Izdavač: Tamara Marković Ivana Terzić Mirjana Glavonjić ......osnivačkih akata uključujući Akt o osnivanju, Akt o izboru zastupnika i Zapisnik sa Osnivačke skupštine. Inicijativa

2

Izdavač: Građanske inicijative, Beograd

Za izdavača:Miljenko Dereta

Priredio:Marko Stojanović

Istraživački tim:Tamara Marković Ivana Terzić Mirjana Glavonjić Nikola Dunjić Jelena Radovanović

ISBN: 978-86-7408-045-0

Dizajn: Goran Bjelajac i Vanja Valenčak

Priprema i štampa:YuTOP agencija, Novi Sad

Tiraž: 500 primeraka

Projekat podržao: Fond za otvoreno društvo Srbija

Stavovi izrečeni u ovoj knjizi pripadaju isključivo autoru i njegovim saradnicima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Fonda za otvoreno društvo Srbija.

3

SADRŽAJ

Uvod

Šta su krovne organizacije mladih?

Izveštaj o uporednoj analizi modela uređenja krovnih

organizacija mladih u šest evropskih zemalja

Preporuke za Srbiju

Model Statuta

Model Pravilnika o radu

Model Osnivačkog akta

Model Akta o izboru zastupnika

Model Zapisnika

5

6

8

39

42

52

67

68

69

4

SKRAĆENICE

BYC Britanski omladinski savet

CJE Omladinski savet Španije

ENL Omladinski savet Estonije

EYF Evropski omladinski forum

KOM Krovna organizacija mladih

KOMS Krovna organizacija mladih Srbije

LNU Norveški savet za decu i mlade

MMH Mreža mladih Hrvatske

MSS Omladinski savet Slovenije

OCD Organizacija civilnog društva

UO Upravni odbor

NO Nadzorni odbor

5

UVOD

Priručnik koji čitate predstavlja praktičan vodič za osnivanje najvišeg nezavi-

snog predstavničkog tela mladih u Srbiji – krovne organizacije. Priručnik je rezultat

višemesečnog istraživanja tima Programa za mlade Građanskih inicijativa u okviru kojeg

su analizirani različiti modeli uređenja krovnih organizacija mladih u Evropi, specifičnosti

organizovanja mladih u Srbiji i potrebe mladih za odgovarajućim okvirom za predstavljanje

njihovih ukupnih interesa kako prema državnim institucijama tako i u evropskim okvirima.

U priručniku je dat pregled modela uređenja krovnih organizacija mladih u šest evropskih

zemalja prema izabranim kriterijumima, izdvojene su preporuke za konstituisanje Krovne

organizacije mladih u Srbiji (u nastavku: KOMS) i predstavljeni su modeli Statuta, Pravilnika

i osnivačkih dokumenata.

Na početku priručnika, dato je opšte prihvaćeno1 značenje pojma krovna organizacija

mladih. U nastavku sledi izveštaj o uporednoj analizi modela uređenja krovnih organizacija

mladih u šest evropskih zemalja. Analizirani su modeli organizovanja krovnih organizacija

u Velikoj Britaniji, Hrvatskoj, Norveškoj, Estoniji, Sloveniji i Španiji. Analiza je obuhvatila

način osnivanja i pravni status organizacija, stalne i privremene organe i njihov sastav,

način konstituisanja i nadležnosti, kategorije i kriterijume za članstvo, model predstavljanja

i ponderisanja glasova, model izbora, model i izvore finansiranja i model organizovanja

administivne službe. Izveštaj se završava setom preporuka za konstituisanje KOMS. U

završnom delu priručnika predstavljeni su modeli Statuta i Pravilnika o radu KOMS i modeli

osnivačkih akata uključujući Akt o osnivanju, Akt o izboru zastupnika i Zapisnik sa Osnivačke

skupštine.

Inicijativa za osnivanje KOMS u ovom priručniku će naći kompletan i sistematizovan

materijal za osnivanje krovne organizacije koji može da posluži prevazilaženju nedoumica

oko izgleda i karaktera pojedinih rešenja koje se mogu javiti u radu i donošenju odluka

prilikom osnivanja KOMS. Predstavljanjem priručnika Građanske inicijative nastoje da daju

svoj doprinos osnivanju KOMS, koji je započet još 2007. godine na inicijativu organizacija iz

Koalicije mladih Srbije.

1 Značenje pojma krovna organizacija mladih definisano je tokom konsultativnog procesa 2007/08. godine koji je vodila Koalicija mladih Srbije.

6

ŠTA SU KROVNE ORGANIZACIJE MLADIH?

Krovna organizacija mladih predstavlja najviše nezavisno predstavničko telo mladih u

jednoj zemlji. Krovnu organizaciju ima većina evropskih zemalja kao i mnoge druge zemlje

sveta i funkcionišu pod različitim nazivima, a najčešće pod nazivom Omladinski savet. Njih

osnivaju odnosno u njih se udružuju omladinske organizacije (organizacije koje čine mladi,

koje rade sa mladima, za mlade i u interesu mladih) radi postizanja zajedničkih opštih

ciljeva (koje samostalnim delovanjem ne bi mogli postići), u koje se najčešće ubrajaju:

- jačanje pregovaračke pozicije mladih prema državi i njenim politikama za mlade,

- jačanje mehanizama za učešće mladih u donošenju odluka,

- jačanje mehanizma za predstavljanje opštih socio-ekonomskih, obrazovnih, kulturnih

i drugih interesa mladih,

- porast informisanosti mladih i omladinskih organizacija – veća i obuhvatnija mobilnost

informacija,

- obezbeđivanje osnove za učešće mladih u međunarodnim forumima.

Krovne organizacije mladih imaju nekoliko odlika koje ih čine jedinstvenim u odnosu na

sve druge nacionalne asocijacije mladih. To je pre svega univerzalni karakter članstva, jer

nastoje da svojim članstvom obuhvate najširu lepezu omladinskih organizacija, i na taj

način predstavljaju ukupne interese mladih u svojoj zemlji prema državnim institucijama i

na međunarodnom nivou. Ovo ne znači a priori da su sve omladinske organizacije članice

krovne organizacije. Način na koji će ukupni interesi mladih biti predstavljeni kroz krovnu

organizacije zavisi od načina na koji je krovna organizacija regulisala participaciju mladih

od najnižeg do najvišeg nivoa. U pojedinim zemljama članice krovne organizacije su sve

zainteresovane organizacije bez obzira na nivo na kojem deluju, u drugim zemljama je

članstvo omogućeno samo nacionalnim organizacijama odnosno krovnim organizacijama

za određenu oblast delovanja, dok su se pojedine zemlje opredelile za delegatski sistem

u kojem u radu krovne organizacije učestvuju samo predstavnici regionalnih krovnih

organizacija (krovnih organizacija nižih administrativnih jedinica).

Krovne organizacije mladih u svom članstvu imaju organizacije različitih profila, polja

delovanja, grupa i kategorija mladih koje predstavljaju. U članstvu krovnih organizacija mogu

biti studentske, političke, verske organizacije, omladine sindikata, omladinske organizacije

7

za zaštitu ljudskih prava, organizacije koje podstiču mobilnost, putovanja, turizam i zabavu,

ekološke organizacije, organizacije ljubitelja stripa, knjiga, različitih subkultura i najrazličitije

druge omladinske organizacije, u koliko ispunjavaju kriterijume za članstvo.

Evropski omladinski forum2 (EYF) definiše krovne organizacije mladih kroz svoje kriterijume

za članstvo. Prema EYF, krovne omladinske organizacije su nacionalna koordinaciona

tela omladinskih nevladinih organizacija evropskih zemalja koja su otvorena za, odnosno

predstavljaju glavninu demokratskih omladinskih organizacija i pokreta na nacionalnom nivou

u svojoj zemlji.

Prema evidenciji EYF, u Evropi (uključujući i kavkasku oblast koja geografski pripada Evropi)

postoji 38 krovnih organizacija mladih i to u sledećim zemljama: Belorusija (naziv organizacije:

RADA), Finska (Allianssi), Velika Britanija (BYC), Luksemburg (CGJL), Španija (CJE), Francuska

(CNAJEP), Portugal (CNJ), Katalonija (CNJC), Moldavija (CNTM), Belgija – francuska zajednica

(CRIJ), Belgija – flamanska zajednica ( VJR), Belgija – nemačka zajednica (RDJ), Švajcarska

(CSAJ-SAJV), Kipar (CYC), Nemačka (DNK), Danska (DUF), Estonija (ENL), Norveška (LNU),

Slovenija (Mladinski svet), Hrvatska (Mreža mladih), Grčka (ESYN), Italija (FNG), Malta (KNZ),

Island (LAEF), Litvanija (LiJOT), Letonija (LJP), Švedska (LSU), Holandija (DNYC), Azerbejdžan

(NAYORA), Gruzija (NCYOG), Mađarska (NIKI), Jermenija (NYCA), Irska (NYCI), Rusija (NYCR),

Austrija (OJV), Slovačka (RMS), Rumunija (CTR), Ukrajna (UYF).

Evropske zemlje u kojima ne postoji krovna organizacija mladih su Srbija, Crna Gora,

Bugarska, Albanija, Makedonija, Turska, Poljska i Češka.

2 Evropski omladinski forum je nezavisna omladinska organizacija osnovana od strane mladih, koju čine više od 90 krovnih organizacija mladih i međunarodnih omladinskih nevladinih organizacija. Evropski omladinski forum predstavlja interese više desetina miliona mladih širom Evrope. Osnove na kojima Forum ali i njene članice funkcionišu su reprezentativnost, interna demokratija, nezavisnost, otvorenost i inkluzija. Više informacija o Evropskom omladinskom forumu dostupno je na www.youthforum.org

8

IZVEŠTAJ O UPOREDNOJ ANALIZI MODELA UREĐENJA KROVNIH ORGANIZACIJA MLADIH U ŠEST EVROPSKIH ZEMALJA

Uvodne napomene

Izveštaj pruža uporedni prikaz različitih rešenja u oblasti konstituisanja krovnih organizacija

mladih (u nastavku: KOM) i izdvaja preporuke za konstituisanje Krovne organizacije mladih

u Srbiji (u nastavku: KOMS), uzimajući u obzir i domaće specifičnosti koje utiču na proces

osnivanja KOMS. Izveštaj je nastao iz potrebe članica Inicijativnog odbora za osnivanje

KOMS da prilikom usaglašavanja različitih rešenja imaju u vidu i međunarodnu praksu sa

prikazanim prednostima i nedostacima.

Izveštaj čine uvodne napomene, opis metodologije i uporedni prikaz rezultata istraživanja

prema izabranim kriterijumima.

Svi pojmovi u ovom izveštaju izraženi u muškom rodu odnose se na identične pojmove u

ženskom rodu i obrnuto.

Metodologija

Metodologija obuhvata uporednu analizu osnovnih normativnih akata krovnih organizacija

iz 6 zemalja prema setu odabranih kriterijuma, opisivanje i prikazivanje glavnih nalaza

zajedno sa navođenjem prednostima i nedostacima i formulisanje preporuka na osnovu

ključnih nalaza.

Za predmet uporedne analize uzete su krovne organizacije mladih iz 6 evropskih zemalja i

to: LNU iz Norveške, CJE iz Španije, MMH iz Hrvatske, MSS iz Slovenije, BYC iz Velike Britanije

i ENL iz Estonije. Izbor zemalja vršen je prema kriterijumu tradicije postojanja KOM i po

tom kriterijumu izabrane su Norveška, Španija i Velika Britanija kao zemlje sa dugačkom

tradicijom i Hrvatska, Slovenija i Estonija kao zemlje sa kratkom tradicijom postojanja KOM.

Na izbor zemalja su u izvesnoj meri uticali i kratki rokovi za izradu ovog izveštaja kao i

dostupnost materijala za analizu.

9

Materijali korišćeni za uporednu analizu jesu posebni zakoni koji regulišu KOM, statuti i

pravilnici o radu. Ukupno je analizirano 10 dokumenata od čega:

- 2 zakona (Zakon o osnivanju Omladinskog saveta Španije i Zakon o omladinskim

savetima Slovenije),

- 5 statuta,

- 3 pravilnika o radu;

Uporedna analiza modela izvršena je na osnovu matrice izabrabnih kriterijuma koji se

tiču pravnog statusa i načina osnivanja, organa KOM, pitanja u vezi sa članstvom, načina

predstavljanja i ponderisanja glasova, modela izbora za organe i pozicije, modela i izvora

finasiranja i oblika saradnje KOM sa institucijama državne uprave. Pojedinačni kriterijumi

sa uporednim prikazom različitih rešenja i propratnim objašnjenjima slede u nastavku

izveštaja.

Uporedni prikaz rezultata istraživanja

1) Način osnivanja i pravni status KOM

Analiza ovog kriterijuma daje pregled propisa u skladu sa kojima su KOM osnovane, odnosno

koji se na njihov rad primenjuju i pravni status koji shodno KOM uživa.

U 4 zemlje (V.Britanija, Hrvatska, Norveška i Estonija) KOM je osnovana kao nevladino,

nezavisno i neprofitno udruženje u skladu sa domaćim pripisima koji regulišu tu oblast.

Omladinski savet Slovenije osnovan je kao nezavisna, neprofitna i nevladina organizacija, a

način osnivanja i osnovni elementi uređenja propisani su Zakonom o omladinskim savetima.

Ovim zakonom propisani su između ostalog i nadzor nad primenom i kaznene odredbe za

nepoštovanje zakonskih odredbi.

Omladinski savet Španije (CJE) osnovan je Zakonom o osnivanju Omladinskog saveta Španije

iz 1983. godine kao nezavisna vladina organizacija. Zakonom je propisano da Ministarstvo

kulture formira i imenuje članove Privremenog organa čije je zaduženje da pripremi sednicu

Osnivačke skupštine i preuzme sve izvršne funkcije CJE do konstituisanja Osnivačke skupštine

i izbora prvog saziva upravnog organa. Zakon propisuje da je predstavnik Ministarstva

kulture po službenoj dužnosti član CJE bez prava glasa.

10

VELIKA BRITANIJA

HRVATSKA SLOVENIJA ŠPANIJA ESTONIJA NORVEŠKA

Nevladina organizacija

osnovana u skladu sa zakonom

koji reguliše udruživanje




Organizacija osnovana

u skladu sa Zakonom o

omladinskim savetima,

subjekat je javnog prava

Nezavisna vladina organizacija

osnovana Zakonom o

Omladinskom savetu Španije,

subjekat je javnog prava







Tabela 1 – Uporedni prikaz načina osnivanja KOM

Na osnovu ovog prikaza možemo izdvojiti dva modela osnivanja KOM:

1. Nevladina organizacija osnovana u skladu sa zakonom koji reguliše udruživanje,

2. Organizacija osnovana posebnim zakonom.

NAČIN OSNIVANJA PREDNOSTI NEDOSTACI

Nevladina organizacija osnovana u skladu sa zakonom


• Potpuna autonomija u donošenju odluka,

• Razvijanje odnosa sa državom sa nezavisne pozicije,

• Ubrzan proces osnivanja jer ne zavisi od usvajanja posebnog zakona

• Uspeh inicijative za osnivanje zavisi od entuzijazma i motivisanosti više samostalnih aktera,

• Nije korisnik budžeta pa shodno nema budžetskog finansiranja

Organizacija osnovana posebnim zakonom

• Zakonom regulisan način, procedure i rokovi za osnivanje i konstituisanje KOM,

• Obezbeđen zakonski osnov za budžetsko finansiranja materijalnih troškova rada KOM

• Niži stepen autonomije u donošenju odluka,

• Razvijanje odnosa sa državom sa zavisne pozicije,

• Proces osnivanja uslovljen brzinom usvajanja posebnog zakona.

Tabela 2 – prednosti i nedostaci različitih modela osnivanja

11

2) Organi krovnih organizacija i njihove nadležnosti

Analiza strukture KOM otkrila je pravu šarenolikost u rešenjima. Neke KOM imaju tri osnovna

organa – skupštinu, upravno-izvršni i nadzorni organ, dok su se neke organizacije opredelile

za složeniju strukturu i više osnovnih organa. KOM Hrvatske, Estonije i Norveške imaju 3

osnovna organa:

1. Skupštinu – najviši organ upravljanja,

2. Upravno-izvršni organ (upravni odbor, bord, ili kolegijum),

3. Nadzorni organ (nadzorni odbor, kontrolni komitet);

U ovakvom modelu organizovanja KOM uobičajene nadležnosti osnovnih organa su

sledeće:

SKUPŠTINA

1. Donosi Statut, Pravilnik o radu i usvaja izmene i dopune,2. Razmatra i usvaja godišnje izveštaje o radu svih organa,3. Razmatra i usvaja završni račun (godišnji izveštaj o finansijskom poslovanju),4. Razmatra i usvaja strateške smernice i planove,5. Razmatra i usvaja plana rada i budžet za narednu godinu,6. Bira i opoziva članove svih izbornih organa,7. Razmatra i usvaja politike i druga dokumenta KOM,8. Može osnivati i imenovati članove povremenih i stručnih organa, 9. Odlučuje o zahtevima za prijem u članstvo i predlozima za brisanje iz članstva,10. Odlučuje o kategorijama i visini članarina,11. Odlučuje o učlanjenju u druge organizacije i mreže,12. Odlučuje o prestanku rada KOM;

UPRAVNO-IZVRŠNI ORGAN

1. Rukovodi radom KOM,2. Sprovodi odluke Skupštine, 3. Priprema predlog plana rada i budžet,4. Može osnivati i imenovati članove povremenih i stručnih organa,5. Koordinira rad privremenih i stručnih organa, 6. Obezbeđuje javnost rada KOM,7. Angažuje profesionalno osoblje za obavljenje dnevnih administrativno-tehničkih poslova KOM;

NADZORNI ORGAN

1. Vrši nadzor nad finansijakim poslovanjem KOM,2. Stara se o poštovanju Statuta,3. Tumači odredbe Statuta u slučaju statutarnog spora;

Tabela 3 – Prikaz uobičajenih nadležnosti tipičnih osnovnih organa

12

Nadležnosti navedenih KOM odgovaraju nadležnostima iz tabele. Norveški LNU pored

navedenih organa ima i Izvršni biro kao stalni organ koji funkcioniše kao tehničko telo za

sprovođenje usvojenih politika.

Složenije strukture imaju britanski, slovenački i španski KOM. U britanskom modelu, ključne

nadležnosti su podeljene između Skupštine kao najvišeg organa i Borda poverenika kao

upravno-izvršnog organa. Skupština zaseda najmanje jednom a najviše dva puta u 24 meseca

kao Generalna skupština a jednom godišnje kao Godišnja skupština. U sastavu skupština

nema razlika ali ima u nadležnostima. Generalna je ’starija’ i nadležna je za ratifikaciju

odluka koje donosi Godišnja skupština. Pored toga, Generalna bira i opoziva poverenike

(članove uprave), počasne predsednike i revizora. Ima i sve druge nadležnosti koje ima i

Godišnja skupština. Na zasedanjima Godišnje, usvajaju se izveštaji o radu svih organa, plan

rada i budžet, izmene i dopune Pravilnika o radu, politike i druga dokumenta, ratifikuje se

prestanak važenja pojedinih politika ili se njihova punovažnost produžava. Pošto britanski

BYC nema klasičan nadzorni organ, pojedine nadzorne funkcije ima Godišnja skupština, pre

svega u domenu praćenja poštovanja odredaba Statuta i njegovog tumačenja. Pojedine

nadležnosti u nadzoru finansijskog poslovanja ima Finansijski i ’’fundraising’’ podkomitet.

Upravno-izvršni organ je Bord poverenika koji ima široko definisana ovlašćenja. Jedno od

bitnijih ovlašćenja je da odlučuje o zahtevima za prijem u članstvo i pravo da odbije zahtev

bez obrazloženja.

Slovenački MSS pored klasičnih osnovnih organa ima i Stalni odbor zadužen za sveobuhvatnu

koordinaciju rada MSS između dva zasedanja Skupštine. Ovaj organ čine po jedan delegirani

predstavnik svake punopravne članice na čelu sa predsednikom MSS. Stalni odbor je preuzeo

neke funkcije Kolegijuma (upravnog organa). Sastav Stalnog odbora imenuje se na svakih 6

meseci (delegiranjem predstavnika od strane organizacija članica).

Španski CJE ima najbirokratizovaniju strukturu. Skupština CJE zaseda kao Generalna jednom

godišnje a kao Izvršna najmanje tri puta godišnje, i to dva puta redovno i jednom pred

zasedanje Generalne skupštine. Dakle u redovnom zasedanju, Skupština CJE (Generalna

+ Izvršna) se sastaje najmanje 4 puta godišnja ili jedanput tromesečno. Pored redovnih

zasedanja, Skupština može imati i vanredna zasedanja. Podela nadležnosti između Generalne

i Izvršne slična je kao i u slučlaju britanskog BYC. Upravno-izvršni organ CJE je Stalna komisija

a u radu joj pomaže 6 stručnih tela nazvanih specijalne komisije (za međunarodnu saradnju,

13

za socio-ekonomska pitanja, za obrazovanje i sl.). Svih 6 stručnih komicija predstavlja stalne

organe CJE.

Zajedničko za svih 6 posmatranih KOM je da se predsednik i potpredsednici KOM biraju

direktno i odvojeno od ostalih organa. Mandat izbornih organa traje od 1 godine do 2

godine. U slučaju norveške LNU, mandat članova Borda traje dve godine pri čemu se

polovina članova bira svake godine.

Opšte pravilo u svih 6 KOM je da kandidati za sve izborne funkcije i pozicije moraju biti

mladi, odnosno u trenutku podnošenja kandidature ne smeju biti stariji od:

1. 25 godina za funkcije u BYC,

2. 29 godina za funkcije u MMH,

3. 34 godine za funkcije u MSS,

Stalni organi

VELIKA BRITANIJA

- Generalna skupština (sastaje se min 1 a max 2 puta u 24 meseca),- Godišnja skupština (sastaje se 1 godišnje),- Bord poverenika (13 čl, max 26 god)- Više komiteta i podkomiteta.

HRVATSKA- Skupština (sastaje se 1 god),- Upravni odbor (7čl, max 30 god),- Nadzorni odbor (5 čl, max 30 god),

SLOVENIJA

- Skupština (sastaje se 1 god),- Stalni odbor (po jedan predstavnik svake članice + predsednik MSS),- Kolegijum (8 +1 čl, max 34 god),- Nadzorni odbor (3 čl)

ŠPANIJA

- Generalna skupština (sastaje se 1 god),- Izvršna skupština (sastaje se 2x godišnje + 1 pred Gen. skupštinu),- Stalna komisija (9 čl, max 30 god),- 5 specijalnih komisija + Komisija za međunarodnu saradnju

ESTONIJA- Skupština (sastaje se 2x god),- Bord (9 čl, max 30 god),- Revizioni komitet (3 čl, max 30 god)

NORVEŠKA

- Skupština (sastaje se svakog aprila),- Bord (13 +3 čl, max 30 god),- Kontrloni komitet (3 čl),- Izvršni biro

Tabela 4 – Uporedni prikaz strukture i nadležnosti organa posmatranih KOM

4. 29 godina za funkcije u CJE,

5. 29 godina za funkcije u ENL,

6. 30 godina za funkcije u LNU;

14


Nadležnosti najvišeg organa

VELIKA BRITANIJA

Generalna skupština:- razmatra i usvaja godišnji izveštaj o radu, - razmatra i usvaja završni račun,- razmatra i usvaja godišnji plan i budžet,- ratifikuje usvojene izmene i dopune Pravilnika o radu,- bira i opoziva poverenike,- bira revizora,- bira i opoziva počasne predsednike. Godišnja skupština: - razmatra i usvaja izmene i dopune Pravilnika o radu,- ratifikuje prestanak važenja politike (svaka politika traje dve godine, može se obnoviti),- bira članove ad hoc radnih grupa, - razmatra i usvaja hitne predloge,- razmatra i usvaja politike BYC

HRVATSKA

Skupština:- usvaja strateške planove i program rada MMH,- razmatra i usvaja godišnje izveštaje o radu i završni račun,- usvaja Statut i izmene i dopune,- utvrđuje smernice za saradnju s drugim organizacijama i telima državne i lokalne uprave,- bira i razrešava predsednika, dva podpredsednika i ostale članove UO i NO,- odlučuje o članstvu,- odlučuje o članarinama,- raspravlja o pitanjima od strateškoga značaja za društveni položaj mladih

SLOVENIJA

Skupština:- razmatra i usvaja izveštaje o radu i završni račun, godišnji plan i budžet,- usvaja Statut i izmene i dopune i donosi Pravilnik o radu,- bira Stalni odbor,- bira i opoziva sve organe i pozicije u MSS,- odlučuje o članstvu,- odlučuje o članarini- odlučuje o učlanjenju u druge organizacije,- formira i bira članove raznih provremenih i ad hoc tela

15

ŠPANIJA

Generalna skupština:- definiše strateške smernice CJE,- razmatra i usvaja izveštaj o radu, godišnji završni račun i budžet za narednu godinu,- usvaja dvogodišnji plan rada,- definiše mandat drugih organa i tela,- bira i razrešava članove Stalne komisije,- ratifikuje izmene Pravilnika o radu,- odlučuje o članarinama,- ratifikuje odluke Izvršne skupštine o (ne) prijemu novih članica,- ratifikuje rezolucije Stalne komisije i specijalnih komisija, - odlučuje o ulasku u međunarodne organizacije,- Ima sve nadležnosti Izvršne skupštine.Izvršna skupština:- izvršava odluke i plan usvojene na GS,- priprema agendu za zasedanje GS,- u skladu sa odlukama GS koordinira rad GS, i drugih organa,- nadgleda rad Stalne i specijalnih komisija,- formira i raspušta radne grupe u skladu sa smernicama GS,- odlučuje o članstvu,- kooptira nedostajuće članove u Stalnu komisiju,- daje saglasnost na izbor menadžera CJE,- usvaja izmene Pravilnika o radu,- usvaja godišnji završni račun,- utvrđuje godišnji plan rada,- odobrava godišnji budžet,- utvrđuje kriterijume za zapošljavanje osoblja,- utvrđuje međunarodnu politiku CJE

ESTONIJA

Skupština:- razmatra i usvaja izveštaj o radu svih organa i završni račun,- razmatra i usvaja godišnji plan i budžet, - usvaja Statut i izmene i dopune,- usvaja Pravilnik i izmene i dopune,- bira i razrešava članove Borda i Revizionog komiteta,- odlučuje u ulasku u članstvo drugih organizacija i o prestanku rada ENL,- odlučuje o članarinama,- formira i raspušta privremena tela ENL

NORVEŠKA

Skupština:- razmatra i usvaja izveštaje o radu svih organa i završni račun,- usvaja trogodišnji plan rada i budžet,- razmatra i usvaja Statut i izmene i dopune,- bira i razrešava organe LNU,- odlučuje o članstvu u LNU,- odlučuje o članarinama,- razmatra i usvaja politike i druga dokumenta LNU

16

Tabela 6 i 7 – Uporedni prikaz strukture i nadležnosti organa posmatranih KOM

Nadležnosti upravno-izvršnog organa

VELIKA BRITANIJA

Bord poverenika:- upravlja radom BYC,- formira i raspušta pomoćna tela (komitete) i imenuje i razrešava njihove članove,- bira i opoziva menadžera(e) i definiše njegove nadležnosti,- bira i opoziva patrone,- zapošljava osoblje,- poverava pojedine nadležnosti ili poslove pomoćnim telima (komitetima),- daje punomoćje trećem licu za zastupanje u pravnom prometu,- sazivaju GS radi izbora revizora, na zahtev 10% članova ili kada sam odluči,- odlučuje o članstvu u BYC,- priprema agendu za GS,- priprema godišnji plan rada, budžet, izveštaje o radu i završni račun,- kreira misiju, viziju i vrednosti BYC,- definiše strateške smernice BYC

HRVATSKA

UO:- upravlja aktivnostima MMH, - sprovodi odluke i zaključke Skupštine, - donosi odluku o sazivanju Skupštine, - predlaže izmene i dopune Statuta, - priprema budžet i godišnji plan rada,- odlučuje o honorarnom i profesionalnom angažmanu u MMH, - odobrava poslovne aranžmane MMH koji nisu obuhvaćeni tekućim finansijskim planom, - osniva i opoziva stručna tela - odlučuje o učlanjenju MMH u druge organizacije i mreže.

SLOVENIJA

Kolegijum:-upravlja aktivnostima MSS,-priprema agendu Stalnog komiteta I Skupštine,-priprema izveštaj o radu i godišnji plan rada,-priprema finansisjki plan i završni račun,-korodinira rad radnih tela.

17

ŠPANIJA

Stalna komisija:- izvršava odluke obe skupštine,- priprema godišnji izveštaj, završni račun, plan rada i budžet za obe skupštine,- koorinira radom obe skupštine, komisija i radnih grupa,- priprema izveštaje o pojedinim pitanjima,- razmatra aplikacije za članstvo i daje +/- mišljenje,- imenuje menadžera CJE,- zapošljava osoblje CJE

ESTONIJA

Bord:- rukovodi radom ENL,- formira radne grupe, bira i rezrešava njihove članove,- ovlašćuje predstavnike ENL,- priprema godišnji plan rada i budžet za Skupštinu

NORVEŠKABord:-rukovodi radom LNU,-izdaje saopštenja

Nadležnosti nadzornog organa

VELIKA BRITANIJAFinansijski i fundraising podkomiteti imaju niz nadležnosti u monitorisanju finansijskog poslovanja BYC

HRVATSKA

NO:- stara se o poštovanju Statuta, -- nadgleda sprovođenje odluka Skupštine, - nadgleda ostvarivanje ugovornih i zakonskih obveza MMH, - nadgleda finansijsko poslovanje - odlučuje o žalbama i pritužbama članova MMH

SLOVENIJA

NO:- vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem MSS,- daje tumačenje Statuta,- stara se o poštovanju Statuta

ŠPANIJA Nadzornu funkciju imaju Generalna i Izvršna skupština

ESTONIJARevizioni komitet:- vrši reviziju godišnjeg izveštaja i aktivnosti,- kontroliše završni račun i finansijsko poslovanje ENL

NORVEŠKAKontrloni komitet:- nadgleda finansijsko poslovanje LNU,- stara se o poštovanju Statuta

18

Nadležnosti drugih organa

VELIKA BRITANIJA

HRVATSKA

SLOVENIJA

Stalni odbor:- koordinira radom MSS između dve Skupštine,- vrši funkcije Skupštijne ako se ona ne sastane tokom prvih 6 meseci kalendarske godine

ŠPANIJASpecijalne komisije i komisija za međunarodnu saradnju:Svaka spec komisija obavlja aktivnosti u svom domenu u skladu sa planom rada usvojenim na Skupštini

ESTONIJA

NORVEŠKAIzvršni biro:- Stara se o implementaciji politika LNU


Iz analize ove grupe kriterijuma, možemo izdvojiti dva karakteristična modela:

1. Klasičan model – podrazumeva postojanje tri osnovna stalna organa -

skupštine kao najvišeg organa upravljanja, upravno-izvršnog organa i

nadzornog organa. Skupština ili upravno-izvršni organ mogu po potrebi

osnivati druge privremene i ad hoc organe sa oročenim periodom trajanja,

radi obavljanja pojedinih poslova ili razmatranja pojedinih pitanja.

2. Složeni model – podrazumeva više od tri stalna organa, najčešće skupština ima

dvostruki karakter ( u prvom zasedanju donosi odluke a u drugom ih ih ratifikuje),

postoje upravni i nadzorni odbor (upravni odbor takođe mođe imati dva režima rada)

i tematska tela, a po potrebi se formiraju i privremena i ad hoc tela za obavljanje

pojedinih poslova ili razmatranje pojedinih pitanja.

19

MODEL STRUKTURE PREDNOSTI NEDOSTACI

Klasičan model

• Jednostavna struktura sa jasno podeljenim nadležnostima organa,

• Jeftiniji rad zbog i manje administrativnih troškova usled manjeg broja organa,

• Efikasniji rad zbog manjeg obima koordinacije i sub-koordinacije

• Manje kontrolnih mehanizama,• Veća koncentracija nadležnosti

u rukama manjeg broja organa

Složeni model

• Bolje organizovan kontrolni mehanizam usled većeg broja organa sa različitim međusobnim odgovornostima,

• Skuplji rad zbog povećanih administrativnih troškova usled postojanja većeg broja organa i njihovih aktivnosti,

• Birokratska sporost i manja efikasnost zbog povećanog obima koordinacije i sub-koordinacije,

• Složenija struktura nekada može prouzrokovati preplitanje nadležnosti

Tabela 9 – Uporedni prikaz predlosti i nedostataka različitih modela strukture

3) Članstvo – kategorije članstva

Kriterijum članstva analiziran je sa stanovišta:

- kategorija članstva,

- tipova organizacija koji mogu konkurisati za pojedine kategorije članstva,

- kriterijuma i procedura za prijem u članstvo;

U pogledu kategorija članstva, razlikuje se punopravno članstvo i pridruženo članstvo

odnosno posmatrači. Punopravni članovi imaju punu lepezu prava i obaveza, odnosno

pravo na reč i pravo glasa, pravo da nominuju kandidate, pravo da biraju i budu birani i

druga prava. Pridruženi članovi i posmatrači nemaju prava glasa, niti pravo da nominuju

20

kandidate i biraju odnosno budu birani. Svi članovi, nezavisno od statusa, imaju obavezi da

plaćaju članarinu.

Pridruženi članovi i posmatrači najčešće imaju ulogu kandidata za punopravno članstvo

i moraju provesti određeni period ’stažiranja’ u statusu pridruženog člana/ posmatrača

(obično je to 1 godina odnosno period između dva redovna zasedanja skupštine). Nakon

isteka tog perioda mogu konkurisati za punopravno članstvo. Ovakvo rešenje primenjuje

se zbog bolje pripreme organizacije kandidata za punopravno članstvo u KOM, jer se u

periodu stažiranja, organizacija upoznaje sa pravilima, procedurama i politikama KOM i lakše

se integriše. Istovremeno i KOM odnosno članice KOM imaju priliku da se bolje upoznaju

sa organizacijom kandidatom. Norveški LNU na primer, u pridruženo članstvo prima i

kandidate koji ne ispunjavaju pojedine kriterijume, ali za koje se osnovano procenjuje da

ih u bliskoj budućnosti mogu ispuniti, te se prijemom u pridruženo članstvo oni ohrabruju

da preduzmu sve neophodne mere kako bi otklonili nedostatke i ispunili sve kriterijume. U

tom smislu im se i prilikom prijema u pridruženo članstvu, dodeljuje tim LNU koji će sa njima

raditi na otklanjanju nedostataka u pravcu ispunjavanju kriterijuma za punopravno članstvo.

Neki KOM poput Norveške LNU i Španske CJE posmatrače definišu kao organizacije koje ne

mogu da ispune kriterijume za pridruženo članstvo ili to ne žele, ali žele da da prate rad i

podržavaju KOM i radi toga pristupaju u neki oblik članstva u KOM.

VELIKA BRITANIJA1. Punopravno članstvo: Uživaju punu lepezu prava i obaveza.2. Pridruženo članstvo: Bez prava glasa na Skupštini3. Neformalno članstvo: Bez prava glasa na Skupštini

HRVATSKA1. Punopravno članstvo: Uživaju punu lepezu prava i obaveza.2. Kandidati: Bez prava glasa na Skupštini

SLOVENIJA1. Punopravno članstvo: Uživaju punu lepezu prava i obaveza.2. Pridruženo članstvo: Sa delimičnim pravima na Skupštini (imaju pravo glasa osim u slučaju izbora za organe)

ŠPANIJA

1. Punopravno članstvo: Uživaju punu lepezu prava i obavezaSledeći tipovi OCD se mogu kvalifikovati za punopravno članstvo:a) omladinske OCD i njihovi savezi i koalicije, b) omladinske sekcije drugih OCD, c) OCD izvršioci usluga za mlade, d) omladinske sekcije OCD koje su izvršioci usluga, e) regionalni omladinski saveti.2. Posmatrači: Bez prava glasa na Skupštini

21

ESTONIJA1. Punopravno članstvo: Uživaju punu lepezu prava i obaveza.2. Posmatrači: Bez prava glasa na Skupštini

NORVEŠKAIzvršni biro:- Stara se o implementaciji politika LNU

Tabela 10 – Uporedni prikaz kategorija članstva

Ovde se takođe mogu izdvojiti dva modela u kategorisanju članstva.

Klasičan model podrazumeva dve kategorije članstva – punopravno i pridruženo

(alternativno: posmatračko). Punopravni član je organizacija koja je ispunila kriterijume

za punopravno članstvo i provela najmanje godinu dana ili period između dva redovna

zasedanja skupštine u pridruženom (posmatračkom) članstvu. Uživa najviši stepen prava

i obaveza. Pridruženi član (posmatrač) je organizacija koja ispunjava kriterijume za ovu

kategoriju članstva ili ispunjava većinu kriterijuma i mora provesti u tom statusu najmanje

godinu dana odnosno period između dva redovna zasedanja skupštine. Imaj pravo na reč

ali ne i pravo glasa i pravo da bira i nominuje kandidate. U nekim slučajevima pridruženi član

(posmatrač) može biti biran u organe KOM.

Ne-klasičan model predviđa i druge kategorije članstva osim osnovnih (npr. partneri,

neformalni članovi i sl.) – organizacije koje ne mogu da ispune uslove za pridruženo

članstvo (npr. članovi nisu mladi niti rade sa mladima i za mlade) ali žele da prate, doprinose

i podržavaju rad KOM te radi toga pristupaju u neki sporedan oblik članstva, ili je pak reč o

istaknutim pojedincima, dobrotvorima i slično.

MODEL STRUKTURE PREDNOSTI NEDOSTACI

Klasičan model

• Jednostavnije procedure prijema u članstvo,

• Jednostavnija evidencija članstva,

• Manje administracije u vezi sa članstvom,

• Jeftiniji rad Skupštine

• Isključiv prema netipičnim subjektima koji mogu biti značajni za KOM

Ne-klasičan model

• Obuhvatniji i pogodan za uključivanje u članstvo netipičnih aktera značajnih za KOM

• Složeniji za administriranje, evidenciju članstva i složenije procedure u vezi sa članstvom,

• Poskupljuje rad Skupštine

Tabela 11 – Uporedni prikaz prednosti i nedostataka različitih modela kategorizacije članstva

22

4) Članstvo – tipovi organizacija

Kriterijum tipova organizacija koje mogu konkurisati za pojedine kategorije članstva

fokusiran je pre svega na identifikovanje različitih tipova organizacija koje zbog svojih

osobenosti imaju imaju drugačiji status u odnosu na druge tipove organizacija. Analiza

ovog kriterijuma nastojala je da identifikuje i opiše sledeće tipove:

a) nacionalne organizacije,

b) omladinske organizacije i organizacije za mlade,

c) podmlatke političkih stranaka,

d) saveze ili federacije organizacija,

e) krovne organizacije nižih administrativnih jedinica (regionalne i lokalne KOM),

f ) strukovne i sindikalne organizacije,

g) neformalne organizacije, njihove saveze ili mreže;

a) Nacionalne organizacije

Razliku između nacionalnih i nenacionalnih OCD3 prave 4 od 6 posmatranih KOM (BYC,

MMH, CJE, LNU). Za britansku KOM nacionalna OCD je svaka OCD koja svoje aktivnosti

realizuje u najmanje jednoj zemlji UK. Za norvešku KOM nacionalna OCD je svaka OCD koja

svoje aktivnosti realizuje u najmanje 4 manje administrativne jedinice Norveške. Preostale

KOM kombinuju princip teritorijalne rasprostranjenosti svojih podružnica ili aktivnosti sa

kvantitativnim kriterijumima (broj članova ili broj realizovanih projekata).

KOM Kriterijumi za određenje ’nacionalne organizacije’

BYC • Realizuje aktivnosti u min 1 od zemalja UK

MMH

• Min 3000 individualnih članova,• Min 8 podružnica u min 8 županija,• Realizuje min 3 programa za mlade na nacionalnom nivou

godišnje

MSS

CJE• Min 5000 individualnih članova,• Realizuje aktivnosti u min 15 regiona,• Članica je min 5 regionalnih KOM

ENL

LNU • Realizuje aktivnosti u min 4 zemlje Norveške

Tabela 12 – Uporedni prikaz kriterijuma za određenje nacionalnih organizacija po različitim KOM

3 OCD – organizacija civilnog društva

23

Nacionalne organizacije su značajna kategorija u članstvu MMH, CJE, BYC i LNU.

Glavninu članstva ovih organizacija čine nacionalne OCD a u Hrvatskoj su 100% članica

MMH nacionalne OCD.

b) Omladinske organizacije i organizacije za mlade

Jedino Hrvatski MMH pravi jasnu razliku između omladinskih OCD i OCD za mlade. Za MMH,

omladinske su one organizacije kod kojih je statutom definisano da upravljačku strukturu

čine mladi do 30 godina, i koja je statutarno ili prema aktivnostima opredeljena za rad sa

mladima. Organizacije za mlade su one koje u upravljačkoj strukturi nemaju mlade ali su

prema statutu ili aktivnostima opredeljeni za rad sa mladima.

Druge posmatrane KOM u svojim osnovnim normativnim aktima ne prave jasnu razliku

između omladinskih organizacija i organizacija za mlade.

c) Podmladci političkih stranaka

Ni jedan KOM od 6 posmatranih ne propisuje ograničenje za članstvo podmladaka političkih

stranaka u KOM. Međutim slovenački MSS pravi razliku između političkih i nepolitičkih

organizacija. Prema MSS, podmlatkom političke stranke smatra se zaseban subjekt – pravno

lice, koje osniva politička stranka radi promovisanja određene političke opcije među

mladima, a čije upravljačko telo čine mladi do 29 godina. Dakle u Sloveniji, članom MSS može

postati samo registrovana organizacija mladih neke političke partije, koja prethodno ispuni

kriterijume za prijem u članstvo. U ostalim posmatranim zemljama, omladine političkih

stranaka konkurišu za prijem u članstvo pod istim uslovima koji važe i za sve druge OCD.

Izuzetak je Španija, gde omladine stranaka mogu konkurisati i kao registrovane nacionalne

OCD i kao omladinske sekcije unutar stranaka, pri čemu ne moraju imati svojstvo pravnog

lica, ali moraju imati zaseban organ koji čine mladi i autonomiju u donošenju odluka.

d) Savezi ili federacije organizacija

Federacije i savezi OCD konkurišu za članstvo pod identičnim uslovima kao i pojedinačne

OCD sa individualnim članstvom. U Hrvatskoj se savezom ili federacijom smatraju OCD

koje u članstvu imaju najmanje 30 OCD omladinskih/za mlade, prisutne su u najmanje

8 županija i realizuju najmanje 3 nacionalna programa za mlade godišnje. U Španiji se

24

federacijom ili savezom OCD smatra organizacija čije članstvo zbirno predstavlja najmanje

5000 individualnih članova, i koja je prisutna u najmanje 15 regiona.

e) Krovne organizacije nižih administrativnih jedinica

Jedino u Španiji, KOM na nižem administrativnom nivou učestvuju u radu nacionalnog KOM,

dok su u Sloveniji i Hrvatskoj, lokalne KOM fokusirane na lokalnu politiku i ne učestvuju u

radu nacionalne KOM.

U Španiji su KOM organizovane na nacionalnom i regionalnom nivou, na nivou autonomnih

oblasti i autonomnih gradova i na lokalnom nivou (gradske i mesne KOM). Osim lokalnih

KOM, sve druge KOM su kvalifikovane za članstvo u nacionalnoj KOM. Jedini kriterijum koji

važi za KOM nižih administrativnih jedinica jeste da su prepoznati kao legitimni KOM za

svoju administrativnu jedinicu od strane upravnog organa te administrativne jedinice. Za

ovu kategoriju članstva važi poseban režim ponderisanja glasova.

f) Strukovne i sindikalne organizacije – ni jedna od posmatranih KOM ne pravi razliku

između OCD strukovnog i sindikalnog tipa.

g) Neformalne organizacije, savezi i mreže

CJE prepoznaje registrovane i neformalne federacije, saveze i koalicije. Neformalni subjekti

moraju imati formalizovan unutrašnji odnos članica u smislu postojanja dokumenta koji

dokazuje da je došlo do udruživanja subjekata u neku od navedenih formi. Taj dokument

može biti ugovor o saradnji, memorandum o razumevanju ili slično. Neformalni subjekti

mogu postati punopravne članice ako ispune kriterijume predviđene za punopravno

članstvo.

ENL prepoznaje i javni ortakluk – udruženja koja nisu registrovana ali imaju unutrašnju

strukturu i definisana interna pravila funkcionisanja. Građani se udružuju u javni ortakluk na

određeno ili neodređeno vreme radi postizanja postavljenih ciljeva. Javni ortakluk najčešće

prema pravilima donatora ne može konkurisati za sredstva. U slučaju ENL, javni ortakluk

može konkurisati za punopravno članstvo.

25

Treba pomenuti i omladinske forume u Velikoj Brotaniji. Oni su prepoznati na nacionalnom

i regionalnom nivou kao poseban oblik udruživanja mladih čije su odlike sledeće: čine

ih pojedinci mlađi od 26 godina, dolaze iz različitih mesta sa različitim interesovanjima, i

udružuju se radi razmatranja pojedinih pitanja od značaja za mlade. I nacionalni i regionalni

omladinski forumi mogu konkurisati za punopravno članstvo u BYC.

5) Članstvo – kriterijumi za članstvo i procedure

Kriterijumi za članstvo su najosetljivije pitanje uređenja KOM jer od toga koliko se kriterijumi

postave ’visoko’, odnosno ’nisko’, zavisi i koliko će KOM biti otvoren, participativan i

univerzalan u pogledu njegove osnovne misije – predstavljanja ukupnosti interesa mladih.

Zbog toga treba pažljivo proučiti uporednu praksu drugih KOM i definisati najoptimalnije

rešenje za Srbiju, uzimajući u obzir i okolnosti specifične za omladinski sektor u Srbiji. To

rešenje treba da odražava najpretežniji interes avih relevantnih aktera, ne narušavajući

osnovne principe i karakter KOM i omogućavajući osnovne pretpostavke za uspešno

funkcionisanje i ostvarivanje ciljeva KOM.

U pogledu uporedne prakse, svaka od 6 posmatranih KOM ima set svojih kriterijuma za

članstvo koji su kombinacija kvalitativnih4 i kvantitativnih5 kriterijuma. Uporedni prikaz

kriterijuma za 6 KOM prekazan je u tabelama 9 i 10.

4 Kvalitativni kriterijumi su vrednosni kriterijumi čija se ispunjenost utvrđuje vrednosnom procenom. U kvalitativne kriterijume spadaju npr: demokratsko upravljanje organizacijom, dobrovoljnost članstva, kvalitet i domet programskih aktivnosti, prihvatanje politika i deklaracija KOM i sl.

5 Kvantitativni kriterijumi su brojčani kriterijumi u koje najčešće spadaju: minimalan broj individualnih ili kolektivnih članova, kriterijumi teritorijalne pokrivenosti, minimalan broj programa tokom godine, dužina postojanja organizacije, najmanje jedna godina provedena u pridruženom ili posmatračkom članstvu za kandidate za punopravno članstvo i sl.

26

KOM Kriterijum

BYC

- da je aplikant pravno lice, - da većinu članstva čine mlađi od 29, - da većinu upravnog organa čine mlađi od 29, - primenjuje demokratske mehanizme za donošenje odluka, - da je članstvo na dobrovoljnoj osnovi, - prihvata izjavu o jednakim mogućnostima

ENL - da je kandidat pravno lice ili javni ortakluk, - da je omladinska organizacija ili OCD za mlade, - da postoji min 1 godinu.

LNU

Opšti kriterijumi:OCD mora biti dobrovoljna, nezavisna i demokratska. Mora biti omladinska orga-nizacija koja radi za mlade i decu. Mora imati nacionalnu pokrivenost. Kriterijumi – demokratska i nezavisna:

- svi članovi moraju imati uticaja na donošenje odluka, - min 50% moraju biti mlađi od 30 god, - OCD mora bazirati svoj rad na lokalnim aktivnostima, - mora imati demokratski izabrano rukovodstvo, - mora imati račun i finansijsku službu,

Kriterijumi – veličina i rasprostranjenost: - min 300 članova mlađih od 30 godina, - da postoji bar 2 godine, - mora imati aktivnosti u bar 4 zemlje

Izuzetci: - OCD koje organizuju mlade u školskim ustanovama ne moraju imati min 300 čl. - OCD koje iz objektivnih razloga ne mogu ispunjavati kriterjume o veličini zbog

specifičnosti ciljne grupe

Tabela 13 – Uporedni prikaz kriterijuma britanske, estonske i norveške KOM

KOM Kriterijum

MMH

- min. 3000 članova, - podružnice u min 8 županija, - min 3 nacionalna programa za mlade u tekućoj godini, - za saveze OCD: min 30 OCD članica iz min 8 županija, - kandidat mora provesti min 1 godinu u statusu kandidata za članstvo.

27

MSS

- da je aplikant registrovan u skladu sa zakonom (uključujući i podmlatke političkih partija),

- da postoji min 2 godine, - da se određuje kao omladinska OCD i radi na principu sa mladima i za mlade, - min 70% članova su uzrasta 15-29, - min 70% upravljačke strukture čine mladi od 15-29, - ima min 300 članova, - za saveze OCD: ima min 5 organizacija članica sa min 300 članova, - da deluju u min 15 opština u - različitim statističkim regionima, - da nisu članica postojeće članice MSS, - da su u statusu pridruženog člana provele min 1 god.

Za organizacije nacionalnih i drugih društvenih manjina važe svi kriterijumi osim kriterijuma o broju članova i rasprostranjenosti.

CJE

a) Za omladinske OCD i njihove saveze i koalicije: - min 5000 članova, - prisutni u min 15 regiona, - u članstvu su u min 5 regionalnih omladinskih saveta.

b) Za omladinske sekcije drugih OCD: - da su sekcije namenjene mladima i da rade za mlade, - da imaju svoj autonomni rukovidstveni organ koji čine mladi do 30 godina, - da su sekcije članice min 5 niže-administrativnih omladinskih saveta.

c) Za OCD pružaoce usluga za mlade: - prisutni u min 15 regiona, - pružaju usluge za min 10000 mladih godišnje, - članovi su min 5 KOM nižih administrativnih jedinica.

d) Za omladinske sekcije pružaoca usluga: - prisutni u min 15 regiona, - imaju svoj rukovodstveni organ koji čine mladi do 30 godina, - da su potpuno autonomne u vođenju politike, formulisanju programa i

menadžmentu.e) Za niže-administrativne omladinske savete:

- da su prepoznati od strane administrativne uprave kao legitimni omladinski saveti te teritorijalne oblasti.

Tabela 14 – Uporedni prikaz kriterijuma hrvatske, slovenačke i španske KOM

U nastavku slede specifičnosti za svaku posmatranu KOM.

28

a) BYC, Velika Britanija

U Britaniji, osnovni kriterijumi za punopravno članstvo su sledeći: da je aplikant pravno

lice (sa izuzetkom za omladinske forume), da većinu članova čine mladi do 29 godina, da

je članstvo dobrovoljno i da je organizacija organizovana na demokratskim principima.

Za pridruženo članstvo kriterijum je da se bavi omladinskim radom, odnosno realizuje

omladinske programe, da je članstvo dobrovoljno i da je organizacija organizovana na

demokratskim principima. Uvid u ispunjenost kriterijuma stiče se iz podnete dokumentacije

koja nije detaljno propisana, što znači da je na aplikantu da proceni koja su to dokumenta

iz kojih se najbolje stiče uvid u ispunjenost kriterijuma. Zahtev i dokumentacija podnose se

Bordu poverenika koji donosi odluku o prijemu u članstvo i obaveštava Skupštinu o tome.

b) MMH, Hrvatska

U Hrvatskoj za punopravno članstvo mogu konkurisati nacionalne OCD i njihovi savezi koji

ispunjavaju sledeće kriterijume: imaju najmanje 3000 članova (za saveze – imaju min. 30

OCD u članstvu), imaju podružnice (za saveze – članice) u najmanje 8 županija i realizuju

najmanje 3 nacionalna omladinska programa na celoj teritoriji. Kandidat mora provesti

najmanje 1 godinu u statusu kandidata. Od dokumenata neophodno je podneti zahtev

za prijem u članstvo (tipski dokument u koji se unosi veliki broj podataka o aplikantu,

uključujuči i broj i prosečnu uzrast članova, ciljeve, aktivnosti i sl), odluka o apliciranju za

članstvo u MMH, izjavu o prihvatanju Statuta i programskih načela MMH, izvod iz Registra

udruženja građana i kopiju statuta aplikanta.

Uvid u ispunjenost kriterijuma stiče se iz sledećih dokumenata:

- broj članova – iz tipskog zahetva,

- broj organizacija članica (ako je aplikant savez OCD) – iz tipskog zahteva,

- broj podružnica – iz tipskog zahteva,

- teritorijalna rasprostranjenost – iz tipskog zahteva

- broj nacionalnih programa za mlade – iz tipskog zahteva

- staž od godinu dana u statusu kandidata – ovu informaciju obezbeđuje Upravni odbor MMH;

Zahtev zajedno sa dokumentacijom podnosi se tajniku MMH koji ga prosleđuje Upravnom

odboru MMH i svim organizacijama članicama. Odluku o prijemu u članstvo donosi Skupština

MMH dvotrećinskom većinom glasova.

29

c) MSS, Slovenija

Za članstvo u Omladinskom savetu Slovenije neophodno je ispuniti sledeće kriterijume: da

je aplikant registrovan u skladu sa zakonom (ovo važi i za podmlatke političkih stranaka),

da postoji najmanje dve godine, da se deklariše kao omladinska organizacija koja radi sa

mladima i za mlade, da najmanje 70% članova čine mladi od 15-29, da najmanje 70% članova

upravljačke strukture čine mladi od 15-29, da ima najmanje 300 individualnih članova (ako

je u pitanju savez OCD mora imati najmanje 5 organizacija članica sa ukupno najmanje 300

individualnih članova), da je prisutan u najmanje 15 statističkih regiona, da aplikant nije

članica postojeće članice MSS (nekog saveza OCD koji je u članstvu MSS), da je u statusu

pridruženog člana proveo najmanje 1 godinu. Kriterijumi za broj članova i teritorijalnu

rasprostranjenost ne važe za OCD nacionalnih drugih društvenih manjina. Od dokumenata

treba predati zahtev, izvod iz Statističkog zavoda o delatnosti koju organizacija obavlja,

kopiju statuta, kopiju programa i plana rada, spisak organizacionih jedinica sa adresama,

izjavu o prihvatanju Statuta MSS; izjava da aplikant deluje u javnom interesu mladih, izjava

o broju članova i potvrda da aplikant u članstvu u upravnom organu ima najmanje 70%

mladih.

Uvid u ispunjenost kriterijuma stiče se iz sledećih dokumenata:

- registracija u skladu sa zakonom – izvod iz Statističkog zavoda o delatnosti,

- da postoji najmanje dve godine - izvod iz Statističkog zavoda o delatnosti,

- da je organizacija omladinska, da radi sa mladima i u interesu mladih – izjava,

- da joj je osnovna delatnost rad sa mladima ili za mlade – izvod iz Statističkog zavoda

o delatnosti,

- da u članstvu i rukovodstvu ima bar 70% mladih – izjava,

- broj članova – izjava o broju članova,

- teritorijalna pokrivenost – spisak organizacionih jedinica sa adresama,

- staž od najmanje godinu dana u statusu pridruženog člana – ovu informaciju

obezbeđuje Kolegijum MSS.

Za pridruženo članstvo, aplikant mora da ima najmanje 150 članova, da postoji najmanje 1

godinu, i radi u najmanje 15 statističkih regiona.

Zahtev za članstvo u MSS podlosi se Kolegijumu koji ga prosleđuje organizacijama članicama.

Skupština dvotrećinskom većinom glasova odlučuje o prijemu u članstvo.

30

d) CJE, Španija

Za punopravno članstvo u CJE mogu konkurisati sledeći tipovi organizacija:

- omladinske OCD i njihovi savezi i koalicije,

- omladinske sekcije drugih OCD,

- OCD servis-provajderi za mlade,

- omladinske sekcije OCD servis provajdera,

- KOM nižih administrativnih jedinica.

Kriterijumi za omladinske OCD i njihove saveze: najmanje 5000 individualnih članova, da

su prisutni u najmanje 15 regiona i da su u članstvu najmanje 5 KOM nižih administrativnih

jedinica.

Kriterijumi za omladinske sekcije drugih OCD: da su sekcije namenjene mladima i da rade

za mlade, da imaju svoj autonomni upravljački organ koji čine mladi do 30 godina i da su

sekcije članice najmanje 5 KOM nižih administrativnih jedinica.

Kriterijumi za OCD pružaoce usluga za mlade: da su prisutni u najmanje 15 regiona, da

pružaju usluge za najmanje 10000 mladih godišnje i članovi su najmanje 5 KOM nižih

administrativnih jedinica.

Kriterijumi za omladinske sekcije pružaoca usluga: da su prisutni u najmanje 15 regiona,

da imaju svoj upravljački organ koji čine mladi do 30 godina i da su autonomne u vođenju

politike, formulisanju programa i menadžmentu.

Jedini kriterijum za KOM nižih administrativnih jedinica je da su prepoznate od strane

administrativne uprave kao legitimne KOM za datu administrativnu jedinicu.

Od dokumenata treba podneti sledeće:

- zahtev,

- odluku da aplicira za članstvo u CJE,

- Statut,

- izvod iz Registra udruženja građana (za neformalne koalicije dokument koji dokazuje

njihovu povezanost, npr MoU, sporazum o saradnji i sl),

- listu članova UO,

- potvrdu o posedovanju sopstvenog poslovnog prostora,

- potvrdu iz najmanje 5 niže-administrativnih KOM o članstvu,

- KOM nižih administrativnih jedinica: potvrda nadležnog administrativnog organa da

priznaju legitimnost KOM,

31

- za federacije ili saveze: lista članica i dokaz o njihovoj povezanosti,

- za posmatrače: dokaz da e bave mladima i potvrde da su u članstvu najmanje 3 KOM

nižih administrativnih jedinica;

Zahtev zajedno sa dokumentacijom podnosi se Stalnoj komisiji, koja potpom pribavlja

informaciju o geografskoj rasprostranjenosti aplikanta od 5 regionalnih KOM u čijem je

aplikant članstvu. Stalna komisija može od aplikanta zatražiti i dodatnu dokumentaciju radi

utvrđivanja ispunjenosti kriterijuma. U roku od 15 dana od prijema dokumentacije, Stalna

komisija obaveštava članice CJE o podnetom zahtevu. Na osnovu podnetih dokumenata,

Stalna komisija sačinjava izveštaj o aplikantu i daje mišljenje. Mišljenje može biti pozitivno

i negativno. Izveštaj i mišljenje se šalju organizacijama članicama kao i aplikantu. Ukoliko

je mišljenje Stalne komisije negativno, zahtev za prijem u članstvo se neće razmatrati na

Izvršnoj skupštini. U koliko je zahtev pozitivan, aplikant će automatski postati član CJE

nakon zasedanja prve naredne Skupštine, ali samo u slučaju da ni jedna članica ne zatraži

izjašnjavanje o prijemu u članstvo. Ako pak neka članica zatraži izjašnjavanje o članstvu,

pristupa se glasanju.

e) ENL, Estonija

Kriterijumi za prijem u članstvo ENL su: da je kandidat pravno lice ili javni ortakluk, da je

omladinska OCD ili OCD za mlade i da postoji najmanje 1 godinu. Od dokumenata traži se

zahtev, CV aplikanta koji sadrži podatke o broju članova, ciljevima, aktivnostima i sl, odluka o

podnošenju zahteva za članstvo u ENL, kopija statuta i izvod iz Registra udruženja građana.

Zahtev sa dokumentima podnosi se Bordu koji ga prosleđuje članovima Skupštine. Odluku

o prijemu u članstvo donosi Skupština.

f) LNU Norveška

Kriterijumi za članstvo u LNU su sledećI:

a) opšti kriterijumi: OCD mora biti dobrovoljna, nezavisna i demokratska. Mora biti

omladinska organizacija koja radi za mlade i decu. Mora imati nacionalnu pokrivenost.

b) krietijumi unutrašnjeg uređenja: svi članovi moraju imati uticaja na donošenje

odluka, najmanje 50% članova moraju biti mlađi od 30 god, OCD mora bazirati svoj rad na

lokalnim aktivnostima, mora imati demokratski izabrano rukovodstvo, mora imati račun i

finansijsku službu,

32

c) kriterijumi za veličinu i rasprostranjenost: mora imati najmanje 300 članova mlađih od

30 godina, da postoji bar 2 godine, mora imati aktivnosti u bar 4 zemlje,

Izuzetci:

- OCD koje organizuju mlade u školskim ustanovama ne moraju imati najmanje 300

članova,

- OCD koje iz objektivnih razloga ne mogu ispunjavati kriterjume o veličini zbog

specifičnosti svoje ciljne grupe;

Zahtev za članstvo zajedno sa dokumentima iz kojih se stiče uvid u ispunjenost kriterijuma

podnosi se sekretarijatu LNU koji ga prosleđuje članovima LNU. Odluku o prijemu u članstvo

donosi Skupština LNU na prvom narednom zasedanju.

6) Model predstavljanja i ponderisanje glasova

Opšti model predstavljanja na skupštinama posmatranih KOM je delegatski, pri čemu svaka

organizacija članica ima pravo na određeni broj delegata a svaki delegat ima pravo na jedan

glas. Kod ponderacije glasova, primenjuju se dva modela:

1. Prema veličini ili tipu organizacije,

2. Egalitarna ponderacija;

Prvi model primenjen je u Britaniji i Španiji. U Britaniji je ključni kriterijum broj individualnih

članova organizacije. Prema tome, broj glasova po organizaciji utvrđuje se prema njenoj

veličini i to na sledeći način:

- OCD do 999 članova imaju pravo na 2 delegata,

- 1000-9999 članova – 3 delegata,

- 10.000-19.999 članova – 4 delegata,

- 20,000-49.999 članova – 5 delegata,



- 200-299.999 članova – 8 delegata,


- 400.000+ članova - 10 delegata.

33

Nacionalni omladinski forumi imaju pravo na 10 delegata na Skupštini a regionalni na 5

delegata. Svi drugi subjekti koji imaju prvo da učestvuju na Skupštini imaju pravo na

predstavnike bez prava glasa.

U Španiji je broj glasova OCD utvrđen prema tipu kojem organizacija pripada. Svi tipovi osim

regionalnih KOM i pružaoca usluga za mlade imaju najmanje 3 a najviše 6 delegata i to:

- 3 delegata imaju članice 5-7 KOM nižih administrativnih jedinica,



- 6 delegata imaju članice najmanje 15 KOM nižih administrativnih jedinica.

Pružaoci usluga za mlade imaju po 3 delegata. KOM nižih administrativnih jedinica imaju po

2 delegata i dodatne delegate ako ispunjavaju sledeće uslove:

- 1 dodatni delegat do max 3 delegata za svakih 10 članica KOM,

- 1 dodatni delegat do max 3 delegata za svakih 5 lokalnih KOM u članstvu saveta nižih

administrativnih jedinica,

- 1 dodatni delegat ako je prema zvaničnim podacima broj mladih do 29 god na teritoriji

KOM nižih administrativnih jedinica veći od 500,000.

Sve druge posmatrane KOM opredelile su se za drugi model gde organizacije članice imaju

jednak broj glasova na Skupštini. U Estoniji, svaka članica ima pravo na jednog delegata i

jedan glas. U Norveškoj svaka punopravna članica ima pravo na dva delegata i dva glasa. U

Sloveniji svaka punopravna članica ima pravno na po dva delegata i dva glasa a pridružena

na po jednog delegata i jedan glas. U Hrvatskoj svaka nacionalna OCD i savezi imaju pravo

na po dva delegata i po dva glasa.

7) Model izbora za izborne organe i pozicije

Osim norveške KOM, sve druge, izborne organe i pozicije biraju tajnim glasanjem. Zajedničko

za sve je to da se prvo biraju predsednik i potpredsednici KOM, poziciju po poziciju, a

zatim i ostatak upravno-izvršnog organa, pa nakon toga i drugi organi. U Hrvatskoj, nakon

pojedinačnih izbora za predsednika i potpredsednike, ostatak Upravnog odbora bira se

zaokruživanjem 5 kandidata sa liste. Izabrani su oni kandidati koji osvoje apsolutnu većinu

glasova (50%+1 glas). Ako se na ovaj način ne popune sve pozicije u UO, prelazi se u naredni

34

krug glasanja, u koji ulaze kandidati sa najviše osvojenih glasova koji nisu osvojili apsolutnu

većinu. U drugom krugu se preostala mesta popunjavaju prostom većinom (kandidat ima

najmanje 1 glas više od konkurenta).

U Britaniji je primenjen složeniji sistem glasanja poznat pod nazivom sistem sa alternativnim

izborom. Sistem glasanja je sledeći: nakon nominacija, formira se lista kandidata na kojoj se

na poslednjem mestu kandidata nalazi opcija ponovnog otvaranja nominacija (Re-Opening

Nominations). Izbor se vrši dodeljivanjem preferencije ispred imena kandidata. Broj jedan

predstavlja prvu preferenciju glasača i ’najjači je glas’. Broj dva predstavlja drugu preferenciju

glasača i tako dalje. Na glasaču je odluka koliko preferencija će imati jer su uvek najvažnije

prva i druga i retko se dešava da ostale preferencije imaju uticaj na konačan rezultat. Pre

početka glasanja utvrđuje se kvota, prostim deljenjem broja delegata sa brojem kandidata

na listi. Kvota predstavlja prag izbora i svaki kandidat koji dobije najmanje onoliko glasova

kolika je kvota, smatra se izabranim u prvom krugu. Višak glasova izabranih kandidata (broj

glasova minus kvota dobija se višak) raspodeljuje se preostalim kandidatima koji su dobiji

manje od kvote prema srazmeri i uračunavaju se druge preferencije. Obično se u drugom

krugu popuni struktura koja se bira. Ako se ni u drugom krugu ne popuni, prelazi se na

treći krug koji se odvija po istom ključu kao i drugi. Funkcija ove opcije je da eliminiše sve

kandidate za koje delegati smatraju da nisu dovoljno kvalifikovani za strukturu koja se bira.

To se postiže tako što se nakon svakog kruga iz dalje trke eliminišu svi kandidati koji osvoje

manje glasova od opcije za ponovo otvaranje nominacija.

Ovaj sistem glasanja je složeniji ali je i pravedniji tj. obezbeđuje visoku legitimnost izabranih

kandidata. Osim u BYC, ovaj sistem glasanja primenjuje se i u velikom broju međunarodnih

predstavničkih organizacija.

U Norveškoj je primenjen jednostavniji model gde se izbor vrši dizanjem ruke. Jedino se

u slučaju da kandidati dobiju podjednak broj glasova prelazi na tajno glasanje prostom

večinom (jedan kandidat ima najmanje 1 glas više od drugog kandidata). Bord LNU ima

dvogodišnji mandat ali se polovina borda bira svake godine.

Na kraju značajno je pomenuti da kod svih posmatranih KOM, kandidati za sve izborne

pozicije i organe moraju bez izuzetka biti mladi odnosno u trenutku nominacije ne smeju

biti stariji od:

35

- 25 godina za funkcije u BYC,

- 29 godina za funkcije u MMH,

- 34 godine za funkcije u MSS,

- 29 godina za funkcije u CJE,

- 29 godina za funkcije u ENL,

- 30 godina za funkcije u LNU;

Model izbora

BYC VELIKA BRITANIJA

Tajno glasanje sa alternativnim izborom. Svi kandidati moraju biti mlađi od 26 godina.

MMH HRVATSKA

Tajno glasanje većinom glasova. Prvo se biraju predsednik i potpredsednici koji automatski postaju članovi UO. Zatim se biraju ostali članovi UO.

MSS SLOVENIJA

Tajno glasanje većinom glasova. Mandat svih izbornih organa je dve godine osimStalnog odbora čiji mandat traje 6 ili 12 meseci.

CJE ŠPANIJA

Tajno glasanje po pozicijama – posebno se glasa za predsednika, potpredsednika, blagajnika, sekretara i članove Stalne komisije. Bira se po jedan kandidat sa liste sa najviše osvojenih glasova.

ENL ESTONIJA

Tajno glasanje većinom glasova. Mandat izbornih organa je 1 godinu.

LNU NORVEŠKA

Mandat izbornih organa je 2 godine. Polovina članova Borda bira se svake godine.Izborne pozicije se biraju javnim glasanjem dizanjem ruke i izabran je kandidat sa apsolutnom većinom glasova. U slulaju da kandidati imaju jednak broj glasova, prelazi se na tajno glasanje gde se kandidat bira prostom većinom glasova. Bord se bira poziciju po poziciju.

Tabela 15 – Uporedni prikaz modela izbora za organe i pozicije

36

8) Izvori finansiranja

U pogledu izvora finansiranja 6 posmatranih KOM, razlikuju sve dva osnovna:

1. finansiranje iz javnih prihoda,

2. finansiranje iz donacija i od sopstvenih prihoda.

Finansiranje iz javnih prihoda preovlađujuće je kod slovenačke i španske KOM. U oba slučaja

je obezbeđen zakonski osnov za finansiranje iz budžetskih (javnih) sredstava. Finansiranje iz

javnih prihoda ne iskuljučuje druge izvore finasiranja. Međutim ono povlači i poseban režim

odgovornosti i nadzora nad poslovanjem KOM odnosno režim koji se primenjuje na sve

budžetske korisnike (pravila o javnim nabavkama, godišnje izveštavanje, revizija i sl).

Preostala 4 posmatrana KOM obezbeđuju finansijska sredstva iz članarina, donacija i

sponzorstava, iz prihoda od spostvenih aktivnosti ili od sopstvene imovine (renta) i prava

(npr. TV prava ili neka druga prava koja se mogu iznajmljivati ili komercijalizovati).

Izvor finansiranja PREDNOSTI NEDOSTACI

Finansiranje iz javnih prihoda

• Izvesnost u planiranju prihoda,

• Sigurniji prihodi,• Proširuje se baza izvora

potencijalnih prihoda,• Značajan deo prihoda

je namenjen za režijske troškove i plate, za razliku od prihoda iz drugih izvora

• Stroža pravila poslovanja i nadzora,

• Usložnjava se administracija, više izveštaja i sl,

• Obaveza angažovanja eksternog revizora,

• Povećava se rizik od uticaja i države na KOM

Finansiranje iz donacija i iz sopstvenih prihoda

• Ne narušava se autonomija u radu i sloboda u kreiranju politika za koje se obezbeđuju sredstva,

• Ne postoji obaveza angažovanja eksternog revizora osim ako ti nije izričit zahtev donatora

• Manja izvesnost u planiranju sredstava,

• Sužava se baza izvora finansiranja,

• Neki izvori finansiranja ne pokrivaju režijske troškove i plate

Tabela 16 – Uporedni prikaz prednosti i nedostataka različitih izvora finansiranja

37

Članarine su takođe uobičajen izvor prihoda u svim KOM. Članarinu su obavezni da plaćaju

svi članovi nezavisno od kategorije članstva (punopravno, pridruženo, posmatračko),

i od redovnog plaćanja članarine zavisi i da li će članica moći da ostvari pravo glasa na

Skupštini ili će joj to pravo biti suspendovano (do plaćanja članarine). Visinu članarine

utvrđuje Skupština, kojoj u ovom poslu može pomagati posebna radna grupa koju formira

Skupština ili UO. Obično se za različite kategorije članstva utvrđuje i različit iznos članarine,

pa tako punopravne članice uvek plaćaju višu članarinu a pridružene i posmatrači nižu. I za

kategoriju punopravnih članova se može utvrditi različit iznos članarine. Varijacije u visini

članarine za punopravne članice mogu zavisiti ot tipa organizacije, broja članova, obima

godišnjih prihoda i sl.

9) Model organizovanja administracije

Za dnevno funkcionisanje i obavljanje administrativno-tehničkih poslova zadužen je

sekretarijat odnosno administrativna služba. Ovo telo čini profesionalno angažovano osoblje

koje radi za platu na određeno ili neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu. Obično

je jedna osoba na čelu administracije u funkciji menadžera, izvršnog direktora ili u nekom

drugom svojstvu, ali se uvek radi o profesionalnom statusu. Administracija opslužuje sve

organe KOM a odgovorna je upravno-izvršnom organu. Broj zaposlenih, kvalitet ugovora i

visina plate zavise od finansijskih mogućnosti KOM.

Model uređenja administracije

BYC VELIKA BRITANIJA

Profesionalna administracija na čelu sa izvršnim direktorom

MMH HRVATSKA

Administrativno-tehničkim poslovima MMH upravlja tajnik kojeg zapošljava UO na period od 4 godine. Pored tajnika može se zaposliti i drugo osoblje.

MSS SLOVENIJA

Administrativno-tehničkim poslovima MSS upravlja generalni sekretar kojeg zapošljava Kolegijum na određeno vreme. Pored sekretara može se zaposliti i drugo osoblje.

CJE ŠPANIJASekretarijat čine zaposleno osoblje na čelu sa menadžerom kojeg imenuje Stalna komisija.

ENL ESTONIJA Administrativno-tehničkim poslovima upravlja jedna zaposlena osoba.

LNU NORVEŠKA

Administrativno-tehničkim poslovima upravlja sekretarijat sa zaposlenima, na čelu sa generalnim sekretarom. Profesionalno osoblje preko konkursa zapošljava Bord.

Tabela 17 – Uporedni prikaz modela organizovanja administracije

38

10) Odnos sa institucijama državne uprave

Jedino u Španiji je ovaj između KOM i države regulisan zakonom. Zakon o osnivanju

Omladinskog saveta Španije taj odnos uređuje na sledeći način:

- u čl. 1 se kaže da će CJE biti u vezi sa javnom upravom preko Ministarstva kulture.

- u čl. 2 se kaže da su funkcije CJE da sarađuje sa upravom u sprovođenju studija,

objavljivanju izveštaja, i preduzimanju drugih aktivnosti u vezi sa problemima mladih

ili interesovanjima mladih, zatim da uzme učešće u konsultativnim telima i većima koja

osniva država zbog mladih, i da predlaže državi mere u vezi sa mladima.

- u čl. 9 se kaže da je predstavnik Ministarstva kulture član svih organa CJE sa pravom na

reč ali bez prava glasa.

- u prelaznim odredbama se kaže da do konstituisanja prve Skupštine CJE i izbora prve

Stalne komisije CJE, izvršne funkcije CJE preuzima Privremeno veće koje formira i

imenuje Ministarstvo kulture.

Norveška LNU nadležna je za upravljanje konkursima za donacije omladinskim

organizacijama.

39

PREPORUKE ZA SRBIJU

Uzimajući u obzir uporedna iskustva iz ovog izveštaja ali i lokalne okolnosti koje značajno

određuju kontekst u kojem se odvija inicijativa za osnivanje Krovne organizacije mladih

Srbije, autorski tim je definisao sledeće preporuke za osnivanje KOMS:

1. Način osnivanja i pravni status KOMS:

KOMS osnovati kao savez udruženja u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima.

2. Organi KOMS i njihove nadležnosti:

KOMS treba da ima strukturu – Skupštinu, Upravni i Nadzorni odbor sa pripadajućim

nadležnostima. Skupštinu treba da čine delegati organizacija članica mlađi od 30 godina

bez obzira da li dolaze iz omladinskih OCD ili OCD za mlade, da bi se osigurao princip da

odluke u KOMS donose mladi.

3. Kategorije članstva:

KOMS treba da ima dve kategorije članstva: punopravno i posmatračko.

a) Punopravno članstvo:

• omladinske OCD i OCD koje rade sa mladima za mlade i u interesu mladih,

• savezi koji rade sa mladima, za mlade i u interesu mladih,

• regionalne KOM,

U ovaj predlog su uključene i pretpostavke da regionalne KOM mogu konkurisati za članstvo

u KOMS onda kada se i ako se budu konstituisali. Predloženo rešenje otvara vrata regionalnim

KOM da pristupe KOMS, ali ne implicira bilo kakvu ulogu i odgovornost KOMS prema

osnivanju regionalnih KOM. Ovakvo rešenje pretpostavlja postojanje regionalnih KOM,

odnosno mogućnost konstituisanja regionalnih KOM, i tretira ih kao samostalne i autonomne

subjekte. U skladu sa ovakvim rešenjem sugeriše se zaključak da će pojava regionalnih KOM

u budućnosti zavisiti od lokalnih potereba i inicijativa, lokalne procene svrsishodnosti i

opravdanosti takvog udruživanja, finansijske održivosti i lokalne institucionalne podrške i

ukupnog ambijenta za osnivanje i funkcionisanje regionalnih KOM u različitim regionima.

40

b) Posmatrači:

Status posmatrača namenjen je organizacijama koje konkurišu za članstvo u KOMS sa ciljem

da se tokom jednogodišnjeg perioda u tom statusu, organizacija što bolje integriše u KOMS,

upozna i primeni politike KOMS i obratno, da se KOMS i njegove članice što bolje upoznaju

sa organizacijom u statusu posmatrača.

4. Kriterijumi za članstvo i dokumenta

Kriterijume za članstvo treba propisati tako da bude jasno na koji način, odnosno, iz kojih

dokumenata će se utvrditi ispunjenost kriterijuma. Međutim, pojedini kriterijumi koje

preporučujemo definisani su na fleksibilan način i prema tome, ispunjenost kriterijuma će

biti podložna tumačenju većine. Ovakvo opredeljenje je posledica nastojanja da se prilikom

definisanja modela, uvaže sve značajne osobenosti omladinskog organizovanja u Srbiji,

njegov heterogen karakter i da se omogući uključivanje svih značajnih aktera omladinskog

organizovanja, vodeći računa o pretpostavci da KOMS treba da bude najviše predstavničko

telo mladih u Srbiji. U tom smislu predloženi krietrijumi i način na koji su definisani,

predstavljaju najmanji zajednički imenitelj za oko kojeg bi trebalo da se slože svi relevantni

akteri u omladinskom sektoru u Srbiji.

Preporučujemo sledeće kriterijume koje treba ispuniti i sledeća prateća dokumenta koja

treba podneti uz zahtev za članstvo:

a) da je kandidat pravno lice – izvod iz Registra udruženja,

b) da je kandidat organizovan u skladu sa demokratskim principima – Statut,

c) da kandidat ne promoviše bilo kakav oblik diskriminacije, netolerancije ili nasilja – Statut,

d) da je kandidat statutarno opredeljen za rad sa mladima, za mlade ili u interesu mladih –

Statut,

e) da je kandidat u poslednje tri godine, godišnje realizovao najmanje tri programa za mlade,

od nacionalnog ili regionalnog značaja – zahtev za prijem u članstvo u kojem se na na-

značenom mestu navode i opisuju realizovani programi odnosno aktivnosti, i značaj pro

grama.

Pored navedenih kriterijuma, slede i specifični kriterijumi za pojedine kategorije kandidata:

Za saveze:

f ) da u članstvu ima najmanje 7 članica – spisak članica,

g) da je statutarno opredeljen za rad sa mladima, za mlade ili u interesu mladih – Statut,

41

Za regionalne KOM:

h) da u članstvu ima najmanje 7 članica – spisak članica,

Navedeni kriterijumi važe i za punopravno članstvo i za posmatrače. Organizacija prvo stupa

u posmatrače, i nakon godinu dana može podneti zahtev za punopravno članstvo, prilikom

čega je neophodno potvrditi ispunjenost kriterijuma.

5. Model predstavljanja u KOMS i ponderacija glasova

Model predstavljanja treba da bude delegatski, pri čemu svaka organizacija članica ima

pravo na po jednog delegata sa pravom glasa. Ukupan broj delegata sa pravom glasa

utvrđuje se uvidom u registar članova KOMS pred svaku Skupštinu. Posmatrač ima pravo

na jednog delegata sa pravom na reč ali bez prava glasa, prava da nominuje i prava da bira

i bude biran.

6. Model izbora za izborne organe i pozicije u KOMS

Izbori treba da budu tajni, po sistemu sa alternativnim izborom i klauzulom o rodnoj

ravnopravnosti, pri čemu se zastupljenost polova u organima mora kretati u rasponu 40-

60%. Ovakav model izbora obezbeđuje visoku legitimnost izabranih kandidata a klauzula o

rodnoj ravnopravnosti obezbeđuje jednaku zastupljenost predstavnika oba pola. Treba kao

i u slučaju svih drugih KOM predvideti starosnu granicu za kandidate kako bi se osiguralo da

odluke u KOMS donose mladi.

7. Model i izvori fiunansiranja

KOMS treba da se osloni na sopstvene izvore finansiranja uključujući članarinu i projektna

sredstva kao glavne izvore.

8. Model organizovanja administracije

U skladu sa mogućnostima, KOMS treba da računa na profesionalnu administraciju sa je-

dnim zaposlenim i volonterima. Za zapošljavanje administrativnog osoblja nije neophodno

utvrditi starosnu granicu.

Navedene preporuke definisane su za potrebe rada Inicijativnog odbora ali ne odražavaju

njegove stavove.

42

MODEL STATUTA6

Model Statuta Krovne organizacije mladih Srbije razvijen je na osnovu uporedne prakse

krovnih organizacija drugih zemalja, analize različitih modela i preporuka sačinjenih za Srbiju.

Dokument ima za cilj da pomogne inicijativi za osnivanje KOMS u pripremi osnovnog norma-

tivnog akta.

* * *

U skladu sa odredbama čl. 10, 11. i 12. Zakona o udruženjima (Službeni list RS 51/09), na

Osnivačkoj skupštini održanoj /datum/, usvojen je

STATUT SAVEZA UDRUŽENJA ’’KROVNA ORGANIZACIJA MLADIH SRBIJE’’

OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Krovna organizacija mladih Srbije (u daljem tekstu: Asocijacija) je dobrovoljni, nevladin i

nedobitan savez udruženja osnovan na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti

omladinske politike.

Svi pojmovi u ovom Statutu navedeni u muškom rodu odnose se na istovetne pojmove u

ženskom rodu i obrnuto.

Član 2.

Naziv Asocijacije je: ’’Krovna organizacija mladih Srbije’’.

Skraćeni naziv Asocijacije je: ’’KOMS’’.

Naziv Asocijacije na engleskom jeziku je: ’’Youth Umbrella Organization of Serbia’’.

Član 3.

Sedište Asocijacije nalazi se u /adresa i mesto/.

6 Model preuzet iz vodiča za primenu zakona o udruženjma koji su 2009. godine izdale Građanske inicijative. Model prilagođen potrebama priručnika.

43

Asocijacija svoju delatnost ostvaruje na teritoriji Republike Srbije.

Član 4.

Asocijacija ima svoj zaštitni znak.

Zaštitni znak Asocijacije sastoji se od /opis zaštitnog znaka/.

Asocijacija ima svoj pečat koji je /opis izgleda i sadržine pečata/.

CILJEVI

Član 5.

Ciljevi Asocijacije su:

- Unapređenje položaja mladih u društvu,

- Unapređenje participacije mladih u društvenim procesima I donošenju odluka,

- Podsticanje razvoja I aktivizma omladinskih organizacija,

- Podsticanje jednakih mogućnosti za mlade muškarce i žene,

- Podsticanje društvene inkluzije mladih iz naročito ugroženih društvenih grupa poput

Roma, nacionalnih manjina, osoba sa invaliditetom, LGBT zajednice, povratnika iz KPD,

dece bez roditelja, I drugih društvenih grupa mladih,

- Podsticanje društvene odgovornosti mladih I prema mladima,

- Predstavljanje mladih u međunarodnim omladinskim forumima;

U ostvarivanju navedenih ciljeva Asocijacija promoviše interese mladih u Srbiji bez obzira

na njihov socio-ekonomski položaj, pol, rasu, etničku i kulturnu pripadnost, politička i verska

ubeđenja, seksualnu orijentaciju, invalidnost ili bilo koji drugi oblik različitosti.

Član 6.

Radi ostvarivanja svojih ciljeva Asocijacija naročito:

- formuliše vrednosne i stručne stavove i preporuke u oblasti omladinske politike,

- učestvuje u formulisanju, razvijanju i usvajanju omladinskih politika,

- učestvuje u radu stručnih organa i tela u oblasti omladinske politike,

- planira i realizuje programe podrške razvoju omladinskih organizacija,

- prikuplja i obrađuje naučnu i stručnu literaturu u oblasti omladinske politike,

- organizuje sama ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja,

seminare i druge oblike edukacije u oblasti omladinske politike,

- objavljuje publikacije o pitanjima koja se odnose na omladinsku politiku, u skladu

44

sa zakonom;

- sarađuje sa državnim institucijama, udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i

inostranstvu;

ČLANSTVO

Član 7.

Članom Asocijacije mogu postati udruženja sa teritorije Republike Srbije koja se bave

mladima i rade za mlade i u interesu mladih, njihovi savezi, i krovne organizacije mladih

regiona, u skladu sa odredbama ovog Statuta i drugih opštih akata Asocijacije.

Članstvo u Asocijaciji može biti:

- Punopravno;

- Posmatračko;

Član 8.

Status punopravnog člana može steći kandidat koji ispuni uslove propisane ovim Statutom i

drugim opštim aktima Asocijacije. Odluku o prijemu kandidata u status punopravnog člana

donosi Skupština dvotrećinskom većinom glasova.

Status posmatrača može steći kandidat koji ispuni uslove propisane ovim Statutom i

drugim opštim aktima Asocijacije. Odluku o prijemu kandidata u status posmatrača donosi

Skupština dvotrećinskom većinom glasova.

Član 9.

Punopravni član Asocijacije ima pravo da:

- ravnopravno sa drugim članovima učestvuje u ostvarivanju ciljeva Asocijacije;

- neposredno učestvuje u odlučivanju na Skupštini kao i preko organa Asocijacije;

- nominuje kandidate, bira i bude biran u organe Asocijacije;

- daje mišljenje i predloge na Skupštini Asocijacije;

- bude redovno informisan o radu Asocijacije;

- ostvari uvid u dokumenta Asocijacije;

- zahteva tumačenje Statuta Asocijacije;

Punopravni član Asocijacije dužan je da:

- redovno učestvuje u zasedanjima Skupštine Asocijacije;

45

- učestvuje u skladu sa interesovanjem i mogućnostima u aktivnostima Asocijacije;

- plaća članarinu,

- čuva ugled Asocijacije;

Član 10.

Član Asocijacije u statusu posmatrača ima pravo da:

- učestvuje u ostvarivanju ciljeva Asocijacije;

- učestvuje bez prava odlučivanja na sednicama Skupštine Asocijacije osim na zatvorenim

delovima sednice;

- daje mišljenje i predloge na Skupštini Asocijacije;

- bude redovno informisan o radu Asocijacije;

- ostvari uvid u dokumenta Asocijacije;

- zahteva tumačenje Statuta;

Član Asocijacije u statusu posmatrača dužan je da:

- redovno učestvuje u zasedanjima Skupštine Asocijacije;

- učestvuje u skladu sa interesovanjem i mogućnostima u aktivnostima Asocijacije;

- plaća članarinu,

- čuva ugled Asocijacije;

ORGANI ASOCIJACIJE

Član 11.

Organi Asocijacije su Skupština, Upravni odbor i Nadzorni odbor.

Član 12.Skupština Asocijacije je najviši organ upravljanja. Skupštinu čine delegirani predstavnici (u daljem tekstu: delegati) članova Asocijacije

Skupština se redovno sastaje jednom godišnje. Vanredna sednica Skupštine može se zakazati

na predlog Upravnog odbora, kao i na zahtev najmanje jedne polovine punopravnih članova

Asocijacije.

Uslovi i postupak za sazivanje vanredne sednice Asocijacije bliže se propisuju Pravilnikom o

radu Asocijacije.

46

Član 13.

Svaka punopravna članica ima pravo na jednog delegata sa pravom glasa na Skupštini

Asocijacije. Ukupan broj delegata utvrđuje se pred svaku Skupštinu, najkasnije u roku od 30

dana pre održavanja Skupštine.

Članovi organa Asocijacije ne mogu biti delegati na Skupštini. Delegat koji je na Skupštini

izabran u bilo koji organ Asocijacije zadržava status delegata do kraja tekućeg zasedanja

Skupštine.

Delegate na Skupštini imenuju i razrešavaju organizacije članice u skladu sa svojim aktima.

Delegat mora biti punoletno lice mlađe od 30 godina.

Skupštinom predsedava Radno predsedništvo koje iz redova delegata bira Skupština na

period trajanja tekućeg zasedanja Skupštine. Radno predsedništvo čine predsednik, dva

potpredsednika i zapisničar. Za članove Radnog predsedništva mogu biti izabrani i delegati

pridruženih članica. Izborom u Radno predsedništvo, ne gube se delegatska prava.

Godišnji plan rada i finansijski plan Asocijacije usvaja se na redovnom zasedanju Skupštine.

Član 14.

Skupština Asocijacije:

- razmatra i usvaja dnevni red sednice Skupštine;

- bira Radno predsedništvo Skupštine;

- razmatra i usvaja Zapisnik sa prethodnog zasedanja Skupštine;

- razmatra i usvaja Poslovnik o radu Skupštine;

- razmatra i usvaja izveštaje o radu organa Asocijacije i finansijske izveštaje;

- razmatra i usvaja godišnji plan rada Asocijacije;

- razmatra i usvaja finansijski plan Asocijacije;

- razmatra i usvaja Statut, izmene i dopune Statuta;

- razmatra i usvaja druge opšte akte Asocijacije;

- bira i opoziva članove Upravnog i Nadzornog odbora Asocijacije;

- formira i raspušta privremena tela i bira i opoziva članove tih tela;

- odlučuje o pitanjima u vezi sa članstvom udruženja u Asocijaciji;

- odlučuje o učlanjenju u druge asocijacije i mreže,

- odlučuje i pitanjima u vezi sa članarinom;

- odlučuje o statusnim promenama i prestanku rada Asocijacije;

- odlučuje o svim drugim pitanjima u skladu sa Statutom Asocijacije;

47

Član 15.

Skupština punopravno odlučuje ako zasedanju prisustvuje prosta većina članova

Asocijacije.

Odluke na Skupštini donose se prostom većinom glasova. Za odluku o izmenama i dopunama

Statuta, prijemu u članstvo i promeni statusa članova, statusnim promenama neophodna je

dvotrećinska većina glasova prisutnih delegata.

Odluka o prestanku rada Asocijacije donosi se tročetvrtinskom većinom glasova.

Pitanja koja nisu regulisana ovim statutom mogu se regulisati Poslovnikom o radu

Skupštine.

Član 16.

Upravni odbor je izvršni organ Skupštine Asocijacije koji se stara o sprovođenju ciljeva

Asocijacije utvrđenih ovim Statutom.

Upravni odbor ima 9 članova koje bira i opoziva Skupština Asocijacije i koji se ponovo mogu

birati na tu funkciju. Mandat članova Upravnog odbora traje dve godine. Niko ne može više

od dva puta biti biran na istu funkciju. Polovina članova Upravnog odbora bira se svake

godine na redovnom zasedanju Skupštine.

Mandat počinje četrnaestog dana nakon izbora. Tokom tog perioda Upravni odbor dužan je

da pripremi i zakaže primopredajni sastanak.

Kandidat za Upravni odbor može biti svaki punoletni delegat ne stariji od 28 godina kojeg

nominuju najmanje tri punopravne članice Asocijacije.

Član 17.

Predsednik Upravnog odbora istovremeno je i predsednik Asocijacije.

Predsednik zastupa Asocijaciju u pravnom prometu i ima prava i dužnosti finansijskog

nalogodavca.

Predsednik može privremeno opunomoćiti treće lice da zastupa Asocijaciju u pravnom

prometu.

Član 18.

Upravni odbor Asocijacije:

- ostvaruje programske zadatke Asocijacije i rukovodi radom Asocijacije između dva

zasedanja Skupštine u skladu sa Statutom i drugim opštim aktima Asocijacije;

- izvršava odluke Skupštine između dva zasedanja;

48

- organizuje redovno obavljanje delatnosti Asocijacije;

- inicira, priprema i podnosi projekte koji su u skladu sa Statutom i drugim opštim aktima

Asocijacije;

- odlučuje o tekućim finansijskim pitanjima;

- podnosi Izveštaj o radu i finansijkom polovanju Skupštini Asocijacije;

- imenuje predstavnike Asocijacije u upravnim odborima, radnim grupama, savetima

i drugim telima organizacija, institucija i preduzeća od interesa za mlade, koja nisu u

sastavu Asocijacije;

- pokreće postupak izmene i dopune Statuta svojom inicijativom ili na zahtev najmanje

pet punopravnih članova Asocijacije i priprema predlog izmena i dopuna Statuta za

Skupštinu;

- donosi Pravilnik o radu Upravnog odbora;

- odlučuje o kooptiranju novog člana Upravnog odbora u slučaju da je prethodni član

podneo ostavku na tu funkciju. Kooptiranjem se može izabrati najviše trećina članova

Upravnog odbora tokom tekućeg mandata. Za ovu odluku neophodna je dvotrećinska

većina ukupnog broja članova Upravnog odbora;

- priprema i Skupštini podnosi na usvajanje predlog godišnjeg plana rada i finansijskog

plana Asocijacije;

- inicira uspostavljanje saradnje sa drugim organizacijama u Republici Srbiji kao i sa

međunarodnim organizacijama;

- obezbeđuje ostvarivanje prava uvida u dokumenta Asocijacije članova asocijacije u

skladu sa Statutom;

- postupa po zahtevu člana Asocijacije ili Nadzornog odbora Asocijacije za uvid u

dokumenta Asocijacije u roku od sedam dana od datuma podnošenja zahteva;

- obezbeđuje redovno informisanje članova Asocijacije o radu asocijacije;

- obezbeđuje javnost rada Asocijacije;

- pokreće postupak nadoknade štete;

- raspolaže pokretnom i nepokretnom imovinom Asocijacije;

- odlučuje o drugim pitanjima za koja nisu ovim Statutom ovlašćeni drugi organi

Asocijacije;

Član 19.

Nadzorni odbor je kontrolno-nadzorni organ Asocijacije.

Nadzorni odbor ima 3 člana koje bira Skupština Asocijacije na period od 2 godine.

49

Član Nadzornog odbora ne može istovremeno biti član nekog drugog organa Asocijacije.

Nadzorni odbor bira Predsednika Nadzornog odbora iz redova svojih članova.

Rad Nadzornog odbora preciznije se reguliše Pravilnikom o radu Nadzornog odbora.

Član 20.

Nadzorni odbor:

- nadzire usaglašenost odluka Upravnog odbora i drugih organa Asocijacije sa odredbama

Statuta;

- može suspendovati odluke Upravnog odbora koje nisu u skladu sa odredbama Statuta

Asocijacije;

- nadzire zakonitost rada svih organa i tela Asocijacije;

- tumači odredbe Statut između dva zasedanja Skupštine i daje mišljenje u statutarnim

sporovima na zahtev članstva ili organa Asocijacije;

- vrši nadzor nad raspolaganjem celokupnom imovinom Asocijacije;

- vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem Asocijacije uvidom u finanskijsku

dokumentaciju Asocijacije;

- može pokrenuti postupak izmene i dopune Statuta Asocijacije;

- donosi Pravilnik o radu Nadzornog odbora

- podnosi Izveštaj o radu Skupštini Asocijacije;

Predsedavajući Nadzornog odbora može učestvovati na sastancima svih organa Asocijacije

bez prava glasa.

Član 21.

Kandidati za organe Asocijacije u trenutku nominovanja ne smeju biti stariji od 28 godina.

Postupak izbora za organe Asocijacije propisuje se Pravilnikom o radu Skupštine.

JAVNOST RADA

Član 22.

Rad Asocijacije je javan. Upravni odbor se stara o redovnom obaveštavanju članstva i javnosti

o radu i aktivnostima Asocijacije, neposredno ili putem internih publikacija, odnosno putem

saopštenja za javnost, ili na drugi primereni način.

50

Član 23.

Radi ostvarivanja svojih ciljeva Asocijacija uspostavlja kontakte i sarađuje sa drugim

udruženjima i organizacijama u zemlji i inostranstvu.

Asocijacija može pristupiti međunarodnim udruženjima o čemu odluku donosi Skupština.

MATERIJALNO FINANSIJSKO POSLOVANJE

Član 24.

Asocijacija pribavlja sredstva od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona,

finansijskih subvencija i na drugi zakonom dozvoljen način.

Postupak utvrđivanja visine članarine propisuje poseban akt koji donosi Skupština

Asocijacije..

Član 25.

Ukupnom imovinom Asocijacije raspolaže i upravlja Upravni odbor između dva zasedanja

Skupštine Asocijacije.

Finansijska sredstva Asocijacije koriste se na osnovu finanisjskog plana koji usvaja Skupština

Asocijacije.

PRESTANAK RADA

Član 26.

Odluku o prestanku rada Asocijacije donosi Skupština Asocijacije.

U slučaju prestanka rada Asocijacije imovina Asocijacije će pripasti (titular).

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 27.

Osnivačka skupština bira predsednika i polovinu članova Upravnog odbora dok će druga

polovina članova biti izabrana na prvom redovnom zasedanju Skupštine. Upravni odbor

počeće da radi u punom kapacitetu nakon završetka zasedanja prve redovne Skupštine

Asocijacije. U periodu između Osnivačke i prve redovne Skupštine, Upravni odbor može da

kooptira nedostajuće članove u skladu sa odredbama ovog Statuta ali ukupan broj članova

Upravnog odbora ne može biti veći od polovine ukupnog broja članova Upravnog odbora.

51

Član 28.

Način ostvarivanja principa jednakih mogućnosti polova u Asocijaciji propisuje Pravilnik o

radu Skupštine.

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Statutom primenjivaće se odredbe drugih opštih

akata Asocijacije i odredbe Zakona o udruženjima.

Član 29.

Ovaj Statut stupa na snagu osmog dana od dana usvajanja.

Predsednik

Skupštine Asocijacije

________________________

(ime i potpis)

52

MODEL PRAVILNIKA O RADU7

Šta je Pravilnik o radu?

Pravilnikom o radu uređuju se sva pitanja koja nisu tretirana Statutom ili se bliže uređuju

pojedina pitanja koja su u Statutu samo načelno tretirana. Pravilnik o radu nije isto što i

Statut organizacije, iako pojedina pitanja mogu biti tretirana u oba dokumenta, čak se

mogu i ponavljati. I pored toga, u pitanju su različiti akti sa različitim značajem, težinom i

obuhvatnosti normiranja. Statut je osnovni normativni akt organizacije i uređuje osnovna

pitanja uređenja organizacije. Statut je ’najstariji’ akt i njegove odredbe su obavezujuće

za sve članove, tela i nosioce funkcija u organizaciji. Svi drugi akti moraju biti u skladu sa

odredbama Statuta.

Statut je obično akt sažete forme u kojem se regulišu osnovna pitanja poput pravnog statusa

i organizacione forme, prirode delovanja organizacije, ciljeva i područja rada, strukture,

nadležnosti, prava i obaveza i pitanja u vezi sa izmenama i dopunama Statuta i prestanka

rada organizacije.

Za razliku od Statuta, Pravilnik o radu reguliše pravila i procedure u organizaciji naročito pravila

koja se primenjuju tokom zasedanja različitih organa. Pojedina pitanja u iz nadležnosti rada

organa regulisana su i Statutom, ali u sažetoj formi i samo ako je to neophodno da e nađe

u Statutu, dok Pravilnik o radu sveobuhvatnije tretira ta pitanja i bliže određuje pojmove i

procedure u vezi sa tim pitanjima. Dakle, Pravilnik reguliše sva ona pitanja koja nije nužno

da budu tretirana Statutom, ili bliže reguliše sva ona pitanja koja Statut samo načelno tretira.

Razume se, da pošto je Statut ’stariji’ akt od Pravilnika, sve odredbe Pravilnika moraju biti u

skladu sa Statutom.

* * *

7 Model pravilnika o radu razvijen na osnovu Pravilnika o radu Evropske studentske unije. Pravilnik prilagođen potrebama priručnika.

53

Na Osnovačkoj skupštini Krovne organizacije mladih Srbije održanoj /datum/ u /mesto/,

usvojen je

PRAVILNIK O RADU SAVEZA UDRUŽENJA “KROVNA ORGANIZACIJA MLADIH SRBIJE’’

OPŠTE ODREDBE

Značenje pojmova

Član 1.

Mladi – osobe od 15-30 godina starosti.

Prosta većina – većina od najmanje 1 glasa u odnosu na drugu opciju.

Apsolutna većina – najmanje 50% + 1 glas.

Dvotrećinska većina – 2/3 glasova od ukupnog broja prisutnih delegata.

Tročetvrtinska većina – ¾ glasova od ukupnog broja prisutnih delegata.

Delegat – delegirani predstavnik svoje organizacije na Skupštini KOMS.

Verifikacija – potvrđivanje delegatskog statusa delegiranih predstavnika organizacija na

Skupštini KOMS. Verifikacijom mandata delegata, potvrđuje se da je organizacija članica

ispunila sve uslove za delegiranje svog predstavnika.

Delegatska prava – pravo na reč, pravo da nominuje, pravo da bira i bude biran.

Delegatska kartica – kartica sa nazivom organizacije koju delegat predstavlja, kojom

delegat ostvaruje delegatska prava.

Zasedanje Skupštine – sve radnje i postupci preduzeti od trenutka proglašenja početka do

trenutka proglašenja završetka zasedanja Skupštine, nezavisno od broja dana koliko traje

zasedanje.

Tajno glasanje – glasanje putem glasačkih listića i glasačke kutije.

Javno glasanje – dizanje delegatske kartice za opciju za, protiv ili uzdržani.

Glasanje prozivkom – predsedavajući Skupštine proziva jednu po jednu organizaciju a

delegat prozvane organizacije javno saopštava kome dodeljuje svoj glas.

Princip rodno-osetljivog jezika

Član 2.

Svi pojmovi u Pravilniku navedeni u muškom rodu odnose se na iste pojmove u ženskom

rodu i obrnuto.

54

DENOMINACIJA

Član 3.

Pun naziv saveza udruženja je Krovna organizacija mladih Srbije. Skraćeni naziv je KOMS. U

svim nezvaničnim dokumentima može se koristiti skraćenica KOMS.

GODIŠNJI PLAN RADA I BUDŽET

Član 4.

KOMS radi na osnovu Godišnjeg plana rada (u daljem tekstu: GPL).

Predlog GPL sa pripadajućim budžetom priprema Upravni odbor a usvaja Skupština prostom

većinom glasova. Predlog GPL sa pripadajućim budžetom mora se poslati organizacijama

članicama najkasnije 14 dana pre početka zasedanja Skupštine. Usvojeni GPL sa pripadajućim

budžetom mora biti prosleđen organizacijama članicama najkasnije 14 dana od dana

završetka zasedanja Skupštine.

ČLANSTVO U KOMS

Član 5.

Članstvo u KOMS može biti punopravno i posmatračko.

Članom KOMS mogu postati udruženja sa teritorije Republike Srbije koja se bave mladima i

rade za mlade i u interesu mladih, njihovi savezi i krovne organizacije mladih regiona.

Punopravnim članom KOMS može postati organizacija koja ispuni kriterijume za članstvo i

provede u statusu posmatrača najmanje godinu dana, odnosno period između dva redovna

zasedanja Skupštine KOMS.

O članstvu u KOMS odlučuje Skupština na redovnom zasedanju dvotrećinskom većinom

glasova.

KRITERIJUMI ZA ČLANSTVO

Član 6.

Udruženje može postati član KOMS ako ispuni sledeće kriterijume:

- da je pravno lice,

- da je organizovano na demokratskim principima,

55

- da ne promoviše bilo kakav oblik diskriminacije, netolerancije ili nasilja,

- da je statutarno opredeljeno za rad sa mladima, za mlade ili u interesu mladih,

- da je u poslednje tri godine realizovao najmanje tri programa za mlade godišnje od

nacionalnog ili regionalnog značaja;

Savez udruženja može postati član KOMS ako ispuni sledeće kriterijume:

- da je pravno lice,

- da je organizovan na demokratskim principima,

- da ne promoviše bilo kakav oblik diskriminacije, netolerancije ili nasilja,

- da je statutarno opredeljen za rad sa mladima, za mlade ili u interesu mladih,

- u članstvu ima najmanje 7 organizacija,

- da je u poslednje tri godine realizovao najmanje tri programa za mlade godišnje od

nacionalnog ili regionalnog značaja;

Krovna organizacija mladih regiona može postati član KOMS ako ispuni sledeće

kriterijume:

- 1. da je pravno lice,

- 2. da je organizovana na demokratskim principima,

- 3. da ne promoviše bilo kakav oblik diskriminacije, netolerancije ili nasilja,

- 4. da je jedinstvena krovna organizacija mladih u svom regionu,

- 5. da u članstvu ima najmanje 7 omladinskih organizacija, organizacija za mlade ili

lokalnih krovnih organizacija mladih,

- 6. otvorena je za članstvo drugih omladinskih organizacija u svom regionu,

PROCEDURA PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA ČLANSTVO

Član 7.

Kandidati za članstvo u KOMS podnose Zahtev za prijem u članstvo zajedno sa pratećom

dokumentacijom Upravnom odboru KOMS najkasnije 60 dana od datuma početka redovnog

zasedanja Skupštine KOMS. Upravno odbor je dužan da u roku od 30 dana razmotri

ispunjenost kriterijuma organizacije aplikanta i o tome sastavi izveštaj. Izveštaj zajedno

sa Zahtevom za prijem u čalnstvo i pratećim dokumentima Upravni odbor prosleđuje

organizacijama članicama najkasnije 30 dana do početka zasedanja Skupštine.

56

REVIZIJA ČLANSTVA

Član 8.

Kada se smatra da punopravna članica više ne ispunjava kriterijume za punopravno

članstvo, Skupština može odlučiti 2/3 većinom glasova da pokrene postuak revizije statusa

punopravne članice.

U slučaju donošenja ovakve odluke, Skupština formira tročlani Tim za reviziju koji čine

predstavnici dve punopravne članice i jedan predstavnik Upravnog odbora. Upravni odbor

delegira svog predstavnika dok predstavnike punopravnih članica bira Skupština prostom

većinom glasova.

Tim za reviziju dužan je da do naredne redovne Skupštine ispita ispunjenost kriterijuma

punopravne članice čiji se status revidira i sačini izveštaj sa preporukom. Izveštaj se podnosi

Upravnom odboru i svim članicama.

Na prvoj narednoj redovnoj Skupštini glasa se o reviziji statusa punopravne članice. Predlog

odluke definiše i stavlja na glasanje Upravni odbor u skladu sa preporukama Tima za reviziju.

Ova odluka donosi se 2/3 većinom glasova.

Gubljenjem statusa punopravnog člana, organizacija može preći u status posmatrača ili biti

isključena iz članstva.

PRESTANAK ČLANSTVA

Član 9.

Status člana Asocijacije automatski prestaje:

- podnošenjem pisane ili elektronske izjave o istupanju iz članstva Upravnom

odboru Asocijacije;

- brisanjem udruženja iz Registra udruženja odnosno Registra političkih stranaka;

Status člana Asocijacije može se izgubiti zbog kršenja odredbi ovog Statuta, narušavanja

ugleda Asocijacije ili duže neaktivnosti člana u Asocijaciji.

Odluku o prestanku članstva osim u slučajevima iz stava 1. ovog člana, donosi Skupština

Asocijacije dvotrećinskom većinom glasova.

ČLANARINA

Član 10.

Svaki član Asocijacije dužan je da plaća članarinu.

Veličinu članarine utvrđuje Skupština. Članarina se plaća jednom godišnje nakon objavljvanja

57

poziva za plaćanje članarine, a najkasnije prilikom registracije delegata na Skupštini.

Plaćanjem članarine, delegatu organizacije se verifikuje pravo glasa na Skupštini. Ukoliko

članica ne plati članarinu u predviđenom roku, a najkasnije na dan registracije delegata na

Skupštini, gubi pravo glasa u Asocijaciji do trenutka plaćanja članarine.

ORGANI KOMS

Član 11.

Organi KOMS su: Skupština, Upravni odbor i Nadzorni odbor.

Skupština KOMS može formirati i druge privremene organe poput radnih grupa, stručnih

komiteta i timova.

ZAPISNIK

Član 12.

Svi organi KOMS vode zapisnik sa sastanaka i sednica. Zapisnik sa sastanka mora biti

dostupan članovima KOMS najkasnije 15 dana od dana završetka sastanka. Izuzetak su

zapisnici sa Skupštine KOMS koji moraju biti dostupni članovima najkasnije 31. dana od

dana završetka zasedanja Skupštine. Predsedavajući organa KOMS su dužni da organizuju

vođenje zapisnika i čuvanje zapisnika. Zapisnik sa poslednjeg sastanka odnosno zasedanja

Skupštine mora biti usvojen na prvom narednom sastanku odnosno zasedanju Skupštine.

SKUPŠTINA KOMS

Član 13.

Nadležnosti Skupštine definisane su Statutom KOMS.

Skupštinu zakazuje predsednik na osnovu odluke Upravnog odbora, najkasnije u prvoj

polovini jedanaestog meseca nakon završetka poslednjeg redovnog zasedanja. Ako se

zasedanje ne zakaže u roku, predsednik Nadzornog odbora po službenoj dužnosti zakazuje

redovno zasedanje najkasnije poslednjeg dana jedanaestog meseca od završetka poslednjeg

redovnosg zasedanja.

Skupština se mora zakazati najkasnije 45 dana pre datuma početka zasedanja. Organizacijom

Skupštine rukovodi Upravni odbor. Predlog dnevnog reda priprema Upravni odbor. Predlog

dnevnog reda mora se poslati organizacijama članicama najkasnije 30 dana pre početka

zasedanja. Svi organi i tela KOMS moraju svoje materijale za Skupštinu poslati organizacijama

58

članicama najkasnije 30 dana do početka zasedanja. U ove materijale se ubrajaju GPL i

predlog budžeta, godišnji izveštaji, finansijski izveštaj, predlozi izmena i dopuna Statuta i

Pravilnika, predlozi politika, stavova, deklaracija, rezolucija i drugih akata.

USVAJANJE ODLUKE

Član 14.

Odluke na Skupštini usvajaju se prostom većinom glasova osim:

- odluke o izmenama i dopunama Statuta (neophodna dvotrećinska većina glasova),

- odluke o usvajanju amandmana na Statut (neophodna dvotrećinska većina glasova),

- odluke o izmenama i dopunama Pravilnika (neophodna dvotrećinska većina glasova),

- odluke o prijemu novih članova (neophodna dvotrećinska većina glasova),

- odluke o isključenju članova (neophodna dvotrećinska većina glasova),

- odluke o statusnim promenama (neophodna dvotrećinska većina glasova),

- odluke o prestanku rada KOMS (neophodna tročetvrtinska većina glasova);

ZATVORENI DELOVI SEDNICE SKUPŠTINE

Član 15.

Skupština KOMS može odlučiti da pojedini delovi zasedanja budu zatvoreni za javnost.

Ovo se postiže upućivanjem proceduralnog predloga na glasanje. Ovakav predlog može

se uputiti samo nakon usvajanja dnevnog reda Skupštine a pre prelaska na narednu tačku

dnevnog reda.

Zatvoreni delovi sednice otvoreni su samo za delegate punopravnih članica i članove organa

i privremenih tela KOMS. Upravni odbor može odlučiti da dozvoli prisustvo zatvorenom delu

sednice bilo kojem gostu.

DELEGATI

Član 16.

Delegati na Skupštini KOMS su delegirani predstavnici organizacija članica KOMS.

Svaka organizacija članica ima pravo na jednog delegata sa pravom učešća u radu Skupštine.

Organizacija može poslati i više delegata na Skupštinu KOMS ali će samo jedan delegat imati

pravo raspolaganja delegatskom karticom po jednoj tački dnevnog reda. Ako organizacija

delegira više od jednog delegata na Skupštinu KOMS, nastojaće da obezbedi ravnopravno

59

učešće oba pola u delegaciji.

Delegatska prava ostvaruju se verifikacijom delegatske kartice. Verifikaciju vrši radno

predsedništvo nakon što utvrdi da je delegatova organizacija platila članarinu i dostavila

delegatski formular.

PREDSEDAVANJE SKUPŠTINOM

Član 17.

Sednicom Skupštine KOMS rukovodi radno predsedništvo koje čine Predsednik, dva

potpredsednika i zapisničar.

Sednicu otvara predsednik ili član Upravnog odbora KOMS utvrđivanjem kvoruma. Zatim

se pristupa izboru radnog predsedništva otvaranjem nominacija za predsednika, dva

potpredsednika i zapisničara. Pisane kandidature se podnose Upravnom odboru koji

organizuje izbor za radno predsedništvo.

Nakon zaključenja nominacija, pristupa se izboru radnog predsedništva utvrđivanjem

pojedinačnih lista kandidata za svaku pojedinačnu poziciju u radnom predsedništvu. Prvo

se bira predsedavajući. Izbor se vrši javnim izjašnjavanjem, prozivanjem članica. Nakon

prozivanja članice, delegat se javno izjašnjava za jednog od ponuđenih kandidata. Javno

izjašnjavanje beleži član Upravnog odbora. Nakon javnog izjašnjavanja svih članica za sve

pozicije Upravni odbor sumira rezultate i predsednik Upravnog odbora prograšava izabrano

radno predsedništvo.

Radno predsedništvo preuzima predsedavanje Skupštinom trenutkom izbora.

Radno predsedništvo ili pojedini članovi radnog predsedništva mogu biti razrešeni i pre

završetka zasedanja. Za ovo potrebno je podneti predlog za utvrđivanje nepoverenja

radnom predsedništvo. Za odluku je neophodna podrška 2/3 članica. U slučaju razrešenja,

pristupa se novom izboru.

Predsedavajući Skupštine proglašava otvaranje i zatvaranje zasedanja, utvrđuje kvorum,

facilitira diskusiju, stara se o sprovođenju pravila i procedura na Skupštini, daje i oduzima

reč, proziva članice prilikom izbora javnim izjašnjavanjem, stavlja predloge na glasanje

i proglašava odluke. U slučaju spora oko odluke radnog predsedništva, predsedavajući

tumači Statut i Pravilnik u konsultacijama sa druga dva potpredsedavajuća.

Predsedavajući može proglasiti kratku pauzu radi konsultacija u bilo kom trenutku zasedanja

osim tokom izbora za izborne organe i pozicije nakon što procedura izbora otpočne.

Skupština može preglasati odluku predsedavajućeg apsolutnom većinom glasova.

60

KVORUM

Član 18.

Kvorum za zasedanje postoji kada su na zasedanju prisutni delegati najmanje 50% + 1

članice KOMS. Na početku zasedanja radno predsedništvo dužno je da uzpozna članice sa

ukupnim brojem članica KOMS, ukupnim brojem delegata i najmanjim brojem članica koji

mora biti prisutan da bi se postigao kvorum. Kvorum se utvrđuje javnom prozivkom.

Radno predsedništvo dužno je da utvrdi kvorum na početku zasedanja, na početku radnog

dana, nakon svake pauze duže od sat vremena i na zahtev bilo koje članice.

GODIŠNJI IZVEŠTAJI

Član 19.

Svi organi KOMS dužni su da obezbede godišnji izveštaj o radu. Izveštaji o radu i godišnji

finansijski izveštaj moraju se elektronski dostaviti svim članicama najkasnije 14 dana pred

početak zasedanja Skupštine, o čemu računa vodi Upravni odbor.

Izveštaj o radu na Skupštini prvo podnose privremena tela i organi, pa Uzvršni odbor pa

Nadzorni odbor.

Upravni odbor podnosi izveštaj o radu i godišnji finansijski izveštaj u odvojenim tačkama

dnevnog reda.

Izveštaji se usvajaju prostom većinom glasova.

PRAVO NA REČ

Član 20.

Svaki delegat ima pravo na 3 minuta za reč. Predsedavajući će prvo dati reč delegatima

koji žele da iznesu proceduralni predlog, zatim delegatima koji se jave za repliku, zatim

delegatima koji zahtevaju informaciju od radnog predsedništva, a zatim delegatima koji su

se javili za reč po tački dnevnog reda. Predsedavajući može oduzeti reč datu za iznošenje

proceduralnog predloga ili zahtevanje informacije ako utvrdi da je govornik zloupotrebio

datu reč za iznošenje drugačijih izjava.

Tokom diskusije po tački dnevnog reda, predsedavajući može zatvoriti listu govornika

nakon što se dovoljan broj govornika javi za reč. Predsedavajući nakon konsultacija sa

61

potpredsedavajućima može ograničiti listu govornika, kada je to neophodno da bi sednica

vodila u skladu sa predviđenim vremenskim rasporedom.

Nakon završetka rasprave o iznetom predlogu, a pre glasanja o predlogu, predsedavajući je

dužan da da završnu reč podnosiocu predloga.

PODNOŠENJE PREDLOGA I AMANDMANA

Član 21.

Predlozi i amandmani se u pisanoj formi mogu podneti radnom predsedništvu u bilo kom

trenutku tokom zasedanja, do krajnjeg roka koji utvrdi predsedništvo po tački dnevnog

reda. Podneti predlozi i amandmani će se razmatrati po onoj tački dnevnog reda na koju se

odnose.

Proceduralni predlozi se iznose usmeno, dizanjem ruke.

Predlozi po istoj tački dnevnog reda biće stavljeni na glasanje po redlosledu prema

prispeću. Različiti predlozi i amandmani po istoj tački dnevnog reda a koji su jedan drugom

kontradiktorni, biće stavljeni na glasanje jedan za drugim, po redosledu prema prispeću.

Tokom zasedanja, sledeći proceduralni predlozi će imati prvenstvo u odnosu na sve druge

predloge:

- predlog da se preglasa odluka predsedavajućeg,

- predlog da se pređe na zatvorenu sednicu,

- predlog da se okonča diskusija po tački dnevnog reda,

- predlog da se skrati ili produži vreme za reč po tački dnevnog reda.

Predlog ili amandman koji nije izglasan, osim proceduralnih predloga, ne može se ponovo

staviti na glasanje na istom zasedanju. Proceduralni predlog koji nije izglasan ne može se

ponovo staviti na glasanje po istoj tački dnevnog reda.

Član 22.

Svaki predlog, osim proceduralnog predloga i svaki amandman koji se predlaže, imaće

predlagača i najmanje jednu organizaciju koja podržava predlog. Upravno odbor može

uputiti predlog po bilo kojoj tački dnevnog reda bez prethodno obezbeđene podrške

najmanje jedne članice. Drugi organi i tela KOMS mogu uputiti predlog bez prethodno

obezbeđene podrške, po onoj tački dnevnog reda koja se odnosi na njihovo polje rada.

Predlagač će imati pravo na reč kako bi obrazložio predlog. Nakon obrazloženja, članice će

moći da se jave za reč i podnesu amandmane na predlog. Tokom diskusije, predlagač će

62

imati pravo na repliku. Predsedavajući ima pravo da prekine repliku predlagača ako proceni

da se odgovor predlagača ne odnosi na postavljeno pitanje.

Član 23.

Predsedavajući će blagovremeno obavestiti Skupštinu o rokovima za podnošenje

amandmana i predloga po svakoj tački dnevnog reda.

Kada se na predlog podnese amandman, prvo će se glasati o amandmanu pa o predlogu.

Kada se na predlog podnese više amandmana, prvo će se glasati o poslednjem podnetom

amandmanu.

PROCEDURA DONOŠENJA ODLUKE NA SKUPŠTINI

Član 24.

Svaka članica će imati jednak broj delegatskih kartica odnosno jednak broj glasačkih listića.

Svaka članica može uputiti proceduralni predlog kojim traži tajno glasanje ili javno glasanje

izjašnjavanjem po bilo kojoj tački dnevnog reda u skladu sa Statutom i ovim Pravilnikom. O

predlogu će se izjasniti Skupština javnim glasanjem. Ako se istovremeno upute dva oprečna

predloga o glasanju, da se pređe na tajno glasanje odnosno da se pređe na javno glasanje,

predsedavajući će na glasanje staviti prvi prispeli predlog. Ukoliko se ovaj predlog usvoji,

oprečni predlog se neće tretirati. Ukoliko se prvi predlog ne usvoji, preći će sa na glasanje o

drugom predlogu.

Glasanje o nepoverenju će uvek biti tajno glasanje.

Prilikom glasanja o predlogu ili amandmanu, članica može zatražiti da se predlog podeli na

celine o kojima će se glasati odvojeno. Nakon pojedinačnog glasanja o delovima predloga,

svi delovi koji su izglasani biće stavljeni na glasanje kao celina predloga. Ako prilikom podele

predloga na delove, ni jedan deo ne bude usvoje, smatraće se da je ceo preglog odbijen.

Član 25.

Nakon glasanja po tački dnevnog reda, svaka članica ima pravo da zatraži reč i obrazloži

svoju odluku. Izjave nakon glasanja obavezno moraju biti unete u zapisnik.

VANREDNO ZASEDANJE SKUPŠTINE

Član 26.

Vanredno zasedanje Skupštine KOMS zakazuje Upravni odbor u skladu sa odlukom Upravnog

odbora da zakaže vanredno zasedanje ili na inicijativu najmanje polovine punopravnih

63

članica KOMS. Inicijativa se u pisanoj ili elektronskoj formi podnosi Upravnom odboru.

Vanredna sednica se mora zakazati u roku od 60 dana od dana donošenja odluke Upravnog

odbora ili podnošenja inicijative članica KOMS.

IZABRANI PREDSTAVNICI KOMS

Član 27.

Svaka članica može nominovati svog kandidata za bilo koju poziciju u KOMS pod uslovom

da nominaciju podrže još dve punopravne članice KOMS. Kandidati za organe i tela KOMS

moraju biti mlađi od 29 godina u trenutku nominovanja.

Punopravne članice KOMS mogu nominovati najviše jednog kandidata po organu ili telu.

Ne postoji ograničenje za broj kandidata čiju nominaciju članice mogu podržati.

Izabrani predstavnici KOMS zastupaju interese KOMS a ne interese organizacije koja ih je

nominovala. Izborom u organe KOMS izabrani predstavnici postaju odgovorni prema KOMS i

prestaje njihova odgovornost prema matičnoj organizaciji. Predstavnici privremenih organa

i tela mogu izborom u taj organ ostati predstavnici svojih organizacija osim ako Skupština

ne odluči drugačije.

SASTAV UPRAVNOG ODBORA

Član 28.

Upravni odbor ima 9 članova, uključujući predsednika i potpredsednika, koje bira i opoziva

Skupština i koji se ponovo mogu birati na tu funkciju. Mandat članova Upravnog odbora

traje dve godine. Niko ne može više od dva puta biti biran na istu funkciju. Polovina članova

Upravnog odbora bira se svake godine na redovnom zasedanju Skupštine.

Mandat počinje četrnaestog dana nakon izbora. Tokom tog perioda Upravni odbor dužan je

da pripremi i zakaže primopredajni sastanak.

Upravni odbor usvaja akt kojim reguliše pravila i procedure rada.

PREDSEDNIK I POTPREDSEDNIK KOMS

Član 29.

Predsednik Upravnog odbora je predsednik KOMS. Potpredsednik Upravnog odbora je

potpredsednik KOMS.

Predsednik Upravnog odbora je najviši predstavnik KOMS i predstavnik svih organa i tela U

64

KOMS tokom čitavog mandata. Predsednik Upravnog odbora je ex officio član svakog organa

i tela KOMS. Predsednik Upravnog odbora zakazuje i vodi sastanke Upravnog odbora.

Predsednik Upravnog odbora zadužen je za sveukupnu koordinaciju rada KOMS.

Između ostalog, predsednik ima i sledeća zaduženja:

- Održava kontakt sa svim organima i telima unutar KOMS i informiše ih o odlukama i

aktivnostima drugih organa i tela u KOMS,

- Saziva i vodi sastanke Upravnog odbora,

- Priprema dnevni red sastanaka Upravnog odbora,

- Koordinira i nadzire sprovođenje svih značajnih odluka i aktivnosti Upravnog odbora i

drugih organa i tela KOMS,

- Saziva i vodi zajedničke sastanke predstavnika svih organa i tela KOMS.

Član 30.

Potpredsednik Upravnog odbora je zadužen za organizacione i administrativne aspekte

funkcionisanja KOMS. Između ostalog, potpredsednik KOMS ima i sledeća zaduženja:

- Koordinira rad Sekretarijata i celokupne administracije,

- Odgovoran je za funkcionisanje komunikacionih kanala i protok informacija unutar

KOMS i od KOMS prema spolja,

- Koordinira PR aktivnostima KOMS,

- Odgovoran je za komunikaciju KOMS sa organizacijama članicama,

- Priprema dnevni red i poziv za zajedničke sastanke predstavnika svih organa i tela

KOMS,

- Odgovoran je za redovna izveštavanja svih organa i tela,

- Obezbeđuje javnost rada KOMS.

NOMINACIJE

Član 31.

Nominacije za predsednika, potpredsednika i članove Upravnog i Nadzornog odbora kao

i za druga privremena tela i organe, podnose se Sekretarijatu KOMS najkasnije u roku

od 30 dana do dana početka zasedanja Skupštine. Sekretarijat je dužan da sve pristigle

nominacije dostavi organizacijama članicama najkasnije 20 dana do dana početka zasedanja

Skupštine.

Nominacija se sastoji od pisma organizacije koja nominuje, pisma podrške dve punopravne

65

članice, biografije i motivacionog pisma kandidata.

Ukoliko se do isteka roka za slanje nominacija ne prijavi dovoljan broj kandidata, ili se

ne prijavi dovoljan broj kandidata jednog pola, zbog čega se ne može obezbediti rodna

ravnopravnost u predmetnom organu ili telu, Sekretarijat će ponovo otvoriti poziv za

nominacije za nedostajući broj kandidata ili za nedovoljno zastupljeni pol. Ovaj poziv će

ostati otvoren sve do početka zasedanja Skupštine. Ukoliko se isti slučaj ponovi, Sekretarijat

će ponovo otvoriti poziv za nominacije koji će trajati do dana u kojem će biti obavljeni

izbori. Kada se do isteka roka prvog poziva za nominacije ne prijavi dovoljan broj kandidata,

u narednom pozivu se podnosi samo nominacija matične organizacije i dva pisma podrške

drugih članica KOMS.

PROCEDURA IZBORA ZA ORGANE I TELA KOMS

Član 32.

Prilikom svih izbora u KOMS, Sekretarijat će biti zadužen za administrativne poslove u

izbornim radnjama. Skupština može izabrati pomoćnike za brojanje glasova.

Izbori u organe i tela KOMS obavljaju se tajnim glasanjem.

Prvo se biraju privremeni organi i tela KOMS, pa Nadzorni odbor pa predsednik i potpredsednik

Upravnog odbora, pa preostali članovi Upravnog odbora.

Svaki kandidat ima pravo na 3 minuta za predstavljanje Skupštini KOMS. Predsedavajući

Skupštinom postaviće svakom kandidatu po dva pitanja koja dostave delegati na Skupštini.

Pitanja moraju biti ista za svakog kandidata u okviru izbora za isti organ ili telo. Ako delegati do

početka izbora dostave radnom predsedništvu više od dva pitanja, predsedavajući će nakon

konsultacija sa potpredsedavajućima izabrati dva pitanja koja će postaviti kandidatima.

Tokom izbora za organ, kandidati za taj organ moraju biti van sale u kojoj se vrši izbor sve

do završetka glasanja. Kandidati mogu ući u salu samo po pozivu radi predstavljanja svoje

kandidature. Kandidati se mogu vratiti u salu nakon završetka glasanja.

Član 33.

Organi KOMS biraju se tajnim glasanjem, sistemom sa alternativnim glasom. Na listu

kandidata za organ KOMS uvek se će se dodati i opcija ’Re-otvaranje nominacija’ (u daljem

tekstu: RON). Delegati će glasati tako što će na glasačkom listiću ispred ponuđenih opcija

uneti svoju prvu, drugu i treću preferenciju. Nakon obračuna kvote i dodeljenih glasova,

Sekretarijat će predstaviti rezultate a radno predsedništvo proglasiti izabrane u organ KOMS.

66

SEKRETARIJAT KOMS

Član 34.

Za obavljanje administrativno tehničkih poslova i obezbeđivanje dnevnog funkcionisanja

KOMS zadužen je Sekretarijat.

Sve pozicije u Sekretarijatu predmet su javnog konkursa. Niko ne može biti angažovan u

Sekretarijatu van javnog konkursa.

Sekretarijat čini zaposleno profesionalno osoblje.

Sekretarijat je odgovoran Upravnom odboru.

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35.

Pravilnik stupa na snagu nakon završetka zasedanja Skupštine na kojoj je usvojen.

Predsednik

Skupštine KOMS

______________________________

(ime i potpis)

67

MODEL OSNIVAČKOG AKTA8

U skladu sa odredbama čl. 10. I 11. Zakona o udruženjima (Službeni glasnik RS 51/09) na

Osnivačkoj skupštini održanoj /datum/ u /mesto/, usvojen je sledeći

OSNIVAČKI AKT

Osnivači: /nazive i sedišta osnivača pravnih lica/ osnivaju savez udruženja Krovna organizacija

mladih Srbije, /mesto sedišta i adresa/.

Savez udruženja se osniva radi ostvarivanja sledećih ciljeva /ciljevi/ u oblasti omladinske

politike, u skladu sa odredbama Statuta saveza udruženja.

Za zastupanje saveza udruženja ovlašćen/a je /ime i prezime i adresa ovlašćenog lica za

zastupanje/.

Osnivači:

1. /Naziv, matični broj, PIB osnivača pravnog lica/, /ime prezime i matični broj zastupnika

pravnog lica i potpis zastupnika/, /pečat osnivača/,






68

MODEL AKTA O IZBORU ZASTUPNIKA9

U skladu sa članom 11. stav 2. Zakona o udruženjima (Službeni glasnik RS br. 51/09)

Osnivačka skupština saveza udruženja Krovna organizacija mladih Srbije koja je održana /

datum/ u /mesto/, donela je

ODLUKU

o izboru /ime i prezime/,

JMBG _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

sa prebivalištem i adresom u /mesto, ulica i broj/, za predsednika Upravnog odbora i lice

ovlašćeno za zastupanje saveza udruženja Krovna organizacija mladih Srbije.

Osnivačka skupština donela je odluku jednoglasno.

U /mesto/, /datum/

Predsedavajući Osnivačke skupštine

______________________________


69

MODEL ZAPISNIKA10

ZAPISNIK SA OSNIVAČKE SKUPŠTINE SAVEZA UDRUŽENJA “KROVNA ORGANIZACIJA MLADIH SRBIJE” (KOMS)

Osnivačka skupština saveza udruženja Krovna organizacija mladih Srbije održana je /

datum/ sa početkom u /vreme/ u /mesto/. Skupštini su prisustvovali: /imena i prezimena

prisutnih/.

Inicijator/ka /ime i prezime/, otvorio/la je zasedanje skupštine i predložio/la sledeći

dnevni red:

1. Izbor predsedavajućeg/će Osnivačke skupštine i zapisničara/ke,

2. Zadaci i ciljevi saveza udruženja Krovna organizacija mladih Srbije i donošenje akta o

osnivanju saveza udruženja ,

3. Predstavljanje predloga Statuta saveza udruženja, diskusija i predlogu Statuta i usvajanje

Statuta,

4. Predstavljanje predloga Pravilnika o radu Skupštine, diskusijao predlogu i usvajanje

predloga,

5. Izbor Upravnog i Nadzornog odbora,

6. Izbor lica ovlašćenog za zastupanje saveza udruženja;

Dnevni red je jednoglasno usvojen.

RAD OSNIVAČKE SKUPŠTINE

Prisutni osnivači jednoglasno su usvojili predlog da predsedavajući/ća Osnivačke skupštine

bude /ime i prezime/ a zapisničar/ka /ime i prezime/. Predsedavajući/ća Osnivačke skupštine

/ime i prezime/ održao/la je uvodnu reč o ciljevima i zadacima saveza udruženja i pročitao/la

predlog osnivačkog akta saveza udruženja i stavio/la ga na glasanje. Osnivači su jednoglasno

usvojili osnivački akt saveza udruženja.

10 Model preuzet iz vodiča za primenu zakona o udruženjma koji su 2009. godine izdale Građanske inici-jative. Model prilagođen potrebama priručnika.

70

Predsedavajući/ća Osnivačke skupštine pročitao/la je i obrazložio/la predlog Statuta i zatim

ga stavio/la na glasanje. Statut je usvojen jednoglasno. Zatim je predsedavajući/ća pročitao/

la i obrazložio/la predlog Pravilnika o radu Skupštine i stavio/la ga na glasanje. Predlog

Pravilnika usvojen je jednoglasno.

Nakon usvajanja odluka, pristupilo se izboru Upravnog i Nadzornog odbora i lica ovlašćenog

za zastupanje saveza udruženja. Za članove Upravnog odbora predloženi su: /imena i

prezimena kandidata/. Za članove Nadzornog odbora predloženi su: /imena i prezimena

kandidata/. Svi predloženi kandidati izabrani su jednoglasno. Predloženo je da lice ovlašćeno

za zastupanje saveza udruženja bude /ime i prezime/. Predlog je jednoglasno usvojen.

U /mesto/, /datum/ godine.

Zapisničar/ka Predsedavajući/ća Osnivačke skupštine

______________________________ ______________________________

71

72

Documents

Izdavač: Tamara Marković Ivana Terzić Mirjana Glavonjić ......osnivačkih akata uključujući Akt o osnivanju, Akt o izboru zastupnika i Zapisnik sa Osnivačke skupštine. Inicijativa