka posveenih raznovrsnim temama iz oblasti civilne procedure, graanskog prava, evropskog pravosudnog sistema, rodne ravnopravnosti i dr. Dugogodinja je aktivistkinja enskog pokreta u Srbiji i jedna od osnivaica enskog istraivakog centra u Niu. Uestvovala je u kreiranju Modela pravne zatite od nasilja u porodici Viktimolokog drutva Srbije i Modela zatite prava deteta u porodinim odnosima Centra za prava deteta, kao i u realizaciji niza projekata: Pomo i podrka porodicama u konfliktu, enske studije, Pravom protiv nasilja u porodici, Program informisanja ena o enskim ljudskim pravima, Reproduktivna prava ena i dr. U okviru enskih NGO bavi se istraivanjem i edukacijom u oblasti pravne zatite i ostvarivanja enskih ljudsih prava.

4

5

Prof. dr Marina Blagojevi Altera MB Research Centre for Gender and Ethnicity Budapest, Hungary

uvidom.

Takodje, mogue je organizovati i fokus grupu,

sa profesionalcima

Matrica pitanja, podataka i izvoraDa bi se sistematizovalo prikupljanje podataka za pisanje Izvetaja bilo bi korisno napraviti neku vrstu matrice/tabele, u koju bi se unosile informacije koje se kasnije mogu tekstualno obraditi u smom Izvetaju. Ta matrica bi mogla da izgleda ovako.

(centri za socijalni rad) ili sa licima koja imaju odredjeni problem (npr. nedobijanje alimentacije posle razvoda). Takoe, internet pretraivanje treba da omogui uvid u postojanje medjunarodnih izvora koji se odnose i na Srbiju. Kako CEDAW komitet dobija infromacije i od lokalnih i od meunarodnih NVO potrebno je imati to bolji uvid u postojee izvetaje ovih organizacija. Veliki deo informacija moe se dobiti internet pretraivanjem, kao i direktnim kontaktima sa ovim organizacijama. Vano je imati neku vrstu snowball uzorka ovih organizacija, odnosno nabavljati podatke i informacije na osnovu preporuka jednih od strane drugih. Ovaj proces se u jednom trenuku logino zavrava, onda kada zapravo nema vie novih informacija. Vano je, dakle, u samom prikupljanju osigurati da su sve relevatne organizacije i informacije pokrivene.

PRIKUPLJANJE GRAE ZA IZVETAVANJE PO CEDAW KONVENCIJI (DE FACTO POLOAJ ENA)Saetak: Ovaj tekst predstavlja pokuaj sistematizovanja iskustava vezanih za proces prikupljanja podataka, putem istraivanja, s jedne strane i pisanja izvetaja na nacionalnom nivou, s duge strane. Iskustva su pretoena u niz konkretnih sugestija i naela kojima oni koji prikupljaju podatke i informacije, a koji nisu nuno obrazovani iz oblasti drutvenih nauka, ili enskih/rodnih studija, treba da se rukovode kako bi to jednostavnije doli do relevatne gradje za pisanje Izvetaja. Naglasak je stavljen podatke koji se odnose na de facto poloaj ena u Srbiji. Kljune rei: CEDAW konvencija; ene; Srbija; metodologija; rodne studije

Pitanje

Strukturiranje izvetajaPodaci za Izvetaj se strukturiraju unutar lanova Konvencije i odgovarajuih pitanja koja su vezana za svaki pojdeniani lan Konvencije, a imaju za cilj da olakaju prikupljanje podataka, odnosno informacija. Pitanja su okvirna, te iako su mnoga veoma relevantna, ima onih koja nisu relevantna za nau sredinu, kao i to nedostaju moda neka druga pitanja koja mogu biti relevantna (npr. izbeglitvo). Zato bi trebalo ova pitanja prihvatiti kao okvir i prema njima se kreativno odnositi.

Podatak / indikator

Vrednost

Godina

Izvor

Komentar

Kontakt

A ovako bi izgledao jedan primer:

Pitanje

Odakle poeti?Na poetku samog procesa rada na izvetaju vano je formirati mapu/bazu podataka koja bi sadravala sledee: - institucije i organizacije; - pojedinke, eksperte/kinje; - bibliografiju relevantnih tekstova, istraivanja.

Podatak indikator Krediti i utedjevina

/

Vrednost Krediti: m. - 5.9% .- 8.5%

Godina 006

Izvor Rodni barometar Ain, Altera MB, str. 45

Komentar Anketa - uzorak 0-50 godina starosti

Kontakt Marina Blagojevi, AIN

lan . pitanje 7

UvodIzvetavanje po CEDAW se zasniva na irokom spektru informacija koje potiu iz veoma razliitih izvora i imaju razliit kvalitet i teinu. Koliina informacija koje su prikupljene ne garantuje kvalitet izvetavanja. Ono to ini izvetavanje kvalitetnim su dobro utemeljene, sveobuhvatne, kvalitetne informacije koje su medjusobno povezane u smislenu celinu i koje jasno ukazuju na trendove.

Izvori ( institucije i organizacije)Izvetaj se sainjava na osnovu izvora podataka i informacija koje se dobijaju od razliitih institucija i organizacija, kao to su: - ministarstva i agencije; - republiki zavod za statistiku; - rodni mehanizmi; - naune institucije;

Ovakvo razvrstavanje konkretnih podataka, odnosno kvalitativnih i kvantitativnih indikatora moe znatno da pojednostavi proces prikupljanja i sredjivanja.

Mogue je formirati sledeu matricu koja bi pomogla boljem strukturiranju informacija u prvoj fazi prikupljanja.

Dva smera prikupljanjaPrikupljanje podataka se odnosi na konkretna pitanja koja su definisana za svaki pojedini lan Konvencije. U realnosti to znai da se prikupljanje odvija u dva smera: - od pitanja ka izvoru; - od izvora ka pitanju. S jedne strane je potrebno razloiti pitanja u jo sitnije pojedinane indikatore, odnosno potpitanja. S druge strane je, meutim, vano da se iskoriste svi postojei izvori na najbolji mogui nain, odnosno da se proitaju razliita istraivanja, strategije, dokumenta i u njima obelei ono to je bitno za izvetaj. U oba sluaja, unoenje u gornju matricu e pojednostaviti prikupljanje.

Dva koloseka: normativni i realniIzvetavanje se odvija na dva koloseka: ispituju se normativna akta koja se odnose na zabranu diskiminacije, ali i realno stanje prava, odnosno rairenost diskriminacije u razliitim sferama drutvenog, ekonomskog, politikog, privatnog ivota, ena i mukaraca. U izvetaju treba da je zastupljena i analiza poloaja ena i de jure i de facto.

- nevladine organizacije; - meunarodne organizacije; - sindikati, stranke. Pored izvora iz ovih institucija/organizacija, kao izvor je mogue koristiti i: - internet; - intervjue; - fokus grupe.

Pitanja koja treba postaviti

Institucija/ organizacija

Vrsta podatka

Biblio. Podatak

Komentar

A gde se zaustaviti ?Proces prikupljanja je veoma zahtevan jer se odnosi na mnotvo veoma razliitih dimenzija drutvene egzistencije ena. Da bi se izbegao haos u prikupljanju neophodno je strukturirati sve podatke i informacije koje su od znaaja za pisanje Izvetaja, jo u toku prikupljanja (videti dole). Proces prikupljanja se prekida onda kada su pokrivena sva pitanja i kada se uspostavi svojevrsno stanje zasienosti, tj. kada vie nema novih otkria. Ipak, vano je da se proces prikupljanja dri otvorenim do kraja, kao i da se pokae spremnost za revidiranje stavova, ocena i sudova tokom pisanja.

Utvrivanje napretkaPored toga, izvetaj ima za cilj da dokae postojanje ili odsustvo napretka u ostvarivanju jednakosti, odnosno uklanjaju diksriminacije. To se postie time to se upredjuje prethodni izvetaj sa novim i ukazuje na odgovarajuu promenu.

U procesu prikupljanja e se vremenom otkriti praznine u znanju i informacijama, koje ne mogu da budu popunjene iz izvora zvanine statistike, izvora iz dravne uprave ili putem istraivanja (npr. samohrani roditelji). Ta polja je potrebno identifikovati i obratiti se za intervju osobi za koju se pretpostavlja da moe da da objektivan sud o stanju stvari i da ga eventualno potkrepi nekim podatkom ili kvalitativnim

Postojea dokumenta i strategijeSa stanovita analize normativnog poloaja, kao i realnog poloaja ena, postojea zvanina dravna dokumenta i strategije su od neprocenjivog znaaja u samom7

6

procesu pisanja izvetaja. U Srbiji se, kada je re o rodnoj ravnopravnosti, izdvajaju sledea dokumenta: - izvetaj o Milenijumskim ciljevima; - strategija za borbu protiv siromatva; - Nacionalni plan akcija za uspostavljanje rodne ravnopravnosti i poboljanje poloaja ena (007-00). Sva ova dokumenta sadre i podatke iz razliitih sekundarnih izvora, kao i bibliografije koje mogu biti polazna osnova za prikupljanje podataka za izvetaj.

meutim, radi samo o dve strane iste stvari. Zato je vano shvatiti da objektivno izvetavanje ne znai prenaglaavanje jedne ili druge strane, ve upravo sagledavanje obe, i to u odgovarajuem kontekstu, lokalnom i globalnom. U CEDAW izvetaju nema potrebe da se stvari prikazuju boljim nego to su, upravo zato to to umanjuje kredibiltet strane koja podnosi izvetaj, a time i realna dostignua koja su u jednoj dravi nainjena po pitanju ravnopravnosti. Drugim reima, ulepavanje, zabaurivanje, umanjivanje problema e pre imati negativne nego pozitivne efekte. Umesto prikrivanja negativnih injenica daleko je bolje ukazati na procese pozitivnih promena, koje se u nekoj sferi dogadjaju. U izvetavanju o realnom stanju stvari potrebno je napraviti logiki rez, i razdvojiti globalne trendove koji su nepovoljni (kao npr. oni vezani za trafikovanje ena i probleme zapoljavanja ena u tranziciji), od napora koji se ine da bi se ovi nepovoljni trendovi koji su esto izvan domaaja uticaja pojedinane male drave, ipak ublaili.

podaci. Takodje, Rodni barometar (006) omoguuje uvid u razlike medju enama razliite starosti ili podele na selo i grad. Diskriminacija se ne moe utvrditi samo tvrdom statistikom, ve i kvalitativnim analizama i pokazateljima. Ovo je posebno vano zato to normativno regulisanje diskrimincije najee nije dovoljno, odnosno ono ne moe da sprei diskriminaciju koja je esto posledica stereotipa, predrasuda, obiaja. Kvalitativna istraivanja omoguuju da se razumeju dublji koreni diskriminacije ili analizom konkretnih sluajeva (npr. sluaj Romkinje osudjene za ubistvo) pokazuju na koji nain deluju razliiti mehanizmi diskrminacije, ak i okviru institucija.

Za izvetaj podaci iz zvanine statistike pokrivaju razliite oblasti, kao to su npr. opis zemlje, obrazovna statistika, zdravstvena statistika, zapoljavanje i sl. Ovi podaci predstavljaju opti okvir unutar koga treba da se smetaju svi drugi podaci i izvori, koji su po svojoj prirodi daleko vie fragmentarni.

Rodni mehanizmi kao izvorRodni mehanizmi predstavljaju veoma vaan institucionalni izvor za razliite podatake i informacije koji se u njih slivaju. Radi se o sledeim specifinim izvorima: izvetaji; dokumenta; biblioteka; datoteka. Zaposleni u rodnim mehanizmima su ujedno i najmotivisaniji da pomognu u prikupljanju podataka, jer se radi o delokrugu njihove delatnosti.

Protivrenosti u izvorimaU razliitim izvorima mogu postojati razliiti podaci koji se odnose na istu pojavu, ili naizgled na istu pojavu. Protivrenosti treba otkloniti