7

Izgubljeni drakar

Stotinu i dvadeset ih beše pošlo u potragu za avanturama, vođeno težnjama osvajačkog naroda...

Ostade ih svega petnaestak, bedne igračke u gnevu bogova.

8

Nijedne nove zemlje na vidiku...

. . .a varljive struje ih

vukoše u bezdan nepoznatog.

Već odavno behu zaboravili koliko su

dugo bili na moru i koliko drugova izgubiše.

Samo su im preostale glad i

gorčina razbijenih snova...

.. . i teskoba što tako

tišti pomorce.

Zastrto gustim oblacima, nebo se zatvorilo nad njima. Čak i šaman beše nemoćan da

vodi preostali drakar.

TI SI KRIV, LEJFE

HARALD-SONE!

9

Ti si nas namamio obećanjima da ćemo

otkriti bogate zemlje! A samo ćemo

se podaviti kô psi prateći te!

Znam te ja dobro, Gandalfe Bezumni...

Nikad nisam skrivao opasnosti ekspedicije. A da smo uspeli, ti bi mi

prvi ljubio stopala jer si se obo- gatio. Da, ali čekajući

na to, izgubismo preko sto drugova.

Gandalf je u pravu.

Pored toga, ti ne možeš da nas vratiš u Nortland.

Možda ima

načina!

A je li? A kojeg to?

Naša sorta zavisi od gneva

Egira, boga mora. Bez sumnje, naše

mu ponude ne behu dovoljne.

No, možda ćemo imati više sreće ako ga zadovoljimo

ljudskom žrtvom!

10

Jesi li lud?! Taj običaj je već generacijama zaboravljen i nedostojan

vikinga! Nema ni govora.

Ja, naprotiv, mislim da je ideja

sjajna.

Nema boljeg načina da zadobijemo Egirovu naklonost nego da mu ponudimo život uvaženog ratnika.

Uostalom, šta imamo da izgubimo?

To bi trebalo da pitaš onoga ko bude izabran za žrtvu. Zaboravljaš da nekoga valja oda-

brati, Gandalfe.

Za to ne brini, Lejfe, izbor je jasan. Moramo bogu prineti onog ko nam je naj-

dragoceniji. A ko bi to drugi mogao biti do

naš dobrodušni vođa?

UVATITE GA I VEŽITE ga ZA JARBOL!

Sujeverni glupaci! Moramo se osloniti na sebe kako bismo se izvukli! Ni na šta drugo, već samo na

sebe!

Zaveži, Lejfe! Vređaš

bogove.

I eto, konačno ostvaruješ svoj cilj, krmče: ubijaš me bez rizika kako

bi zauzeo moje mesto.

Uh, baš divno nasleđe. Vladaću grupom kostura što naseljava poluoglodani

drakar.

11

Vikinzi sa severa, bio sam vam odan

vođa skoro tride-set godina!

Pustite da se borim s Gandalfom Bezumnim u dvoboju i dajte mi pri-liku da umrem s mačem

u ruci!

To je pravično, Lejf je to zaslužio.

Ako umre bez oružja, neće moći da uđe u

Valhalu, Odinovo boravište sa 540

vrata.

Daj mu njegov mač, Gandalfe.

Neka bude.

Vidiš? Nazvao si me krmkom, a ja sam spreman da ti ispunim i naj-manju želju...

Kukavice! Bedna

kukavice! Ha-ha-ha! Što se žališ? Zar nisi to hteo? Hajde,

vraču, počni svoje pojanje.

O, Egire, veliki vladaru okeana, gospodaru mora... O, Tore, bože groma, gospode oluje... Molimo

vas da prihvatite na žrtvu u svoju milost život našeg naj-vrednijeg ratnika, plemenitog Lejfa Haraldsona, sina i unuka

poglavara...

12

BOGOVI SU NESTRPLJIVI! BRZO! PRINE-SITE ŽRTVU!

S najvećim zado-voljstvom...

STANI!

GLEDAJTE TAMO!

To je Egirov znak.

Ne želi Lejfovu smrt.

Poka-zuje nam pravac.

Idemo ka tom

svetlu...

Pomagajte! Ne mogu više da izdržim!

13

Uzmi kormilo,

Lejfe. Samo ti možeš

izvesti dra-kar iz ovog košmara.

Svetlost! Ona... Udalja-

va se!

Zategnite konopce! SVI

NA VESLA!

14

Reklo bi se da se malo smiruje...

Moglo bi se reći.

Brže! Još se udaljava!

Vetar je stao. Usporili smo.

Ali kakva je sad ovo nevolja?

Možda smo ušli u

kraljevstvo mrtvih?

VIŠE GA NE VIDIM! NE VIDIM SVETLO!

IZGUBLJENI SMO! BOGOVI SU NAS NA-

PUSTILI!

To je zato što smo odustali od

žrtve!

Gledajte! Magla se razilazi.

Treba ga smesta

ubiti...

15

Nortland! Stigli smo kući!

Slava bo-govima!

ENO GA! Egirovo svetlo!

16

Ne prila-zite!

Taj predmet je svetinja. Samo Odinov

sveštenik sme da...

Pazi se, Lejfe, to je

glas bo-gova!

Više mi zvuči kao gladno

novorođenče...

Neke stvari ne moramo razumeti, a ovo mi deluje kao jedna od njih...

Ali nije važno... Sine Egirov, ili Torov

izaslaniče, nosićeš ime onih koji su te poslali

na naš put da nas spaseš. Dobro došao među nas, Torgale

egirsone!

17

Metal koji nije postojao

Jednog dana zmija Nidhog izazva Ivaldira, vođu svih patuljaka, na partiju dame.

Ulog beše ime gubitnika. Zmija izađe kao pobednik.

Predvodnik patuljaka shvati težinu onoga što se odigralo.

Vrati mi moje ime, Nidhog. Bez njega ne

mogu više ni da živim ni da mrem. Vrati mi ga

kad te molim. Znaš da

su patuljci vlasnici svega što je zako-

pano u zemlji. U zamenu za svoje ime daću ti

izuzetno blago, kakvo nijedan kralj još

nije imao.

Pih... tvoja me blaga ne interesuju,

Ivaldire.

Pa mi smo napravili Mjolnir, čekić za Tora, kao i koplje Gungnir za velikog Odina. Stvorili smo prsten Drajpnir što donosi bogatstvo, te brod „Skidbladnir”, što plovi bez posade. Mo-žemo i tebi napraviti sve što poželiš, Nidhog.

Zbilja? Pa, dobro! Neka ti

bude...

Vratiću ti ime onog dana kad mi doneseš nakit sačinjen od

METALA KOJI NE POSTOJI!

18

Ali.. . To što tražiš je

nemoguće!!! Vidi-vidi...

Mislila sam da patuljci mogu sve da sačine.

Tim gore po tebe, Ivaldire. Dajem ti hiljadu godina da mi napraviš taj

nakit.

No, ako mi na današnji dan za hiljadu godina ne doneseš to što ti rekoh, tvoje ime će mi pripadati zauvek. A sa njim i sav tvoj narod i blaga koja čuvate.

Kad patuljci saznaše šta se dogodilo, bejahu ispunjeni užasom.

U šta će im se život pretvoriti

ako svi budu osuđeni da budu

bez imena?

Stoga zadužiše Tjahzija, najmlađeg i najhrabrijeg među njima, da se otisne u potragu za metalom koji ne postoji.

Tjahzi se zakle da se neće vratiti dok ne ispuni poverenu mu obavezu. I nakon poslednjih pozdra-va on krenu, ne osvrćući se.

19

Već 999 godina je hrabri Tjahzi prekopavao celju zemlju...

Najviše planine i

najdublja mora.

Nepojmljive ambise lave u vulkanskim kraterima.

Suočavao se s najstrašnijim opasnostima...

...odolevao najjačim olujama...

. . .pa se čak usudio doći i do

zabranjenog sveta ljudi.

No, kako se hiljadugodišnji rok bližio, Tjahzi je s tugom shvatio da nije uspeo, te da nikad više neće videti svoje bližnje.

Jer kako bi se moglo naći nešto

što ne postoji?

20

Jednog dana, polumrtav od zime i umora, Tjahzi stiže do nekog sela onih severnih ljudi što sebe nazivahu vikinzima.

Zima beše na izmaku i ti grubi ljudi

behu u pripremama da se vrate na more.

Žene su usoljavale meso koje će dra-kari poneti...

. . .dok su deca oponašala buduće

podvige svojih očeva.

Jedan dečak, koga su drugovi zva-li Torgal, razlikovao se od ostalih.

Umesto da se smeje i igra, provodio je vreme razmišljajući na obali mora, kao da je očekivao odgovore na pitanja koja su ga morila.

No ono što je naročito privuklo Tjahzijevu pažnju bio je predmet ko-ji je to čeljade nosilo oko vrata. Nekakav ukras metalnog odsjaja koji mu beše potpuno nepoznat.

Naime, poput svih patuljaka, Tjahzi je mogao prepoznati bilo koji metal već na prvi pogled. A beše siguran da ovaj nije poticao ni s jednog kraja zemlje. Jedva se uzdržao da ne poviče od radosti...

NAJZAD JE NAŠAO METAL KOJI NE

POSTOJI!!!

21

AAAAAH!Ko... ko si ti? Šta

želiš od mene?

Pusti me, molim te.

Ja... sve ću ti objasniti.

I Tjahzi ispriča o strašnom prokletstvu koje beše palo na narod patuljaka.

Dečak po imenu Torgal pažljivo ga je slušao, bez ikakvog prekidanja.

Eto, sad sve znaš. U zamenu za taj komad metala koji

nosiš oko vrata, spremni smo ti ponuditi onoliko zlata ili

dragog kamenja koliko možeš da poneseš.

Ne želim da ga

prodam, Tjahzi...

Radije ću ga pokloniti.

Drži, tvoj je.

Moram smesta poći, jer vreme leti, Torgale. Ali nećemo nikad zaboraviti to što si učinio za nas,

obećavam ti.

Ma, nije to ništa naročito. Zbogom, Tjahzi, i neka te sreća

prati!

22

??????Šta bi? Jesi li

bolestan?

Eh, tako sam umoran...

A dalek je put preda

mnom dok ne stignem među

svoje.

Možeš li nekako da obavestiš ostale

patuljke? Mogli bi doći da ti pomognu.

Da, mogao bih, ali ne usuđujem se.

Mogao bih tako uzbuniti i saveznike zmije Nidhog.

A oni bi učinili sve da me spreče da odnesem

Ivaldiru metal koji ne postoji. Onda preostaje samo

jedno rešenje Tjahzi: otpratiću te do zemlje patu-ljaka!

Ali... to bi moglo biti

vrlo opasno! Pored toga... zabranjeno

je!

Obećavam da nikada nikome neću pričati o tome. A opasnost...

videćemo kad se pojavi.

Pa, u tom slučaju... uosta-lom, nemam izbora. Nadam se da će mi bogovi oprostiti.

Hajde, dosta priče,

Tjahzi... Put pod noge!

23

Uskoro će biti previše mračno da bismo nastavili. Ovde ćemo provesti noć.

Gde si pronašao ovo voće u ovo doba godine? Vrlo je ukusno.

Ako ćeš već sa mnom na ovo pute-

šestvije, Torgale, bilo bi bolje da ne postavljaš

previše pitanja.

Još samo jedno: imamo li još mnogo da idemo? Moji će se brinuti što me

nema. Ne brini za

to. Tamo kuda idemo vreme i udaljenost nemaju isti

značaj kao kod ljudi.

Nego, moj je red da postavljam pitanja, Torgale. Odakle je taj metal, nepo-

znat na zemlji?

To bih i ja voleo da znam...

Vikinzi su me našli kao bebu na nekom čudnom splavu što se beše nasukao na obalu Nortlanda. Njihov vođa Lejf Haraldson poku-pio me je i odneo u svoje selo.

Nekoliko dana kasnije se vratio kako bi ispitao taj čamac, ali on beše nestao. tlo je bilo spaljeno tamo gde je stajao i Lejf je mislio da ga je Tor uništio munjom.

Jedino što je uspeo da pronađe beše ovaj metalni ukras što sam ti dao. To je sve što je ostalo od splava koji me je doneo.

24

Dao mi ga je na moj šesti rođendan, kao i amajliju koja je bila sa mnom na čamcu. Ali ni on niti iko drugi nije mi mogao objasniti značenje ni poreklo tih predmeta.

Eto, Tjahzi, to je sve što ti mogu

reći.

Da li je moguće da je tvoj splav

došao sa zvezda? U tom slučaju, mali Torgale, ti u stvari nisi ljudsko biće, mada ličiš na njih.

Nažalost, patuljci ne znaju ništa o zvezdama i, poput tvojih, ni ja ne

bih mogao da ti objasnim... Hm, valjda bi bilo bolje da ućutim i legnem da

spavam.

25

TJAHZI, GDE SMO TO?!GDE SI TI?

Ne viči toliko,

Torgale, ovde sam.

Tokom noći smo prešli na drugu

stranu.

Na DRUGU STRANU?!

Kako to?

ŠTA...

TJAHZI, ISTE SMO

VELIČINE?!

Da, zaista. Nego, pričaj tiše, da ga ne

probudiš...

Koga da ne probudim?

Njega. To je džin jalmgunar! Moramo proći kroz njegovu oblast. Nevolja je u tome što on baš i ne voli patuljke... Osim kao doručak.

Pa... možda bismo mo-gli da ga obiđemo.

Nemoguće. Na našu sreću, ako ne jedu,

džinovi vreme provode u dubokom snu. A sad

više ni reči!

26

?!?!?!

Krilata prokletinja! BRZO, TORGALE, TRČIMO!

AAAHHH! UPOMOĆ, TJAHZI!

Krilata prokletinja! BRZO, TORGALE,

TRČIMO!

AAAHHH! UPOMOĆ, TJAHZI!