IVANJICA - Почетна · Ivanjica i ceo kraj su, zbog svojih pogodnih prirodno-zdravstvenih kvaliteta, koji vrlo povoljno deluju na ljude obolele od anemije i disajnih organa,

IVANJICA

T U R I S T I Č K I V O D I Č

Stara Ivanjica - glavna ulica

„UDAHNI PUNIM OÎMA”DOBRO DO[LI U VAZDU[NU BANJU

1

2

Moravi~ki kraj (teritorija op{tine Ivanjica) je, pre svega, pravi raj za turiste koji znaju da uìvaju u bistrim rekama i ~istim planinama, udi{u}i sve` vazduh i hrane}i se zdravo. Izgleda da je priroda svojim lepotama i sadràjem ìvota predodredila svaki predeo i mesto Moravi~kog kraja za po-sete ljubitelja turizma. Zna~ajno je videti i doìveti sa~uvane prirodne lepote i netaknutu i ~istu ìvotnu sredinu, jer ceo kraj predstavlja neverifikovanu vazdu{nu banju. Moè se slo-bodno tvrditi da sve moravi~ke planine, brda, {ume, livade, reke, potoci, kao i biljni i ìvotinjski svet predstavljaju nepro-cenjive turisti~ke motive, koji do sada nisu dovoljno popula-risani ni iskori{}eni.

3

Raznovrsnost i bogatstvo biljnog i ìvotinjskog sveta na podru~ju Moravi~kog kraja je jedna od njegovih bitnih karakte-ristika. U vo}njacima se nalaze {ljive, jabuke i kru{ke. [ume obiluju bukvom, smr~om, hrastom, kao i vrbom, topolom, bre-zom, jovom, klekom, jasenom, cerom, brestom, lipom, javo-rom, zovom, jelom, borom... Tu su i razli~ite vrste sitnog {um-skog vo}a (borovnica, jagoda, malina, kupina, divlja ribizla) i {umskog bilja (leska, dren, glog, kleka, zelenika, crvena zova) i gljiva (vrganj, smr~ak, rudnja~a, popova~a, lisi~arka, mle-~nja~a). Ono {to ovaj kraj predodre|uje za razvoj lovnog tu-rizma je bogatstvo ìvotinjskim svetom, gde dominiraju: lisica, zec, vuk, srna, kuna, divlja svinja, jazavac, fazan, jarebica, divlja koka, orao, sova, kobac, ali i medved... Reke i planinski potoci obiluju najkvalitetnijom ribom: pastrmkom poto~arom, kalifornijskom pastrmkom, mladicom, krku{om, klenom, lipljanom, mrenom...

Vi{e od polovine povr{ine ivanji~ke op{tine pripada Goliji, planinskoj lepotici. Te{ko je odrediti kada je Golija lep{a: leti,

Op{tina Ivanjica obuhvata prostor od 1.090 km2 i je-dna je od najve}ih u Srbiji. Nalazi se u sastavu Moravi~kog okruga, a grani~i se sa op{tinama Arilje, Lu~ani, Nova Varo{, Ra{ka, Kraljevo, Novi Pazar i Sjenica. Po popisu iz 2011. godine ima 32.000 stanovnika.

4

kada blistavo sunce jasno razgrani~i koloplet linija i boja, a plavo bele la|e od oblaka putuju tako nisko da se ~ini da mogu da se dodirnu, ili zimi, kad sitno bleskanje mekanog i

5

dubokog snega zaslepi pogled, a magi~na ti{ina umiri du{u i od{krine plu}a. Goliju su, zbog svojih osobenosti, najpre Vlada Srbije, a zatim UNESKO proglasili „Parkom prirode prve kate-gorije i Rezervatom biosfere” (2001. godine). Razlozi leè u bogatstvima bistrih potoka, beskrajnih livada i nepreglednih {uma. Smr~eve {ume spadaju u red pra{umskih, stare su i po nekoliko stotina godina. Listopadne {ume bukve, hrasta i breze u jesen preliju planinu nijansama neuhvatljivog.

Golija je netaknuta, ~arobna, ~ista, jednom re~ju prelepa i jedinstvena. Kao magnet privla~i sve turiste, a posebno pa-sionirane zaljubljenike u planinarenje i sakupljanje pe~uraka i lekovitog bilja, skija{e i lovce. Pored Golije, turiste privla~e i lepote, prirodne specifi~nosti i istorijske znamenitosti Javora, Mu~nja, Kukutnice i drugih moravi~kih uzvi{enja, kao i toplina i gostoljubivost ljudi koji ìve u selima razbacanim po obro-

ncima ovih planina. Upravo zahvaljuju}i neprevazi|enoj lepoti moravi~kih planina ivanji~ki kraj je poneo epitet „Male [va-jcarske”.

Zna~ajne kulturno-istorijske vrednosti kojima Moravi~ki kraj obiluje nisu dovoljno popularisane. Tako lokaliteti koji slikovito govore o starom veku u ovom podru~ju, odnosno periodu vladavine Rimljana

6

i Grka, nisu ni obeleèni. Svedo~anstva ìvota u sre-dnjem veku su svedena na crkvene spomenike nedo-voljno pribliène posetiocima.

Seoski turizam se po~eo razvijati 1972, a Moravi~ki kraj je za~etnik ove vrste tu-rizma u na{oj zemlji. Danas se seoskim turizmom bave u Devi}ima, Ma}ama, Kati}ima, Me|ure~ju, Lisi, Ku{i}ima, Ku-manici, Belim Vodama...

U ivanji~koj op{tini se or-ganizuje i nekoliko tradicional-nih kulturno-turističkih mani-festacija sa ciljem o~uvanja izvornog melosa, humora i obi~aja Moravi~kog kraja, kao {to su: „Festival izvorne srpske pesme” u Prilikama, 17. avgu-sta svake godine, „Zvuci Go-lije, Javora i Mu~nja” i „Sabor dvojni~ara i starih instrumenata Srbije” u Ku{i}ima, Kolonija mladih slikara u Ivanjici… Tu su i sportsko-turisti~ke manifesta-cije, kao „Moto susreti” u Iva-njici, „Hajka na vuka” na Goliji i jo{ nekoliko manjeg obima, ali

7

zna~ajnih za razvoj turizma. Svaka-ko najzna~ajnija kulturno-turisti~ka manifestacija je „Nu{i}ijada”. Za~e-ta je 1967. godine i odràvana do 1972, a obnovljena 2010. Okuplja-ju}i najzna~ajnije umetnike iz Srbi-je i okruènja pobrala je simpatije ~itave kulturne javnosti zbog ~ega je nagra|ena sa dva visoka priznanja: „Turisti~ki cvet” i „Turisti~ka slagali-ca”. Odràva se svake godine prvog vikenda u septembru i privla~i veliki broj posetilaca.

8

9

Privredni, administrativni i kulturni centar Moravi~kog kraja je Ivanjica. Nalazi se 220 km ju`no od Beograda. Od Poège, gde se nalazi najblià èlezni~ka stanica, udaljena je 42 km. To je planinsko mesto koje ima obele`ja savremenog grada. Nalazi se na nadmorskoj visini od 468 m, u ìvopisnoj dolini Moravice (od Poège je to Zapadna Morava). Asfaltnim putevi-ma je povezana sa â~kom ( 51 km preko Gu~e i Draga~eva), Poègom (42 km preko Arilja) i Sjenicom (62 km preko Javo-ra). Asfaltirani su i putevi prema dolini Ibra, Studenici (42 km) i Novoj Varo{i - 63 km (Kokinom Brodu). Prema popisu iz 2011, Ivanjica ima oko 12.000 stanovnika.

Ivanjica je formirana po-sle oslobo|enja Moravi~kog kraja od Turaka (1833). U tek formiranom naselju otvara se osnovna {kola (1836), sud i druge institucije. Sada u Iva-njici rade dve osnovne {kole

(O[ „Milinko Ku{i}” i O[ „Kirilo Savi}” - Crnjevo), Gimna-zija i Tehni~ka {kola, koje obrazuju kadrove razli~itih profila. Crkva Sv. cara Konstantina i carice Jelene podignuta je od

Privredni, administrativni i kulturni centar Moravi~kog kraja je Ivanjica. Nalazi se 220 km ju`no od Beograda. Od Poège, gde se nalazi najblià èlezni~ka stanica, udaljena je 42 km. To je planinsko mesto koje ima obele`ja savremenog grada. Nalazi se na nadmorskoj visini od 468 m, u ìvopisnoj dolini Moravice (od Poège je to Zapadna Morava). Asfaltnim putevi-ma je povezana sa â~kom ( 51 km preko Gu~e i Draga~eva), Poègom (42 km preko Arilja) i Sjenicom (62 km preko Javo-ra). Asfaltirani su i putevi prema dolini Ibra, Studenici (42 km) i Novoj Varo{i - 63 km (Kokinom Brodu). Prema popisu iz 2011, Ivanjica ima oko 12.000 stanovnika.

I V A N J I C AI V A N J I C A

10

1836-1838. godine prilo-zima naroda, a ìvopisana 1862. (o njenom napretku starao se li~no knez Milo{ Obrenovi}). Tu je i ve}i broj zanatskih i ugostiteljskih radnji, tri pijace. Godine 1846. Ivanjicu je zahvatio katastrofalan poàr, koji je staru varo{icu pretvorio u pepeo.

Jedan od najstarijih sa-~uvanih objekata u Ivanjici je Ku{i}a han – sada sme{ten u samom centru varo{ice pored spomenika Draì Mi-hailovi}u, nekada je sluìo kao kona~i{te kiridìjama,

11

koji su dolazili sa Zlatibora i iz Sandàka.Najstarija sa~uvana zgrada u Ivanjici je Jeremi}a ku}a, je-

dna od 12 koje nisu izgorele u velikom poàru 1846. Nalazi se u centru grada i potpuno je restaurirana. Jedan je od vizuelnih simbola Ivanjice, sme{tena na kraju gradskog {etali{ta. Danas je pretvorena u kafi}e, ali je stara arhitektura o~uvana.

Simbol Ivanjice je i kameni most – najve}i jednolu~ni most na Balkanu, a projektovao ga je prof. Beogradskog univer-ziteta Milenko Turudi}. Sastoji se od jednog luka i spaja obale Moravice na putu Javor - Draga~evo. Izgradili su ga, po~ev od 1904. pa sve do 1906. godine, italijanski majstori od klina-sto tesanog kamena, bez vezivnog materijala. Vi{e od jednog veka traje i sluì ljudima.

Ivanji~ka biblioteka sa ~itaonicom osnovana je 1868. godine. Pored nje, svakako veliki kulturni zna~aj imaju i Dom kulture i umetni~ka Galerija, koji su novijeg datuma. Oni su organizatori jedinstvene manifestacije pod nazivom Prva ju-goslovenska slikarska kolonija mladih, na kojoj u~estvuju naj-bolji studenti zavr{nih godina fakulteta i akademija likovnih umetnosti. Tu se svake godine organizuje i konkurs za najlep{u ljubavnu pesmu „@ubori sa Moravice”.

U Ivanjici je 1911. godine pu{tena u rad sedma hidroce-ntrala u Srbiji. U to vreme Ivanjica je imala svega 200 ku}a, a pamte se re~i jednog me{tanina: „Od danas je u Ivanjici ve~iti dan”. Ova hidrocentrala i dalje proizvodi stru-ju, a predstavlja i svojevrsni muzej.

12

Turisti~ku atrakciju predstavlja i vodopad na Moravici, pored centralnog gradskog parka. Izgra|en je kao brana za hidrocentralu 1936, visoka 9, a {iroka 16 metara. Pored vo-dopada se nalazi istoimeni restoran, ~ija terasa se nadvija nad hu~nom Moravicom. Tu je i prelepa staza za {etnju, koja se pruà pored reke u duìni od jednog kilometra. Brana i hi-drocentrala su renovirani, pa je ovaj vizuelni simbol Ivanjice dobio novi izgled na stogodi{njicu izgradnje.

U samom centru Ivanjice postavljen je Spomenik revolu-cije (otkriven 1957), koji je radio \or|e Andrejevi} Kun. Mo-zaik veli~ine 5 x 2,4 m predstavlja izuzetno umetni~ko delo.

Preko puta crkve, 2003. godine, postavljeno je spomen-obele`je sa spomenikom legendarnom vo|i ~etnika u Drugom svetskom ratu (generalu i komandantu Jugoslovenske vojske u otad`bini) Dragoljubu - Draì Mihailovi}u (1893-1946), koji je ro|en u Ivanjici.

Na vi{e lokacija u centru grada nalaze se biste i druga obele`ja iz burne istorije ovog kraja.

13

Ivanjica i ceo kraj su, zbog svojih pogodnih prirodno-zdravstvenih kvaliteta, koji vrlo povoljno deluju na ljude obolele od anemije i disajnih organa, postali privla~no i omiljeno me-sto za letovanje, oporavak i odmor. Odlukom Vlade Republike Srbije (26. januara 2000) Ivanjica je progla{ena vazdu{nom banjom na prostoru od 2.156,50 ha. Osnovu za razvoj turizma u ovom kraju predstavljaju skoro urađeni „Master plan razvoja Golije” i „Prostorni plan posebne namene PP Golija”.

Za turisti~ko mesto Ivanjica je progla{ena po~etkom tre}e decenije 20. veka. Pre II svetskog rata u Ivanjici je postojao samo jedan hotel („Spasovi}”), a danas je tu:

Hotel PARK - Ivanjica ««« (otvoren 1959)Telefoni: +381 (0) 32 661 397, 661 398Fax: +381 (0) 32 663 960www.hotel-park.co.rse-mail: infoªhotel-park.co.rs

Rangiran sa ~etiri zvezdice i sa 140 leàja u jednokreve-tnim i dvokrevetnim sobama i ~etiri apartmana, restoranom,

14

sve~anom salom, kongresnom salom, malim wellnes centrom (zatvoren bazen, sauna, |akuzi kada, salon za masaù, par-no kupatilo i teretana), hotelskim barom (sa 24-~asovnom upotrebom interneta), velikom terasom koja izlazi u gradski park i na {etali{te pored reke Moravice. Sastavni deo hotela ~ini predivni restoran „Vodopad” izgra|en na samoj Moravici.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ivanjica(Anemija, otvorena 1978)Tel: +381 (0) 32 661 690, 662 261www.zavodivanjica.rse-mail: rhcentivªeunet.rs

Poseduje 250 leàja u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, internisti~ko-hematolo{ku laboratori-ju i blok fizikalne medicine i rehabilitacije, zatvoreni bazen, restoran, park i teren za male sportove, saunu, teretanu...

15

City hotel «« (ranije hotel „Moravica”) Telefon: +381 (0) 32 601 105e-mail: infoªhotel-park.co.rs

Raspolaè sa 42 leàja u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama sa sopstvenim kupatilima, TV apara-tima i telefonima u sobama. Sastavni deo hotela su pivnica sa restoranom i supermarket. Hotel raspolaè i sa 3 eksklu-zivno opremljena apartmana u sastavu restorana „Dubrava” u neposrednoj blizini.

Odmarali{te “Golija” (ranije Odmarali{te ratnih i vojnihinvalida), Telefoni: +381 (0) 32 665 111

16

Kapaciteta Odmarali{ta je 152 leàja u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama, restoran sa 300 sedi{ta i letnja ba{ta sa 800 mesta.

Hotel “Javor” - Ku{i}i ««Ku{i}i bb, 32250 Ivanjica,Telefoni: +381 (0) 32 5678 202, 5681 731www.javor-hotel.com e-mail: prodajaªjavor-hotel.com

Hotel je sa dve zvezdice u vlasni{tvu kompanije „MONA”.Nalazi na 25 km od Ivanjice, prema Sjenici, na nadmorskoj

visini od 909 m.Raspolaè sa 92 leàja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.

Sala za zabave je u hotelu. Poseduje parking prostor za svoje goste, trim stazu dugu 2 km, sportske terene i ostale sadràje.

17

Hotel „Logos” - Kati}i ««« (ranije motel „Vodice”) Kati}i bb, 32250 Ivanjica,Telefoni: +381 (0) 32 5873 704 www.hotellogos.rse-mail: hotellogosªgmail.com

Nalazi se na 22 km od Iva-njica, prema Novoj Varo{i, na nadmorskoj visini od 1.020 m

Raspolaè sa 70 leàja u dvokrevetnim i trokrevetnim so-bama i apartmanima u hotelu i 25 leàja u drvenim ku}ama

apartmanskog tipa neposredno uz hotel, restoranom od 60 me-sta, kamin salom od 180 mesta, mini spa - centrom sa dve saune, jakuzi kadom, sobom za masaè, de~jom igraonicom i manjim otvorenim bazenom za svoje goste i parkingom.

Planinarski dom „Golijska Reka” Golija 32250 Ivanjica,Telefoni: +381 (0) 32 688 920, 688 921

Ranije hotel u vlasni{tvu „Srbija {uma” [.G. „Golija” - Iva-njica. Udaljen je od Ivanjice 40 km i nalazi se na planini Goliji na nadmorskoj visini od 1408 m.

Raspolaè sa 60 leàja od kojih 14 u samom hotelu i to u dvokrevetnim sobama, a ostatak u dva depadansa pored hotela u trokrevetnim sobama i nekoliko soba sa vi{e leàjeva.

18

Pored hotela se nalazi fudbalsko igrali{te, tereni za male sportove i žičara kojom se penje na Jankov kamen.

„Ivanji~ki konaci” - Ra{i}iTelefon: +381 (0) 32 651 190; +381 (0) 60 6130 776www.ivanjickikonaci.rse-mail: ivanjicki.konaciªgmail.com

Nalaze se na 5 km od Ivanjice u selu Ra{i}i na 700 mnv. Raspolaù sa 35 leàja u 12 luksuzno opremljena apartmana, kr~mom kapaciteta do 80 mesta u etno stilu (spoj tradicion-alnog i modernog), letnjikovcem koji je naslonjen na kr~mu, koji je pogodan za manje seminare, proslave i sli~no, otvorenim bazenom. U ponudi doma}instva su obeleène staze za {et-nju, bicikli, kvadovi i motorne sanke kao i organizacija izleta za svoje goste na razli~ite lokalitete koji su u bliòj i daljoj okolini „Ivanji~kih konaka”.

Kona~i{te „Lep Vidik”Telefon: +381 (0) 32 663 255

Raspolaè sa {est dvokre-vetnih soba sa kupatilima, TV, telefonom, kao i restoranom

19

sa 200 mesta. U meniju se nalaze stara srpska jela. Lociran je na uzvi{enju iznad samog grada sa pogledom na reku Moravicu i predivni vodopad.

Vila „Pansion Obradovi}” - Kati}iTelefon: +381 (0) 32 5873 307, +381 (0) 64 312 82 87www.selo-turizam.come-mail: pansionobradovicªgmail.com

Udaljena je od Ivanjice 22 km, od Prilika 14 km, locirana na putnom pravcu za Novu Varo{. Nalazi se na 1000 m nadmor-ske visine. Dobitnik je „Turisti~kog cveta” za najbolje seosko doma}instvo u 2005. godini.

Raspolaè sa 13 leàja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, rangiranih najvi{om kategorijom - ~etiri zvezdice i 3 kuće apartmanskog tipa, lux opremljene, sa 12 ležaja.

Vila „Angelina” - Ku{i}i Telefoni: +381 (0) 32 5678 188www.vilaangelina.com e-mail: r.vidakªmts.rs

Nalazi na 25 km od Ivanjice, prema Sjenici, na nadmorskoj visini od 909 m.

Raspolaè sa 27 leàja u dvokrevetnim sobama i dva stu-dija, rangiranih najvi{om kategorijom, restoranom u kome se spremaju specijaliteti ovog kraja.

20

„Golijski konaci” – KomadineTelefoni: +381 (0) 32 631 992; +381 (0) 64 242 99 06www.golijskikonaci.com

Nalaze se na 15 km od Ivanjice prema planini Goliji na 650 mnv, na levoj obali Moravice, pored Rimskog mosta, odakle po~inje Park prirode Golija. Golijski konaci raspolažu sa 20 ležaja najvi{e kategorije, raspoređenih u vilama, restoranom za goste, zabavnim parkom, bazenom i mnogim drugim sadržajma potrebnim za sme{taj gostiju.

Vila „Avramović” – KumanicaTelefoni: +381 (0) 32 760 760; +381 (0) 61 16 22 800www.vilaavramovic.com e-mail: vilaavramovicªgmail.com

21

Nalazi se na 20 km od Ivanjice, u selu Kumanica, u podnožju planine Golija, na oko 900 mnv.

Raspolaè sa 5 dvokrevetnih soba i otvorenim bazenom za svoje goste.

Vila „Golijski dar” – Daji}iTelefoni: +381 (0) 32 631 988; +381 (0) 65 8298 536www.golijskidar.com e-mail: golijskidarªgmail.com

Nalazi na 30 km od Ivanjice, u selu Daji}i na planini Goliji, na nadmorskoj visini od 1400 m.

Raspolaè sa 4 ~etvorokrevetna apartmana rangirana u najvi{u kategoriju. U neposrednoj blizine se nalazi ski lift duìne 600 m.

22

Pored navedenih objekata sme{taj je mogu} u seoskim turisti~kim doma}instvima i doma}oj radinosti okolnih sela (Lisa: Radu{ka Marinković, Draga Mili}ević, Ilija Mili}ević, Vila Jovanović..., Močioci: Slobodan Borisavljević, Devi}i: Goran Li{anin, [ljivi}i: Kuća za odmor Javor, Ra{čići: Vila Veli~ković...), i privatnim ku}ama za odmor, sobama i apar-tmanima u gradu. Sve se moè rezervisati preko Turisti~ke or-ganizacije op{tine Ivanjica.

Treba napomenuti da u gradu i bliòj okolini ima nekoliko restorana sa doma}om hranom kao {to su: Restoran Vo-dopad (lociran u gradskom parku na reci Moravici - izuzetno mesto za dobru hranu i prijatan odmor, ina~e omiljeno mesto za izlaske, kako Ivanji~ana tako i gostiju), restorani „Lipa”, „Dubrava”, „Kod Bankrota” i „Lovac” u centru grada, „Krčma” - na Vidiku iznad Ivanjice, „Lep Vidik”, „Dobar Pogled”, kao i mesta za dobar obrok na putu za naselje Bukovica i „Izlet” u Lisi - putni pravac za Gu~u.

Turisti~ka organizacija op{tine IvanjicaTelefoni/fax: +381 (0) 32 665 085, 650 290http://www.ivatourism.orge-mail: officeªivatourism.org

Turisti~ka organizacija op{tine IvanjicaTelefoni/fax: +381 (0) 32 665 085, 650 290http://www.ivatourism.orge-mail: officeªivatourism.org

23

Tako|e u Ivanjici radi vi{e kafi}a gde se posetioci ovog grada mogu prijatno ose}ati i uìvati (Bon Ami, caffe bar Basby, De Gaulle, Centar, No comment, Extreme, Smiley, Horo{o, kafe Kontrast, klub \eneral i drugi).

Sport u Ivanjici je organizovan jo{ od 1912. godine osni-vanjem FK Javor, koji se takmi~i u I fudbalskoj ligi i odakle su ponikle mnoge veli~ine na{eg fudbala, zatim odbojka{ki klub

24

„Putevi” (dugogodi{nji prvoliga{), ko{arka{ki klub „Javor”, {ah klub, atletski klub, karate klub kao i mnogi uspe{ni sportisti (bokseri, karatisti, atleti~ari i dr.), a treba napomenuti da je Ivanjica odbojka{ki kamp reprezentacije (ranije Jugoslavije sada Srbije) i da ima izvanredne uslove za pripremu sportskih ekipa (travnati tereni, dva zatvorena bazena, vi{e teretana, sportska dvorana u Crnjevu, idealni klimatski uslovi itd.).

Zdravstvo u Ivanjici po-stoji prakti~no jo{ od osni-vanja varo{i - 1844, kada je izvr{ena prva vakcinacija stanovni{tva, a 1876. godi-ne, u vreme Javorskog rata, u Ivanjici je radila pozadi-nska Vojna bolnica od koje 1883. nastaje Gra|anska bolnica. Nova zgrada Bolnice u Ivanjici po~inje da se gradi 1909, a po~eci organizovane zdravstvene slu`be vezani su za 1929. godinu i dolazak u Ivanjicu dr Draginje i dr Boìdara Spasovi}a, koji su ivanji~ko zdravstvo podigli na najvi{i nivo, o ~emu postoje brojna svedo~anstva. Zdravstvene usluge sada pruà Dom zdra-vlja u Ivanjici i Specijalna bolnica za rehabilitaciju Ivanjica (Anemija), sme{teni na desnoj obali Moravice.

25

Pridvorica (28 km od Ivanjice) ima bogatu tradiciju. U ovom mestu je izgrađen istoimeni manastir u vreme nastanka manastira Stude-nice. Podigao ga je Nemanjin dvorjanin.

Manastir Pridvorica jeste jedan od najzna~ajnijih sre-dnjevekovnih spomenika u Moravi~kom kraju. Pouzdano se zna da je ovde bio ènski manastir ({to potvr|uje Ne-manjina povelja data mana-stiru Studenica) i da su tu

Kada se krene ovim putnim pravcem prema Goliji, nailazi se na puno kulturno-istorijskih spomenika, pa se ve} na pe-tnaestom kilometru puta za Devi}e nalazi spomenik iz novije istorije ovog kraja.

Kada se krene ovim putnim pravcem prema Goliji, nailazi se na puno kulturno-istorijskih spomenika, pa se ve} na pe-tnaestom kilometru puta za Devi}e nalazi spomenik iz novije istorije ovog kraja.

PUTEM ZA ISTO^NU GOLIJU (STUDENI^KI KRAJ)PUTEM ZA ISTO^NU GOLIJU (STUDENI^KI KRAJ)

26

kalu|erice izra|ivale divne tka-nine i uticale na sredinu, tako da se rano razvija doma}a radi-nost u ovom i susednim selima. Crkva arhitektonski pripada Ra{koj {koli (kao i Studenica, Sopo}ani, @i~a, Arilje), a ìvopis joj je uni{ten. Manastir je 2000. godine dobio nov ikonostas i novi zvonik.

Neki lokaliteti, kakva je Gradina, ukazuju da je ovde postojalo naselje. I ostaci kerami~kih cevi, koje su prona|ene na ovom lokalitetu pokazuju da je ovde izgra|en vodovod u vreme gradnje crkve, krajem 12. veka. [kola u Pridvorici otvorena je jo{ 1853. godine i bila je prva {kola na Goliji. Jedno vreme je imala i inter-nat. Pridvorica se nalazi na veoma lepom mestu u srednjem toku reke Studenice, ispod Crepuljnika. Udaljena je od Ivanjice 28 km i toliko od manastira Studenice, u drugom pravcu. Povezana je sa Ivanjicom asfaltnim putem koji je izgra|en pre nekoliko godi-na, a od skora je sli~nim putem povezana dolinom Studenice do manastira Studenice i U{}a. U Pridvorici je i mesna kancelarija za Vrmbaje i Dobri Do.

Na obali reke Braduljice napravljen je Ribarski dom, koji ima 10 leàja. Tu se nalazi mrestili{te pastrmke poto~are - jedinstveno u na{oj zemlji, gde se proizvodi mla| za

27

poribljavanje drugih reka ovog kraja i Srbije.Devi}i (36 km od Ivanjice) - centar podgolijskih sela, nalaze

se na sastavcima Brusni~ke reke i Studenice, na teritoriji Vi-onice i ê~ine. Imaju malu crkvu koja je podignuta na razvali-

nama stare, mnogo ve}e i gde je bilo zakopano blago koje je doneto na devet deva (kamila) u ovo skrovito mesto. Po de-vama mesto je i dobilo ime Devi}i, bar tako kaè legenda. Kasnije je blago prona|eno i preko no}i oterano na drugu stranu. Devi}i se nalaze na 740 m nadmorske visine. Ima-ju osnovnu {kolu, zadrugu, am-bulantu, po{tu sa centralom, vi{e prodavnica i kafana.

Turiste na ovoj destinaciji posebno privla~e jezero na Jelaku (Ko{aninovo jezero),

slapovi na reci Izubri, “Rimska ~esma”, ostaci utvr|enja na lokalitetu Gradina, bogatstvo celog kraja {umama i {umskim plodovima, kao i re~nom ribom.

Ispod Crepuljnika nalazi se Ko{aninova jezera. Ime su dobila po poznatom

28

botani~aru, akademiku dr Nedeljku Ko{aninu (1874 - 1934), ro|enom u ovom kraju. Zanimljiv fenomen vezan je za ovo jezero: kada su ki{ni dani nivo vode u jezeru opada, a kada je sun~ano vreme - jezero nadolazi. Ina~e, jezero je gotovo potpuno zaraslo u travu i tresavsku vegetaciju.

Na putu Srednja Reka - Brusnik, iznad sela Gradac, nalazi se spomenik od mer-mera, u vidu ogromnog krsta - Gra~ki krst koji je mnogo o{te}en. O{tetili su ga ~obani i nemarni prolaznici. Uzalud su poku{aji da se Gra~ki krst obnovi i da se na spomeniku tekst pro~ita i utvrdi: da li je to krajputa{, ili se nalazi na gro-bu nekog bogata{a koji je ìveo u ovom kraju. U Gradcu se nalazi i najstariji krajputa{ u Moravi~kom kraju, podignut knezovima Milo{u i Zahariju 1662. godine.

Prirodne lepote Odvra}enice, gde ina~e izvire reka Stu-denica, Ostatije i drugih golijskih sela su izuzetno privla~ne za

29

turiste koji èle aktivan i zdrav odmor. Znamenitost Ostatije (46 km od Ivanjice) je crkva Sv. Kozme i Damjana, koja poti~e iz srednjeg veka, a obnovljena je u 17. stole}u. Nije ìvopisana, ali ima zanimljiv mermerni nadvratnik sa uklesanim tekstom na staroslovenskom jeziku.

U Ostatiji je sedi{te mesne kancelarije za Brusnik i Koritnik, kao i spomen-kosturnica izginulim Kraji{nicima.

Na Odvra}enici jo{ pre Drugog svetskog rata je izgra|en Planinarski dom sada pretvoren u motel.

30

Me|ure~je (9 km od Ivanjice) je prelepo naselje na sta-vama Moravice i No{nice, na 530 m nadmorske visine. Me|ure~je je postojalo jo{ za vreme Rimljana i nazivalo se Megiretus. U vreme kada je ovim prostorima vladao vizantijski car Konstantin Porfirogenit ovo naselje nosi naziv Me|ure~. U poslednje vreme, bolje re}i u periodu izme|u dva svetska rata, Me|ure~je je postalo centar za vi{e okolnih sela: Rokce, Manu, Komadine, Kumanicu, Kosovicu. Ovde se nalazi mesna kance-larija za navedena sela, osnovna {kola, zadruga, zdravstvena ambulanta, motel „Kapija” (sa restoranom, apartmanom i ~etiri dvokrevetne sobe) kojim upravljaju Srbija - {ume, po{ta, samoposluga, prodavnice i ugostiteljske radnje, kao i neko-liko privatnih firmi za otkup vo}a i preradu drveta. U centru sela je radilo i mrestili{te za uzgoj

PUTEM PREMA DUGOJ POLJANI (ZAPADNA GOLIJA)PUTEM PREMA DUGOJ POLJANI (ZAPADNA GOLIJA)

31

kalifornijske pastrmke. Tu su devedesetih godina 20. veka izgra|eni bazeni za kupanje.

Kao uspomena na logor, u kome su okupljani internirci iz Srbije, Makedonije, Slovenije i

Bosne, krajem 1940. i po~etkom 1941. godine, ispred mosta na No{nici, desno od puta za Goliju, stoji granitno spomen obele`je. Pored njega je i spomenik izginulim ratnicima iz Me|ure~ja i okolnih sela u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Kumanica (16 km od Ivanjice) je poznata po Rimskom mostu na reci Moravici koja ina~e izvire kod Kozje stene na planini Goliji. Kameni most svedo~i o va`noj komunikaciji koja se protezala ovim krajem u srednjem veku. Ovaj most je udaljen od Ivanjice 17 km, na nadmorskoj visini 632 m, dug 14 m, a {irok 2,4 m. Stru~njaci su ispitivali i do{li do saznanja da je mo-

st gra|en za vreme Uro{a Ne-manji}a, a ne u rimsko doba. Most je renoviran, za{ti}en i danas je u upotrebi. Restaura-ciju mosta izvr{io je Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kraljeva osamdesetih godina.

32

U Kumanici postoji i crkva posve}ena Svetom Iliji. Novi-jeg je datuma, a zvono je poklonio (1929) kralj Aleksandar Kara|or|evi}.

U Kumanici je smestaj moguć u domaćinstvu porodice Avramović i Golijskim konacima – apartmanskom naselju po-rodice Milosavljević, koje se nalazi u neposrednoj blizini Ri-mskog mosta (15 km od Ivanjice).

Prin~evo brdo (20 km od Ivanjice) je, prema predanju, do-bilo ime po jednom austrijskom princu, koji se borio sa srpskim ustanicima, i pri njihovom povla~enju na sever (1690) ostao

33

tu ranjen. Na{la ga je jedna zalutala Moravi~anka i izle~ila.Iznad puta za Goliju, u mestu zvanom Okruglica (30 km od

Ivanjice), na nadmorskoj visini od 1.495 m, nalazi se jezero „Nebeska suza”. Nastalo je krajem osme decenije 20. veka posle zemljotresa u Rumuniji. Ovo je pored Daićkog (Tičar) jezera i najve}e jezero u Moravi~kom kraju.

Dai}ko jezero (Ti~ar) (30 km od Ivanjice) se nalazi u gustoj ~etinarskoj {umi, na nadmorskoj visini od 1500 m, neposredno pored asfaltnog puta za Bele Vode. Ranije je bilo ve}e, ali postepeno obrasta travom. Za njega su vezane bro-jne legende, ali i nau~ni radovi kao {to je rad dr Nedeljka Ko{anina. Na proplanku pored jezera narod se okuplja na Prokopije (21. jula).

Bele Vode (34 km od Ivanjice) su postale centar za Dai}e i Gradac. Ova sela karakteri{u guste smr~eve {ume pro{arane proplancima i ispresecane brzim planinskim re~icama, dva

jezera (Ti~ar i na Okruglici), bistri planinski izvori, bujne cvetne livade i nadmorska visina preko 1300 m. Do ovog mesta saobra}a autobus od

34

Ivanjice i natrag i put je asfaltiran. Kao preduslov za razvoj turizma u Belim Vodama je izgra|ena i jedna manja ski sta-za duìne 600 m. Pored mesne kancelarije za Srednju Reku, Dai}e i Gradac, u Belim Vo-dama se nalazi i zdravstvena ambulanta, zemljoradni~ka za-druga, prodavnica i po{ta, kao i spomenik izginulim ratnicima iz ovog kraja u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Golijska Reka (udaljena 40 km od Ivanjice, na 1.408 mnv) nalazi se u dolini istoimene reke na kilometar do dva od nje-nog izvori{ta, a na putu Bele Vode - Duga Poljana. U poslednje vreme izgra|eno je de~je letovali{te i hotel sa 94 leàja u dvokre-vetnim, trokrevetnim i osmokrevetnim sobama, apartmanom i dva depadansa. Sada je na raspolaganju 30 - tak leàja, ali se o~ekuje rekonstrukcija objekta i dogradnja sme{tajnih kapa-

35

citeta. Ovde postoje apsolutno svi uslovi za razvoj turizma. Preko puta hotela napravljen je pravi mali sportski centar sa terenima za male sportove i fudbalskim igrali{tem. Pose-bno je zanimljiv fudbalski ter-en, koji je izgra|en preko Goli-jske reke (reka u cevima prolazi ispod igrali{ta). Po~elo se i sa izgradnjom velike ski staze, ali su radovi obustavljeni zbog nastale situacije u zemlji na samom kraju XX veka. U okviru turisti~kog programa napravlje-

na je farma ovaca (na Bojovom brdu) koja je u međuvremenu uga{ena. Tu su i pe{a~ka staza zdravlja duga 4,8 km, koja prolazi kroz {ume, livade i preko poto~i}a, i obeleèna planinska staza duga 30 km sa visinskom razlikom od 650 metara.

Zaljubljenici u pe{a~enje svakako ne}e propustiti priliku da pro{etaju do najvi{eg vrha Golije - Jankovog kamena (1833 m). Tu ih ~eka izvanredan pogled na najvi{e vrhove srpskih i crno-gorskih planina.

36

Kosovica je poznata po nevelikoj crkvi koja je podi-gnuta u 16. veku, kako se smatra, na temeljima stare crkve izgra|ene odmah posle Kosovskog boja (1389. godi-ne). Do ovog mesta su do{li ranjenici sa Kosova. Mnogi su tu umrli i tu sahranjeni. Po imenu Kosovaca - ranje-nika i mesto je dobilo ime. Arhitektura, znamenja i ikone dana{nje crkve poti~u iz 19. veka.

U Bratljevu (22 km od Iva-njice) je mesna kancelarija za ovo selo, Gle|icu i Rovine, os-novna {kola, zdravstvena am-bulanta, po{ta, zemljoradni~ka zadruga i prodavnica. Zname-nitost Bratljeva je nekropola sa 12 krajputa{a.

Kovilje (30 km od Iva-njice), skromno mesto u dolini No{nice, bilo je nadaleko poznato po svom manastiru. U Ko-vilju je mesna kancelarija za Vasiljevi}e, Smiljevac i Kovilje,

Prolaza}i kroz Kosovicu (12 km od Ivanjice) treba se setiti stare legende koja kaè da je selo dobilo ime po tome {to je na prostoru ovog sela bilo organizovano prihvatili{te i le~ili{te za ranjenike iz Kosovskog boja. Tu su pomrli mnogi kosovski junaci.

PUTEM ZA KOVILJEPUTEM ZA KOVILJE

37

zemljoradni~ka zadruga, ambulanta, prodavnica, osnovna {kola i po{ta. Podignuta je i spomen-~esma u ~ast izginulim borcima iz ovog kraja u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Manastir Kovilje (30 km od Ivanjice) poti~e iz prve polo-vine 13. veka, o ~emu svedo~e delimi~no sa~uvane freske. Danas se tu nalaze dve crkve pod istim krovom, skrivene ispod stena, na desnoj obali reke No{nice. Posve}ene su Svetim Arhan|elima i Svetom Nikoli.

Crkva Svetih Arhan|ela (u pe}ini) je znatno manja i starija, a severnim delom je naslonjena na stenu - pe}inu. Datira jo{ iz 13. stole}a, iz vremena kada je podignuta crkva u Pridvorici i manastir Studenica. Spada u pe}inske crkve isposni~kog

38

tipa sa veoma starim poreklom. Najo~uvanija freska u njoj iz tog perioda je Isus Hristos Pantokrator, ~iji likovi se odlikuju mona{kim kara-kterom, ukazuju}i na vreme njenog nastanka.

Druga je sagra|ena 1644. godi-ne. U jednom zapisu iz 1651. govori se o obnovi manastira. Ovaj zapis, koji je u dva maha objavljen, nalazi se na jednom rukopisnom ~etvorojevan|elju koje je 1651. godine poklonio manastiru Kovilje poslednji pe}ki patrijarh Gavrilo, rodom iz sela [titkova kod Nove Varo{i, iz ~uvene kneèvske porodice Ra{kovi}a. Iz sadrìne zapisa vidi se da je patrijarh poklonio ~etvorojevan|elje manastiru sa starom crkvom Sv. Arhistrahika Mihajla i Gavrila i novim hramom Sv. Nikole. Dalje se iz zapisa saznaje da je Gavrilo, dok je bio ra{ki mitropolit, nai{ao na davno opusteli manastir, obnovio ga 1644. godine. Kao ktitor obnove, u manastiru je ostao jo{ neko vreme dok je konsolidovao mona{ki ìvot i povratio ma-nastiru neka oteta dobra. Iste godine je sagra|ena crkva Sv. Nikole i, verovatno, ìvopisana (ìvopis je delimi~no o~uvan). Obnoviv{i Kovilje i srediv{i prilike u njemu, Gavrilo je postavljen za pe}kog patrijarha. Manastir je radio i posle 1688. godine kada „izgibo{e Srbi na Goliji”, nakon ~ega je ovaj kraj bio skoro pust. âk je tada pri manastiru radila manastirska {kola. Bio je rasadnik pismenosti ovog kraja. De~aci u ovom manastiru su pripremani za sve{teni~ki poziv. Uvek je tu bilo po desetak manastirskih |aka. Ne zna se ta~no kada je manastirska {kola po~ela sa radom. Podaci govore da je na po~etku 18. veka takva {kola postojala u ovom manastiru. Sada je ponovo ma-nastir i pripada eparhiji @i~koj. Pored manastira je sagrađen novi konak, a u manastiru boravi nekoliko monahinja koje su ovaj manastir oživele i učinile ga veoma posećenim turističkim lokalitetom i značajnim objektom za razvoj verskog turizma ovog kraja.

39

U Er~egama (39 km od Ivanjice) se nalaze ru{evine neke stare crkve. Milan \. Mi-li}evi} u svom delu „Kneèvina Srbija” tvrdi da tu ima „stari grad Hercega Stjepana”. Sa-da je u ovom selu mesna kancelarija za Vu~ak, Er~ege i Medovine.

40

Kre}u}i se od Ivanjice prema Goliji, nakon tri kilometra, kod u{}a Lu~ke reke u Moravicu, skre}e se prema Lukama (12 km od Ivanjice) i Osonici (11 km od Ivanjice).

Na samom ulasku u Luke nalazi se otvoren bazen koji posećuju, ne samo Ivanjičani, već i gosti sa strane, a u samim Lukama se nalazi mesna kancelarija, ~etvo-rorazredna osnovna {kola, zemljoradni~ka zadruga i pro-davnica. Spomenik u centru sela posve}en je izginulima iz ovog kraja u Prvom i Drugom svetskom ratu. Luke imaju i crkvu izgra|enu 1925. godine i posve}enu Pokrovu presvete Bogorodice. Godine 2005. izgra|en je privatni bazen ol-impijskih dimenzija, ~ime se stvaraju uslovi za razvoj turi-zma u ovom lepom kraju.

Osonica ima mesnu kan-celariju, crkvu sagra|enu 1973. go-dine i posve}enu Sv. Arhangelu Ga-vrilu, ~etvororazrednu osnovnu {kolu, zemljoradni~ku zadrugu, kafanu i pro-davnicu.

PUTEM ZA LUKEI OSONICU

PUTEM ZA LUKEI OSONICU

41

Idu}i za Sjenicu preko Javora putem koji je prokopan u pripremama za Javorski rat (1876) moè se sresti niz zna-menitosti.

Legenda kaè da je na Ivanji~kom brdu kneginja („carica”) Milica imala sedi{te za vreme Kosovskog boja, pa otud topo-nimi Cari~ina livada (brdo) i Cari~ina voda (izvor) (4 km od Ivanjice).

Ispod Cari~ine livade nalazi se grob Bo{ka Jugovi}a, gde je, po predanju, sahranjen jedan od bra}e Jugovi}a - Bo{ko, stradalih u Boju na Kosovu. Povla~e}i se ranjen sa Kosova, do{ao je do Palibr~kog groba (4 km od Ivanjice) i tu umro. Prilikom otkopavanja groba (na Vidovdan 1911), pod velikom kamenom plo~om, na dva metra dubine, na|eni su ostaci kostura. Po srebrnom {lemu i oklopu utvr|eno je da se radi o zna~ajnijem srednjovekovnom srpskom vlastelinu. Tu je podignuta crkvica posve}ena svetom knezu Lazaru (udaljena

Idu}i za Sjenicu preko Javora putem koji je prokopan u pripremama za Javorski rat (1876) moè se sresti niz zna-menitosti.

PUTEM ZA JAVOR(SJENICU)

PUTEM ZA JAVOR(SJENICU)

42

~etiri kilometra od Ivanjice) i posa|eno devet hrastova (ko-liko je izginulo bra}e Jugovi-}a), koji su pod za{titom dràve. Na tom mestu se svake godine na Vidovdan odràva narodni sabor.

U neposrednoj blizini Pali-br~kog groba nalazi se devet krajputa{a sa po dva i jedan sa tri pokojnika i nekropola sa 24 krajputa{a.

Iznad Palibrčkog groba se nalazi kompleks od 50 ha sa ergelom konja (lipicanera) i manježom, koji je moguće posetiti. Sa {kolom jahanja i posetama specijalizovanim izložbama ve-zanim za konjarstvo, turistička ponuda ivanjičkog kraja postaje bogatija.

U Crvenoj Gori, zapadno od Javorskog puta, nalazi se Gromov biljeg (1312 mnv). Tu, na uzvi{enju zvanom ]ava, Gromo Milosavljevi} je sa tro-jicom drugova (jedan od njih je bio Ostoja Ne{kovi}, brat vladike Janje) zaustavio dve hiljade Turaka - Kola{inaca (1813. godine), koji su po{li da robe i plja~kaju Moravi~ki

43

kraj. Na mestu bitke narod je podigao lep spomenik Gromu, koji su vandali sru{ili (1933). Odmah potom na Opaljeniku (22 km od Ivanjice), neposredno ispod javorskog druma, podignuta je spomen-~esma posve}ena Gromu, a tu su dve kafane, prodavnica, mesna kancelarija za ovo selo i Sivčinu i spomenik izginuli-ma u ratovima za oslobođenje Srbije.

Nekada{nji motel na Opaljeniku nije u funkciji.

Na padinama Javora, na 909 mnv i na 25 km od Ivanjice, nalaze se Ku{i}i. U Ku{i}ima se nalaze mesna kancelarija za

Deretin, Javorsku Ravnu Goru, Ku{i}e i Maskovu, osnovna {kola, po{ta, novosagra|ena crkva (osve{tana 2005), zemljoradni~ka zadruga, am-bulanta, nekoliko kafana i prodavnica. Ku{i}i su poznato turisti~ko mesto. Tu je hotel „Javor” (ranije „Stari Vlah”) sa 92 leàja, raspore|ena u dva apartmana, dvokrevetnim, trokrevetnim i ~etvorokrevet-nim sobama, i restoranom,

44

kao i „Vila Angelina” sa svo-jih 27 leàja. Klimatski uslovi, izvanredan vazduh i sunce imaju blagotvorno dejstvo po-sebno na astmati~ne bolesni-ke i one koji boluju od bron-hija, povi{enog i niskog krvnog pritiska i anemije. Mnogi ovde dolaze na oporavak i le~enje, jer su bolji uslovi nego u dru-gim mestima. Gostima je na raspolaganju i staza za ski-janje sa ski liftom od 300 m, ure|ena trim staza i sportski tereni.

Na Ku{i}ima postoji i Mu-zej Javorskog rata, podignut za uspomenu na te{ke borbe vo|ene na javorskim visovima 1876. godine.

Ku{i}i su svake godine na Veliku Gospojinu (28. avgust) doma}ini Sabora dvojni~ara i starih instrumenata Sr-bije. Tu se takmi~e najbolji dvojni~ari iz cele Srbije, kao i izvo|a~i na starim, zabora-vljenim instrumentima.

Godine 2002. na Ku{i}ima je podignuto spomen obele`je Crnogorskoj vojsci, koja je izginula na ovim prostorima 1915. godine.

U neposrednoj blizini Ku{i}a, na udaljenosti od 5 km nala-

45

zi se i Milandà, mesto u kome je ro|en vladika Janja - Joa-nikije Ne{kovi} (1804 - 1873), koji je tu podigao prvu {kolu u Moravi~kom kraju (1833). Pored {kole, tu je i crkva, koju je podigao vladika Janja na grobu svojih roditelja u rodnom selu (1853). Milandà je decenijama bila centar ~itavog kraja, jer je Milandànska {kola sve do 1928. godine jedina koja je radila na prostoru od Javora do Crvene Gore i od No{nice do Mu~nja i Kukutnice.

Zbog velikog broja borbi i ratova koji su vo|eni na ovom prostoru, u razli~itim vremenskim periodima, Javor (40 km

od Ivanjice) je verovatno „najistorijskija” planina u Srbiji. Spomen kosturnica poginulima u Javorskom ratu 1876. godine svedo~anstvo je o hrabrosti i odva`nosti srpske vojske, ali i jednog istorijskog ~ina ~ijim se ishodom moè ponositi narod ovog kraja.

Na Javoru, na groblju javorskih juna-ka, narod je podigao spomenik najhrabri-

46

jem od njih, legendar-nom majoru Mihailu Ili}u (1907. godine). On je poginuo nedale-ko odatle u Prvom srpsko-turskom ratu (1876), u ovim kra-jevima poznatijem pod imenom Javorski rat.

Tu je i spomenik Maksimu Lau{evi}u, buljuba{i javorske granice, koga su 1880. ubili hajduci.

Ispod najvi{eg vrha Javora (Vasilijin vrh, 1.520 m), podi-gnuto je 2000. godine spomen obele`je “Vasilijina ~esma”. Legenda kaè da je mlada i lepa Vasilija kraj izvora ~ekala svog momka, koji se po zimskom vremenu izgubio. Smrznutu Vasiliju prona{li su tek nekoliko meseci kasnije.

47

Bukovica (3 km od Ivanjice) je prigradsko naselje u kome se nalazi mesna kancelarija za [ume, ve}i broj (uglavnom pri-vatnih) preduze}a, ugostiteljskih objekata i trgovinskih radnji.

Jevac, zaseok koji se prostire izme|u Grabovice i Bukovice, od Jeva~kih stena do reke Moravice, poznat je po ubistvu se-dam komita Koste Vojinovi}a. Ma{an Stojovi} i njegova grupa su do{li da podignu ustanak u porobljenom Moravi~kom kraju (1917). Tu su izdani od Andrije Grbi}a, koji ih je primio na konak, i pobijeni, 20. decembra 1917. Spomen obele`je ovim junacima otkriveno je 21. jula 1991. godine.

Zahvaljuju}i geografskom poloàju prili~kog kraja, ovde je (u \uri~kom polju, na po-dru~ju Dubrave) 1974. godi-ne otvorena prva Zemaljska satelitska stanica na Balka-nskom poluostrvu. Ovaj obje-kat, ranije od fundamentalnog zna~aja, bio je vi{estruka meta u NATO-udarima, 1999. godi-ne, kada je i te{ko o{te}en. Obnovljen je i koristi se za te-

PUTEM ZA ARILJEPUTEM ZA ARILJE

48

lekomunikacione svrhe.U Cerovi, zaseoku Dubrave, po~etkom ovog veka izgra|ena

je nova crkva.U Prilikama (7 km od Ivanjice) se nalazi mesna kance-

larija za ovo selo, Dubravu i Radaljevo, veterinarska stanica, zdravstvena am-bulanta, zadruga, osnovna {kola, po{ta, hidrometereolo{ki zavod, vi{e prodavni-ca i kafana, kao i nekoliko privatnih firmi kao {to su pogon fabrike lekova, preduze}e ”Risti}”, preduze}e ”Mono” i druge. Tu je i spomenik u ~ast izginulih boraca iz ovog i okolnih sela u Prvom svetskom ratu.

Crkva Sv. Arhangela Mihaila u Prilikama (na osmom kilometru od Iva-njice) podignuta je 1811. na temeljima srednjovekovne gra|evine (najverova-tnije iz 16. veka), a obnovljena 1860. Posebnu vrednost imaju ikone iz 1814, delo Sretena Proti}a. Tu se ~uva Minej pisan u Skadru 1552. godine.

49

Radaljevo ima staru paro-hijalnu crkvu Svetog Geor-gija, sagra|enu po~etkom 1810. na ru{evinama sta-rije bogomolje. Na lokalitetu Gradina postoji i crkvica,

posve}ena Svetom Iliji, za koju se pripoveda da su je vile prenele iz radaljskog polja za jednu no}, spasiv{i je od turskog ru{enja. Obnovljena je 1811. i pokrivena plo~om. Kod nje se na usekovanije glave Sv. Jovana Krstitelja (11. septembra) odràva narodni sabor. Godine 1997. podignuta je nova cr-kva, kod groblja na \okovi}a brdu, posve}ena velikomu~eniku Georgiju.

50

Prili~ki Kiseljak (9 km od Ivanjice) je banja sme{tena u zavetrinskom delu Bajovi}a potoka, udaljena oko 1,5 km od puta Ivanjica - Arilje, na nadmorskoj visini od skoro 500 m. Izgleda da su mineralni izvori Prili~kog kiseljaka bili pozna-ti Ilirima i Rimljanima. Me|utim, za vreme Turaka ovaj izvor je bio potpuno zaboravljen. ôbani su ga ponovo otkrili tek ~etrdesetih godina 19. veka. Potom se prili~ka voda pro~ula po svom kvalitetu, pa su neki Ivanji~ani, {ezdesetih godina, pristupili izgradnji naselja i eksploataciji mineralne vode. Do pred Drugi svetski rat Kiseljak se prili~no izgradio. Nove zgrade su podignute u Bajovi}a potoku, Maljevoj gori i na Zobotnici. Ipak, intenzivnije kori{}enje mineralne vode po~inje sa posta-vljanjem ma{ina za fla{iranje, 1970. godine. Danas je banja poprili~no zapu{tena. Nije aktivan ni hotel “Dubrava”, koji ima 45 leàjeva i restoran sa terasom.

Izgradnjom puta Prilike - Kokin Brod (47 km), preko Kati}a i Jasenova ovo podru~je je dobilo znatno kra}i izlaz na magi-stralu koja vodi ka Crnoj Gori. Ina~e, sam kraj je predodre|en za planinski i seoski turizam, jer nadmorska visina u vi{e mesta prelazi preko 1.000 m, a postoje i svi uslovi za proi-zvodnju zdrave hrane.

PUTEM PREMA MU^NJU (NOVOJ VARO[I)

PUTEM PREMA MU^NJU (NOVOJ VARO[I)

51

Kati}i (22 km od Ivanjice), selo na obroncima Mu~nja, dvadesetak kilome-tara od Prilika, sa nadmorskom visi-nom od 1.020 m, su tako|e progla{eni vazdu{nom banjom. U Kati}ima se nala-zi mesna kancelarija za Brezovu, Ravnu Goru i [arenik, osnovna {kola, po{ta, zemljoradni~ka zadruga (ispred koje stoji spomen - ~esma), spomenik jednom

~lanu kneèvske porodice Ra{kovi}, zdravstvena ambu-lanta, kafana i prodavnica.

Tu je izgra|en motel „Vo-dice”, sada hotel „Logos”, sa 70 leàjeva u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, tere-

tanom, saunom, manjim otvorenim bazenom, restoranom, otvorenim terenima za male sportove. Ovaj hotel u svom sa-stavu ima i nekoliko ku}a za odmor apartmanskog tipa kate-gorisanih najvi{om kategorijom. Sve to, uz ve}u afirmaciju

52

doma}e radinosti, predstavlja ozbiljan preduslov za razvoj tu-rizma. Ovo mesto je podesno i za razvoj seoskog turizma, jer su stvoreni uslovi u doma}i-nstvima za prijem gostiju preko cele godine. Najbolji primer za to je domaćinstvo Ob-radovi}, koje raspolaè sa 25 leàja najvi{e kategorije raspore|enih u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, lux apartmanima, organizovanim izletima za svoje goste i mnogim drugim sadràjima koji ~ine ovaj pansion sve traènijim na trì{tu. Domaćinstvo Obradovi} je dobitnik priznanja „Turisti~ki cvet” za najbolje seosko doma}instvo u 2005. godini u Srbiji.

Brezova je poznata i po Beloj crkvi, ispod Mu~nja (26 km od Ivanjice), posve}enoj Svetom Nikoli. @ivopisana je dobro o~uvanim ikonostasom iz 1805. U jednoj povelji cara Du{ana pominje se Bela crkva u Brezovi. Me|utim, narod ovog kraja veruje da je crkvu izgradio despot Stefan Lazarevi} i za nju je vezana legenda o

53

„Crkvi Janji na Vlahu Starome”.Tu je i Kocelj, po narodnom predanju srednjovekovni grad,

koji do sada nije istraìvan i nije utvr|eno o kakvoj gra|evini je re~. Ali, zna se da tu ima zidina i da su ostale legende vezane za ovo mesto.

U podno`ju Mu~nja nalaze se i Ma}e (900 mnv), gde se vadi nadaleko poznata ma}anska plo~a, najbolja u ovom kraju i njom su pokrivene ku}e kako u moravi~kom tako i u drugim krajevima. Ma}e imaju, posle Devi}a, najduù tradiciju ba-vljenja seoskim turizmom.

Jedan deo planine Mu~anj obrastao je {umom, a drugi je go. Najvi{i vrh je Jerinin grad (1.534 m), ~ije se strane ver-tikalno uzdiù, zbog ~ega je nazvan najve}im prirodnim gra-dom.

Turisti treba da vide i planinu Kukutnicu (1.382 mnv), na kojoj se odigrao ~uveni i opevani boj (1809), u kome je Milo{ Obrenovi} sa ustanicima i narodom ovog kraja, na vrlo lukav na~in, uspeo da zaustavi prodor Turaka.

U Mo~iocima (34 km od Ivanjice) se nalazi mesna ka-ncelarija za ovo selo, Klekovu i Preseku, osnovna {kola, am-bulanta, zadruga, samoposluga i kafana. Tu je podignuta i spomen-~esma. Mo~ioci danas pruàju velike mogu}nosti

54

za razvoj turizma jer imaju: odli~an vazduh, vodu, mle~ne i sto~ne proizvode, zdravu hranu, a tu je kuća za odmor porodice Borisavljević sa svo-jih pet apartmana. Region-alni putni pravac Prilike - Kokin Brod je asfaltiran i znatno skra}uje putovanje prema južnom Jadranu, pa ova sela postaju sve atraktivnija za razvoj seoskog turizma.

55

Sve{tica je poznata po porodici Savi}. Na groblju Ma-zgit (tzv. „Popovi}a groblju”) podignut je nadgrobni spomenik Miljku Savi}u, jednom od prvih seljaka socijalista.

U dolini Ra{}anske reke, sedam kilometara od Ivanjice, nalazi se pe}ina [ljepaja, a sada poznatija kao Hadì-Prodanova (Ra{}anska) pe}ina (oko 600 mnv). Ime je dobila po Kara|or|evom vo-

jvodi Hadì-Prodanu Gligorijevi}u (Sjenica, oko 1760 – Hotin, Besarabija, 1826), koji je u pe}inu sklanjao zbegove. Ina~e, nekoliko toponima u Moravi~kom kraju dobilo je ime po njemu, a najzna~ajniji su Hadì-Prodanova pe}ina (sa crkvom) i Adìn brod, prelaz na Moravici izme|u Prilika i Radaljeva. Pe}ina je ispitana na duìni od oko 400 metara i sastoji se od dva sprata. Donji sprat pored glavnog ima i dva sporedna kanala. Ulazni deo pe}ine je {irine oko tri metra i zavr{ava se suènjem iza koga se nalaze prostrane dvorane koje su duga~ke oko 50 metara i {iroke oko 15 metara. Desna strana ove dvorane pokrivena je bigrenim salivom i serijom plitkih bazen~i}a. U centralnom delu dvorane nalaze se debeli stalaktiti i stalagniti, a na stranama mo}ni salivi kao okamenjeni vodopadi. Dvo-rana se zavr{ava sa dva manja procepa. Gornji sprat po~inje iz dvorane glavnog kanala i ispunjen je raznobojnim i raznovr-snim nakitom. Tu je prona|eno 25 novih vrsta pe}inskih ì-votinja (insekata) koje u svetu nisu poznate, kao i niz vrednih arheolo{kih nalaza iz doba praistorije. Prona|ene su posude koje ukazuju na starije gvozdeno doba, kao i grn~arija iz doba paleolita, tragovi boravka ~oveka iz tog perioda, zatim fauna ~ija starost prelazi 13 i 15 hiljada godina. U pe}ini je prona|en zub duga~ak 12 cm, kao i delovi lobanje, {to ukazuje na bora-vak pe}inskog medveda (ìvotinje duga~ke i do tri metra i te{ke

PUTEM ZA DRAGAÊVOPUTEM ZA DRAGAÊVO

56

do jedne tone) u ovoj pe}ini. Sve to ukazuje da je ovaj lokalitet zna~ajno paleontolo{ko nalazi{te. Ispred ulaza u pe}inu nalazi se Hadì-Prodanova crkva, koju je izgradio ovaj Kara|or|ev vojvoda u vreme kada je sa porodicom boravio u pe}ini. Crkva je prilikom izgradnje puta (1975) gre{kom sru{ena. Obnovlje-na je poru{ena crkva ispred ulaza, tako da Hadì-Prodanovape}ina predstavlja kombinaciju va`nog turisti~kog, speleolo-{kog i arheolo{kog objekta.

57

Lisa - selo koje počinje na petom kilometru od Ivanjice pravcem prema Guči i prostire se na nadmorskoj visini od 600 do 800 metara. Selo Lisa je pravo planinsko selo sa razbacanim kućama i domaćinstvima dovoljno udaljenim da jedni drugima

ne smetaju. Zatalasani tereni bogati {umom i pa{njacima, čist vazduh, gosto-ljubivost me{tana, raznovrsna hrana, kvalitetna voda, bavljenje različitim akti-vnostima na otvorenom prostoru i danas su osnovna ponuda posetiocu ovog sela tako da se može reći da ovo selo ima izvanredne potencijale za razvoj seoskog turizma, s obzirom da je on u ovom

selu za~et jo{ 70-tih godina 20. veka, a da se selo nalazi na magistralnom putnom pravcu prema Gu~i i â~ku. Pored mesne kancelarije, ~etvororazredne {kole, novosagrađene crkve, prodavnice, tu su tri ugostiteljska objekta sa doma}om kuhinjom i starim srpskim jelima („Zavi~aj” i „Izlet”). U ovom selu, uz put prema Gu~i sagrađeno je vi{e objekata za

58

sme{taj, pa je sme{taj mogu} kako u ovim, tako i u drugim seoskim doma}instvima, (domaćinstvo Ilije Milićevića, doma-ćinstvo Drage Milićević, Radu{ke Marinković i drugih), gde goste do~ekuju sa slatkim i doma}om rakijom, a ispra}aju kao prijatelje, ovda{nji ljubazni doma}ini. [etnje predivnim predelima ovog sela, branje lekovitog bilja, {umskih plodova, uklju~ivanje u poljoprivredne radove, posete Hadì-Prodanovoj pe}ini, jezeru u selu Vu~kovica, spomeniku na Vencu i mnogi drugi sadràji ~ine ovo selo atraktivnim za turiste.

59

60

INFORMATOR

Pozivni za Srbiju: + 381 Pozivni za Ivanjicu: (0) 32

*Turisti~ka organizacija opstine Ivanjica 032/665-085 032/650-290*TA ”Autoprevoz turist” 032/661-145 032/661-682*Autobuska stanica - Ivanjica 032/663-602*Taxi stanica Ivanjica 032/662-800 - TIM Taxi 032/650-000 - PREMIER Taxi 032/601-111 - IVA Taxi 032/660-999 - Crveni Taxi 032/664-444*Taxi prevoznici (bus) 032/662-280 032/641-744 063/645-359 065/8000-338*PTT 032/661-074 032/664-299*Telekom Ivanjica 032/661-029*Benzinska pumpa ”NIS” 032/661-259*Benzinska pumpa ”Sponit” 032/662-393*Benzinska pumpa ”TTS Petrol” 032/660-140*Banke - Komercijalna banka 032/661-789 - Banca Intesa 032/601-757 - Vojvodjanska banka 032/661-001 - Eurobank EFG 032/601-935 032/601-936 - Po{tanska {tedionica 032/660-070 - Halk bank 032/601-780

61

*Menja~nice 032/665-999 032/660-055 032/664-810 032/661-298*Dom kulture 032/661-087*Gradska biblioteka 032/665-382*Ivanji~ki radio 032/661-303*Udruènje lovaca ”êmernica” 032/664-994*Udruènje sportskih ribolovaca ”Moravica” 064/8899-455*Crkvena op{tina Ivanjica 032/661-319*FK ”Javor” 032/664-478*OK ”Putevi” 032/665-101*Dom zdravlja 032/662-039*Gradska apoteka 032/661-020*Apoteka ”Lora” 032/661-704*Apoteka ”IVA” 032/662-697*Apoteka ”Filly Farm” 032/661-151*Apoteka ”Karali}” 032/665-722*Apoteka ”H” 032/665-910*Hitna pomo} 032/661-024*Policija 032/663-222*Vatrogasna slu`ba 032/662-264

62

LITERATURA

1. Aleksandar R. Vujovi}: Ivanjica, turisti~ko-poslovni vodi~, Beograd, 1995.

2. Ivanjica, vazdu{na banja, Turisti~ki savez op{tine Ivanjica, Ivanjica, 1978.

3. Ivanjica, Press express, Beograd, 1999.

4. Stevan Ignji}, Jovan Radovanovi}, Vlastimir Lukovi}, Ljubomir Markovi},

Milan Bujo{evi}: Ivanjica - hronika moravi~kog kraja, SUBNOR i ”7. jul”,

Beograd, 1973.

5. Milorad A. Krpovi}: Kroz na{ kraj, Prijepolje, 1964.

6. Ljubomir M. Markovi}: Milandànska {kola, ”Grafi~ar” - Ivanjica, O[ ”Major

Ili}” - Ku{i}i, Mesne zajednice Ku{i}a i Opaljenika, â~ak, 1983.

7. Ljubomir M. Markovi}: [kole moravi~kog kraja, SIZ osnovnog obrazovanja,

Ivanjica, 1984.

8. Ljubomir M. Markovi}: Moravi~ke legende, Zajednica kulture, Ivanjica,

1985.

9. Ljubomir M. Markovi}, Svetislav Lj. Markovi}: Stanovni{tvo Moravi~kog

Starog Vlaha, Srpska akademija nauka i umetnosti – Geografski institut

„Jovan Cviji}”, Posebna izdanja – knjiga 57, Beograd, 2002.

10. Ljubomir M. Markovi}: Moravi~ki kraj - fotomonografija, Udruènje

prosvetnih radnika op{tine Ivanjica, Ivanjica, 1965.

11. \or|e Petrovi}: Ivanjica, turisti~ki vodi~, NI[RO ”Turisti~ka {tampa”,

Beograd, Turisti~ki savez op{tine Ivanjica, Beograd, 1980.

12. \or|e Petrovi}: Kroz Moravi~ki kraj, turisti~ko-poslovni vodi~, Turisti~ki

savez op{tine Ivanjica, Ivanjica, 1978.

13. Milovan Risti}: Stari Vlah, ”Turisti~ka {tampa”, Beograd, 1963. (prvo

izdanje) i Dru{tvo umetnika ”Stari grad”, Beograd, 1996. (drugo, fototipsko

izdanje).

14. Uro{ ]ur~i}: Moravi~ki kraj, turisti~ko-poslovni vodi~, ”Imanuel”, Ivanjica,

2001.

15. Miloje Ostoji}: Ivanjica – turizam na selu / privatni sme{taj, „Turisti~ka

organizacija op{tine Ivanjica”, Ivanjica, 2011.

16. Web sajt: http://www.ivatourism.org

63

SADR@AJ

Uvod ................................................................................. 2

Ivanjca ............................................................................ 9

Putem za isto~nu Goliju (Studeni~ki kraj) .......................... 25

Putem prema Dugoj Poljani (zapadna Golija) ..................... 30

Putem za Kovilje .............................................................. 36

Putem za Luke i Osonicu ................................................... 40

Putem za Javor (Sjenicu) ............................................... 41

Putem za Arilje .............................................................. 47

Putem prema Mu~nju (Novoj Varo{i) ............................... 50

Putem za Draga~evo ......................................................... 55

Informator ..................................................................... 60

Literatura ..................................................................... 62

Sadràj ........................................................................... 63

IZDAVA^: Turisti~ka organizacija op{tine Ivanjica

Ul. Milinka Ku{i}a 47, 32250 Ivanjica

Tel/fax: + 381 (0) 32 665-085 ; 650-290

e-mail: officeªivatourism.org

http://www.ivatourism.org/

AUTORI: Miloje Ostoji}, Dr Svetislav Lj. Markovi}

TEKST: Dr Svetislav Lj. Markovi}, Miloje Ostoji}

FOTOGRAFIJE: Dragan Bosni}, Miloje Ostoji}, An|ela Stevanovi},

Perica Lukovi}, Arhiva TOO Ivanjica

RECENZENT: Dr Ilija Popovi}

UREDNIK VODIÂ: Emilijan Proti}

GRAFI^KA PRIPREMA: Sneàna \ankovi}

[TAMPA: [tamparija ”Majstorovi}”, â~ak

TIRA@: 1000 primeraka

64

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

338.48(497.11 Ивањица)(036)

ОСТОЈИЋ, Милоје, 1961- Ivanjica : turistički vodič / Miloje Ostojić, Svetislav Lj. Marković ; [Dragan Bosnić ... [et al.]]. - Ivanjica : Turističkaorganizacija opštine Ivanjica, 2011 (Čačak : Majstorović). - 63 str. : ilustr. ; 21 cm

Tiraž 1.000. - Bibliografija: str. 62.

ISBN 978-86-908955-3-31. Марковић, Светислав Љ., 1962- [аутор]a) Ивањица - ВодичиCOBISS.SR-ID 187282956

Documents

IVANJICA - Почетна · Ivanjica i ceo kraj su, zbog svojih pogodnih prirodno-zdravstvenih kvaliteta, koji vrlo povoljno deluju na ljude obolele od anemije i disajnih organa,