Akademija za diplomatiju i Bezbednost

Predmet: Krivično procesno pravo

ISTRAGA

seminarski rad

Mentor: Student:Prof. Dr Gordana Božilović - Petrović Stefan Miljković

Beograd, 2014Sadržaj:

1. Uvod.....................................................................................................................22. Istraga...................................................................................................................33. Svrha(cilj) istrage..................................................................................................34. Pokretanje istrage..................................................................................................35. Sprovodjenje istrage..............................................................................................56. Tok i sadržina istrage............................................................................................57. Prekid istrage.........................................................................................................68. Obustava istrage....................................................................................................6

8.1 Obustava istrage protiv volje tužioca..............................................................68.2 Obustava istrage na inicijativu istražnog sudije..............................................7

9. Završetak istrage....................................................................................................7 Literatura.....................................................................................................................8

1

1. UVOD

Tema ovog seminarskog rada je istraga. No da bi se postigao smisao ove teme potrebno je

nešto reći i o osnovnim pojmovima krivično procesnog prava. Osnovna svrha krivičnog

postupka je rešavanje društvenih sukoba nastalih činjenjem krivicnog dela i zaštita vrednosti

pojedinca i društvene zajednice. Krivični postupak je skup zakonskih radnji i mera koje

preduzimaju određeni subjekti tog postupka. Ti subjekti su sud, javni tužilac, okrivljeni i dr.

Svrha celog postupka je utvrditi da li je određena osoba počinila krivično delo ili nije te

izricanje eventualne sankcije. No neretko se celi postupak oduži i potraje daleko više nego što

bi trebalo. Zakon o krivičnom postupku (skraćeno nazvan ZKP) donešen je 2001. godine.

Nakon toga usledilo je nekoliko izmena, dopuna i ispravaka i to , 2002., 2004. 2005, 2007.

godine, te najnovija i najsvežija izmena i dopuna koja je stupila na snagu 2009. godine.

2

2. ISTRAGA

Istraga se pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

U istrazi će se prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak, dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim. Istraga ne može biti pokrenuta protiv nepoznatog učinioca krivičnog dela. Dok se ličnost okrivljenog ne odredi krivični postupak ne može započeti. Mogu se preduzimati samo policijske radnje usmerene na otkrivanje i pronalaženje osumnjičenog.

3. SVRHA (CILJ) ISTRAGE

Pozitivan cilj istrage: da pruži materijal ovlašćenom tužiocu za podizanje optužnice.

Negativan cilj istrage: ako takav materijal ne postoji, da se prema okrivljenom krivičcni postupak obustavi.

4. POKRETANJE ISTRAGE

Istraga se sprovodi na zahtev javnog tužioca.

Zahtev za sprovođenje istrage podnosi se istražnom sudiji nadležnog suda.U zahtevu se moraju naznačiti: lični podaci osumnjičenog, opis dela iz koga proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela, zakonski naziv krivičnog dela, okolnosti iz kojih proizilazi osnovanost sumnje i postojeći dokazi.

U zahtevu za sprovođenje istrage može se predložiti da se izvide određene okolnosti, da se preduzmu pojedine radnje i da se o izvesnim pitanjima ispitaju određena lica, a može se predložiti i da se osumnjičeni pritvori.

Javni tužilac će dostaviti istražnom sudiji krivičnu prijavu i sve spise i zapisnike o radnjama koje su preduzete. Istovremeno, javni tužilac će dostaviti istražnom sudiji predmete koji mogu poslužiti kao dokaz ili će naznačiti gde se oni nalaze.Čl. 243.Kad istražni sudija primi zahtev za sprovođenje istrage, razmotriće spise i ako se složi sa zahtevom, doneće rešenje o sprovođenju istrage, koje treba da sadrži podatke navedene u čl. 242. st. 3. ovog zakonika. Rešenje će se dostaviti javnom tužiocu i okrivljenom.Pre donošenja rešenja istražni sudija će saslušati osumnjičenog, osim ako postoji opasnost od odlaganja.Protiv rešenja istražnog sudije o sprovođenju istrage okrivljeni se može žaliti. Ako je rešenje usmeno saopšteno, žalba se tom prilikom može izjaviti na zapisnik.

Istražni sudija je dužan da žalbu odmah dostavi veću (čl. 24. st. 6), koje je dužno da donese odluku u roku od 48 sati. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

3

Ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (čl. 24. st. 6). Protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja.

Istraga se sprovodi koordiniranom aktivnošću dva procesna subjekta:

-ovlašćenog tužioca i-suda

Istraga počinje donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, ne od podnošenja zahteva ovlašćenog tužioca (istražni sudija može taj zahtev da ne prihvati).

Za početak istrage nije potrebno da je rešenje o sprovođenju istrage stalo na pravnu snagu (st. 6).

Sve do donošenja rešenja o sprovođenju istrage, lice protiv koga je zahtev upravljen nije „okrivljeni“. Ovo lice Zakonik naziva „osumnjičeni“ (čl. 221. st. 1).

Čl. 244.Istražni sudija se može saglasiti s predlogom javnog tužioca da se ne sprovodi istraga ako prikupljeni podaci koji se odnose na krivično delo i učinioca pružaju dovoljno osnova za podizanje optužnice.Saglasnost iz st. 1. ovog člana istražni sudija može dati samo ako je prethodno saslušao osumnjičenog protiv koga treba da se podigne optužnica. U pogledu pozivanja, odbrane i saslušanja osumnjičenog primenjuju se odredbe o pozivanju, odbrani i saslušanju okrivljenog. Obaveštenje o saglasnosti istražni sudija će dostaviti javnom tužiocau i osumnjičenom.

Rok za podizanje optužnice je osam dana.

Predlog iz st. 1. ovog člana javni tužilac može staviti i posle podnošenja zahteva za sprovođenje istrage dok rešenje o zahtevu ne bude doneto.

5. Ako istražni sudija smatra da nisu ispunjeni uslovi za podizanje optužnice bez sprovođenja istrage ili ako javni tužilac ne podigne optužnicu u roku iz st. 3. ovog člana, postupiće kao da je stavljen zahtev za sprovođenje istrage.

6. Ako je za krivično delo predviđena kazna zatvora do osam godina, javni tužilac može, mimo uslova predviđenih u stavu 1. do 5.ovog člana, podići optužnicu i bez sprovođenja istrage ako prikupljeni podaci koji se odnose na krivično delo i učinioca pružaju dovoljno osnova za optuženje.

7. Odredbe st. 1. do 6. ovog člana primenjuju se i kad se krivično gonjenje preduzima po zahtevu oštećenog kao tužioca.

8. Uz predlog iz stava 1. ovog člana, kao i uz optužnicu podignutu po stavu 6. ovog člana, javni tužilac će dostaviti krivičnu prijavu i sve spise i zapisnike o radnjama koje su preduzete, kao i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz, ili će naznačiti gde se oni nalaze.

4

5. SPROVOĐENJE ISTRAGE

Istragu sprovodi istražni sudija nadležnog suda.Zakonom se može odrediti jedan sud u kome će se za područje više sudova sprovoditi istraga (istražni centar).

Istražni sudija preduzima istražne radnje po pravilu samo na području svog suda. Ako interes istrage zahteva, on može pojedine istražne radnje preduzeti i van područja svog suda, ali je dužan da o tome obavesti sud na čijem području preduzima istražne radnje.

Sem suda, nikakav drugi organ ne može donositi rešenje o sprovođenju istrage, niti sprovoditi istragu u celini.

Policija, po posebnim ovlašćenjima, može da obavi pojedine istražne radnje. Javni tužilac ne može da preduzima nikakve istražne radnje.

6. TOK I SADRŽINA ISTRAGE

Istraga se vodi samo u pogledu onog krivičnog dela i protiv onog okrivljenog na koje se odnosi rešenje o sprovođenju istrage.

Ako se u toku istrage pokaže da postupak treba proširiti na koje drugo krivično delo ili protiv drugog lica, istražni sudija će o tome obavestiti javnog tužioca. U takvom slučaju mogu se preduzeti istražne radnje koje ne trpe odlaganje, ali o svemu što je preduzeto mora se obavestiti javni tužilac.

Posle donošenja rešenja o sprovođenju istrage, istražni sudija i bez predloga stranaka preduzima sve radnje potrebne za ostvarivanje cilja istrage, tj. za utvrđivanje krivičnog dela, krivične odgovornosti i određivanje ličnosti učinioca, kao i prikupljanje i obezbeđenje dokaza. Istražni sudija to čini po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka. Istraga se vodi samo za ono krivično delo i samo protiv onog okrivljenog, na koje se odnosi rešenje o sprovođenju istrage. Istražni sudija nije vezan pravnom kvalifikacijom dela koja je data u rešenju o sprovođenju istrage.

U ISTRAZI NEMA OPŠTE JAVNOSTI. SA IZVESNIM OGRANIČENJIMA POSTOJI STRANAČKA JAVNOST, TJ. MOGUĆNOST DA STANKE I DR. PRISUSTVUJU POJEDINIM ISTRAŽNIM RADNJAMA

Saslušanje okrivljenog se može obaviti samo u prisustvu javnog tužioca. Oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, branilac i saokrivljeni koji je saslušan i njegov branilac mogu prisustvovati saslušanju okrivljenog.

Tužilac, oštećeni, okrivljeni i branilac mogu prisustvovati uviđaju i ispitivanju veštaka.

Tužilac i branilac mogu prisustvovati pretresanju stana.

Ispitivanju svedoka mogu da prisustvuju tužilac, okrivljeni, branilac i oštećeni.

Istražni sudija je dužan da na pogodan način obavesti tužioca, branioca, oštećenog i okrivljenog o vremenu i mestu izvršenja istražnih radnji kojima oni mogu prisustvovati, osim

5

kad postoji opasnost od odlaganja. Ako okrivljeni ima branioca, istražni sudija će, po pravilu, obaveštavati samo branioca. Ako je okrivljeni u pritvoru, a istražna radnja se preduzima van sedišta suda, istražni sudija će odlučiti da li je potrebno prisustvo okrivljenog.

7. PREKID ISTRAGE Istražni sudija će rešenjem prekinuti istragu ako kod okrivljenog posle izvršenog krivičnog dela nastupi duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili kakva druga teška bolest zbog koje ne može učestvovati u postupku ili se pojave okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje (ako nema predloga ili odobrenja za gonjenje ili zahteva ovlašćenog tužioca).

Fakultativno („može se prekinuti“)

Ako se ne zna boravište okrivljenog, istraga se može prekinuti, ali ako je okrivljeni u bekstvu, ili inače nije dostižan državnim organima, istraga će se prekinuti samo na predlog javnog tužioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu.Pre nego što se istraga prekine, prikupiće se svi dokazi o krivičnom delu i krivičnoj odogovornosti okrivljenog do kojih se može doći.Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, istražni sudija će nastaviti istragu.

8. OBUSTAVA ISTRAGE(ZAVRŠETAK ISTRAGE OBUSTAVOM) Istraga se može završiti: - obustavom po volji javnog tužioca (ex officio) i - obustavom protiv volje javnog tužioca. Čl. 253. Istražni sudija obustavlja rešenjem istragu kad javni tužilac u toku istrage ili po završenoj istrazi izjavi da odustaje od gonjenja. O obustavljanju istrage istražni sudija će u roku od osam dana obavestiti oštećenog (čl. 61).

8.1 OBUSTAVA ISTRAGE PROTIV VOLJE TUŽIOCA – ODLUKOM (REŠENJEM) VANRASPRAVNOG VEĆA

Istragu će rešenjem obustaviti veće (čl. 24. st. 6) kad odlučuje o bilo kom pitanju u toku istrage u sledećim slučajevima:

-ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivično delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti.

-ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje;ako nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo.

6

8.2 OBUSTAVA ISTRAGE NA INICIJATIVU ISTRAŽNOG SUDIJE

Ako istražni sudija nađe da postoje razlozi za obustavljanje istrage iz st. 1. ovog člana, obavestiće o tome javnog tužioca. Ako javni tužilac u roku od osam dana ne obavesti istražnog sudiju da odustaje od gonjenja, istražni sudija će zatražiti da veće odluči o obustavljanju istrage.Rešenje o obustavljanju istrage dostavlja se javnom tužiocu, oštećenom i okrivljenom koji će se odmah pustiti na slobodu ako je u pritvoru. Protiv ovog rešenja javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe.

Ako je protiv rešenja o obustavljanju istrage žalbu izjavio samo oštećeni, a žalba se uvaži, smatraće se da je oštećeni izjavom žalbe preuzeo gonjenje.Ako utvrdi da postoje samo privemene smetnje za gonjenje okrivljenog (čl. 252. st. 1), veće će rešenjem prekinuti istragu.Kad prestanu razlozi koji su doveli do prekida, istražni sudija će nastaviti istragu.

9. ZAVRŠETAK ISTRAGE

Istražni sudija završava istragu kad nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno.

Po završenoj istrazi istražni sudija dostavlja spise javnom tužiocu, koji je dužan da u roku od petnaest dana stavi predlog da se istraga dopuni ili da podigne optužnicu ili da da izjavu da odustaje od gonjenja. Ovaj rok može veće (čl. 24. st. 6) produžiti na predlog javnog tužioca, najduže za još petnaest dana.

Ako istražni sudija ne prihvati predlog javnog tužioca o dopuni istrage, zatražiće da o tome odluči veće (čl. 24. st. 6). Ako veće odbije predlog javnog tužioca, rok iz st. 2. ovog člana počinje da teče od dana kad je javnom tužiocu saopštena odluka veća.Ako javni tužilac ne postupi u roku predviđenom u st. 2. i 3. ovog člana, dužan je da o razlozima obavesti višeg javnog tužioca. Ne postoji nikakav najduži rok u kome bi istraga morala biti završena. Određeno je samo najduže trajanje pritvora u istrazi – šest meseci (čl. 144), čime se posredno utiče na ubrzanje istrage, a u čl. 258 propisano je da je istražni sudija dužan, ako se istraga ne završi u roku od šest meseci, obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih istraga nije okončana, a predsednik suda, po potrebi, preduzima mere da se istraga okonča. Istražni sudija prestaje sa daljim preduzimanjem istražnih radnji, kad nađe da je postignut cilj istrage određen u zakonu, tj. da je sprovedenim istražnim radnjama stanje stvari dovoljno razjašnjeno, tako da se može podići optužnica ili obustaviti postupak, jer je to cilj istrage po čl. 241. st. 2. Koliko će istraga trajati zavisi od slobodne ocene istražnog sudije.O završetku istrage ne donosi se nikakvo formalno rešenje. Istražni sudija dostavlja spise javnom tužiocu sa konstatacijom „po završenoj istrazi“.

7

Literatura:

Zakonik o krivičnom postupku, ("Sl. list SRJ", br. 70/2001 i 68/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - dr. zakon, 49/2007, 20/2009 - dr. zakon i 72/2009);

Krivično procesno pravo, Doc. Dr Gordana Božilović-Petrović;

M. Škulić, Komentar Zakonika o krivičnom postupku, Sl. glasnik RS., br. 46 od 2. juna 2006. godine i 49 od 29. maja 2007. godine;

8