Izdavač

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)

Za izdavača

Dragiša Mijačić

Autori

Verka Jovanović

Milica Andrić Rakić

Stefan Surlić

Godina

2019

Publikacija je urađena u okviru projekta „Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2018/19“

finansiranog od strane Fondacije za otvoreno društvo, Srbija. Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj

publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neophodno zvanične stavove Fondacije

za otvoreno društvo, Srbija, Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji ni Instituta za teritorijalni

ekonomski razvoj.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa

Beograda i Prištine

Verka Jovanović (NVO Lanac)

Milica Andrić Rakić

Stefan Surlić (Centar za interdisciplinarne studije Balkana)

April 2019.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Sadržaj

SADRŽAJ

UVOD .................................................................................................................................... 1

PRIMENA SPORAZUMA O MEĐUSOBNOM PRIZNAVANJU DIPLOMA U SRBIJI.......................... 2

Prvi sporazum ................................................................................................................................2

Dopuna sporazuma ........................................................................................................................3

Proces priznavanja .........................................................................................................................4 Vrednovanje studijskih programa ........................................................................................................................ 4 Priznavanje diplome radi zapošljavanja ............................................................................................................... 4 Priznavanje diplome radi nastavka obrazovanja .................................................................................................. 4

Primena sporazuma i zakona u praksi .............................................................................................5

PRAVNI OKVIR ZA PROCES PRIZNAVANJA DIPLOMA NA KOSOVU ........................................... 9

Postupak verifikacije .................................................................................................................... 10

Administrativne prepreke ............................................................................................................ 12

Pravna ograničenja ...................................................................................................................... 12

OBRAZOVANJE NA PUTU KA SVEOBUHVATNOJ NORMALIZACIJI ODNOSA – PREPORUKE ZA

PREVAZILAŽENJE IZAZOVA ................................................................................................... 14

Paralelni sistemi obrazovanja na Kosovu ...................................................................................... 14

Modeli unapređenja saradnje ...................................................................................................... 18

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Uvod

1

UVOD

Obrazovanje, stavljeno u kontekst normalizacije odnosa i trajnog pomirenja između Srba i

Albanaca, ima deklarativno važnu ulogu. Međutim, u dosadašnjem procesu pregovora Beograd i

Priština su postigli dogovor samo o međusobnom priznavanju visokoškolskih diploma, što

predstavlja jednu u nizu spornih tema na polju obezbeđivanja kvaliteta nastave i valorizacije

stečenog znanja.

Osnovna namera analize je bila da se prikažu dosadašnji rezultati primene postignutog

sporazuma o međusobnom priznavanju visokoškolskih diploma u cilju nastavka školovanja ili

zaposlenja.

Odsustvo volje za stvarnom primenom uzrokovano je lošim odnosima na terenu i očekivanjem

povoljnog sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Međutim, iako su budući odnosi

Beograda i Prištine uslovljeni finalnim sporazumom o statusu, iz njegove predviđene

sveobuhvatnosti se ne može odstraniti rešavanje mnogih spornih pitanja na tehničkom nivou.

Status građana ostvariće svoju izvesnost isključivo kroz prihvatljiv i primenjiv institucionalni

okvir koji obuhvata teme obrazovanja, zdravstva, bezbednosti, socijalne zaštite, energetike,

kulturne baštine, urbanizma i prostornog planiranja.

Analizom pitanja obrazovanja u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine nastojali smo

da pružimo svrsishodan doprinos jednoj od spornih tema, ukažemo na predstojeće izazove, kao i

na važnost obrazovanja u procesu saradnje i razumevanja Srba i Albanaca.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Primena sporazuma

2

PRIMENA SPORAZUMA O MEĐUSOBNOM PRIZNAVANJU

DIPLOMA U SRBIJI

PRVI SPORAZUM Vlada Srbije je krajem 2008. godine odlučila da prizna diplome sa Kosova sa pečatom

UNMIK-a, ali ne i one na kojima je oznaka Republika Kosovo. Ovo pitanje, s obzirom na

njegovu političku i dvojnu prirodu, moralo je biti rešavano na višem dijaloškom nivou.

Sledstveno je u Briselu 2011. godine potpisan Prvi sporazum o međusobnom priznavanju

diploma, kojim su se strane dogovorile da zamole Evropsku asocijaciju univerziteta (EAU)

da overi univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti svake strane kako bi ih druga strana

koristila radi daljeg obrazovanja i/ili zapošljavanja u javnom sektoru.1

EAU je, u skladu sa Prvim sporazumom, i uz administrativnu pomoć nevladine organizacije

SPARK, priznala prve 74 diplome sa Kosova krajem juna 2012. godine, u svrhu nastavka

studija ili konkurisanja za posao u javnoj službi u Republici Srbiji. Tadašnji koordinator

Odbora za ljudska prava u Bujanovcu, Ragmi Mustafa, ocenio je tada da je početak

nostrifikacija diploma iz Prištine dobro rešenje, ali i proces koji će trajati mesecima.2

Pravni osnov za priznavanje ovih prvih diploma sa Kosova od strane institucija u Srbiji

obezbeđen je Uredbom iz 2012. godine.3 Ovom uredbom je uređen poseban način

priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa

teritorije Kosova u pogledu nastavka obrazovanja, odnosno u svrhu zapošljavanja. Da bi

diploma bila priznata, prema ovoj uredbi, bilo je potrebno dostaviti visokoškolsku ispravu

(dodatak diplomi koji izdaje univerzitet), kao i sertifikat izdat od strane EAU. Priznavanje

visokoškolske isprave i vrednovanje studijskog programa, prema ovoj Uredbi, obavlja

samostalna visokoškolska ustanova, na način i po postupku propisanim opštim aktom te

ustanove.

Na drugoj sertifikaciji diploma koja je održana u januaru 2013. godine, EAU je izvršila

sertifikaciju ukupno 4 diplome. U skladu sa važećom uredbom, zaključno sa martom 2013.

1 Univerzitetske diplome, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Vlada Republike Srbije,

(http://kim.gov.rs/p10.php), pristupljeno: 05. marta 2019. 2 Kosovski studenti dobili diplome koje važe u Srbiji, EurActiv, 20.07.2012. (http://www.euractiv.rs/vesti/102-

srbija-i-eu/4445-kosovski-studenti-dobili-diplome-koje-vae-u-srbiji.html), pristupljeno: 05. marta 2019. 3 Uredba o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa

univerziteta sa teritorije autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji ne obavljaju delatnost po propisima

Republike Srbije, „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 110-969/2012

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Primena sporazuma

3

godine, od strane univerziteta na teritoriji centralne Srbije priznato je 49 diploma sa

teritorije Kosova.4

Godine 2014. Vlada Srbije donela je novu uredbu, sa nešto izmenjenim nazivom,5 u kojoj

je priznavanje visokoškolskih isprava razdvojeno na „akademsko priznavanje“ (u svrhu

nastavka školovanja) i profesionalno priznavanje (u svrhu zapošljavanja). Ova uredba je

propisala da visokoškolske isprave u svrhu nastavka školovanja priznaje samostalna

visokoškolska ustanova (tj. univerzitet), koja je, takođe, zadužena i za vrednovanje

studijskog programa u svrhu nastavka školovanja. S druge strane, za priznavanje isprave u

svrhu zapošljavanja, kao i za vrednovanje studijskog programa radi zapošljavanja, će od

tada biti zaduženo ministarstvo nadležno za poslove visokog obrazovanja.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je 2015. godine istakla da diplome univerziteta sa

Kosova, koje su potom sertifikovane od strane EAU, u Srbiji prolaze kroz istu proceduru

„kao i diplome izdate od strane npr. Univerziteta u Beču, Oksfordu, Harvardu“. Međutim,

takođe je naglašeno da obe strane smatraju da Sporazum o diplomama nije obezbedio

očekivane rezultate.6

DOPUNA SPORAZUMA

S obzirom na „ograničeni napredak“, Prvi sporazum o međusobnom priznavanju diploma je

revidiran 2016. godine, kada je utvrđeno više detalja i pravila, odnosno, takozvanih

„Zaključaka“ o primeni Prvog sporazuma, uključujući i vremenske rokove. Zaključcima je

utvrđeno da su za profesionalno priznavanje nadležni „državni organi svake strane“.7

Akademsko priznavanje se vrši samo za nastavak studija, a postupci zavise od pojedinačnih

visokoškolskih ustanova.89

Priznate su i sve diplome prethodno overene od strane EAU. Za

4 „Izveštaj o političkom i tehničkom dijalogu sa privremenim institucijama u Prištini", Vlada Srbije, 24. april

2013., str. 14-16 http://www.nspm.rs/dokumenti/izvestaj-o-politickom-i-tehnickom-dijalogu-sa-privremenim-

institucijama-u-pristini.html 5 „Uredba o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa

univerziteta sa teritorije AP Kosovo i Metohija koji obavljaju delatnost u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta

bezbednosti Ujedinjenih nacija“, Sl. glasnik RS, broj 125/2014,14. novembra 2014. god.

http://otvorenavlada.rs/uredba-priznavanje-visokoskolskih-isprava-kim-063-lat-doc 6 Izveštaj dostupan na:

http://www.kim.gov.rs/doc/Finalni%20Izvestaj%20KKiM%20april%202015%20srp.pdf 7 Univerzitetske diplome, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Vlada Republike Srbije,

(http://kim.gov.rs/p10.php), pristupljeno: 4. marta 2019. 8 Univerzitetske diplome, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Vlada Republike Srbije,

(http://kim.gov.rs/p10.php), pristupljeno: 4. marta 2019. 9 Napomena: Ovaj postupak se odnosi na osnovne, master i doktorske studije. Tom prilikom je dogovoreno i

da se proširi obim sporazuma i na priznavanje diploma osnovnog, srednjeg, stručnog obrazovanja, i petog

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Primena sporazuma

4

praćenje sporazuma zadužena je tripartitna implementaciona grupa Evropske unije koju

čine predstavnici Beograda, Prištine i EU.

Vlada Srbije je, shodno zaključcima iz 2016. godine, usvojila novu uredbu, i to: „Uredbu o

izmenama i dopunama Uredbe o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i

vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije AP KiM koji obavljaju delatnost

u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti“10

, koja je i danas na snazi i na osnovu

koje se sprovodi procedura verifikacije i priznavanja diploma sa Kosova.

PROCES PRIZNAVANJA

Vrednovanje studijskih programa Da bi nadležni organ priznao bilo koju stranu visokoškolsku ispravu, uključujući i isprave

izdate od strane visokoškolskih ustanova sa Kosova koje ne rade po sistemu Republike

Srbije, potrebno je izvršiti vrednovanje stranog studijskog programa u pitanju. Ono se,

prema Zakonu o visokom obrazovanju, vrši na osnovu vrste i nivoa postignutih znanja i

veština, uzimajući u obzir sistem obrazovanja u zemlji u kojoj je visokoškolska isprava

stečena, uslove upisa i druge relevantne činjenice. Prilikom vrednovanja, ne uzimaju se u

obzir formalna obeležja i strukture studijskog programa.11

Priznavanje diplome radi zapošljavanja Prema Zakonu o visokom obrazovanju, vrednovanje stranog studijskog programa radi

zapošljavanja vrši Nacionalni centar za priznavanje stranih visokoškolskih isprava

(ENIC/NARIC12

centar). U skladu sa Uredbom iz 2014. godine, ovaj centar je osnovan kao

unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kao

takav, po zakonu mora dostaviti odgovor najkasnije u roku od 90 dana nakon prijema

zahteva za priznavanje diplome.

Priznavanje diplome radi nastavka obrazovanja Prema Zakonu o visokom obrazovanju, priznavanje strane visokoškolske isprave radi

nastavka obrazovanja na samostalnoj visokoškolskoj ustanovi (akademsko priznavanje)

sprovodi ta samostalna visokoškolska ustanova, po prethodno izvršenom vrednovanju

stepena stručne spreme prema Evropskom okviru kvalifikacija (EOK), te da se o tome govori na nekom

„sledećem sastanku“. 10

Službeni glasnik RS, broj 16/2016 11

Postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava u Republici Srbiji,

http://www.trend.uns.ac.rs/stskup/trend_2015/radovi/T1.3/T1.3-3.pdf 12

ENIC: European Network of Information Centres in the European Region

NARIC: National Academic Recognition Information Centres in the European Union

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Primena sporazuma

5

stranog studijskog programa, odnosno dela studijskog programa. Rok za dostavljanje

odgovora od strane visokoškolske ustanove, koja vrši akademsko priznavanje, ne sme biti

duži od 5 meseci.

Postupak vrednovanja i priznavanja diplome radi nastavka obrazovanja obavlja se

podnošenjem zahteva na univerzitetu, pored overe od strane Evropske asocijacije

univerziteta. Po prijemu urednog zahteva, univerzitet pribavlja od ENIC/NARIC centra

podatke o akreditaciji strane visokoškolske ustanove na kojoj je isprava stečena i studijskog

programa koji je kandidat savladao. Ukoliko su ustanova i program akreditovani, o zahtevu

odlučuje posebno univerzitetsko telo koje je zaduženo za to prema pravilniku univerziteta.

Na primer, u slučaju Univerziteta u Beogradu, to telo je Komisija Univerziteta za

priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja. Ova Komisija,

obavljanjem postupka vrednovanja stranog studijskog programa, na osnovu kriterijuma

sadržanih u pravilniku, vrši postupak vrednovanja studijskog programa, koji se okončava

donošenjem odluke. Nakon toga, može izvršiti i postupak priznavanja - donošenjem

rešenja, ili odbaciti zahtev za priznavanje ukoliko je dokazana nepodobnost.13

PRIMENA SPORAZUMA I ZAKONA U PRAKSI

Dostupni podaci o praktičnoj primeni pravno-normativnog okvira za priznavanje diploma

sa Kosova, pak, ukazuju na to da ovi procesi ne teku glatko. Izveštaji Evropske komisije i

izjave predstavnika Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine ukazuju na postojeće

probleme u primeni ovih sporazuma i zakona. Međutim, nedostatak javno dostupnih

podataka o primeni sporazuma i zakona o diplomama otežava donošenje jasnih zaključaka

o tom procesu i, samim tim, i onemogućava predlaganje odgovarajućih preporuka za

unapređenje.

Kako su Novosti pisale marta 2016. godine, do tog datuma je zatraženo priznavanje između

60 i 80 diploma stečenih na Kosovu. Priznavanje ovih diploma je „prvo krenulo, a onda

zastalo, jer nije bilo reciprociteta; Priština još nije počela da priznaje diplome srpskih

univerziteta”, izjavila je tada dr Zorana Lužanin, državna sekretarka u Ministarstvu

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ona je naglasila da je to i dalje predmet razgovora u

Briselu i da se čeka usaglašavanje.14

13

Univerzitet u Beogradu, Strane isprave: http://www.bg.ac.rs/sr/studije/str-isprave.php 14

I. Mičević, Strana diploma i dalje čeka, Večernje Novosti, 05. mart 2016.

(http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:594073-Страна-диплома-и-даље-чека)

pristupljeno: 21. marta 2019.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Primena sporazuma

6

Međutim, ni posle dve godine situacija ne izgleda bolje. U svom izveštaju za Srbiju iz

2018. godine, Evropska komisija naglašava da problem sa univerzitetskim diplomama „tek

treba da bude rešen“.15

Sa konstatacijom Evropske komisije se slaže i Ragmi Mustafa, nekada koordinator Odbora

za ljudska prava u Bujanovcu, a od novembra 2018. godine predsednik Nacionalnog saveta

albanske nacionalne manjine u Srbiji, koji smatra da je jedino rešenje „direktno priznanje

diploma u duhu evrointegracija i evropskog sistema prenosa bodova (ETCS)“.16

Svi drugi

načini, naglašava, nisu dali rezultate:

„ENIC NARIC centar, zadužen za priznavanje diploma u svrhu zapošljavanja, po pravilu,

treba da pošalje odgovor na zahtev za priznanje diplome u roku od 3 meseca. Međutim,

ovaj proces traje i do tri godine, a veliki broj podnosilaca zahteva čak ni ne dobije odgovor

na zahtev. Dakle, proces je veoma složen i ne daje rezultate.”17

Ragmi Mustafa ističe da na univerzitetima postoje procedure za priznavanje diploma u

svrhu nastavka školovanja, ali da je i tu jako malo diploma priznato, te da su priznate

uglavnom diplome iz Makedonije.

U javnosti ne postoje dostupni podaci o tome koliko je diploma sa Kosova izdatih od strane

visokoškolskih ustanova koje ne rade po sistemu Srbije priznato od strane navedenih

organa za priznavanje u Srbiji. Međutim, organi nadležni za sprovođenje postupka

priznavanja strane visokoškolske isprave, odnosno univerziteti i ENIC/NARIC centar, po

zakonu su dužni da vode evidenciju i trajno čuvaju dokumentaciju o sprovedenim

postupcima. S obzirom na javni značaj informacija koje ova evidencija sadrži, za potrebe

ovog izveštaja, a u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od

javnog značaja, poslati su zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja

ENIC/NARIC centru i univerzitetima u Nišu, Beogradu i Novom Sadu. Zahtevima su

zatraženi opšti statistički podaci o tome koliko je zahteva za priznavanje diploma izdatih od

strane visokoškolskih ustanova sa Kosova koje ne rade po sistemu Republike Srbije

ustanova primila, koliko ih je odbijeno, a koliko na listi čekanja.

15

Izveštaj o Srbiji, Evropska komisija, 17.04.2018, str. 51. (https://ec.europa.eu/neighbourhood-

enlargement/sites/near/files/20180417-serbia-report.pdf), pristupljeno: 4. marta 2019. 16

Telefonski intervju, 21. februara 2019. 17

Telefonski intervju, 21. februara 2019.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Primena sporazuma

7

Na ove zahteve su, u skladu sa zakonom, do momenta finalizacije ovog izveštaja

(15.4.2019.), odgovorili Univerzitet u Novom Sadu i Univerzitet u Beogradu.

U svom odgovoru, predstavništvo Univerziteta u Novom Sadu navelo je da ovaj Univerzitet

nije primio nijedan zahtev za priznavanje diploma izdatih od strane visokoškolskih

ustanova sa Kosova i Metohije koje ne rade po sistemu Republike Srbije. Na osnovu

prethodno navedenog, nije bilo ni priznatih diploma u svrhu daljeg školovanja od strane

Univerziteta u Novom Sadu, niti odbijenih, odnosno na listi čekanja.18

Univerzitet u Beogradu, pak, navodi da su do sada primili svega dva zahteva za priznavanje

visokoškolskih isprava izdatih od strane visokoškolskih ustanova sa Kosova i Metohije koje

ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije, radi nastavka obrazovanja. „Oba

kandidata su, u toku postupka, odustala od svojih zahteva, čime su ovi postupci

okončani.“19

Iako je odgovor Univerziteta u Nišu na zahtev za informacije od javnog značaja do dana

izrade ovog izveštaja izostao, u medijskim izveštajima iz 2018. godine rektor ovog

Univerziteta, Dragan Antić, izneo je značajne podatke. On je naveo da je u periodu od

2012. do 2014. godine od strane Univerziteta u Nišu priznato 30 diploma sa Kosova, po

propisima koje uređuje Republika Srbija, takođe navodeći da je „pet kandidata odbijeno jer

njihove visokoškolske isprave nisu bile u redu, a pet kandidata je povuklo prijavu”.20

Značajan je i navod rektora da se broj zahteva za priznavanje diploma na ovom

Univerzitetu značajno smanjio od 2014. godine, kada je nadležnost priznavanja stranih

visokoškolskih isprava u svrhu zaposlenja data ENIC/NARIC centru pri Ministarstvu

prosvete. Ovaj univerzitet od tada prima godišnje oko deset zahteva za priznavanje diploma

u svrhu nastavka školovanja.21

Sudeći prema informacijama koje je izneo rektor Univerziteta u Nišu, postoji znatno veća

potražnja za priznavanjem diploma sa Kosova u svrhu zaposlenja, nego što ih ima za svrhu

nastavka školovanja. U prilog ovoj konstataciji govore i podaci Univerziteta u Beogradu i

18

Univerzitet u Novom Sadu, Odgovor na zahtev Verke Jovanović za informacije od javnog značaja,

dostavljen 29.03.2019. 19

Univerzitet u Beogradu, Odgovor na zahtev Verke Jovanović za informacije od javnog značaja, dostavljen

03.04.2019. 20

Rektor Univerziteta u Nišu: Diplome sa Kosova priznajemo po propisima Srbije, RSE, 31.03.2018.

(https://www.slobodnaevropa.org/a/rektor-univerziteta-nis-diplome-kosovo/29136195.html), pristupljeno: 4.

aprila 2019. 21

Ibid.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Primena sporazuma

8

Novom Sadu, koji su primili dva, odnosno, nijedan zahtev za verifikaciju diploma sa

Kosova, ali i isticanje od strane predstavnika Albanaca u Srbiji da problem nepriznavanja

diploma sa Kosova, odnosno nesprovođenje sporazuma o međusobnom priznavanju

diploma, postoji. S tim u vezi, sve oči uprte su u telo zaduženo za priznavanje diploma u

svrhu zapošljavanja, odnosno ENIC/NARIC centar pri Ministarstvu prosvete.

Podaci o primljenim i procesuiranim zahtevima od strane ENIC/NARIC centra, za

priznavanje diploma u svrhu zaposlenja, veoma su značajni i umnogome bi doprineli

razjašnjavanju pitanja da li Srbija, na način propisan sopstvenim zakonom i uredbama, kao

i Briselskim sporazumom, u predviđenom roku, sprovodi procese vezane za priznavanje

diploma izdatih na Kosovu od strane ustanova koje ne funkcionišu po njenim propisima.

Izostanak ovih podataka, uz ocene Evropske komisije, Nacionalnog saveta albanske

nacionalne manjine, samo govori u prilog tome da postoje problemi u okviru ovog procesa.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Pravni okvir

9

PRAVNI OKVIR ZA PROCES PRIZNAVANJA DIPLOMA NA KOSOVU

Sporazum o priznavanju univerzitetskih diploma bio je jedan od prvih tehničkih sporazuma,

postignut još u prvoj fazi pregovora koje je facilitirao Robert Kuper. Međutim, Sporazum iz

novembra 2011. godine22

dve strane nisu sprovodile efikasno pa se o Sporazumu

pregovaralo često, a januara 2016. je i revidiran u formi teksta „Zaključak o uzajamnom

priznavanju diploma na osnovu Sporazuma o priznavanju diploma“.

U periodu od februara 2012. do jula 2014. godine za proces verifikacije diploma stečenih

na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) bila je

zadužena nevladina organizacija SPARK. Sa srpske strane su postojale brojne kritike na rad

ove organizacije koja je, prema zvaničnim podacima Kancelarije za KiM, u tom periodu

izdala 374 sertifikata podnosiocima sa kosovskim diplomama, a samo 13 sertifikata

podnosiocima koji su imali srpske diplome.

Po isteku mandata ove organizacije, kosovska vlada je institucionalizovala proces

verifikacije diploma.

Odlukom Vlade Kosova, februara 2015. godine je osnovana vladina „Komisija za

verifikaciju diploma izdatih od strane Univerziteta u Severnoj Mitrovici“ i imenovani prvi

članovi ove Komisije, a na osnovu vladine „Uredbe br. 21/2015 o procedurama i

kriterijumima za izdavanje uverenja građanima Republike Kosovo koji su diplomirali na

Univerzitetu u Severnoj Mitrovici23

radi konkurisanja za posao, sticanje stručnih licenci i

polaganje stručnih ispita pri javnim institucijama“.24

Cilj Uredbe je definisan kao „privremena afirmativna mera za zaštitu i unapređenje prava

građana Republike Kosovo da bi se obezbedio jednak pristup zapošljavanju“.

Uredba se donosi na period od godinu dana, a o važenju iste se Vlada Kosova izjašnjava

svakog proleća. Do sada su važenje Uredbe, kao i mandat Komisije, oformljene na osnovu

nje, produženi dva puta, 2016. i 2017. godine.

22

Univerzitetske diplome, Kancelarija za KiM, http://www.kim.gov.rs/p10.php 23

Iz ove Uredbe su isključeni drugi Univerziteti u centralnoj Srbiji za koje je propisano posebno 24

Uredba o procedurama i kriterijuma za izdavanje uvrenja građana, http://kryeministri-

ks.net/repository/docs/RREGULLORE_(QRK)_-

_NR__21%202015_PER_PROCEDURAT_DHE_KRITERET_%20PER_LESHIMIN_%20E_CERTIFIKAT

AVE%20SHTETASVE_TE_REPUBLIKES_SE_KOSOVES_TE_CILET_KANE_MARR.pdf

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Pravni okvir

10

Iako je Uredbom propisana tročlana Komisija, odlukom Vlade Kosova imenovana su 4

člana Komisije i takvo stanje važi i danas.

Predsednik Komisije je predstavnik kabineta kosovskog predsednika, Besim Kejtazi, dok

nevećinske zajednice u ovoj Komisija predstavlja Ivan Milojević, direktor Kancelarije za

pitanja zajednica Vlade Kosova. Uz njih, članovi Komisije za verifikaciju diploma su i dva

predstavnika kosovskog Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT).

Uz članove Komisije za verifikaciju diploma, Uredbom je predviđen i Sekretarijat koji

pruža administrativnu podršku članovima Komisije.

Najzad, Uredbom je i radi „olakšavanja kontakta“ sa UPKM predviđena i uloga nevladine

organizacije ovlašćene od strane Vlade Kosova. Ova funkcija poverena je Evropskom

centru za pitanje manjina (ECMI)25

koji je ovlašćen da u ime Komisije i Sekretarijata

Komisije održava kontakt sa UPKM.

POSTUPAK VERIFIKACIJE

Iako uspešniji od procesa koji je vodila nevladina organizacija SPARK, ni ovaj proces nije

bez mana. O tome svedoči i statistika o broju verifikovanih diploma UPKM od strane

Komisije, predstavljena u tabeli u nastavku.

Podaci Sekretarijata Komisije za verifikaciju diploma o broju verifikovanih diploma

UPKM do kraja januara 2019.

Broj primljenih

prijava

Broj verifikovanih

diploma

Broj prijava koje

se trenutno

razmatraju

Broj odbijenih

zahteva

Broj nepotpunih

prijava

1591 1443 85 38 7

Sa tehničke strane, čitav niz faktora doprinosi odugovlačenju procesa verifikacije koji bi,

prema Uredbi, trebalo da traje svega mesec dana.

Prvo, podnosioci zahteva potrebnu dokumentaciju mogu predati opštinskim Odeljenjima za

obrazovanje u jednom od tri ovlašćena adminstrativna centra – Gračanici, Severnoj

Mitrovici ili Ranilugu. Prikupljenu dokumentaciju ova opštinska odeljenja prosleđuju

kosovskom MONT-u u Prištini.

25

ECMI, zvančni sajt: http://www.ecmikosovo.org/en/Home

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Pravni okvir

11

Prilikom institucionalizacije procesa verifikacije diploma, Vlada Kosova nije predvidela

posebno opštinsko osoblje koje bi u ovlašćenim opštinama preuzimalo prijave, tako da ova

obaveza spada na već postojeće opštinske službenike Odeljenja za obrazovanje, u čijem

opisu posla nije specifikovana i ova obaveza. Takođe, nisu predviđeni posebni operativni

troškovi pa ova odeljenja prijave ne prosleđuju MONT-u odmah po prijemu, već čekaju da

prikupe veći broj prijava kako bi obavili put do Prištine.

Ukoliko je u mogućnosti, podnosilac zahteva može dokumentaciju predati i direktno

kosovskom Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije.

Po prijemu većeg broja prijava, Sekretarijat sastavlja spisak prijava i prosleđuje ih zajedno

sa kopijama diploma organizaciji ECMI, koja potom dokumentaciju predaje Rektoratu

UPKM.

Ni u Rektoratu UPKM nema posebnog osoblja zaduženog za proveravanje predate

dokumentacije već je to dodatna obaveza osoblja već angažovanog na drugim poslovima,

poput referenta za međunarodnu saradnju. U Rektoratu UPKM su za ovaj proces zadužene

samo dve osobe pa i kolektivni i individualni odmori mogu da utiču na to koliko brzo ovaj

deo procesa može biti gotov.

Proces u indivudualnim slučajevima može da se oduži i zbog vrste dokumenta koji je

predat. Naime, podnosioci zahteva kojima diploma UPKM još uvek nije izdata, mogu da

predaju i uverenje o diplomiranju. Međutim, ukoliko je podnosilac zahteva predao diplomu,

validnost diplome Rektorat može samostalno proveriti u sopstvenoj bazi, dok je za proveru

uverenja o diplomiranju neophodno uključiti i fakultet koji je to uverenje izdao, čime se u

proces uključuje još jedna institucija.

Najzad, nakon provere diploma u Rektoratu, čeka se na pogodan datum za zasedanje

članova Komisije za verifikaciju diploma. Za odlučivanje je neophodno da budu prisutna

bar tri člana ove Komisije.

Zbog svih ovih tehničkih prepreka i velikog broja institucija uključenih u proces, rok od

mesec dana od trenutka predaje dokumentacije do izjašnjavanja Komisije o zahtevu je

nerealan i u praksi traje i po šest meseci.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Pravni okvir

12

ADMINISTRATIVNE PREPREKE

Pored problema sa efikasnošću brojnih institucija uključenih u proces, treba naglasiti da

podnosilac zahteva mora priložiti kosovsku ličnu kartu. Postupak izdavanja lične karte i

dalje je otežan za lica koja procesom naturalizacije, bilo na osnovu dugogodišnjeg

prebivališta na Kosovu, bilo na osnovu braka sklopljenog sa kosovskim državljaninom, i

sami žele da ostvare pravo na državljanstvo, a samim tim i na ličnu kartu.

Tako sve osobe koje zbog ograničene implementacije sporazuma o matičnim knjigama ne

mogu da dobiju kosovske lične karte, ne mogu ni da se prijave za proces verifikacije

diploma.

Takođe, jedan od zahteva prema podnosiocima zahteva definisan Uredbom je i da kopija

diplome ili uverenja o diplomiranju UPKM moraju biti overeni od strane notara. U većinski

srpskim opštinama na Severu Kosova nema licenciranih kosovskih notara, te je za ove

usluge neophodno otići u Južnu Mitrovicu ili u neku drugu većinski albansku sredinu južno

od Ibra.

S druge strane, troškovi procesa su zanemarljivi, osim usluge notara, putnih troškova za one

koji ne žive u nekoj od tri ovlašćene opštine i kopiranja dokumenta, podnosioci zahteva

nemaju druge izdatke. UPKM ne naplaćuje izdavanje uverenja o diplomiranju ukoliko se

uverenje koristi u svrhu verifikacije diplome.

Pored overene diplome ili uverenja o diplomiranju i kosovske lične karte, podnosioci

zahteva su još samo u obavezi da predaju zahtev po ustaljenom obrascu, tako da

prikupljanje dokumentacije, izuzev overe notara u nekim slučajevima, nije previše

zahtevno.

PRAVNA OGRANIČENJA

Pored tehničkih poteškoća, postoje ograničenja koja se odnose i na suženi pravni okvir.

Najpre, Uredba Vlade Kosova odnosi se samo na diplome fakulteta UPKM, ne i viših škola

ovog Univerziteta, čime je iz procesa isključeno više hiljada potencijalnih kandidata za

verifikaciju diploma.

Uz to, iz Uredbe su isključene i diplome UPKM stečene u periodu između 1999. i 2000.

godine, kada su fakulteti ovog Univerziteta bili razmešteni po gradovima centralne Srbije –

Kruševcu, Vranju, Varvarinu, itd.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Pravni okvir

13

Najzad, uredbom nisu obuhvaćene diplome osnovnih i srednjih škola koje na teritoriji

Kosova funkcionišu u sistemu Republike Srbije.

Iako je ograničenost Uredbe o verifikaciji diploma na godinu dana problematična zbog

potencijala za političku zloupotrebu prilikom godišnjeg ponovnog usvajanja Uredbe, za

sada nema indicija da će ovaj proces biti ispolitizovan. Trenutno ova činjenica ide u prilog

brojnim akterima, u prvom redu organizaciji ECMI, koja poziva na brzu izmenu pravnog

okvira kako bi proces obuhvatao što veći broj potencijalnih aplikanata.

Ova Uredba će na dnevnom redu kosovske vlade biti maja ove godine, a već je oformljena

Radna grupa zadužena za rad na izmenama ove Uredbe. Ovoj Radnoj grupi upućen je i

zahtev kosovskog premijera za proširenje i poboljšanje mandata Komisije za verifikaciju

diploma.

Predstavnik nevladine organizacije ECMI u ovoj Radnoj grupi navodi da će insistirati na

proširenju mandata Komisija na univerzitetske diplome izdate pre 2001. godine, ali i na

proširenje mandata komisije na visoke škole UPKM.

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Preporuke

14

OBRAZOVANJE NA PUTU KA SVEOBUHVATNOJ NORMALIZACIJI

ODNOSA – PREPORUKE ZA PREVAZILAŽENJE IZAZOVA

U okviru briselskog dijaloga, Srbija i Kosovo su se 2013. godine obavezali da će se

verifikacija vršiti preko treće strane, odnosno Evropske univerzitetske asocijacije kao

posredničkog subjekta. Sporazum je trebalo, pored statusne neutralnosti koja je obezbeđena

odsustvom direktne institucionalne komunikacije, da ostvari mobilnost svršenih diplomaca

u svrhu nastavka školovanja ili zaposlenja.

Pored odsustva volje da se postignut sporazum u potpunosti primenjuje, izostala je i

njegova sveobuhvatnost u priznavanju diploma visokoškolskih ustanova, budući da nije

definisan status diploma Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj

Mitrovici. Sporazum o međusobnom priznavanju diploma se u praksi pre svega odnosi na

studente albanske nacionalnosti sa juga Srbije koji su završili studije na Kosovu, a želeli bi

da nastave studije ili zaposle se u Srbiji, kao i na studente iz Srbije koji bi želeli da rade ili

da se usavršavaju na Kosovu. Reč je o veoma maloj ciljnoj grupi u odnosu na kapacitete

i potrebe mobilnosti diplomiranih studenata srpske i albanske nacionalnosti.

Na Kosovu, ključan problem ostaje status diplomiranih studenata Univerziteta u

Severnoj Mitrovici. Institucije Prištine su u cilju integracije Severa Kosova, kao što je

ranije navedeno, usvojili mehanizam priznavanja diploma iz Severne Mitrovice, ali je bez

sveobuhvatnog sporazuma reč o privremenom rešenju.

U Srbiji, uprkos novoj, tj. dopunjenoj uredbi o priznavanju diploma nije odblokiran

proces verifikacije zaustavljen odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine kojom je

poništena prvobitna vladina norma. Takođe, nemoguć je upis osnovnih i drugih nivoa

studija ukoliko pripadnici albanske zajednice poseduju isključivo kosovska dokumenta,

koja Srbija zvanično ne priznaje.

PARALELNI SISTEMI OBRAZOVANJA NA KOSOVU

Prema nacrtu Zakona o visokom obrazovanju koji je dostavila Vlada Kosova, Univerzitet u

Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici koji funkcioniše u okviru

visokoškolskog obrazovnog sistema Srbije prepoznat je kao Univerzitet u Severnoj

Mitrovici pod jurisdikcijom kosovskog obrazovnog sistema. Ipak, u članu 51. se navodi

da je reč o autonomnoj javnoj instituciji koja funkcioniše na osnovu usvojenog statuta, a

čiju će usklađenost sa kosovskim centralnim zakonodavstvom proveravati posebna

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Preporuke

15

komisija. Takođe, ističe se da nijedna odredba budućeg zakona neće uticati na utvrđene

proširene nadležnosti opštine Severna Mitrovica koje se odnose na visokoškolsko

obrazovanje.26

Proces verifikacije diploma, kao i zakonska „integracija” Univerziteta u Prištini sa

privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ukazuju na potrebu za definisanjem trajnog

statusa, naziva i lokacije univerziteta koji deluje u Severnoj Mitrovici. Pregovori u Briselu

bi trebalo da dovedu do sporazuma koji bi podrazumevao zadržavanje široke autonomije

ove visokoobrazovne institucije u skladu sa Ahtisarijevim planom i mogućnost ostanka u

okvirima obrazovnog sistema Srbije. To naravno, ne bi trebalo da znači izolaciju

Univerziteta u odnosu na ostale obrazovne institucije na Kosovu, već uspostavljanje

institucionalne akademske saradnje u cilju promovisanja nauke, istraživačkih projekata kao

i procesa pomirenja i saradnje između Srba i Albanaca.

Problemi u domenu visokog školstva su deo šire dimenzije sukobljenih odnosa Beograda i

Prištine. Na Kosovu postoje dva paralelna sistema na nivou osnovnog, srednjeg i

visokog obrazovanja, čije funkcionisanje je uslovljeno trenutnom političkom

saglasnošću.

Prema kosovskom Zakonu o obrazovanju u opštinama „škole u kojima se predaje na

srpskom jeziku mogu koristiti nastavni program i udžbenike koje izdaje Ministarstvo

prosvete Republike Srbije, uz obaveštenje dostavljeno Ministarstvu za obrazovanje, nauku i

tehnologiju Republike Kosovo“.27

Iskustvo sa blokiranjem distribucije udžbenika iz Srbije za učenike na Kosovu, kao i sa

Kosova za učenike na jugu Srbije, uz permanentne zahteve za integracijom srpske i ostalih

zajednica (Bošnjaci, Hrvati, Romi, Goranci) koji idu po srpskom obrazovnom sistemu,

ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim dogovorom koji će rezultirati izvesnošću

obrazovnog procesa i nespornom valorizacijom stečenih diploma.

U Statistici obrazovanja na Kosovu, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je

predstavilo i broj učenika koji pohađaju programe na srpskom. U toku 2017/2018. godine

26

Nacrt zakona br.06/L-135 o visokom obrazovanju Kosova,

http://ligjet.skupstinakosova.org/Uploads/Data/Documents/135PLperarsiminelarteneKosove_3HbMYkLStE.p

df 27

Zakon o obrazovanju u opštinama br. 03/L-068, član 12. Obrazovanje na srpskom jeziku

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Preporuke

16

bilo je 148 polaznika predškolskih programa, u osnovnim školama 2937 učenika, u

srednjim školama, uključujući gimnazije, ukupno 1631 učenika.28

U statističkom prikazu koji bi trebalo da pokaže trendove u postojeća dva obrazovna

sistema na Kosovu nedostaju podaci iz mnogih opština sa srpskom većinom. Iako je prva

pomisao da su institucije srpskog obrazovnog sistema odbile saradnju, posebno iz severne

četiri opštine, na osnovu podataka se vidi da su obrađene gotovo sve sredine gde je

prisutnija srpska zajednica ali da u različitim nivoima predškolskog, osnovnog i srednjeg

obrazovanja podaci za različite lokalne samouprave nisu navedeni. Ovi podaci su od

posebnog značaja za strategiju obrazovanja na Kosovu, kao i mogućnost integracije, ali sa

nepotpunim faktima, nisu od velike pomoći u procesu pregovora Beograda i Prištine.

U Strateškom planu za obrazovanje do 2021. godine od strane Prištine se navodi da „škole

sa nastavom na srpskom jeziku na Kosovu nastavljaju da funkcionišu izvan kosovskog

sistema obrazovanja, uprkos činjenici da trenutno zakonodavstvo pruža velike mogućnosti

za ispunjavanje specifičnih potreba srpske zajednice”.29

Iskazana je namera za integracijom, uprkos jasnom opredeljenju srpske zajednice da

zadrži specijalne odnose sa Beogradom, pogotovo u sferi obrazovanja i zdravstva:

„Republika Kosovo će nastaviti sa sadašnjim naporima za integrisanje srpske zajednice uz

pomoć međunarodnih partnera. Mere SPOK-a odgovaraju svim zajednicama, ali ukoliko se,

u kasnijoj fazi, pojavi potreba za adresiranje specifičnih pitanja koja se odnose na

integrisanje srpske zajednice, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije će učiniti

napore da ih postavi na godišnjim akcionim planovima”.30

Dodatan otpor kod srpske zajednice proizvodi značajna razlika u kvalitetu

obrazovnih programa i krajnjih ishoda školovanja.

Prema rezultatima Programa međunarodne procene učenika (PISA) za 2015. godinu,

Kosovo se nalazi na dnu liste, među tri najslabije zemlje.31

U komparaciji sa rezultatima

28

Statistika obrazovanja na Kosovu, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, 2018. 29

Strateški plan obrazovanja na Kosovu 2017-2021, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, 2016, str.

17 http://www.keen-ks.net/site/assets/files/1397/kosovo_education_strategic_plan_2017-2021_-_srb.pdf 30

Ibid. 31

Države EU: Omogućiti kvalitetnije obrazovovanje na Kosovu,

https://www.slobodnaevropa.org/a/28161301.html

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Preporuke

17

sprovedenog testiranja učenika po programu Republike Srbije, samo u matematici Srbija je

2012. godine ostvarila rezultat od 449, naspram Kosova sa 362 u 2015. godini.32

Integracijska nastojanja se zasnivaju na političkim razlozima Prištine u cilju izgradnje

jedinstvenog sistema vlasti, iako argument kvaliteta ojačavaju zahteve Srba za

povezanošću sa Srbijom i proširenim nadležnostima opština sa srpskom većinom radi

očuvanja autonomije u obrazovnim politikama.

Raskorak između propisanih inkluzivnih normi i primene u praksi primetan je i u sferi

obrazovanja. U okviru rezervisanog sistema kvota za upis na državnim univerzitetima na

Kosovu, promovisana je afirmativna akcija za pripadnike manjinskih zajednica.

Usled postojanja visokog stepena etničke distance33

, kao i paralelnog sistema obrazovanja,

tu zakonsku mogućnost ostvaruje veoma mali broj pripadnika manjinskih zajednica

na Kosovu. Međutim, to nije izgovor za otvorenu zloupotrebu sistema kvota, gde se samo

tokom 2015. godine popunio broj od rezervisanih 382 mesta, iako se iz redova manjinskih

grupa prijavilo svega 30 kandidata.34

Takođe, u skladu sa Ustavom Kosova i Zakonom o pravu na upotrebu jezika, albanski i

srpski jezik imaju status službenog, ali u praksi Univerzitet u Prištini nema nijedan program

koji se odvija na srpskom jeziku, a čak se i zvanična web stranica35

Univerziteta promoviše

samo na albanskom i engleskom jeziku. To je u suprotnosti sa pomenutim zakonom koji

obavezuje sve javne državne institucije na poštovanje službene bilingvalnosti, ali i sa

Statutom Univerziteta u Prištini koji predviđa da su „pristup obrazovanju i beneficije

studenata nezavisne od nečije etničke pripadnosti, jezika, rase, seksualne orijentacije,

socioekonomskog statusa, pola, bračnog stanja…”36

Organizacije koje su se bavile ovom temom zahtevale su od nadležnih institucija uvođenje

verifikacionih mehanizama koji će sprečiti manipulaciju podacima i zloupotrebe sistema od

strane studenata koji ne pripadaju jednoj od manjinskih zajednica na Kosovu.37

32

PISA 2012 Results in Focus, What 15-year-olds know and what they can do with what they know, 2012. 33

Jović Nikola, Istraživanje etničke distance na Kosovu, u: Perspektive multietničkog društva na Kosovu,

YIHR, CISBalk, 2015, str. 9-19. 34

ECMI, Manjinske zajednice u sistemu visokog obrazovanja Kosova: da li je rezervisan sistem kvota

zloupotrebljen?, 2015. 35

Univerziteta u Prištini, zvanični sajt: https://www.uni-pr.edu 36

Statut Univerziteta u Prištini, Član 7 37

ECMI, zvanični sajt: http://www.ecmikosovo.org/en/Home

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Preporuke

18

MODELI UNAPREĐENJA SARADNJE

Obrazovna saradnja Beograda i Prištine može biti unapređena regionalnim i

evropskim modelima kooperacije.

Regionalna kancelarija za saradnju mladih nastala je iz ideje predstavljene na samitu lidera

Zapadnog Balkana 2014. godine u okviru Berlinskog procesa. Naredne godine potpisana je

Zajednička deklaracija kojom se predviđa osnivanje, a 2016. godine na samitu u Parizu

postignut je finalni sporazum koji su potpisali i predstavnici Srbije i Kosova*.38

U izveštaju RYCO „What We Already Know About Young People in the Region“

istaknuto je da nema pouzdanih istraživanja o programima razmene na regionalnom nivou i

da su oni još uvek na individualnoj osnovi. Takođe, navodi se da iskustva skorijih sukoba

direktno utiču na opredeljenja mladih ljudi prilikom izbora studijskog programa u

regionu.39

RYCO je zamišljena kao regionalna organizacija posvećena mobilnosti studenata kroz

obezbeđivanje finansijske pomoći projektima usmerenim ka zbližavanju mladih ljudi

Zapadnog Balkana. U radu RYCO direktno učestvuju države članice putem predstavnika u

odboru organizacije.

Međutim, sporan status Kosova uticao je na rad i ove institucije. Ministarstvo omladine i

sporta Republike Srbije smenilo je svoju predstavnicu Milicu Škiljević jer je potvrdila

prisustvo sastanku odbora koji se održavao u Prištini. Za predstavnike Ministarstva nije bilo

sporno učešće Kosova kao zasebnog člana ove organizacije, jer su predstavnici Prištine od

početka ravnopravno uključeni u Berlinski proces, već što je predviđeno da sastanak bude

održan u prostorijama Vlade Kosova.40

Sprečavanje saradnje mladih pod izgovorom statusne neutralnosti koja je prisutna

samo u ravni upotrebe simbola, dugoročno šteti nastojanjima da se uspostavi

obrazovna saradnja Beograda i Prištine.

38

About RYCO, https://www.rycowb.org/?page_id=152 39

RYCOOPERATION, What We Already Know About Young People in the Region, 2018. 40

Savatović Mladen, Predstavnica Kancelarije za mlade smenjena jer je htela na sastanak u Prištinu,

http://rs.n1info.com/Vesti/a469475/Predstavnica-Kancelarije-za-mlade-smenjena-jer-je-zelela-na-sastanak-u-

Pristinu.html

Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine Preporuke

19

Program ERASMUS+ je projekat Evropske unije posvećen razmeni članova akademske

zajednice i mladih do 2020. godine. U okviru ERASMUS-a definisane su „program”

(većinom zemlje članice EU) i „partner” zemlje (ukljućujući Zapadni Balkan).41

U periodu od 2015. do 2017. godine preko programa ERASMUS+ ostvareno je 912

projekata i preko 19 hiljada programa mobilnosti studenata Zapadnog Balkana u zemlje

EU.42

Međutim, okvir ponuđene saradnje ne podrazumeva i mobilnost unutar regiona

partner zemalja.

Budući da je Srbija u februaru 2019. postala programska zemlja43

otvara se mogućnost da u

narednom ciklusu budu razvijeni oblici akademske saradnje unutar regiona Zapadnog

Balkana, a posebno između društava koje je obeležio skorašnji konflikt.

Realizacija normalizacije odnosa Beograda i Prištine bi trebalo da obuhvata i

obrazovnu saradnju i razmenu kroz programe kao što je ERASMUS+.

41

EU-Western Balkan academic cooperation through Erasmus+, 2018 42

Ibid. 43

Micić Jelena, Srbija – programska zemlja,

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2523/nauka/3412372/srbija--programska-zemlja.html