ISTORIJSKI ARHIV VAQEVOistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali... · 2011-10-02 · za{titom Srpske pravoslavne crkve, koja je i sama pritisnuta da‘bi-nama, progonima

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

G L A S N I K

39

Vaqevo 2005.

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

GLASNIK

39

2005.

Glavni urednik

Aleksa Tomi}

Redakcioni odbor

dr Qubodrag Dimi}, dr Sini{a Mi{i}, Vladimir Krivo{ejev, Mil~a Madi},mr Nedeqko Radosavqevi}, Sneàna Radi} (sekretar redakcije)

Recenzenti

dr Qubodrag Dimi}dr Sini{a Mi{i}

Prevod na engleski

Sowa Radi}

Tira`

500 primeraka

Adresa Redakcije

14000 Vaqevo, Pop-Lukina 52, tel. 014/221-028e-mail: [email protected] • www.istorijski-arhiv-valjevo.org.yu

âsopis izlazi jedanput godi{we.^lanci i prilozi primaju se do avgusta naredne godine.

Izdavawe ~asopisa finansira Skup{tina op{tine Vaqevo

Ovaj broj finansijski je pomogla i Skup{tina op{tine Lajkovac

[tampa

Grafi~ka radwa „MS”, Vaqevo

UDK 93/94 ISSN 0354-9143

GLASNIKBroj 39, godina 2005.

HERALDHistory archive Valjevonumber 39, year 2005.

SADR@AJ – CONTENTS

^LANCI

ARTICLES

Mil~a Madi}: Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Mil~a Madi}: Town (city) graveyards of Valjevo

Dejan V. Popovi}: \urina ciglana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Dejan V. Popovi}: \ura’s brick factory

Milorad Radoj~i}: De~ji dom u Mionici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Milorad Radoj~i}: Filial home in Mionica

Milan Milo{evi}: Prilog izu~avawu bezbednosno-obave{tajnihinstitucija u Srbiji (1989–2005) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Milan Milo{evi}: Addendum to research of security-intelligenceinstitutions in Serbia (1989-2005)

GRA\A

DOCUMENTS

Stani{a Vojinovi}: Tri priloga o Qubomiru P. Nenadovi}u. . . . . . . . . . 99

Stani{a Vojinovi}: Three articles about Ljubomir Nenadovi}

Mili} Mili}evi}: „Sgm” Radovi @ivojina Mi{i}a . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Mili} Mili}evi}: The „Sgm“ works of @ivojin Mi{i}

3

4

Sneàna Radi}: êtnici – pacijenti Okru`ne bolnice – Vaqevou periodu maj-oktobar 1944. – Iz Glavnog bolesni~kogprotokola 1942–1944. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

Sneàna Radi}: Chetniks – patients of the Town hospital – Valjevo in theperiod of May-October 1944. – From the main hospital protocol 1942-1944.

@ivorad Jevti}: Popis vodenica poto~ara u vaqevskomsrezu 1948. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

@ivorad Jevti}: Index of creek mills in canton of Valjevo in year 1948

IZ RADA ARHIVA

OUT OF THE ARCHIVE’S WORK

Sneàna Radi}: Uputstvo za izradu analiti~kog inventara u MIAV . . . 175

Sneàna Radi}: Manual for analytic inventory making in the MHAV

Sneàna Radi}: Op{tina lajkova~ka – Lajkovac 1904–1944. . . . . . . . . . . . 181

Sneàna Radi}: Municipality of Lajkovac – Lajkovac 1904-1944.

Biqana Stojakovi}: Pomo} Crvenog krsta u hrani i ode}ipravoslavnom Arhijerejskom namesni{tvu kolubarskomu periodu 1955–1967 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

Biljana Stojakovi}: The Red Cross help in food and clothes provided tothe Orthodox Archbishop’s Kolubara regency in the period of 1955-1967.

KRITIKE I PRIKAZI

REVIEWS

Miroslav Peri{i}: M. Radoj~i}, \uro Kozarac, prvi vaqevskiprofesor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

Miroslav Peri{i}: D. Mihajlovi}, Povlenske magle i vidici. . . . . . . . 228

Miroslav Peri{i}: M. Bojani}: Preci ponovo govore . . . . . . . . . . . . . . . 234

Mil~a Madi}: A. V. Tinhoven, Strahote rata u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . 236

Qiqana Uro{evi}: M. Bojani}: Preci ponovo govore II . . . . . . . . . . . . . . 237

BIBLIOGRAFIJE

BIBLIOGRAPHIES

Mil~a Madi}: Bibliografija istoriografskih izdawao vaqevskom kraju objavqenih tokom 2005 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239

Mil~a Madi}

Me|uop{tinski istorijski arhiv

Vaqevo

VAQEVSKA VARO[KA (GRADSKA) GROBQA

„Grobqe je istorija mesta i

trajan deo wegove savremenosti“

Vitomir Vuleti}

APSTRAKT: U radu je predstavqena pro{lost vaqevskih varo{kih (grad-

skih) grobaqa, od najstarijih pisanih pomena Vaqeva kao naseqa do savremenog

doba, kori{}ewem dostupnih arhivskih izvora, istoriografske literature i

usmenog predawa.

Uvodne napomene

Grobqa kao odre|ena mesta za sahrawivawe umrlih ~lanova lokal-ne dru{tvene zajednice iz jednog ili vi{e naseqenih mesta, pratilacsu qudskih naseobina od pamtiveka.1 U razli~itim epohama, shodnostepenu dostignutog razvoja civilizacije i usvojenih kulturnihobrazaca, dru{tvene zajednice su na razli~it, sebi svojstven na~in,gajile kultnu predstavu o mrtvima, posve}uju}i odgovaraju}e ritual-ne radwe i religiozne obrede prilikom samog ~ina sahrawivawa po-kojnika i obele‘avawa mesta pokopa, i odnosa prema wemu kao kult-nom mestu. Nastanak i postojawe mnogih grobaqa iz daqe pro{losti,te{ko je danas utvrditi, jer je ~ovek ~esto mewao stani{te u potraziza boqim prirodnim uslovima ‘ivota, ili je usled nasilnog preseqa-vawa ostavqao svoja naseqa i grobove, naj~e{}e bez za{tite i trajni-jeg belega koji bi se sa~uvao u du‘em vremenskom razdobqu. Odnos ~o-veka i dru{tvene zajednice prema pokojnim ~lanovima i obele‘avawei ~uvawe belega o mestu sahrane, od uni{tavawa i zaborava, svedo~i ostepenu civilizovanosti dru{tva i lokalne zajednice posebno.

Grobqa kao sveta mesta, kod hri{}ana, posebno pravoslavnih, imajuosoben zna~aj u dru{tvenom i verskom ‘ivotu srpskog naroda i u ne-

5

UDK =

^LANCIARTICLES

1 Srpski mitolo{ki re~nik, Etnografski institut SANU, Beograd, 1993, str. 136.

posrednoj je vezi sa odnosom prema grobu pokojnika i grobqima. Ver-ski obred prilikom samog ~ina sahrane, kao i kasniji izlasci rodbi-ne i prijateqa (devetina, ~etrdesetina, pola godine, godi{wica, po-dizawe spomenika, zadu{nice i dr.), obele‘eni su duboko ukorewenimobi~ajima koji su razli~iti u pojedinim krajevima, ponekad i u sused-nim naseqima pravoslavnih, a neki su nasle|eni iz paganske predhri-{}anske pro{losti. Poseta grobovima predaka u vreme zadu{nicakod pravoslavnih hri{}ana, pra}ena je odre|enim ritualom, paqewesve}a, izno{ewe hrane na grob pokojnika, uz pomen i za du{u mrtvimai na taj na~in ‘ivi ~lanovi zajednice ostvaruju vezu sa pokojnicimasa kojima ostaju u duhovnoj zajednici.

Vaqevska varo{ka grobqa do osnivawa grobqa na Bairu

Vaqevo, kao naseqeno mesto, prema do sada istra‘enim izvorima,prvi put se pomiwe u spisima sa~uvanim u Historijskom arhivu Du-brovnika, iz 1393. godine2, u sporu nastalom oko duga izme|u dubro-va~kih trgovaca koji su imali svoju koloniju na trgu Vaqevo3. Na lo-kaciji dana{weg fudbalskog stadiona „Kru{ik“, na desnoj obali re-ke Gradac, neposredno pre u{}a u Kolubaru, prilikom izgradwe sta-diona 1952. godine, otkriveni su o{te}eni i delimi~no uni{teni te-meqi sakralne gra|evine, za koju se kasnijim arheolo{kim iskopava-wem i rekognesticirawem terena utvrdilo da se radi o temeqima sru-{ene pravoslavne crkve. Pored temeqa crkve sa wene ju‘ne straneprona|ene su zidane grobnice sa posmrtnim ostacima pokojnika. Zajednu od grobnica, prilikom gradwe stadiona, otkopan je spomenik sanatpisom, koji svedo~i da je u woj bio sahrawen monah Jeprem (Je-frem), rano umrli sin velikog tep~ije. Ktitor ovog sakralnog objek-ta, zbog promene dr‘avne vlasti na ovom podru~ju, nije sahrawen u cr-kvi, {to je ina~e bio obi~aj. Verovatno je pre smrti napustio ove kra-jeve koji su pripadali oblasti Ma~ve, a koja je tih godina vra}ena podugarsku vlast.4 U neposrednoj blizini crkve nalazilo se naseqe Gra-dac, u kojem se odvijao dru{tveni ‘ivot sa svim obele‘jima privred-

Mil~a Madi}

6

2 Marija Isailovi}: Najstariji podaci o Vaqevu u pisanim izvorima, Vaqevo – pos-tanak i uspon gradskog sredi{ta, saop{tewe sa nau~nog skupa povodom {est ve-kova od najstarijeg pomena Vaqeva, Vaqevo 1994, str. 23-48.

3 Bogumil Hrabak: Dubrov~ani u Vaqevu u feudalno doba, Glasnik MIAV, br.2-3/1967, str. 5-13.

4 \or|e Jankovi}: Vaqevo i wegova oblast u srewem veku, Istraìvawa 2, Narod-ni muzej Vaqevo, 1985, str. 67-73; Gordana Tomovi}: Nadgrobni natpis Jefrema\ur|a (prilog prou~avawu sredwevekovnog Vaqeva), isto, str. 75-80; @eqko Je`:Arheolo{ka istraìvawa sredwevekovne crkve u Vaqevu, „Vaqevac – veliki na-rodni kalendar“, Agencija „Vaqevac“, 1993, str. 52-53.

nog i duhovnog ‘ivota toga doba u srpskim sredwevekovnim zemqama5.Sahrawivawe crkvenih i svetovnih velikodostojnika se obavqalo usamoj crkvi ili neposredno pored wenih zidina, dok su pokojnici izni‘eg stale‘a sahrawivani u crkvenoj porti ili u neposrednoj bli-zini sakralnog objekta. Navedeni arheolo{ki nalazi potvr|uju da seve} u 14. veku, u vreme vladavine kraqa Stefana Dragutina Ma~vom, ukoje je ulazilo i podru~je Vaqeva sa okolinom, na ovom lokalitetu na-lazilo naseqe nastaweno srpskim pravoslavnim ‘ivqem.

Padom pod otomansku vlast, sredinom 15. veka u vaqevskom krajudolazi do zna~ajnih demografskih promena, posebno u etni~kom sa-stavu stanovni{tva. Jo{ zna~ajnije promene nastupile su u duhovnomi religioznom ‘ivotu. Tursko stanovni{tvo vremenom preuzima pri-mat u dru{tvenom, ekonomskom i duhovnom ‘ivotu grada, postaje ve-}insko i potiskuje pravoslavni ‘ivaq na margine dru{tvenog ‘ivo-ta. Sudbinu pravoslavnog stanovni{tva u Vaqevu, kao i u ostalim po-robqenim krajevima, odre|uje podre|ena pozicija u svim oblastima‘ivota izuzev religijskog u kojoj je sa~uvalo ograni~enu autonomiju.Duhovni ‘ivot vaqevskog pravoslavnog stanovni{tva odvijao se podza{titom Srpske pravoslavne crkve, koja je i sama pritisnuta da‘bi-nama, progonima sve{tenstva i turskoj samovoqi lokalnih mo}nikabila na udaru. Sa~uvanih izvornih podataka o ‘ivotu pravoslavaca uVaqevu iz perioda otomanske vlasti na ovim prostorima, od 1458. go-dine do kraja 18. i po~etka 19. veka, jako je malo, na osnovu kojih bi semoglo suditi, o wihovom verskom, duhovnom i uop{te dru{tvenom‘ivotu u Vaqevu. Iz jednog od retkih turskih popisa iz 1536. godine,vidi se da je u Vaqevu bilo 107 ku}a, sa oko 650 stanovnika od ~ega jene{to brojnije muslimansko (51,5 %) u odnosu na hri{}ansko stanov-ni{tvo (48,5 %).6 Dok muslimansko stanovni{tvo, privilegovano uekonomskom ‘ivotu, nesmetano ostvaruje svoje verske potrebe grade}ibogomoqe u kojima upra`wava verske rituale i obi~aje, dotle pravo-slavno srpsko stanovni{tvo, iako sa formalno priznatim pravimana vlastitu veroispovest, sa mnogo te{ko}a ostvaruje svoja verskaprava i neguje religiozna uverewa. Sve do prve polovine 18. veka, ne-mamo pouzdane izvore o ozbiqnijoj institucionalnoj organizacijiSrpske pravoslavne crkve na ovom podru~ju, niti o postojawu pravo-slavnih verskih objekata u Vaqevu. Tek austro-turskim ratovima to-

Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa

7

5 Jovanka Kali}: „Gradac“ u Vaqevu, Vaqevo postanak i uspon gradskog sredi{ta,saop{tewe sa nau~nog skupa povodom {est vekova od najstarijeg pomena Vaqeva uistorijskim izvorima, Narodni muzej Vaqevo, 1993, str. 11-19.

6 Vladimir Krivo{ejev: Vaqevo nastanak i razvoj grada, „Centreks“, Vaqevo 1997,str. 62-76.

kom 18. veka i povremenim ulaskom vaqevskog kraja u Austrijsko car-stvo, sti~u se povoqniji uslovi za oìvqavawe verskog ‘ivota pra-voslavnih Srba i obnovu i ja~awe crkvene organizacije, objediwava-wem Beogradske i Karlova~ke mitropolije (1726) koja je ostala u ka-nonskoj vezi sa Pe}kom patrijar{ijom, pod ~ijom jurisdikcijom je iVaqevska episkopija.7 Episkopski dom u Vaqevu, prema detaqnomopisu Joakima Vuji}a iz 1826. i pisawu Radovana Dra{kovi}a8, po-stoji otkada i Vaqevska episkopija, koja se pomiwe 1715. godine u jed-nom spisku katedara dostavqenom jerusalimskom patrijarhu Hrista-nu. Ona u Vaqevu deluje punih sto godina do 1815. kada je po kona~nomoslobo|ewu od otomanske dominacije, episkopska stolica preneta u[abac. Pored episkopskog doma, koji se nalazio na lokaciji dana-{weg preduze}a „Zanus“, i raskrsnice iza mosta kod Jadra na te{war-skoj strani, postojala je pravoslavna kapela – crkvica, u kojoj su oba-vqani verski obredi. U neposrednoj okolini kapele sahrawivani supravoslavni vernici, o ~emu svedo~i Borislav Vuji}, hroni~ar sta-rog Vaqeva. Pona|ene lobawe prilikom iskopa temeqa za zgradu udvori{tu ku}e koja pripada Stevanu Zagorcu, a koja se nalazi u nepo-srednoj blizini nazna~ene lokacije, potvr|uje postojawe grobqa naovoj lokaciji.9 Tih godina vr{eno je naseqavawe i izgradwa niza za-natlijskih radwi u delu Te{wara, gde se nalazio i dvor Jovana Simi-}a Bobovca. Odluka pravoslavnih crkvenih vlasti s kraja 18. veka, dase pokojnici, izuzev sve{tenih lica, ne sahrawuju u crkvenoj portiili wenoj neposrednoj blizini, doprinelo je dislokaciji grobqa iz-van naseqa, gde postoje uslovi za wegovo {irewe.

Turska grobqa na kojima su sahrawivani umrli ‘iteqi islamskeveroispovesti, prema Qubomiru Pavlovi}u, nalazila su se na najma-we tri lokacije u onda{woj kasabi.10 Jedno od turskih grobaqa, premase}awu starijih Vaqevaca, nalazilo se na lokaciji dana{weg Kosan-~i}a venca, na mestu gde je bila {kolska ba{ta. Kasnije su na tom me-stu podignuta tri stambena objekta, neposredno ispod nekada{wegVidi}a vo}a. Za ostala turska grobqa se pouzdano ne zna lokacija. Ise-

Mil~a Madi}

8

7 Nedeqko Radosavqevi}: Vaqevska episkopija u „Izve{teniju“ iz 1735, godine,Glasnik MIAV br. 31/1997, str. 37-50.

8 Pute{estvija po Serbiji od Joakima Vuji}a, Druga kwiga, Beograd, 1902, str. 43;Radovan M. Dra{kovi}: Iz pro{losti Vaqeva – Episkopski dom, MIAV, Vaqevo1973, str. 3-7.

9 Borislav Vuji}: Ulica Jevrema Obrenovi}a, „Te{warski glasono{a“, br. 34, 22.avgust 2005. Vaqevo, str. 13.

10 Kolubara i Podgorina – antrpopogeografska promatrawa, priredio Qubomir Pav-lovi}, SKA, Beograd 1907, str. 461.

qavawem Turaka iz Vaqeva posle Drugog ustanka, posebno dono{ewemHati{erifa, i rasprodajom imovine, wihova grobqa kao i verskiobjekti su ostali napu{teni i vremenom su uni{teni {irewem grad-skog naseqa. Rekognosticirawe terena nije vr{eno da bi se ustanovileta~ne lokacije ovog kao i drugih grobaqa iz turskog perioda.

Bairsko varo{ko grobqe

Bairsko varo{ko grobqe osnovano je u prvoj polovini 19. veka, izranije navedenih razloga, na severnoj strani brda Vidrak zvanog Ba-ir, {to na turskom ozna~ava obalu ili breg, koje se izdi‘e ju‘no iz-nad desne obale Kolubare i stare ~ar{ije. U tom delu ~ar{ije su se na-lazili Episkopski dvor kao i dvorovi Jevrema Obrenovi}a, JovanaSimi}a Bobovca i drugih znamenitih li~nosti s kraja 18. i prve po-lovine 19. veka.11 Iz prvih decenija nastanka i razvoja Bairskog gro-bqa nema sa~uvanih pisanih izvora sve do izve{taja o svom raduokru‘nog fizikusa u Vaqevu Franca Tesaia, iz 1860. godine, koji jepodneo Sanitetskom odeqewu Ministarstva unutra{wih delaKne‘evine Srbije. U odeqku 15, ovog izve{taja, fizikus Tesai detaq-no opisuje stawe varo{kog grobqa: „Vidio sam do sada svuda na svetu,pa ~itao i o daqim narodima, da potomci kosti svojih otaca po~itu-ju}i grobqa ogra|ena dr‘e. U tome se Vaqevo tako|e kao i sa templomsvoje cerkve i svojom {kolom od ostaloga naroda odlikuje. Grobqe bi-lo je vajkada ogra|eno, kao {to sam razvaline te ograde ovamo do{av-{i jo{ zateko, no sada je neogra|eno pa marva i na grobqu i u kapelikonakuje. Ostatak toga je i ona svakojaka balega, koja se i u samoj kape-li pa i na samoj sofri tamo nalazi, ~uo sam da se u woj na{lo onomadpseto tamo majkav{e. Onomad ‘alio mi se je novodo{av{i ovamo G.sve{tenik jedan, da je vidio u raki vodu. Tako i jeste svakad u onoj ~a-sti grobqa iza kapele, koje je mesto stenovito pa se zbog toga rake ko-pati duboko ne mogu, a voda se u wi slapovima sliva. U pro~equ naj-gadniji na svetu vodi put ka grobqu, na kome jedne ravne stope ne ima,nego je dubokim jarugama tako presecan, da je ve} nemogu}an postao.Sav svet nek mi je svedok i nek govori G. G. sve{tenstvo. Bio sam ve}pre pet godina predlagao da se grobqe iznad cerkve na ispitanome ko-misije mestu postroji, jer boqega i ugodnijeg nigde ovde nema. Mestoto je suvo, kao {to je kopawe u mesecu martu (mesecu vodenome) pokaza-lo da hiqadu koraka od cerkve, sa severne strane isto~ne strane varo-{i i od ove dovoqno udaqeno. Ovo moje mwenije opet povtoravam ima-ju}i ne samo fizi~ku no i du{evnu polzu naroda u vidu. Zar moè se to


9

11 Radovan M. Dra{kovi}: Iz pro{losti Vaqeva, MIAV, Vaqevo 1973.

i zvati, prosveta hristijanska kad se ni mo{ti svojih predaka ne po-{tuju? Kako }emo jo{ ‘ive}e po{tovati i qubiti kad ne po~itujemoni mrtve? Dokaz na kakvom stepenu hristijanstva na{ ‘ivot se nala-zi, kad nemarimo, da stoka grobove na{ih otaca balegom svojom kaqai sveta mesta, kako se grobqa zovu one~i{}ava! Eto kako kod nas svakivkus nau~ni i moralni jo{t duboko ukopan leì! Kako da ga vozkrsne-mo? Zar u o~i biju}im, ~uvenim i zve~e}im delima? Ne tako no da navo-dimo narod, kako da najpre po{tuje sam sebe. Ko ne po{tuje ni sebe nisvoja prava ne moè ni bli`wega po{tovati ni prava wegova. Dokazove istine i u gra|anskom i u politi~kom ‘ivotu na{em vidimo, a mo-ralnu nehatnost tako|e kod sviju u prosvetu zadiru}ih predmeta opa-àmo. U ime prosvete molim dakle hv. Pope~iteqstvo, da, ako nebimogu}e bilo, da se grobqe izmesti, narediti izvoli, da se grobqeshodno svetosti mesta ogradi, i wemu vode}i put popravi“12. Iz puto-pisnih opisa Feliksa Kanica, kraqevskog ugarskog savetnika, koji jeproputovao ovim krajevima u dva navrata, 1860. i 1888. godine, pose-tiv{i i Vaqevo o kojem je ostavio op{irnu bele{ku, izme|u ostalog,pomiwe se i petokutni mauzolej vaqevskog trgovca Milo{a Gli{i}akoji su wegovi sinovi podigli ju`no od grada a koji se visoko uzdièi izdaleka pada u o~i.13 Ar~ibald Rajs, {vajcarski profesor univer-ziteta, novinar i humanista, borave}i 1914. godine u Vaqevu, u vremenajè{}ih borbi srpske vojske na zaustavqawu Austro-ugarskog na-dirawa preko Drine i Cerske bitke, pored opisa masovnog stradawavojske i civilnog stanovni{tva u svojoj kwizi „[ta sam video i pre-ìveo u velikim danima“ opisuje i vojni~ko grobqe koje je formiranona Bairu: „Grobqe je navrh bre‘uqka. Pravilno su nanizani bezbroj-ni grobovi sa prostim crveno-sme|im krstom koji nosi ime pokojni-ka. Tu ima Srba, Austrijanaca i drugih nacija. Smrt sve izjedna~ava ivojnici po~ivaju pored svojih oficira. Nekoliko grobova oki}eno jecve}em ili srpskom zastavom, lepr{aju}i se na vetru na ovom mestusmrti koje dominira dolinom, ~ine neobi~no sna‘an utisak. Pitamse da li nije naro~ito izabrano ovo mesto za ‘rtve rata. U svakom slu-~aju, ne bi se moglo na}i ni{ta boqe. I tako ovi hrabri koji su paliza svoju otaxbinu, krstare nad ovom lepom plodnom dolinom, koja uobi~no vreme, mora davati sliku mira i spokoja“.14

Mil~a Madi}

10

12 Qubodrag A. Popovi}: Prilozi za istoriju Vaqeva u 19. veku – Vaqevo u o~ima

jednog lekara, Glasnik MIAV, br. 12/1978, str. 133-13413 Qubisav Andri}: Vaqevo od postawa, GIRO „Mili} Raki}“ Vaqevo, Vaqevo

1985, str. 7014 Qubisav Andri}, navedeno delo, str. 77

U arhivskoj gra|i fonda Op{tine grada Vaqeva koja se nalazi uMe|uop{tinskom istorijskom arhivu Vaqevo, prema najstarijem sa-~uvanom dokumentu, varo{ko grobqe na Bairu pomiwe se u pisanomaktu datiranom 28. januara 1909, po starom kalendaru, u kojem Sud op-{tine Vaqevske dostavqa zvani~an zahtev Odboru op{tine „da sepribave dva ~uvara, kojima }e biti du‘nost da grobqe ~uvaju, ogradu

obdr‘avaju, korov po grobqu ~iste i grobove za umrla lica kopaju“.Plata za ~uvare grobqa, predla‘e se daqe u ovom aktu, obezbedi}e seiz op{tinske kase u koju }e korisnici grobqanske usluge za kopawegrobova pla}ati taksu prema imovnom stawu. Odluku o prijemu dva~uvara grobqa i predlo‘enoj taksi za kopawe grobova doneo je, 29. ja-nuara 1909, Sud op{tine o ~emu „u~tivo“ izve{tava svojim aktom Na-~elstvo okruga vaqevskog. Op{tinski slu‘iteq Milo{ Radosavqe-vi} u svom izve{taju upu}enom Sudu op{tine Vaqevske, od 2. maja1909, upozorava op{tinu o popuwenosti parcele na kojoj se nalazibolni~ko grobqe i nedovoqnom prostoru za sahrawivawe pokojnika~ije porodice nisu imale ranije zakupqeno grobno mesto. Sud op{ti-ne reaguje na ovo upozorewe, svojim aktom od 3. maja 1909, predlogomda se poku{a sa kupovinom zemqi{ta radi pro{irewa varo{kog gro-bqa od Stevana \or|evi}a, ekonoma vaqevskog. U aktima koji sledepovodom ovog predmeta, vide se daqi koraci koje preduzima gradskavlast na premeru zemqi{ta, pogodbi sa vlasnikom i kona~nom otkupuparcele u povr{ini od 0,43.63 ha, po ceni koju je tra‘io vlasnik, „Ob-


11

Bairsko grobqe

java gra|anstvu o preuzimawu brige o odr‘avawu grobqa“ od straneOdbora op{tine i propisanoj taksi za kopawe grobova koja }e seupla}ivati u op{tinski buxet.15 Navedena akta svedo~e o prvom zva-ni~nom koraku lokalnih vlasti na odr‘avawu i ure|ewu varo{koggrobqa, koja je bila iznu|ena popuweno{}u prostora za sahrawivawei neure|eno{}u grobqa, kroz koje je prolazio kolski put. Protojerejvaqevski Stanko S. Ivanovi}, svojom pismenom predstavkom Suduop{tine vaqevske, od 28. septembra 1909, predla‘e da se grobqe ogra-di i put izmesti izvan grobqa upozoriv{i kako „nije potrebno govo-riti, da se ovim skrnavi svetiwa hri{}anskog pravoslavnog grobqa,gde na{a rodbina i mili ve~ni sanak borave“.16

Bairsko grobqe posle skoro stogodi{weg postojawa i kori{}ewa,ve} u prvoj deceniji 20. veka postalo je „tesno“, {to se vidi i iz „Za-brane upotrebe starog pravoslavnog srpskog grobqa u Vaqevu“, koju jedoneo Okru‘ni zapovednik austro-ugarskih okupatorskih vlasti, 23.maja 1916. godine i istu objavio u svom Slu‘benom listu br. 1, od avgu-sta iste godine, slede}e sadr‘ine: „Prema jednom nare|ewu izdatomjo{ od strane srpske uprave, bila je zabrawena sahrana mrtvaca u sta-rom srpskom pravoslavnom grobqu u Vaqevu. Po{to je i od na{e stra-

Mil~a Madi}

12

Kapela porodice Gli{i} na bairskom grobqu (Snimio O. Jovanovi})

15 MIAV, fond: Op{tina grada Vaqeva, kut. inv. br. 135, pr. br. 122, list. br. 116 Isto, list. br. 15

ne utvr|ena celishodnost ove zabrane, nalazim za potrebno da je ovimputem osna‘im i da naredim da se svaka molba pojedinaca koja bii{la na prekr{avawe ovog principa odmah odbija. Sahrawivawe upomenutom grobqu zabraweno je i onda kad pojedinci imaju zidane


13

Faksimil dokumenta „Objava gra|anstvu o preuzimawu brige o odr‘avawu

grobqa, 22. avgust 1909, fond: Op{tina grada Vaqeva“

grobnice u ovom grobqu“.17 Iz ove zabrane i navedenih dokumenta,mo‘e se sa sigurno{}u zakqu~iti da su gradske vlasti ranije doneleodluku o novoj lokaciji za varo{ko grobqe, ali ona nije sa~uvana.

Prema podacima pribavqenim od Republi~kog geodetskog zavoda,odeqewa u Vaqevu, ukupna povr{ina na kojoj se prostiralo varo{kogrobqe na Bairu, prema katastarskom premeru obavqenom 1930. godi-ne, iznosila je 3,18.05 ha.

Bairsko grobqe, iako je postojala odluka lokalnih a kasnije i au-stro-ugraskih okupacionih vlasti o zabrani daqeg sahrawivawa, ko-ri{}eno je i daqe za sahrawivawe, od strane porodica koje su imalezakupqena prazna grobna mesta, {to se zakqu~uje na osnovu starostispomenika koji su preneti na Novo vaqevsko grobqe. Tek odlukom Iz-vr{nog odbora Gradskog narodnog odbora Vaqevo, od 22. septembra1946. godine – u kojoj se nalaè „da zemqi{te koje je bilo nekada gro-bqe se ras~isti, a rodbina koja bi htela da vr{i prenos, ostavi se rokdo 1. januara 1948. godine, posle kog roka }e se zemqi{te iskoristitiu druge svrhe“18 – Bairsko grobqe je i formalno prestalo da postoji.Tako je mesto na kojem su sahrawivani umrli gra|ani Vaqeva, tokom~itavog jednog veka, doìvelo neslavnu sudbinu da odlukom gradskihvlasti bude ukloweno, ~ime su trajno izbrisani dragoceni podaci saspomen-obele`ja koja su svedo~anstvo o jednom zna~ajnom vremenskomrazdobqu varo{i. Mawi broj porodica je preneo posmrtne ostatke ispomenike na novoformirano Novo grobqe. Nadgrobni spomenici saBairskog grobqa koji nisu preneti na Novo grobqe, kori{}eni su zapoplo~avawe nekih ulica i trotoara ili su ugra|ivani u temeqe no-vih gra|evina u Vaqevu.19

Na lokaciji nekada{weg Bairskog grobqa podignut je, 1960. godi-ne, Spomenik borcima revolucije i NOR-a sa dominantnom metalnomskulpturom u liku Stevana Filipovi}a i spomen-parkom.

Na ovom grobqa ostala su jo{ samo spomen-obele‘ja Semjuelu Ku-ku, kanadskom lekaru iz misije Crvenog krsta i dr Selimiru \or|e-vi}u, upravniku Vaqevske bolnice. Ovi lekari, kao i drugo bolni~koosobqe, umrli su po‘rtvovano le~e}i zara‘ene od tifusa u prvim go-dinama Prvog svetskog rata. Kod spomen-obele‘ja Selimiru \or|e-vi}u sahraweni su i wegov brat i majka. Posmrtne ostatke srpske sli-

Mil~a Madi}

14

17 Slu`beni list C. I. K. Okru`nog zapovedni{tva u Vaqevu, br. 1. avgust 1916,str. 10. iz zbirke periodike arhivske biblioteke MIAV.

18 MIAV, Skup{tina op{tine Vaqevo – Vaqevo, Zapisnici sednica GNOO i GNOVaqevo 1944-1947, kw. inv. br. 1

19 Branko Vi}entijevi}, „Ulice zakrpqene spomen plo~ama“ dnevni list Glas, od 6.novembra 1998, str. 11.

karke Nade‘de Petrovi}, koja je kao dobrovoqna bolni~arka 1915.podlegla od epidemije pegavog tifusa, wene sestre, uz svesrdnu sarad-wu „Kola srpskih sestara“ iz Vaqeva i Beograda, prenele su u Beograd3. juna 1935. godine.

Novo grobqe u Vaqevu

Vaqevo kao varo{, od druge polovine 19. veka bele‘i konstantanrast stanovni{tva. Od prvog zvani~nog popisa u Kne‘evini Srbiji,1863. godine, kada je broj ‘iteqa u Vaqevu bio 2344, preko 1900. godi-ne kada je zabele‘en 7447 stanovnik, do 1910. kada je dostignut broj od8832 stanovnika. Demografski rast varo{i, ve}im delom je posledicadoseqavawa sa strane, najvi{e iz krajeva samog Vaqevskog okruga amawe rezultat prirodnog prira{taja, posebno imaju}i u vidu visokustopu mortaliteta u samoj varo{i.20 Demografski pad varo{ bele‘i1916. svega 5698 stanovnika, nastao je kao posledica ratnih stradawau balkanskim i Prvom svetskom ratu, da bi po zavr{etku ratova do-{lo do ponovnog naglog rasta 1921. godine – 9768, a prema popisu od1931. broj stanovnika ve} je 11050. Vaqevo je progla{eno za gradskonaseqe 27. septembra 1933. na zajedni~koj sednici Konferencije gra-|ana Suda i Odbora op{tine varo{i Vaqeva.21

Pred lokalne vlasti, u sve o{trijoj formi, postavqen je problemgrobqanskog prostora. Kao {to je ranije pomenuto, taj problem se is-poqavao i pre ratnih godina, da bi u vreme masovnog stradawa postaoneodlo‘an, {to je zahtevalo brzo pronala‘ewe odgovaraju}e lokacijeza formirawe Novog grobqa.

Izbor lokacije za osnivawe Novog grobqa tra‘en je van atara on-da{we varo{i, ali ne suvi{e udaqene od varo{i, gde je postojao pro-stor za wegovo kasnije {irewe. Izbor varo{kih vlasti pao je na ze-mqi{nu parcelu familije Kuzmanovi} u selu Buja~i}u isto~no od Va-qeva, desno od Suvoborskog puta, koja nije bila udaqena vi{e od jed-nog kilometra od onda{we varo{i, {to se smatralo povoqnim re{e-wem. Obzirom da dokument odluke o osnivawu grobqa nije sa~uvan, ota~nom vremenu (godini) mo‘emo suditi na osnovu najstarijih spome-nika sahrawenih na ovom grobqu, objavqenih i usmenih se}awa, po-sebno najstarijeg ‘ivog potomka familije Kuzmanovi}. Prema kazi-vawu Petra Kuzmanovi}, ro|enog 1913. godine, zemqi{te na kojem sedanas nalazi grobqe, po~elo je znatno ranije da se koristi za sahra-


15

20 Mom~ilo Isi}, Stanovni{tvo Vaqeva 1863-1931. godine, u zborniku: Vaqevopostanak i uspon gradskog sedi{ta, Vaqevo 1994, str. 279-292

21 "Glas Vaqeva", br. 40, str. 3 iz 1933.

wivawe ~lanova wihove familije kada je zasnovano porodi~no gro-bqe. Prema podacima sa najstarijeg spomenika iz 1902. godine kao pr-vi sahrawen je Zdravko Kuzmanovi}, na zapadnoj ivici sada{we par-cele jedan. Varo{ko Novo grobqe na ovoj lokaciji osnovano je kasni-je, oko 1910. kada je izvr{ena eksproprijacija parcele povr{ine12,17.00 hektara. Procewenu vrednost parcele Op{tina je isplatilavlasnicima tek posle sudskog spora zavr{enog 1929. godine. PremaPetrovom kazivawu, u prvim godinama Prvog svetskog rata, na toj lo-kaciji bio je stacioniran logor jedinica srpske vojske kojima je ko-mandovao \eneral @ivojin Mi{i}, te da su po wegovoj naredbi nepo-sredno pored logora sahrawivani poginuli, umrli od zadobijenih ra-na ili umrli od tifusa, vojnici, izbegli civili iz okupiranih kraje-va i ‘iteqi Vaqeva. Obzirom da nam nije dostupan sa~uvan pisanitrag o izdavawu takve naredbe ili odluke, ovaj iskaz uzimamo sa neop-hodnom rezervom, ne iskqu~uju}i wegovu ta~nost. Na naredbu @. Mi-{i}a o osnivawu Novog grobqa poziva se i Miladin @. Vesi} u kwi-zi „Gradac i wegovo stanovni{tvo“ ne navode}i izvor, pa pretposta-vqamo da je koristio kazivawe Petra Kuzmanovi}a. Po wegovom na-vodu: „Prema naredbi \enerala Mi{i}a ura|en je projekat i ~itavprostor u zapadnom delu podeqen je na ~etiri dela: u severozapadnomdelu u uglu Suvoborskog puta i puta za Petnicu odre|en je prostor zasahrawivawe umrlih gra|ana Vaqeva. Iznad ovoga dela u jugozapad-nom delu prostor za sahrawivawe austro-ugarskih vojnika i zarobqe-nika. U jugoisto~nom delu grobqa prostor za sahrawivawe izginulihi pomrlih srpskih vojnika i to u predwem delu grobqa pravoslavneveroispovesti, dok su na krajwoj isto~noj strani sahrawivani srpskivojnici muslimanske veroispovesti. Na severnoj strani srpskog voj-ni~kog grobqa odre|en je prvobitno prostor za sahrawivawe gra|anaumrlih u vaqevskoj bolnici, koje porodice nisu preuzele, tzv. Bol-ni~ko grobqe. Ovo grobqe kasnije je preba~eno ju`no od Austro-ugar-skog grobqa do Reqi}a potoka. Isto~no od Gra|anskog i severno odSrpskog vojni~kog grobqa bile su grobqanske livade kao rezervniprostor za eventualno {irewe grobqa.“22 Pa`qivim pregledom cr-kvenih mati~nih kwiga umrlih za ‘iteqe Vaqeva, utvr|ujemo da je kaoprvi upisan i sahrawen na Novom grobqu Milivoje Cvetanovi}, ci-glar iz Vaqeva, 6. aprila 1915. po starom kalendaru, {to ne zna~i danije bilo i ranije sahrawivanih na ovoj lokaciji. Ostvarenim uvidomu starost spomenika uo~eno je da ima spomenika koji su preneti iz sta-

Mil~a Madi}

16

22 Miladin @. Vesi}: Gradac i wegovo stanovni{tvo, Vaqevo 2001, str. 42-43

rog varo{kog grobqa sa Baira, u zapadnom delu grobqa desno od glav-ne ulazne kapije.

Pove}an broj stanovnika u Vaqevu, posle Prvog i naro~ito posleDrugog svetskog rata, kao logi~nu posledicu imao je pove}an brojumrlih, kada je smrtnost naglo porasla usled ratnih gubitaka, epide-mije pegavog tifusa i naglog priliva izbeglica sa okupiranih teri-torija, koji pra}en kroz pove}an prose~an broj sahrawenih na ovomgrobqu u prvim decenijama 20. veka, nalagao je lokalnim vlastima daposvete odgovaraju}u pa‘wu wegovom pro{irewu, izgradwi infra-strukture i poveravawe poslova grobqanskih usluga odgovaraju}ojjavnoj organizaciji, koja }e vremenom poslovati sve vi{e od naplatesvojih usluga.

PREGLED BROJA UMRLIH U VAQEVU U PERIODU 1910-1920.23

GodinaBroj umrlihu bolnici

Broj umrlih upisanih uvaqevskoj crkvi

Ukupno

1910. 115 165 2801911. 107 183 2901912. 94 202 2961913. 139 241 3801914. 152 324 4761915. 169 817 9861916. 27 131 1581917. – 153 1531918. – 334 3341919. 87 127 2141920. 103 118 221

Prema sada{woj nepotpunoj evidenciji i proceni Uprave Novoggrobqa u Vaqevu, koja posluje kao radna jedinica u okviru JKP „Vi-drak“, ukupan broj sahrawenih od wegovog osnivawa je oko 30.000 od~ega je oko 22.000 grobnica sa porodi~nim ili pojedina~nim spomeni-cima, dok je jedan broj grobova prekopan, po{to u du‘em periodu nijepla}ana taksa za odr‘avawe.

Po rasporedu i starosti spomenika u zapadnom gra|anskom delugrobqa, uo~ava se da u prvim godinama nastanka grobqa, nije postojaourbanisti~ki plan sa jasno razgrani~enim parcelama, pravilnimrasporedom grobnica i odgovaraju}im stazama. Tek tridesetih godi-na, kada je predsednik vaqevske op{tine bio Kosta Todorovi} – Ko-kan, po~iwe se sa ure|ivawem grobqa, postavqawem ograde od perde,


17

23 Podaci su preuzeti iz Mati~ne slu‘be SO Vaqevo, Mati~ne kwige umrlih va-qevske crkve i vaqevske bolnice.

po{qun~avawem staza i sadwom ~etinara. Kasnije formirane parce-le su pravilnije postavqene sa stazama za komunikaciju izme|u parce-la i redova pravilno pore|anih grobnica. Do podizawa kapele cr-kvice, zadu‘bine Jevrema, Vladimira i Svetozara Go|evca, vaqev-skih rentijera, industrijalaca i trgovaca iz Beograda, 1935. godine,grobqe je koristilo zate~ene objekte biv{ih vlasnika Kuzmanovi}akao kapelu, ostavu za alat i stan za ~uvara grobqa.

Porast smrtnosti u Vaqevu u posledwim decenijama 20. veka, poredpove}anog broja gradskog stanovni{tva, uslovqen je i raspadomdr‘ave, sna‘nim prilivom izbeglica, naglim padom li~nog i dru-{tvenog standarda. Ve} tokom osamdesetih godina kada je, prose~anbroj godi{wih sahrana na ovom grobqu iznosio oko 250, prostor zasahrawivawe na zapadnoj strani je iscrpqen, i gradske vlasti su bileprinu|ene da urade urbanisti~ki plan. Re{eno je da se iskoristi slo-bodan prostor isto~no od ulaza i kapele, povr{ine 7,59.12 ha. Ovimplanom, smatrao se re{enim problem prostora, za te namene, do 2000.godine, me|utim zbog pove}anog broja sahrana, prose~no 450 godi{we,u posledwoj deceniji 20. veka iscrpeo je projektovani prostor. Izvr-{en je otkup parcela na ju‘noj i isto~noj strani grobqa. Utvr|eniurbanisti~ko-tehni~ki uslovi, naru{eni su nepridr‘avawem propi-sane veli~ine spomenika. Povr{ina na kojoj se trenutno prostireNovo grobqe iznosi oko 16 ha.

*

Ostala grobqa koja su Zakonom o obrazovawu op{tina iz 1971. go-dine, zajedno sa naseqima kojima pripadaju u{la u gradsko podru~je,zahtevaju temeqitije istra‘ivawe wihove pro{losti. U ovom radunavodimo samo osnovne o podatke o ovim grobqima do kojih smo do-{li od Uprave vaqevskih grobaqa, na osnovu starosti spomenika iranije objavqenih radova.

Vojni~ko grobqe 1914-1918.

Nastalo je 1914. na lokaciji sada{weg Novog grobqa, za vreme epi-demije pegavog tifusa i masovnog stradawa vojnika u ratnim operaci-jama i od zadobijenih rana. Tokom prve dve ratne godine Vaqevo je bi-lo sredi{te koncentracije vojnih jedinica i Glavnog {taba srpskevojske ali i steci{te velikog izbegli~kog talasa. Zahva}eno epidemi-jom pegavog tifusa i sna‘nim prilivom rawenika sa okolnih boji-{ta, Vaqevo je bilo pretvoreno u veliku bolnicu, za ~ije potrebe je

Mil~a Madi}

18

rekvirirano od javnih objekata sve {to je iole moglo slu‘iti za sme-{taj obolelih i rawenih civila i ratnika.24 Umiralo se masovno dasu grobari jedva stizali da pokopaju mrtve, o ~emu svedo~i i jedan do-kumenat Suda op{tine Vaqevske, od 26. jula 1914, upu}en Garnizonu, ukojem se upozorava da vojnici odre|eni za kopawe grobova, ne sti‘u daiskopaju dovoqno duboke grobnice, {to mo‘e izazvati nove masovnezaraze.25 Sve{tenici su jedva stizali da opoju mrtve. U prvim prvimmesecima okupacije, kada su bila velika masovna stradawa, sahrawi-vawe je vr{eno na Bairskom grobqu, koje je bilo i srpsko vojni~kogrobqe i austro-ugarsko. Obzirom da je prostor za sahrawivawe naovom grobqu i u godinama pre po~etka ratnih stradawa bio problem,lokacija Novog grobqa zvana „Kuzmanova~a“ je sve ~e{}e kori{}enaza pokop umrlih, da bi do kraja rata sahrawivawe umrlih u Vaqevubilo skoro u potpunosti preneto na novu lokaciju.

Vojni~ko grobqe 1914-1918. sa parcelom masovnih grobnica ukup-ne povr{ine 81,55 ari, formirano je po~ev od 1914. godine, zavr{nosa prenosom eshumiranih posmrtnih ostataka stradalih ratnika pozavr{etku rata. Ratnici su za vreme trajawa rata pokopavani na ra-znim lokacijama, a mawi broj sahrawen je i na Bairskom grobqu. Pre-ma sumarnim podacima, u {est masovnih grobnica, sahraweno je oko3000 stradalih u ratu, prenetih sa Baira i drugih lokacija {ireg pod-ru~ja. U ogra|enom delu spomen-grobqa pojedina~no je sahraweno 429stradalih ratnika pravoslavne veroispovesti na zapadu, a musliman-ske i katoli~ke na istoku. Wihovi grobovi su uredno pore|ani i obe-le‘eni odgovaraju}im brojem na spomeni~nom obele‘ju sa simbolomverske pripadnost, krstom ili polumesecom. Na glavnom i pomo}nomulazu u spomen-grobqe, na mermernim plo~ama po rednim brojevimasa spomenika ispisana su poznata imena ratnika, dok su brojevi nepo-znatih navedena na kraju. U sredi{wem delu grobqa podignut je spo-menik u vidu piramide oivi~en te{kim kovanim lancima koje nose ~e-tiri stuba od napravqena od granata. Iza centralnog spomenika po-dignut je jo{ jedan mawi, na grobu katoli~kog sve{tenika kapelana,koji je slu‘io u vaqevskom garnizonu, u vidu krsta, sa likom Deve Ma-rije i Hristom u naru~ju.

Pored sada{we severne ograde Vojni~kog grobqa, za vreme Prvogsvetskog rata formiramo je austro-ugarsko vojni~ko grobqe, pored ko-jeg su Nemci u Drugom svetskom ratu formirali svoje vojni~ko gro-


19

24 "Vaqevska bolnica 1914-1915", zbornik radova sa nau~nog skupa, Srpsko lekar-sko dru{tvo – podru‘nica Vaqevo, 1992.

25 MIAV, Op{tina grada Vaqeva, kut. inv. br. 159, pr. br. 71.

bqe, na sada{wem praznom prostoru iza grobqanske kapele. Poku{ajure|ewa spomen-grobqa srpskim ratnicima 1914-1918, koji je oba-vqen 1940, sveo se na ogradu od bodqikave ‘ice i delimi~no ure|eweunutra{wosti grobqa. Ure|ewe zajedni~kih grobnica do Reqi}a po-toka omeo je po~etak rata. Posle Drugog svetskog rata Vojni~ko gro-bqe je bilo dugo prepu{teno nebrizi, zapu{teno, razgra|eno, zaraslou korov sa izvaqenim i polomqenim spomenicima. U takvom stawusvedo~ilo je o nedopustivom odnosu prema spomeni~nom nasle|u i ‘r-tvama polo‘enim za odbranu otaxbine. Udru‘ewe nosilaca Albanskespomenice 1915-1916. podru‘nica u Vaqevu, jo{ pre ga{ewa 1988. po-kretala je inicijativu za obnovu i ure|ewe grobqa. Aktivnost na ob-novi i ure|ewu je nastavqena od Dru{tva za negovawe tradicija oslo-bodila~kih ratova Srbije do 1918. podru‘nica Vaqevo. Posle vi{e-godi{wih poku{aja, tek 2004. godine, spomen-grobqe je ome|eno, ura-|en je projekat ure|ewa i podignuta ograda. Zajedni~ke grobnice dove-dene su u pristojno stawe a sam grobqanski prostor uredno odr‘avaJavno komunalno preduze}a „Vidrak“, kome je grobqe povereno na sta-rawe. Odlukom o evidentirawu i utvr|ivawu Vojni~kog grobqa1914-1918. kao nepokretnog kulturnog dobra, stvorene su sve pretpo-stavke da se ranija sudbina ovog grobqa nikada ne ponovi.

Mil~a Madi}

20

„Vojni~ko grobqe 1914-1918, (Snimio M. Markovi}, 2005)

Na prostoru iza isto~ne ograde Vojni~kog grobqa, preneti su po-smrtni ostaci 19 streqanih gra|ana od strane nema~kih okupacionihsnaga, 20. jula 1941, koji su bili sahraweni u delu grobqa kod Reqi}apotoka, gde je izgra|ena komunikacija za nove parcele ju‘no od potoka.Ova zajedni~ka grobnica obele‘ena je prigodnim spomen obele‘jem.

Gra~ansko grobqe

Sude}i prema starosti spomenika nastalo je krajem 18. veka i sta-rije je od nekada{weg grobqa na Bairu. Nalazi se jugoisto~no od cen-tra grada, na Radinom brdu sa desne strane u‘i~kog puta pri ulasku uVaqevo. Sve do pripajawa Gradca, gradskom podru~ju, grobqe je biloseosko i koristili su ga me{tani Deguri}a. Obavqano je sahrawiva-we umrlih sa varo{kog, odnosno gradskog podru~ja. Prema evidencijiUprave vaqevskih grobaqa, na ovom grobqu povr{ine 0,82.43 ha, sa-hraweno je oko 2000 umrlih, za vi{e od dva veka postojawa. Sredinom19. veka, prema popisu naseqenih mesta, Jovan Gavrilovi}, za Gradacka‘e da je „selo u okru‘ju vaqevskom, srezu kolubarskom, sa 14 ku}a i80 du{a“.26 Intenzivnije naseqavawe sela odvija se u drugoj polovini19. veka, a naro~ito posle Drugog svetskog rata, kada ovo naseqe 1971.godine ulazi u sastav grada.27 Pred Prvi svetski rat podignuta je ne-zavr{ena kapela – mrtva~nica sa odeqewem za ostavu grobqanskogalata, koja je neposredno posle rata sru{ena. Pored najstarijih spo-menika koji su istorijski zna~ajni, na ovom grobqu nalazi se i neko-liko spomenika mawe umetni~ke vrednosti.28 Na ovom grobqu sahra-wen je i Julijus [mit, gra|anin Vaqeva {vajcarskog porekla, jedanod prvih industrijalaca i autoprevoznika u Vaqevu.

Poparsko grobqe

Nalazi se ju‘no od istoimenog naseqa, udaqeno od centra Vaqevaoko 2,5 kilometra. Wegova starost se odre|uje na osnovu najstarijihsa~uvanih spomenika iz prve polovine 19. veka. Prostire se na povr-{ini od oko 0,50.00 ha, na kojoj je do sada sahraweno oko 500 umrlihgra|ana sela Popare, koje je dobilo naziv po imenu turskog spahije ~i-ja se asovina ovde nalazila. Prema Qubomiru Pavlovi}u „Na vrhu br-da Bajira a iznad vaqevskog grobqa, nalazi se neko staro grobqe, koje


21

26 Re~nik geografijsko-statisti~ni Srbije, sastavio Jovan Gavrilovi} 1846. Beo-grad, drugo izdawe pripremio za {tampu i prilog sastavio i napisao MiloradRadevi}, Kultura – KIZ: Istorijski institut SANU, Beograd 1994. str. 42.

27 Zakon o obrazovawu op{tina, Sl. glasnik SRS br. 48/1971.28 Dr Miladin @. Vesi}, navedeno delo, str. 42-43.

narod ovog kraja zove Maxarsko grobqe. Grobqe je na op{tinskojutrini s nekoliko uspravnih nepotpisanih ste}aka“29 Po opisu loka-cije ne bi se sa sigurno{}u moglo zakqu~iti da su me{tani na ovommestu zasnovali svoje grobqe, pogotovu {to pomenuti autor tvrdi dase Poparci sahrawuju u vaqevsko grobqe.

Kli~eva~ko grobqe

Nalazi se na istoimenoj kosi iznad brda Kru{ik, severno od cen-tra grada i udaqeno je oko 2 kilometara. Prema starosti spomenikanastalo je sredinom 19. veka, kao seosko grobqe u kojem su sahrawiva-ni me{tani okolnih zaselaka. [irewem grada na ovo podru~je, nase-qavawem i izgradwom novih naseqa formirana je Mesna zajednica„Kru{ik“ sa vi{e od 15.000 stanovnika, {to je nalagalo pro{iriva-we prostora za sahrawivawe. Prema podacima nadle‘ne organizaci-je, na ovom grobqu je do sada sahraweno oko 1500 umrlih.

Grobqe na Bori~evcu

Bori~eva~ko grobqe udaqeno je od grada oko dva kilometara, za-padno iznad naseqa Br|ani. Nastalo je sredinom 19. veka kao seoskogrobqe u kojem su sahrawivani me{tani, Belog Poqa, Ra|evog sela iokolnih zaseoka. Naseqavawem Br|ana i porastom broja stanovnika,prema posledwem popisu oko 16.500 ‘iteqa, ovo grobqe sve vi{e ko-riste me{tani ovog gradskog naseqa za sahrawivawe umrlih. Grobqese nalazi na ukupnoj povr{ini 1,22.80 ha, ukqu~uju}i i deo parcelekoja je u vlasni{tvu Vojske, sa kojom nisu regulisani imovinsko-prav-ni odnosi. Po proceni nadle`ne organizacije na ovom grobqu je dosada sahraweno ukupno oko 1500 umrlih.

Gori}sko grobqe

Nalazi se isto~no od grada, udaqeno oko pet kilometra, na pod-ru~ju K.O. Popu~ke. Nastalo je u 19. veku za potrebe sahrawivawa me-{tana naseqa Gori}, Novog naseqa i okolnih zaseoka i delova selaJasenice i Dowa Grabovica, koji su prostorno bli‘i ovom grobqu.Formirawem Novog naseqa pored Beogradskog puta i naglim demo-grafskim prilivom, ovaj deo grada upu}en je na kori{}ewe usluga iovog grobqa. Procewuje se da je do sada sahraweno oko 1500 umrlih izpomenutih naseqa. Povoqna lokacija grobqa pru‘a mogu}nost wego-

Mil~a Madi}

22

29 Q. Pavlovi}, navedeno delo, str. 872.

vog pro{irewa prema uve}anim potrebama pomenutih naseqa i plan-skog razvoja i izgradwe infrastrukture, grobqanske kapele i dr.

*

Zajedni~ki problem svih grobaqa koja su u{la u gradsku zonu je sku-~enost i zate~ena prostorna neure|enost u sahrawivawu, koju je u posed-nutom delu nemogu}e naknadno ispravqati. Urbanisti~ko ure|ewe iredovnije odr‘avawe tako|e je izra‘en problem kod ovih grobaqa.Neophodno je ubudu}e nove parcele planski ure|ivati, po{tuju}i ve}usvojene standarde, od veli~ine grobnog mesta i spomenika do propi-snih prolaza i staza za komunikaciju unutar grobqanskog prostora.

Partizansko spomen-grobqe na Kru{iku

Nalazi se u severozapadnom delu Vaqeva, na brdu Kru{ik, prosti-re se na 2,50.00 ha povr{ine, gde su nema~ki okupatori, 27. novembra1941. godine, streqali 261 zarobqenog pripadnika i saradnika na-rodno-oslobodila~kog pokreta. Ovo spomen-grobqe otvoreno je povo-dom obele‘avawa petnaestogodi{wice od streqawa rodoquba. Re-konstrukcijom i dogradwom spomen-grobqe je dobilo dana{wi iz-gled tek 1964. godine, da bi 18. maja 1967. prilikom posete Vaqevu, on-da{wi predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito upalio ve~ni plamen.Pored streqanih u zajedni~ke spomen-kosturnice naknadno su prene-ti i posmrtni ostaci poginulih i stradalih boraca palih u vaqev-skom kraju tokom Drugog svetskog rata. U 64 pojedina~ne i zajedni~kehumke, koje su obele‘ene spomen-plo~ama, ispisana su imena 313 izgi-nulih rodoquba. Spomen-grobqe je ome|eno ‘ivom ogradom, povr{i-na je zasejana travwakom i posa|enim drvoredom i ukrasnim {ibqem,sa uredno asfaltiranim stazama, pored kojih su pore|ane spomen plo-~e sa imenima poginulih. Na ulazu u park i na wegovim uglovima po-stavqene su vertikalne spomen plo~e sa ispisanim imenima strada-lih. U centralnom delu izgra|en je udubqeni trougaoni prostor zave~ni plamen, iza ~ije severne strane su spomen plo~e sa imenima na-rodnih heroja poginulih u vaqevskom kraju.30 Spomen-grobqe na Kru-{iku je kultivisan spomen park koji se uredno odràva i intenzivnokoristi za odmor i rekreaciju gra|ana svih ‘ivotnih dobi.

Od ostalih masovnih strati{ta na kojima su sahraweni streqanirodoqubi, sa du‘nim po{tovawem treba pomenuti zajedni~ku grob-


23

30 Milorad Radoj~i}: Partizansko spomen-grobqe na Kru{iku u Vaqevu u kwizi: „Tra-gom izdaje“, Vaqevo 1997, str. 297-307.

nicu u krugu fabrike „Kru{ik“ u kojoj je sahraweno pedeset talaca,streqanih u znak odmazde, od strane nema~kog okupatora, 21. oktobra1941. godine.

Za neutvr|en broj streqanih po zavr{etku Drugog svetskog rata nabrdu Kru{ik, osu|enih od strane novih komunisti~kih vlasti, za „sa-radwu“ sa okupatorom i druga krivi~na dela u~iwena za vreme okupa-cije, ne postoji spomen-obele‘je, niti je na bilo koji drugi na~in obe-le‘eno masovno strati{te.

Starawe o grobqima

Razvojem i demografskim rastom Vaqeva kao gradskog naseqa, pro-blem upravqawa grobqima i wihovo prostorno ure|ewe i planirawepostaje komunalna potreba. Lokalne vlasti u Vaqevu po~ele su se suo-~avati sa tim problemom u prvim decenijama 20. veka, kada donose Ob-javu o uvo|ewu ~uvara (grobara) i uvode takse za kopawe grobova(1909). U vreme okupacije, austro-ugarske vlasti 1917.31 objavquju za-branu sahrawivawa u otvorenom kov~egu, zbog opasnosti {irewa epi-demije pegavog tifusa. Posle Drugog svetskog rata Gradski narodniodbor na sednici, od 5. aprila 1946, doneo je Pravilnik o upotrebigrobaqa i grobqanskim uslugama, da bi ve} u junu iste godine pristu-pio osnivawu Gradskog privrednog (komunalnog) preduze}a u ~iju de-latnost su ukqu~ene i grobqanske usluge. Avgusta iste godine osnivanovo preduze}e „Vakop“ kojem poverava ove usluge.32 U istoj godini,26. decembra, Izvr{ni odbor Gradskog narodnog odbora donosi odlu-ku o osnivawu Gradskog preduze}a „Pe}ina“, ~ija je delatnost poredodr‘avawa ~isto}e u gradu i briga o gradskom grobqu. Iz sastavaStambenog preduze}a Vaqevo, referendumom zaposlenih radnika, 1972.godine, izdvojena je jedinica za odr‘avawe ~isto}e i formirano Komu-nalno preduze}e „Vidrak“ u ~iju delatnost su, do dana{wih dana, ukqu-~ene i usluge starawa o grobqanskim uslugama za grad Vaqevo.33

REZIME

Pro{lost vaqevskih varo{kih (gradskih) grobaqa usko je povezana sarazvojem naseqa, wegovim usponima i padovima, promenama u demografskomsastavu, etni~koj i konfesionalnoj pripadnosti, smenama gospodara, rat-nim stradawima i svim isku{ewima, koja su pratila ovo naseqe kroz burnu

Mil~a Madi}

24

31 Slu‘beni list C.I.K. Okru‘nog zapovedni{tva u Vaqevu, br. 6, od juna 1917, str. 232 MIAV, Skup{tina op{tine Vaqevo – Vaqevo, Zapisnici sednica GNOO i GNO

Vaqevo 1944-1947, kw. inv. br. 1, str.125-13033 Isto, kw. br. 2, str. 158

vi{evekovnu istoriju. Sa~uvani i uo~qivi tragovi o grobqima u samom na-sequ, datiraju u skoriju pro{lost – o wihovoj lokaciji, starosti i veli~i-ni mo‘e se govoriti tek unazad nepuna dva veka. O starijim grobqima, izu-zev uzgrednih zabele{ki putopisaca i namernika, usmenog predawa i isko-pavawa ostataka zbog izgradwe objekata, drugih sigurnih podataka nema. Ba-irsko grobqe nastalo u prvoj polovini 19. veka na brdu Vidrak, u razdobqusticawa nezavisnosti i nastanka Kne‘evine Srbije. Tokom perioda jednove-kovne upotrebe, kada Vaqevo ne prelazi desetak hiqada stanovnika, iscr-pqene su prostorne mogu}nosti ovog grobqa. Novo grobqe, koje je i sada uupotrebi, nastalo je za vreme Prvog svetskog rata pod pritiskom masovnogratnog stradawa i epidemije pegavog tifusa, sa posebnom parcelom za Voj-ni~ko grobqe na kojem su sahrawivani stradali vojnici obe zara}ene stra-ne. Pored 429 stradalih srpskih vojnika i oko 3000 sahrawenih u masovnimgrobnicama, kraj sada{we severne ograde, sahrawen je i nepoznat broj au-strougarskih vojnika. U Drugom svetskom ratu, na istoj parceli sahrawiva-ni su i stradali vojnici Vermahta, o kojima nisu sa~uvana spomeni~na obe-le‘ja. Za mnoge ‘rtve oba svetska rata, posmrtni ostaci su pokopani na {i-rem podru~ju Vaqeva i naj~e{}e nisu obele‘eni. Za skoro sto godina posto-jawa, na Novom grobqu sahraweno je preko trideset hiqada pokojnika. Od1971. godine gradskom podru~ju prikqu~ena su prigradska naseqa sa svojimgrobqima: Gra~ansko nastalo krajem 18. veka preko 2000 sahrawenih, Po-parsko iz prve polovine 19. veka – oko 500 sahrawenih, Kli~eva~ko iz polo-vine 19. veka – oko 1500 sahrawenih, Bori~eva~ko iz polovine 19. veka – oko1500 sahrawenih, Gori}sko iz 19. veka – oko 1500 sahrawenih i Partizanskospomen-grobqe na Kru{iku, sa 261 streqanim i 52 poginula borca. Za osu|enena smrt i pogubqene posle Drugog svetskog rata u Vaqevu, nema evidencija, nezna se lokacija na kojoj su sahrawivani, niti postoji bilo kakvo obele‘je.

SUMMARY

The past of the town (city) graveyards of Valjevo is closely related to settlementevolution, its rises and falls, demographic composition changes, ethnical and con-fessional qualification, changes of patrons, war sufferings and to all of temptationsthat followed this settlement throughout a turbulent multicentesimal history. Relicsof graveyards in the settlement itself date back to recent past - their location, age andsize can be subject of a discussion only for two centuries now. As far as older grave-yards, there is no other reliable data then the notes of passengers and wayfarers, oraltradition and remainders exhumation due to facilities construction. The Bair grave-yard was built in the first middle of the XIX century on the Vidrak hill in the periodof independence acquisition and Princedom Serbia’s early stage. During the periodof one-century usage, while Valjevo inhabited no more than a dozen thousands ofpeople, the spatial capabilities of this graveyard were worn out. The New graveyard,which is still in use, was made during the World War I, under the pressure of masswar sufferings and of typhus, and it had a special parcel designed to be Military


25

graveyard where they buried dead soldiers from both belligerents. Besides 429 deadSerbian soldiers and some 3000 buried in mass graves, near present north fence wasburied an unknown number of the Austro-Hungarian soldiers. In the World War II,in the same parcel, were buried the Vermaht soldiers of which no monument markswere preserved. In the case of many victims of both wars, the remains were buried ina wider area of Valjevo and more often than not without any markings. For nearly ahundred years of existence, in the New graveyard over thirty thousands of deceasedwere buried. Since 1971. suburban settlements were annexed to the city area andwith their graveyards: Gra~an graveyard from the close of the XVIII century, over2000 of buried, Popare graveyard dating from the first middle of the XIX century -around 500 buried, Kli~evac graveyard from the middle of the XIX century - around1500 buried, Bori~evac graveyard from the middle of the XIX century - around 1500buried, Gori} graveyard from the XIX century - around 1500 buried and Partisanmemorial graveyard on the Kru{ik, with 261 shot and 52 killed soldiers. As far asthose that were sentenced to death and executed after the World War II in Valjevo,exists no record, and the location of their burial is unknown, without markwhatsoever.

Mil~a Madi}

26

Dejan V. Popovi}Ekonomska {kolaVaqevo

\URINA CIGLANA

APSTRAKT: U radu se analizira nastanak i razvoj \urine ciglane u perio-

du od 1934. do 1975. godine, kako je poslovala u ovom vremenu, koje su joj bile po-

te{ko}e, i najzad, kako je delovala na privredni uspon i izgradwu Vaqeva.

Vaqevo je varo{ koja se, krajem 19. i po~etkom 20. veka, brzo razvijai u pogledu povr{ine i po broju stanovnika. Svakako da je velikogudela u tome imao razvoj opekarskog poslovawa u vaqevskom kraju. UVaqevu je u pro{losti bilo vi{e ciglarsko-creparskih radwi, a jed-na od poznatijih bila je ciglana \ure D. \or|evi}a.

Razvoj ciglarstva u Vaqevu i vaqevskom kraju mo‘e se pratiti od vre-mena kneza Milo{a, koji je za potrebe gradwe crkve i Nenadovi}a kule (uto doba barutane) naredio otvarawe ciglane u Vaqevu, 1832. godine.1

U 19. veku u varo{i su postojale male poqske radionice, gde jeru~no pe~ena cigla. Kako se gde pravila ku}a, tako su na{i sugra|aniru~no vadili zemqu na svojim imawima i pravili opeku. Pe}i su bileotvorenog tipa, malih dimenzija i lo‘ene su drvetom.

Sredinom 19. veka jedna od najpoznatijih ciglana u Vaqevu bila jeArapovi}a ciglana, vlasni{tvo Jovana-Joce Arapovi}a. Nalazila seu dana{woj Sin|eli}evoj ulici, u blizini reke Qubostiwe.2 Nijenam poznato koliko dugo je radila ova radwa, ali se, po~etkom {ezde-setih godina istog veka, ona ne spomiwe.3 Postojala je i ciglana Di-mitrija – Dike Obradinovi}a, uglednog vaqevskog trgovca i osniva-~a kafane „Sunce“.4 Pomenuti trgovac vi{e se bavio mehanxijskim, amawe ciglarskim poslom, kojeg se i ostavio sedamdesetih godina. U

27

UDK =

1 Velibor Berko Savi}, Vaqevska crkva, Vaqevac, Veliki narodni kalendar zaprostu 1993, str.193-205, Vaqevac, Vaqevo 1993.

2 Najverovatnije da se ova ciglana nalazila u dana{wem Sin|eli}a bloku, odmahispod ulice Vladike Nikolaja

3 Biografski leksikon vaqevskog kraja, kwiga 1, sveska 1, str. 40, Vaqevska{tamparija, Vaqevo 1996-1997.

4 Boìdar Obradinovi}, Mladost u Te{waru, Veliki narodni kalendar Kolubara1992, str. 215-224, Radio Vaqevo, Vaqevo 1992.

ciglarskom zanatu po~eli su se isticati Petkovi}i, koji su oko 1875.godine do{li u Vaqevo i osnovali svoju prvu ciglarsko-creparskuradwu.5 Na prelasku iz 19. u 20. vek postojalo je vi{e ovakvih radwi ivi{e lokacija odakle se vadila zemqa za proizvodwu.

Po~etkom 20. veka postepeno se umesto malih, poqskih pe}i uvodenove, ve}e, zatvorene pe}i, u narodu zvane „{vabare“, koje su tro{ilemnogo drva i naizmeni~no se palile i gasile. Ne{to kasnije pojavilesu se i prstenaste, tzv. kru‘ne pe}i, sa masivnim dimwakom, poznatepod nazivom Ringofen6. Wihov kapacitet bio je daleko ve}i, ali su toujedno bile vrlo skupe pe}i i, u onovremenoj Srbiji, nije ih bilo mno-go. Poznato je da je u vaqevskom kraju, 1908. godine, bilo tri ciglar-sko-creparske radwe sa ovakvim ili sli~nim tipom pe}i, sa ukupno 49zaposlenih radnika i sa dobiti od 24.500 dinara.7

Ciglane 19. veka nisu bile velikih kapaciteta. Upo{qavale su ma-li broj radnika, u wima je bila zastupqena iskqu~ivo ru~na proiz-vodwa, bez ijedne ma{ine. Podse}ale su na stare zanatske radionicesa izvesnom podelom rada.

Zahvaquju}i ovim ciglarskim radwama, malim i velikim, polako seizgra|ivalo Vaqevo: najpre zgrade me{tana, a kasnije i dr‘avna zdawa.

Ciglarsko-creparska industrija u na{em kraju javila se stotinakgodina nakon prvog sa~uvanog pomena ciglarske proizvodwe; preci-znije re~eno, izme|u dva svetska rata, kada je grad ubrzano rastao. Dva-deseti vek nosio je nove stilove u gra|evinarstvu: podi‘u se monumen-talnije spratne zgrade, ~vr{}i stambeni objekti sa obra|enim uli~nimfasadama i ve}im ukrasnim detaqima, a sa druge strane, ru{e se mnogeblatne, }erpi~om gra|ene tro{ne uxerice. Ovu pri~u treba potkrepitii podacima da je Vaqevo sredinom 19. veka (1859. godine) imalo 1865stanovnika, a po popisu iz 1931. godine bilo ih je ve} 11056.8 Kako sestanovni{tvo Vaqeva pove}avalo, tako je vremenom ciglarsko-crepar-ska industrija izme|u dva rata postala najva‘nija industrijska grana usrezu. Posle Drugog svetskog rata, u vaqevskom okrugu „bilo je 6 ciglar-skih preduze}a i oko 25 poqskih crepana sa ru~nom izradom crepa“.9

Dejan V. Popovi}

28

5 Grupa autora, Izrada opekarskih proizvoda u vaqevskom kraju, str. 5, Posebnaizdawa, Vaqevo 1995. Petkovi}i su poreklom iz sela Kr~imir podno Suve pla-nine. Krajem 60-ih godina 19. veka doselili su se u selo Zlatari}, gde su se tako|ebavili opekarskim zanatom (nap. autora).

6 Kod nas se za ove pe}i odoma}io naziv ringlov7 Nikola Vu~o, Razvoj industrije u Srbiji u XIX veku, SANU, Posebna izdawa, str.

328-334, Beograd 1981.8 Vaqevska op{tina 1839-2003, pripremio Zdravko Rankovi}, str. 41-46, Kolu-

bara, Vaqevo 2003.9 Sne‘ana Radi}, Prilog prou~avawu privrednog razvoja biv{eg okruga vaqev-

skog 1944-1947. godine, Glasnik MIAV, br. 25, str.137-156, Vaqevo 1990.

Tridesetih godina pro{log veka jedna od poznatijih ciglarskihradwi u Vaqevu bila je Igwatovi}a ciglana.10

Po pri~ama starih Vaqevaca, u na{em mestu je, na potezu od Du{a-nove ulice do Beogradskog puta, u me|uratnom periodu bilo vi{e ci-glana, od kojih su neke imale visoke dimwake.11 Jedna od takvih bila jePetkovi}a ciglana, osnovana 1940. godine. Bila je vlasni{tvo Qubo-mira Z. Petkovi}a, sve do konfiskacije 1946. godine. Poznato je da jePetkovi} neposredno posle rata koristio jedan hektar zakupqenog ze-mqi{ta12 u raznim delovima grada. Maksimalna proizvodwa ove ci-glane bila je oko 1.500.000 jedinica cigle i crepa godi{we.13 Posedo-vala je kru‘nu pe}, tzv. ringlov,14 najve}i kapacitet, najve}i broj rad-nika i najvi{u visinu dimwaka (oxaka) u gradu od 30 metara.15

Neposredno pored Petkovi}eve nalazila se ciglana \ure D. \or-|evi}a. \urina ciglana obele‘ila je jedan period vaqevskog gradi-teqstva, a dala je ime ~itavom jednom kraju: i dan-danas se u uobi~aje-nom razgovoru ka‘e da se ne{to ili neko nalazi „kod \urine cigla-ne.“ Ona sama nalazila se pri kraju Du{anove ulice, i svojim dimwa-kom i ostacima ringlova jo{ uvek evocira uspomene kod na{ih stari-jih sugra|ana. To je jedini takav objekat do danas sa~uvan u gradu. Po-ku{a}emo da na ovom mestu uka‘emo na kratak istorijat ovog objekta,a samim tim i ciglarstva uop{te u Vaqevu.

\ura D. \or|evi} ro|en je, 1900. godine, u selu Prisjan pod Suvomplaninom u blizini Vlasotinaca. Poti~e iz siroma{ne porodice kojaje ‘ivela od grn~arskog i ciglarskog zanata, pa su mu i otac Dragutin ideda \or|ija bili pe~albari u raznim ciglanama u ju‘noj Srbiji, Tur-skoj i Bugarskoj. Tako je i \ura \or|evi} nasledio zanat od predaka, pase u leskova~kom kraju bavio istim. U mladosti je kao nadni~ar puto-vao Srbijom, a krajem dvadesetih godina pro{log veka ustalio se u Va-qevu, u kojem je bilo posla, kvalitetne zemqe, stalne potrebe za grad-wom, pa prema tome i ciglom. Jedan od razloga dolaska u Vaqevo trebatra‘iti i u tome {to su u ove krajeve mnogi wegovi zemqaci do{li prewega, obogatili se, pa su se ovde osamostalili i oku}ili. Tako su \or|e-

\urina ciglana

29

10 Kazivawa Miroslave Panteli} (\or|evi}), zabele‘ena januara 2005.11 Kazivawa Vidosave Gavrilovi}, zabele‘ena februara 2005.12 Pre rata Petkovi} je koristio znatno vi{e zemqi{ta, a pojedine parcele su mu

konfiskovane. Imao je veliku ciglanu na raskr{}u dana{wih ulica DimitrijaTucovi}a, Du{anove i \erdapske.

13 Sne‘ana Radi}, navedeno delo14 Ovaj deo grada se u svakodnevnom govoru i naziva Ringlov (vid. nap. 12)15 Dokumenta iz porodi~ne zbirke Zorana Petkovi}a

vi}a povukli u Vaqevo Petkovi}i,16 koji su bili u gradu na glasu kao od-li~ni ciglari, a ve} su posedovali veliku ciglanu na obalama reke Qu-bostiwe. Pokazalo se da su ovi Crnotravci – kako su ih Vaqevci nazi-vali – najboqi ciglari, a da su wihovi opekarski proizvodi najboqegkvaliteta. Po pri~ama na{ih starijih sugra|ana, Vaqevci su se slabobavili ovim te{kim zanatom, pa su posao preuzimali pe~albari sa jugaSrbije, ~esto zakupquju}i ve} postoje}e ciglane i crepane u gradu. Samposao je bio vrlo naporan, prqav, ali jako unosan.

\ura \or|evi} u po~etku radi kod Petkovi}a na ciglarskim poslo-vima kao sezonac, a oko 1930. godine na obali reke Qubostiwe zakupqu-je „pod kiriju“ zemqi{te od izvesnog Svete bankara. Oko 1932. godineuzima pod zakup Igwatovi}a ciglanu (u vlasni{tvu Drage Igwatovi-}a), gde po~iwe sa proizvodwom cigle, tzv. letwih banketa. Me|utim,ovde se \or|evi} nije dugo zadr‘ao (pe}i za pe~ewe su bile male, proiz-vodwa nije bila velikog obima) pa odlu~uje da formira sopstvenu pro-izvodwu. Ubrzo kupuje imawe izme|u ulica Pop-Lukine i Selimira\or|evi}a i na mestu stare uxerice gradi ku}u i vi{e pomo}nih obje-kata. U ovom delu grada, koji je tad bio periferija sa malim brojem ku-}a, \or|evi} otpo~iwe sa iskopavawem zemqe i priprema se za podiza-we vlastite ciglane. Nedugo potom, dovodi u Vaqevo i svoju porodicu.Oko 1934. godine za potrebe budu}e ciglane kupuje iznad Du{anove uli-ce blizu 3 hektara zemqi{ta od Koje i Milenije Seni}.17 Ova velikaparcela bila je delom vo}wak, a ve}im delom obrasla u bagremovu {u-mu. Nalazila se izme|u dana{wih ulica Du{anove, Filipa Vi{wi}a iTi}e Milovanovi}a. Kona~no, godine 1934, dozvolom Na~elstva srezavaqevskog, otvorena je ciglarsko-creparska radwa \ure \or|evi}a.18

Proizvodni proces otpo~eo je sa pe}ima zatvorenog tipa, tzv.„{vabarama“, a radna snaga bila je iz leskova~kog i ni{kog kraja. Uradwi je jedna grupa radnika proizvodila ciglu, a druga crep. Samposao iziskivao je mnogo napora, ali i organizacije; bio je sezonskogtipa jer se radilo samo preko leta – od maja do septembra meseca.19 Upo~etku se zemqa za eksploataciju vadila sa poseda \or|evi}a uPop-Lukinoj ulici, ali kako je zemqi{te ubrzo iscrpqeno, radwa jepreme{tena u ulicu Du{anovu br. 85. Ciglana je imala „radni~ke sta-nove“ za 8-10 radnika. Prerada zemqe vr{ena je ru~no. Vlasnik je za

Dejan V. Popovi}

30

16 Petkovi}i su poreklom iz istih krajeva kao i \or|evi}i17 Kazivawa Miroslave Panteli} (\or|evi}), zabele‘ena januara 2005. godine18 MIAV, fond ONO Vaqevo, Odeqewe za privredu (1944-1947), del. br. 550/46, kut.

inv. br. 5,19 Ciglana je radila od \ur|evdana do Krstovdana

lo‘ewe pe}i, najpre koristio sopstvenu bagremovu {umu oko reke Qu-bostiwe, a po{to je ona iskr~ena drvo je kupovano i dovla~eno volov-skim kolima sa planine Medvednik i iz sela Stave i Po}uta. U seluPo}uti nekoliko decenija radila je u pogledu kapaciteta jedna od ve-}ih izdvojenih ciglana u vlasni{tvu \ure \or|evi}a.20 Naime, vla-snik je u to vreme posedovao vi{e ciglana21 i ve}i broj radnika, kojije dostizao dvadeset pet.22 êsto su ovi pe~albari, oformqeni u zanat-ske ekipe, prelazili iz jedne u drugu ciglanu, a pojedini su se tragomciglarskog zanata trajno naselili u gradu na Kolubari.

Nemamo podataka kolika je bila proizvodwa \urine ciglane ugradu tridesetih godina pro{loga veka. Poznato je samo da je tokomjednog lo‘ewa u „{vabaru“ moglo da se upakuje do 30 hiqada komadacrepa, cigle ili }eramide.23

Proizvodi ove ciglane kori{}eni su u izgradwi fabrike „Vi-stad“, kao i velikog broja objekata po gradu.24 Jedan deo proizvoda di-stribuiran je ‘eleznicom i u druga mesta. Pojedine ku}e na{ih sugra-|ana u starom delu Beograda gra|ene su \urinom ciglom.25

Neposredno pred rat, zarad ve}e i kvalitetnije proizvodwe kupqe-no je zemqi{te van grada, na pobr|u oko kasnije Radni~ke ulice.26

U toku nema~ke okupacije ciglana je radila smawenim kapacite-tom, jer se u Vaqevu u te{kim vremenima malo i gradilo. Znamo da je zavreme rata ovo preduze}e proizvelo oko 200.000 jedinica cigle i cre-pa i da je ratna {teta ciglane iznosila 448.000 dinara.27

Posle oslobo|ewa, kontrolisana od novih vlasti, proizvodwa uciglani nije dostizala vi{e od 100.000 jedinica cigle i crepa godi-{we. Za eksploataciju je kori{}ena vlasnikova zemqa od 2 hektarapovr{ine i pesak iz Kolubare,28 kao i iz obli‘we Qubostiwe. Ovo

\urina ciglana

31

20 Dnevni kapacitet ciglarsko-creparske radwe u Po}uti iznosio je izme|u 2,5 i 3hiqade jedinica, ili na godi{wem nivou oko 240 hiqada. Ovde je najpre sagra|ena„{vabara“ zatvorenog tipa, da bi krajem 50-ih godina postavqen plehani dimwakvisine 8 metara. Po{to su ovakvi dimwaci ~esto progorevali, na svakih dve ilitri godine postavqani su novi. Proizvodi radwe u Po}uti kori{}eni suiskqu~ivo za lokalne potrebe. Ekipa u Po}uti brojala je pet radnika.

21 U vlasni{tvu \ure \or|evi}a tridesetih godina pro{log veka bile su ~etiriciglane – u Vaqevu, Po}uti, Stavama i u Dowoj Grabovici.

22 Kazivawa Ilije \or|evi}a, zabele‘ena oktobra 2004.23 Kazivawa Aleksandra Milo{evi}a, zabele‘ena avgusta 2005.24 Kazivawa Dragane Zdravkovi}, zabele‘ena januara 2005.25 Kazivawa Pavla Bo{kovi}a, zabele‘ena avgusta 2005.26 Kazivawa Olivere Dru‘ani}, zabele‘ena januara 2005.27 MIAV, pomenuti fond28 Sne‘ana Radi}, navedeno delo

privatno preduze}e pretrpelo je velike promene 1948. godine, jer je ce-lokupna proizvodwa preorijentisana za dr‘avne potrebe, i vlasniknije imao pravo raspolagawa na svojoj ciglani. Dr‘avno preduze}e„Jablanica“ odre|uje privrednu politiku ciglane, daje svoje radnikei zapo{qava \or|evi}a kao jednog od rukovodilaca proizvodwe. Po-lovina vlasnikovog imawa je nacionalizovana. Zemqa za preradu se idaqe ru~no vadi, ovoga puta oko zapadne kapije „Kru{ika“, i prevozimotornim vozilima za proizvodwu u Du{anovoj ulici.29

Godine 1951. ciglana je zbog nerentabilne proizvodwe30 uredbomop{tinskih vlasti vra}ena na ograni~eno kori{}ewe \uri \or|evi-}u. Ovom prilikom vlasniku su data samo 4 radnika za celokupne ci-glarsko-creparske poslove, pa je \or|evi}, zbog uve}awa obima posla,dugo morao da krije i zarade i ve}i broj radnika od dozvoqenog.31 Sa-gra|eno je vi{e ve}ih objekata za su{ewe crepa, a otpo~elo se i sa iz-gradwom kru‘ne pe}i – ringlova – i masivnog dimwaka 1952. godine.Konstruktor ovih gra|evina bio je izvesni Ma|ar sa prezimenom Re-tek. Sam dimwak imao je temeqe od 2,5 metra zalivene u kre~u; pri dnuje imao obim 2h2 metra postepeno se su‘avaju}i ka vrhu na 21 metar vi-sine. U gradwu dimwaka potro{eno je 36.000 komada cigle, a za ceo rin-glov oko 100.000 cigli.32 U datim okolnostima, \or|evi} razgranava

Dejan V. Popovi}

32

\ura D. \or|evi} (na slici

levo), snimqeno oko 1940

Ilija \or|evi}, sinovac \urin, dugogodi{wi

radnik Ciglane, snimqeno 2004,

29 Kazivawa Ilije \or|evi}a i Milovana Crepi}a30 U vreme kad je G.P. „Jablanica“ prisajediwena ova ciglana, pojavili su se izvesni

problemi: veliki broj nestru~nih radnika, mala proizvodwa i veliki tro{kovi31 Nakon izgradwe ringlova broj radnika dostizao je 12, podeqenih u tri ekipe

(kazivawa Ilije \or|evi}a, zabele‘ena septembra 2005).32 Kazivawa Vladimira Zdravkovi}a i Du{ana Dru‘ani}a, zabele‘ena januara 2005.

posao, dovla~i zemqu za preradu sa prostora slabo naseqenih ulica Ja-kova Nenadovi}a i 7. jula (dana{wa ulica kraqa Milana).33 Od proiz-vedenog crepa i cigle kasnije su gra|eni objekti u ovim ulicama, pa ka-ko su se iste brzo naseqavale, \or|evi} prelazi u kraj ome|en ulicamaDani~i}evom i Qube Kova~evi}a.34 Ovaj kraj ~esto su natapale vodeQubostiwe, pa je tu bilo veliko blati{te, koje su me{tani zvali Dola-~a. Ova zemqa posedovala je crvenkastu i beli~astu glinu, veoma tra‘e-nu u ciglarstvu, tako da su proizvodi sa ove zemqe imali visok kvali-tet. Posao je tra‘io velikog truda jer se prerada zemqe jo{ uvek vr{i-la ru~no. Kapacitet ciglane u to doba kretao se maksimalno do 750.000jedinica godi{we. \urina cigla sve se vi{e koristi za izgradwu gra-da. No, kako je proizvodwa rasla, tako su i porezi postajali sve vi{i, aiznosili su jedno vreme i do 40% celokupne proizvodwe. Proizvodiciglane uzimani su bez nadoknade za potrebe gra|ewa u srezu.35

Plate radnika u navedenom periodu bile su vrlo pristojne i bile su,zavisno od te‘ine posla, od 10.000 do 20.000 tada{wih dinara.36

U me|uvremenu se u gradu sve mawe zemqe moglo uzeti pod zakup, te sustoga posedi vlasnika bili vrlo su‘eni.37 Svakako da je na sve ovo uti-calo i re{ewe iz 1946. godine, koje }e pre}i u zakonsku formu, po komeciglarska preduze}a u Srbiji nisu mogla da eksploati{u vi{e od 3 hek-tara (izuzetno do 5) za proizvodwu opekarskih proizvoda.38 Sve navede-no vodilo je tome da su 1958. godine vlasti nacionalizovale imawe, ci-glanu i celokupnu proizvodwu, pa je \ura \or|evi} ponovo postao ru-kovodilac proizvodwe u ciglani kojom je upravqalo GP „Jablanica“.Vi{e se nije mogla kopati zemqa u gradu, jer su se novodo{le porodicebunile i reagovale kod op{tinskih vlasti zbog pucawa ku}a u podno‘jukopa i pojave klizi{ta.39 Zemqa za preradu vadila se sa obala reke Qu-bostiwe i u Ra|evom selu, ali je i we, pogotovu one najkvalitetnije, bi-lo sve mawe. Proizvodwa iz godine u godinu opada, posao polako posta-je nerentabilan. Desetak godina od nacionalizacije ciglana je ponovovra}ena na ograni~eno kori{}ewe \uri \or|evi}u, koji je ~esto mo-rao da nadle‘nima podnosi izve{taje o proizvodwi. Tokom {ezdesetih

\urina ciglana

33

33 Na tom prostoru su danas O.[. „Andra Sav~i}“ i vojni stanovi34 Kazivawa Ilije \or|evi}a35 Kazivawa Milovana Crepi}a36 Dokumenta iz porodi~ne zbirke Ilije \or|evi}a37 \ura \or|evi} je u to vreme posedovao samo 97 ari zemqi{ta kori{}enog u

opekarskoj proizvodwi (dokumenta u porodi~noj zbirci Vladimira Zdravkovi}a)38 Sne‘ana Radi}, navedeno delo39 Kazivawa Dragane Zdravkovi}

godina proizvodi ove ciglane kori{}eni su za gra|ewe fabrike „Sr-bijanka“, stare zgrade SUP-a, za novu ‘elezni~ku stanicu.40

Negde u isto vreme u preduze}u su se javile pote{ko}e oko nabavkedrva i wihove skupo}e, pa se prelazi na ugaq kao novo pogonsko gori-vo.41 Ciglana u Po}uti ima sli~ne probleme, a po{to ne mo‘e ade-kvatno da ih re{i prestaje sa radom 1970. godine.

Ve} oronulog zdravqa, \ura \or|evi} po~etkom sedamdesetih go-dina prepu{ta posao svome sinu Luki Zdravkovi}u.42 Novi rukovodi-lac proizvodwe poku{ava da pove}a kapacitet proizvodwe kru‘nepe}i i u tome na kratko uspeva. Proizvodwa \urine ciglane po~etkomsedamdesetih godina bila je oko 5.000 cigle i 1.500 crepa dnevno, a pe-}i su dnevno tro{ile 4 tone ugqa!43 To je bio ujedno i maksimalni ka-pacitet \urine ciglane koja je proizvodila do 1.000.000 komada ci-gle, crepa i }eramide godi{we.44

Kako su odmicale sedamdesete godine, posao u ciglani sve vi{e jejewavao. Privatni sektor je u tim vremenima stagnirao, jer nije dobi-jao sirovine i materijal za proizvodwu. Sirovine za proizvodwu ope-karskih proizvoda dostavqane su samo dr‘avnim preduze}ima, i toonim perspektivnijim, tako da je dolazilo do masovnog zatvarawaprivatnih radwi. U me|uvremenu ja~aju dr‘avne ciglane – ubska iobrenova~ka, kao i ciglana i crepana u Kawi‘i. Velika ma{inskapostrojewa ovih ciglana gutaju mawe, nekonkurentne privatne cigla-ne. Posao u \urinoj ciglani tako postaje sve mawe isplativ.45 Priho-di jedva podmiruju tro{kove i poreze, pa posao zamire. Ovome je do-prinela i okolnost da je Luka Zdravkovi} zbog bolesti sve mawe ra-dio, a naslednici nisu imali prevelikog interesa da nastave te‘akciglarski posao. \urina ciglana je prestala sa radom 1975. godine.Polako se ru{e barake za radnike, pomo}ni objekti se predaju zubuvremena i rastiwe po~iwe da prekriva ciglanu.

Danas je ringlov uglavnom razru{en,46 samo jedan deo se koristikao magacin obli‘weg preduze}a.47 I dimwak je napukao, ali jo{ uvek

Dejan V. Popovi}

34

40 Kazivawa Vladimira Zdravkovi}a41 Za lo‘ewe kru‘ne pe}i upotrebqavao se sitan ugaq i ugqena pra{ina.42 \ura \or|evi} je umro 1971. godine (nap. aut.)43 Da bi se odr‘avala konstantna temperatura vazduha u kru‘noj pe}i (ringlovu),

pe}i su se lo‘ile na svakih sat vremena.44 Kazivawa Vladimira Zdravkovi}a45 I pored toga, sezonci-pe~albari iz leskova~kog kraja i daqe se, u potrazi za

boqim uslovima ‘ivota, zapo{qavaju u \urinoj ciglani (nap. aut).46 Deo ringlova sru{en je te{kim gra|evinskim ma{inama avgusta 2005, u vreme

pisawa ovog teksta.47 Krajem osamdesetih godina na ovom prostoru podignuto je stovari{te gra|e-

vinskog materijala i sa malim izmenama preduze}e jo{ uvek radi

pokazuje novim generacijama za{to se ovaj deo grada u svakodnevnomgovoru ba{ tako zove – \urina ciglana.48

*

Avgusta meseca 2005. godine, prilikom rekonstrukcije mosta na re-ci Qubostiwi, na raskr{}u ulica Du{anove, Dimitrija Tucovi}a,\erdapske i Filipa Vi{wi}a, prona|ene su ispod sloja asfalta ve}ekoli~ine opekarskih proizvoda. Da podsetimo, ove ulice nalaze sepored nekada{wih dveju velikih ciglana – \urine i Petkovi}a ci-glane. U Dimitrija Tucovi}a ulici gra|evinske ma{ine iznele su sadubine od 1-1,5 metara na svetlo dana par~ad {ire cigle i falcovanicrep, {to je bilo u asortimanu proizvoda ciglane Qubomira Z. Pet-kovi}a.49 U Du{anovoj ulici prona|eni su komadi cigle mawih di-menzija koja je proizvo|ena u \urinoj ciglani. Sloj cigle i crvenepra{ine prostirao se celom du‘inom kopa u pomenutim ulicama. Popri~ama me{tana, slojevi cigle se nalaze po dvori{tima mnogih ku}ana prostoru koji je nekad bio u sastavu ovih ciglana. To je svakako jo{jedan dokaz da su u Vaqevu nekad postojale mnoge ciglarske radwe kojesu (kao i \urina ciglana) ostavile traga do dana{wih dana.

\urina ciglana

35

Ostaci \urine ciglane danas

48 Po pri~i porodica \or|evi} i Zdravkovi}, akademski slikar Stojan Paji} na-slikao je ovu ciglanu i predeo ispred we sredinom {ezdesetih godina pro{logaveka. Gde se i kod koga nalazi ovo platno nije nam poznato

49 Ovakve cigle ve}ih dimenzija proizvodile su se sve do potkraj ~etrdesetihgodina dvadesetog veka, kada su promeweni kalupi i izvr{ena standardizacijaproizvodwe (kazivawa Zorana Petkovi}a).

PRILOG

POSTUPAK PROIZVODWE CIGLE

Za pripremu proizvodwe cigle i crepa postojala je naprava u obli-ku kace fiksirana u zemqi, a zvala se auz.50 Zemqa za preradu se dovla-~ila u auz i kiselila se vodom. Ovaj posao je radio blataxija (kalxi-ja), koji je ru~no bacao zemqu u kacu. Kad bi se preko no}i zemqa uki-selila, dovodio se tegle}i kow koji bi preko drvene me{alice vukaozemqu u auzu u krug dok se ista ne bi potpuno izme{ala. U auz je stajalooko 3 kubika zemqe. Potom bi se blato izvla~ilo na duge drvene tezge,na kojima bi se, pomo}u drvenih i metalnih kalupa modelirali bi-ber-crep, cigla ili }eramida. Za proizvodwu crepa kori{}ena je mle-vena glina, a cigla se posipala peskom da se ne bi u sirovom stawu le-pila jedna za drugu. Modelirana sirova cigla pakovana u brikete su-{ila se oko 15 dana u {upama, zahva}ena promajom. Nakon toga ciglase prenosila u pe} gde se pekla 3 dana, ako je pe~ena na drva, ili 6-7 da-na ako se pekla na ugqu. Biber-crep se pekao 7 dana na temperaturi od

960-1200�S. Ciglarsko-creparske proizvode izvla~io je iz ohla|enepe}i radnik koji se zvao pe~ewar a za slagawe je bio zadu‘en slaga~.Pe~ena cigla bi se hladila nekoliko dana u jednoj pregradi ringlova,pa su se tako ohla|eni proizvodi stavqali u barake gde bi se su{iliprirodno na rafovima desetak dana. Potom bi se proizvodi slali uprodaju. U kru‘nu pe} moglo je odjednom maksimalno da stane do70.000 jedinica biber-crepa i cigle. Pe}i koje bi se lo‘ile prvo bi sepopatosile sirovom ciglom, pa bi navi{e bilo postavqeno 12 redovacrepa, pa red cigle i tako naizmeni~no dok ringlov nije bio popuweni spreman za lo‘ewe. Ringlov se punio svakodnevno. Konstantna to-plota u pe}i odr‘avala se preko cugova veli~ine 70h60 cm, ili prekometalnog prstena – takozvanog gusa – te{kog oko 300 kg. Sav ringlov jebio ispresecan otvorima zvanim kacle, kroz koje se sipao sitan ugaqa koji su vodili do pe}i. Tako bi se opekarski proizvodi, urednoslo‘eni, postavqali u jednu pe}, u kojoj bi se su{ili, u drugoj bi se pe-kli, a u tre}oj hladili. Pe}i (ili komora) je bilo vi{e (\urina ci-glani imala je ukupno 8 pe}i) i naizmeni~no su podlo‘avane. Prekogusa, pomeranog uz pomo} metalnog vitla, regulisao se protok vazdu-ha, a samim tim i temperatura u komorama. Izme|u dve pe}i (komore),koje su bile {iroke izme|u 2,5 i 3 metra, bio je postavqen sloj papira

Dejan V. Popovi}

36

50 Stari na~in proizvodwe opekarskih proizvoda u vaqevskom kraju je svuda biosli~an, kao {to je izme|u ostalog bio i u \urinoj ciglani

kojim se regulisalo kretawe vatre izme|u dve komore. Preko ve}egbroja otvora kru‘na pe} je bila vezana za masivan dimwak iz kojeg suplamen i gust dim izlazili u atmosferu.51

REZIME

Sa proizvodwom opekarskih proizvoda u Vaqevu i vaqevskom kraju ot-po~elo se jo{ u prvoj polovini 19. veka i wihova izrada imala je jako dugoelemente zanatskog poslovawa. Po~ekom 20. veka, a naro~ito u godinamapred Drugi svetski rat, ciglarstvo daqim razvojem, dobija karakteristikeprave industrije. U pomenutom periodu, ciglarsko-creparska delatnost po-stala je najva‘nija industrijska grana u vaqevskom srezu.

Jedna od poznatijih ciglana, u ovom vremenu, bila je ciglarsko-crepar-ska radwa \ure \or|evi}a, osnovana 1934. godine. Blizina reke Qubostiweu mnogome je olak{ala poslovawe ovog preduze}a u pogledu snabdevawasirovinom, dok je blizina ‘eleznice pru‘ala mogu}nost lak{e distribuci-je proizvoda. Prerada zemqe u preduze}u vr{ena je iskqu~ivo ru~no, a su{e-we proizvoda obavqalo se prirodnim putem. Pe~ewe cigle i crepa isprva jevr{eno drvima, a potom ugqem. Preduze}e je zapo{qavalo 8 do 12 radnika,ve}inom iz leskova~kog kraja, i posedovalo je „radni~ke stanove“. Proiz-vodni proces trajao je kratko: od \ur|evdana do Krstovdana. \or|evi} je zaproizvodwu, u po~etku, koristio svoje zemqi{te, da bi se potom u nedostat-ku istog zemqa vadila sa raznih lokacija, obi~no uzetih pod zakup. Ciglanaje dobro poslovala do Drugog svetskog rata, a tokom rata proizvodwa joj jebila osetno smawena. U ratu ciglana je pretrpela ratne {tete u iznosu od448.000 dinara. Posle oslobo|ewa, 1948. godine, ciglana \ure \or|evi}a jenacionalizovana, ali je vra}ena vlasniku na ograni~eno kori{}ewe 1951.godine. Do po~etka pedesetih godina u proizvodwi su kori{}ene pe}i zatvo-renog tipa, u narodu zvane „{vabare“, koje su tro{ile mnogo drva. Po{tokapaciteti ovih pe}i nisu bili odve} veliki, pre{lo se 1952. godine na si-stem kru‘nih pe}i, takozvanih ringlova, i za te potrebe sagra|en je masivnidimwak. Proizvodi ove ciglane kori{}eni su za gra|ewe ve}eg broja dr‘av-nih i privatnih zdawa u Vaqevu, u gradu koji se sredinom 20. veka ubrzano{irio. Ovaj objekat je ponovo nacionalizovan 1958. godine, da bi opet biovra}en vlasniku na ograni~eno kori{}ewe krajem {este decenije 20. veka.Uop{teno, ciglana je dosta trpela u proizvodnom procesu zbog ~este prome-ne vlasni{tva – privatnog, dr‘avnog, dru{tvenog i ponovo privatnog. Na-ime, to su vremena real-socijalizma, kada je dr‘ava onemogu}avala da seprivatni sektor razvije i daqe pro{iri, pa je ovaj te{ko dolazio do siro-vina i materijala za proizvodwu. Istovremeno, privatni sektor bio je opte-re}en brojnim i visokim porezima. Proizvodwa \urine ciglane po~etkomsedamdesetih godina bila je u zenitu sa ostvarenih 1.000.000 jedinica proiz-

\urina ciglana

37

51

voda. Me|utim, zbog nekonkurentnih uslova rada i u borbi sa ve}im dr‘av-nim ciglanama, zbog izra‘ene nerentabilnosti, ova ciglarsko-creparskaradwa prestaje sa radom 1975. godine.

SUMMARY

Manufacture of brick products started in Valjevo and its region in the first middle ofXIX century and for long, it included the elements of craft trade. In the early XX cen-tury, especially in years that preceded the World War II, brick production developed insuch a manner that it gets the characteristics of a true industry. In mentioned period,brick-tile trade became the most important industry branch in the Valjevo canton.

One of the most famous brick factories of that time was the brick-tile store of\ura \ordjevi}, founded in 1934. The proximity of the Ljubostinja River facilitatedthe trade of this company in terms of raw material and the proximity of railroad pro-vided the option of an easier products distribution. The soil processing was donesolely by hand in the company and products were dried naturally. Bricks and tileswere at first thermally processed by woods and later by coal. The company had 8 to12 employees, mostly from the region of Leskovac and they were all provided withthe „labour accommodation“. The production process was active for a short periodtime: from the Day of St. George to Baptist day. In the beginning, \ur|evi} used hisown land in the process of production, but when it was all worn out the soil wasscooped from various locations, usually the rented ones. The brick factory tradedsuccessfully until the World War II, and during the War, the production was signifi-cantly reduced. In the War, the brick factory suffered war damages, which amounted448.000 dinars. After the liberation in 1948. \ura’s brick factory was nationalized,but it was returned to the owner on a limited use base in 1951. By the beginning ofthe 50’s enclosed type ovens were used and were commonly called „{vabare“, andthey spent a whole lot of woods. Since these stoves had no larger capacity, in 1952.that model was abandoned and system of circular stoves, so called „ringlovi“, wasput into use and a huge chimney was built for that purpose. Products of this brickfactory were used in the construction of large number of public and private buildingsin Valjevo town, which in the middle of XX century expanded pit-a-pat. The sameobject was nationalized again in 1958. to be returned to the owner on a limited usebase at the end of sixth decade of XX century. In general, the brick factory suffered alot in the terms of production process due to ownership changes - private, public andprivate again. Namely, those were the times of real-socialism during which the statemade it impossible for private sector to grow and expend, therefore it was hard for thatsector to obtain raw materials and production material. At the same time, the privatesector was burdened with number of high taxes. \ura’s brick factory production wasas its peak in the beginning of the 70’s with 1.000.000 product units manufactured.Nevertheless, due to uncompetitive work conditions, struggle with bigger public brickfactories and non-profitability this brick-tile store ceases to work in 1975.

Dejan V. Popovi}

38

Milorad Radoj~i}

publicista

Vaqevo

DE^JI DOM U MIONICI

APSTRAKT: Posle zavr{etka Drugog svetskog rata mnoga deca su ostala

bez roditeqskog starawa. Da bi im se obezbedio normalan ‘ivot i razvoj orga-

nizovani su de~ji domovi. Jedan od wih radio je u Mionici od septembra do

1947. do septembra 1950. godine.

Po mnogim ocenama ovo je bio jedan boqe organizovanijih domova te vrste u

zemqi a o wemu se malo zna. Ovo je poku{aj da se na osnovu sa~uvane arhivske gra-

|e, se}awa wegovih {ti}enica i zaposlenog osobqa rekonstrui{e wegova unu-

tra{wa organizacija i aktivnost, sagleda odnos dru{tvene sredine prema we-

mu i wegov doprinos ukupnom ‘ivotu i razvoju dece koja su bila u wemu.

Kqu~ne re~i: Mionica, de~ji dom, pitomice, slu‘beno osobqe, razvoj,

obrazovawe, vaspitawe, ‘ivot.

Veliki ratni vihor, koji je aprila 1941. godine zahvatio na{u ze-mqu i besneo do sredine 1945. naneo nam je ogromnu {tetu. Razbijena jeKraqevina Jugoslavija, izgubqena sloboda; uni{tena su mnoga mate-rijalna dobra i pale brojne qudske ‘rtve. Veliki broj dece ostao jebez jednog a neki i bez oba roditeqa. Na ‘alost bilo je i roditeqa ko-ji u novonastalim uslovima, zbog bolesti, invaliditeta, materijal-nog ili socijalnog polo‘aja nisu mogli izdr‘avati svoju decu. Takosu sva ta deca, ni kriva ni du‘na, ostala bez svojih najmilijih, bezprirodne porodice. I onako siroma{na, uz to i ratom iscrpqena, ze-mqa te{ko je nalazila na~ina da pomogne brojnim invalidima, bole-snima i nemo}nima, odnosno onima koji su se na{li u stawu „socijal-ne potrebe“. Da bi ubla‘ili wihov polo‘aj jo{ 1942. godine narod-nooslobodila~ki odbori na slobodnim teritorijama obrazuju de~jedomove, de~je bolnice a naro~ito kuhiwe za ishranu dece1.

39

UDK =

1 Ana Gavrilovi}: PRED[KOLSKE USTANOVE U SRBIJI 1843-2000, Beograd, 2001

I kasnije nove vlasti su na razne na~ine poku{avale da pomognusvima kojima je ova vrsta pomo} bila neophodna, pa se pri okru‘nim isreskim organima vlasti obrazovana socijalna odeqewa, sa po tri od-seka. Jedan od tih odseka zvao se odsek za za{titu matere, dece i mla-de‘i. U wegovoj nadle‘nosti bilo je osnivawe, opremawe i funkcio-nisawe de~jih domova koji su imali zadatak da prihvate, smeste i or-ganizuju ‘ivot i rad dece bez roditeqa ili sa roditeqima koji nisu umogu}nosti da se brinu o wima. Bile su to prevashodno deca koja suostala bez roditeqa tokom rata, pa su i nazivana ratna siro~ad.

A da podsetimo, de~ji domovi su socijalne ustanove za svakodnevni icelodnevni prihvat dece bez roditeqskog starawa. Imali su slede}e za-datke da: obezbede sme{taj, ishranu, odevawe i obla~ewe, zdravstvenu za-{titu, obrazovawe i zadovoqavawe elementarnih kulturnih i drugihpotreba svojih {ti}enika. Tamo gde nisu bile obrazovane ove ustanovedeca bez roditeqskog starawa sme{tana su u hraniteqske porodice.

Kroz boravak i aktivnosti u ovim domovima ona ne samo da su treba-la da se osposobe za svoj budu}i poziv ve} i za normalan ‘ivot u dru-{tvu, porodici, na javnom mestu i sli~no. Zato je mnoge od wih trebalonau~iti sve, od odr‘avawa li~ne higijene, preko pravilne ishrane dopona{awa na ulici i u dru{tvu. Zahvaquju}i izuzetnim izdvajawimadru{tvene zajednice i velikim naporima wihovih vaspita~a toj deci jeomogu}eno da odrastu i postanu korisni ~lanovi dru{tva.

Prema Uputstvu o organizaciji de~jih domova u Srbiji, od 10. jula1945. godine svi postoje}i i budu}i domovi ove vrste morali su da ispuwa-vaju odre|ene standarde (normative). U personalnom pogledu trebalo je daimaju: upravnika doma, vaspita~e, ekonoma, kwigovo|u, zdravstvenog rad-nika, kuvaricu, pomo}ne radnike itd. Od prostorija nu‘no je da poseduju:spavaonice, kuhiwu, trpezariju, kancelariju za zaposleno osobqe, ambu-lantu, izolacionu sobu, ve{ernicu i druge pomo}ne prostorije2.

Sve, tako osnovane, de~je domove izdr‘avalo je Ministarstvo so-cijalne politike Narodne Republike Srbije uz pomo} sreskih organavlasti. Pored toga oni su dobijali pomo} od raznih organizacija, hu-manih i imu}nih pojedinaca. Tako su deca u domovima imala obezbe|e-nu hranu, ode}u i obu}u i mogu}nost {kolovawa. Prema nekim prora-~unima svako dete mese~no je prose~no ko{talo oko 1.500 dinara.

Osnivawe Doma

Kao {to je poznato Vaqevo je u Drugom svetskom ratu kona~nooslobo|eno 15. septembra 1944. godine. Samo devet dana kasnije obra-zovan je Okru‘ni narodnooslobodila~ki odbor Vaqeva koji je delo-

Milorad Radoj~i}

40

2 Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka

vao kroz rad vi{e odbora. Po{to se vaqevski kraj, kao u ostalom i sko-ro cela zemqa nalazila u izuzetno te{koj materijalnoj situaciji to jeposebna pa‘wa posve}ivana snabdevawu stanovni{tva, prikupqawupomo}i i zbriwavawu nemo}nih i bolesnih a to se ostvarivalo prekoSocijalnog odeqewa. U wegovom radu posebna pa‘wa poklawala sezbriwavawu dece bez roditeqskog starawa preko de~jih domova.

Prema popisu obavqenom po zavr{etku Drugog svetskog rata, so-cijalno ugro‘ene dece u vaqevskom okrugu bilo je 9.337. U tu katego-riju bila su svrstana: deca bez oba roditeqa, bez jednog roditeqa, si-roma{nih roditeqa, deca za prevaspitawe, moralno posrnula, gluvo-nema, slepa i na drugi na~in defektna deca. Od navedenog broja bilo jenajvi{e siroma{ne dece, ~ak 6.033. Da bi se ta deca zbrinula pristu-pilo se obrazovawu de~jih domova i prihvatili{ta3 u ovom kraju.

Posle Drugog svetskog rata takvi domovi u vaqevskom kraju radi-li su u: Bogova|i, Vaqevu, Ubu, Belanovici i Obrenovcu4. U wima subila sme{tena deca iz raznih mesta skoro svih biv{ih jugosloven-skih republika. Pored tih domova u Vaqevu je, 1946. godine, bilo jeosnovano i de~je obdani{te malog kapaciteta.

De~ji dom u Obrenovcu, pod nazivom Dom ratne siro~adi, po~eo jesa radom po~etkom 1945. godine. Radio je u jednoj maloj zgradi, koja jemogla da primi samo 25-ro dece oba pola. Wene sobe bile su ne samo te-sne ve} i mra~ne sobe. Kuhiwa i magacin bili su sme{teni u {upi.Wegov upravnik bio je Sava Vukoti}.

Na predlog Spasoja Lazi}a, {efa Socijalnog odeqewa u Obrenov-cu, umesto wega, 1946. godine, obrazovan je Dom ratne siro~adi u Za-bre‘ju kod Obrenovca. Bio je sme{ten u poslovnim objektima porodi-ce Simovi}5, gde je imao deset lepih spava}ih soba, dve mawe sobe zavaspita~e i pomo}no osobqe. Tu je bila i jedna velika prostorija zatrpezariju i druga za odmor, igru i razonodu dece. Pored centralnogobjekta kori{}ena je i mawa zgrada u dvori{tu u kojoj je radila ambu-lanta i bila soba za le~ewe bolesne dece, jo{ jedna soba u koju su sme-{tana deca obolela od zaraznih bolesti. Bilo je tu jo{ pomo}nihzgrada u kojima su se nalazile: kancelarija za upravnika, kuhiwa i ma-gacin. Ta skupina objekta sme{tena na mawem uzvi{ewu nedaleko odreke Save, nije bila za{ti}ena u slu~aju da se reka izlije. U wemu je

De~ji dom u Mionici

41

3 Sne‘ana Radi}: SOCIJALNO ODEQEWE OKRU@NOG NARODNOG ODBORAU VAQEVU (1944-1947), Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog arhiva – Vaqevo,br. 22, Vaqevo, 1987, str.121.

4 Isto, str. 121 i 122.5 Sada Dru{tvenog preduze}a „Bora Markovi}“ Zabre‘je kod Obrenovca.

bilo sme{teno 50-80-toro dece. Novoformirani dom imao je solidneuslove (dobru zgradu i neophodan name{taj) ali lo{u lokaciju jer sedomska zgrada nalazila se na obali reke Save, nedaleko od magacinaeksploziva i na mestu gde je bilo stra{no mnogo komaraca, pa je bilaprisutna opasnost od pojave malarije.

Me|utim, nadle‘ni u Obrenovcu bili su zainteresovani da ovajdom ostane u wihovoj sredini pa su dokazivali da ovde dugo nije biloobolelih od malarije. [to se ti~e magacina eksploziva tvrdili su dasu tra‘ili da se on iseli i da je ve} preseqen deo eksploziva iz wega.Priznali su da izvestan rizik predstavqa i rezervoar sa naftinimderivatima, ali da to nije velika opasnost. Tako|e, osporavali su po-trebu vra}awa ovog prostora prethodnom vlasniku jer im je on ustu-pqen na du‘e vreme i ne mo‘e se koristiti za proizvodwu, ve} samo zakancelarije. S tim u vezi isticali su „vaqda su pre~a deca palih bo-raca“. Istovremeno, su nagla{avali da im je predstavnik vlasnikatih objekata obe}avao da }e im sagraditi i kupatilo za decu.6

Ujedno podse}amo da je bilo planirano podizawe nova velika zgra-da za potrebe de~jeg doma u Vaqevu. Da to nije bez osnova, pokazuje i~iwenica da su predlogom buxeta Okru‘nog odbora Vaqeva za 1947.godinu bila predvi|ena sredstva za te namene7. Istovremeno, tra‘enaje popravka nekih zgrada u Obrenovcu gde bi privremeno mogao bitisme{ten ovaj dom. Ipak, izgleda da je presudio energi~an zahtev vla-snika da im se vrate objekti za sopstvene potrebe

Po~etkom 1947. godine ukinut je Kolubarski srez sa sedi{tem uMionici, a Mionica i ve}ina okolnih sela pripojeni su Vaqevskomsrezu. Tako je u centru Mionice ostala skoro prazna velika zgradavlasni{tvo biv{eg sreza (sada zgrada Op{tine Mionica), gra|enapo~etkom XX veka. Imaju}i to u vidu doneta je odluka da se u wu prese-le deca iz Zabre‘ja. Kad je doneta odluka da se ona koristi za de~jidom pristupilo se wegovom opremawu u te svrhe, pa je od septembra1947. do septembra 1950. godine ovde radio De~ji dom Mionica.

Zgrada u koju je bio sme{ten ovaj de~ji dom po~ela je da se gradi 1904.godine, a i danas je to najve}a gra|evina u Mionici. Izgra|ena je u eklek-ti~kom stilu sa dominantnim uticajem neoklasicizma. Temeq (cokl) jeura|en od kamena u rusti~nom stilu. U prizemqu prozori imaju lu~ne za-vr{etke, a povezani su plasti~nim paralelnim dekoracijama, dok suprozori na prvom spratu pravougaoni. Objekat je sagra|en sa ~etiri ste-

Milorad Radoj~i}

42

6 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond Socijalnog odeqewa Okru‘nognarodnog odbora u Vaqevu 1944-1947.

7 Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka.

peni{ta (ulaza); glavni ulaz centralno postavqen; organizacija sprataidenti~na je kao i prizemqa. U prizemqu je bilo 39 a na spratu 34 sobe(kancelarije), zna~i ukupno 73 prostorije. Iznad ulaznih vrata u ovuzgradu bio je veliki ~asovnik koji su koristili mnogi gra|ani ovog me-sta i drugi prolaznici da bi se obavestili koje je doba dana8.

Poznato je da sve te prostorije nije koristio De~ji dom ve} da sudeo wega koristile su neke dr‘avne institucije, na pr. Gra|anska{kola, odnosno Ni‘a gimnazija i druge. U neposrednoj blizini Domabila je zgrada biv{e ‘andarmerijske stanice, odnosno policije, {toje bilo izuzetno zna~ajno s aspekta bezbednosti wegovih stanovnica.

Pitomice

U De~jem domu u Mionici uglavnom je ‘ivela ratna siro~ad, bezoba ili jednog roditeqa. Bilo je tu i vanbra~ne dece, dece ~iji su ro-diteqi izbegli sa ovih prostora, pa i dece o kojima se roditeqi nisumogli starati iz zdravstvenih, ekonomskih, socijalnih ili nekihdrugih razloga. Uglavnom su to bila deca bez zna~ajnijih smetwi upsihofizi~kom razvoju. Neke pitomice imale su problema sa uhrawe-no{}u, kod drugih bilo je i izvesnih invaliditeta ili deformiteta,ali ih to nije odvajalo od normalne dece. Registrovani su i pojedi-na~ni slu~ajevi vaspitne zapu{tenosti dece, pre svega sklonih skit-wi, sitnijim kra|ama ili drugim oblicima asocijalnog pona{awa.

De~ji dom u Mionici

43

Zgrada u kojoj je radio De~ji dom u Mionici

8 Qubomir Qubi{a Nedeqkovi}: MIONICA OD KU]E DO KU]E, Beograd,2003, str. 32 i 33 (u rukopisu).

Sastav dece koja su boravila u De~jem domu u Mionici bio je pro-menqiv. Jedne su dolazile, a druge su odlazile. U prvoj godini wego-vog rada ve}ina pitomica do{la je iz Doma ratne siro~adi u Zabre‘jukod Obrenovca. Posle svake {kolske godine deo wih odlazio je da na-stavi {kolovawe ili izu~avawe zanata. Prva grupa pitomica oti{laje u Vara‘din u Tekstilnu {kolu, druga u Fabriku konzervi „Crvenazastava“ u Kragujevac, neke u fabriku ta{ni u Ba~ku Palanku, nekePoqoprivrednu {kole u Bavani{te, dok su neke oti{le u gimnaziju uSmederevsku Palanku i druga mesta9. Bilo je i onih koje su oti{le uZanatsku {kolu u Zemun, na izu~avawe zanata ili neke sredwe {kole uBeograd, Mladenovac, Golubac, Po‘arevac, Smederevo, Pan~evo, Vr-bas i druga mesta. Jedan broj wih upu}ivan je i na razne kurseve gde su,po ubrzanom postupku sticale kvalifakcije ili polukvalifikacije.Druge su, iz ovog Doma direktno upu}ivane na rad u Fabriku papirana Umci ili u druga preduze}e na podru~ju grada Beograda, koja su, uvreme ubrzane industrijalizacije, kuburile sa nedostatkom radnesnage. Naj~e{}e, te devoj~ice gde su upu}ene tu se i trajno nastawiva-le, zasnovale radni odnos, formirale porodicu i nastavqale da ‘ivei rade. Bilo je i pojedina~nih slu~ajeva da se jave roditeqi ili nekodrugi od srodnika i da preuzme neku od pitomica.

Deca su ovde stizala iz skoro svih krajeva biv{e FNR Jugoslavije.Naravno najvi{e ih je bilo iz Srbije ali su stizale i iz Bosne i Herce-govine, Hrvatske i drugih biv{ih republika sem Slovenije. Me|u {ti-}enicama De~jeg doma u Mionici bilo je vi{e devoj~ica iz Beograda isa podru~ja ju‘ne i centralne Srbije. Bilo je i dece kojima nisu bilipoznati ne samo roditeqi, pa samim tim i nacionalno poreklo, ve} idatum i mesto ro|ewa. U takvim slu~ajevima organi starawa su im pret-hodno utvr|ivali li~na imena, datum i mesto ro|ewa i imena rodite-qa, nacionalnu i versku pripadnost i druge identifikacione podatke,kako se kasnije ne bi razlikovala od druge dece. Me|u decom koja su bo-ravila u Mionici bilo je ubedqivo najvi{e pripadnika srpske nacio-nalnosti, ali imalo je i pripadnika crnogorske, hrvatske, makedonskenarodnosti, te muslimanske, romske, nema~ke i drugih nacionalnosti.To nije naru{avalo sklad i harmoniju koja je vladala u Domu jer se ni-kad nije nagla{avala ni nacionalna, ni verska, pa ni politi~ka pri-padnost wihovih roditeqa. Posebno je pohvalno da se kod ratne siro-~adi nije pravila razlika ni po osnovu anga‘ovawa i stradawa rodi-teqa u partizanskim, ~etni~kim ili qoti}evsko-nedi}evskim ili dru-gim vojnim i politi~kim formacijama. O tome svedo~i i ~iwenica da

Milorad Radoj~i}

44

9 êda Proti}: MONOGRAFIJA MIONICE, rukopis u posedu Zage Markovi}.

je u wemu du‘e vreme boravila grupa mladih Nemica ro|enih u na{ojzemqi ~iji su roditeqi izbegli sa prostora biv{e Kraqevine Jugosla-vije ili su stradali kao pripadnici kvinsli{kih formacija.

Nema preciznih podataka ni o socijalnom poreklu pitomica De~jegdoma u Mionici. Iz dostupne arhivske gra|e i iz razgovora sa dobrimpoznavaocima prilika u ovom Domu sti~e se utisak da je najvi{e bilodece iz radni~ko-seqa~kih porodica. Me|u de~ijim roditeqima biloje i dosta zanatlija razli~itog profila: trgovaca, kafexija, pekara,kamenorezaca ali izgleda i onih bez bilo kakvog zanimawa. Na to uka-zuje ~iwenica, da za jedan broj roditeqa ove dece nisu bila evidentira-na zanimawa, ali to ne mora da zna~i da ih i nisu ni imali jer je mogu}eda to deca nisu znala da ka‘u ili onaj ko je davao podatke o wima, kao{to ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je onaj koje uzimao podatke otoj deci propustio priliku da ih zabele‘i. Ima indicija da su rodite-qi neke od wih bili stvarno nepoznati, te da su im li~ni podaci ka-snije u upravnom postupku naknadno utvr|eni i upisani10. Me|u wiho-vim roditeqima bilo je i pojedinaca iz redova intelektualaca: novi-nara, u~iteqa i sli~no. Registrovali smo i slu~ajeve da su neke od {ti-}enica vodile poreklo iz materijalno boqe stoje}ih porodica ali ionih koje su dolazile iz porodica koje su imale dosta dece.

O dolasku u ovaj Dom odlu~ivalo je Ministarstvo socijalne poli-tike Srbije, kome je bar jedanput mese~no podno{en izve{taj o broj-nom stawu i aktivnosti ovog Doma. Upu}ivawu svakog deteta u Dom

De~ji dom u Mionici

45

Grupni snimak {ti}enica Doma

10 Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka

prethodilo je dono{ewe pojedina~nog ili grupnog re{ewa i urednovo|ewe odgovaraju}e dokumentacije. Na osnovu prethodno ostvarenihrezultata u vaspitno-obrazovnom procesu, fizi~kim, psihi~kim i in-telektualnim svojstvima pitomica odlu~ivalo se i o wihovom daqemstatusu, odnosno, do kada }e ostati u kom domu, gde }e biti daqe upu}e-ne na daqe {kolovawe ili radno anga‘ovawe i sli~no.

Po dolasku svakog deteta u Dom, wegova uprava bila je u obavezi dasa op{tinom sa ~ije teritorije poti~e dete, sklopi ugovor o wihovomu~e{}u u delu tro{kova wihovog boravka i ‘ivota u ovoj ustanovi.Naravno, na tome se nije iscrpqivalo i wihovo anga‘ovawe jer su bi-li du`ni da stalno prate kako op{tine izvr{avaju tu svoju ugovornuobavezu i kad do|e do zastoja da preduzimaju sve zakonske mere i radweda se to i ostvari.

Kapacitet De~jeg doma u Mionici iznosio je 80-toro dece a pone-kad je bilo perioda kada je u wemu ‘ivelo od 105 do 110 pitomica11.Pre svega do toga je dolazilo usled sku~enih sme{tajnih kapacitetaostalih de~jih domova i nemogu}nosti da se u wih smeste sva deca bezroditeqskog starawa. Ovde su iskqu~ivo sme{tana ‘enska deca, ro|e-na izme|u 1933. i 1937. godine. Pojedine {ti}enice ovog Doma bile sui po koju godinu starije ili mla|e. Drugim re~ima, u wemu su boravi-la deca uzrasta od 11 do 17 godina12.

Milorad Radoj~i}

46

Grupni snimak {ti}enica Doma

11 Branka Desnica: GEOGRAFSKA MONOGRAFIJA OP[TINE MIONICA,Beograd, 1990, 90.

12 Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka.

Zanimqivo je, da je bilo nekoliko slu~ajeva da su u Domu boravilero|ene sestre, kao na primer: Zumbula i Nazija Alilovi}, Mileva iPetra Vuka{inovi}, Zorka i @ivka Damwanovi}, Dragiwa i RadicaMarjanovi}, Vidosava i Gordana Radenkovi}, Vera i Sofija Cvijano-vi} i jo{ po neke. U wemu su boravile i tri sestre Brankovi} iz Skelekod Obrenovca – Qiqana, Natalija i Radmila. Sa podru~ja sada{wegKolubarskog okruga pored sestara Damwanovi} iz Osladi}a kod Va-qevske Kamenice ovde su boravile i: Vukosava Josipovi}13 iz Beloti}akod Ose~ine; Borka Petrovi} iz Lajkovca; Damwanka Radivojevi} izStrmova kod Lajkovca i Radmila Spasojevi} iz Loznice kod Vaqeva.

Zbog ponovnog obnavqawa Kolubarskog sreza, zgrada u kojoj je biosme{ten De~ji dom u Mionici, krajem 1950. godine, morala je bitivra}ena prvobitnom korisniku. Usled toga do{lo je do wegovog uki-dawa a {ti}enice, koje su se u wemu zatekle, preseqene su u @enski de-~iji dom na Umci, izme|u Beograda i Obrenovca, koji je opet 1956. go-dine likvidiran. Deca koja su zatekla u trenutku wegove likvidacije,upu}ena su u sli~an dom u Molu u Vojvodini. Sa decom su oti{li i do-sijei pitomica ovih domova. Me|u tom decom, koja su oti{la u Mol,bilo je jako malo dece iz Mionice jer su ona ve} bila prestarela zaovaj oblik socijalne za{tite.

Iako je ovaj dom ~esto mewao svoj naziv, lokaciju i karakter, sa~u-van je deo wegove arhive i pothrawen u depoima Arhiva grada Beogra-da a po ne{to i u Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u Vaqevu.Istine radi treba naglasiti da ne{to dokumenata o {kolovawu ovedece ima i u arhivskoj gra|i Osnovne {kole „Milan Raki}“ u Mioni-ci14, a verujemo i u drugim vaspitno-obrazovnim ustanovama gde suona poha|ala nastavu. Naro~ito zanimqivu dokumentaciju o toj usta-novi i wenim ‘iteqima sa~uvala je vaspita~ica Bosiqka Bosa Sta-nojevi}15.

Vaspitno obrazovni rad

Tokom celokupnog boravka u ovom domu sva deca bila su anga‘ova-na u obrazovnom procesu, koji se uglavnom odvijao na dva koloseka.Najve}i broj wih bio je ukqu~en u redovni sistem obrazovawa, odno-sno poha|ale su nastavu u osnovnoj {koli ili ni‘oj gimnaziji. Veli-

De~ji dom u Mionici

47

13 Udata za Ramiza Mehanovi}a iz Vaqeva.14 Ova {kola se ranije zvala Osnovna {kola „Dragojlo Dudi}“ Mionica.15 Ona se sada nalazi u posedu wene sestre Zage Markovi}, u~iteqice u penziji iz

[apca, koja nam je omogu}ila wihovo kori{}ewe za ovaj tekst, na ~emu joj se iovom prilikom zahvaqujemo.

kom broju wih u~iteq je bio Qubomir Quba Stanojevi}, suprug vaspi-ta~ice Bose.

Oni stariji i{li su na nastavu u Nepotpunu me{ovitu gimnaziju uMionici, koja je osnovana {kolske 1948/49. godine. Iste {kolske go-dine celo weno tre}e odeqewe prvog razreda, ~ije razredni stare{inabila Leposava Lepa Filipovi}, supruga upravnika ovog Doma, sa~i-wavale su iskqu~ivo {ti}enice De~jeg doma u Mionici. I slede}e{kolske godine bilo ih je dosta u prvom razredu, ali raspore|enih uwegovom prvom odeqewu, kome je razredni stare{ina bila Nade‘daDrobwak; drugom odeqewu koje je vodio Dragomir Mati} i tre}emodeqewu ~ije razredni stare{ina opet bila Lepa Filipovi}16.

Me|utim, bilo je i pitomica koje su iz vi{e razloga (ratne prili-ke, materijalni i socijalni polo‘aj porodice i sli~no) zaostale u re-dovnom {kolovawu, pa se nisu mogle odmah ukqu~iti u redovni {kol-ski sistem. Kako su bile prestarile za redovno obrazovawe za wih jeorganizovana specijalna nastava u samom Domu. Poha|ale su polugo-di{we ili godi{we te~ajeve. Znamo da su neki od tih te~ajeva imali ipo dva odeqewa. Iz dostupne arhive ne vidi se sasvim jasno ko je i za-{to i{ao na jedan, a ko na drugi te~aj. Pretpostavqamo da je to biloskop~ano sa wihovim prethodnim znawem, godinama starosti i inte-lektualnim mogu}nostima.

Po{to je tada u Mionici postojala Nepotpuna realna me{ovitagimnazija ili Ni‘a gimnazija, kako se govorilo u varo{ici, pred po-~etak svake nove {kolske godine ovamo su stizale nove grupe pitomi-ca iz domova u Jarmenovacima, Belanovici, Vrwcima, na Rudnika itdgde takvih {kola nije. Pitomice De~jeg doma koje su i{le u Ni‘u gim-naziju radile su po standardnom nastavnom planu i programu, kao isva ostala deca. U to vreme direktor Ni‘e gimnazije i nastavnik pri-rodopisa (zemqopisa) i hemije bio je Radovan M. Drobwak. Ostalepredmete su im predavali: profesor Darinka Filipovi}, srpski je-zik i istoriju; profesor Nade‘da Drobwak, srpski i ruski jezik; Le-posava Popovi} matematiku i fiziku; u~iteqica Vasilija Vaska Ja-kovqevi}17, matematiku i zemqopis; Slavica Lipovac, crtawe i pe-vawe; sve{tenik Bogosav Petri}, ruski jezik; Milan Tomi}, fiskul-turu; Leposava Filipovi}, biologiju i srpski jezik, a Qubinko Fi-lipovi}, matematiku i fiziku. Tokom {kolske 1949/50. godine pri-dru‘ili su im se i Dragomir Mati}, nastavnik srpskog i ruskog jezi-

Milorad Radoj~i}

48

16 Dragoslav Mihailovi}: GRA\ANSKA I WENI \ACI, Mionica, 146 -15717 K}erka Dobrosava Toma{evi}a narodnog poslanika i ~lana Prezidijuma FNRJ

iz Rajkovi}a.

ka i Mihailo Jovi~i}, matematike i fizike, dok Bogosav Petri}, vi-{e nije anga‘ovan u nastavi18.

Kako pi{e Zorka Plaza~i}19 u {koli su se dru‘ile sa mioni~kom de-com, kao ravni sa ravnima. I odnos Mioni~ana prema wima bio je korek-tan a one su to i zaslu‘ile svojim radom i pona{awem. Trudile su se da svesvoje obaveze izvr{e na blagovremeno i kvalitetno. Uvek su i{le uredne ipristojno obu~ene, sa obaveznom {nalicom, a mla|e i ma{nicom i kosi.

Sa pitomicama koje su poha|ale nastavu u Domu u po~etku je radilasamo vaspita~ica Bosiqka Bosa Stanojevi} a kasnije joj se pridru‘u-je i Dragica Jeremi}, odnosno Vitezovi}. One ne samo da su predavalasve predmete onima koji su poha|ali te~ajeve ve} su se i maksimalnotrudile da onima koji su poha|ali redovnu {kolu da ovladaju svimneophodnim gradivom utvr|enim nastavnim planovima i programi-ma. Zahvaquju}i tome uspe{no je realizovan ceo predvi|eni plan iprogram, a i blagovremeno i objektivno su ocewene sve polaznice svihte~ajeva. Jedino je nejasno da li su ocene dobijene od vaspita~ica bilei wihove kona~ne ocene ste~ene tokom rada tih te~ajeva, ili su jo{morale pred kakvom {kolskom komisijom dokazivati ste~eno znawe,odnosno polagati kakav zavr{ni ispit. Pouzdano se zna da su se svr-{ene polaznice tih kurseva mogle redovno upisivati u prvi razredNepotpune realne me{ovite gimnazije u Mionici.

Najmla|i ~lan nastavni~kog kolektiva gimnazije u Mionici, tihgodina, Lepa Filipovi}, koja nam je dosta i na razne na~ine pomoglada rekonstrui{emo to vreme i identifikujemo wegove aktere, dobrose se}a tih godina i mnogih svojih u~enica, i ka‘e:

– Bila je to vreme op{te nema{tine. Paradoksalno zvu~i ali jeta~no da su devoj~ice iz ovog Doma ~esto bile boqe obu~ene od ve}inena{ih drugih |aka. Znam i da su se i boqe hranile nego ve}ina ostalih.Najve}i broj wih je veoma savesno i odgovorno shvatao i izvr{avaosvoje {kolske obaveze, pa su i ostvarivale izuzetne rezultate u nastavi.Zanimqivo je da su me|u na{im najboqim u~enicama bivale Nemice:Margareta Kibauh, Eva Laping i Olga Lauseger. Naravno, bilo je izu-zetno dobrih u~enica i iz drugih nacija. Na primer u sa~uvanoj {kol-skoj dokumentaciji, za Radmilu Vasiqevi}, pitomicu ovog Doma i u~e-nicu I razreda Nepotpune realne me{ovite gimnazije, pi{e: „Inteli-gentna, mnogo ~ita raznu literaturu. Nema nimalo ambicija te nije po-kazala odli~an uspeh, kakav bi mogla da ima. Rukovodilac je pionirske~ete – odmerena i tolerantna prema drugima“. Dok za wenu drugaricuiz Doma i odeqewa, Petru Maksimovi}, stoji: „Odli~an u~enik. Inte-

De~ji dom u Mionici

49

18 Dragoslav Mihailovi}: n.d., str. 12019 Pismo Zorke Plaza~i} autoru od 27. oktobra 2005. godine

ligentna, dosta ~ita, sasvim lepo i dobro rasu|uje; odli~no radi pi-smene zadatke. Ponekad se joguni i zna biti neuredna. Ne poma‘e do-voqno drugaricama koje slabo u~e“. Za stariju od sestara Radenkovi},koje su boravile u ovom Domu a poha|ale gimnaziju, Vidosavu, koja je ta-ko|e bila odli~na u~enica, pored ostalog pi{e: „Vrlo ambiciozna, is-trajna i vredna, dru‘equbiva, nepotrebno preosetqiva“20.

Da bi {ti}enice {to potpunije ovladale predvi|enim nastavnimplanom i programom u Domu su bili obrazovani razni kru‘oci. Uglav-nom su radili kru‘oci: istori~ara, fizi~ara, prirodwaka, geografa imatemati~ara. Kru‘oci su imali svoje vo|e a sastajali su se po potre-bi. Oni su imali za ciq da pomognu da se nau~i gradivo. Pored toga po-stojale su i sekcije (literarna, diletantsko-recitatorska, horska, fol-klorna, zdravstvena, veza i pletewa, crtawa, fiskulturna i {ahovska)koje su okupqale zainteresovane pitomice. Svaka od wih imala je svogpredvodnika i sopstveni plan rada, u kome je bio precizno utvr|eno dase sastaju ~etiri puta mese~no, preciziran dan i vreme sastajawa, defi-nisana pitawa rada i sli~no21. Zahvaquju}i radu tih sekcija: MarijaJovkovi}, pokazala je dar za glumu i kasnije zavr{ila sredwu pozori-{nu {kolu, Zlatana Miqkovi}, imala je talenat za balet i aktivno sebavila sportom, Milica Mili}, pisala je poeziju itd.

Zaposleni u De~jem domu u Mionici dobro su znali da nema kvalitet-nog obrazovawa bez permanentnog prisustva vaspitawa. Zato su uprav-nik i vaspita~ice svakodnevno razgovarali sa ve}im brojem pitomica.Analizirali wihovo pona{awe, nastojali da identifikuju uzroke odre-|enih postupaka i odrede mere da se negativne pojave {to pre odstrane.Stalno su se trudili da me|u pitomica vlada duh razumevawa i uva‘ava-wa i da ne dolazi do sukoba i nesporazuma. Zato su svakodnevno ukaziva-li na uo~ene propuste i davali savete {ta i kako daqe raditi.

Sve {ti}enice Doma bile su podeqene u {est vaspitnih grupa. Zarukovodioce grupa su bile odre|ivane najboqe pitomice. Tako su pre-ma sa~uvanoj zabele{ci Bose Stanojevi}, {kolske 1948/49 godine ru-kovodioci grupa bili: I – Margareta Kibauh, II – Koviqka [pegar,III – Alojzija-Lujza Eder, IV – Vidosava Radenkovi}, V – Nada [urlan(ili Milanovi}), VI – Katarina Katica Stankovi} (ili Jovano-vi})22. Na sastancima ili konferencijama grupa razmatrana su aktu-

Milorad Radoj~i}

50

20 Arhiva Osnovne {kole „Milan Raki}“ u Mionici.21 Iz dokumentacije koja je u posedu Zage Markovi} u~iteqice u penziji iz [apca.22 Ove dileme su prisutne jer su u zabele{ci ispisana samo imena a po{to je bilo

pitomica sa istim imenom to nismo mogli sasvim precizno utvrditi o kome sestvarno radi.

elna pitawa iz wihovog ‘ivota i rada, ukazivano na propuste i sla-bosti, dogovarane predstoje}e obaveze i sli~no. Posebna pa‘wa u ra-du vaspitnih grupa poklawana je negovawu kritike i samokritike.Mnoge radne obaveze vezane za odr‘avawe higijene, ure|ewe objekata,de‘urstva i sli~no bile su realizovane preko ovih grupa. Od 13. fe-bruara 1949. godine bilo je organizovano takmi~ewe izme|u wih u po-stizawu {to boqeg uspeha u nastavi, izvr{avawu radnih obaveza, di-sciplini, dru{tvenim i drugim aktivnostima. Ono je bilo deo sveu-kupnih takmi~ewa koja su tih godina odr‘avana na svim nivoima i uraznim oblastima.

Povremeno su bile organizovane grupne i domske konferencije nakojima su {ti}enice obave{tavane o najaktuelnijim zbivawima udru{tvu i Domu, a govorilo se i o: u~ewu, odr‘avawu li~ne higijene,higijeni u~ionica, pionirske sobe, hodnika, nu‘nika, kupatila, pa idvori{ta, zadovoqewu kulturnih i drugih potreba i sli~no. Bilo je ipoku{aja kolektivne prorade nekih materijala (na primer, dokumena-ta IV kongresa SKOJ-a), ~itawa pojedinih kwi‘evnih dela i razgovo-ra o wima, razgovora o filmu koji su zajedno gledali, prora|ivane sudnevne informacija i sli~no. Organizovani su i izleti u okolinu, naprimer, u Ribni~ku pe}inu, na u{}e Ribnice u Kolubaru, na obale Le-penice i sli~no. Povremeno su pitomice i{le u bioskop, postrojene udve kolone i s pesmom.

Preko leta bila su im organizovana letovawa na moru ili nekoj odbawa. Ako se to nije moglo obezbediti vr{ena je razmena s nekim dru-gim domom. Tako su na primer deca iz Mionice odlazila u Lebane iobrnuto. Po povratku sa tih letovawa deca koja su imala nekog odbli‘e rodbine upu}ivana su da kod wih provedu preostalo vreme dopolaska u {kolu, a za onu decu koja nisu imala ko da ih primi prona-la‘ene su porodice koje ho}u i mogu da ih prihvate. Tako je, na primerRoska Nikoli}, pitomica ne‘nog zdravqa, odlazila kod upravnikovemajke u selo Cvetanovac kod Qiga. Tim povodom ona pi{e da se tamoose}ala kao kod najro|enijih, pa daqe dodaje „Veliku pa‘wu su mi po-svetili. Vodili su ra~una da dobro jedem a posle ru~ka, obavezno damalo spavam. Kada ustanem u vinograd da odem i da jedem gro‘|a koli-ko ho}u. Posle toga popravila sam svoje zdravstveno stawe“.

Dok Stanka Jovanovi}, udata Vimi}23, slu‘benica iz U‘ica pi{e:„Ne mogu da ne pomenem ni me{tane okolnih sela. Rado su prihvatalidecu iz Doma da provedu letwi raspust kod wih. Tako sam i ja leto1948. godine provela kod porodice \uki} u selu Radobi}u – kod dede

De~ji dom u Mionici

51

23 Pismo Stanke Jovanovi} – Vimi} iz U‘ica autoru od 19. oktobra 2005. godine

Radomira, wegovog sina @ivorada i }erke Rade. Toliko su bili pre-ma meni dobri da sam se kod wih ose}ala kao kod nekog svog najro|eni-jeg. Bila sam im kao ~lan porodice. Kada sam se na kraju raspusta vra-tila u Dom ~esto sam ih pose}ivala i bila uvek rado primana. To je ta-ko trajalo sve dok se Dom nije odselio iz Mionice“.

Iz ovog se vidi da su ove devojke bile bez topline roditeqskog do-ma, ali ne i bez qudske solidarnosti. Iako su u nekom trenutku ostalebez qubavi i nade da }e mo}i samostalno nastaviti ‘ivot, u Domu imje omogu}eno da se razvijaju i osposobqavaju za ‘ivot. U wemu su se na-u~ile humanosti, pravi~nosti, solidarnosti i da moraju da budu bor-bene i uporne. Kroz rad raznih organizacija, poput Pionirskog save-ta ~iji je, 1950. godine, predsednik bila Koviqka [pegar ukqu~ivalesu se u re{avawe nekih vitalnih pitawa u vezi Doma ali su se pripre-male za aktivno i svestrano ukqu~ivawe u ‘ivot.

Zahvaquju}i sistematskom i planskom radu sa {ti}enicama ovogDoma mnoge od wih su kasnije uspe{no nastavile redovno {kolovawe.Ne mali broj wih zavr{io je gimnaziju, u~iteqsku, bibliotekarsku,geodetsku ili kakvu drugu sredwu {kolu. Najve}i broj wih je zavr{ioneki od brojnih zanata i uspele da se osposobe za profesionalni po-ziv. Velika ve}ina wih je obrazovala svoje porodice i stekle potom-stvo. Neke od wih, devedesetih godina pro{log veka, ‘iveli su i radi-li u: Beogradu, Vara‘dinu, Kragujevcu, U‘icu, Pan~evu, Vaqevu, Lo-znici, Para}inu, Boru, Ba~koj Palanci, Kovinu, Bavani{tu, Smede-revskoj Palanci, Petrovcu i drugim mestima. Ima i onih koje su oti-{le u Nema~ku, Austriju, SAD i druge dr‘ave i sna{le se.

Personal

O deci sme{tenoj u ovom Domu brinulo je desetak stalno zaposle-nih osoba (personal). Upravnik Doma bio je u~iteq Qubinko Fili-

povi}, ro|en 1918. godine u qi{kom selu Cvetanovcu, u uglednoj seo-skoj porodici, od oca Milorada i majke Qubinke, dev. Paunovi}. We-govog oca su kao predsednika mesnog narodnooslobodila~kog odbora,zaklali ~etnici. Posle osnovne {kole i ni‘e gimnazije zavr{io jeU~iteqsku {kolu u Jagodini. Kao u~iteq radio je u Bo{wanovi}u imestu ro|ewa i sara|ivao sa NOP-om. Po oslobo|ewu obavqao je vi-{e odgovornih du‘nosti u Mionici, gde je ‘iveo i zasnovao brak sasvojom koleginicom Leposavom Lepom Jovanovi} iz Mionice. Poprestanku rada Doma, gde se svojski trudio da u wemu vlada rad i red iu tome, bez sumwe uspevao, kra}e vreme radio je u Bogati}u i Qigu. Ume|uvremenu zavr{io je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu (grupa ma-

Milorad Radoj~i}

52

tematika i fizika) i afirmisao se kao ugledni prosvetni i dru{tve-ni radnik, pa prelazi u Vaqevo, gde je radio kao: direktor Prosvet-no-pedago{kog zavoda, direktor [kolskog centra za tehni~ko obra-zovawe „Milica Pavlovi} Dara“ i sekretar Me|uop{tinske samou-pravne interesne zajednice za obrazovawe. U jednom mandatu bio je inarodni poslanik. Imao je i zvawe pedago{kog savetnika i za svoj raddobio vi{e pohvala, nagrada, odlikovawa i drugih javnih priznawa.Preminuo je 25. septembra 2003. godine u Vaqevu, gde je i sahrawen naNovom grobqu.

Sve vreme vaspita~ je bila Bosiqka – Bosa Stanojevi}, dev. Marko-

vi}, ro|ena 31. marta 1909. godine u Krupwu, u brojnoj trgova~koj po-rodici, od oca Qubomira i majke Qubice k}eri Maksima Vidakovi}asve{tenika. Posle osnovne {kole i ni‘e gimnazije, zavr{ila je U~i-teqsku {kolu u [apcu. Kao u~iteqica radila je u selu Crni Kal kodRa‘wa, Ra‘wu i Krupwu. Po{to je bila udata za kolegu QubomiraStanojevi}a iz [apca, tokom okupacije nije mogla biti zaposlena udr‘avnoj slu‘bi, pa je vodila neku vrstu privatne {kole. U septembru1947. godine postavqena je za vaspita~icu u De~jeg domu u Mionici ina toj du‘nosti ostala do kraja wegovog postojawa. Po{to je dugo sa-ma radila kao vaspita~ ulagala je ogromne napore da svakom detetupomogne i u tome imala dosta uspeha. Pored toga, prilikom odsustavaupravnika iz Doma ona ga je zamewivala. Nije imala sopstvene dece pase maksimalno posve}ivala domskoj deci. Dolazila je na posao u ra-nim jutarwim ~asovima, a odlazila ku}i u kasnim ve~erwim satima.Nakon preseqewa Doma iz Mionice radila je u tamo{woj Ni‘oj gim-naziji do 1956. godine, gde je predavala srpskohrvatski jezik, a potomdo odlaska u penziju u Osnovnoj {koli „Dragojlo Dudi}“ u Mionici,

De~ji dom u Mionici

53

Qubinko Filipovi} Bosiqka Stanojevi}

predavala je matematiku. Dosta je radila i u ‘enskim i humanitarnimudru‘ewima. Za svoj rad dobila je nov~anu nagradu Sreza kolubar-skog, Orden rada III reda i Plaketu Saveza dru{tava za starawe o deciSrbije. Posle penzionisawa odselili su se u [abac. Umrla je u Krup-wu, 1996. godine, a sahrawena u [apcu24.

Na po~etku svoga slu‘bovawa izvesno vreme kao vaspita~ radila jei Dragica Jeremi} ro|ena 6. februara 1928. godine u Loznici. Posleosnovne {kole i ni‘e gimnazije zavr{ila je U~iteqsku {kolu u [ap-cu. Udajom za Milo{a Vitezovi}a (1924-1987), pravnika, novinara ipoliti~ara, koji je u jednom mandatu bio i poslanik iz Mionice, uze-la je wegovo prezime i tu se trajno nastanila. Kasnije je radila kao na-stavnica srpskohrvatskog jezika u ovda{woj osnovnoj {koli. Po po-trebi predavala je ruski jezik, likovno i muzi~ko vaspitawe, pa i vo-dila {kolski hor. Umrla je, 22. oktobra 1999. godine, u Mionici25 isahrawena na varo{kom grobqu.

Kratko vreme, kao vaspita~ u De~jem domu u Mionici, radila je iQubinka Arsenijevi}, ali o woj nemamo konkretnijih saznawa.

Ulogu ekonoma obavqala je Radmila Radi{i}, ro|ena 21. juna 1920.godine u Sarajevu, od oca Milorada i majke Ru‘ice, dev. Milojkovi}.Prema na{im saznawima ona je imala zavr{enu osnovnu {kolu, ni‘ugimnaziju i prvi razred u~iteqske {kole. Navodno, u radnom odnosubila je od 29. oktobra 1942. godine, a zna se da je radila i u De~jem domuu Zabre‘ju. Tokom 1949. godine, neko vreme, du‘nost domskog ekonomaobavqao je Aleksandar \uki}.

Du‘nost blagajnika, od 1. novembra 1947. godine, obavqao je @ivojin

– @ika Krsti}, ro|en 26. oktobra 1895. godine u Mionici, od oca Anto-nija, pintera i majke Simke, dev. Jovanovi}. Imao je zavr{enu osnovnu{kolu i tri razreda gimnazije. Prethodno, uglavnom, je radio finansij-ske poslove u Sreskom na~elstvu u Mionici. Bio je poznat kao ~ovek kojije imao desetoro dece, a dva wegova sina, kao gimnazijalci, stradali su uzavr{nim borbama za oslobo|ewe zemqe na Sremskom frontu.

Du‘nost bolni~arke, najpre, je obavqala Jelena Markovi}, ro|ena30. aprila 1921. godine u Vaqevu, od oca Cvetka i majke Cilke, dev.\uri~i}. Imala je zavr{enu petogodi{wu stru~nu zanatsku {kolu ivi{i sanitetski kurs. Kao zdravstvena sestra radila je po jo{ nekimde~jim domovima od 21. decembra 1946. godine. Wu je kasnije zamenilaRoska Nikoli}, jedna od {ti}enica ovog Doma.

Milorad Radoj~i}

54

24 Kazivawe wene sestre Zage Markovi}, u~iteqice u penziji iz Po‘arevca i[apca, 18. novembra 2005. godine.

25 Zdravko Rankovi}: MIONI^KO [KOLSTVO 1864 – 2004, Vaqevo, 2004, str. 91.

Sistematske preglede i druge lekarske intervencije kod dece oba-vqao je dr Qubivoje Mihailovi} (1892-1958), sreski lekar u Mioni-ci. Mada nije bio u radnom odnosu u ovom Domu, nikad se nije desiloda se ne odazove na bilo koji poziv iz Doma, pa makar to bilo i dubokou no}. Tako su, on i Roska Nikoli}, uspe{no vodili ra~una o zdrav-stvenoj za{titi {ti}enica. Obolele {ti}enice redovno su izdvajaliu izolacionu sobu kako bi spre~ili {irewe nekog, posebno zaraznog,oboqewa. U slu~aju neke ozbiqnije bolesti deca su upu}ivana na daqele~ewe u zdravstvene ustanove u Vaqevu i Beogradu.

Kao kuvarice u Domu su radile Jovanka Mi}anovac, ro|ena je 1905.godine u Vuki}evci kod Obrenovca, od oca Jakova Velimirovi}a imajke Zorke, dev. \eki}, koja je radila po de~ijim domovima od 1. maja1946. godine i Cveta Bi}evi}, dev. Ni~evi}, ro|ena 15. maja 1914. godi-ne u Strugi, u Makedoniji, od oca Nikole i majke Nastasije dev. Ve-linkovi}, koja je zasnovala radni odnos od 1. oktobra 1946. godine, pr-vo kao pomo}na radnica, a potom unapre|ena za kuvaricu. One su, kaoi Jovanka Markovi}, prethodno ovu du‘nost obavqale i u De~jem do-mu u Obrenovcu i Zabre‘ju a to }e raditi i kasnije na Umci. Izvesnovreme kuvarica je bila i Ana Kraqi}, koja se nije udavala i va‘ila jeza odli~nu kuvaricu. Pre toga, radila je kao kuvarica u @andarmerij-skoj stanici, a po zavr{etku Drugog svetskog rata u Komandi mesta uMionici. One su pripremale hranu od namirnica koje su imale na ras-polagawu. Iz wihovih izlagawa na domskim konferencijama proizi-lazi da je pripremqena hrana bila u skladu sa propisanim tablicama,ali su povremeno ukazivale da bi trebalo da ~e{}e dobijaju meso.

Cvetin suprug, Slavko Bi}evi}, ro|en 15. avgusta 1912. godine uStrugi, od oca Klimentija i majke Dostane, dev. Mirkovi}, imao je za-vr{enu osnovnu {kolu a radio je kao spoqni momak. Pored obavqawakurirskih i domarskih poslova brinuo je o ishrani sviwa, obradidomske ba{te, obavqao ko~ija{ke poslove i sli~no. On se ~esto ‘a-lio da mu je obiman i te‘ak posao, da ga jedva sti‘e da obavi i tra‘ioda se primi bar jo{ koji radnik ili da mu se pove}a plata.

Pomo}ne radnice u ovom Domu su bile: Qubica Dragojlovi}, Sta-

nojka Panteli}, Julijana Ni}iforovi}, pa i Natalija Vrane{evi}.One su odr‘avale higijenu u domu, prale i peglale ve{ {ti}enica iobavqale mnoge druge fizi~ke poslove. Prawe i peglawe ve{a i po-steqine bio je obiman i te‘ak posao jer su sve radile ru~no, ali su sesvojski trudile da ga obave na zadovoqstvo {ti}enica26.

De~ji dom u Mionici

55

26 Arhiv grada Beograda, Fond @enski de~ji dom Umka.

U februaru 1949. godine ovde je bio organizovan poseban seminarza sve zaposlene u ovom Domu, u organizaciji Ministarstva narodnogzdravqa. Zaposleni su, 1. marta 1949. godine, obrazovali su svoju sin-dikalnu podru‘inicu. Bila je to izgleda deseta sindikalna podru‘-nica i peta sindikalna podru‘nica prosvetnih radnika u tada{wemVaqevskom srezu. Za poverenika podru‘nice izabran Qubinko Fili-povi}, upravnik Doma, dok je du‘nost sekretara poverena Dragici Je-remi}27.

U Domu su redovno odr‘avani sastanci zaposlenih, kao i sastanciuprave Doma, na kojima su razmatrana aktuelna pitawa iz ‘ivota irada ove ustanove. Na wima su uredno vo|eni zapisnici koji su sa~u-vani28. Iz tih zapisnika se jasno vidi da su na tim sastancima domi-nirala slede}a pitawa: izvr{ewe zadataka, naredni zadaci, radna di-sciplina, ishrana, higijena i sli~no. Zna~i, pitawa iz svakodnevnog‘ivota ovog svojevrsnog kolektiva.

Organizacija rada i ‘ivota

@ivot u Domu se odvijao po unapred propisanom ku}nom redu, kojije povremeno mewan. Obi~no radnim danom ustajalo se u 6,30 ~asova.Potom bi do 7,15 ~asova sledilo umivawe, obla~ewe i name{tawe kre-veta. Jutarwa gimnastika je po~iwala u 7,15 i trajala do 7,30 ~asova.Doru~ak je bio izme|u 7,30 i 7,50 ~asova. Zatim su sledile pripreme zanastavu do 8,15. Od 8,15 do 11,15 trajala je nastava. Preostalo vreme do12,00 ~asova kori{}eno je za odmor i pripremu za ru~ak, koji se zavr-{avao do 12,30 ~asova. Posle toga usledilo bi odmor i slobodno vre-me do 14 ~asova. Slede}a dva sata ponovo su bila rezervisana za redov-nu nastavu, a naredni sat za odmor. Od 17 do 18 ~asova bio je organizo-van vaspitni rad po grupama i kru‘ocima. Pripreme za ve~eru i ve~e-ra trebalo je da se zavr{e do 19 ~asova. Vreme do 20,30 bilo je predvi-|eno za individualno u~ewe a do 21 sat za odr‘avawe li~ne higijene.Odlazak na spavawe ili pove~erje bili su planirani za 21 sat.

Svaka {ti}enica u Domu imala je svoj le‘aj, neophodnu opremu imesto za rad i u~ewe. Ali pored osnovnih uslova za normalan ‘ivot irad i uobi~ajenih de~jih prava imale su i svoje radne obaveze kroz kojesu sticale neophodne navike. Poseban akcenat je stavqan na formira-we radnih navika jer su one veoma bitne za profesionalno osposobqa-vawe i daqe radno anga‘ovawe. Za razliku od svojih vr{waka ove de-voj~ice nisu imale dovoqno igra~aka. Po neka od wih znala je uzeti

Milorad Radoj~i}

56

27 Isto.28 Isto.

neko drvo i u wemu zami{qala qudsko telo, te su preko wega navla~i-le razne krpice kao delove ode}e, zami{qaju}i da bi to mogao bitineko od wihovih roditeqa ili drugih dragih bi}a29.

Slobodno vreme su uglavnom koristile na razne na~ine za odmorili igru. U igri im je bilo posebno omiqeno kozara~ko kolo. Po nekeod wih su volele da ~itaju beletristiku, druge da crtaju, tre}e da pi-{u, ~etvrte da se {etaju i sli~no. Me|utim, iz resornog ministarstvabilo im je strogo zabraweno da se pojedina~no ili u grupama udaqava-ju od zgrade Doma bez znawa upravnika ili vaspita~ica.

U Domu je bilo organizovano vi{e vrsta wihovog de‘urstva, pa su{ti}enice i na taj na~in bile ukqu~ene u vaspitno-obrazovni pro-ces. Mo‘e se re}i da su ta wihova de‘urstava bila individualna i ko-lektivna. Individualno de‘urstvo svodilo se na rad glavne de‘urnepitomice, de‘urnih pitomica u svojoj vaspitnoj grupi, u radnoj sobii sli~no. De‘urne po grupama starale su se o: bu|ewu, blagovremenomizlasku na fiskulturu, odlasku na obede i nastavu, raspremqenostikreveta i higijeni, provetravawu i zagrevawu prostorija i sli~no.Glavna de‘urna pitomica pomagala je upravniku i vaspita~ici i sta-rala se o ukupnom redu, miru i higijeni u Domu, te primala raportede‘urnih po grupama i o tome obave{tavala upravu Doma. Kolektiv-no de‘urstvo je bilo dvostruko, prvo kada de‘ura cela vaspitna gru-pa, a drugo samo jedan wen deo. Obi~no cela grupa je imala zadatak daobavi neki konkretan zadatak, na primer da po~isti dvori{te, da ne-{to prenese i sli~no. Dok su grupe pitomica naj~e{}e de‘urale u tr-pezariji gde je trebalo servirati posu|e i pribor za jelo, obezbe|iva-ti vodu za pi}e i pomagati u sakupqawu upotrebqenog pribora.

Velika pa‘wa poklawala se stvarawu higijenskih i kulturnih na-vika {ti}enica. Zato se svakodnevno insistiralo na li~noj li~nojhigijeni. êsto im je kontrolisana higijena ruku, da li su pose~eninokti, da nemaju va{ki i sli~no. Obi~no subotom bilo je organizova-no wihovo kupawe, {i{awe, presvla~ewe i sre|ivawe spavaonica, se-~ewe noktiju i sli~no. Ina~e, {ti}enice su imale po nekoliko kom-pleta ode}e i obu}e koja je uvek dr‘ana u ~istom stawu i lepo spakova-na. Vaspita~ice su ~esto ostvarivale uvid u stawe ode}e pitomica dabi znale {ta koja ima i {ta joj nedostaje, da im nije ne{to nestalo i ukakvom se stawu dr‘i. Retki su bili trenuci kad su sve imale ba{ sve{to im je bilo potrebno. Zato su povremeno organizovane i razne sa-birne akcije u kojima su predwa~ile organizacije ‘ena. Evo nekolikoprimera.

De~ji dom u Mionici

57

29 Iz pisama koja ~uva Zaga Markovi} u~iteqica u penziji iz [apca.

Za Novu 1948. godinu ‘ene Mionice, Pa{tri}a i Sankovi}a pose-tile su De~ji dom i deci darivale poklon paket od 18 kilograma slat-ki{a (kola~a, bombona i sli~no) ali i osam pari rukavica i pet pari~arapa. Sreski odbor AF@ poklonio je deci 50 primeraka odabranihkwiga, tri garniture {aha i vi{e drugih dru{tvenih igara30. @enesela Mr~i}a organizovale su sabirnu akciju prikupqawa ‘ivotnihnamirnica za ovaj Dom, pa su prikupile: 38 kgr luka, 67 kgr kukuruza, 5kgr slanine i drugo. Ukupno je bilo sakupqeno 166 kgr. razli~itih na-mirnica i 400 dinara u novcu, {to je odmah predato Upravi Doma31.Dok su ‘ene iz Gorwe Grabovice kod Vaqeva, 6. decembra 1948. godine,organizovale prelo na kome je uzelo u~e{}e 80 ‘ena a radile su od 19do 24 ~asa i tom prilikom isprele 25 kanura vunenog konca koji je po-klowen ovom Domu32. I organizacija AF@ Dowa Toplica imala jesli~nu akciju pa je, 14. aprila 1949. godine, Upravi doma predala5.100 kgr. ~iste pre|e za tkawe33. Ovakvih i sli~nih akcija bilo je jo{dosta ali pomiwemo ove jer smo o wima na{li pisane tragove.

Ni{ta mawa pa‘wa nije poklawana ni de~joj ishrani. Prema wi-hovim iskazima hrane su imali u dovoqnim koli~ina, a bila je i ra-znovrsna i veoma kvalitetna. Neke od wih se i sada rado se}aju ukusnopripremqenog bakalara iz velikih buri}a ali nekih drugih jela. „Is-hrana je bila prilago|ena na{em uzrastu. Pored glavnog obroka bilaje i u‘ina vo}e i drugo“ – pi{e Olga Golovi}, udata Ne{ovi}34,slu‘benica PTT u Beogradu. Posebno je, upravnik Doma stalno insi-stirao da se vodi ra~una o higijenskoj ispravnosti pripremqene hra-ne, ali i wenom kvalitetu i ukusu. Kakva je hrana bila mo‘da najboqesvedo~i i podatak da se velika ve}ina zaposlenih, pa ~ak i neki ~lano-vi wihovih porodica bili pretpla}eni na hranu u Domu i da su se we-mu redovno hranili35.

Objekat u koji su deca bila sme{tena bio je velikih dimenzija ali ine ba{ podesan za ove namene. Pre ostalog nije imao prikqu~ak na vo-du, a i nedostajale su prostorije za: kupatilo, trpezariju, salu isli~no. Pojedini hodnici su bili slabo osvetqeni. Uz sve to, jo{ 16.januara 1950. godine, ne mali deo prostorija u ovom zdawu morao je bi-

Milorad Radoj~i}

58

30 "NAPRED", Vaqevo, 140, 10. januar 1949, 2.31 Isto, 150, 20. mart 1948, 2.32 Isto, 189, 18. decembra 1948, 3.33 Iz dokumentacije u posedu ZAGE MARKOVI] u~iteqice u penziji iz [apca.34 Iz pisma Olge Golovi} udate Ne{ovi} slu‘benice PTT u Beogradu, upu}eno

autoru 2. novembra 2005. godine35 M. Radoj~i}: DE^JI DOM, „Zapis”, br. 7, Mionica, 15. jul 2005, 16

ti ispra‘wen i vra}en prethodnom korisniku po{to je do{lo do ob-navqawa rada Kolubarskog sreza u Mionici36.

Pored sada{we centralne zgrade Op{tine za potrebe Doma kori-{}ena je jo{ nekoliko pomo}nih zgrada. U jednoj pomo}noj zgradi udvori{tu nalazile su se: perionica, magacin, {upa za drva i ugaq.Tako|e, kori{}en je jo{ jedan objekat u kome su gajene sviwe i ‘ivina,u kome je boravio domski kow.

De~iji dom u Mionici pru‘io je zna~ajne usluge u odrastawu i vas-pitawu za preko 170 devojaka bez roditeqskog starawa. Pored toga {tosu odrasle i normalno se razvijale sve one su stekle osnovno obrazova-we i mogu}nost da nastave {kolovawa. To je ostvareno jer su tokom trigodine boravka u Mionici u svojim vaspita~ima imale prave rodite-qe, po{to je celokupno starawe o wima bilo na najvi{em nivou37. To jeomogu}ilo da se zabele‘e vredni rezultati u wihovom obrazovawu, pasu jedne {kolske godine {ti}enice imale: 18 odli~an, 22 vrlo dobar, 27dobar a 15 slab uspeh. Te godine bilo je i 9 neocewenih jer su u ovaj Domprimane u~enice tokom cele godine a neke su morale i prekinuti zapo-~eto {kolovawe zbog odlaska na stacionarno le~ewe.

Da se ovde nije brinulo samo o profesionalnom razvoju {ti}enicapokazuje i ~iwenica da je u Domu postojao i klavir uz pomo} koga supripremani kulturno-zabavni programi koji su prikazivani u Mio-nici i Vaqevu. Radila je i domska biblioteka sa 302 kwige. Ostalo jezabele‘eno da su na izdavawu kwiga bile anga‘ovane pitomice Mili-ca Markovi} i Rada Vasiqevi}. Organizovane su vesele ve~eri sa {a-qivim programom i druge manifestacije. Jedno od wih odr‘ano je 22.januara 1950. godine38. Povremeno su organizovani ~itala~ki ~asovi,pripremane i objavqivane zidne novine i sli~no. Kod pitomica kojesu imale smisla za pisawe razvijao se taj talenat kroz forsirawe pi-smenih sastava, a oni su ~itani na ~itala~kim sastancima i kasnijeuvr{}ivani u zidne novine.

Pitomice ovog Doma aktivno su u~estvovale i na raznim sport-skim i drugim manifestacijama koje su tih godina organizovane uMionici, Qigu, pa i Vaqevu. Mnogima je posebno ostao u se}awu na-stup na fiskulturnom sletu. Biv{a {ti}enica Stanka Jovanovi}-Vi-mi}39 dobro se se}a tog u~e{}a na sletu u Vaqevu, pa pi{e: „Godine

De~ji dom u Mionici

59

36 Iz dnevnika nepoznate pitomice, koji je u posedu ZAGE MARKOVI] u~iteqiceu penziji iz [apca.

37 êda Proti}: MONOGRAFIJA MIONICE, rukopis u posedu Zage Markovi}.38 Iz dnevnika nepoznate pitomice, koji je u posedu ZAGE MARKOVI] u~iteqice

u penziji iz [apca.39 Pismo Stanke Jovanovi} – Vimi} iz U‘ica autoru od 19. oktobra 2005. godine.

1948. smo pobedile na sletu sa ve‘bom za koju nas je spremao li~noupravnik Qubinko. Publika je bila odu{evqena i na{im haqinamaskrojenim ba{ za tu priliku. Bile su to lepe plave mornarske haqi-ne“. Imali su zapa‘en nastup i na Jesewem krosu, koji je organizovaoGimnasti~ki savez Srbije, na igrali{tu FK „Stani{i}“ u Mionici.Ceo taj program pripremio je Voja Miki}, na~elnik Gimnasti~kogdru{tva u Mionici. Pored nadmetawa u tr~awu na 100 i 800 metaratakmi~ile su se i u brzom hodawu i bacawu kamen~i}a kroz obru~40.

Nisu ova deca u~estvovala samo u kulturnim i sportskim aktivno-stima organizovanim u Mionici, ve} skoro da se nije mogla zamisli-ti ni jedna humanitarna i dobrotvorna akcija bez wihovog anga‘ova-wa. Posebno su bila aktivna u akcijama Crvenog krsta. Ukqu~ivalesu i u neke radne aktivnosti, kao {to su: ~i{}ewe varo{ice odnosnosakupqawe li{}a i drugih otpadaka, preno{ewe cigala sa starog ku-patila, uni{tavawe gubarevih jaja, sakupqawe divqih plodova isli~no. Sredstva zara|ena kroz te akcije uglavnom su odlazila za iz-dr‘avawe |a~kih kuhiwa41, oko kojih je puno radila wihova vaspita-~ica Bosa Stanojevi}.

Veze nisu pokidane

Ni po odlasku iz Mionice ove devoj~ice nisu je zaboravile. Mnogeod wih bilo kuda da su oti{le i bilo {ta dasu tamo radile nisu pre-stale da odr‘avaju kontakte sa wima dragim osobama. Ve}ina wih idaqe se povremeno javqala pismima i dopisnicama personalu Doma,svojim u~iteqima, nastavnicima i po nekoj {kolskoj drugarici.

Naro~ito su bili intenzivni wihovi kontakti sa Bosom Stanoje-vi}, vaspita~icom u Domu. Ona se trudila da odgovori na svako wiho-vo pismo, da ih posavetuje i podu~i. Ne retko slala im je i po ne{tonovca od svojih skromnih prosvetarskih primawa, po neko pismo ilidopisnicu jer se u tome tada oskudevalo, pa i po neki deli} ode}e42. Utim pismima wene biv{e {ti}enice obra}aju joj se kao sebi ravnoj izahvaquju se za sve {to je u~inila za wih, obave{tavaju je o najaktuel-nijim doga|ajima, tra‘e savete i neku sitniju uslugu. Pri tome ne bi-raju epitete koje }e joj udeliti: mila, draga, voqena, nikad nezabora-vqena, po{tovana i sli~ne. Ne propu{taju priliku da pozdrave we-nog supruga Qubu, upravnika Qubinka, wegovu suprugu Lepu, wihovog

Milorad Radoj~i}

60

40 "NAPRED", Vaqevo, 185, 20. novembra 1948, 441 Isto, 185, 20. novembra 1948, str. 2.42 O tim kontaktima svedo~i i vi{e desetina pa i stotina wihovih pisama koje je

sa~uvala i koje se sada nalaze u posedu wene sestre Zagorke Markovi}

sina Mikicu43, drugu vaspita~icu Dragicu i nastavnice Vasku, Sla-vicu i Nadu. S tim u vezi podse}amo da i neki od wih odr‘avaju pre-pisku sa pojedinim {ti}enicama i da im i nastavnica Vaska Jakovqe-vi} ponekad {aqe novac. Bosa ne samo da redovno i strpqivo odgova-ra na svako wihovo pismo ve} i uredno vodi evidenciju kad je kome od-govorila.

Iz tih kratkih, a kadkad i naivnih, de~ijih pisama izvire velikaqubav i po{tovawe prema svojim vaspita~ima. Ona su topla, iskrena,povremeno setna i puna kajawa, drugi put vedra i puna zahvalnosti zasve {to je ~iweno za wih. Zadivquju}a je wihova svest o stawu u zemqii zahvalnosti dr‘avnim organima za sve {to ~ine za wih. Deca dobroose}aju napore svojih vaspita~a i veruju im. Kad im je najte‘e od wihtra‘e savet i pomo}. Ali sa wima i dele radost, bilo da je vezana zauspeh neke od wih, za novouspostavqene kontakte sa ~lanovima svojihporodica ili ne{to sli~no. One koje su ranije napustile Dom u Mio-nici raspituju se za one koje su ostale i savetuju ih da po{tuju svojestarateqe i nastavnike.

Nastojale su da u svakoj prigodnoj prilici kontaktiraju svoje vas-pita~e, kao {to je bilo prilikom wihovog nastupa na prvomajskoj pa-radi u Beogradu 1951. godine, kada su se videle sa biv{im upravnikomDoma Qubinkom Filipovi}em, koji ih je srda~no pozdravio i nazvaosvojom decom, ~ime su bile odu{evqene. Povremeno je i po neko odostalih iz Mionice odlazio na Umku i u druga mesta gde su masovnijeboravili da bi ih video i porazgovarao.

Biv{e pitomice De~jeg doma u Mionici naro~ito su volele svojubiv{u vaspita~icu Bosu Stanojevi}, pa se trude da to uvek i poka‘u.Tako Radoslava Pavlovi} pi{e da je nikad ne mo‘e zaboraviti „jerste Vi mene vaspitavali i izveli na pravi put“. Zatim dodaje da joj je ina Umci lepo „ali ipak nema one sloge koja je bila u Mionici“. Dokjoj je Margareta Kibauh, u pismu od 4. marta 1951. godine, pored osta-log, napisala: „Voqena vaspita~ice, pribli‘ava se dan Osmog marta– praznika na{ih majki, ali mi nemaju}i ovde svojih majki na{li smou Vama drugu majku i zato sam uzela u ime svih pitomica da vam ~esti-tam ovaj praznik i da vam po‘elim mnogo uspeha u svakom radu“.

Marija Jovkovi} iz Doma u Umci, 29. marta 1951. godine, samokri-ti~ki pi{e: „êsto puta, sede}i u radnoj sobi, svaka od nas uzdahne ika‘e “Uh, {to nije sada drugarica Bosa". Da mi smo Vas tamo puno se-kirale a ovde Vas dr‘imo u lepoj uspomeni. Zar mo‘emo zaboravitiprovedene dane s Vama. Onaj Va{ onoliki trud za na{ uspeh. Dolazili

De~ji dom u Mionici

61

43 Koji je izgleda bio domska maskota.

ste u 5 ~asova a vra}ali se u 10 uve~e. Vi ste bili jedini koji ste posve-tili Va{ ‘ivot nama. A mi smo opet bile tvrdoglave, nedisciplino-vane. Znajte da se sad svaka od nas kaje {to je vas ponekad povredila."

Ona, dve godine kasnije (10. februara 1953), pored ostalog pi{e iovo: „Zaista sve smo uvidele da to niste Vi i da Vas ne mo‘e da zamenini jedna vaspita~ica; da smo mi Vas prili~no sekirale a da ste se Vive} sutradan veseli vra}ali u Dom i lepo sa nama pri~ali. Nikada sevi{e ne}e vratiti lepi dani na{eg zajedni~kog ‘ivota u Mionici.Sve je to pro{lo samo smo mi svedoci da se se}amo Mionice i one div-ne velike zgrade koja nam je zamenila ku}u. U woj smo na{li i o~inskui materinsku qubav.“44

âk i one pitomice koje su oti{le u inostranstvo jo{ neko vremesu se javqale svojim za{titnicima. Koliko znamo Ela Laping je 1949.godine oti{la kod porodice u Nema~ku i ‘ivela u Dizeldorfu; Mar-gareta Kibauh je tako|e oti{la kod svojih u Nema~ku, ali aprila1951. godine; Ana [ipfer je u septembru te iste godine oti{la svoji-ma u Austriju, dok je Marija Jovkovi} pet godina kasnije oti{la kodoca u SAD i ‘ivela u Wujorku.

Ela Laping iz Dizeldorfa je pored ostalog pisala: „Bilo je lepo uDomu i imala sam mnogo drugarica koje su bile dobre prema meni, aliopet je lep{e kod svojih roditeqa“. Dok je Margareta Kibauh pisalajednoj drugarici iz Doma da joj je u Nema~koj dobro ali da se ipak kaje{to je napustila Jugoslaviju, jer je smatra svojom domovinom i da bise rado vratila. Ana [ipfer je 26. marta 1953. godine iz Bogendorfapisala Bosi Stanojevi}: „Draga u~iteqice danas sam ba{ sedela kodradia i slu{ala pesme koje smo uvek pevale u Domu kad smo jo{ bilesve zajedno. Ja sam skoro zaplakala kad sam pomislila na ove moje dru-garice i na vas draga u~iteqice. Vi ste uvek tako dobri bili, samo tosada vidimo. Meni ide ovde dobro ne mo‘e boqe biti, ali bi htela sa-mo bar jo{ jednom da vas vidim. Samo jo{ jednom da vam se zahvalim zasve {to ste u~inili“. Neke od ovih Nemica, i desetak godina kasnije,tra‘ile su da im po{aqe bar koju kwigu na srpskom jeziku kako ga nebi zaboravile jer ka‘u nemaju prilike da na wemu razgovaraju.

I kasnije kada su sve one porasle i obrazovale svoje porodice na-stavile su da odr‘avaju kontakte me|usobno ali i sa pojedincima izMionice. Zahvaquju}i tome, 24. septembra 1983. godine, na inicijati-vu biv{eg upravnika Doma Qubinka Filipovi}a, odr‘an je wihovprvi zajedni~ki sastanak u zgradi Osnovne {kole „Dragojlo Dudi}“45

Milorad Radoj~i}

62

44 Iz pisama koja su u posedu Bosine sestre – Zage Markovi}, u~iteqice u penziji iz[apca.

45 Koja je u me|uvremenu promenila ime u Osnovna {kola „Milan Raki}“ u Mionici.

u Mionici46. Na predlog Koviqke [pegar-Mar~ete i u wenoj organi-zaciji, 19. septembra 1987. godine, u Deliblatskoj Pe{~ari nedalekood Pan~eva odr‘an je i wihov drugi susret47. I tada je bilo dirqivihi setnih susreta, mnogo suza radosnica i zakliwawa da }e se ubudu}e~e{}e vi|ati ali daqi razvoj doga|aja na prostorima biv{e SFRJomeo ih je da tu nameru i ostvare.

Za sve u~esnike ova okupqawa su mnogo zna~ila. Tim povodom OlgaGolovi}, udata Ne{ovi}, pored ostalog pi{e: „Bio je to divan dan isve {to se do‘ivelo u wemu. Sre}na sam zaplakala kada sam iz dalekavidela na{eg Qubinka kako nas do~ekuje malo daqe od ulaza, onako

De~ji dom u Mionici

63

Sa prvog okupqawa u Mionici

46 Tom prilikom bile su prisutne: Stana \uki}-Refka iz Umke, Radojka Lu-~i}-Kula{evi} iz U‘ica, Olga Lauseger-Despotovi} iz U‘ica, Milka Stankovi}iz Loznica, Zora Stankovi}-Ristivojevi} iz Loznica, Koviqka [pegar-Mar~etaiz Pan~eva, Milica Markovi}-Risti} iz Kragujevca, Qubinka Stopi}-\akovi}iz U‘ica, Radosava (zv. Ki}a) Pavlovi}-Milenkovi} iz Beograda, Petra Vu-ka{inovi}-Tadi} iz Novog Beograda, Milosava (zv. Cura) Sto{i}-Lazovi} izUmke, Zorka Lu~i}-Plaza~i} iz Srem~ice, Olga Golovi}-Ne{ovi} iz NovogBeograda, Stanka Jovanovi}-Vimi} iz U‘ica, Roska Nikoli} iz Petrovca namoru, Olga Sto{i}-Milo{evi} iz Svetozareva i Milica Mili}-Ibrahimi. Tomprilikom pozdravili su ih biv{i upravnik Doma Qubinko Filipovi}, tada{widirektor Osnovne {kole u Mionici @ivorad Beqi} i biv{a pitomica Koviqka[pegar-Mar~eta. Pored upravnika Qubinka, direktora Beli}a sa wima su biliBosa i Quba Stanojevi}, Lepa Filipovi} i êda Proti}.

47 Pored onih koje su u~estvovale na predhodnom sastanku tada su im se pridru‘ile i:Borka Petrovi}-ôngradac iz Novog Beograda, Katarina Stankovi}-]alovi} izKovina, Dovijana ôli}-Jovanovi} iz Novog Beograda, Gordana Radenkovi}-Naumovi} izBeograda, Vidosava Radenkovi}-Milo{evi} iz Beograda i Damwanka Radivojevi}-Litri}iz Para}ina.

lep, stamen, i tu‘no nasmejan suznih o~iju. To se nikada ne}e zabora-viti. Mi smo pristizale prepoznavale se, grlile, uz pitawe jesi li toti. Bilo je bolno, lepo, puno suza kroz smeh radosnica...“

One koje ‘ive u Beogradu i daqe se povremeno ~uju i vi|aju. Kakojedna od wih pi{e: „To nije ~esto, ali ne zaboravqamo se. Uvek su pri-sutne teme iz Doma uz smeh i grabe‘ koja }e ne{to da ka‘e da ne bi za-boravila“. Ima kontakata i sa po nekom biv{om pitomicom koja sada‘ivi u unutra{wosti ali masovnih susreta vi{e nema.

[ta danas misle o Domu

Pro{lo je vi{e od pola veka od kako De~ji dom u Mionici ne po-stoji, mnogi su i zaboravili da je i postojao. Me|utim, zahvaquju}iwegovim brojnim i raznovrsnim aktivnostima kod ve}ine biv{ih pi-tomica razvijene su mnoge korisne navike i dobre osobine, kao {to surad, red, urednost ose}aj odgovornosti, humanost, po{tewe, skrom-nost itd. Mawe vi{e sve one su bile u radnom odnosu, imale su svojdom i porodicu i bile korisne ~lanice ove dru{tvene zajednice, panas je zanimalo {ta posle pedeset godina misle o radu De~jeg doma uMionici. Zato smo se pismeno obratili onima do ~ijih smo adresado{li i zamolili ih da nam po{aqu svoja se}awa i najja~e impresije.Ve}ina wih boravila je u vi{e sli~nih domova, pa su wihove ocene inajmerodavnije. Evo nekoliko karakteristi~nih zapa‘awa.

Olga Plaza~i}48 vaspita~ica iz Srem~ice pi{e: „Od svih domovaostao mi je Dom u Mionici u najlep{oj uspomeni. To je bio Dom pra-vog porodi~nog ‘ivota. Svi zaposleni u Domu, kako pedago{ko, takoi tehni~ko osobqe sa velikim entuzijazmom brinuli su o na{oj bu-du}nosti. Upravnik Qubinko, vaspita~ice Bosa i Dragica, pa i go-spo|a Lepa (iako nije bila zaposlena u Domu) svojim odnosom,pa‘wom i qubavi prema nama ulivali su nam sigurnost za boqe sutra.Posebno sam zahvalna pokojnoj vaspita~ici Bosi koja je i posle mogodlaska iz Doma brinula o meni“.

Roska Nikoli}49, medicinska sestra iz Petrovca na moru, koja jebila {ti}enica De~ijeg doma u Mionici a potom kratko vreme i ra-dila kao bolni~arka u wemu, zatim u Domu na Umci, isti~e da je bilouzbudqivo biti pitomica i zaposlena u istoj ustanovi. Pored osta-log nagla{ava: „Zgrada je bila dobra i uslovi za ‘ivot mnogo boqinego u Zabre‘ju. Upravnik Qubinko Filipovi} ophodio se prema pi-

Milorad Radoj~i}

64

48 Pismo Zorke Plaza~i} autoru od 27. oktobra 2005. godine49 Pismo Roske Nikoli}, medicinske sestre iz Petrovca Na Moru autoru, od 17.

oktobra 2005. godine

tomicama, kao roditeq. Vodio je ra~una kakva je ishrana, kakav je sme-{taj itd. Svaka pitomica imala je svoj krevet a posteqina se mewalana vreme. Svo osobqe pona{alo se veoma qubazno prema nama.“

Sestre Vidosava i Gordana Radenkovi}50 koje sada ‘ive u Beogradu,prva kao bibliotekar a druga tekstilac, pro{le su vi{e domova alipi{u: „Posle ~estih selidbi iz prethodnih domova, Mionica nam jeostala u najlep{em se}awu. Zahvaquju}i na{em osobqu a posebno na-{em upravniku Qubinku i ostalim vaspita~ima uvek se rado se}amosvega lepog a naro~ito wihovog roditeqskog odnosa prema nama.“

Stanka Jovanovi}-Vimi}51, slu‘benica iz U‘ica pi{e da je kao je-danaestogodi{wa devoj~ica imala veliki strah od odlaska u Dom alije imala sre}e da bude upu}ena u jedan od najboqih domova u Srbiji itim povodom dodaje: „Kada sam do{la i videla kako sam lepo prihva-}ena po~ev od upravnika Qubinka Filipovi}a, vaspita~ice BoseStanojevi}, sestre Lele, ostalog osobqa, a naro~ito dece nestalo jestraha koji sam nosila u sebi“.

I Olga Glovi}-Ne{ovi}, slu‘benica Glavne po{te u Beogradu pi-{e da je bila u vi{e domova i da o svima ima dobro mi{qewe a zatimdodaje „ali boravak u Mionici ostao mi je u najboqem i nezaboravnomse}awu.“ Potom je dodaje da joj je te{ko da izdvoji bilo koga ali moravaspita~icu Bosu: „Ona nas je uspaqivala i budila. Bila je predana na-ma do kraja. Wen Quba, kao i Qubinkova Lepa i wihov sin Mikica, ko-ji nisu radili u Domu bili su deo nas i svi su bili na{i uzori“. Zatimpi{e i ovo „Se}am se i stare kuvarice, wenih mafi{a, carskih mrvica,krofni {to sam obo‘avala. Iz te qubavi oko nas i me|u decom se raz-vila prava sestrinska qubav.“ Na sve dodaje da se dosta vodilo ra~una io wihovom fizi~kom zdravqu i kondiciji, pa ka‘e: „Gimnastika je bi-la svako jutro, a posle ostalo {to sledi. Postojali su i redari kao pri-pomo} vaspita~u. Stalno se radilo na tome da se nama usadi ose}aj redai urednosti. Pregledane su nam ruke i nokti. Posebno se tra‘ila ured-nost li~ne garderobe kako je slo‘ena pred spavawe, a i urednost orma-na ne znaju}i kada }e kontrola biti. Trudile smo se jer je bilo pohvalai opomena.“. Na kraju i ona konstatuje da qubav i pa‘wu koja im jepru‘ena u ovom Domu nikada ne mogu zaboraviti.

Jedna od wih, Koviqka [pegar-Mar~eta, bila je politi~ki funk-cioner i pomo}nik sekretara Skup{tine op{tine Pan~evo, ali je bi-la spre~ena da odgovori na na{u molbu. No nije propustila priliku

De~ji dom u Mionici

65

50 Pismo sestara Radenkovi} – Vidosava Milenkovi} i Gordane Naumovi} autoru,od 7. novembra 2005. godine

51 Pismo Stanke Jovanovi}-Vimi} iz U‘ica autoru, od 19. oktobra 2005. godine.

da nam saop{ti svoje utiske o mioni~kom Domu. U~inila je to u tele-fonskom razgovoru, obavqenom, 27. oktobra 2005. godine, kada je na-glasila da je boravila u vi{e domova ali da joj je u Mionici bilo naj-lep{e.Tim povodom istakla je: „Se}am se izuzetne i skoro savr{eneunutra{we organizacije ‘ivota i rada u wemu. Bile smo velika poro-dica i svi smo se ose}ali sigurno i zadovoqno. Upravu sam do‘ivqa-vale kao roditeqe, posebno Qubinka i Bosu. Wih dvoje bili su izuzet-ni pedagozi i pravi vaspita~i. Davali su nam du{u i znali su ve{toda iskoriste na{e potencijale. Pored ostalog pripremale smo i dava-le priredbe koje su bile veoma uspe{ne. Imali smo i vrlo zapa‘enenastupe na sletovima i drugim javnim manifestacijama. Na{ ‘ivot uDomu u Mionici bio je veoma intenzivan i organizovan da slobodnogvremena prakti~no nismo ni imale“.

I Milica Mili}-Ibrahimi, slu‘benica iz Bora, nije imala mo-gu}nosti da pismeno odgovori ali se, 3. decembra 2005. godine, javilatelefonom i saop{tila da je boravila u vi{e domova a da je uverena daje De~ji dom u Mionici bio najboqe organizovan i da je se u wemu naj-prijatnije ose}ala. Zatim je naglasila da se i siroma{tvo u uslovimakada ose}ate da ste prihva}eni i voqeni lak{e podnosi, {to se najboqevidelo u Mionici. Govore}i o brojnim aktivnostima koje su organizo-vane u ovom Domu ka‘e da je ona, u to vreme, pisala poeziju i da ju je nato posebno podsticala vaspita~ica Bosa Stanojevi}, koja im je bilapotpuno posve}ena, te je zbog toga povremeno sama, naravno uz weno zna-we i dopu{tewe, odlazila na obalu Ribnice i predavala se ma{ti.

Ovakvih i sli~nih primera moglo je verovatno biti jo{ ali veruje-mo da su i ovi dovoqni da se stekne uvid u ‘ivot i rad ove ustanove de-~ije za{tite. Po{to smo u arhivskim dokumentima uglavnom nalazi-li mi{qewa i zapa‘awa stalno zaposlenih u Domu, kroz uvid u sa~u-vana pisma i ova se}awima biv{ih pitomica spoznali smo ocene imi{qewa one druge veoma zna~ajne grupacije u~esnika u svim tim ak-tivnostima.

Milorad Radoj~i}

66

Prilog

SPISAK PITOMICA DE^JEG DOMA U MIONICI

Koliko znamo kompletan spisak {ti}enica De~jeg doma u Mioni-ci ne postoji a ovaj je sa~iwen je na osnovu wihovih upisnica u Ni‘ugimnaziju, koja se ~uva u arhivi Osnovne {kole „Milan Raki}“ u Mio-nici i na bazi prona|enih spiskova polaznica kurseva opismewava-wa prona|enih u Arhivu grada Beograda; na osnovu izvr{ene identi-fikacije na grupnim fotografijama, sa~uvanih pisama i drugih doku-menata koja se nalaze u posedu Zage Markovi} iz [apca.

1. ALILOVI] ZUMBULA, ro|ena 24. januara 1935. godine u Le-skovcu, od oca Ibraima i majke ~ije ime nije zapisano;

2. ALILOVI] NAZIJA, ro|ena 20. februara1934. godine u Le-skovcu, od oca Ibraima i majke ~ije ime nije zapisano;

3. ATANASKOVI] MIRJANA, ro|ena 19. marta 1938. godine uLeskovcu od oca Borivoja i majke Leposave;

4. BAKOVI] ANICA, ro|ena 9. septembra 1936. godine u Mokro-poqe, op{tina Knin, od oca Stipe i majke ~ije ime nije zapisano;

5. BAKOVI] DANICA, ro|ena 12. jula 1932. godine u Ostri, srezqubi}ki (sada Op{tina â~ak), od oca Stojadina i majke ~ije ime nijezapisano;

6. BELI] DU[ANKA, ro|ena 2. oktobra 1936. godine u Rogozni,srez de‘evski (Novi Pazar), od oca Obrada i majke i majke Danice, od 25.novembra 1946. u Zabre‘ju. Sa Umke prevedena u Smederevsku Palanku;

7. BOGDANOVI] STANKA52, ro|ena 27. juna 1932. godine u Bese-rovini, srez ra~anski (sada Op{tina Bajina Ba{ta), od oca Tihomirai majke ~ije ime nije zapisano, od 11. decembra 1946. godine u Zabre‘ju;

8. BO[WAÎ]. DARINKA, ro|ena 10. februara 1939. godine uKoprivnici, srez vlaseni~ki, od oca Zvonimira i majke Stane, do{lau ovaj Dom 1949. godine iz Brusa;

9. BO[WAÎ] JOVANKA, ro|ena 6. maja 1933. godine u Kopriv-nici, srez vlaseni~ki, od oca Zarije i majke ~ije nam ime nije poznato,do{la u ovaj Dom 25. decembra 1947. godine.

10. BO[KOVI] NEVENKA, ro|ena 1937. godine u Beogradu53, odoca Tome i majke Natalije, do{la je iz Blaca 8. septembra 1948. godi-ne, sa Umke prevedena je u Smederevsku Palanku;

De~ji dom u Mionici

67

52 Ponegde pi{e Stana53 Prema drugim podacima ro|ena je u Cetiwu.

11. BRANKOVI] QIQANA, ro|ena 15. oktobra 1935. godine uSkeli, srez posavski (sada Op{tina Obrenovac), od oca Sre}ka i majke~ije ime nije zapisano; u ovaj Dom dovedena je 14. januara 1948. godine;

12. BRANKOVI] MILANKA, ro|ena 5. jula 1935. godine u Lozo-viku, Velika Plana, od oca Svetozara i majke @ivke, u ovaj Dom do-{la 15. septembra 1948. godine a odavde oti{la na Umku;

13. BRANKOVI]. NATALIJA, ro|ena 1937. godine u Debru, srezdebarski u Makedoniji, od oca Ilije i majke ~ije ime nije zabele‘eno,u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwaca;

14. BRANKOVI] RADMILA, ro|ena 1932. godine u Skeli, srez posav-ski (sada Op{tina Obrenovac), od oca Sre}ka i majke ~ije ime ne znamo;

15. BRANKOVI] STANA, ro|ena 2. oktobra 1936. godine u Skeli,srez posavski (sada Op{tina Obrenovac), od oca Sre}ka i majke ~ijeime nije zapisano; u ovaj Dom dovedena je 14. januara 1948. godine;

16. VASIQEVI] RADMILA, ro|ena 11. jula 1936. godine u Do-woj Sabanti, srez kragujeva~ki, od oca Mihaila i majke ~ije ime nijezabele‘eno, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwaca;

17. VELI^KOVI] ANTICA, ro|ena 15. jula 1936. godine u Brodu,srez vlaseni~ki u BiH, od oca Bo{ka i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

18. VEMZAR ANA, ro|ena 28. jula 1935. godine u Vr{cu, od oca Jo-hana i majke ~ije ime nije zabele‘eno.54

19. VLAJI] QIQANA, ro|ena 25. marta 1935. godine u Kru{ev-cu, od oca Bo‘idara i majke ~ije nam ime nije poznato; koja je do{la uovaj Dom 9. decembra 1947. godine;

20. VLAHOVI]. ZORICA, ro|ena 11. novembra 1938. godine u â~ku,od oca Joksima i majke Dragice, do{la u ovaj Dom 1949. godine iz Brusa;

21. VUJIÎ] DARINKA, ro|ena 15. juna 1936. godine u Vrelu,srez pri{tinski (sada Op{tina Lipqan), od oca Vojimira i majkeQubice, do{la u ovaj Dom iz Kosovske Mitrovice 8. septembra 1948.godine, odavde oti{la u Umku;

22. VUKA[INOVI] MILEVA, ro|ena 6. juna 1936. godine u seluKukuwevcu, srez Pakrac, Hrvatska, od oca Mirka i majke Savete, do-{la u ovaj Dom 1949. godine iz Belanovice;

23. VUKA[INOVI] PETRA55, ro|ena 24. oktobra 1934. godine uselu Kukuwevcu, srez pakra~ki, Hrvatska, od oca Mirka i majke Save-te; u ovaj Dom dovedena 4. marta 1948. godine a oti{la u Umku;

Milorad Radoj~i}

68

54 Prema nekim podacima iz dokumentacije koja je u posedu Zage Markovi}u~iteqice u penziji u [apcu ona je jo{ dok je bila u Domu trebala da promeniprezime u Kabelmiler.

55 Udata Tadi} radila je kao medicinska sestra na Novom Beogradu

24. VUKA[INOVI] STANA, ro|ena 8. oktobra 1934. godine u Maj-danu, srez takovski, od oca Sretena i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

25. VUKOVI] Jovana JELENA, ro|ena 1933. godine u Pasja~i, srezdobri~ki, od oca Jovana i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

26. VUKSANOVI] KOSANA, ro|ena 1. januara 1937. godine uMojsiwu, srez qubi}ko-trnavski (Op{tina â~ak), od oca Sre}ka imajke Milosave, do{la oktobra 1948. godine a 15. juna 1949. godineoti{la kod babe;

27. VULETI]. MILIVOJKA56, ro|ena 1936. godine u Radojni, Op-{tina Nova Varo{, od oca Blagoja a ime majke ~ije ime nije zapisano,do{la 1949. godine iz Milo{eva, a odavde oti{la na Umku;

28. VULI[I] NERANXA, ro|ena 6. avgusta 1935. godine u Prema-}i57, srez qubi}ko-trnavski, od oca Bo‘idara i majke ~ije ime nije zapisa-no, do{la u Mionicu iz Belanovice 7. septembra 1947. godine a septembra1949. godine oti{la u Ni‘u poqoprivrednoj {koli u Bavani{tu;

29. GOLOVI]. OLGA58, ro|ena 15. marta 1936. godine u Lazu, sreznik{i}ki, od oca Mili}a i Krstine, u Mionicu do{la iz Sopota 8.septembra 1948. godine, odavde oti{la na Umku;

30. GROZDANOVI] RADMILA, ro|ena 27. septembra 1936. godi-ne u Jela{nici, srez ni{ki, od oca Svetislava i majke Zvezde, do{laiz Aleksinca 8. septembra 1948. godine a odavde oti{la na Umku;

31. DAMWANOVI] @IVKA59 ro|ena 1938. godine u Osladi}u,srez podgorski (sada Op{tina Vaqevo), od oca Petra i majke Angeli-ne, od 7. septembra 1946. godine u Zabre‘ju;

32. DAMWANOVI] ZORKA60, ro|ena 18. oktobra 1935. godine u Osla-di}u, srez podgorski (sada Op{tina Vaqevo), od oca Petra i majke Angeli-ne, od 7. septembra 1946. godine u Zabre‘ju a odavde oti{la na Umku;

33. DANIÎ] MILOJKA, ro|ena 8. maja 1931. godine;34. DIVAC VASIQKA, ro|ena 18. juna 1933. godine u Drenovi,

srez mile{evski (sada Op{tina Prijepoqe), od oca Milo{a i majke~ije ime nije zabele‘eno;

35. DIMITRIJEVI] VUKOSAVA, ro|ena 14. marta 1936. godineu Barzilovici, srez kolubarski, okrug beogradski, od oca Stanimirai majke Spasenije, od 1947. godine u Zabre‘ju a odavde oti{la na Umku;

De~ji dom u Mionici

69

56 Po podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 1938. godine.57 Prema jednom spisku u~enica sme{tenih u ovom domu ona je ro|ena u Strnovniku,

srez qubi~sko-trnavski.58 Udata Ne{ovi}, radila kao slu‘benik u Glavnoj Po{ti u Beogradu.59 Udata za Milomira Popovi}a sa kojim se nalazi na radu u Francuskoj.60 Udata za Nikolu Vojnovi} iz Nakova, radila u @elezari u Kikindi, gde je umrla

1988. godine.

36. DURNI] JOKA, ro|ena 1935. godine u Ra{ici (ili Ra{koj),srez kopaoni~ki (sada Op{tina Blace), od oca Milutina i majke ~ijeime nije poznato;

37. DU[EK ANA, ro|ena 1935. godine u Daruvaru, Hrvatska, odoca Frawe i majke Jozefine, u Mionicu do{la iz [apca a odavdeoti{la na Umku ali ubrzo upu}ena u Smederevsku Palanku;

38. \OKOVI] QIQANA, ro|ena 28. avgusta 1936. godine u U‘icu,od Milenka i Savke, do{la iz De~ijeg doma u Belanovici 1949. godine;

39. \OKOVI] QUBICA, ro|ena 16. aprila 1937. godine u U‘icu,oca Milana i majke Qubice (?), od 23. januara 1947. godine u Zabre‘ju;

40. \OR\EVI] VASILIJA, ro|ena 26. novembra 1932. godine uselu Ruska,

srez ni{ki, od oca Mihaila i majke ~ije nam ime nije zapisano sti-gla u ovaj Dom po~etkom 1948. godine iz Aleksinca;

41. \OR\EVI] DRAGICA, ro|ena 10. septembra 1935. godine uBeogradu, od oca Petra i majke Katice, od 1946. godine bila u De~jemdomu u Vaqevu, pa u Sopotu odakle je do{la u Mionicu;

42. \OR\EVI] @IVKA, ro|ena 16. novembra 1933. godine u MalomCrni}u kod Po‘arevca, od oca Stojana i majke ~ije ime nije zapisano.

43. \OR\EVI] MILICA, ro|ena 10. marta 1934. godine u Re~i-ci, srez pustore~ki (sada Op{tina Bojnik). Imena roditeqa nisu za-pisana.

44. \UKI] @IVANA, ro|ena 12. jula 1937. godine u Trsteniku, odoca Tanasija i majke Ru‘e, po domovima od najranijeg detiwstva a uMionicu stigla 8. septembra 1948. godine, odavde oti{la na Umku aubrzo potom u Smederevsku Palanku;

45. \UKOVI] I. STANOJKA, ro|ena 1938. godine u Radojni, Op-{tina Nova Varo{, od oca I..... i majke Mileve, do{la 1949. godine izMilo{evca;

46. \URBABI] ALEKSIJA, ro|ena 17. oktobra 1934. godine uStocu, BiH, od oca Dobroslava i majke Mare, u Mionici do{la janua-ra 1949. godine iz Smederevske Palanke a odavde postala u~enica Tek-stilne {kole u Zemunu;

47. \URI[I] JELENA, ro|ena je 4. septembra 1937. godine u[apcu, od oca ~ije ime nije zabele‘eno i majke Jelene, u ovaj Dom do-{la 1949. godine iz Loznice;

48. EDER ALOJZIJA – LUJZA, ro|ena je 1. jula 1935. godine u Vr{cu,od oca Jozefa i majke Barbare; u ovaj Dom do{la sa Rudnika 14. septembra1947. godine a odavde 28. aprila 1949. godine oti{la kod oca u Austriju;

Milorad Radoj~i}

70

49. @IVANOVI] MILOJKA, ro|ena 1935. godine u Miqkovcu,srez timo~ki, od oca Qubomira i make ~ije ime nije zapisano, 1949. go-dine iz Mionice poslata u Ni‘u poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu?

50. ZORANOVI] ZORA, ro|ena 1933. godine u Metaqci, srez roga-ti~ki, od oca Nikole i majke ~ije ime nije zapisano;

51. IVANOVI] SLAVKA, ro|ena 20. jula 1934. godine u Bu~inci-ma, srez kosmajski, od oca Milana i majke ~ije ime nije zapisano. Ka-snije je oti{la kod rodbine u Ba~ku Dubravu.

52. IVANOVI] STANKA, imala je rodbinu u vaqevskoj Kameni-ci i kod wih odlkazila na letovawe.

53. JAK[I] PERKA, ro|ena 15. marta 1935. godine u selu Vrtare,Bosna, od oca \ure i majke Rade; u ovaj Dom prevedena iz Beograda 12.februara 1948;

54. JANKOVI]. VINKA, ro|ena 21. marta 1936. godina u @ivaqevi-ni, srez rogati~ki, BiH, od oca Du{ana i majke Joke, do{la iz Sopota 8.septembra 1948. godine a juna 1950. godine predata na starawe majci;

55. JEVTI] @IVKA, ro|ena 1932. godine u Izvoru, srez svrqi-{ki, od oca Vojislava;

56. JEVTI] RADENKA, ro|ena 10. jula 1936. godine u Ra~i, srezra~anski (sada Op{tina Bajina Ba{ta), od majke Jovanke i oca ~ijenam ime nije poznato;

57. JEKOVI] VERA, ro|ena 24. januara 1933. godine u Vrani}u,srez qubi}ki, od oca Koste i od majke ~ije ime nije zapisano;

58. JOVANOVI] KATARINA, ro|ena 13. juna 1935. godine u Ku-satku, srez jaseni~ki (sada Op{tina Smederevska Palanka), od ocaMilana61 i majke Milice, od 25. novembra 1946. u Zabre‘ju a odavdeoti{la na Umku a ubrzo u Smederevsku Palanku;

59. JOVANOVI] MIRJANA62, ro|en 14. oktobra 1934. godine uUro{evcu, srez nerodimski, od oca Petra i majke Qubice, do{la izKosovske Mitrovice a kasnije i vra}ena svojima;

60. JOVANOVI] STANKA, ro|ena 7. marta 1936. godine u U‘icu,od oca Jovi{e63 i majke \ur|ije; u ovaj Dom primqena 28. decembra1947. godine a odavde oti{la na Umku;

61. JOVANOVI] TOMANIJA, ro|ena 5. oktobra 1937. godine uMalom Po‘arevcu, srez mladenova~ki, od oca Radomira i majke Kata-rine, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Brusa, a oti{la na Umku;

De~ji dom u Mionici

71

61 Prema drugim podacima otac joj se zvao Dimitrije a majka Jovanka.62 Po podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 10. novembra 1934. godine.63 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} otac joj se zvao \or|e. Udata Vimi} ‘ivi u

U‘icu a radila je kao slu‘benik u Sevojnu.

62. JOVKOVI] MARIJA, ro|ena 10. oktobra 1936. godine u An-drijevici, Crna Gora od oca Aleksandra i majke ~ije ime nije zapisa-no, do{la oktobra 1948. godine a oti{la na Umku;

63. JONA[ EVA, ro|ena 10. 03. 1935. godine u Brsjance, srez gore-{ni~ki, Hrvatska, od oca Gebla i majke Kate;

64. JOSIPOVI] VUKOSAVA64, ro|ena 12. avgusta 1935. godine uBeloti}u, srez podgorski (sada Op{tina Ose~ina), od oca Radoja imajke ~ije ime nije poznato; iz Mionice 1949. godine upu}ena u Ni‘upoqoprivrednu {kolu u Bavani{tu.

65. JURI[I] VERA, ro|ena 1937. godine u [apcu, od majke Vere ioca ~ije nije poznato, od oktobra 1949. godine u ovom Domu a oti{lana Umku;

66. KALIÂNIN STANIMIRKA, ro|ena 27. januara 1933. godi-ne u Mr~ajevcima, srez qubi}ki (sada â~ak), od oca Spasoja i majke~ije ime nije poznato.

67. KIBAUH MARGARETA, ro|ena 9. decembra 1934. godine u No-voj Pazovi, srez staropazovski, od oca Johana i majke Magdalene, do-{la sa Rudnika 14. septembra 1947. godine a oti{la na Umku;

68. KITI]. GEORGINA, ro|ena 1937. godine u Lugu, srez ra~an-ski, od oca Pavla i majke ~ije ime nije zabele‘eno, u ovaj Dom do{la1949. godine iz Belanovice;

69. KOSTI] RAJKA, ro|ena 10. decembra1935. godine u @ekovi-ci65, srez vlaseni~ki, BiH, od oca Ne|e i majke Cvije, oktobra 1948.godine do{la iz Beograda a oti{la na Umku;

70. KRAGOVI] RADMILA, ro|ena 1935. godine u Kosovskoj Mi-trovici, od oca Radowe i majke ~ije ime nije zapisano, do{la je iz Ko-sovske Mitrovice 8. septembra 1948. godine a potom poslata u Sredwugeodetsku {kolu u Beograd i predata ocu;

71. KRSMANOVI] QIQANA, bila je u Domu

72. KRSMANOVI] MILENA, iz Mionice 1949. godine upu}ena uNi‘u poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu;

73. KULINÊVI] LUCIJA je aprila 1951 godine radila u nekojfabrici u U‘icu a predhodno bila u Mionici;

74. LAPING ELA66, ro|ena 2. oktobra 1934. godine u Hajfeldu,Kikinda, od oca Mihaila i majke Marije, odavde upu}ena roditeqima20. aprila 1950. godine u inostranstvo;

Milorad Radoj~i}

72

64 Bila udata za Ramiza Mehanovi}a i ‘ivi u Vaqevu.65 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je u [ehovi}ima kod Vlasenice.66 Roditeqi joj se odselili u Nema~ku pa im se i ona kasnije pridru‘ila.

75. LAUSEGER OLGA67, ro|ena 2. novembra 1936. godine u Beogra-du, od oca ~ije ime nije zabele‘eno i majke Terezije, do{la iz Alek-sinca 8. septembra 1948. godine;

76. LEJSNER MAGDALENA, ro|ena 10. oktobra 1936. godine u Ve-likoj Kikindi, od majke Ane a ime oca nije poznato;

77. LEK ANA, ro|ena 1936. godine u [upqaji, srez Ja{a Tomi} (sa-da Op{tina Bela Crkva), od oca Petra i majke ~ije ime nije poznato;

78. LOVI] Milinka MILANKA, ro|ena 17. juna 1935. godine uPiskoqe, ZP Mala Plana, srez prokupa~ki (sada Op{tina Proku-pqe), od oca Milinka i majke ~ije ime nije poznato

79. LOTINC H. SALIHA, ro|ena 1937. godine u Sjenici, od ocaHamida a ime majke nepoznato,

80. LUKOVI] MILEVA, ro|ena 27. oktobra 1937. godine u Bok-{i}u, srez pe}ki, od oca Save i majke Kose, do{la iz Sopota 8. septem-bra 1948. godine a oti{la na Umku;

81. LULI] ZORKA68, ro|ena 22. aprila 1935. godine u Trnovu, srezvlaseni~ki, od oca Mate i majke Jovanke, do{la iz Sopota 8. septem-bra 1948. godine a oti{la u Smederevsku Palanku;

82. LUÎ] RADOJKA69, ro|ena 27. jula 1935. godine u Brajkovi}u,srez crnogorski (sada Op{tina Kosjeri}), od oca Adama i majke Mi-kaine, u Zabre‘ju od 24. oktobra 1946. godine

83. MAKSIMOVI] PETRA, ro|ena 5. maja 1936. godine u Glu{cu,srez vlaseni~ki, BiH, od oca Sredoja i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

84. MALKO^ REGINA, iz Mionice je 1949. godine oti{la Domu~enika u privredi u Zemunu;

85. MANDI]. RADMILA, ro|ena 1938. u Prijedoru, od oca Gavrei majke ~ije je ime nepoznato, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Domana Rudniku;

86. MANDI] J. STANOJKA, ro|ena 1937. godinu u Strawainima,srez milo{evski, od oca Jakova i majke Kate, do{la 1949. godine izMilo{evca;

87. MANÎ] ANTICA70, ro|ena 6. jula 1936. godine u Ni{oru,srez ni{avski, od oca Tihomira i majke Miqe

88. MARJANOVI] DRAGIWA, ro|ena 8. februara 1933. godine uNi{u, od oca Dragutina i majke Qubice, od 18. decembra 1946. godineu Zabre‘ju.

De~ji dom u Mionici

73

67 Udata Despotovi} ‘ivi u U‘icu68 Udata Plaza~i} a radila je kao vaspita~ u Srem~ici kraj Beograda.69 Udata Kula{evi} a ‘ivi u U‘icu.70 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 12. jula 1936. godine.

89. MARJANOVI] RADICA, ro|ena 22. decembra 1935. godine uNi{u, od oca Dragutina i majke Qubice, do{la iz Aleksinca 8. sep-tembra 1948. godine a odavde oti{la u Ni‘u poqoprivrednu {kolu uBavani{tu;

90. MARKOVI] VERA, ro|ena 30. septembra 1930. godine u In|i-ji, od oca Petra i majke ~ije ime nije poznato;

91. MARKOVI] ZORKA, ro|ena je 1949. godine iz Mionice oti-{la u Zemun.

92. MARKOVI] MILANKA71, ro|ena je 13. oktobra 1935. godineu Dobrom Dolu, Smederevska Palanka, od oca Radosava i majke Mile-ve, od 7. septembra 1947. godine, a 22. septembra 1949. godine oti{la uNi‘u poqoprivrednu {kolu u Bavani{te;

93. MARKOVI] MILICA72, ro|ena 14 januara 1935. godine u s.Kamenici, srez vi{egradski, oca Radomira i majke ~ije ime nije zabe-le‘eno, do{la je iz Sopota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Umkua potom preba~ena u Smederevsku Palanku;

94. MARKOVI] MIRJANA, ro|ena 6. septembra 1935. godine uVi{egradu, od oca Andrije i majke ~ije ime nije zapisano, u ovaj Domdo{la iz Vaqeva januara 1949. godine a oti{la je u Umku, odakle jepreme{tena u Smederevsku Palanku;

95. MAROVI] EVICA, ro|ena 1938. godine u Veri}u, u Metohiji,od oca Stojana, ime majke nepoznato, do{la 1949. godine iz De~ijeg do-ma na Rudniku;

96. MILANOVI] DEVA, ro|ena 16. januara 1931. godine u Pru-}evcu, srez despotova~ki, od oca Dragoquba i majke ~ije nam ime nijepoznato;

97. MILANOVI] NADA, ro|ena 14. avgusta 1934. godine u Stoj-niku, srez kosmajski (sada Op{tina Sopot)73, od oca Radovana i majkeMilojke, od 18. decembra 1946. u Zabre‘ju

98. MILEKI] DRAGOSLAVA, ro|ena 16. avgusta 1933. godine uMilatovi}ima, srez draga~evski (sada Op{tina Lu~ani), od oca Vo-jimira i majke ~ije nam ime nije poznato.

99. MILETI] TINA, ro|ena 6. decembra 1936. godine u î~kovi,srez ariqski (sada Op{tina Ariqe), od oca Timotija i Milojke, od30. novembra 1946. u Zabre‘ju;

Milorad Radoj~i}

74

71 U kwizi Dragoslava Mihailovi}a: GRA\ANSKA I WENI \ACI pi{eMarkovi} R. Mila{ka.

72 Udata Risti} radila je kao geometar u Kragujevcu.73 Umrla u Beogradu u bolnici.

100. MILIVOJEVI] RADMILA, ro|ena 10. februara 1933. godi-ne u Tomniku, srez negotinski, od oca Uro{a i majke ~ije nam ime nijepoznato;

101. MILI] MILICA74, ro|ena 11. maja 1935. godine u Grmu{a-nima, Dvor na Uni, od oca Jovana i majke Stoje, do{la iz Belog Poto-ka 7. decembra 1947. godine a odavde oti{la u Smederevsku Palanku;

102. MIQKOVI] ZLATANA, ro|ena 26. oktobra /8. novembra1935. godine u Vitanovcu, srez ‘i~ki, od oca Radomira i majke ~ijeime nije zabele‘eno;

103. MINI] LEPOSAVA, ro|ena 23 marta 1936. godine u Beogra-du, od oca Milo{a i majke ~ije ime nije zabele‘eno; do{la iz sredwo-{kolskog doma u Beogradu, a oti{la u Smederevsku Palanku;

104. MINI] MILICA, u Velere~u, srez takovski (sada Op{tinaGorwi Milanovac). Ime roditeqa nepoznato. Do{la u ovaj dom 3. fe-bruara 1948. godine.

105. MIRKOVI] VIDA, ro|ena 28. februara 1936. godine u Ta-~evcu, srez kosani~ki, od oca Nikole

106. MITROVI] DRAGICA, ro|ena 12. januara 1933. godine u ô-ke{ini, srez jadranski (sada Op{tina Loznica), od oca Milana i maj-ke ~ije nam ime nije poznato.

107. MITROVI] RADOJKA, ro|ena 28. oktobra 1937. godine u Gu-~i, srez draga~evski, od pok. Milorada, u ovaj Dom do{la 1949. godineiz Vrwaca;

108. NASEL JULIJANA

109. NAUMOVI] GORDANA, ro|ena 15. avgusta 1937. godine u Le-skovcu, od oca Vladimira a ime majke nepoznato, do{la 1949. godineiz Vu~ja kod Leskovca;

110. NEDEQKOVI] STANOJKA, ro|ena 28. marta 1937. godine uBaro{evcu, srez kolubarski, od oca @ivote i majke ~ije ime nije zabe-le‘eno, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwa~ke Bawe;

111. NE[I] SPOMENKA, ro|ena 10. januara 1935. godine u So-potu, srez ni{avski, od oca Milana i majke Bonke75

112. NIKOLI] ROKSANDA – ROSKA76, ro|ena 3. jula 1935. go-dine u U‘icu, od oca Mirka i majke Rajne, u Zabre‘ju od 30. januara1947. godine.

De~ji dom u Mionici

75

74 Udata Ibrahimi zavr{ila je bibliotekarsku {kolu a radila u Po{ti u Boru.75 Prema podacima iz Upisnice u Ni‘u gimnaziju roditeqi su joj bili Marko i

Dobrinka, a pok. Bosa Stanojevi} je zapisala da joj se majka zvala Dobrila.76 Kao medicinska sestra zavr{ila radnu karijeru u Petrovcu na moru, gde i ‘ivi.

113. NIKOLI] SMIQA, ro|ena 1930. godine, a mesto ro|ewa ni-je zapisano, od oca Peri{e i majke ~ije ime nije zabele‘eno, upu}ena jeu Kru{evac.

114. NICOVI] DU[ICA, ro|ena 1939. u Belom Brdu, srez kopao-ni~ki, od oca Mate i majke Radojke, do{la 1949. godine iz Brusa

115. NOVOVI] RADMILA, ro|ena 3. septembra 1936. godine uKraqevu, od oca Svetislava i majke Perside, do{la je u ovaj Dom 8.septembra 1948. godine;

116. PAVLOVI] Dragutina MILUNKA, ro|ena 5. februara 1935.godine u Dowoj Kardici, srez dobri~ki, 1949. godine iz Mionice upu-}ena u Ni‘u poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu

117. PAVLOVI] RADOSAVA77, ro|ena 20. jula 1935. godine u Ka-~aporu, srez jastreba~ki, od oca Svetozara i majke Spomenke, do{la je12. septembra 1947. godine iz Blaca a odavde ode na Umku;

118. PAVLOVI] STANA, ro|ena 12. jula 1936. godine u Dowoj Ko-wu{i, srez topli~ki (sada Op{tina Prokupqe), od oca Petka i majke~ije nam ime nije poznato;

119. PERI] CVETA, bila je u ovom Domu a 1951. godine poha|alaje ~etvrti razred gimnazije u â~ku.

120. PETRIÎ] QUBICA, ro|ena 14. oktobra 1933. godine u Ju-niku, srez |akova~ki, od oca Radovana i majke Dragiwe, do{la iz Ko-sovske Mitrovice 8. septembra 1948. godine a oti{la na Umku;

121. PETROVI] BORKA78, ro|ena 4. oktobra 1937. u Lajkovcu, sreztamnavski, od oca Petra i majke Marije, do{la je iz Sopota 8. septem-bra 1948. godine a oti{la na Umku;

122. PETROVI] RADMILA, ro|ena 5. aprila 1932. godine u Kra-gujevcu

123. PE[I] STANICA, ro|ena 7. novembra 1937. u Koritu kodBijelog Poqa, od oca Stefana i majke Vojine, do{la 1949. godine izJermenovaca;

124. POPADI] STOJA, ro|ena4. aprila 1937. godine u Bu|evu kodSjenice, od oca Aleksandra i majke ~ije ime nije zabele‘eno, u ovajDom do{la 1949. godine iz Jarmenovaca;

125. POPI] JELENA, ro|ena 27. marta 1935. godine u Beogradu,od oca Milivoja i majke Roze, do{la 8. septembra 1948. godine iz So-pota a otio{la na Umku odakle ubrzo preseqena u Smederevsku Pa-lanku;

Milorad Radoj~i}

76

77 Mnogi su je zvali Ki}a a po zapisima pok. Bose Stanojevi} majka joj se zvalaStamena. Udato se prezivala Milenkovi} a bila je vaspita~ica u Beogradu.

78 Udata ôngradac ‘ivi na Novom Beogradu.

126. POPOVI] V. DRAGIWA, ro|ena 1937. godine u selu Mrko-we, od oca Vojislava a ime majke nepoznato,

127. PRVANOVI] NATALIJA, ro|ena 25. februara 1934. godineu Velikoj Plani, od oca Jovana i majke Natalije, od 15. fabruara 1947.godine u Zabre‘ju;

128. RADENKOVI] VIDOSAVA79, ro|ena 24. septembra 1934. u Ra-gode{u, srez ni{ki (sada Op{tina Pirot), od oca Nedeqka i majke Zor-ke, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Umku, odakleje {kolske 1952/53. godine bila u U~iteqskoj {koli u Beogradu;

129. RADENKOVI] GORDANA80, ro|ena 14. avgusta 1937. godine uRagode{u, srez ni{ki (sada Op{tina Pirot), od oca Nedeqka i majkeZorke, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Umku,odakle je pre{la u Industrijsku {kolu u Beogradu;

130. RADIVOJEV QUBINKA, ro|ena 16. septembra 1938. godine uPerlezu, srez tami{ki, od oca Qubomira i majke Radenke, u ovaj Domdo{la 1949. godine iz Brusa;

131. RADIVOJEVI] DAMWANKA81, ro|ena 13. juna 193582. godi-ne u Strmovu, srez qi{ki (sada Op{tina Lajkovac), od majke @ivanea ime oca nije poznato, u ovaj Dom do{la 20. septembra 1947. godine aoti{la na Umku odakle upu}ena u Industrijsku {kolu u Beogradu;

132. RADIÊVI] ÊDOMILA, ro|ena 15. novembra 1937, u Uro-{evcu83, od oca Vasilija i majke Vasilije, do{la je septembra1949. go-dine iz De~jeg doma na Rudniku a oti{la na Umku odakle je preme{te-na u Smederevsku Palanku;

133. RADI[I] DESANKA, ro|ena 14. marta 1935. godine u Le-{nici, srez jadranski, od oca Stanka i majke ~ije ime nije zabele‘eno.

134. RADOSAVQEVI] QIQANA, ro|ena 1936. godine u Beogra-du. Ime roditeqa nam nepoznato. U ovaj Dom dovedena 12. februara1948. godine; iz Doma na Umci 1950. godine prva se udala.

135. RENKE Jozefa MARIJA, ro|ena 1933. godine u Santuru, Zre-wanin;

De~ji dom u Mionici

77

79 Udata Milo{evi} bila je bibliotekar a radila je u Vojno-geografskominstitutu, Po‘egi, Petoj beogradskoj gimnaziji i Srpskoj akademiji nauka iumetnosti.

80 Udata Naumovi} zavr{ila je tekstilnu {kolu a ‘ivi u Beogradu.81 Udata Litri} radila je kao umetni~ki rukovodilac u Para‘inu.82 Prema podacima iz Upisnice u Ni‘u gimnaziju ro|ena je 7. avgusta 1935. godine.83 U Upisnici Ni‘e imnazije u Mionici pi{e da je ro|ena u Pri{tini a to i

proizilazi iz podataka pok Bose Stanojevi}.

136. REFKA – \UKI] STANA84 ro|ena 16. jula 1935. godine u Ko-vinu, srez kovinski, od oca Andrije i majke Latinke, do{la je iz Pe-trovca, septembra 1947. godine a oti{la na Umku;

137. RIKERT EMILIJA – ELA, ro|ena 14. januara 1934. godine uVr{cu, od oca Franca i majke ~ije nam ime nije poznato;85

138. RISTI] NATALIJA, ro|ena 7. februara 1934. godine u Kra-qevu, od oca Milana i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

139. ROSI]. VIDA, ro|ena 6. maja 1938. godine u Novom Selu, sreznepoznat, od oca Bogosava i majke Leposave, u ovaj Dom do{la 1949. go-dine iz Jarmenovaca;

140. SAVI] SMIQA, ro|ena 1938. godine u nekom mestu na Kosovu,od oca Mila i majke Milke, u ovaj Dom do{la 1949. godine sa Rudnika;

141. SARAFIMOVI] NADE@DA ro|ena 1937. godine u Bitoqu,Makedonija, od oca Vlade i majke ~ije ime nije poznato; u ovaj Dom do-{la 1949. godine sa Rudnika.

142. SIMI] N. DU[ANKA, ro|ena 1937. godine u.....

143. SMIQANI] SAVETA86, ro|ena 28. septembra 1932. godine uJe‘evici, srez trnavski (sada Op{tina â~ak), od oca Dragomira imajke Savete;

144. SPASI] RU@ICA, ro|ena 13. aprila 1936. godine u GorwojKoritnici, srez belopalana~ki, od oca Stanislava i majke Jorde, do-{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine, preseqena na Umku a ubrzopotom pre{la u Smederevsku Palanku;

145. SPASOJEVI] DRAGICA, ro|ena 15. jula 1935. godine u Zi-li~ini, srez rogati~ki, od oca Milisava i majke Zlatane, od 18. 12.1946. u Zabre‘ju a 22. septembra 1949. godine upu}ena je u Ni‘u poqo-privrednu {kolu u Bavani{tu;

146. SPASOJEVI] RADMILA, ro|ena 16. juna 1935. godine u Lo-znici, srez vaqevski, od oca Milovana

147. STANI] STANOJKA.....

148. STANIMIROVI] SAVETA, ro|ena 18. aprila 1936. godineu [apcu, od oca Dragomira i majke ~ije ime nije zabele‘eno, u ovajDom do{la iz Jarmenovaca 1949. godine

149. STANKOVI] VERA, ro|ena 9. decembra 1933. godine, od ocaVasilija i majke ~ije ime nije zapisano;

Milorad Radoj~i}

78

84 Radila je u Fabrici „Zelengora“ na Umci a ‘ivi u beogradskom nasequ Rakovica.85 Jo{ 1948. godine upu}ena je u vara‘din.86 Do{la u Dom 1. oktobra 1947, a 22. januara 1948. godine upu}ena u bolnicu u

Vaqevo.

150. STANKOVI] ZORKA87 ro|ena 19. aprila 1937. godine u Lo-znici, srez jadranski, od oca Milana i majke @ivane, do{la je iz So-pota 8. septembra 1948. godine a oti{la je na Umku;

151. STANKOVI] KATARINA88, ro|ena 13. avgusta 1934. godineu Velikom Bawincu, srez vlasotina~ki, od oca Milivoja i majke Mi-losave, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine a oti{la na Umku;

152. STANKOVI] MILADIJA, ro|ena 26. aprila 1934. godine uMaloj Plani, (verovatno Op{tina Prokupqe a mo‘da i SmederevskaPalanka) od oca êdomira i majke ~ije nam ime nije poznato

153. STANKOVI] MILKA89, bila je u Domu u Mionici ali dodrugi podataka nismo mogli do}i.

154. STANOJEVI] @IVKA, ro|ena 12. maja 1935. godine u Osipa-onici, srez podunavski, od oca Vladimira i majke ~ije ime nije zabe-le‘eno. Ona se iz Doma na Umci 1950 godine udala.

155. STOPI] QUBINKA90, ro|ena 12. marta 1936. godine uRo‘anstvu91, srez zlatiborski, od oca Milisava i majke Stanimirke,od 24. oktobra 1946. u Zabre‘ju.

156. STO[I].MILOSAVA92, ro|ena 29. februara 1936. godine uselu Ora{ju, srez zaglavski, od oca Milo{a i majke Bosiqke; u ovajDom do{la 1949. godine sa Rudnika;

157. STO[I] OLGA93, ro|ena 10. marta 1938. godine u Xepu, op-{tina Vladi~in Han, od oca Milo{a, a ime majke nepoznato, do{la1949. godine iz De~jeg doma na Rudniku

158. TADI] MILENA dovedena je iz Doma na Rudniku u Mionicu1949. godine;

159. TOMA[EVI] EVICA, ro|ena 1935. godine u Sremskoj Ra~i,od oca Luke i majke Jelene, do{la iz Aleksinca 8. septembra 1948. go-dine a 22. septembra 1949. godine upu}ena u Ni‘u poqoprivrednu{kolu u Bavani{te;

De~ji dom u Mionici

79

87 Udata Ristivojevi} kao bibliotekar radila je u Loznici.88 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 12. septembra 1934. godine u

Velikom Bowincu, srez vlasotina~ki, a wen sin u telefonskom razgovoru tvrdida je ro|ena u Babu{nici. Udata ]alovi} kao bibliotekar radila je u Beogradu iKovinu, gde je umrla.

89 Pre dvadesetak godina ‘ivela je u loznici i u~estvovala na prvom okupqawupitomica.

90 Udata \okovi} kao medicinska sestra radila na O~nom odeqewu Bolnice uU‘icu.

91 Po drugim podacima ona je iz sela Trnava, ~ija je Zadwa po{ta Ro‘destvo92 Udata Lazovi}, ‘ivi na Umci a drugarice su je zvale Cura.93 Udata Milo{evi} kao vaspita~ica radila u Svetozarevu, odnosno Jagodini.

160. TOMA[EVI] MILENA94, ro|ena 26. aprila 1934. godine uUro{evcu95, od oca Goluba i majke Stoje, do{la iz Belanovice 7. sep-tembra 1947. godine, oti{la u Umku, odakle je preseqena u Smederev-sku Palanku;

161. TOMA[EVI] M. MILKA, ro|ena 1939. godine u Drenovi;

162. TOMA[EVI]. STANA, ro|ena 14. aprila 1937. godine uKragujevcu, od Goluba i Stoje, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Bela-novice;

163. CVEAFER ELIZABETA, ro|ena 3. oktobra 1933. godine u Vr-{cu, od oca Johana i majke ~ije nam ime nije poznato.

164. CVETKOVI] MALINA, ro|ena 17. aprila 1937. godine u Ku-lini, srez moravski, od oca Aleksandra i majke Stojane, do{la iz Alek-sinca 8. septembra 1948. godine a juna 1950. godine oti{la kod majke;

165. CVETKOVI] RU@ICA, ro|ena 15. avgusta 1932. godine u Do-woj Qubovi|i, srez azbukova~ki (sada Op{tina Qubovija), od ocaBogdana i majke ~ije ime neznamo;

166. CVIJANOVI] VERA, ro|ena 8. decembra 1935. godine u Obi-li}u, srez gra~ani~ki, od od oca \ure i majke ~ije ime nije poznato,do{la u ovaj Dom sa Rudnika 1949. godine;

167. CVIJANOVI] SOFIJA, ro|ena 6. marta 1938. u Obili}u, odoca \ure a ime majke nepoznato, do{la 1949. godine iz De~jeg doma saRudnika;

168. CRNOBRKI] BOJANA, ro|ena 6. jula 1933. godine u Zasavi-ci, srez ma~vanski (sada Op{tina Bogati}), od oca Tome i majke ~ijenam ime nije poznato; do{la u ovaj Dom 3. februara 1948. godine;

169. ÔLI] DOVIJANA96 ro|ena 3. maja 1936. godine u Buaru,srez u‘i~ki (sada Op{tina U‘ice) od majke Angeline i oca ~ije nam jeime nepoznato. U ovaj Dom dovedena 6. februara 1948. godine.

170. [I[I] MILKA, ro|ena 27. marta 1936. godine u Roga~ici,srez ra~anski, od Bogosava i majke ~ije ime nije zabele‘eno, u ovaj Domdo{la 1949. godine iz Vrwa~ke Bawe;

171. [IPFER ANA, ro|ena 15. jula 1935. godine u [upqaji, srezsen}anski, od oca Josifa i majke Katarine, do{la 14. septembra 1947.godine a oti{la kod oca u Austriju;

Milorad Radoj~i}

80

94 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 17. decembra 1934. godine.95 Prema podacima iz Upisnice za Ni‘u gimnaziju u Mionici ro|ena je 28.

decembra 1934. godine u Ko{arama, srez kosovski.96 Udata Jovanovi} ‘ivi u Novom Beogradu.

172. [KRBI]. DRAGICA, ro|ena 9. avgusta 1939. godine uZagvo-zdu, srez {ibeni~ki, Hrvatska, od oca Save i majke ~ije ime nije zabe-le‘eno, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwa~ke Bawe;

173. [MIT MARIJA, ro|ena 4. marta 1933. godine u Nakovu, Op-{tina Kikinda, od oca Ota i majke ~ije nam ime nije poznato

174. [PEGAR KOVIQKA97, ro|ena 15. aprila 1935. godine u Ba-rama, Bosanski Petrovac, od oca Bogdana i majke Deve, do{la 6. sep-tembra 1947. godine a oti{la na Umku, odakle je upisala U~iteqsku{kolu u Kikindi;

175. [URLAN NADA, ro|ena 1935. godine u Junkovcu, srez kolu-barski, okrug beogradski (sada Op{tina Lazarevac), od oca Milana imajke Stane, do{la 1947. godine a oti{la na Umku.

REZIME

De~ji dom u Mionici prethodno je, neko vreme, radio u Obrenovcu i Za-bre‘ju kraj Obrenovca. U Mionici je postojao i delovao od septembra 1947.do septembra 1950. godine. Svoje daqe bitisawe nastavio je u Umci, izme|uBeograda i Obrenovca. Za kratko vreme postojawa, kroz wega je pro{ao veli-ki broj pitomica. Iz svega ovoga proizilazi da je De~ji dom u Mioniciva‘io za jednu od boqe organizovanih i uzornih de~ijih ustanova u Srbiji,pa su ga obilazile i neke delegacije da bi se upoznale sa uslovima ‘ivota{ti}enica i organizacijom rada.

Kapacitet De~jeg doma iznosio je 80-oro dece, a ponekad je u wemu ‘ivelo ipreko 110 pitomica. Dom je prihvatao ratnu siro~ad i socijalno nezbrinutudecu, uzrasta od 11 do 17 godina, iz skoro svih krajeve biv{e FNRJ. Bio je sme-{ten u zgradi biv{eg Sreza (sada zgrada op{tine Mionica) u kojoj je bilo 73prostorije. Za svoje potrebe, Dom je koristio samo deo tih prostorija.

Najve}i broj {ti}enica bio je ukqu~en u redovan sistem obrazovawa, od-nosno poha|ale su nastavu u osnovnoj {koli i ni‘oj gimnaziji u Mionici.Za one koje su prestarile za redovno obrazovawe, Dom je organizovao polugo-di{we ili godi{we te~ajeve.

Upravnik Doma je bio Qubinko Filipovi} a glavna vaspita~ica Bosiq-ka Stanojevi}.

Po{to je pro{lo 55 godina od zatvarawa ovog Doma, te{ko je egzaktnore}i koliki je i kakav bio wegov stvarni doprinos. îni nam se da smo naj-bli‘i istini ako konstatujemo da je on bio nemerqiv sa aspekta svojih {ti-}enica. Omogu}io im je da opstanu, da se razviju u zdrave i normalne osobe,da steknu svoje profesije i zasnuju sopstvene porodice. U znak zahvalnosti

De~ji dom u Mionici

81

97 Udata Mar~eta po zavr{etku {kolovawa obavqala vi{e zna~ajnih politi~kihdu‘nosti, a bila i pomo}nik sekretara Skup{tine op{tine Pan~evo. Sadapenzioner u Pan~evu.

za pru‘enu qubav i negu, neke od wih su se trajno nastanile u ovoj sredini izasnovale svoje porodice, dok druge ‘ive i rade na strani, ali ne zabora-vqaju svoje hraniteqe. Po{to u Srbiji o‘ivqava hraniteqstvo ovo je pri-lika da se ne samo podsetimo na ovu ve} zaboravqenu ustanovu ve} i da se za-pitamo da li smo humani i {ta bi mogli i mi u~initi za one bez roditeq-skog starawa, bolesne i nemo}ne.

Milorad Radoj~i}

82

Milan Milo{evi}

Policijska akademijaBeograd

PRILOG IZUÂVAWU

BEZBEDNOSNO-OBAVE[TAJNIH INSTITUCIJA

U SRBIJI (1989-2005)

APSTRAKT: Rad je posve}en sagledavawu organa i institucija koji su pred-

stavqali dominantne nosioce obave{tajnih i bezbednosnih aktivnosti na

tlu Srbije s kraja XX i po~etka XXI veka. Polaze}i od toga, glavnu sadr‘inu

rada predstavqa analiza organizacije i funkcionisawa obave{tajno-bezbedno-

snih struktura u periodima od 1989. do 2000. i od 2001. do 2005. godine.

Za bezbednosno-obave{tajne strukture Srbije i Jugoslavije, koje supredstavqale dominantne nosioce obave{tajnih i bezbednosnih ak-tivnosti na tlu Srbije s kraja XX i po~etka XXI veka, karakteri-sti~ne su su{tinske promene i reforme, koje su na ~elu pratile tran-sformaciju samog dru{tva – od raspada SFRJ, preko stvarawa SRJ istavqawa AP KiM pod me|unarodni protektorat, do konstituisawaDr‘avne zajednice Srbija i Crna Gora. Me|utim, proces dogradwe itransformacija nastavqen je i kasnije, prakti~no sve do kraja 2005.godine.

Posebno zna~ajne promene u pogledu organizacionih oblika ifunkcionisawa civilnih bezbednosno-obave{tajnih institucija,odnosno organa dr‘avne bezbednosti izvr{ene su na samom po~etkutog perioda, tj. momentom stupawa na snagu amandmana na Ustav Srbi-je (1989), dono{ewa novog Ustava Srbije (1990) i novog Zakona o unu-tra{wim poslovima (1991). U skladu sa inoviranim ustavnim i za-konskim re{ewima koncipiran je i novi sistem organa dr‘avne bez-bednosti s ciqem da efikasno funkcioni{u na celokupnoj teritori-ji Srbije. S tim u vezi je na sednici Predsedni{tva SR Srbije, od 28.

83

UDK =

februara 1990. godine, doneta odluka o preuzimawu organizovawa i vr-{ewa poslova za{tite ustavnog poretka na teritoriji SAP Kosovo.

Drugi momenat od nesumwivo esencijalnog zna~aja za razvoj bez-bednosno-obave{tajnog sistema Republike Srbije u celini predsta-vqa dono{ewe Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Nai-me, su{tinu tog zakona prestavqa izdvajawe organa dr‘avne bezbed-nosti iz Ministarstva unutra{wih poslova i wihovo stavqawe podcivilnu kontrolu, odnosno kontrolu zakonodavne i izvr{ne vlasti.Prema tome, posebna slu‘ba za poslove dr‘avne bezbednosti Srbijeovim je po prvi put od svog institucionalizovawa 1831. godine posta-la organizacija izvan okvira odre|enog ministarstva , tj. autonomnainstitucija!1.

Organi i slu‘be bezbednosti u Srbiji s kraja XX i po~etka XXI veka

Sistem dr‘avne (nacionalne) bezbednosti u Republici Srbiji kaopodsistem u ukupnom sistemu bezbednosti zemqe, od samog konstitui-sawa SRJ, kao posledwe jugoslovenske dr‘ave, pa do demokratskihpromena iz oktobra 2000. godine (i kasnije do oktobra 2002. godine),~inili su organi i tela zakonodavne i izvr{ne vlasti zadu‘eni zakontrolu rada slu‘be bezbednosti, zatim obave{tajne i bezbednosneslu‘be na saveznom i republi~kom nivou, kao i posebne jedinice zaspecijalne operacije i antiteroristi~ka dejstva – ukqu~uju}i Jedi-nicu za specijalne operacije (JSO) u sastavu RDB i Specijalnu anti-teroristi~ku jedinicu (SAJ) u sastavu RJB MUP-a Srbije. Specijal-na antiteroristi~ka jedinica policije funkcionisala je i u MUP-uCrne Gore, dok su u okviru Vojske Jugoslavije delovali: protivtero-risti~ki bataqon „Sokolovi“ u sastavu 72. specijalne brigade izPan~eva, 63. padobranska brigada iz Ni{a, jedinica za diverzantskadejstva pomorskog centra u Kumboru i protivteroristi~ki odred voj-ne policije „Kobre“.

Kao mehanizmi kontrole i nadzora nad radom obave{tajnih i bez-bednosnih slu‘bi SRJ na saveznom nivou nominalno su funkcionisa-

Milan Milo{evi}

84

1 Uredbom iz 1831. godine ustanovqena je funkcija (tajne policije za politi~keposlove( (u okviru tada{we beogradske policije) sa zadatkom (tajna umi{lenijaisku{avati i motriti da se ne bi ob{~enarodni mir naru{avao( i to kako(beogradski ‘iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi(.Me|utim, zbog nerazvijenosti tada{wih organa dr‘avne uprave i dugogodi{wegpreplitawa policijskih i vojnih organa i slu‘bi („vnutrena vojska“ i sl.),civilna obave{tajna slu‘ba je u Kne‘evini i Kraqevini Srbiji bila dalekomaweg zna~aja od vojne.

li: odbori za odbranu i bezbednost oba ve}a Savezne skup{tine, kao iKomisija za kontrolu slu‘be dr‘avne bezbednosti Savezne skup{ti-ne, a u odre|enoj meri i Odbor za dr‘avni i pravni sistem Saveznevlade. U Republici Srbiji identi~na zadu‘ewa su imali Odbor za od-branu i bezbednost Skup{tine Srbije i Odbor za pravni sistem idr‘avne organe Vlade Republike Srbije – koji je razmatrao nacrte za-kona i drugih propisa.2

Sistem dr‘avne bezbednosti SRJ, u u‘em smislu, sa~iwavali su uovom periodu organi dr‘avne bezbednosti pri Ministarstvu unutra-{wih poslova na republi~kom nivou (RDB u Srbiji i SDB u CrnojGori), a na saveznom nivou Slu‘ba za informisawe i dokumentaciju uSaveznom ministarstvu inostranih poslova (SID), Slu‘ba bezbed-nosti (ranije Direkcija bezbednosti, odn. Sektor bezbednosti) uistom Ministarstvu, kao i obave{tajno-bezbednosne institucije VJ(Obave{tajna uprava i Uprava bezbednosti General{taba VJ).3 Nai-me, poznato je da nakon 1992. godine fakti~ki (a od 2001. godine i for-malno) SMUP vi{e nema organe dr‘avne bezbednosti u svom sastavu,izuzev donekle Prve uprave (za fizi~ko obezbe|ewe odre|enih li~no-sti), koja je preuzela deo poslova obezbe|ewa i za{tite od nekada{weVII uprave SDB SSUP.

Osim toga ova, posledwa faza u razvoju organa dr‘avne bezbedno-sti Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije bila jeuslovqena dru{tvenim procesima koji su rezultat permanentnog de-lovawa ovih organa u uslovima ratnog okruèwa od samog osnivawaSRJ 1992. godine, eskalacije masovnog terorizma albanskih separati-sta na Kosovu i Metohiji (1997-1999) i na jugoistoku Srbije(2000-2001) i vazdu{nih udara oruànih snaga zemaqa ~lanica NATOtokom 1999. godine.

Samo Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije ina~eje bilo, u organizacionom smislu, podeqeno na Resor dr‘avne i Resorjavne bezbednosti, kao i na prosvetno-nau~ne institucije u koje suubrajani Policijska akademija, Vi{a {kola unutra{wih poslova,Sredwa {kola unutra{wih poslova i Institut bezbednosti. Isto-vremeno, Resor javne bezbednosti ~inilo je 10 uprava: Uprava polici-

Prilog uzu~avawu bezbednosno-obave{tajnih institucija...

85

2 Vidi: Poslovnik ve}a gra|ana Savezne skup{tine (iz 1994), Poslovnik ve}a repu-blika Savezne skup{tine (iz 1995), Zakon o osnovama sistema dr‘avne bez-bednosti (iz 1984), i dr.

3 Nakon 1989. godine slu‘bom vojne bezbednosti su rukovodili: Marko Negovanovi}(1989-1991), Aleksandar Vasiqevi} (1991-1992), Nedeqko Bo{kovi} (1992-1993),Aleksandar Dimitrijevi} (1993-1999), Geza Farka{ (1999-2000), Milan \akovi}(2000-2001) i Aco Tomi} (2001-2003)

je, Uprava kriminalisti~ke policije, Uprava saobra}ajne policije,Uprava pograni~ne policije, Uprava protivpo‘arne policije, Upra-va za analitiku, Uprava za informatiku, Uprava za vezu, Uprava za za-jedni~ke poslove, Uprava za poslove ishrane i sme{taja i Operativnicentar. U to vreme stvorene su i savremenije manevarske snage javnebezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova u vidu jedinica za-du‘enih za posebne zadatke: za{titu bezbednosti Republike Srbije iwenih gra|ana u redovnim i vanrednim uslovima, obezbe|ewe masov-nih skupova i sprovo|ewe opasnih kriminalaca, uspostavqawe javnogreda i mira kada je naru{en u ve}em obimu, odnosno, za sve situacijekoje prevazilaze mogu}nosti i snage redovnog sastava policije.4

Odr‘avawem izbora u septembru i smenom vlasti nakon 5. oktobra2000. godine, inicirane su temeqne i dalekose‘ne reforme u organi-ma dr‘avne bezbednosti Republike Srbije. Ove izmene su deo demo-kratske transformacije celokupnog bezbednosno-obave{tajnog siste-ma, koji je u MUP Republike Srbije otpo~eo formirawem ‘andarme-

rije kao mobilne policijske formacije za antiteroristi~ka dejstva idruge slo‘ene zadatke. Naime, predvi|eno je da u sklopu ove policij-ske formacije zadejstvuje Odeqewe za obave{tajne i kontraobave{taj-ne poslove (takti~kog nivoa). Tako|e je, u okviru ‘andarmerije,oformqena organizaciona podcelina koja predstavqa novu specija-lizovanu antiteroristi~ku formaciju sa nazivom „Protivterori-sti~ka jedinica“ (PTJ).

U me|uvremenu je formirana i zadejstvovana posebna Uprava za

borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) koja se, izme|u osta-log, bavi i kontraobave{tajnom za{titom sopstvenih resursa, a ima iOdeqewe za posebne akcije nameweno specifi~nim bezbednosnim po-slovima i zadacima (Odsek za opservirawe i dokumentaciju, Grupa zaza{titu odre|enih kategorija lica). Izvr{ene su i druge organizaci-one promene od zna~aja za funkcionisawe sistema dr‘avne bezbedno-sti, odnosno za obave{tajne i bezbednosne institucije u Srbiji. Iz-me|u ostalog, objediwene su dve jedinice (iz RDB i RJB) u jedinstvenuHelikoptersku jedinicu MUP i racionalizovawe wenog rada, a iden-ti~no je postupqeno sa obe postoje}e slu‘be za obezbe|ewe li~nosti iobjekata. Ustanovqena je i funkcija Generalnog inspektora RDB.5

Milan Milo{evi}

86

4 Posebne jedinice policije – PJP (do 1996. godine Posebne jedinice milicije –PJM) oficijelno su osnovane 12. maja 1992 (sa Obradom Stevanovi}em na ~elu), areorganizovane 1. avgusta 1993. godine.

5 Uporedi: Bogdanovi}, Branko, Dva veka policije u Srbiji, Beograd: MUP RS, 2002,str. 315.

Po~etkom 2002. godine formiran je Savet za dr‘avnu bezbednost

kao radno telo Vlade Republike Srbije. ^lanovi ovog tela su predsed-nik i ~etiri potpredsednika vlade, ministri unutra{wih poslova ipravde, ~lan koga iz svojih redova odredi republi~ka vlada, na~elni-ci RDB i RJB MUP, jedan ~lan na~elstva RDB i savetnik predsednikaVlade za dr‘avnu bezbednost. U delokrug rada ovog tela spada utvr|i-vawe prioriteta dr‘avne bezbednosti i usmeravawe rada tog resora,upravqawe kriznim situacijama, nalagawe mera za suprotstavqaweterorizmu, kao i davawe saglasnosti za upotrebu JSO (do wenog ras-pu{tawa). Predvi|eno je da Savet odlu~uje jednoglasno, s tim da u slu-~ajevima nesaglasnosti odlu~uje glas predsednika Saveta.

Do sistemskih promena u organizaciji funkcionisawa organadr‘avne bezbednosti Srbije i Jugoslavije do{lo je sredinom 2002. go-dine, i to dono{ewem Zakona o slu‘bama dr‘avne bezbednosti SRJ iOdluke o obrazovawu Saveta za borbu protiv terorizma u okviru Sa-vezne vlade. Naime, Zakonom o slu‘bama bezbednosti SRJ precizira-no je da na nivou savezne dr‘ave funkcioni{u Vojno-obave{tajanaslu‘ba i Vojna slu‘ba bezbednosti, kao i Slu‘ba za istra‘ivawe i

dokumentaciju (SID) i Slu‘ba bezbednosti SMIP6.

Ove slu‘be su delovale kao stru~ni deo sistema bezbednosti koji,na osnovu politike i strategije nacionalne bezbednosti, obavqa po-slove za{tite ustavnog poretka, bezbednosti, suvereniteta i terito-rijalnog integriteta, ustavom i zakonom utvr|enih qudskih prava isloboda, kao i drugih dr‘avnih interesa. Konkretnije, ove slu‘be suimale zadatak da prikupqaju i analiziraju, procewuju i dostavqajunadle‘nim saveznim organima obave{tajne i bezbednosne informa-cije i procene. Pri tome je bilo propisano da ove zadatke obavqaju uskladu sa na~elima ustavnosti i zakonitosti, po{tovawa qudskihprava, politi~ke neutralnosti i nepristrasnosti, profesionalizmai srazmernosti u primeni ovla{}ewa. Najzad, zna~ajno je napomenutida su Vojna obave{tajna slu‘ba i Vojna slu‘ba bezbednosti ovim bileizuzete iz neposredne ingerencije General{taba VJ, ~ime su neposred-no podre|ene civilnoj kontroli od strane Savezne vlade (Saveta mi-nistara SCG), kao i da je dono{ewem ovog Zakona prestao da va‘i usvemu prevazi|eni Zakon o osnovama sistema dr‘avne bezbednosti iz1984. godine.


87

6 Tokom 2005. godine otpo~eo je sa radom tre}i obave{tajno-bezbednosni entitet uokviru MIP-a SCG pod nazivom „Direkcija za borbu protiv me|unarodnogterorizma“. Na ~elu te direkcije, koja ipak ne predstavqa obave{tajnu slu‘bu upunom smislu te re~i, od osnivawa je Qubi{a Milanovi}.

Nakon dono{ewa Ustavne poveqe Dr‘avne zajednice Srbija i Cr-na Gora i organizacionih promena u Vojsci SCG, stekli su se usloviza daqu transformaciju vojnih obave{tajnih i bezbednosnih institu-cija. Naime, od po~etka 2004. godine u Ministarstvu odbrane Dr‘av-ne zajednice Srbija i Crna Gora funkcioni{e Obave{tajno-bezbed-nosni sektor7, a wegovi konstitutivni delovi postaju Uprava vojnobezbednosne agencije i Uprava vojno obave{tajne agencije. U sastavuGeneral{taba vojske SCG ostao je samo deo obave{tajno-bezbednosnestruktura koji je neophodan u procesu komandovawa, a pod nazivom„Uprava za obave{tajno-izvi|a~ke poslove, specijalna i elektronskadejstva“ (G-2). Nije re~ o pukom preimenovawu Vojne slu‘be bezbedno-sti u VBA, odnosno Vojne obave{tajne slu‘be (II uprave General{ta-ba) u VOA – budu}i da je ostvarena su{tinska promena u pogledu ruko-vo|ewa i kontrole, a do{lo je i do radikalnih organizacijsko-ka-drovskih i stru~no-profesionalnih promena.

Vojna obave{tajna agencija (VOA), po oficijelnom stavu, prikupqapodatke i informacije o svim oblicima ugro‘avawa Dr‘avne zajedni-ce Srbija i Crna Gora, Ministarstva odbrane i Vojske SCG, obra|ujeih i dostavqa na kori{}ewe. Ona zajedno sa Upravom za obave{taj-no-izvi|a~ke poslove, specijalna i elektronska dejstva General{taba~ini vojnoobave{tajnu slu‘bu, s tim {to u tu strukturu ulaze i „orga-nizacije po dubini, obave{tajne, obave{tajno-izvi|a~ke i izvi|a~kejedinice u operativnim i takti~kim sastavima vojske“. Sama VOA ima~etiri odeqewa (za prikupqawe podataka, za analizu i procenu, za ka-drove i za logistiku), i jedan odsek (za unutra{wu kontrolu)8.

Kad je u pitawu Vojna bezbednosna agencija (VBA) treba konstato-vati da su promene izvr{ene i u smislu razdvajawa kontraobave{taj-ne od op{te bezbednosne funkcije, koje sada obavqaju VBA i Odeqeweza vojnu policiju General{taba Vojske SCG. Radom VBA rukovodi di-rektor, koji je neposredno pot~iwen Ministarstvu odbrane Dr‘avnezajednice Srbija i Crna Gora. Strukturu VBA ~ine Direkcija i izvr-{ni organi – centri VBA u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Kraqevu iPodgorici, zatim Centar za operativno-tehni~ku podr{ku i Centar

Milan Milo{evi}

88

7 Od osnivawa u septembru 2004. do kraja 2005. godine na ~elu Obave{tajno-bezbed-nosnog sektora MO SCG bili su generali Milan Zari} i Aleksandar Dimitri-jevi}. Vojnoobave{tajnom slu‘bom (II Uprava G[, VOA) u posmatranom periodurukovodili su Branko Krga, Radoslav [kori} i Branislav Anoi~i} (kao v.d.).Prvi direktor VBA bio je pukovnik Momir Stojkovi}, a nasledio ga je SvetkoKova~ (kao v.d.).

8 Uporedi: Bela kwiga odbrane Dr‘avne zajednice Srbija i Crna Gora, Beograd:Ministarstvo odbrane, 2005, str.79 i sl.; Vojska, (28. 04. i 05. 05) 2005, str. 12-13.

za usavr{avawe kadrova. Najzad, u pogledu nadle‘nosti i zadatakapropisano je da VBA otkriva, prati, dokumentuje i preseca: a) obave-{tajnu i drugu neprijateqsku delatnost stranih obave{tajnihslu‘bi u i prema Vojsci SCG; b) unutra{wi i me|unarodni terori-zam, ilegalni promet opasnih materija, {verc naoru‘awa i vojneopreme i subverzivne aktivnosti usmerene prema Vojsci SCG i Mini-starstvu odbrane, i 3) krivi~na dela protiv ustavnog ure|ewa i bez-bednosti SCG, protiv ~ove~nosti i me|unarodnog ratnog i humani-tarnog prava i najte‘ih dela sa elementima organizovanog krimina-la. Pored toga, VBA vr{i istra‘ivawe i dokumentovawe paravojnogorganizovawa i ilegalnog naoru‘avawa i kontraobave{tajno {titikomande, ustanove, objekte i pripadnike Ministarstva odbrane; for-macijska mesta, informacije i podatke od posebnog zna~aja za odbranuzemqe; i Ministarstvo odbrane u me|unarodnim i humanitarnim ope-racijama.

Slu‘ba dr‘avne bezbednosti SSUP

Po~etkom 1991. godine, Slu‘ba dr‘avne bezbednosti, u okviru sa-veznih organa unutra{wih poslova (SSUP, kasnije SMUP), nomi-nalno je bila organizovana u 10 uprava i dva samostalna odeqewa, pri~emu je realno stawe bilo druga~ije od nominalnog. Naime, VI uprava

SDB SSUP nije ni bila ustrojena. Pri SDB SSUP je delovalo i ne-koliko specijalnih savetnika saveznog sekretara, koji su stalno ilipovremeno dobijali odre|ene zadatke iz delokruga rada Slu‘be. USDB SSUP je 1990. godine bilo sistematizovano 712, a popuwena subila 592 radna mesta.9

I uprava (strane obave{tajne slu‘be) obuhvatala je poslove usmera-vawa i koordinirawa rada Slu‘be na suprotstavqawu stranim oba-ve{tajnim slu‘bama, albanskoj emigraciji (zbog wenih veza sa alban-skom obave{tajnom slu‘bom), IB emigraciji i me|unarodnom terori-zmu, a od 1988. godine se bavila i obave{tajnim radom. Sistematiza-cijom su bila predvi|ena 33 radna mesta, a je bilo popuweno 27. II

uprava (neprijateqska emigracija) obavqala je poslove usmeravawa ikoordinirawa rada i neposrednog delovawa prema neprijateqskojemigraciji u zapadnoevropskim i prekomorskim zemqama. Imala jesistematizovanih 14, a popuwenih 11 radnih mesta. III uprava (unutra-{wi neprijateq) obavqala je poslove usmeravawa i koordinirawa


89

9 Na ~elu SSUP-a u to vreme se nalazio general-pukovnik Petar Gra~anin, dok jeSlu‘bom dr‘avne bezbednosti SSUP rukovodio Zdravko Musta~, delegiran izHrvatske s mesta zamenika republi~kog sekretara.

rada na suprotstavqawu aktivnosti unutra{weg neprijateqa. Za teposlove bilo je sistematizovano 20, a popuweno 12 radnih mesta. Bilaje podeqena na dve operativne grupe. Prva grupa je obra|ivala sve na-cionalizme osim albanskog, verske zajednice, gra|ansku desnicu i li-beralizam. Druga operativna grupa, bavila se albanskim nacionali-zmom, birokratizmom, etatizmom i podrivawem ekonomske osnovedru{tva. IV uprava (prevodila~ki poslovi) bavila se prevo|ewem zapotrebe SDB, ali je bila i servis celog SSUP-a. Za obavqawe navede-nih poslova je bilo sistematizovano 76, a popuweno 67 radnih mesta.V uprava (istra‘ivawa, analize, izve{tavawe) bavila se analiti~kimposlovima i eksternim izve{tavawem. Od 62 sistematizovana radnamesta, bilo je popuweno 57. VII uprava – u ~ijem je delokrugu bila kon-traobave{tajna za{tita saveznih organa i organizacija, obezbe|ewe~lanova Predsedni{tva SFRJ i drugih {ti}enih li~nosti i objeka-ta. U upravi je bilo sistematizovano 64, a popuweno 57 radnih mesta.VIII uprava (informatika) bavila se poslovima dokumentacije i in-formati~ke obrade podataka, prvenstveno za potrebe I, II, III, VII i X

uprave. U toj organizacionoj jedinici je obra|ivan i deo dokumenta-cije SJB SSUP (Interpol, stranci, Operativni glasnik i registri).Uprava je vodila oko 7.000 aktivnih dosijea (obrada). Za vr{ewe nave-denih poslova bilo je sistematizovano 158, a popuweno 138 radnih me-sta. IX uprava (operativna tehnika) je imala sistematizovanih 120, apopuwenih 99 radnih mesta. X uprava (nadzor stranih diplomat-sko-konzularnih predstavni{tava u Beogradu) je do 1975. godine vr-{ila i nadzor trgovinskih, novinskih i drugih stranih predstavni-{tava, posle ~ega su ti poslovi pre{li u nadle‘nost SDB RSUP Sr-bije. Uprava je delovala u 7 operativnih grupa, i to: dve operativnegrupe za nadzor isto~noevropskih DKP, tri za pra}ewe zapadnoe-vropskih, jedna za nadzor DKP azijskih, afri~kih i latinoameri~kihzemaqa i jedna grupa za izvo|ewe operativnih akcija. U X upravi jebilo sistematizovano 58, a popuweno 45 radnih mesta. Sredinom 1989.godine, uprava je vodila 120 obrada i koristila 350 saradnika, te 600operativnih i prijateqskih veza. XI uprava (tajno pra}ewe i osmatra-we) je imala 88 sistematizovanih, a 65 popuwenih radnih mesta. XII sa-

mostalno odeqewe (saradwa sa stranim slu‘bama bezbednosti) imaloje 8 sistematizovanih, a 7 popuwenih radnih mesta. XIII samostalno

odeqewe (op{ti poslovi) imalo je 11 sistematizovanih, a 9 popuwenihradnih mesta.

Milan Milo{evi}

90

Resor dr‘avne bezbednosti MUP RS

Krajem XX i na samom po~etku XXI veka (1989-2002), kao osnovnaorganizaciona jedinica Ministarstva unutra{wih poslova Repu-blike Srbije, Resor dr‘avne bezbednosti je predstavqao samostalnu ispecijalizovanu slu‘bu koja se bavila za{titom bezbednosti Repu-blike i otkrivawem i spre~avawem delatnosti usmerenih na podriva-we ili ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka. Neki autori isti~u da jeRDB, s obzirom na zadatke i ulogu, metode i na~in rada, imao niz ka-rakteristika koje ga pribli‘avaju pojmu obave{tajne slu‘be, dok seosnovnim zadacima RDB smatraju:

– obave{tajni rad (prikupqawe obave{tewa i podataka od zna~ajaza bezbednost, spoqno-politi~ke, ekonomske i druge interese zemqe),

– kontraobave{tajni rad (prikupqawe obave{tewa i podataka onosiocima ugro‘avawa bezbednosti dr‘ave, o obave{tajnim aktivno-stima u korist neke strane dr‘ave ili organizacije),

– suzbijawe terorizma i ekstremizma (prikupqawe podataka o pod-sticawu, pripremama, ili planirawu napada i suzbijawe inkrimini-sane delatnosti ekstremista),

– kontraobave{tajna za{tita dr‘ave i obave{tajne tajne (za{titatajnosti odre|enih podataka i dokumenata iz delokruga rada dr‘av-nih organa koja mo‘e biti: personalna, radnih mesta, za{titnire‘im, za{tita tehni~kim sredstvima i fizi~ka za{tita).10

Kao {to se vidi u sadr‘aju rada RDB je bila prisutna bezbednosnai obave{tajna delatnost, s tim {to je bezbednosna delatnost podeqe-na i obuhvata kontraobave{tajni rad (kontra{pijuna‘u i kontrasub-verziju), suzbijawe terorizma i ekstremizma i kontraobave{tajnu za-{titu dr‘ave i obave{tajne tajne. Evidentno je u delokrugu rada RDBdominirala kontraobave{tajna delatnost, pri ~emu je otkrivawe de-latnosti usmerenih na podrivawe ili ru{ewe Ustavom utvr|enog po-retka podrazumevalo prete‘no represivnu delatnost, dok spre~avawetih delatnosti predstavqa preventivnu delatnost kontraobave{taj-nih organa RDB. Sadr‘aj rada RDB je u odre|enoj meri bila i obave-{tajna delatnost (u u‘em smislu). Obave{tajnim radom prikupqanasu obave{tewa i podaci od zna~aja za bezbednost, spoqno-politi~ke,ekonomske i druge interese zemqe, zbog ~ega se smatralo da RDB imava‘nu ulogu i u kreirawu dr‘avne politike. Ostale delatnosti (ana-litika, izve{tavawe, dokumentovawe, evidencije i sl.) tako|e su bile


91

10 Kova~evi}, Sreten i dr., Organizacija i nadle‘nost Ministarstva unutra{wih

poslova (autorizovana predavawa), Beograd: V[UP, 1995, str. 41, 81 itd.

prisutne u sadr‘aju rada RDB. Nasuprot tome, subverzivna delatnostnije bila zastupqena u sadr‘aju rada ove slu‘be.

Prema tome, bezbednosna delatnost slu‘be RDB proizlazila je izzakonske formulacije wene nadle‘nosti, koja se sastojala u spre~ava-wu (preventivna delatnost) i otkrivawu (represivna delatnost) ak-tivnosti, koje su usmerene na podrivawe ili ru{ewe Ustavom utvr|e-nog poretka. Preventivna aktivnost je obuhvatala primenu sredstavai metoda na koje je RDB bila posebno ovla{}ena, a koje su preduzimanes ciqem blagovremenog spre~avawa izvr{ewa protivustavne, ugro‘a-vaju}e delatnosti. U takvu aktivnost RDB spadala je, na primer, kon-traobave{tajna za{tita dr‘ave i obave{tajne tajne (obezbe|eweli~nosti, objekata i dokumenata, koji su od zna~aja za dr‘avnu bezbed-nost, za{titni re‘im radnih mesta i sl.). Ona je bila prete‘no de-fanzivnog karaktera, me|utim u sklopu preventivne aktivnosti spa-dale su i delatnosti ofanzivnog karaktera, na primer, stvarawe agen-turnih pozicija u strukturama aktuelnog ili potencijalnog neprija-teqa (tzv. operativna kombinacija). Represivna delatnost je obuhva-tala skup mera i radwi, koje je RDB mogla da primewuje u svim slu~aje-vima kada postoje osnovi sumwe ili osnovana sumwa da se radi o pro-tivustavnoj delatnosti u zemqi ili inostranstvu.

Na ~elu RDB nalazio se na~elnik resora, koji je ujedno bio i po-mo}nik ministra unutra{wih poslova.11 RDB u sedi{tu MUP je ima-la u svom sastavu 11 uprava, i to: instruktivno-operativne, instruk-tivno-analiti~ke i instruktivno-tehni~ke, a ove u svom sastavu imajuodeqewa i odseke. Uprave su formirane na realnom principu, u smi-slu grupisawa srodnih poslova. Resor je pokrivao u teritorijalnomsmislu celu Republiku, preko regionalnih Centara resora dr‘avnebezbednosti (CRDB), ~ija se organizacija nije sasvim poklapala sapoliti~ko teritorijalnom organizacijom Republike (okruzima).CRDB je u svom sastavu imala podcentre, a na pojedinim podru~jimasu se nalazili deta{irani operativni radnici.

Pored ovih, RDB je imala i organizacione jedinice zadu‘ene zaanalitiku i izve{tavawe, primenu operativno-tehni~kih sredstava imetoda, obezbe|ewe lica i objekata, odr‘avawe veza i kriptoza{titu,dokumentaciju i evidencije i dr. Najzad, u RDB je 1994. godine oform-qena i posebna organizacione jedinica specijalizovana za protivte-roristi~ka dejstva, koja je u po~etku nosila naziv Jedinica za anti-te-

Milan Milo{evi}

92

11 Organima dr‘avne bezbednosti Srbije u periodu 1992-2002. godine rukovodilisu: Jovica Stani{i}, Radomir Markovi}, Goran Petrovi} i Andreja Savi} –koji je istovremeno posledwi na~elnik RDB i prvi direktor BIA.

roristi~ka dejstva (JATD), a koja od 1996. oficijelno egzistira uovom Resoru pod nazivom Jedinica za specijalne operacije (JSO)12.

Konkretne promene u Resoru dr‘avne bezbednosti otpo~ele su 25.maja 2001. godine dono{ewem Uredbe o skidawu poverqivosti sa do-sijea vo|enih o gra|anima Republike Srbije u Slu‘bi dr‘avne bez-bednosti. Novelom od 31. maja 2001. godine naziv ovog akta je izmewenu: Uredba o stavqawu na uvid odre|enih dosijea vo|enih o gra|animaRepublike Srbije u Slu‘bi dr‘avne bezbednosti. Wime je omogu}enosvim gra|anima Republike Srbije da ostvare uvid u dosijea koja su zawih vo|ena po problematici unutra{weg neprijateqa, odnosno unu-tra{weg ekstremizma i terorizma, u bilo kom periodu od osnivawaSDB do stupawa na snagu te Uredbe. Sredinom 2001. godine odr‘ana jei konferencija za {tampu RDB, prva u istoriji te slu‘be.

Krajem 2001. godine izvr{ena je prva zna~ajna organizaciona izme-na RDB. Naime, na sednici Vlade Republike Srbije odr‘anoj 15. no-vembra 2001, izvr{ene su neophodne organizacione promene u RDB, aJSO je kao specijalna antiteroristi~ka jedinica stavqena pod di-rektnu ingerenciju Ministra unutra{wih poslova . Time je Jedinicaza specijalne operacije izme{tena je iz sastava Resora dr‘avne bez-bednosti i u komandnom smislu, preko ministra unutra{wih poslo-va, vezana direktno za Vladu Republike Srbije. Formalno je izmewendelokrug rada, a time i karakter ove formacije – preorijentacijom naspasila~ku funkciju u korist gra|ana i drugih subjekata. Najzad, na-kon atentata na premijera Srbije Zorana \in|i}a i progla{ewa van-rednog stawa u Republici, JSO je definitivno rasformirana odlu-kom ministra unutra{wih poslova od 25. marta 2003. godine.

Bezbednosno-informativna agencija

Dono{ewem Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji Srbi-je, kao prvog republi~kog zakona o dr‘avnoj bezbednosti, 27. jula 2002.godine, obrazovana je Bezbednosno-informativna agencija (BIA).Po~ev od 1944. godine, ovo je bilo peto preimenovawe, ali i tre}apromena statusa ove slu‘be. Naime, poznato je da je Ozna (1944-1946)bila vojna slu‘ba u sastavu ministarstva narodne odbrane, da je Udbaod 1946. do 1952. godine vojna slu‘ba u sastavu Ministarstva unutra-{wih poslova, zatim da je Udba od 1952. do 1966. godine civilna


93

12 Od osnivawa 1996. godine na ~elu Jedinice za specijalne operacije bio je pukov-nik Milorad Lukovi}-Ulemek „Legija”. Nakon {to je Lukovi} napustio slu‘bu,30. juna 2001. godine, ovu funkciju je preuzeo major Du{an Mari~i} „Gumar”, kojije bio komandant do momenta rasformirawa JSO.

slu‘ba u sastavu Ministarstva unutra{wih poslova, kao i da suslu‘be SDB od 1966. do 1992, odnosno RDB od 1992. do 2002. godine bi-le civilne slu‘be u sastavu ministarstva unutra{wih poslova. Na-suprot tome, od 28. oktobra 2002. godine, BIA je civilna slu‘ba u sta-tusu posebne organizacije.

Pri tome je BIA formirana kao posebna organizacija za: a) za{ti-tu bezbednosti Republike Srbije i otkrivawe i spre~avawe delatno-sti usmerenih na podrivawe ili ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka,b) istra‘ivawe, prikupqawe, obradu i procenu bezbednosno-obave-{tajnih podataka i saznawa od zna~aja za bezbednost Republike Srbi-je i informisawe nadle‘nih dr‘avnih organa o tim podacima, i v)druge poslove odre|ene Zakonom (saradwa sa organima, organizacija-ma i slu‘bama drugih zemaqa i sl). Na osnovu odgovaraju}ih odredbiistog Zakona, vlada Republike Srbije je sredinom oktobra 2002. godi-ne donela i neophodne podzakonske akte: Uredbu o disciplinskoj od-govornosti pripadnika Bezbednosno-informativne agencije, Uredbuo na~inu evidentirawa, obrade, ~uvawa, kori{}ewa, za{tite i dosta-vqawa drugim nadle‘nim dr‘avnim organima informacija i dokume-nata o poslovima iz nadle‘nosti Bezbednosno-informativne agenci-je, i Uredbu o slu‘benim legitimacijama pripadnika Bezbedno-sno-informativne agencije.13

Novoformirana agencija ima svojstvo pravnog lica. Ona u celinipreuzima nadle‘nost, poslove i zadatke dotada{weg Resora dr‘avnebezbednosti, ukqu~uju}i sve prostorije, predmete, kompletnu arhivui drugi materijal, opremu, sredstva za rad i druga sredstva koja je dotada koristio RDB. Kontrolu rada BIA ostvaruje prvenstveno vladaRepublike Srbije, ~ije smernice BIA sprovodi prilikom saradwe saorganima, organizacijama i slu‘bama drugih dr‘ava i me|unarodnihorganizacija. Ina~e, radom BIA rukovodi direktor koga postavqa irazre{ava republi~ka Vlada. Direktor BIA, izme|u ostalog, ima idu‘nost da Narodnoj skup{tini i vladi Republike Srbije dva putagodi{we podnosi izve{taj o radu Agencije i stawu bezbednosti Repu-blike Srbije14. Direktoru u rukovo|ewu poma‘u wegov zamenik, po-mo}nici i savetnici.

U obavqawu poslova iz svoje nadle‘nosti BIA primewuje odgova-raju}e operativne metode, mere i radwe, kao i odgovaraju}a operativ-

Milan Milo{evi}

94

13 Vidi: Slu‘beni list SRJ, br. 37/2002, Slu‘beni list SRJ, br. 42/2002,Slu‘beni glasnik RS, br. 42/2002 i Slu‘beni glasnik RS, br. 68/2002.

14 U periodu 2002-2005. godine direktori BIA bili su dr Andreja Savi}, Mi{aMili}evi} i Rade Bulatovi}.

no-tehni~ka sredstva kojima se obezbe|uje prikupqawe podataka iobave{tewa radi otklawawa i spre~avawa delatnosti usmerenih napodrivawe ili ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Srbije, ugro‘ava-we bezbednosti u zemqi i, u vezi s tim, preduzima druge potrebne merei radwe na osnovu Zakona i propisa donetih u skladu sa Zakonom. Od-luku o primeni odgovaraju}ih mera i metoda u konkretnom slu~aju do-nosi direktor Agencije ili lice koje on ovlasti, tj. zamenik direkto-ra. O poslovima iz svoje nadle‘nosti BIA obra|uje, ~uva i koristiprikupqene informacije i dokumentaciju, o ~emu vodi odgovaraju}eevidencije i obezbe|uje, po op{te prihva}enim bezbednosnim stan-dardima, za{titu wihove tajnosti.

Odstupawe od na~ela nepovredivosti tajnosti pisama i drugihsredstava op{tewa, na predlog direktora BIA odobrava odlukom Vr-hovnog suda Srbije, odnosno sudija tog suda koji je odre|en da po ovimpredlozima odlu~uje (ovla{}eni sudija), i to u roku od 72 ~asa od pod-no{ewa predloga. Kada razlozi hitnosti to nala‘u, a posebno u slu-~ajevima unutra{weg i me|unarodnog terorizma, primenu operativ-no-tehni~kih mera mo‘e svojim Re{ewem nalo‘iti direktor BIA, uzprethodno pribavqenu pismenu saglasnost predsednika Vrhovnog su-da Srbije, odnosno ovla{}enog sudije. U ovakvim situacijama, pisme-ni predlog za primenu odgovaraju}ih mera direktor BIA dostavqaVrhovnom sudu Srbije, o kome se mora re{iti u roku od 24 ~asa od pod-no{ewa predloga. Odluka o nastavku primene odgovaraju}ih mera, od-nosno wihovoj obustavi, donosi se u roku od 72 ~asa od podno{ewapredloga.15 Najzad, operativni radnici BIA imaju odgovaraju}aovla{}ewa i po Zakoniku o krivi~nom postupku Republike Srbije.

U pogledu unutra{we strukture, BIA je podeqena na regionalneogranke, tj. na teritorijalne centre (CBIA) i odeqewa s jedne strane,odnosno centralu, tj. organizacione jedinice – uprave u sedi{tu agen-cije s druge strane. Konkretnije, centralu BIA ~ine kontraobave-{tajna i obave{tajna uprava, uprava za suprotstavqawe terorizmu iorganizovanom kriminalu, uprava za analitiku, uprava za tehni~kupodr{ku i administrativna uprava. Delokrug rada Agencije obuhva-ta: prikupqawe, analizirawe, obradu i ocewivawe podataka o delo-vawu stranih obave{tajnih slu‘bi i pojedinaca, grupa i organizaci-ja unutar zemqe usmerenih protiv bezbednosti Republike Srbije (kon-


95

15 Prema naredbi o posebnim merama, od 12. marta 2003. godine (Sl. glasnik RS, br.22/2003), za vreme vanrednog stawa direktor BIA mogao je i bez odluke nadle‘nogsuda da preduzme mere kojima se odstupa od na~ela nepovredivosti tajne pisma idrugih sredstava op{tewa prema odre|enim fizi~kim i pravnim licima.

traobave{tajni poslovi); prikupqawe, analizirawe, obradu i oce-wivawe podataka politi~ke, ekonomske, bezbednosne i vojne prirode,koji se odnose na strane dr‘ave, politi~ke, vojne i ekonomske saveze iorganizacije, koje ukazuju na namere i mogu}nosti tajnog delovawausmerenog na ugro‘avawe bezbednosti Republike Srbije (obave{tajniposlovi); suzbijawe delatnosti usmerenih na vr{ewe organizovanogkriminala, unutra{weg i me|unarodnog terorizma, najte‘ih oblikakrivi~nih dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, kao i kri-vi~nih dela protiv ustavom utvr|enog poretka i bezbednosti zemqe(drugi poslovi bezbednosti).

Osnivawe BIA zna~i izdvajawe kqu~ne institucije dr‘avne (na-cionalne) bezbednosti iz sastava organa unutra{wih poslova i, isto-vremeno, weno stavqawe pod civilnu kontrolu, odnosno pod kontro-lu zakonodavne i izvr{ne vlasti. Prema tome, posebna slu‘ba za po-slove dr‘avne po prvi put od svog institucionalizovawa 1831. godi-ne postala autonomna organizacija vezana direktno za republi~kuVladu. Pri tome je sam proces izdvajawa organa dr‘avne bezbednostiiz sastava Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbijeokon~an je, 26. decembra 2002. godine, potpisivawem Sporazuma o raz-grani~ewu imovine i sredstava i ure|ivawu me|usobnih prava i oba-veza. Istovremeno su direktor BIA i ministar unutra{wih poslovaRepublike Srbije potpisali i Uputstvo o obaveznim oblicima i na-~inu ostvarivawa saradwe BIA i MUP-a Srbije, kao i Re{ewe o raz-grani~ewu imovine i sredstava na re‘imu kori{}ewa Resora dr‘av-ne bezbednosti MUP-a.

REZIME

Na organizaciju i funkcionisawe bezbednosno-obave{tajnih republi~kihi saveznih organa i slu`bi uticale su{tinske promene i reforme dru{tva –od raspada SFRJ, preko stvarawa SRJ i stavqawa AP KiM pod me|unarod-ni protektorat, do konstituisawa Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.

Temeqne i dalekose`ne reforme u organizaciji dràvne bezbednostiRepublike Srbije u~iwene su posle izbora i smene vlasti nakon 5. oktobra2000. godine. Nastupile su sistemske promene, zasnovane na normativima(Ustavna poveqa Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i zakoni). One suuticale na formirawe novih obave{tajnih i bezbednosnih institucija uSrbiji, a wihovo delovawe u skladu sa politikom i strategijom nacionalnebezbednosti.

U periodima od 1989. do 2000. i od 2001. do 2005. godine nastala su i raz-vila nova kontrolno-koordinaciona tela i oruàne formacije.

Milan Milo{evi}

96

Novinu predstavqaju mehanizmi kontrole i nadzora nad radom oba-ve{tajnih i bezbednosnih slu`bi. Civilna kontrola, odnosno stavqaweovih slu`bi pod kontrolu zakonodavne i izvr{ne vlasti, dovela je doradikalnih organizacijsko-kadrovskih i stru~no-profesionalnih prome-na. Tako je, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) formirana 2002. go-dine, izdvojena iz sastava Ministarstva unutra{wih poslova RepublikeSrbije, i po prvi put od svog institucionalizovawa, 1831. godine, postalacivilna slu`ba u statusu posebne organizacije.

SUMMARY

Essential changes and society reforms affected the organization and func-tion of the republic and federal security-intelligence agencies - from SFRYdisintegration, through the creation of SRY and putting the Autonomous Ter-ritory of Kosovo and Metohija under the international protectorate, to StateUnion of Serbia and Montenegro constitution.

Thorough and far-reaching reforms in the organization of national secu-rity of the Republic of Serbia were made after the elections and authoritychange since October 5 year 2000. System changes arrived, based on norms(Constitutional chart of the State Union of Serbia and Montenegro and laws).They affected the establishment of new intelligence and security institutionsin Serbia, and their activity was in accordance with national security policyand strategy.

In the period from 1989. to 2000. and from 2001. to 2005. new control andcoordination agencies and armed forces were established and developed.

Novelty can be seen in mechanisms of control and surveillance of intelli-gence and security service work. Civil control, that is putting of these ser-vices under control of legislation and executive authority, led to radicalchanges in staff and organization as well as to radical vocational-professionalchanges. Thus, Security-intelligence agency (SIA), formed in 2002, secededfrom the Ministry of internal affairs of the Republic of Serbia, and becamecivil service with special organization status, for the first time since it was in-stitutionalized in 1831.


97

98

Stani{a Vojinovi}

Institut za kwièvnost i umetnost

Beograd

TRI PRILOGA O QUBOMIRU NENADOVI]U

1.

Jedno nepoznato pismo Qubomira P. Nenadovi}a

Posle Pariza, gde je bio o~evidac revolucije, Qubomir Nenado-vi} vratio se u Srbiju, gde je postavqen za profesora gimnazije. Revo-lucionarne doga|aje u Vojvodini do~ekao je sa odu{evqewem smatra-ju}i ih odjekom pariskih. Na Majskoj skup{tini u Sremskim Karlov-cima odr‘anoj 1. i 2. maja 1848. godine u listu Vesnik navedeno je da jeposle posle „svete slu‘be“ iza{ao iz crkve patrijarh, pra}en od epi-skopa Evgenija i „glavnog junaka Srpskog Prote Nenadovi}a, i mno-go~isleni poslanika u sred naroda“.1 U wegovoj pratwi je bio i Qubo-mir Nenadovi}. Docnije su oni posetili srpske logore. Januara 1849.godine, dobrovoqci iz vaqevskog kraja izabrali su Protu Mateju zasvog predvodnika i on se na{ao na rati{tu zajedno sa svojim sinomQubomirom. Istog meseca Prota Mateja je u Sentoma{u. Ubrzo je srp-ska vlada insistirala na wegovom povratku, pozivaju}i ga da pro-du‘i zanemarene poslove u Sovjetu, i vi{e mu nije davala dozvolu zaodsustvo. Qubomir Nenadovi} se zadr‘ao jo{ neko vreme me|u dobro-voqcima, ali se i on morao vratiti u Beograd

Iz toga vremena sa~uvano je jedno nepoznato pismo Qubomira Ne-nadovi}a upu}eno Stevanu Kni}aninu:

Visokopo~tajemi Gospodine!Ja bi Vam odavno pisao, no nikako nisam mogao dobiti prilike, a

ne znam zacelo o}ete li i ovo pismo dobiti, jer ko {to ~ujemo, da ste svojskom jednako na putu.

99

GRA\ADOCUMENTS

1 "[ta je 1. maja, na Voskresenije narodni Srpski ugovora, najva‘nije i svakogvnimanija najdostojnije bilo?", Vesnik (Novi Sad), I, 1848, br. 14, 1.

Ja znam da pored neizbrojni vojeni briga, brinete se mlogo i za An-tu u Berlinu, zato sam poitao da Vam javim da je on meni ovi dana opetpiso, i po pismu poznajem da je veseo, jer se mlogo {ali, i pi{e da mutreba novaca za Bo‘i}. Meni je Gospoja rekla da ka‘em Kumanudi damu odma po{qe, zato {iqawe novca nemojte se ni malo brinuti, jer jasam rad da Vam bar sa te strane brigu olak{am.

Ja sam, kao {to ste mi preporu~ili, pisao ~esto u Berlin, i svagdasam mu javqao gdi se Vi nalazite s, vojskom, i sve one novine, gdi su sta-jala opisanija Va{i slavni pobeda {iqo sam mu, no on me kara {to mune pi{em. Ja sad neznam jeli primio moja pisma i novine; mo‘e lako bi-ti da su se u Be~u za vreme onog nereda izgubila, a mo‘e biti da }e i/h/docnije dobiti.

Ja }u mu opet skoro pisati od moje strane, pa }u ga o svemu izvesti-ti, i sla}u mu sve one novine u kojima bude stajalo ono {to znam da }eon rado ~itati. U Berlinu je sve mirno i {kole su otvorene.

Svaki Srbin raduje se Va{em napretku i Va{im pobedama; i sami Va-{i najve}i neprijateqi po~iwu Vas po~itovati i ~uditi se odr‘animbitkama.

Moj otac nije ovde nego u Vaqevu; on ka‘e da nije star da bi Vam do-{o u pomo}, a ovako moli Boga da Vam on poma‘e.

Primite po~it./ovani/ Gospodine od mene sinovqi pozdrav.

U Beogradu 8-og Decemvra1848. god. Jesam Va{ po~itateq

Qubomir Nenadovi}./Na pismu adresa:/

Wegovom VisokorodijuGospodinu Stef. Petrovi}u Kni}aninu

~l./anu/ Sovjeta Kw./a‘estva/ Sr./pskog/ polkovniku i kavaqeru.u logoru Srpskom.

/Na pismu:/ Vo{tani pe~at sa inicijalima QPN.2

2.

Govor Milana Jovanovi}a o proslavi Qubomira Nenadovi}a

Povodom pedesetogodi{wice kwi‘evnog rada Qubomira Nenado-vi}a, organizovala je „Kwi‘evno umetni~ka zajednica“ kwi‘evno ve-~e, na kome su uzeli u~e{}e mnogi zna~ajni stvaraoci toga vremena.Ve~e je odr‘ano 6. januara 1893. godine „Kod Kolarca“, sa slede}im

Stani{a Vojinovi}

100

2 Arhiv SANU, 14509/VIII-V-75.

programom: 1. Himna, svira orkestar; 2. Pozdravna re~ Zajednice Mi-lana \. Mili}evi}a; 3. Molitva, kompozicija Josifa Marinkovi}a,peva Cvetko Jakovqevi}, veliko{kolac, uz pratwu harmonijuma; 4.O~e na{, kompozicija Josifa Marinkovi}a, peva mali zbor veliko-{kolaca; 5. Ve~era sa odre|enom zdravicom; 6. Snaga naroda, pesma Ne-nadovi}a, deklamuje Milorad Gavrilovi}; 7. Odlomak iz putopisa Q.Nenadovi}a, ~ita Dragutin Ili}; 8. Ko{uqa, pesma Q. Nenadovi}a,deklamuje Vela Nigrinova; 9. Va{ar, pesma Q. Nenadovi}a, deklamujeIlija Stanojevi}; 10. Nenadovi}a kolo, nova kompozicija DavorinaJenka, svira pozori{ni orkestar. Posle odr‘ane ve~eri Zajednicanamerava da objavi i Spomenicu ove proslave.3 Pesnik, iz skromno-sti, nije do{ao. Ostao je Vaqevu, i samo je pro~itano wegovo pismopredsedniku „Kwi‘evno umetni~ke zajednice“ Milanu \. Mili}evi-}u, u kome je molio da u wegovo ime zahvali gostima.

Govor koji ovde saop{tavamo nije odr‘an, iz nama nepoznatih raz-loga, a u celini glasi:

„Kwi‘evno umetni~ka Zajednica verna zada}i svojoj, da udru‘e-nom snagom neguje i uzdi‘e kwi‘evnost na{u, i da trudbenike okosrpske nauke i ve{tine po zasluzi ~asti i slavi, prikupila je ve~erasovaj odli~an krug na{ega gra|anstva da s wime u Zajednici oda po{tuNestoru srpskih pesnika Qubomiru P. Nenadovi}u.

Tome lepome, tome plemenitom preduze}u „Zajednice“ odazvala se iKraq./evska/ srp./ska/ Akademija i po~astila me pozivom da pozdra-vim vrsnoga ~lana wezina i slavqenika u ovome skupu wegovih po-{tovalaca.

I ja se evo odu‘ujem tome ~asnome nalogu tim radije, {to se ovadu‘nost podudara s mojim srcem, {to mi ona daje priliku da ispitamose}aje svoje i sviju nas qubavi i po{tovawa velikom mu‘u, koji je du-gi vek svoj posvetio dobru naroda svoga, koji ga i danas u starosti svo-joj isto tako ‘arko qubi, kao onda, kad je mla|an „pod vo}kom“ u Haj-delbergu zakliktao:

Za rod srpski ‘ivot da}uJer za wega samo ‘ivim.

I taj usklik ili boqe zavet wegov ~uo je narod srpski od Gerzelezapa do Lov}ena i da ceo jedan qudski vek qubavno je predusretao svogavernoga i vrednoga sina. Qub./omir/ Nenadovi} bio je u svakome kutu

Tri priloga o Qubomiru Nenadovi}u

101

3 Odjek, X, 1893, br. 2 (3. januar), 4; Raj., Nenadovi}eva proslava, Male novine, VI,1892, br. 10 (10. januar), 3. Ovom prilikom trebao je biti prikazan Kamoens,slika Vojislava Ili}a, u izvo|ewu Milorada Gavrilovi}a, Ilije Stanojevi}a i*** (nepoznatog, verovatno samog Ili}a), ali autor nije dozvolio.

srpske zemqe kod svoje ku}e i sada u ~asu kad ovo zborim mnogi je po-gled po sviju krajeva srpskih uprt na ovaj sjajni krug ovde oko mene imnoga srca lete}u na susret nama ovde prikupqenim i {aqu nam iz-bliza i iz daleka, kako od kuda – veselo kliktawe ili tu‘ne uzdahe...Za svakoga je na{ slavqeni pesnik imao u dugome veku svome po kojidarak: veselu re~ za sre}nu a sau~esnu utehu za pogru‘enu bra}u svoju.

Malo je pesnika u nas koji su kao Quba Nenadovi} umeli da prislu-{kuju tajne batove srca Srbinova, da svoje ideale pretope s idealimanaroda svoga i svojom pesmom da zatrepere u srcu wegovom one bo‘an-ske strune, ~iji zvuci ~oveka krepe i uzdi‘u, i koji u wemu bude qubavprema sa~oveku svome i predanost prema rodu svome. Sa toga dara svo-ga malo je koji pesnik boqe poznat i radije vi|en u narodu od wega inama nije potrebe da ga ovom proslavom srodimo s narodom vi{e, no{to je on sam umeo svojim delima sebe da srodi s wime. U tim delimaisti~e se veli~ina wegova koju }e potowa pokolewa dostojno oceniti.Mi ovde samo vr{imo du‘nost prema velikome Srbinu, ~iji je bogatiduh za 50 dugih godina oplo|avao srpska srca lepim i uzvi{enim ose-}ajima, kao ona tiha reka {to oplo|ava sve wive {to dotakne – ~ije jesrce svakad bilo neiscrpni izvor qubavi i predanosti prema sveko-likom srpstvu, – ~ija je snaga sva bila posve}ena veli~ini i ugledu na-roda svoga. Mi, velim, samo vr{imo du‘nost kad toga vrloga i vrsno-ga sina srpskog na zaranku wegovi svetla ‘ivota pozdravqamo onomistom qubavqu, kojom nas je on u~io qubiti i kad mu doviknemo:

Zdrav nam bio starino pesni~e!Zdrav nam bio veliki rodoqube!

Zdrav nam bio i vesele dane boravio u krilu podmlatka srpskog,koji ti evo iz prestolnice Kraqevine Srbije, {to si je i ti pomogaostvoriti, {aqe najlep{i venac {to ga zahvalnost mo‘e da splete, –{aqe pesniku slavu!

Slava Qubi Nenadovi}u!/Milan Jovanovi} Morski/4

3.

Se}awa Ni}ifora Du~i}a na susrete sa Qubomirom Nenadovi}em

Kada je Qubomir Nenadovi} umro 21. januara 1895. godine u Vaqe-vu, neki listovi i ~asopisi posvetili su mu svoje kwi‘evne dodatkeili tematske brojeve (Dnevni list, Videlo, Brankovo kolo i dr.) Pri-

Stani{a Vojinovi}

102

4 ASANU, 13541/39.

premana je i jedna spomenica od „Kwi‘evno umetni~ke zajednice“ zawegovog ‘ivota, a posle smrti u Vaqevu je fromiran jedan odbor zaizdavawe „Spomenice“, na ~ijem je ~elu bio direktor vaqevske gimna-zije Petar J. @ivkovi}.5

Za jednu od tih spomenica Ni}ifor Du~i} (1832-1900) pripremioje se}awa na susrete sa Qubomirom Nenadovi}em. Rukopis je ostao ukonceptu. Te uspomene u celine glase:

Spomen

(Prvo i posledwe vi|ewe)

Kwi‘evne radove pokojnoga Qubomira P. Nenadovi}a, ~itao sam uslast i wima se zagrijavao.

U svojemu putopisu kroz Crnu Goru 1865. godine, koji je do polovine{tampan u Orli}u na Cetiwu 1867, a cio u 3 kw./izi/ Kwi‘evnijeh radovau Biogradu 1893. god./ine/ naveo sam iz wegovog Doj~inovi} Vojina ove sti-hove o Zeti:

A pitoma Zeta, kao leja ru‘a

Niz dugo jezero po ravni se pru‘a;

Kao raj nekakav lepo se zeleni,

Mnogi spomen srce zaigra u meni:

I moje i op{te tuge ja se setim,

I mnoga vremena mislima preletim.

Ah, to negda srpska carevina bja{e,

Kraqevi i bani onuda vlada{e;

Kroz najvi{e one nesre}ne planine

Slavilo se srpsko neugasno ime;

Dizale se crkve; zidali gradovi;

Di~ili s, junaci kao sokolovi.

Pre Kosova tu je ono sveto krilo

Za junake srpske i viteze bilo;

Hiqade se diglo odatle plemi}a –

Ta to je kolevka sviju Nemawi}a.

Tada jo{te ne bijah li~no poznat s wime. Na Cetiwu mi mnogo pri-~ali o wemu sve qep{e od qep{ega. On je u Crnoj Gori svojom uqudno-{}u, qupkim temperamentom i pjesni~kim duhom plenio simpatije odcrnogorske kolibe do kne‘eve palate.


103

5 Nada (Sarajevo), I, 1895, broj od 3/15. marta.

***

Prvi sam se put li~no poznao s wime u Biogradu 1868. god./ine/, po-slije strahovite top~iderske katastrofe, kad Srbija bje{e u crno za-vijena i cio srpski narod suze rowa{e za Knezom mu~enikom, jer jetvrdo vjerovao da }e sve srpske zemqe osloboditi i ujediniti.

Idu}i jednoga dana tako Terazijama s kapetanom Qub./omirom/ Iva-novi}em (Kne‘evim a|utantom) sretosmo ~ovjeka porumena, ali simpa-ti~na.

Ivanovi}: Ovo je g. Qub./omir/ Nenadovi}.Rukuju}i se rekoh mu: Nasla|uju}i se va{om pojezijom i uop}e

kwi‘evnijem radwama odavno sam ‘elio da vas li~no poznam.Nenadovi}: Kamo sre}e da smo se poznali kad ste vi s Vukalovi}em

vojevali po Hercegovini, a ja pevao pesme u Srbiji i Crnoj Gori. Sadasvi pla~emo; oplakujemo velikoga srpskog vladaoca, koji se be{e ro-dio da oslobodi i ujedini srpski narod! –

S dubokim uzdahom rekoh: Top~iderska je katastrofa drugo Kosovoza cio srpski narod! –

Nenadovi}: Ni{ta mawe.

Drugi sam se put vidio s wime opet u Biogradu 1879. god./ine/.Do|e jednoga dana u moj stan (u Kumanudi}a ku}i, u Knez Mihailo-

voj ulici) s blagim osmjehom, i re~e mi:– Poslije toliko godina od na{ega prvog vi|ewa, evo do|oh da vas

vidim. Ne zamerite mi; ~as sam u Vaqevu, ~as na Rajni a ~as u Crnoj Go-ri, gde sam za sve vreme posledwega krvavoga rata bio. A vi s dobro-voqcima ~as pred Novoj Varo{i ~as pre/d/ Grahovom /?/. ûjte, zove mesvetli knez crnogorski da mu budem ministar prosvete. [ta velite? –

Odgovorih: To je osobita pa‘wa i po~ast; primite se, bi}ete od ko-risti Crnoj Gori svojom naukom i iskustvom.

Nenadovi}: Po~eo sam stariti; otromio sam; bojim se ne}u mo}iodgovoriti o~ekivawima. –

– Razmislite o tom. –Nenadovi}: Kad bi se primio slu‘be u drugoj dr‘avi, po zakonu

bih izgubio svoju mu~no ste~enu penziju u Srbiji; a to ne bih hteo podsvoju starost. –

– Razgovorite se o tom s g. Risti}em, ministrom inostranijeh poslova. –Nenadovi}: Dobro velite; to }u u~initi.Vlada mu je srpska odobrila da mo‘e biti ministar u Crnoj Gori i

primati svoju penziju od Srbije.

Stani{a Vojinovi}

104

Tre}i sam se put vidio s wime opet u Biogradu u jesen 1887. godinekod g. \./oke/ Nenadovi}a, tada{weg urednika Brani~a, kojega bijahsaradnik, po svojem povratku iz Pariza. Bje{e tada ne{to neobi~noveseo. Pri~ao je razli~ne anegdote. Na po{qetku re~e:

– Kako sam ve} star, pomi{qam da se zakalu|erim i otidem u Rusijuda izu~im i opi{em obi~aje i ‘ivot ruskoga naroda. –

Po{qedwi sam se put vidio s wim opet u Biogradu 1888. godine uVelikoj {koli, kad je ~itao akademsku besjedu. Po{to je svr{io ~ita-we, primaju}i ~estitawa od akademika i drugih odli~nijih pohodila-ca, re~e mi:

– êsto sam pogledao na vas, pa mi se u~inilo da se ne{to mrgodite;mo‘e biti da vam se moja beseda o pojeziji nije svidela.

Odgovorih: Naprotiv; op~aran sam wom i va{om dikcijom, u zano-su sam preletio mislima gotovo svu va{u divnu pojeziju.

Nenadovi}: To su komplimenti, ipak vam lepo zahvaqujem.

Nenadovi} je svojom toplom didakti~kom pojezijom, svojim nenad-ma{nijim putopisima, svojim svijetlim karakterom, istinskim rodo-qubqem podigao sebi spomenik, koji nikakvo vrijeme ne}e sru{iti.

U Biogradu 1895. god./ine/. N./i}ifor/ Du~i}Arhimandrit.


105

Mili} Mili}evi}

Istorijski institut SANU

Beograd

„Sgm“ RADOVI @IVOJINA MI[I]A

Uz Kara|or|a i svega {a~icu drugih, ime @ivojina Mi{i}a uvekje prizivalo se}awe na jednog od najve}ih srpskih vojskovo|a, na neko-ga kome je krivudav put sudbine od seqa~eta iz Struganika doneo zna-mewe pobednika i vojvodski ~in. Mi{i}ev put bio je poseban i plo-dan, ali kao po pravilu i nimalo lak. Veteran {est ratova bivao je ipenzionisan, stekav{i zaslugom zlonamerne okoline i epitet „biv-{eg ~oveka“. Ipak, vojni~ka sposobnost @ivojina Mi{i}a u kri-ti~nim momentima uvek je dolazila do izra‘aja, a wegov karakter ipona{awe u takvim trenucima ~inilo ga je ako ne i najboqim, ono si-gurno najharizmati~nijim me|u ~etvoricom srpskih vojvoda.

U mirnodopskim godinama ‘ivota Mi{i} je pro{ao komandnedu‘nosti u hijerarhiji od ~etnog komandira do komandanta divizijskeoblasti. Bio je a|utant kraqeva Milana i Aleksandra, predava~ na Voj-noj akademiji, ~lan raznovrsnih komisija i prakti~no vr{ilac svih voj-nih poslova koje je jedan srpski oficir tokom karijere, mogao obavqati.

Uz sve du‘nosti @ivojin Mi{i} ostavio je sebi vremena da se is-takne i u domenu vojne literature. Jo{ kao relativno mlad oficir u~asopisu „Ratnik“ objavquje radove prevedene sa nema~kog. Godine1907. u Beogradu izlazi „Strategija“, wegovo najobimnije delo, nasta-lo na osnovu ranijih predavawa polaznicima Vojne akademije. DoBalkanskih ratova Mi{i}, zajedno sa pukovnikom Mirkom Rotovi-}em, prevodi 5. i 6. kwigu „Taktike“ Viqema Balka. SpisateqstvuVojvoda posve}uje i svoje posledwe dane, opisuju}i, na‘alost ne dokraja, svoj plodan, ali i mukotrpan vojni~ki ‘ivot.1 Nedovr{enost

106

1 O Mi{i}evoj bibliografiji op{irnije: V. B. Savi}, Vojvoda @ivojin Mi{i}.

Spomenica, Vaqevo 1989, str. 673.

„Sgm” Radovi @ivojina Mi{i}a

107

spisa „Moje uspomene“ bila je verovatno najzna~ajniji razlog zbog ko-ga se ono u {tampanom obliku, pojavilo tek 1969. skoro pola veka na-kon smrti pobednika sa Suvobora.2

I u potowim vremenima, lik @ivojina Mi{i}a ostao je nedosli-kan. Unato~ velikom broju raznolikih spisa, jedan celovit istorio-grafski iskaz o wemu, do danas jo{ uvek nije nastao.3

Dosada{wi prilozi objavqeni u na{oj nauci, ukazali su na ~iwe-nice da je on tokom niza godina bio saradnik u ~asopisima „Ratnik“ i„Uzdanica“, te, da je u listu „Novosti“ sara|ivao i kao novinar.4 Ure-|iva~ki poslovi u spomenutom „Ratniku“ tako|e su u jednom kra}emperiodu, od juna 1903. do maja 1904, povereni pukovniku Mi{i}u.5 Ta-ko|e je poznato da je Mi{i} u vreme svog prvog penzionisawa, tokom1908-1909. bio urednik, a navodi se i saradnik, nezavisnog vojnog li-sta „Srpska vojska“.6 Ostalo je ipak nejasno, kako je Mi{i}, osimuredni~ke delatnosti, sara|ivao na ovoj periodici, ili preciznije,koji su konkretni napisi eventualno potekli iz wegovog sopstvenogpera. Mora se prema tome sumwati, jer bi takva postavka bila nelo-gi~na, da li~nost koja je bila urednik, a ve} oku{ana u spisateqskojdelatnosti, u istom listu, ne ostavi bar neki ~lanak.

Ote‘avaju}a okolnost kod pristupawa analizi po~iva na tome dasu radovi objavqeni u „Srpskoj vojsci“ po pravilu potpisani pseudo-nimom. Razlog ovome, lako je objasniti. List je bio nezavisan, a tonobjavqenih ~lanaka ~esto je bio vrlo kriti~an, ~ak protivan ofici-jelnim stavovima, pojavama i doga|awima u tada{wim vojnim krugo-vima. Stoga bi bilo normalno da u ovakvim okolnostima, pogotovokao penzionisani vi{i oficir i @ivojin Mi{i} u potpisu, ne navo-di svoje pravo ime. Ipak, jedan ~lanak u listu, kao i deo memoara voj-vodinih, podsti~u na sumwu da se iza jednog od pseudonima krije nikodrugi do sam @ivojin Mi{i}.

U broju 3 ovog lista, od 9. 11. 1908, na stranama 7-8 objavqen je podnazivom „Ratne slike“ jedan kra}i napis, se}awe na rat sa Bugarima.7

Tekst potpisan pseudonimom „Sgm“ predstavqa klasi~nu ratnu pri-~u. Obveznik mobilisan za rat, zbog nevojni~kog dr‘awa progla{en jeza „{kart“. Suprotno, tokom bitke na Slivnici on iskazuje veliku

2 @. Mi{i}, Moje uspomene, ( priredio S. Skoko ), Beograd 1969. str. 5-7.3 Spisak radova o @ivojinu Mi{i}u: V. B. Savi}, nav. delo, str. 673-684.4 Isto, str. 673.5 Dvadesetpetogodi{wica Ratnika 1879-1904, Beograd 1904, str. 474.6 V. B. Savi}, nav. delo, str. 673.7 Vidi naveden originalni tekst.

pribranost i juna{tvo zbog ~ega biva odlikovan medaqom za hra-brost. Svoju ratni~ku karijeru, na‘alost, vojnik zavr{ava u vlasoti-na~koj bolnici preminuv{i od upale plu}a. Pri~a bi bila samo jednaod verovatno mnogih sli~nih, da se u woj ne javqaju neki zna~ajni de-taqi i {to je jo{ bitnije da se isti iskaz, na drugom mestu, ne pona-vqa desetak godina kasnije.8

Ve} po samom na~inu izlagawa u prvom, kao i drugom, ponovqenomtekstu mo‘e se zakqu~iti da je autor bio direktan u~esnik, o~evidaczbivawa. Mnogi, potpuno identi~ni detaqi tome govore u prilog.Prvo, vojnik o kome se govori je rodom iz Struganika, Mi{i}evogrodnog sela. Daqe, jedinica o kojoj se govori: 1. ~eta, 1. bataqona, pu-ka (5.) „Kraqa Milana“ je ona ista u kojoj je tada, kao poru~nik, voje-vao i budu}i vojvoda. Ime komandanta jedinice, kapetana Grujice Cu-kavca, pa ~ak i ime narednika, Maksima Bakovi}a, koji je i ranije biopodre|en Mi{i}u, tako|e se poklapaju. Detaqi opisa, da vojnik saskinutim opancima, sa grudobrana ga|a bugarskog protivnika i dasvojim saborcima koji ne pokazuju dovoqno hrabrosti baca zemqu uo~i, ponovo su identi~ni.

Istini za voqu, se}awe objavqeno pod pseudonimom „Sgm“ i onokasnije u Mi{i}evim memoarima, ima i izvesnih odstupawa. U ~lan-ku, autor govori u tre}em licu, dok u memoarima isti govori u prvom.Obja{wewe za ovo predstavqa sama Mi{i}eva biografija. Poznatoje, da je u vreme svog uredni{tva on bio u nemilosti, penzionisan, pamu potpisivawe u javnom glasilu, sigurno ne bi i{lo u prilog. Druga,mnogo zna~ajnija razlika u dva istovetna teksta sadr‘ana je u imenuopisanog vojnika. U listu, on se javqa kao Dragi} Paunovi}, dok je a upotowem delu prezime je isto, ali je pod imenom naveden @ivojin.Ovo neslagawe dalo bi se objasniti vremenskom razlikom nastankatekstova, odnosno Mi{i}evom ‘ivotnom dobi, naro~ito ako se pri-hvati mi{qewe, da su „Uspomene“ pisane po se}awu, bez ikakve arhiv-ske gra|e i li~nih zabele{ki.9 Uostalom i druge ~iwenice ~esto su ukoliziji sa Mi{i}evim se}awima, a takvih primera ima i u okviri-ma wegovog sopstvenog iskaza.

Pored svih, kao {to smo videli, lako obja{wivih nesuglasicaopravdano se mo‘e sumwati da je tvorac ~lanaka sa pseudonimom„Sgm“ i autor dela „Moje uspomene“ jedna te ista li~nost. Hronolo-gija doga|aja vezanih za Mi{i}a tome tako|e govori u prilog. Po-sledwi ~lanak „Srpske vojske“ potpisan navedenim pseudonimom ob-

Mili} Mili}evi}

108

8 Up. @. Mi{i}, Uspomene, str. 115, 129-131.9 @. Mi{i}, Uspomene, str. 5.

javqen je 1. 3. 1909. u broju 9. Upravo u tom vremenu (4/17. 3. 1909.) Mi-{i} biva reaktiviran. Zahtevna vojni~ka du‘nost imala je svoju po-sledicu, nemogu}nost nastavka uredni~ke, a sa wom i spisateqske de-latnosti.

Do ovog vremena u „Srpskoj vojsci“ pod pseudonimom „Sgm“ obja-vqeno je deset ~lanaka. Svi osim prvog, ti~u se aktuelnih vojnih pita-wa, ta~nije, to su kriti~ka razmatrawa o problemima u woj. Razvrsta-ni prema tematskim celinama, ~lanci u brojevima 5, 6 i 8 od 1908. iposledwi u broju 10 iz 1909. posve}eni su vojnoj naobrazbi komandnogkadra i razmatraju na~ine kojim bi se ona podigla na vi{i nivo. Dvadruga ~lanka, objavqena u istom dvobroju (9-10) ukazuju na nepravil-nosti slu‘benih odnosa u vojsci, {to prema mi{qewu autora {tetiwenoj kompaktnosti i ose}aju kolektivnog duha.

Za razliku od pomenutih ~lanaka koji se uop{teno mogu podvestipod temu vojnih pitawa, prvi uvodni ~lanak „Sgm-a“ objavqen u broju2, pod nazivom „Mo‘e li biti mira na Balkanu“ predstavqa kratkuvojno-politi~ku, odnosno vojno-istorijsko-geografsku studiju posve-}enu Bosni. Izbor ove teme nametao se sam po sebi jer je po~etak izla-ska „Srpske vojske“ datiran nepunih mesec dana, posle ukaza o Aneksi-ji (23.9./6. 10. 1908.). Ton ovog, u odnosu na ostale odudaraju}eg ~lanka,odi{e negodovawem prema habzbur{koj monarhiji, a politi~ki najza-nimqivije u wemu su izvesne promisli o mogu}oj upravi nad Bosnom,kao i razmatrawa o povla~ewu eventualne granice koja bi zadovoqilainterese Srbije i Crne Gore.

Sve do sada navedeno, kao i originalni ~lanci u prilogu, ima zaciq da sa neminovnom dozom istoriografske ograde, uka‘e na najve-rovatniju ~iwenicu da su tvorac dela sa pseudonimom i @ivojin Mi-{i} zapravo ista osoba. Prihvatawe ove sugestije u~inilo bi wegovspisateqski opus obimnijim, a wegov ‘ivotopis bogatijim od onogkoji je do danas u istoriografskoj nauci bio prihva}en.


109

SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 2, 2. novembar 1908, str. 1-3.

MO@E LI BITI MIRA NA BALKANU?

Od po~etka XV veka pa do dana{wih dana Bosna i Hercegovina nemaju mi-ra. Punih su pet vekova ove dve najlep{e srpske pokrajine s izvesnim preki-dima, bile popri{te krvavih sukoba i uzajamni~koga otimawa oko Bosne iz-me|u Osmanlija i nikad nezaja‘qivoga suseda – Austrijanaca.

Turci Bosnu brane, pa kad je god ne mogahu odbraniti, oni je napu{tahuopqa~kanu; Austro-Ma|ari Bosnu napadahu, pqa~kahu, pa je opet po nu‘di na-pu{tahu ogoqenu i porobqenu. Uvek Bosna tu‘na i nevoqna.

Ove kalejdoskopske promene pqa~kawa i zarobqavawa ovih pokrajina iz-gleda{e da }e prestati u drugoj polovini XVII veka, dakle u doba, kada se po-lako po~e uzdizati snaga i mo} severnoga im suseda – Hri{}anina, a po~eopadati sila i mo} osmanlijska.

Tako izgleda{e, ali tako ne be{e.Osiqeni severni sused – hri{}anin tek od toga doba dobi silan prohtev

na Bosnu i Hercegovinu.Svesna mo}nog uticaja geografskoga polo‘aja Bosne i Hercegovine na we-

ne davna{we ‘eqe, da se {iri na jug, Austrija je od vajkada te‘ila da zauzme tepokrajine, kako bi na taj na~in otklonila jednu od vrlo opasnih prepona we-nim agresivnim umi{qajima za prodirawe na jug.

Srpski narod ovih pokrajina ve~ito je osu|en na te{ke i neute{ne patwe, jedi-no blagodare}i geografskome polo‘aju svoje domovine prema petvekovnim po‘uda-ma svoga „civilizovanoga“ suseda s onu stranu Save i Drave.

Austrijske vojskovo|e: Ludvik Badenski, princ Evgenije Savojski, |ene-rali: Petra{, Jovan Dra{kovi}, Mifling i Devins, knez Karlo Lihten-{tajn i mnogi drugi koji vojeva{e po Bosni, najboqi su svedoci trajne ‘ud-we austrijskih dr‘avnika za osvajawem Bosne.

Uvek lakoverni srpski narod u svima pohodima austrijskih vojskovo|a uove dve pokrajine srpske jatomice je stupao u redove austrijskih boraca pro-tivu Osmanlija s nadom, da }e ih s te strane kad tad obasjati sunce slobode! ...

Bosna s Hercegovinom po svome geografskome polo‘aju ~ine u vojni~kompogledu neposrednu pozadinu Dalmaciji i pristani{tima Jadranskoga Mo-ra. Dr‘awe Dalmacije i vladawe morskim pristani{tima u vojni~kom po-gledu, veoma mnogo zavisi od toga, ~ija je Bosna i Hercegovina.

Okupacijom Bosne i Hercegovine otklowena je s toga u nekoliko zebwa Au-stro-Ugarske za pozadinu Dalmacije i morskih pristani{tima jer svima na-valama Austro-Ugarske na jug Bosna bi joj uvek bila u boku, te bi ispadima izBosne bile direktno ugro‘ene sve mogu}ne wene operacije u prodirawu k jugu.

Nakon 30 godina od okupacije Austro-Ugarska u sadawe doba na nedosto-jan na~in jedne velike sile prisvaja ona sebi za navek dve od najlep{ih srp-skih pokrajina. Jevropa i u ovoj prilici, kako izgleda, voqna je da pristanena re{ewe: da privremeno zarobqena Bosna i Hercegovina ostanu ve~ito robqe.

Mili} Mili}evi}

110

Ovim ~inom otklowene su ne samo za navek sve zebwe Austro-Ugarske popitawu bezbednosti pozadine Dalmacije i pristani{ta Jadranskoga Mora,nego je u isto doba aneksijom tih oblasti nestalo opasnosti po Austro-Ugar-sku, da jednog lepoga dana, a na osnovu budi kakvoga izmi{qenoga povoda,okupira i Srbiju.

Jevropa dakle ne da ‘ivota jednom velikom delu slovenskoga naroda, onane da ‘ivota, Srbiji i Srpstvu. Ali treba znati da su pro{la vremena sred-wevekovnih zavojevawa pqa~kawa, otimawa i podjarmqivana ~itavih naci-ja. Jevropa je danas nacionalisti~ka. Ona je odavna proklamovala na~elo na-cionalizma. Oslobo|ewe Italije i ujediwewe Italijana, ujediwewe Nema-ca, oslobo|ewe Bugarske i weno ujediwewe s Isto~nom Rumelijom, i autono-mija Krita plodovi su tih na~ela. Dok se tako radi sa Srbijom i Srpstvom:okupacijom i anektirawem ~isto srpskih pokrajina, gazi se napred pomenutona~elo na {tetu Srpstva, pa se na taj na~in posrednim putem onemogu}ava sa-dawoj slobodnoj Kraqevini Srbiji da i daqe ‘ivi i daqe da se razvija poli-ti~ki u duhu svoga nacionalizma! ...

Srbiji i Srpstvu izuzetno u Jevropi ne dopu{ta se {irewe i napredova-we u proklamovanome na~elu nacionalizma. A za{to? ... Zato {to to ne godiinteresima austro-ugarske mozai~ke monarhije. Wenim prohtevima niko nestaje na put, wene osvaja~ke prohteve podr‘ava „civilizovana“ zvani~na Je-vropa na {tetu politi~koga bi}a Srbije i Srpstva, i sve to ~ini ona Jevro-pa, koja s puno svoga civilizatorskoga ponosa prodire ~ak i u dubinu Azije iAfrike.

Mesto na~ela mira, pomirqivosti i na~ela nacionalizma, gneva, osvetei podjarmqivana. Germanizam u ovome predwa~i, a veliko Slovenstvo Jevro-pe pocepano, zavaqeno i pometeno, samo posmatra i ~ini puta german{tini.

Doterana skoro do ivice svoje politi~ke propasti, Kraqevina Srbija~inila je i ~ini apel na prosve}eni svet Jevrope i ukazuje na zlo, koje ho}e daudavi Srpstvo.

Od vremena novijega samostalnoga ‘ivota Srbije, neprestano se dovikujeSrbiji od strane velikih sila „civilizovane“ Jevrope: „Budite mirni i str-peqivi. Va{e }e se ‘eqe izneti pred konferenciju sila i ona }e imati u viduva{e ‘eqe.“ Lakoverni srpski narod miruje, }uti i nada se. Konferencija sesastaje, odlu~uje, dosu|uje i razilazi, a Srbiji i Srpstvu sve jadniji i ~emer-niji dani.

Posledwim ~inom Austro-Ugarske, malena Kraqevina Srbija i jo{ mawaKne‘evina Crna Gora stoje danas, kako izgleda, usamqene u Jevropi pred pita-wem ‘ivota ili smrti ... Pre mreti, nego ovako ‘iveti.

Kraqevina Srbija i Kne‘evina Crna Gora i posledwi }e put sa~ekatimirno sastanak konferencije i weno re{ewe, pa ne budu li na toj konferenci-ji za{ti}eni wihovi nacionalni interesi s potpunom garancijom wihovoganapredovawa, onda }e ove dve malene srpske dr‘ave na sramotu „civilizovane“Jevrope morati oru‘jem u ruci da iza|u na susret nezaja‘qivim prohtevimasilnoga i mo}noga suseda otima~a.


111

Da rezimiramo, {ta dobija Austro-Ugarska aneksijom Bosne i Hercego-vine, a {ta time gubi Srbija:

Austro-Ugarska obezbe|uje za se celokupnu pozadinu ranije otete Dalma-cije s pristani{tima prostranoga Mora Jadranskoga.

Ona potpuno obezbe|uje svoj bok i pozadinu u svima prilikama, kad joj seprohte da preduzme kakav bilo osvaja~ki pokret ka jugu preko ovako oslabqe-ne Srbije.

Skoro 200 godina Austrija je argusovim o~ima pratila i podsticala svepokrete na Balkanu, sa ‘udwom, da {to pre prisvoji Bosnu i Hercegovinu, ievo gde ona na sramotu XX veka jednim potezom pera nekakvoga svoga baronazabada no‘ u najosetqiviji ‘ivac celokupnoga Srpstva, a „civilizovana“Jevropa to gleda i }uti! ...

Aneksijom Bosne i Hercegovine Srbiji je odzvonio i dvanaesti ~as weno-ga samostalnoga bi}a, jer joj je ovim ~eli~nim obru~em silne Austro-Ugarskeonemogu}en daqi i politi~ki i ekonomsko-privredni ‘ivot i udaren kolacnajja~em rastrojstvu srpskog plemena. Srbija nema slobodnoga izlaza na mo-re, ona je ovom otima~inom ostavqena na milost i nemilost jednoga ne~o-ve~noga i bogo mrskog suseda.

Aneksijom ovih pokrajina potpuno je zarobqeno preko milijun i po ~i-stih Srba i skoro jedinih stanovnika ovih oblasti.

Aneksijom ovih pokrajina Austro-Ugarskoj su {irom otvorena vrata ipotpunce obezbe|eni svakovrsni ekonomski i vojni~ki podvizi u pogleduSrbije i Crne Gore.

Op{ti rezultat: Austro-Ugarskoj sve, a Srbiji i Crnoj Gori mawe nego ni-

{ta!

Ako je „civilizovanoj“ Jevropi stalo do istinskoga mira na Balkanu i uJevropi, onda ona ima jo{ vremena da se razmisli i da Austro-Ugarskoj posa-vetuje ili da je na posletku primore:

1. Da se Bosni i Hercegovini prizna i ogarantuje potpuna autonomna

uprava, na ~elu koje bi bio poglavar Srbin, jer u tim dvema pokrajinama s malimizuzetkom iskqu~ivo ‘ive Srbi. Autonomna Bosna i Hercegovina da budu pod

protektoratom moderne monarhije.

2. Ako se po nesre}i srpskoga naroda mora Austro-Ugarskoj ustupiti ne-{to od pokrajina Bosne i Hercegovine, onda je nikako ne dopustiti na desnuobalu reke Bosne i na levu obalu reke Neretve.

Prema ovome, priznaju}i Srbiji i Crnoj Gori pravo na politi~ki ‘i-vot, nova granica Srbije na zapadnoj strani trebala bi da ide od Save pa re-

kom Bosnom do Zenice, odatle na Zec planinu, pa daqe rekom Neretvom do wenog

utoka u Jadransko More, ostavqaju}i Mostar Srbiji. Ostrva Kor~ula, Lago-

sta i Meleda da pripadnu Srbiji.

S izvesnim trgovinsko-ekonomskim ili drugim koncesijama od straneSrbije i Crne Gore, po prijateqskom sporazumu Turska bi ustupila Crnoj

Gori celokupno me|ure~je Drine i Lima, a na jugu od Dalmacije da joj se ustupi

Mili} Mili}evi}

112

prostorija od grahovskog kqu~a do morske obale, ostavqaju}i Herceg-Novi Cr-

noj Gori.

Kad Austro-Ugarska pola‘e neko uobra‘eno pravo na dve ~isto srpskeoblasti, onda daleko ve}e pravo na te oblasti mora da pola‘e slovenska Sr-bija i Crna Gora bez kojih wima nema ‘ivota, niti }e biti mira na Balkanu.

Srpski narod i srpska vojska svesni svojih nacionalnih ideala i u ovojprilici izlaze sa svojim humanim i nacionalnim gledi{tima i pravimapred sud civilizovane Jevrope i na woj je sad da ka‘e, u koliko joj le‘i na sr-cu humanost i pravda i da li ona uop{te ‘eli mira na Balkanu.

Pristati na nepovoqnije ustupke u pitawu Bosne i Hercegovine, zna~ibiti izdajnik narodne srpske misli.

Sgm.

SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 3, 9. novembar 1908.

KO RADI NE KAJE SE

U ovim sudbonosnim danima za Srbiju i srpstvo jedna od vrlo ute{nihpojava u na{em dr‘avnom ‘ivotu jeste ona jednodu{na gotovost narodnogapredstavni{tva, da svima svojim silama narodne mo}i izi|e na susret uzbu-|enom narodu svome i o~ajnim uzvicima potla~enoga Srpstva, koje o~ekujena{u moralnu i materijalnu pomo}.

Op{ta zaprepa{}enost ne samo celokupnoga Srpstva, ve} i svega ostalo-ga prosve}enoga sveta usled ove podmukle otima~ine bolno je odjeknula u sr-cima na{ih narodnih predstavnika, u srcima uvre|enih rodoquba, i eno ih,do sada partijski pocepanih, gde stado{e na mah rame uz rame i jednoglasnoponudi{e otaxbini ‘ivote i imawe naroda slobodne Kraqevine Srbije.

Wihovo prvo starawe be{e srpska vojska, kojoj stavi{e na raspolo‘eweogromne sume za dovr{etak wena preoru‘awa i za potpuniju op{tu spremu.

Ovakvu i ovoliku gotovost na{ih narodnih predstavnika u pogledu pod-no{ewa materijalnih ‘rtava za svoju vojsku najvi{a vojna uprava treba daprihvati sa svim ‘arom patriotskih i iskrenih ose}aja trude}i se svima si-lama da dobijemo {to spremniju i ure|eniju vojsku. Ni jednoga ~asa ne trebapropustiti, a da se ovom prilikom ne u~ini {to dobro po vojsku.

Nije velika stvar kupovinom dopuniti predmete, koji spadaju u materi-jalnu i oru‘nu spremu, po{to su vaqda ta pitawa svakodnevno i do sada bilana dnevnome redu. Treba dakle samo s potrebnom obazrivo{}u uskoriti po-sao sa tim pitawima, pa je nesumwivo, da }e se dobiti povoqni rezultati.

Druk~ije pak stoji stvar s pitawima o moralnoj i intelektualnoj spremivojske i o wenim op{tim podobnostima za odva‘na ratna preduze}a u tolikoodva‘nija u koliko }emo verovati uskoro imati posla i ratnoga okr{aja s ne-prijateqem mnogobrojnim, odevenijim, starijim, izve‘banijim i lukavijim.

Da bi u op{te u verovatnom sukobu s takvim neprijateqem mogli izjaviti{to ja~u odva‘nost sa {to ja~om prisebno{}u, potrebno je da vrhovna vojna


113

uprava preduzme blagovremeno sve potrebne mere, kako bi se ta potrebna od-va‘nost mogla i ostvariti u ratnim preduze}ima.

U red ostalih prethodnih poslova koji bi se imali preduzeti po ovim pi-tawima neminovno je da bi do{li na prvo mesto ovi poslovi:

I Popuna oficirima, podoficirima i administrativnim ~inovnicimai celokupnog II poziva narodne vojske u kome le‘i dobra polovina na{e rat-ne mo}i.

Da bi pove}ali broj oficira i podoficira radi popune po komandama i{tabovima I i II poziva narodne vojske trebalo bi preduzeti ove mere:

1. Shodnim i razmi{qenim rasporedom predavawa u Vojnoj Akademijistvoriti mogu}nost da se o prole}u idu}em mogu sadawi pitomci IV i III go-dine proizvesti za oficire, ako to potrebno bude.

2. U nas ima prili~an broj rezervnih oficira, ali je u ve}ine wih ilisprema nedovoqna ili su mnogi ve} lo{ega zdravqa. Da bi se za vremena zna-lo, {ta se od wih u zbiqi mo‘e o~ekivati, trebalo bi ih bez izuzetka podvrg-nuti pri okru‘nim komandama komisijskom lekarskom pregledu, pa onda sveone koji su dobrog fizi~kog zdravqa pozvati zimus u mesta divizijskih {ta-bova na jednomese~ni kurs radi teorne i prakti~ne spreme za polo‘aje kojiim predstoje. Sve starije po godinama i ve} slaboga zdravqa rezervne ofici-re rasporediti na polo‘aje, na kojima i kao takvi mogu korisno poslu‘iti.

3. Proizvesti za oficire sve narednike, koji su ispit polo‘ili za ~inpotporu~nika. Pozvati na ispit sve narednike koji su stekli pravo za ispitoficirski. Proizvesti za narednike sve one podnarednike, koji su polo‘iliispit za ~in narednika, pa onda pozvati na ispit sve podnarednike koji sustekli pravo na ispit.

Boqi i trezveniji narednici ~esto puta mogu uspe{no ~etom komandova-ti. Otresiti podnarednici dobri su vodnici.

II Izvr{iti raspored oficira i vi{ih administrativnih ~inovnika zasve ve}e, a i najvi{e komande i {tabove za ratno doba.

Na sva va‘nija i najva‘nija mesta po vi{im komandama i {tabovima is-ta}i one li~nosti, koji imaju nesumwive podobnosti za te polo‘aje i koji }eu istini biti autoriteti za komandu koja im se poverava, ili za {tab na ~i-jem }e ~elu stajati te li~nosti. Favorizam, familijarno ili kakvog drugogvida prote‘irawe za takve polo‘aje mora potpunce da izostane, ako se ‘elidobra vojsci i otaxbini. Pogre{ke u ovome pitawu odmah }e se umotriti, aone su bivale svagda u ratu fatalne po vojsku.

Narediti da predsednici op{tina na ~etnim zbori{tima jednog dana iz-vr{e prozivku svih obveznika svih poziva wihove op{tine po spiskovimakoje imaju. Sve promene, nedostatke ili slu~ajne postoje}e pogre{ke odmahnapismeno i li~no da predadu doti~noj pukovskoj okru‘noj komandi radipopune i ispravke, kako se oko toga ne bi dangubilo onda, kad je za druge po-slove potrebna najve}a brzina.

Kratkim pozivima a na okru‘nim pukovskim zbori{tima pregledati, paprema tome odmah i popuniti sve {to od osobqa nedostaje po postoje}im raz-

Mili} Mili}evi}

114

rezima, za sve {tabove po~iwu}i od pukovskih pa na vi{e. Ovde se razume sveni‘e administrativno i drugo osobqe.

Narediti svima kadrovskim komandama, da se preduzme sem ostalog najo-zbiqnija obuka u izvi|awu, saznavawu stawa stvari na pretpostavqenom vo-ji{tu i obuka u brzom i ta~nom saop{tavawu vesti u pozadinu, jer smo u tojobuci i najnemarqiviji. Ako je potrebno propisati shodne i naro~ite uputeza tu vrlo va‘nu granu obuke.

Sve oficire, kojima bi po u~iwenom ratnom rasporedu palo u deo da u vi-{im {tabovima pribiraju, sre|uju, ispo{iqu ili organizuju slu‘bu izvi-|awa i saop{tavawa, uputiti na neko vreme u glavni |eneral{tab {efu izve-{tajnoga odseka radi potrebnih instrukcija i spreme za taj polo‘aj, i td.

Svi ovi i sli~ni poslovi koji se u svakoj pripremnoj periodi ozbiqnije-ga rada vojske dadu izvr{iti bez velikih materijalnih ‘rtava, idu u prilogja~e obave{tenosti, ja~ega samopouzdawa, slobodnijega i odva‘nijega budu-}ega rada. Ovim se iskqu~uje pometwa, zbuwenost, neodlu~nost i sve ostalo{to bi ma s koga gledi{ta osporavalo odluke i rad ba{ u onom vremenu, gdetreba i kada treba da preovla|uje najve}a energija i odlu~nost u svimava‘nijim preduze}ima. Sve napred re~eno spada vi{e mawe u pripremne ra-dove, ~ije je izvr{ewe van spoqnih uticaja jer i svi prethodni poslovi semostalih obodravaju i podsti~u sve i svakoga na odva‘nija i odlu~nija svako-vrsna preduze}a ba{ onda, kada su takve osobine dragocene u svih onih, kojikomanduju i zapovedaju, kao god i kod onih koji izvr{uju.

Neverovatno je, kako se ozbiqnim i razmi{qenim radom u vojsci stvara iuzdi‘e duh i moral u doti~ne vojske, obodravaju sve i svakoga na iskazivawei li~ne inicijative, koja je tako blagotvorna po svojim posledicama.

Sgm.


RATNE SLIKE

Dragi} Paunovi}, redov

Godine 1885. u 1. ~eti V bataqona „Kraqa Milana“ izme|u ostalih regru-ta be{e i redov Dragi} Paunovi} iz Struganika sreza kolubarskoga okrugavaqevskoga.

Bio je sin vrlo sirotih roditeqa.

îm je stupio u kadar, a posle nekoliko dana regrutske obuke, sa jo{ neko-liko svojih drugova Dragi} je izdvojen u zasebnu grupu kao „{kart“ i obu~a-

vao ih je jedan od najboqih kaplara.

Wihovo egzerciri{te nikad nije bilo daleko od logorskoga „mutvaka“,kako bi „{kartovi“ bili pod rukom ~etnom kuvaru radi dono{ewa vode i ce-


115

pawa drva. Sve je to trajalo dotle, dok se jedan po jedan od „{kartova“ neusposobi i ne bude vra}en u stroj.

Svi se „{kartovi“ usposobi{e i odo{e u stroj ~ete, samo Dragi} Pauno-vi} ostade kao „{kart“ a sve vreme regrutske, ~etne i bataqonske obuke.

Digli smo svi ruke od wega, jer se ne dade popraviti ni u teoriji ni u pra-vilnim i hitrim pu{~anim radwama; stav nije imao nikakav, nije odgovaraoglasno na pozdrave pretpostavqenih, a ve} o koraku i da ne govorimo. Ne-zgrapan, poguren, }utqiv, prema svemu i sva~emu neobi~no ravnodu{an, a{to je najgore, Dragi} nikako nije mogao da oporavi i da ide „u nogu“.

Nemaju}i ra~una da se za Dragi}a samoga odre|uje naro~iti nastavnik,Dragi} je silom okolnosti potpunce predat slu‘bi oko „mutvaka“ u logoruna prostranim „Kru{icima“. Kad ga je god kuvar ostavio na miru, Dragi} binajradije legao pored vatre i spavao. êsto smo ga puta zaticali da ga je celogpretrpao ~a| i puhor, a on slatko spava.

Za sve vreme svoga slu‘bovawa Dragi}u niko nije dolazio od porodice,niti je on tra‘io odsustvo za svoje selo. U op{te, Dragi} je bio u toj meri }u-tqiv, skroman i prema svemu ravnodu{an, da je postao predmetom vi{e op-{tega sa‘aqewa, nego li omalova‘ewa ...

Po izvr{enoj mobilizaciji puka bilo je nare|eno da V aktivni pe{adi-ski puk „Kraqa Milana“ odmar{uje 21. septembra preko Beograda u Ni{.Septembra 20. Dragi} pobegne iz ~ete sa celokupnom ratnom spremom, koju jedobio na rukovawe. Narednik Bakovi} ubi se tra‘e}i Dragi}a po celoj oko-lini Vaqeva, wega nema pa nema.

Na mar{u za Beograd puk je prvoga dana imao veliki odmor i ru~ak u Div-cima. Tek {to se puk krete s odmori{ta, a eto ti na{ega Dragi}a sa celokup-nom spremom, gde izbijaju}i iz jednih kukuruza ‘uri da u|e u stroj svoga 4 vo-da. Wegov iznenadni ulazak u stroj bio je pozdravqen od cele ~ete: uzvicima,smejawem i raznim {aqivim dosko~icama kojima izobiluju naro~ito Va-qevci.

Dolasku Dragi}evom najvi{e se obradova narednik Bakovi}, jer mu je tobio prvi begunac, od kad je on ~etni narednik, pa za to nasmejana lica otr~ada raportira komandiru o dolasku Dragi}evom.

Otkad Dragi} u|e u stroj ~ete u Divcima, od tada taj neobja{wivi smire-ni i }utqivi „{kart“ nigde vi{e ne izostade od svojih drugova.

Novembra 5. prvi put V puk „Kraqa Milana“ u|e u borbu s Bugarima ublizini sela Aldumirovica. U prvi mah behu 1. i 2. ~eta u streqa~kome lancua 3. i 4. u rezervi bataqona. Komandant bataqona kapetan Grujica Cukavacnalazio se kod bataqonske rezerve i posle nekoliko minuta borbe bude ra-wen. Juna~ki, a sada ve} pokojni pop Andrija iz ]elija, kao pukovski sve{te-nik na svojoj vitkoj bedeviji, dotr~a u streqa~ki lanac pod ki{om kur{umas uzvikom: „Gde je komandir 1. ~ete?“ Na{av na{eg komandira glasno mu saop-{ti: „Gospodine poru~ni~e, komandant va{eg bataqona rawen je; komandant

puka naredio je da odmah kao najstariji komandir primite komandu nad I bata-

qonom“, pa odgalopira na bedeviji s krstom u ruci i izvu~enom sabqom.

Mili} Mili}evi}

116

Na{ novi komandant bataqona u dogovoru s poru~nikom, sada pokojnimAvramom Jovanovi}em, odlu~i da uz pripomo} dveju ~eta II bataqona juri-{om protera Bugare iz streqa~kih rovova, koji su se nalazili pred nama na5-600 koraka. Ali kako je ispred levoga krila tih rovova bila jedna {umica,te se zbog guste magle nije moglo primetiti, da li u {umici ima Bugara, ko-mandant glasno pozva 4-5 vojnika, koji bi ‘eleli da odu i da se li~no uvere,imali koga u toj {umici. Pred komandanta istr~a{e: rezervni narednik Pe-

tronije Mitrovi}, podnarednik Dragoqub Sre}kovi}, jedan kaplar iz Tolosa-vaca okruga podrinskog, i znate li ko jo{? ... Niko drugi nego na{ „{kart“redov Dragi} Paunovi}! ... Sa kratkim prekidima obostrana je paqba bila vr-lo ‘iva, a oni |eti}i ‘ivim koracima ve} obigravahu {umicu, dok se u woj ine izgubi{e, {to izazva jo{ br‘u vatru Bugara iz rovova.

Pomislismo da se ona ~etvorica ne}e ‘ivi vratiti. Ali posle kratkogavremena ugledasmo ih, gde sva ~etvorica stoje pored komandanta, pa mu govo-re, {ta su uradili. Svi vojnici do~eka{e ih s uzvikom: „Alal Vam maj~ino

mlijeko!“

Novembra 7. u borbi na Slivnici I bataqon V puka „Kraqa Milana“ bioje jedina rezerva svoga puka, a skoro i cele divizije. U 2 ~asa po podne bilo jenare|eno, da se i taj bataqon razvije i da oja~a streqa~ki lanac pokretompravo napred. Razvijen bataqon pro|e kroz bateriju kapetana Luke Luki}a,koji s uro|enom mu hladnokrvno{}u upravqa{e vatrom svojih topova i pri-ma{e granate i {rapnele s bugarske strane. Bataqon se zaustavi ispred bate-rije na daqini od 150 koraka i posede streqa~ke rovove, izranije iskopane.Ulazak bataqona u borbu Bugari sa svojih polo‘aja pozdravi{e jakom topov-skom i pu{~anom paqbom.

Obilaze}i vojnike du‘ streqa~kih rovova, komandant bataqona spazijednoga vojnika, koji be{e nasatke seo na grudobran, prebacio pu{ku preko ko-

lena, izuo opanke i istresa sitno kamewe, koje mu je bilo zapalo u opanke pa ga‘uqilo, kako on re~e.

[ta }e{ ti tu Dragi}u? upita ga komandant, „Eto gospodine poru~nike,istresam opanke.“ Kad mu komandant naredi da si|e u rov, Dragi} ga zamolida ostane tu, dok se ne obuje.

Kako nastade sve ‘ivqa i ‘ivqa paqba s obe strane, to se ovo Dragi}evo„obuvawe“ produ‘i sve do 4 i po ~asa po podne. îm koji metak bugarski zvi-zne pored Dragi}a ili zapra{i zemqu blizu wega, a Dragi} ga pozdraviobi~nim svojim uzvikom „o{ pas“, a ~im opet primeti da se neki od Bugarakrene unapred, Dragi} hitro dohvati pu{ku s uzvikom: „E ne}e{, Bugo, dale-

ko“, pa nani{ani, opali i opet povi~e: „pogledajte ga bre kako se koprca“, za-tim opet produ‘i obuvawe i ga|awe, motre}i neprestano {ta se radi kod Bu-gara.

Nijedan i najmawi pokret s bugarske strane nije ostao, a da ga Dragi} neprimeti i ne pozdravi vatrom svoje kokinke s gorwim uzvikom, obodravaju}isvoje drugove koji pucahu iza grudobrana.


117

Sede}i na grudobranu, ~im bi primetio da ko od wegovih drugova ispalipu{ku, a ne nani{av{i kako treba, odmah bi Dragi} zgrabio punu {aku pra-{ine i bacio u o~i doti~nom vojniku s uzvikom: „Ispale ti, da Bog da kad si

takva kukavica!“ – „A {to se boji{, maj~in sine, goreg od sebe?“ – „Gledaj kako

Dragi} obaquje Bugare, a oni mu ne mogu ni{ta“ ...

Za sve vreme borbe toga dana Dragi} ne si|e s grudobrana, sede}i sasvimmirno, ga|aju}i i bodre}i svoje drugove. Kad bi god video svoju ‘rtvu odmahbi na to upozorio svoje drugove.

Svojom hladnokrvno{}u, trajnom prisebno{}u i neobi~nom neustra{i-vo{}u u borbi, mirnodopski „{kart“ redov Dragi} Paunovi} svojom neo-bi~nom hrabro{}u bio je primer svojim drugovima, koji ne behu sre}e da stu-pe u red mirnodopskih „{kartova“.

Po prekidu borbe 7. novembra, onda{wi komandant drinske divizije, sa-da ve} pokojni |eneral Jovan Mi{kovi}, po predstavci nadle‘nih, prizvaoje sebi na raport redova Dragi}a i li~no ga pohvalio za wegovo juna~kodr‘awe u borbi s Bugarima.

Takav je Dragi} ostao i za sve vreme daqih boraba, u kojima je u~estvovaowegov bataqon.

Me|u prvim vojnicima V puka „Kraqa Milana“ koji su odlikovani zahrabro dr‘awe u ratu 1885. godine, bio je i na{ Dragi} Paunovi}. Ali sud-bina je ovoga hrabroga vojnika htela, da Dragi} ne ponese to dragoceno od-li~je na svojim juna~kim grudima, u kojima je otkucavalo srce jednog skrom-noga, trpeqivoga, }utqivoga i juna~koga sina najsirotijega stanovnika we-gova sela.

Dragi} je umro prvih dana ratnog primirja u vlasotina~koj vojnoj bolni-ci od zapaqewa plu}a sa stisnutom pesnicom, u kojoj je dr‘ao „srebrnu meda-

qu za hrabrost“.

Wegovo juna~ko telo i danas le‘i u vlasotina~kom grobqu, daleko od we-gove skoro izumrle porodice.

Slava hrabrome redovu Dragi}u Paunovi}u.

Sgm.


JEDAN POGLED NA OP[TU SPREMU

I OBRAZOVAWE U VOJSCI

Neko je kazao nekada vrlo opravdano: kakvi su oficiri, onakva je i vojska.Ovo zna~i: u koliko je god u nekoj vojsci spremniji oficirski kor, u tolikoje ja~a verovatno}a, da }e i ta vojska biti spremnija i podobnija za ratnapreduze}a. Pa‘qivijim razmatrawem Istorije ratova do{lo se do istine,da je boqa i nespremnija vojska kojom komanduju spremni oficiri, negospremna vojska kojom bi komandovali nespremni oficiri.

Mili} Mili}evi}

118

Ovu istinu, koja se ne da oboriti nikakvim sofizmima, pojmili su jo{ istari Rimqani koji su govorili: „Boqe je stado ovnova, koje bi predvodio lav,

nego stado lavova, koje bi predvodio ovan.“

U kojih se god vojsaka oficirski kor popuwava na jedan isti na~in, u ta-kvih se vojsaka sasvim prirodno uz metodi~ka usavr{avawa u op{tim vojnimznawima, svi napretci u vojnim znawima lako prenose i na nova, poznija po-kolewa oficirska. Otuda je u tih vojsaka i ve{tina upravqawa i komandova-wa vojskom op{ta duhovna imovina celokupnog oficirskog kora.

Jedan isti na~in popuwavawa oficirskog kora, sem ostalih dobrih stra-na, iz sasvim pojmqivih razloga, uslovqava i lak{e nau~no obrazovawe ipojedinaca i celine u oficirskom koru za sve vi{e i vi{e polo‘aje u vojsci.Sem toga u takvom oficirskom koru lak{e je negovati i odnegovati ja~edru‘equbqe, koje je uz ostale vrline vojni~ke od jakog uticaja na op{tu va-qanost oficirskoga kora. Takav je oficirski kor u op{te homogeniji, padakle i podobniji, kako za daqe nau~no vaspitawe, tako i za sva prakti~naratna preduze}a. Svi ~lanovi takvog oficirskoga kora boqe se u op{te razu-meju i lak{e sporazumevaju u svima vojnim preduze}ima, poglavito u preduze-}ima ratnih doga|aja, koji mogu biti sudbonosni po doti~nu vojsku, a i za sa-mu dr‘avu.

U kratko, oficirski kor, koji se popuwava na jedan i isti na~in, ima naj-vi{e podobnosti za svestranije svoje op{te i stru~no vojno obrazovawe, pakao takav mo‘e imati i najja~i uticaj na op{tu vaqanost svoje vojske.

Malo je vojsaka, u kojih se iskqu~no na ovaj na~in popuwava oficirskikor. U onu ostalu ve}inu, kao {to se zna, spadamo i mi. Za{to smo i mi u tojlo{oj ve}ini, govori}emo drugi put.

Kad je po dosadawem ve} neminovno, da se oficirski, a i podoficirskikor u nas najvi{e vojna uprava mora starati, da prona|e pute i na~ine, kako}e i na koji na~in da stvori ja~u homogenost u na{ega oficirskoga i podofi-cirskoga kora. Kako }e i na koji na~in da uputi i ujedna~i spremu i vaspita-we tako heterogenih ~lanova oficirskoga i podoficirskoga kora, te da sa-mim vaspitawem ceo oficirski i podoficirski kor zadahne istim idejama iistim pogledima kako na sam wihov zna~aj tako i na zna~aj same vojske i weneupotrebe.

Na posletku, na vojnoj je upravi da povede brigu i starawe i o tome, kako}e i na koji na~in uspeti, da ve{tina komandovawa vojskom postane op{tomduhovnom imovinom celokupnoga oficirskoga kora, te da jedanput i u nas ne-stane ovako zastrawenih, ~udnovatih i ni~im neobja{wivih pogleda pojedi-naca kako na zna~aj samoga oficirskoga kora i wegov uticaj na ovako ilionako komandovawe vojskom, tako i na zna~aj ovake ili onake spreme i podob-nosti vojske za ratna preduze}a. Navoditi za ovo primere, smatramo za sad zaizli~no.

Da ima nejednakosti u spremi i obrazovawu i podoficira po komandamai podoficirskim {kolama, dovoqno je pa‘qivo pratiti slu‘bu podofici-ra, kad rasporedom odu u nove komande, kao god i slu‘bu podoficira, kad po


119

svr{etku podoficirske {kole odu na slu‘bu u stalne komande. Dok se god nenaviknu prilikama, pod kojima se i kako se slu‘ba shvata i vr{i u novoj ko-mandi, i jedni i drugi celokupnim pona{awem u slu‘bi izgledaju strani,mesto da u novim komandama ne nai|u u slu‘bi ni na {ta, {to bi wima biloneobi~no ili strano. Dok se god potpuno ne asimili{u novim pogledima inavikama u pogledu slu‘be u novoj komandi, dotle su oni najvi{e izlo‘enikaznama. Statistika kazni ovo utv|uje. Ovo se svakojako ose}a i u oficiraprilikom promene komanada.

Ako se sad svemu ovome dodadu jo{ ~esti preme{taji komandanata, koman-dira i pot~iwenih oficira, onda su uz op{tu heterogenost oficirskoga ipodoficirskoga kora u pogledu popuwavawa i u pogledu ovakve spreme sa-svim prirodno neizbe‘ne nejednakosti u op{toj spremi i obrazovawu i pod-oficirskoga kadra.

Po dosadawem na~inu popuwavawa oficirskoga i podoficirskoga kadrau nas najja~a su vrela: Vojna Akademija i podoficirske {kole.

Kad i ako u ovim vojnim ustanovama bude postojala potrebna harmonija iutvr|ena osnova za ujedna~eno i pravilno obrazovawe i jednoga i drugoga ka-dra i ako ova ista gledi{ta budu merodavna i za trupne komande, onda }e po-stupno nestati i ove disharmonije i zastrawenih pogleda na zna~aj oficir-skoga i podoficirskoga kora i wihov uticaj na vaqanost vojske i wenu upo-trebu u danima sudbonosnim po otaxbinu.

Da nestane ove nejednakosti u na{oj vojsci u pogledu obuke i obrazovawaza stvarnu upotrebu vojske, dovoqna je samo dobra voqa, uvi|avnost istraj-nost i ja~a energija u na{e vrhovne vojne uprave.

Onako kako je to i u svima modernim vojskama, vrhovni nadzor nad celo-kupnom obukom u vojsci treba da je u rukama na~elnika Glavnoga \eneral-{taba. U pogledu nastave u vojsci, na~elniku Glavnoga \eneral{taba morajubiti pot~iweni: inspektori svih rodova vojske, upraviteq Vojne Akademijei komandi diviziskih oblasti.

Ostvarili se ovo, pa jo{ ako je dobre istrajnosti i jake energije u na~elnika\eneral{taba kao odgovornog ~inioca za op{tu nastavu u vojsci, te }emo i mipo ovim pitawima oporaviti jedanput pravim putem.

Na~elnik Glavnoga \eneral-{taba kao najglavniji pomo}nik Vrhovnogakomandanta u ratno doba prirodno je da i rukovodi op{tom spremom i obra-zovawem vojske u mirno vreme jer }e na taj na~in i jedino biti u mogu}nosti,da mo‘e u ratno doba i znati, {ta, koliko i kako mo‘e o~ekivati od svojihtrupa i wihovih komandanata.

Od na~elnika Glavnoga \eneral-{taba treba dakle da poti~u sva uputstvaza op{tu spremu i obrazovawe celokupne vojske u mirno doba. Wegovi nepo-sredni pomaga~i u ovom najdelikatnijem poslu treba da su: komandanti divi-ziskih oblasti, inspektori ovih rodova oru‘ja i upraviteq Vojne Akademije.

Sva dakle pitawa, koja se odnose na spremu i obrazovawe celokupne voj-ske, treba prethodno da se pretresu u zajedni~koj sednici gore pomenutihli~nosti pod predsedni{tvom na~elnika Glavnoga \eneral-{taba, pa tek

Mili} Mili}evi}

120

onda da se odobrewem ministra vojnog dostave trupnim komandantima, upra-vitequ Vojne Akademije i inspektorima rodova vojske radi izvo|ewa nastavepo trupama i obavqawa predavawa po {kolama.

Nalazimo, da bi ovo bio jedini put da se u na{oj vojsci u op{te otpo~neve‘ba i sprema vojske i oficirskoga kora po izvesnom sistemu.

Na posletku, na ovaj bi se na~in jedino i mogao dati odgovor na svakida-wa pitawa: ko je u nas odgovoran za ovaku ili onaku nau~nu spremu na{ihoficira i podoficira kao god i za op{tu podobnost na{e vojske za ratnapreduze}a.

Sgm.


SPREMA NA[E VOJSKE

Kad ono 1875. godine iznenadno planu prva pu{ka o~ajni~ke osvete u Ne-vesiwu i odjeknu uz Neretvu kr{kim urvinama juna~ke Hercegovine i pono-sne Bosne, onda{we dve malene srpske kne‘evine Srbije i Crne Gore, svesnesvoga politi~koga bi}a i ‘alosnoga stawa podjarmqenoga Srpstva, uz prkosindolentne Jevrope naspram svega plemenitoga i uzvi{enoga, otpo~e{e ‘ur-no pripremawe svoje ubojne snage za neravan boj sa silnom carevinom osman-liskom.

I onda su ove dve malene kne‘evine pretrpavane savetovawima umiriva-wem i upu}ivawima na strpqewe sa svih strana sebi~ne Jevrope, ali je napa-}eni narod srpski u ono doba vi{e polagao na svoju razbu|enu svest i razbuk-talu ‘udwu za slobodu podjarmqenoga Srpstva, nego na „prijateqska“ save-tovawa i neka zatutuqena obe}awa i lepe ‘eqe onih, koji lepim i simpa-ti~nim obe}awima tra‘i{e samo osnovu da {to ja~e zamute vodu, e da bi zawih li~no bio ve}i }ar.

Ko se, uz onu op{tu u‘urbanost na{ega naroda u ono doba, ko se od savre-menika ne se}a jo{, sem ostale ozbiqne spreme, i onoga nedeqnoga i pra-zni~noga logorovawa i ve‘bawa onda{we na{e i I i II klase narodne vojske.Uz ova nedeqna i prazni~na ve‘bawa svih bora~kih jedinica onda{wa vojnauprava, svesna velikoga zna~aja stare{inskoga kadra za ratno doba, pozivalaje delimi~no sve onda{we narodne stare{ine na {estonedeqni teorni iprakti~ni kurs. Ovim ve‘bawima rukovodili su onda probrani i najboqikadrovski oficiri.

Sa kolikom su god qubavqu i odu{evqewem onda{wi oficiri, nastav-nici ve‘bawa, obu~avali i najpotrebnijim ratnim radwama pou~avali na-rodne stare{ine, sa tolikom su istom qubavqu i jo{ ve}im odu{evqewem inaporom narodne stare{ine za sve vreme bavqewa na ovome kursu ~inili sve,kako bi dokazali da su dostojni onoga poverewa, koje se na wih pola‘e upredstoje}im sudbonosnim danima po otaxbinu.


121

U ratovima za oslobo|ewe i nezavisnost svojih juna~kim dr‘awem i samo-pregorevawem onda{we narodne stare{ine doista su osvetlali obraz svojihkomanada i svoga imena. Wihova juna~ka dela moraju biti ocrtana zlatnimslovima u Istoriji na{ih ratova, ako se ko od poznatih ~inioca jedanput se-ti da pristupi i ovom poslu, azbuci na{ega novijega ratovawa!

Se}aju}i se mirnoga doba i svih strahota minulih ratova kao god i svihnezgoda koje su nailazile ili silom ratnih okolnosti ili kao plod nedovoq-no smi{qenih i prikupqenih prethodnih priprema za onako sudbonosnetrenutke, „Srpska Vojska“, upozoravaju}i merodavne ~inioce na sve te okol-nosti, a imaju}i u vidu politi~ke prilike u kojima se nalazimo u ovo dobanalazi, da bi trebalo da preduzmemo sve potrebne pripreme, kako nas ne biiznenadili doga|aji, koji su na pomolu. Naro~itu pa‘wu trebalo bi obrati-ti na sve one prethodne pripreme koje su nezavisne od spoqnih uticaja, kojedakle zavise iskqu~no od nas samih. Trebalo bi dakle uraditi ovo:

I Mesto {to se i po drugi put pozivaju izvesni delovi pe{adije i kowice nanaknadnu ve‘bu nalazimo da bi umesnije bilo, da se delimi~no pozivaju nave‘bu sve bora~ke jedinice II poziva, a naro~ito bi potrebno bilo da se na na-ro~itu ve‘bu delimi~no pozivaju stare{ine II poziva narodne vojske, jer je na-{e ube|ewe, da je na{ II poziv narodne vojske na{a druga polovina ubojne snage.

II Nije potrebno da ponavqamo formaciju na{ega drugog poziva. Oni kojitreba da je znadu oni je i dobro poznaju. Isto tako nije potrebno nagla{avatida je grdno velika razlika izme|u brojnoga stawa jedinica koje se formiraju zamirnodopske manevre i izme|u brojnoga stawa tih istih jedinica, formira-tih za ratno doba kao god {to nije potrebno dokazivati razliku izme|u koman-dovawa izvesnim jedinicama izvesnoga mawega brojnoga sastava na mirnodop-skim manevrima i tih istih jedinica maleno ja~ega brojnoga sastava.

Sve je to nesumwivo vrlo dobro poznato onima koji upravqaju vojskom umirno doba. Ali ba{ zato, {to smo dubokoga uverewa da oni to znaju, moramose ~uditi {to sada u ovako burnim politi~kim doga|ajima ne u~ine sve ono{to stoji u wihovoj vlasti, te da srpska vojska u odsutnim trenucima neza‘ali na svoje upravqa~e mirnoga doba.

Mi svi znamo, kako na{ drugi poziv stoji sa stare{inskim kadrom, kao god{to svi znamo, da ni u mirno doba nije lako rasporedom pojedinih li~nosti zado-voqiti stvarne potrebe i zahteve doti~ne komande. Pa kad se to zna onda nastajepitawe: [ta u op{te smeta, da se blagovremeno u~ini raspored oficira, i za je-dinice II poziva narodne vojske, pa da se taj raspored, ma i u najpoverqivijem ob-liku saop{ti svima tim li~nostima a naro~ito oficirima vi{ih polo‘aja.

Ako se misli, da i wihove stvari treba dr‘ati u tajnosti sve do potreb-noga trenutka, onda mi to moramo nazvati grdnom zabludom. Ono {to je udrugom svetu javna tajna, kod nas je tajna o kojoj ~ak niko ne sme ni da misli. Iu silnoj Nema~koj vojsci kao god i u Francuskoj i drugim ve}im vojskama, pa~esto i u ju~era{woj Bugarskoj jo{ se u mirno doba zna, ko su komandanti po-jedinih ve}ih jedinica, koje se tek imaju formirati za ratno doba. Kad se teli~nosti naimenuju za tako va‘ne polo‘aje, onda se jo{ u mirno doba u svima

Mili} Mili}evi}

122

prilikama daju naro~ite prilike tim li~nostima, da se pripremaju na ratnena~ine tim svojim velikim polo‘ajima, koji im predstoje za ratno doba.

Za{to se to ne u~ini i u na{oj vojsci mi ne znamo. Ali da bi to trebalo dabude i da je grdna pogre{ka, {to to do sada nije u~iweno, to neosporno jakoverujemo.

Sgm.


NA[I PODOFICIRI

U koliko su god ve}e vojske, u toliko je ja~i zna~aj podoficira u doti~nevojske. Isto tako, u koliko je god kra}i rok slu‘bovawa vojnika u kadru podzastavom, u toliko je ja~i zna~aj podoficira u doti~ne vojske. Naposletku, ukoliko su god i u jednom i u drugom slu~aju boqi i spremniji podoficiri, utoliko }e biti boqa i pouzdanija vojska.

Neosporna je istina, da treba poklawati ozbiqnu pa‘wu {to obilatijoj,{to potpunijoj spremi oficirskoga kora, ali u isto vreme treba imati naumu, da je u tolikoj istoj meri potrebno poklawati tako isto ozbiqnu pa‘wui ozbiqnoj spremi podoficira, jer samo spremni oficiri i spremni stalni

podoficiri, jaki umom, a bogati moralom, jesu istiniti predstavnici i nosi-

oci vojnih tradicija, discipline i tehni~kih vojnih znawa.

Pa kad je sve ovo ovako i kad se u svima vojskama, pa i u nas, pridaje tolikizna~aj podoficirskom koru, nije li pravo i opravdano, da se i tome podofi-cirskom koru, sa tako jakim uticajem na vaqanost vojske, stvori zakonskimputem ja~a, ozbiqnija i pouzdanija osnova za wegovo bi}e u tako te{koj, a de-likatnoj slu‘bi otaxbine.

Mi smo nesalomqivoga uverewa da nema ni jednoga ozbiqnijega poznava-oca vojske i svih onih elemenata od uticaja koji skupa ~ine jednu vojsku vaqa-nom vojskom, da se ne}e s nama slo‘iti u mi{qewu, da je pravilno re{ewepodoficirskoga pitawa u nas jedno od onih pitawa, kojemu bi trebalo poklo-niti svukoliku i ozbiqnu pa‘wu.

Sem potrebnoga ~isto materijalnoga – nov~anoga – poboq{awa na{egapodoficirskoga kora, nalazimo da je jedno od najva‘nijih pitawa, koje bitrebalo pravilnije re{iti, pitawe o nadle‘nosti onih, koji po dosadawemimaju pravo da na osnovi izvesnih disciplinskih krivica otpu{taju podo-ficire iz kadra, pa da ih {ta vi{e tom prilikom li{avaju i ~ina, koji sustekli redovnim putem.

Ma kakva i ma kolika se pretpostavqala spravedqivost u doti~nih sta-re{ina, koji su po dosadawem nadle‘ni da nekoga podoficira li{e ~ina iotpuste iz kadra, i ma koliko da je taj postupak ubedqiv za doti~noga podo-ficira, koji se na ovaj na~in ka‘wava, ipak ima dosta nenamernih slu~ajeva,koji govore i protivno. Krivica jednoga podoficira ne samo {to treba da sepa‘qivo i strpeqivo proceni, ve} i izricawe kazne treba da se osniva na{to potpunijem poznavawu slu‘be i prave vrednosti i vaqanosti doti~noga


123

podoficira. Tek na osnovu tako pa‘qivoga, strpeqivoga i hladnokrvnogarazmatrawa i procene krivice mo‘e se imati jemstva da }e biti izre~ena ipravilna kazna.

Me|utim mnogostruke prilike, pod kojima se izri~u disciplinske kazne,ni izdaleka ne daju dovoqnoga jemstva da }e procena tih krivica bitipa‘qiva, svestrana i pravilna. Na taj se na~in, ~esto usled trenutnoga ova-koga ili onakoga raspolo‘ewa doti~noga stare{ine, otpu{ta iz kadra, a uisto vreme li{ava se ~ina, i takav podoficir, koji bi po su{tini te istekrivice i stvarnoj svojoj spremi i vaqanosti mogao jo{ dugo i korisno po-slu‘iti i vojsci i otaxbini.

Zbog svih ovih ukratko izlo‘enih okolnosti mi dr‘imo, da bi pitawe ootpu{tawu podoficira iz kadra i li{avawe ~ina podoficira trebalo dau|e u opredeqewa zakona o ustrojstvu vojske tj. da podoficir za izvesne kri-vice mo‘e biti li{en ~ina i otpu{ten iz kadra samo po sudskoj presudi.

Ovim i ovakvim zakonskim opredeqewem ne samo {to bi se izbegle sve ne-suglasice i nejednaki pogledi stare{ina na pojedine ve}e krivice podofi-cira, ve} bi se ovakim opredeqewem znatno uzdigao duh i moral u podofi-cirskom koru, jer bi wihovo bi}e po~ivalo na ja~oj – zakonskoj osnovi. Wi-hove bi krivice na osnovu sudskih presuda bile ubedqive za sve i svakoga.

[to se ti~e materijalne nagrade, koju sada u‘ivaju na{i podoficiri, one nepodbacuju nagrade podoficira ostalih vojsaka, samo bi potrebno bilo za podo-ficire uzakoniti jo{ i VI rok slu‘be u stalnome kadru jer ima veliki broj pod-oficira koji i preko ovog roka mogu vrlo korisno poslu‘iti u vojsci.

Na posletku jedno od najosetqivijih pitawa za podoficirski kor jestepitawe o odobrewu ostanka doti~noga podoficira na daqem roku. Kako seovo pitawe re{ava po sadawim propisima, poznato je, pa je isto tako pozna-to, da se ova pitawa re{avaju ~esto puta po trenutnim raspolo‘ewima do-ti~noga stare{ine. Da bi se izbegle mogu}ne nepravilnosti pri ovim odlu-kama, koje su vrlo sudbonosne po podoficire, nalazimo da bi se moglo i ovopitawe postaviti na pravilniju osnovu koja bi glasila: skup oficira do-ti~noga puka pod predsedni{tvom komandanta puka donosi odluku o tome,ho}e li se odobriti ili se ne}e odobriti doti~nom podoficiru ostanak nadaqem roku slu‘be u stalnom kadru.

Svi podoficiri, kojima se ne dopusti ostanak na daqem roku slu‘be u ka-dru, a koji docnije ne dobiju nikakvu dr‘avnu slu‘bu, treba da dobiju pravona godi{wu potporu za sebe li~no, a posle wihove smrti za wihovu porodi-cu. (^l. 23. zakona o ustrojstvu vojske). Jer nije ni u kome slu~aju pravilno, dase podoficir li{i ovoga svoga prava, ako mu se ne dopusti ostanak na daqemroku slu‘be u stalnom kadru, a nema jo{ 14 godina neprekidne slu‘be, itd.

Mi ovom prilikom iznosimo samo glavne napomene, ukazuju}i na nedo-statke sadawega stawa na{ih podoficira s najlep{om namerom, da bi pobu-dili merodavne ~inioce, da i o ovome va‘nome pitawu povedu ozbiqno sta-rawe, ako se u op{te u nas pomi{qa na kakve korisnije reforme u na{oj voj-sci.

Sgm.

Mili} Mili}evi}

124

SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 8, 14. decembar 1908, str. 2-3.

NAKNADNO VE@BAWE VOJNIH OBVEZNIKA

Kad je god u izgledu skori rat, onda se u doti~noj vojsci preduzimaju naj-potrebnije mere pomo}u kojih se, uz op{tu spremu, odr‘ava {to ve}a i ja~agotovost trupa za ratne doga|aje. Pored svih materijalnih priprema merodav-ni ~inioci moraju imati na umu i potrebu, blagovremenoga osve‘avawa trupau onim radwama, koje predstoje vojsci u prvim sukobima i s kojim radwama voj-ska deluje za sve vreme izvo|ewa operacija, odbacuju}i sve one radwe koje nema-ju stvarne primene u ratu.

Nastaje pitawe, pa koje su to najpotrebnije radwe, na koje bi trebaloobratiti naro~itu pa‘wu u vremenu op{tih priprema za ratne doga|aje?

Odgovor na ovo pitawe vrlo je prost i lak: Sve drugo samo ne trupni egzer-

cir na garnizonskim egzerciri{tima, samo ne ravnawa i hitro iskora~avawe,

samo ne mar{ovawe sa zategnutim kolenima, pozdravqawe s oru‘jem i bez

oru‘ja. i td.Neprijatno nas iznena|uje pojava, da se mi jo{ ne mo‘emo da oslobodimo

~udnih predrasuda, kao da ne mo‘e biti pripremnih ve‘bawa, dok se pret-hodno po nekoliko dana u ovome skupome vremenu ne utro{i na jedna~ini,vodni, ~etni i bataqonski egzercir puka, u kojim radwama igraju prvenstve-nu ulogu pravilski korak sa zategnutim kolenima uz strahotnu lupwavu no-gama, hitro okretawe i oskora~avawe prilikom udvajawa redova, mar{ira-we u potiqak, ravnawe, i td.

Borba na raznolikom zemqi{tu, osiguravawe za vreme borbe i mar{ova-wa, izvi|awe i izve{tavawe, primena fortifikaciskih radova za vremeborbe, ga|awe u mete i td. kako izgleda, u nas dolaze u drugi red.

Pa i vremenu redovnih ve‘bawa u nas preotima mah trupni egzercir naravnim garnizonskim egzerciri{tima, s naro~itim pogledima na pravilnostkoraka, ravnawe s ramenima u jednoj liniji, s petama u pravoj liniji, i td.

[to se ovo ovako i na ovaj na~in u nas shva}a i radi, nije skoro nikakvo ~u-do, jer takvi pogledi dolaze i s najvi{ih mesta, i od li~nosti pozvatih da ima-ju pravilniji pogled na stvarnu obuku na{ih trupa. U saop{tewima svojihprimedaba po izvr{enom pregledu nad obukom jednoga puka u unutra{wostidoti~ni inspektor skoro jedino negoduje nepravilnosti koraka, neume{nomeravnawu, na zako{ewu ramena vojnika i nepostavqawu peta u jednu liniju pri-likom ravnawa u mestu.

Sa svim je prirodna stvar, da }e i trupni komandanti u svima ve‘bawimaobra}ati poglavitu pa‘wu onim radwama, o kojima vode ra~una pretposta-vqene stare{ine pri svojim povremenim pregledima.

Oslobodimo se bar u ovim zimskim pripremnim ve‘bawima tradicio-nalnoga trupkawa, ~engiskoga okretawa i poskakivawa s odr‘avawem peta na

pravoj liniji i pristupimo izvo|ewu borbe s trupama na raznolikom zemqi-{tu s raznim pretpostavkama i naro~ito kombinovanim prilikama, s redov-nom primenom i kori{}ewem zemqi{ta i mawih fortifikacijskih objeka-


125

ta; obdelavajmo zatim ozbiqnije slu‘bu izvi|awa, obuku ga|awa, du‘egamar{ovawa i td.

To su te radwe, s kojima se vojska susre}e odmah u po~etku operacija. Ko ihboqe i ume{nije bude primewivao i izvodio, u toga su boqi i verovatnijiizgledi za povoqan uspeh.

I u obi~nom, mirnom, vremenu pruski regruti odmah tre}ega ili najdaqe~etvrtoga dana po dolasku u kadar otpo~iwu izvo|ewe borbe na raznolikomzemqi{tu i ovu obuku izvode uporedo s ga|awem u mete, bez velikih ceremo-nija. Ugledajmo se na Pruse bar u vremenu ovih pripremnih ve‘bawa s na{imizslu‘enicima, koji su imali dovoqno prilika da se obu~e pravilnom kora-ku, ravnawu, podskakivawu, odr‘avawu peta u jednoj liniji i td.

Koristimo se vremenom {to ume{nije, da se ne kajemo docnije!Sgm.

SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 9-10, 25. decembar 1908, str. 2-3.

JEDAN PRAVEDAN ZAHTEV

Ni jedna pojava u qudskom dru{tvu nije tako te{ka kao nepravda. Ona jenesnosna i te{ka ne samo kad se vr{i nad pojedincima, ve} je te{ka i za ve}audru‘ewa, pa i za ~itave dr‘ave. Na{ narod pod uticajem mnogih filosof-skih opa‘awa, a od postanka svoga kivan ne nepravdu, i formulisao je pozna-tu narodnu filosofsku izreku: „Pravda dr‘i zemqu i gradove.“

Ova narodna filosofska izreka u istini je bila uvek polazna ta~ka za svana{a zakonodavstva onako isto, kako se to pretpostavqa da je i u drugih na-roda. Pri svem tome {to smo nepokolebqivoga uverewa, da je napred spome-nuta narodna filosofska izreka polazna ta~ka u svima na{im zakonodav-stvima, ipak ima slu~ajeva kad se mo‘da i nehotice ogre{e o pravdu oni kojipredla‘u ili propisuju zakone, ne vode}i dovoqno ra~una o tome, kako }e tezakonske odredbe odjeknuti u ose}ajima onih, na koje se budu primewivala tazakonska nare|ewa i kakve u op{te mogu biti posledice takvih zakonskih od-redaba.

Ovom prilikom mi ho}emo da uka‘emo na dve pojave u na{em zakonu oustrojstvu vojske, i to na jednu koja ve} postoji u vidu zakonske odredbe, i nadrugu koja je mo‘da i nehotice izba~ena iz toga istoga zakona prilikom za-konskih izmena i dopuna od 1904. godine.

I U sadawem zakonu o Ustrojstvu Vojske u ~lanu 21. stoji ovakva zakonskaodredba, koja se odnosi na pitawe o stavqawu oficira u pokoj;

„Oficir, koji je navr{io 10 godina dejstvitelne slu‘be, dobija pravo napenziju i mo‘e se staviti u pokoj, ako je postao telesno ili du{evno nesposo-ban, ili ako u op{te ne podnosi za dejsvitelnu slu‘bu“ i td.

Ovaj posledwi stav zakonske odredbe, koji smo citirali, vrlo je koban posamo bi}e i moral u oficirskom koru, je su ovom zakonskom odredbom {iromotvorena vrata svima trenutnim raspolo‘ewima merodavnih ~inilaca, koji

Mili} Mili}evi}

126

imaju mo} re{avawa u vojsci. Posledice ove zakonske odredbe i trenutnihli~nih neraspolo‘ewa prema pojedinim oficirima ubijaju duh i moral uoficirskom koru, spu{taju}i ga na nivo, na kome se on nikad ne bi trebaloda na|e. Nije dakle ovde pitawe o pojedincima, nad kojima se po zloj sudbiniprimewuje ova zastarela i ni~im neopravdana odredba, ve} je ovde pitawe oduhu i moralu onih, koji ostaju u aktivnoj slu‘bi.

Mo‘e li se ma i trenutno pretpostaviti, da }e se mo}i vinuti u potrebnuvisinu intelektualna mo} jednoga oficira, koja bi jo{ bila podr‘ana traj-nom energijom i patriotskim odu{evqewem za slu‘bu otaxbini, kad svakipojedinac zna, da mu nad vratom visi onakva zakonska odredba, na osnovu kojese on trenutno mo‘e na}i na ulici, ako to samo na|e za potrebno doti~ni iz-vr{ilac voqe zakonske?

Idewe na ruku li~nim prohtevima, li~nim neraspolo‘ewima, la‘nimdostavama i svojevoqnim odlukama o sudbini pojedinaca u vojsci ne mo‘e ine sme nalaziti oslonca u zakonu o ustrojstvu vojske.

Onu kobnu odredbu zakonsku, koja govori o dobijawu prava na penziju ikoja glasi: „... ili ako u op{te ne podnosi za dejstvitelnu slu‘bu“ treba pot-punce izostaviti prvom prilikom zakonskih izmena i dopuna u zakonu oUstrojstvu Vojske, ako se u op{te ‘eli da se u oficirskom koru uzdigne duh imoral na onu visinu, s koje mora obasjavati intenzivnom svetlo{}u sve pute-ve koji vode stvarnom napredovawu vojske.

II U ~l. 21. zakona o Ustrojstvu Vojske od 1901. godine pod ta~kom 6 glasilaje ovako jedna odredba:

„Oficiru, koji je dejstvitelnosti slu‘io korisno 10 godina u jednom ~i-nu, pri stavqawu u penziju odre|uje se penzija vi{ega ~ina, ako je za posledwetri godine, 8, 9 i 10 imao dobre ocene; no od ovoga se izuzimaju oni, koji suve} stekli pravo na to.“

Ovom i ovakvom zakonskom odredbom htela se na izvestan na~in da nagra-di besprekorna slu‘ba onoga oficira, koji 10 godina provede neprekidno ujednom ~inu. Ovo se dakle odnosilo na one oficire, koji ma iz budi kakvihuzroka nisu mogli aspirirati na ve}i ~in. Docnije je ova zakonska odredbadobila sku~eniji vid, jer se u~iwenim izmenama ova povlastica odnosilabila samo na ni‘e oficire. Izmenama i dopunama u zakonu o Ustrojstvu Voj-ske od 1904. godine potpuno je ukinuta i ova zakonska odredba.

Na jedan veoma nepravedan na~in oficiri su li{eni izvesnih svojih pra-va, koja su stekli ranije.

Ova zakonska odredba koja je postojala ranije, osnivala se na uvi|avnostivojne uprave i zakonodavnog tela, da su na{i oficiri prema plati i drugimmaterijalnim dodacima izostali bili od oficira ostalih vojsaka, pa se gle-dalo da se ta razlika koliko toliko nadoknadi onakvim zakonskim odredba-ma. Nama je poznato, kakvi su razlozi rukovodili najvi{u vojnu upravu, dapredlo‘i narodnom predstavni{tvu, izbacivawe one zakonske odredbe, alismelo tvrdimo da je time u~iwena jedna nepravda oficirima, na koje bi seimalo primeniti ta zakonska odredba. Ova nepravda u toliko je te‘a, u koli-


127

ko se zna, da su dana{we plate na{ih oficira uregulisavane od pre 50 i vi{egodina, kad su dru{tvene prilike u nas bile sasvim druk~ije.

Ova nepravda bar nije trebala da se odnese na neke oficire, ~ija plataznatno podbacuje platu vi{ih oficira.

U nas ima znatan broj na primer kapetana I klase a i poru~nika, koji iz makakvih pobuda i razloga ne mogu da ra~unaju na ve}i ~in, a me|utim su od-li~noga vladawa i besprekornog vr{ewa slu‘be, pa su u isto doba jo{ potpu-no sposobni za slu‘bu i u miru i u ratu. U mirno doba oni starijih godina ve-}inom su upravnici raznih slagali{ta i magacina, u ~ijim se rukama daklenalazi po nekoliko stotina hiqada dinara dr‘avne imovine, a u ratno dobawima se opet s puno poverewa poveravaju komande nad pojedinim jedinicama.

Pa kad su ovi qudi takvoga poverewa, takvoga neumornoga ustao{tva u ~u-vawu i odr‘avawu tolike dr‘avne imovine u ispravnom stawu ili su opet nadrugim slu‘bama po {tabovima i komandama s dobrim i preporu~qivimocenama, zar onda nije takvim slu‘benicima u~iwena nepravda u tome, {toim je zakonskom izmenom od 1904. godine oduzeto pravo penzije vi{ega ~ina,ako provedu 10 godina u jednom ~inu.

Ova je nepravda u toliko ve}a, u koliko ima dosta wihovih drugova, a inajstarijih ~inova u vojsci koji jo{ i danas u‘ivaju tu povlasticu, jer su sewome koristili dok je pomenuta zakonska odredba bila jo{ u sili zakona.

Po pretposledwem stavu ~lana 21. zakona o Ustrojstvu Vojske ni‘i vojni~inovnici koji provedu 10 godina u I klasi, kad se stave u pokoj, dobijaju pen-ziju neposredno vi{ega zvawa. Eto i zbog ovoga mi ne znamo, za{to bi se toisto pravo osporilo i ni‘im oficirima.

Ovo nekoliko redaka „Srpska Vojska“ iznosi u najboqoj nameri s ‘eqom,da se ovo uzakoweno pravo, poglavito ni‘im oficirima, popravi zakonskimprojektom prvom prilikom potrebnih izmena i dopuna u zakonu o UstrojstvuVojske.

Sgm.

SRPSKA VOJSKA, god. 1, br. 9-10, 25. decembar 1908, str. 5-6.

JEDNA NEMILA POJAVA

U vremenu kad su ugro‘eni ‘ivotni interesi Srpstva i dve na{e lepe ze-mqice, u vremenu kad je na{ narod jednodu{nim i energi~nim protestom, uzop{tu simpatiju svih civilizovanih naroda, izjavio svoje veliko negodova-we o nepravednoj otima~ini dveju velikih ~isto srpskih pokrajina, voqan ire{en da i s oru‘jem u ruci stane na branik svojih nacionalnih aspiracija,– ako igde, a ono bar u na{oj vojsci, od najmawega do najvi{ega ~ina i zvawa,treba da vlada potpuna i ni~im ne pomu}ena jednodu{nost.

Tako bi trebalo da bude, za takvu jednodu{nost u nas ima uslova, takvajednodu{nost donekle i postoji u na{oj vojsci. Ali ima izvesnih znakova ko-ji kazuju, da o potrebi takve jednodu{nosti ne mislimo svi podjedanko.

Mili} Mili}evi}

128

Nejednaki u nas pogledi o potrebnoj jednodu{nosti, poglavito u ovakokriti~nim danima, jesu proizvod nejednakih pogleda na op{tu spremu, vaqa-nost i podobnost jedne vojske za ratna preduze}a.

U proceni vaqanosti i op{te podobnosti jedne vojske za ratna preduze}aima veoma mnogo elemenata od uticaja, o kojima mora voditi ra~una onaj, ko-ji ‘eli da dobije {to pribli‘niju i {to stvarniju ocenu o toj vojsci. Ova seprocena mora osnivati na ozbiqnom, hladnokrvnom i znala~kom osnovu.Onaj koji ceni i ocewuje vaqanost i op{tu podobnost jedne vojske za ratnapreduze}a mora se osloboditi svih iluzija, sebi~nih zakqu~aka i jednostra-nih posmatrawa.

Ko radi protivno i precewuje, taj baca sebe i druge u zabludu.

U na{oj se dnevnoj ‘urnalistici pre kratkog vremena pretresalo pitaweo nazorima i pogledima jednog vi{ega oficira, profesora u Vojnoj Akade-miji, o jednoj od susednih vojsaka, u sravwewu s na{om vojskom, u nekoliko suse razmimoilazili profesor i wegovi slu{aoci. Profesorove se procene izakqu~ci osnivaju na stvarnosti, a one izvesnih wegovih slu{alaca na mla-di}skim, vi{e poetskim i patriotskim uzbudqivim ‘eqama.

Ovako razmimoila‘ewe u pogledima i proceni, koje se desilo na ~asu pre-davawa, dakle u zatvorenom prostoru, gde se profesoru ostavqa svugde potpu-na sloboda, gde nema cenzure, do{lo je na nekakav na~in do u{iju, kako se ve-li, jednom gra|aninu koji je opet na jedan ~udan na~in s diskrecijom svogaimena taj kao bojagi zlonamerni postupak profesora dostavio upravitequVojne Akademije.

[to je sad naj~udnije i najzagonetnije, profesor biva odmah razre{en odprofesure, a zatim i optu‘en. Razre{ewe hitno dolazi, istraga otpo~iwe, pase pomi{qa i na stavqawe pod sud toga profesora.

Pa {ta se ho}e s ovom istragom i optu‘bom? Nesumwivo se ho}e da osum-wi~i patriotizam jednoga na{ega oficira, dugogodi{wega profesora VojneAkademije, a sve na ra~un olakoga shvatawa stvarnoga stawa vojske od straneizvesnoga broja wegovih slu{alaca, koji nisu svoje nepodudarawe s mislimasvoga profesora izjavili na zvani~nom raportu po vojnim propisima, ako suza to nalazili opravdanoga razloga, ve} je na ~udan na~in taj razgovor izme-|u profesora i wegovih slu{alaca do{ao do u{iju nekakvom gra|aninu, kojije u celoj ovoj dostavi ostao nepoznat za onoga, protivu koga je povedena ovafamozna istraga!

Pa zar u ovako burnim vremenima od jednoga da re~emo nau~noga spora, odnau~nih izvora i zakqu~aka jednoga od na{ih odli~nih vi{ih oficira pra-viti toliku galamu, izvr}u}i mo‘da smisao wegovih tvr|ewa, davaju}i imzna~aj ~ak nekakve nove afere?!

Ba{ i ako bi te nesuglasice i zakqu~ci izme|u profesora i wegovih slu-{alaca i{le u prilog shvatawima wegovih slu{alaca, ipak to ne mora bititakav greh i krivica da se nije mogao izna}i kakav podesniji put i na~in dase o protivnom uveri doti~ni profesor, ako se smatralo da je ovaj na pogre-


129

{nom putu ve} je ova stvar tako povedena, da je ona u druk~ijoj formi i sa-dr‘ini izbila na javnost, koja, po nesre}i, jedva ~eka kakve bilo senzacije.

Mi u ostalom ne znamo kako }e vojni ministar ovu stvar shvatiti i kaomerodavan re{iti, ali znamo to, da se ovakvim pogledima i ovakvim stvara-wem tobo‘nih krivica za pojedine oficire srqa pravce u demoral, je ko na-posletku jam~i da li je taj gra|anin mogao shvatiti pravilno i objektivno tunesuglasicu izme|u profesora i wegovih slu{alaca.

Prestanimo jedanput sa podobnim ispadima u vojsci! Pristupimo uzdi-zawu duhu i morala u vojsci i stvarajmo {to ja~u i {to pouzdaniju jednodu-{nost u na{em ina~e malome oficirskome koru.

To od nas tra‘i vojska i otaxbina.Sgm.

SRPSKA VOJSKA, god. 2, br. 9, 1. mart 1909, str. 3-4.

NA[I REZERVNI PODOFICIRI

Da bismo mogli {to pre popuniti na{e trupne jedinice, {to ve}im bro-jem dobrih rezervnih oficira i podoficira, smatramo za potrebno u~initijednu korisnu napomenu:

U redovima svih poziva na{e narodne vojske ima vrlo veliki broj podo-ficira svih ~inova, koji su te ~inove dobijali ili redovnom slu‘bom u ka-dru ili su ih dobijali redovnim putem po svr{etku podoficirske {kole idaqom slu‘bom u kadru.

Usled promewenih porodi~nih prilika ili usled raznih drugih okolno-sti mnogi su kadrovski podoficiri bili prinu|eni da istupe iz kadra, te daprema svojim podobnostima potra‘e za sebe drugu karijeru bilo u dr‘avnojslu‘bi, bilo u raznim privatnim preduze}ima i nova~nim zavodima, bilona posletku u izvesnim svojim preduze}ima i radwama.

Me|u ovim podoficirima raznih ~inova ima ih dosta, koji su po izlaskuiz kadra svr{ili kakvu stru~nu {kolu, te su s obzirom na svoje podobnostidobili pristojna mesta ili u dr‘avnoj slu‘bi raznih nadle{tava i ustano-va ili u privatnim preduze}ima, kao god {to ih ima sa samostalnim radwa-ma, po celoj Srbiji.

Slu‘e}i dugi niz godina u kadrovskim trupnim jedinicama, a po izlaskuiz kadra spremaju}i se jo{ i za druge nove slu‘be, polo‘aje i radwe, ovi iovakvi podoficiri s puno svojih odlika mogu se s pravom smatrati kao od-li~ni podoficiri.

Mnogi od ovih podoficira i preko svoje voqe raspore|eni su u pojedi-nim pozivima na izvesne slu‘be mawega zna~aja tako, da su ne samo i oni samitim polo‘ajima nezadovoqni, ve} {ta vi{e mnogi od wih smatraju da su timpolo‘ajem u narodnoj vojsci i omalova‘eni.

U koliko nam je poznato, iz naj~istijih pobuda, a s obzirom na politi~keprilike koje se gustim i crnim oblacima zgomilavaju i pretr~avaju oko na{eotaxbine ovi su odli~ni na{i podoficiri jednim svojim skupom manife-

Mili} Mili}evi}

130

stovali svoju ‘equ, da s obzirom na svoje vojni~ke podobnosti zauzmu u redo-vima narodne vojske ona mesta, u kojima }e oni s daleko vi{e voqe, ustala-{tva i energi~nog po‘rtvovawa mo}i poslu‘iti svojoj otaxbini u ovakosudbonosnim trenutcima.

Ovakvu pojavu i ovakve ‘eqe na{ih di~nih podoficira „Srpska Vojska“

svesrdno pozdravqa i iznosi pred svoje ~itaoce.

Interesi na{e vojske i interesi na{e otaxbine zahtevaju, da se {to preiza|e na susret ovako patriotskim ‘eqama ovih odli~nih podoficira, jerme|u wima ima veliki broj, koji je i na delu pokazao, kako se i s koliko po‘r-tvovawa slu‘i otaxbini i Srpstvu.

Ovim pohvalnim ‘eqama na{ih rezervnih podoficira mo‘e se najlak{ei najjevtinije iza}i na susret na ovaj na~in:

Preko pukovskih okru‘nih komanada, a i putem „Srpskih Novina“ pozva-ti u diviziska mesta na 15 dnevnu ve‘bu sve rezervne podoficire svih pozi-va, koji su te ~inove dobili slu‘bom u kadru. Sobom da ponesu i svoje voj-ni~ke isprave.

U toku tih 15 dana pod rukovodstvom najspremnijih oficira ponoviti sawima najva‘nije vojni~ke radwe (rukovawe vatrom u borbi, rukovo|ewe po-kretima i radwama doti~nih jedinica u borbi s kori{}ewem zemqi{ta, izra-da omawih fortifikaciskih objekata, red i disciplina na mar{u, na stano-vawu, na predstra‘ama, osiguravawe, izvi|awe, patrolirawe i td.) odbacuju-}i pri tome sve ono, bez ~ega se mo‘e pro}i u ratu i ono {to se najre|e ili ni-kako ne primewuje u ratu (hitro obrtawe, ve{to podskakivawe, ravnawe peta iramena, blesasto podizawe glave, gromko odgovarawe na pozdrav, pravilno is-kora~avawe pri uzimawu pu{ke na gotovs, dosadno teorisawe i td.).

U toku tih 15 dana sve te podoficire treba podvrgnuti ispitu za daqi ve-}i ~in iz najglavnijih predmeta i radwi. Pri oceni voditi ra~una samo otrezvenosti kandidata i potpunom razumevawu najglavnijih du‘nosti wiho-vih za koji ~in i polo‘aj pola‘u ispit. Velika i jaka teorisawa potpuno od-baciti i zameniti razumevawem rada na praktici.

Po izvr{enom ispitivawu odmah proizvesti ih u rezervi za daqe ~inove:oficirske, naredni~ke i podnaredni~ke.

Po izvr{enom proizvodstvu rasporediti ih po trupnim jedinicama do-ti~nih poziva za komandire ~eta i vodnike, bez obzira gde su dotle bili ras-pore|eni.

Za administrativne slu‘be mogu se upotrebiti dobro pismeni obveznicikoji nisu s raznih uzroka slu‘ili potpun rok u kadru, koji su slabijega zdra-vqa i td.

Bez ikakvih materijalnih ‘rtava uzdi}i ponos, duh i moral u vojsci zna-~i biti poznavalac snage u svoje vojske, zna~i iskreno slu‘iti otaxbini,zna~i biti u istini prvi vojnik.

Sgm.


131

Sne‘ana Radi}

ÊTNICI – PACIJENTI OKRU@NE BOLNICE –

VAQEVO u periodu maj-oktobar 1944.

Iz Glavnog bolesni~kog protokola 1942-1944.

Kwiga „Glavni bolesni~ki protokol Okru‘ne bolnice u Vaqevu“1

sadr‘i podatke o primqenim bolesnicima, od decembra 1942. do de-cembra 1944. godine.

Kwiga predstavqa prvorazredni istorijski izvor, pre svega zato{to je nastala u periodu Drugog svetskog rata. Pa‘qivom analizommo‘e se saznati broj primqenih pacijenata u bolnicu, mogu se prati-ti vrste bolesti i delimi~no ste}i slika zdravstvenog stawa stanov-ni{tva iz vaqevskog kraja i {ire; kog su zanimawa, pola i starostipacijenati, i mnogo toga drugog.

Osnovne karakteristike i sadr‘aj kwige

Podaci o pacijentima upisivani su u kolonama raspore|enim nadve naspramne strane veli~ine 36h31h2 cm, sa ‘ivim ‘igom u dnustrane (grb Kraqevine Jugoslavije). Kwiga je overena i zavedena kodPoreske uprave u Vaqevu, 12. januara 1943. godine, br. 329, i na posled-woj strani pi{e: Da ova kwiga, zvana Glavni bolesni~ka kwiga za 1943.

godinu, svojina Okru‘ne bolnice u Vaqevu, ima (259) dve stotine pede-

set devet duplo ozna~enih strana, da je jemstvenikom pro{ivena i pe-

~atom Poreske uprave u Vaqevu utvr|ena, ista uprava tvrdi bez napla-

te takse u smislu ~l. 6. ta~. 4. Zakona o taksama.

Kwiga ima 15 vertikalnih kolona: 1. Prijemni broj, 2. Boln. klasa(nije popuwavana), 3. Prezime i ime, 4. Ime: oca, matere i supruga, 5.Mesto ro|ewa, 6. Pol, 7. Godine starosti, 8. Veroispovest i bra~nostawe, 9. Nadle‘nost: mesto, op{tina i srez, 10. Mesto stanovawa, 11.

132

1 MIAV, fond: Zdravstveni centar Vaqevo – Vaqevo (1867- ), 1931-1979, kw. inv.br. 2

êtnici – pacijenti Okru`ne bolnice Vaqevo...

133

Zvawe i zanimawe, 12. Dan prijema u bolnicu, 13. Dijagnoza (upisiva-na na latinskom), 14. Dan otpusta iz bolnice, sa ~etiri rubrike: izle-~en, poboq{an, neizle~en, umro, i 15. Primedba. Na jednoj straninalazi se 15 horizontalnih rubrika - redova za upis 15 pacijenata.

U kwigu su registrovani primqeni pacijenti, od 23. novembra1942. do 11. decembra 1944. godine. Nedostaje prvi list protokola saimenima 15 pacijenata. Za 1942. godinu, pored prijemnog broja kojipo~iwe od 1, upisivan je i rastu}i broj iz prethodne kwige (kao pod-broj), pa tako saznajemo da je Okru‘na bolnica u Vaqevu u 1942. godi-ni imala ukupno 1849 bolesnika. U periodu, od 23. do 31. decembra1942, zaveden je 61 pacijent. Prvi pacijent iz 1943. zaveden je 1. janua-ra, pod brojem 62, a posledwi 31. decembra, pod brojem 2040. Uz 47 pre-vedenih pacijenata iz prethodne godine, u 1944. prvi pacijent upisanje 1. januara i nosi broj 48, a posledwi 11. decembra i pod brojem 1830.

U 1942. i 1943. godini, u koloni 11, upisivani su naj~e{}e zemqo-radnici, doma}ice i radnici, ali i u~enici i studenti. Kod dece kojanisu po{la u {kolu upisivano je zanimawe oca ili majke (npr. sin{umara). Za radnike, majstore i u~enike u „Vistadu“, to je posebnonagla{avano. Pojavquju se i nazivi mnogih drugih zanimawa, kao {toje slu‘iteq, u~iteq, trgovac, ~inovnik, pekar, kafexija, {najderka,{uster, berberin, kova~, zidar, ali i „izbeglica“, „pritvorenik“,„nem. zarobqenik“. âk, pod brojem 549, od 20. maja 1943. upisano je„Naho~e – novoro|eno ‘ensko dete“ na|eno na putu u selu Grabovica.

U bolnicu su primani pacijenti iz Vaqeva, Beograda, Vrago~ani-ce, Sandaqa, Radanovaca, Kote{ice, Koceqeve, Osladi}a, Ose~ine,Lajkovca, Jabu~ja, Sovqaka, Bajevca, Lazarevca, Leli}a, Pri~evi}a,Pauna, Carine, [opi}a, Krupwa, Kragujevca, Sombora, Srebrenicei Mostara (BiH), Ptuja i [kofje Loke (Slovenija) i drugih mesta.

Za predmet obrade i analize odabrana je ciqna grupa pacijenataprimqenih na bolni~ko le~ewe kod kojih je, u rubrici pod brojem 11.Zvawe i zanimawe, napisano „~etnik“, „dobrovoqac“ ili ~in u vojnojformaciji. Razlog je prakti~an – ima dosta zahteva pripadnika Rav-nogorskog pokreta („~etnik“), odnosno Jugoslovenske vojske u otaxbi-ni, za ostvarivawe prava penzije.2 Pregledom sadràja kwige ustano-

2 Narodna skup{tina Republike Srbije usvojila je, 21. decembra 2004, Zakona o iz-menama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i ~lanova wiho-vih porodica, kojim se ustanovqava „Ravnogorska spomenica 1941". (Sl. glasnikRepublike Srbije br. 137/2004) Na taj na~in, ubudu}e, weni nosioci ima}e istaprava kao i nosioci “Partizanske spomenice 1941". Ovaj spisak mo‘e da po-slu‘i, kao jedan od dokaza, pre‘ivelim ravnogorcima ili ~lanovima wihove po-rodice za ostvarivawe prava penzije.

vqeno je da se ovi podaci upisuju tek od 2. maja 1944. godine, i to samoza „~etnike“. Posledwi pacijent, zvawa „~etnik“, uveden je 2. oktobraiste godine, pod brojem 1449.

Analizom datuma prijema u bolnicu vidi se da je u istom danu pri-mqeno vi{e pacijenata istog „zanimawa i zvawa“ i iste „dijagnoze“,{to navodi na zakqu~ak da su vo|ene oru‘ane borbe. Samo je, 9. sep-tembra 1944, kada su po~ele borbe za oslobo|ewe Vaqeva, na bolni~kole~ewe primqeno 42 „~etnika“. Ve}ina su imali rane zadobijene va-trenim oru‘jem (Vulnus sclopetaria). Imaju}i u vidu da raspola‘emo sa{turim podacima o tim borbama, analiti~arima podaci ove vrstemogu da budu dragoceni. Tako|e, saznajemo iz kojih krajeva poti~u ovipacijenti, koliko imaju godina, bra~no stawe, i drugo.

@rtve eksplozivnih naprava bili su i „obi~ni“ gra|ani {to jeo~igledno iz upisane dijagnoze (Vulnus explosiva reg. femoris). Tako je,18. septembra, u bolnicu primqena rawena devojka stara 18 godina,Krstaji} Nade‘da iz Popu~aka, zavedena pod brojem 1367/44, kao i zadve doma}ice iz Vaqeva pod brojevima 1369 i 1371/44. Iz ukupnog bro-ja pacijenata primqenih u bonicu istog datuma i dijagnoze, u oktobru1944, moè se zakqu~iti da su postojali oru‘ani sukobi. Me|utim, ukoloni 11, upisivano je samo zemqoradnik, bez odrednice pri-padni{tva nekoj od vojnih formacija. Ponovo, tek od 18. septembra,pod brojem 1375 zaveden je prvi pacijent, gde u istoj rubrici, pi{e

Sneàna Radi}

134

Detaq iz Kwige „Glavni bolesni~ki protokol Okru‘ne bolnice u Vaqevu"

„vojnik“. Do kraja godine zavedeno je oko 250 pacijenata koji su iskqu-~ivo pripadnici NOB: „partizan“ i „vojnik NOV“ (za pojedine paci-jente dopisivano je i zanimawe: zemqoradnik, opan~ar, stolar, pinter,rudar, u~enik, kafexija, bravar..., npr. „opan~ar, vojnik NOV“). êtni-ci se vi{e ne pomiwu.

Pripadnici NOB su bili poreklom iz raznih krajeva tada{weJugoslavije: Kragujevca, U‘ica, Mostara, Smederevske Palanke, Jago-dine, ]uprije, Para}ina, Ni{a, Zaje~ara, Velike Plane, BosanskogGrahova, Han Pjeska, Sarajeva, Skopqa, Maribora... Tako|e, u ovoj ka-tegoriji nalaze se i veoma mlade ‘ene, od 16 do 18 godina starosti. Di-jagnoze su razne, pa pored izuzetno te{kih (amputacije udova) i lak-{ih povreda zadobijenih u borbama, na bolni~ko le~ewe primani suoboleli vojnici od zapaqewa plu}a, bronhitisa, gripa, angine i dr.

U 1944. godini evidentirana su tri ruska volontera bolni~ara idva ruska vojnika (1538 i 1777), jedan Italijan kao „vojnik NOV“(1584), tri nema~ka vojnika (44, 52, 61); tri zarobqenika Nemca (1524,1546, 1772) i jedan Italijan, zarobqenik (1807/44).

Prilikom izrade spiska „~etnika“ primqenih u bolnicu broj kolonaiz protokola smawen je na 8, jer se pojedine kolone ponavqaju i podrazu-mevaju (npr. kolona 6), a neke od kolona su spojene (npr. kolona 5 i 7).

Dijagnoze su prepisane izvorno, a naj~e{}e su: rane ruku, nogu, gru-di, glave, lica – nastale vatrenim oru‘jem (Vulnera sklopetaria: manus,

femoris, thoracis, capitis, facici), zatim rane prouzrokovane eksplozivnimnapravama (Vulnera exploziva), nagwe~ewa tela (Contusio corporis), po-tres mozga (Comotio cerebri), prelom potkolenice, butne kosti (Fractu-

ra cruris, femoris). I ~etnici su primani u bolnicu zbog „uobi~ajenih“oboqewa, kao {to su: zapaqewe slepog creva, bronhitis, grip, zapa-qewe be{ike, {uga, ~ira na ‘elucu i dr.

êtnici – pacijenti Okru`ne bolnice Vaqevo...

135

Red. br. i broj u Protok.

Prezime i ime Ime oca, matere i supruga

Mesto ro|ewa i godine starosti

Mesto stanovawa, op{tina i srez

Zvawe i zanimawe

Dijagnoza Dan prijema i otpusta iz

bolnice

1. 474 Dobrivojevi} Milisav

Milovan Nikolija

Bobova, 20 god.

Bobova, Suvodawe, podgorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

capitis 2. maj – 18. jun

2. 475 Stojanovi} Svetozar

supruga Stana

Kova~ica, 35 god.

Kova~ica, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

pedis sin. 2-5. maj

3. 476 Jovanovi} Nikola supruga Radojka

Zarubi, 46 god.

Zarubi, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Contusio corporis lunes 2. maj – 12. jun

4. 477 Mitrovi} Filip Stepan Kova~ica, 20 god.

Kova~ica, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

cruris l. d. 2. maj – 1. jun

5. 480 Gojkovi} Dragi{a Mihailo Natalija Milinka

Vrtiglav, 34. god.

Vrtiglav, D. Toplica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Contusio corporis 3-5. maj

6. 481 Rankovi} Milan Marinko Leposava

Popu~ke, 20 god

Popu~ke, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

genus l. sin 3- 14. maj

7. 484 Nikoli} Novica supruga Milesa

Godqevo, 24 god.

Godqevo, Se~a Reka, crnogorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

manus l. d. 3-27. maj

8. 485 Gaji} Qubi{a supruga Radmila

Mionica, 32 god.

Mionica, kolubarski

obu}ar, ~etnik

Vulnera sclopetaria

capitis l. dex. 3-18. maj





Zvawe i zanimawe


bolnice

9. 486 Milanovi} Radi{a

supruga Persida

Vra~evi}, 24 god.

Vra~evi}, Bogova|a, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria reg.

glutealis l. s. 3-5. maj

10. 487 Nikoli} Radisav Svetislav Milu{a Ruìca

Zarubi, 35 god.

Zarubi, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

cruris l. dex. 3-11. maj

11. 488 Markovi} Radomir

supruga Natalija

@abari, 40 god.

@abari, Petnica, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

cruris l. sin. 3-12. maj

12. 489 Vojinovi} Mom~ilo

supruga Milica

Robaje, 29 god. Robaje, Rajkovi}, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik


13. 490 Bojinovi} Kosan Cvetomir, Dragiwa, Leposava

Robaje, 31 god. Robaje, Rajkovi}, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Gastritis chronica 3-11. maj

14. 491 Brki} Milivoje Spiridon, Qubica

Ratkovac, 20 god.

Ratkovac, Markova Crkva, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Contusio corporis gr.

min. 3-6. maj

15. 492 Gavrilovi} Dragan

Milisav, Jovanka

Grab, 24 god. Grab, draga~evski

zemqoradnik, ~etnik


min. 3- 5. maj

16. 493 Radosavqevi} Stojan

Radoje, Ilinka, Desimirka

Vrago~anica, 23 god.

Vrago~anica, Kamenica, podgorski

zemqoradnik, ~etnik


min. 3- 5. maj

17. 494 Milovanovi} Milovan

– Virovci, 34 god.

Virovci, Markova Crkva, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik


min. 3- 5. maj





Zvawe i zanimawe


bolnice

18. 495 Te{i} Qubi{a Milorad, Krstina, @ivana

Mionica, 29 god.

Mionica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

/ 3. maj (nema datuma otpusta)

19. 496 Petrovi} Mihailo

Dragutin, Stana, Olga

Ratkovac, 23 god.


zemqoradnik, ~etnik


min. 3-5. maj

20. 497 \uki} @ivorad Milisav, Dragiwa

Ratkovac, 18 god.


zemqoradnik, ~etnik

Contusio corporis gran.

min. 3- 6. maj

21. 498 Stankovi} Dobrosav

\ur|e, Mileva, @ivana

Dupqaj, 36 god.

Dupqaj, Lukavac, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria pedis

sin. 3- 5. maj

22. 499 Dimovi} Milosav majka Gota Varoge, 22 god. Varoge, Rada~, posavski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

thoracis 3. maj – 18. jun

23. 500 Jaki} @ivko Vojislav, Krstina, Ivana

Vaqevo, 32 god.

Gradac, Vaqevo, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetarium

capitis l. dex. 3- 23. maj

24. 501 Ili} Boìdar Rajko, Zorka, Radmila

Dowi Lajkovac, 33 god.

Dowi Lajkovac, Bogova|a, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik


min. 3-14. maj

25. 504 Nikoli} Slavko – Ose~ina, 25 god.

Ose~ina. podgorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

mandiblae 3- 11. maj

26. 505 Nikoli} Aleksandar

Dragutin, Julka, Radmila

Dowa Bukovica, 20 god.

Dowa Bukovica, podgorski

zemqoradnik, ~etnik


min. 3- 6. maj





Zvawe i zanimawe


bolnice

27. 506 Tadi} Slobodan \uro, Stanka, Stanija

Dowa Bukovica, 21 god.

Dowa Bukovica, podgorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

pedis sin. 3-12. maj

28. 507 Jakovqevi} @ivorad

Qubomir, Radojka, Savka

Ba~evci, 30 god.

Ba~evci, dra~i}ska, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria


29. 508 Torlak \uro Stevan, Milica

Golubi} (op{tina Knin – Hrvatska), 20 god.

Beograd ~etnik Vulnera sclopetaria

pedis sin. 3- 14. maj

30. 509 Mojsilovi} Stanimir

Dragojlo, Dragiwa

Gola Glava, 20 god.

Gola Glava, podgorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

capitis 3-7. maj

31. 510 Niki} Radenko Milinko, Darinka, Milena

Mrati{i}, 21. god.

Mrati{i}, Kr~mar, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

corporis et. congnasatio

cordis

3. maj – 7. juna – umro porodi~na sahrana

32. 511 Ninovi} Aleksandar

Tijosav, Stana, Lucija

Ba~evci, 33 god.

Ba~evci, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

pedis sin. 3- 18. maj

33. 512 Lazi} @ivan Ivko, Jevrosima, Jovanka

Kozli~i}, 34 god.

Kozli~i}, Grabovica, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

Anterobrahalis sin. 3-18. maj





Zvawe i zanimawe


bolnice

34. 514 Stevanovi} Milija3

Qubomir, Mileva, Zorka

Trep~a, 34 god.

Trep~a, qubi}ski

zemqoradnik Vulnera sclopetaria 3- 5. maj

35. 515 Nikoli} Milun Boàn, Ruà, Milenija

Trep~a, 34 god.

Trep~a, qubi}ski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria

capitis l. d. 3- 5. maj

36. 516 Raketi} Jovan Maksim, Milojka, Natalija

Stan~i}, 34 god.

Stan~i}, Mojsiwe, qubi}ski

zemqoradnik, ~etnik


min. 3- 5. maj

37. 517 Stameni} Qubinko

Vlajko, Miladinka, Drinka

Rovni, 30 god. Rovni, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

genus 3-5. maj

38. 518 Jeli} @ivan Petronije, Vemija, Radmila

Vitanovac, 25 god.

Vitanovac, ì~ki

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

scaplae sin. 3- 5. maj

39. 519 Simovi} Miroslav

Ilija, Kosana, Desanka

Mojsiwe, 23 god.

Mojsiwe, qubi}ski

zemqoradnik, ~etnik

Ulcus cruris l. d. 3-5. maj

40. 520 Mitrovi} Vladimir

Nedeqko, Smiqana, Olga

Makovi{te, 25 god

Makovi{te, crnogorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria 3- 12. maj

3 U koloni „Zvawe i zanimawe“ pi{e samo “zemqoradnik”, ali po datumu prijema u bonicu i dijagnozi moè da se zakqu~i da je “~etnik” (prim. autora)





Zvawe i zanimawe


bolnice

41. 521 Tadi} Stanoje Ivanko, Krstina, Kosana

Lopataw, 21 god.

Lopataw, podgorski

zemqoradnik, ~etnik


42. 522 @ivkovi} Zlatomir

@ivan, Roksanda, Boàna

Mili~inica, 33 god.

Mili~inica, podgorski

p. narednik, ~etnik


43. 523 Todori} Svetolik Aleksije, Grozdana

Kadina Luka, 27 god.

Kadina Luka, kolubarski

abaxija, ~etnik

Vulnera sclopetaria 4. maj – 19. jun

44. 524 Petrovi} Krsta supruga Poleksija

Qubadi{te, 43 god.

Qubadi{te, srez: Ohrid (Makedonija)

ànd. narednik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

Facici l. sin. 4- 6. maj

45. 526 Jezdi} Qubi{a supruga Jelka

Brangovi}, 30 god.

Brangovi}, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria 4- 18. maj

46. 527 Stani{i} Miodrag

@ivorad, Natalija

Du~i}, 25 god. Du~i}, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

genus 5-7. maj

47. 532 \uri~i} Vasilije Milorad, supruga Qubica

Tubravi}, 36 god

Tubravi}, Rebeq, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

cruris l. sin. 5. maj – 5. jun

48. 533 Vukovi} @ivorad Qubo, Mileva

Sova~, 22 god. Sova~, Rebeq, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

digiti III – marna. sin. 5- 20. maj

49. 534 Koji} \ur|e Damwan, Natalija, Qubinka

Kote{ica, 33 god.

Kote{ica, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

digitarum III-et-IV pedis

sin. 5- 8. maj





Zvawe i zanimawe


bolnice

50. 535 Vuji} Sreten4 Milorad, Milka, Dragiwa

Vujinova~a, 48 god.

Vujinova~a, Rebeq, vaqevski

delovo|a op{tine

Vulnera sclopetaria

manus 5- 20. maj

51. 537 Jevti} Marjan Nikola, Darinka

Lukavac, 28 god.

Lukavac, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Fraktura complikata

Humeri et. 6. maj – 18. jun

52. 539 Jevti} Qubomir Milo{, Smiqana, Jovanka

Beli}, 26 god. Beli}, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Glugina catarhalis 6- 17 maj

53. 540 Panteli} Vladimir

Privislav, Anka, Sofija

Belo{evac, 31 god.

Belo{evac, Petnica, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Myalgia 6- 17. maj

54. 541 @ivanovi} Dobrosav

@ivorad, Kosara

Mili~inica, 22 god.

Mili~inica, podgorski

trgova~ki pomo}nik, ~etnik

Contusio corporis 7- 12. maj

55. 546 Brki} Milivoj Spiridon, Qubica

Ratkovac, 20 god.


zemqoradnik, ~etnik


min. 8- 15. maj

56. 553 \uki} @ivorad Milosav, Dragiwa

Ratkovac, 20 god.


zemqoradnik, ~etnik

Bronchitis 9-17 maj

57. 569 Palavestri} Stanoje

Dragutin, Draga, Stana

Pa{tri}, 33 god.

Pa{tri}, Mionica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria


4 Isto





Zvawe i zanimawe


bolnice

58. 571 Rankovi} Milovan

@ivojin, Dragiwa

Popu~ke, 21 god.

Popu~ke, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vuln. explosivum faciei

s. corporis 13-14. maj

59. 573 Gruji} Paun Cvetin, Stanica

Brata~i}, 24. god.

Brata~i}, Ostruàw, podgorski

zemqoradnik, ~etnik

Perfrictro 14-18. maj

60. 579 Martinovi} Jovan Milan, Nevena

Vaqevo, 21 god.

Vaqevo stolar, ~etnik Appendicitis subacuta 14-27. maj

61. 583 Nestorovi} Ratko Cvetko, Pavilija

Kqu~, 24 god. Kqu~, Mionica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik


62. 584 Jankovi} Selimir supruga Olga

Beomuèvi}, 24 god.

Beomuèvi}, Pri~evi}, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik


63. 589 Draji} Vitomir Dimitrije, Rosa

Kamenica, 22 god.

Kamenica, podgorski

~etnik Contusio corporis 16-31. maj

64. 590 @ivanovi} Bogdansupruga Ruà

Lipinovi}, 24 god.

Lipinovi}, Kostajnica, ra|evski

~etnik Grippe 16-18. maj

65. 601 Petronijevi} @ivorad

Mihailo, Mirjana

Trbu{nica, 27 god.

Trbu{nica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

cruris 17. maj – 27. jul

66. 606 Mijailovi} Mijailo

Milorad, Gvozdenija

Gradac, 21 god.

Gradac, Vaqevo, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik


67. 608 @ivkovi} Milorad

Ranko, Rosa, Olga

Guwevac, 38 god.

Guwevac, Murga{, tamnavski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

manus l. sin. 18-21. maj





Zvawe i zanimawe


bolnice

68. 611 Tadi} Milivoje supruga Vinka

Tornik, 21 god.

Tornik, azbukova~ki

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

capitis

19. maj – umro 30. maja – porodi~na sahrana

69. 613 Milivojevi} Pantelija

Damwan, Dragojla

Sova~, 21 god. Sova~, Rebeq, podgorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

hemaris l. sin. 19-28. maj

70. 614 Savi} Milo{ êdomir, Qubinka

Mu{i}, 20 god.

Mu{i}, Subjel, crnogorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria okuli

l. sin. 19-26. maj

71. 615 Radojevi} Dragi{a

supruga Radmila

Vitanovac, 30 god.

Vitanovac, ì~ki

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

femoris 19-22. maj

72. 616 Ili} Dragan Vitomir Pale{nica, 22 god.

Pale{nica, Se~a Reka, crnogorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

flumeri l. dex. 19-27. maj

73. 617 Pavlovi} Miladin

supruga Milosija

Milinkovac, 32 god.

Milinkovac, Vitkovac, ì~ki

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

gerati et. femosis l. dex. 19-22. maj

74. 618 Kneèvi} Petar Radomir, Zorka

Rebeq Rebeq, vaqevski zemqoradnik, ~etnik

Lymhadenitis 19. maj – 13. jun

75. 619 Jankovi} Du{an Cvetko, Katarina

Brata~i}, 20 god.

Brata~i}, Ostruàw, podgorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

femoris 19. maj – 30. jul

76. 620 Lazi} Mileta Adam, Svetislava

Kosjeri}, 19 god.

Kosjeri}, crnogorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

femoris 19-28. maj

77. 623 Davidovi} Milojko

supruga Deva

Mr~i}, 37 god.

Mr~i}, Raàna, crnogorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

cruris l. dex. 19. maj – 13. jun





Zvawe i zanimawe


bolnice

78. 634 Bo{kovi} Mili} – Bre`|e, 27 god.

Bre`|e, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

thoracis l. dex. 20. maj – 4. jun

79. 639 Avramovi} Mom~ilo

Aleksandar, Stevka

Kote{ica, 27 god.

Kote{ica, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Skabies Atralgia 20. maj – 1 jun

80. 641 Rali} \ur|e êdomir, Mileva

Mr~i}, 21 god.

Mr~i}, Raàna, crnogorski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

femoris sin. 20. maj – 7. jun

81. 645 Petrovi} Stojan Milutin, Persa

Latkovi}, 18 god.

Latkovi}, Bogova|a, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

(nema)

20. maj (nema datuma otpusta iz bolnice)

82. 647 Stojanovi} Svetozar

supruga Stana

Kova~ice, 32 god

Kova~ice, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

pedis dex. 23. maj – 1. jun

83. 649 Krsti} Borivoje Matija, Jerotija, Milina

Raàna, 32 god.

Baro{evac, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria

manus 25. maj – 2. jun

84. 650 Muni} Radenko Milovan, Anica

Le{nica, 16 god.

Jadranska Le{nica, podrinski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus scisum humeri l.

sin. 25. maj – 8 jun

85. 651 \ur|evi} êdomirPetar, Du{anka

Blizowe, 18 god.

Blizowe, Brankovina, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Malaria fertiona 25-31. maj

86. 654 Palavestri} Stanoje

Dragutin, Draga, Stana

Pa{tri}, 34 god.

Pa{tri}, Mionica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria






Zvawe i zanimawe


bolnice

87. 656 Neranxi} Bogoqub

– Progorovac, 20 god.

Progorovac, Dorosava, bra{a~ki

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria 27. maj – 1. jun

88. 681 Bebi} Kosta Miloje, Simeuna

Vujinova~a, 27 god.

Vujinova~a, Rebeq, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Diabetes insipu. 31. maj – 7. jun

89. 694 Milijanovi} Slobodan

Radun, Milijana

Lajkovac, 19 god.

Lajkovac, tamnavski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria 1. jun – 27. jul

90. 696 Petrovi} Jovan – Vaqevo, 44 god Vaqevo elektri~ar, ~etnik

Vulnera sclopetaria

femoris l. dex. 1-13. jun

91. 698 Babi} Stevan – Zabre`je, 25 god.

Zabre`je, posavski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria

abdom. 2-3. jun (umro)

92. 699 Zajelac Bo{ko ]iro, Ankica

Stara Pazova, 33 god.

Stara Pazova mesar, ~etnik Vulnus sclopetaria 2. jun – 25. jul

93. 727 Radoji~i} Novica Rajko, Stamena

Dowi Lajkovac, 36 god

Dowi Lajkovac, Bogova|a, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Papilomata acumil. 7-18. jun

94. 760 A}imovi} Qubivoje

– selo Kru{evica, 32 god.

Kru{evica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria 11. jun – 16 jul

95. 824 Dimovi} Milosav – Vreoci, 21 god.

Vreoci, kolubarski

~etnik Vulnera sclopetaria 21. jun – 16. jul

96. 825 Dobrivojevi} Milisav

Milovan, Nikolija

Bobova, 20 god.


~etnik St. p. fract. 21-23. jun





Zvawe i zanimawe


bolnice

97. 881 Jovanovi} Milutin

Vlajko, Ivanka

Planinica, 21 god

Planinica, kolubarski

~etnik Vulnus lacero contusum 1-11 jul

98. 887 Milovanovi} Milorad

@ivota, Zlatija, Jelisavka

Vrelo, 35 god. Vrelo, tamnavski

~etnik Fractura cruris 2-13 jul

99. 903 Vasi} Dobrivoje Milo{, Danica

Bawa Koviqa~a, 16 god.

Bawa Koviqa~a, jadranski

~etnik Polyarthritis rheumat

acuta 5-10. jul

100. 957 Tati} Petronije Joksim, Stana, Krstina

Ravanci, 35 god.

Ravanci, Rudo, Vi{egrad

~etnik Fractura colli femoris l. d. 15. jul – 29. avgust

101. 977 Rankovi} @ivko Svetislav, Darinka

Dren, 22 god. Dren, Lukavac, kolubarski

~etnik Vulnus explos. 17-27 jul

102. 1001 Markovi} \ura| @ivko, Darinka

Sino{evi}, 22 god.

Sino{evi}, Naku~ani, pocerski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus explos. 22-27. jul

103. 1002 Pureti} Bogoqub Stanojko, Anica

Svileuva, 24 god.

Svileuva, posavo-tamnavski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus explos. 22-27. jul

104. 1032 Jovanovi} Milovan

Danilo, An|elija

Petka, 20 god. Petka, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Obss. Malarie 27. jul – 5. avgust

105. 1091 Jovanovi} Jordan – Poàrevac, 34 god.

Suvodawe, podgorski

ànd. narednik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

femoris l. d. 9. avgust – 8. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

106. 1092 Krsmanovi} Mihailo

Dobrosav, Leposava

Lozni~ko Poqe, 22 god.

Lozni~ko Poqe, Loznica, jadarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

cruris 9-18. avgust

107. 1100 Markovi} Milomir

Milorad, Smiqana

Deguri}, 22 god.

Deguri}, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnera sclopetaria

regionis 10-23. avgust

108. 1102 Obradovi} Radovan

– Bobova, 27 god.


zemqoradnik, ~etnik

Contusio corporis 10-18. avgust

109. 1103 Mitrovi} ZdravkoTihomir, Stana

Ogla|enovac, 22 god.

Ogla|enovac, podgorski

zemqoradnik, ~etnik

Contusio corporis 10-23. avgust

110. 1107 Stanojevi} Mihajlo

Sreten, Darinka

Sakume, 18 god.

Sakume, Junkovac, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus scissum 11-18. avgust

111. 1108 Raki} Jezdimir Milan, Ruà

Srebrenica, 34 god.

Srebrenica zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria reg.

fem. l. dextri 11. avgust – 6. septembar

112. 1115 Stoj~i} Vlastimir

Radovan, Milenija

Bela Crkva, 20 god.

Bela Crkva, ra|evski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria

manus sin. 12. avgust – 5. septembar

113. 1116 Nikoli} Milan Dragutin, Sara

Radqevo, 22 god

Radqevo, ra|evski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria pedis 12-14. avgust

114. 1121 Majstorovi} Dragi{a

Milija, Mileva

Latkovi}, 32 god.

Latkovi}, Bogova|a, kolubarski

~etnik Appendicitis chronica 13. avgust – 7. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

115. 1122 Simi} Milo{ @ivko, Zorka

Litnica, 20 god.

Litnica, op{tina grn~arska, srez jadranski

~etnik (nema) 13. avgust (nema datuma otpusta)

116. 1128 Gruji~i} Vladislav

@ivojin, Krstina

Gorwa Bukovica, 27 god.

Gorwa Bukovica, podgorski

~etnik st. post. pneumonia 14-16 avgust

117. 1132 Kova~evi} @ivorad

Jakov, Milica

Mionica, 18 god.

Mionica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria 14-23. avgust

118. 1139 Krstivojevi} @ivota

supruga Desanka

Gori}, 34 god. Gori}, Popu~ke, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Ulcus ventriculi 16. avgust – 5. septembar

119. 1140 \uri} @ivorad Tihomir, Ivanka

Majinovi}, 21 god.

Majinovi}, Pri~evi}, podgorski

zemqoradnik, ~etnik

(nema) 16. avgust (nema datuma otpusta)

120. 1141 Pani} Milenko Ilija, Mileva, Katarina

Dra~e, 22 god Dra~e, azbukova~ki

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria

(ne~itko) l. d.

16. avgust – 17. septembar

121. 1148 Jankovi} \or|e Milorad, Krstina, Vasilija

Guwak, 30 god. Guwak, Carina, azbukova~ki

zemqoradnik, ~etnik

Corpus alicum 17-27. avgust

122. 1152 Stojanac Milivoje

Milan, Perka

Vaqevo, 22 god.

Vaqevo mehani~ar, ~etnik

Congelatio digitas. man.

l. d.

17. avgust –17. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

123. 1156 Radojevi} Slavko supruga Bula

Gorwe Ko{qe, 22 god.

Gorwe Ko{qe, Gorwa Tre{wica, azbukova~ki

zemqoradnik, ~etnik

Neuralgiae post.

osteomielitis 18-25 avgust

124. 1158 Pimi} Milisav Mijailo, @ivana

Dupqaj, 21 god.

Dupqaj, Lukavac, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik


125. 1168 Go{ni} Du{ko supruga Mileva

Maqevi}, 33 god.

Maqevi}, Dowa Toplica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus explos. reg. fem.

l. d. 18. avgust 6. septembar

126. 1169 Grobwakovi} – Mitrovi} Dragan

Budimir, supruga Milojka

Kr~mar, 25 god.

Kr~mar, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria pedis

l. sin. 20-25. avgust

127. 1172 Gavrilovi} Tihomir

Milosav, @ivka, Desanka

]elije, 24 god. ]elije, Petka, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus hcerolin man.

dextri 20. avgust – 1. septembar

128. 1179 Stefanovi} @ivota

supruga Nade`da

Burovo, 25 god.

Burovo, Lukavac, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

(ne~itko) 20. avgust – 2. septembar

129. 1186 Stani{i} Boìdar

Dragomir, Anka

Brajkovac, 21 god.

Brajkovac, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Peritonitis acuta 22. avgust – umro, 28. avgusta

130. 1188 Stanojevi} Jevrem Du{an Ravaw, 20 god. Ravaw, Dra~i}, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Tonsillitis acuta 23. avgust – 2. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

131. 1193 Radoji~i} Radomir

@ivojin, Milica

Popu~ke, 21 god.

Popu~ke, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Neuragia et. psendo

neurastenias 23-27. avgust

132. 1201 Dabi} Srboqub Velisav, Marija, Rosanda

Gola Glava, 30 god.

Gola Glava, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus scissum reg. 23-26. avgust

133. 1202 Mati} Bogoqub – Bogati}, 22 god.

Bogati}, Leskovice, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Nephritis subacuta 23. avgust – 7. septembar

134. 1210 Gordoni} Slobodan

Budimir, Ivana

Novo Selo, 18 god.

Novo Selo, jadranski

zemqoradnik, ~etnik


mefacas. ped. man.

dextri


135. 1212 Mati} Andrija supruga Milojka

Jo{eva, 31 god.

Jo{eva, Brankovina, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Appendicitis chron. 26. avgust – 5. septembar

136. 1224 Smiqani} Previslav

Arsenije, Mileva

Dudovica, 24 god.

Dudovica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Comotio cerebri 27. avgust – 6. septembar

137. 1229 Stanojevi} Dragan – Bre`|e, 36 god.

Bre`|e, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Peitonitis exudativa

acuta

29. avgust - umro, 31. avgusta

138. 1232 Markovi} Dimitrije

supruga Nade`da

Struganik, 37 god.

Struganik, Gorwa Toplica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopeta reg.

plantari pedis dextri 29. avgust – 7. septembar

139. 1233 Belu{evi} Slobodan

supruga Qubinka

Mrati{i}, 25 god.

Mrati{i}, Kr~mar, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Comotio pedis sin. 29. avgust – 6. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

140. 1234 Maksimovi} Ratkosupruga Ruìca

Kqu~, 29 god. Kqu~, Mionica, kolubarski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria reg. 29. avgust – 7. septembar

141. 1239 Nikoli} Milisav Stanko, Persa, Milica

Gru{i}i, 30 god.

Gru{i}i, Desi}, pocerski

zemqoradnik, ~etnik


brachii sin. 30. avgust – 6. septembar

142. 1240 Radoji~i} Vidoje Marko, Spasenija

Brezovice, 22 god.

Brezovice, Rebeq, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus explosivum man.

l. d.


143. 1241 Andri} Milan @ivorad, Angelina, Desanka

Kote{ica, 34 god.

Kote{ica, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria

femoris l. s.


144. 1242 Grbi} Borivoje Aleksandar, Leposava

Popu~ke, 21 god.

Popu~ke, vaqevski

zemqoradnik, ~etnik


scupuloris


145. 1243 Markovi} Milojko

Radivoje, Stana

Tekeri{, 20 god.

Tekeri{, jadranski

zemqoradnik, ~etnik


146. 1244 Popovi} Luka Milan, @ivana

Dowa Badawa, 40 god.

Dowa Badawa, jadranski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria

thoracis l. dex. 30. avgust – 7. septembar

147. 1245 @ivkovi} Miodrag

Milutin, Zorka, Stana

Sikula, 24 god.

Sikula, Dowa Badawa, jadranski

zemqoradnik, ~etnik


meta. man. dex. 30. avgust – 7. septembar

148. 1287 Krstivojevi} @ivota

Milorad, Darinka, Desanka

Gori}, 34 god. Gori}, Vaqevo ~etnik Ulcus duodeni 9-17. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

149. 1288 Kneèvi} Obren Todor, Savka

Plitvi~ka jezera, 25 god.

Plitvi~ka jezera (Hrvatska)

~etnik Conguussatio dicitarum

man. l. d. 9-17. septembar

150. 1289 Mili}evi} Mom~ilo

Perko, Dana, Zorka

Rosi}, 23 god. Rosi}, Raàna, crnogorski

~etnik Vulnus sclopetaria cruris

pedis sin. 9-17. septembar

151. 1290 Jovi~i} Miodrag Stevan, Stojka

Zeoke, 20 god. Zeoke, Baro{evac, kolubarski

~etnik Vulnus sclopetaria reg.

metorcep. man. dex. 9-17. septembar

152. 1291 Stanisavqevi} Milutin

Vladimir, Ninka

Sredwa Dobriwa, 24 god.

Sredwa Dobriwa, poè{ki


cruris. dex. 9-12. septembar

153. 1292 Male{evi} \ura Milo{, Kata

Mihoqsko, 20 god.

Mihoqsko, Krstiwe, vojni}ski (Vojni})

~etnik Vulnus sclopetaria

cruris. l. s. 9-17. septembar

154. 1293 Bo{kovi} Vladimir

Komnen, @ivodarka

Gorwi Lajkovac, 19 god.

Gorwi Lajkovac, Bre`|e, kolubarski



155. 1294 Vasovi} Dimitrije

Radoslav, Stana, Milijana

Vu~ak, 23 god. Vu~ak, op{tina kra{ka, srez moravi~ki



156. 1295 Kosti} Sava Jovan, Stana

Bioska, 21 god.

Bioska, uì~ki ~etnik Vulnus sclopetaria

femoris. l. s. 9-17. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

157. 1296 Gozikari} Milan – G. Skrok, 20 god.

G. Skrok, Krwak, Vojni}

~etnik Vulnus sclopetaria man.

sin. 9-13. septembar

158. 1297 Krsmanovi} Milovan

supruga Ranka

Cvetanovac, 33 god.

Cvetanovac, Vreoci, kolubarski

~etnik Comotio cerebri 9-17. septembar

159. 1298 Lu~i} Mirko supruga Darinka

Bukovac, 25 god.

Bukovac, Kr~mar, kolubarski


femoris l. s. 9-17. septembar

160. 1299 Ili} Mladen supruga Qubica

Klewe, 40 god. Klewe, Bogati} ~etnik Vulnus sclopetaria reg.

femoris 9-13. septembar

161. 1300 @ivkovi} Dragutin

supruga Bosiqka

Crna Bara, 36 god

Crna Bara, Bogati}

~etnik Vulnus sclopetaria genn

sin. 9-13. septembar

162. 1301 Jeremi} Svetozar supruga Julka

Trbu{nica, 24 god


~etnik Vulnus sclopetaria reg. 9-12. septembar

163. 1302 Mati} @ivomir @ivojin, Stajka

Mali Crqenci, 22 god.

Aran|elovac ~etnik Vulnus sclopetaria reg.

brachii dextri 9-17. septembar

164. 1303 Mitrovi} Milorad

Dragomir, Grozda

[evrquge, 25 god.

[evruqge, Subjel, crnogorski

~etnik Vulnus sclopetaria pedis 9-17. septembar

165. 1304 Sa~anac Du{an Obren, Kosa

Kaznovi}, 18 god.

Kaznovi}, Rudnica, studeni~ki


thoracis l. s. 9-17. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

166. 1305 Dra{kovi} Bajo Quba, Boàna

Paqenik, 23 god.

Paqenik, moravi~ki

~etnik Vulnus explos. cruris 9. septembar – 23. decembar

167. 1306 Mihailovi} Paun êdomir, Vukosava

Su{ica, 22 god.

Su{ica, Leli}, vaqevski

~etnik Peritonitis 9-17. septembar

168. 1307 Brati} Mitar Rista, Gospava

Brestice, 35 god.

Brestice, Plana, Bile}a


thoracis l. s. 9-17. septembar

169. 1308 Joksimovi} Du{anCvetko, Smiqa

Veliko Selo, 23 god.

Veliko Selo, jadranski


l. bilateralis 9. septembar – 20. oktobar

170. 1309 Obradovi} Qubinko

Zaharija, Vukosava

Boqkovac, 34 god.

Boqkovac, ka~erski

~etnik Vulnus explosiv. genn.

dextri et. reg. 9-13. septembar

171. 1310 @ivkovi} Stojan @ivan, @ivka

Mili}evo selo, 26 god.

Mili}evo selo, Jodovik, poè{ki


femoris 9-17. septembar

172. 1311 Jevrica Milo{

otac Milojko, supruga Vukana

Mili}evo selo, 26 god.

Mili}evo selo, Jodovik, poè{ki

~etnik Contusio corporis 9-17. septembar

173. 1312 Marinkovi} êdomir

– Barzilovica, 22 god.

Barzilovica, Dubravik, kolubarski

~etnik Vulnus explosiv. reg. dig.

II-IV pedis sin. 9-17. septembar

174. 1313 Nedeqkovi} Mili}

– [opi}, 39 god.

[opi}, kolubarski

~etnik Comotio cereb. contusio

corporis 9-17. septembar

175. 1314 Zlati} Avram supruga Julka

Ser~eg, 40 god. Ser~eg, moravi~ki

~etnik Vulnus lacero contusum

reg. 9-17. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

176. 1315 Radisavqevi} @ivota

Stevan, Danica, Vinka

Veli{evac, 27 god.

Veli{evac, Babaji}, kolubarski

~etnik Vulnus explosivum reg.

cruris dextri

9. septembar – umro, 31. oktobra

177. 1316 \oki} @ivko supruga Natalija

Druèti}, 23 god.

Druèti}, podgorski


178. 1317 Petronijevi} Aleksandar

Spasoje, Milenija

Darosava, 20 god.

Darosava, kolubarski

~etnik Vulnus sclopetaria reg. 9-11. septembar

179. 1318 Vasovi} Vu~i}

otac Dobrosav, supruga Sara

Vu~aci, 22 god.

Vu~aci, Er~eg, moravi~ki

~etnik Vulnus sclopetaria genn.

dextri 9-17. septembar

180. 1322 Pavlovi} BogoqubVukoman, Vinka

Tubi}, 21 god. Tubi}, Subjel, crnogorski


dex. 9-17. septembar

181. 1323 Jankovi} Jelesije – Trnovo, 33 god.

Trnovo, Sirogojno, zlatiborski

~etnik Vulnus sclopetaria reg,

lumbalis dex. 9-17. septembar

182. 1324 Mijailovi} Cvetko

Obrad, Marta

Makovi{te, 22 god

Makovi{te, crnogorski


cruris l. dextri 9-17. septembar

183. 1325 Simi} Slavoqub Aleksa, Angelina

Veliki Crqeni, 24 god.

Veliki Crqeni, kolubarski

~etnik Vulnus explosivum reg.

cruris ped. sin. 9-19. septembar

184. 1326 \okovi} Dragi} Andrija, Darinka

Er~eg, 20 god. Er~eg, moravi~ki


femoris lut sin. 9-17. septembar

185. 1327 \or|evi} Slavoqub

Vojislav, @ivka

Trbu{nica, 21 god.



thoracis lut dextri 9. septembar – 11. oktobar





Zvawe i zanimawe


bolnice

186. 1328 [tavqanin Mladomir

– Ka~ulice, 33 god.

Ka~ulice, Gor~ani, trnavski

~etnik Vulnus explosiv. reg.

hypochondri 9-19. septembar

187. 1329 Simi} Milisav supruga Spasenija

Arapovac, 33 god.

Arapovac, Junkovci, kolubarski

~etnik Vulnus operation 9-17. septembar

188. 1330 Bugar~evi} Milutin

Ilija, Draga

Tekija, 20 god. Tekija, kqu~ki ~etnik sine morbo 9-17. septembar

189. 1331 Popovi} Milan Qubomir, Krstina, Angelina

Rekovac, 37 god

Rekovac, levi~ki


lut dex. 11-12. septembar

190. 1333 Svilokos Bogdan – Kruzari, 30 god.

Mionica, kolubarski

rez. poru~nik, ~etnik

Cystitis acuta 12-17. septembar

191. 1334 Peri{i} Jevrem Bo{ko, Jelena

Su{ica, 21 god.



hipotenri 12-17. septembar

192. 1335 Marinkovi} Stamenko

Novko, Julka

Gadqevo, 38 god.

Gadqevo, Se~a Reka, crnogorski

~etnik Contusio et comotio

cerebri 12-13. septembar

193. 1337 Stani{i} Miodrag

@ivorad, Natalija

Du~i}i, 25 god.

Du~i}i, kolubarski


194. 1338 Sretenovi} Ranko – Markova Crkva, 33 god.

Markova Crkva, kolubarski

~etnik Fractura tasem

13. septembar – umro 13. septembra





Zvawe i zanimawe


bolnice

195. 1339 \ur|evi} Aleksandar

Milutin, Ilinka

Bogalinci, 21 god.

Bogalinci, @upawevac, leva~ki


cubiti et reg. 13-17. septembar

196. 1340 Igwatovi} Milan Momir, Dragiwa

Berkovac, 32 god.

Berkovac, Gorwa Toplica, kolubarski

~etnik Pi{e: “Rawen u ruku –

nije napisana

dijagnoza”

13-17. septembar

197. 1343 Bajkovi} @ivota Velimir, Katarina, Mica

Brzani, 22 god.

Brzani, kragujeva~ki


cruris l. d. 13-17. septembar

198. 1344 Rankovi} Aran|el Vojislav, Stanojla, Raja

Kuki}, 39 god. Kuki}, Slatina, trnavski


cruris l. d. 13-19. septembar

199. 1345 Vukosavqevi} Milomir

Milivoj, Milena

Mrsi}, 20 god. Mrsi}, ì~ki ~etnik Vulnus sclopetaria colli 13-17. septembar

200. 1346 Mili}evi} Hranislav

Vojislav, Stana, Qubinka

Mrsi}, 20 god. Mrsi}, ì~ki ~etnik Vulnus sclopetaria reg.

femoris l. sin. 13-17. septembar

201. 1347 Milosavqevi} Milutin

Milentije, Janoka, Polka

Gledi}, 23 god.

Gledi}, ì~ki ~etnik Vulnus sclopetaria reg. 13-17. septembar

202. 1348 Radankovi} dr Du{an5

Milan, Milka

Kraqevo, 48 god.

Kraqevo, ì~ki lekar sine morbo 13-14. septembar

5 Pacijenti zavedeni pod br.1348 i 1349 primqeni su istoga dana sa „~etnicima“ poreklom iz ì~kog sreza, pa se moè zakqu~iti da su doktori

Radankovi} i Lukovi}, najverovatnije, pripadnici iste oruàne formacija (prim. autora)





Zvawe i zanimawe


bolnice

203. 1349 Lukovi} dr Milosav

Luka, Zorka, Mira

Kraqevo, 39 god.

Kraqevo, ì~ki lekar sine morbo 13-14. septembar

204. 1350 Radisavqevi} Radan

Bogoqub, @ivka, Vinka

Sibnica, 22 god.

Sibnica, leva~ki

~etnik Vulnus explosivum cruris 14-17. septembar

205. 1351 Jovanovi} Radojica

Ivko, Qubinka

Sankovi}, 24 god.

Sankovi}, Mionica, kolubarski

~etnik Vulnus explosivum cruris 14-17. septembar

206. 1352 Timi} @arko @ivadin, Jovana, Leposava

Sipi}i, 34 god.

Sipi}i, lepena~ki

~etnik Vulnus explosivum cruris

l. s. 14-17. septembar

207. 1354 Jankovi} Boìdar supruga Persida

Gorwa Komarica, 36 god.

Gorwa Komarica, kragujeva~ki

~etnik, poru~nik

Vulnus explosivum cruris


208. 1355 Vasiqevi} Marisav

supruga Radojka

Trnovo, 27 god.

Trnovo, oplena~ki

~etnik (ne~itko) 14-15. septembar

209. 1356 Terzi} Miladin supruga Miqa

Dupqaj, 36 god.

Dupqaj, Lukavac, vaqevski (ìvi u Mionici)

narednik -

14. septembar (nema datuma otpusta)

210. 1357 Paunovi} Radosav – Kragujevac, 26 god.

Kragujevac narednik Contusio corporis 14-17. septembar

211. 1358 Ja}imovi} Dragi{a

Ranisav, Milka

Draga~evo, 24 god.

Draga~evo ~etnik Status post pneumonia

bilateralis 14-17. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

212. 1359 Milinkovi} Ostoja

Rafailo, @ivodarka

Babina Luka, 23 god.

Babina Luka, Brankovina, vaqevski

~etnik Vulnus explosivum 14-20. septembar

213. 1360 Stefanovi} Qubi{a

– Saranovo, 20 god.

Saranovo, Lepenica, kragujeva~ki


214. 1361 Todorovi} Stanimir

Bogosav, Stanica

Pra}ina, 24 god.

Pra}ina, beli~ki


215. 1362 Dobrijevi} Milisav

Milovan, Nikolija

Bobova, 20 god.



216. 1363 Stamenkovi} Milojko

– Saranovo, 22 god.

Saranovo, Lepenica, kragujeva~ki


217. 1364 Filipovi} Qubi{a

– Kragujevac, 30 god.

Kragujevac kapetan II klase

Vulnus sclopeta

abdominis

15. septembar – umro 16. septembra

218. 1372 Jezdi} Vladimir – Brangovi}, 24 god.

Brangovi}, Dra~i}, vaqevski

~etnik Fractura femoris l. s. 18. septembar – 11. decembar

219. 1373 Mirkovi} Milivoj

Boìdar, Jovanka

Pri~evi} (nisu upisane godine starosti)

Pri~evi}, podgorski

~etnik Congussatio pedis l. s. 18. septembar – 17. decembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

220. 1374 Dobrivojevi} Radi{a

– Slovac Slovac, Loznica, vaqevski

vojnik Congussatio pedis l. s. 18. septembar – 8. oktobar

221. 1375 Lau{evi} Vlastimir

supruga Rada

Kru{evac (nisu upisane godine starosti)

Kru{evac vojnik Vulnus sclopetaria

abdominis 18-29. septembar

222. 1379 Simeunovi} Stevan

supruga Lucija

Babina Luka, 38 god.

Babina Luka, vaqevski

straàr Fractura femoris

complicata

18. septembar – 24. novembar

223. 1380 Aleksandri} @ivorad

Petar, Zorka

Vin~a, 18 god. Vin~a, oplena~ki

~etnik Vulnus explosiva 18-20. septembar

224. 1381 Lali} Bogdan –

Beograd (nisu upisane godine starosti)

Beograd p. narednik Fractura cruris

complicata


225. 1385 Milosavqevi} Milutin

supruga Olga

Gledi}, 32 god.

Gledi}, ì~ki ~etnik Vulnus sclopetaria

antibrosh. l. s. 19-30. septembar

226. 1386 Radoj~i} Vidoje – Brezovica, 22 god.

Brezovica, Rebeq, vaqevski


manus l. s. 19-23. septembar

227. 1388 Mir~evi} Dragoqub

– Beograd, 17 god.

Beograd dobrovoqac Vulnus explosivum

capitis

20. septembar, umro 25. septembra





Zvawe i zanimawe


bolnice

228. 1389 Radovanovi} Bogdan

supruga Nade`da

Veli{evac, 36 god.

Veli{evac, Babaji}, kolubarski

narednik Fractura humeri

complicata


229. 1390 Petrovi} VojislavMilivoj, Rosa

Brezovica, 19 god

Brezovica, Rebeq, vaqevski

~etnik (nema)


230. 1391 Kotarac Bogoqub Milovan, Mileva

Zlatari}, 17 god.

Zlatari}, Jovawa, vaqevski

~etnik Vulnera explosiva churis 20. septembar – 20. oktobar

231. 1400 Mitrovi} Tihomir

Ivan, Persa

Ogla|enovac, 33 god.

Ogla|enovac, Vaqevska Kamenica

narednik Vulnus sclopetaria

femoris

22. septembar, umro 3. novembra

232. 1413 Savi} Radoje Svetolik, Zlata

Previ{, 23 god.

Previ{, leva~ki

~etnik Vulnera explosiva facie 26. septembar – 4. novembar

233. 1414 Milovanovi} Milorad

– Sedlari, 24 god.

Sedlari, mi{evski

~etnik (nema)


234. 1416 Vuji} Novica – Ovesi{te, 34 god.

Ovesi{te, oplena~ki

~etnik Fract. tor. cruris

26. septembar, umro 30. septembra





Zvawe i zanimawe


bolnice

235. 1417 Stojanovi} Petar Janko, Darinka, Natalija

Su{ica, 31 god.


straàr Vulnus sclopetaria 26. septembar – 20. novembar

236. 1418 Milo{evi} Svetozar

– Previ{, 25 god.

Previ{, leva~ki



237. 1419 Ko~ija{evi} Du{an

Milutin, Dragiwa

Zastavica, 21 god.

Zastavica, ma~vanski ({aba~ki)

dobrovoqac Pi{e: “Rawen u ruku i trbuh”

26. septembar, umro 20. oktobra

238. 1420 Branovi} Milivoje

– Prawani, 23 god.

Prawani, takovski

~etnik Vulnus sclopetaria cruris 26. septembar – 4. oktobar

239. 1421 Milivojevi} Dragomir

– Gada~ica, 25 god.

Gada~ica, ì~ki ~etnik Vulnus sclopetaria

thoracis 26-30. septembar

240. 1422 Jan~i} Stevan Dragoqub, Cveta

Lapovo, 18 god.

Lapovo, lepeni~ki

dobrovoqac Vulnus sclopetaria in

regio

26. septembar – 4 novembar

241. 1423 \urovi} Vojislav Vaso, Milica

Dupqaj, 25 god.

Vaqevo ~etnik, pr. ~inovnik

(nema) 26. septembar – 19. novembar

242. 1424 [ujdovi} Radisav Jovi{a, Zorka

Kla{ni}, 20 god.

Kla{ni}, kolubarski


femoris dextri


243. 1425 Milosavqevi} Miodrag

– â~ak, 37 god. â~ak, trnavski ~etnik Vulnus sclopetaria 26-30. septembar





Zvawe i zanimawe


bolnice

244. 1426 Kova~evi} Drago – Tubravi}, 26 god.

Tubravi}, vaqevski

straàr S. D. S. Pi{e: „Rawen u desnu nogu”

26. septembar – 3. oktobar

245. 1427 Radovanovi} Radoje

– Ba~evci, 27 god.

Ba~evci, vaqevski

straàr S. D. S. Vulnus sclopetaria

femoris l. d. 26-29. septembar

246. 1428 Bir~anin Branislav

Ilija, Ma{inka, Mioqka

Suvodawe, 29 god.

Suvodawe, podgorski

~etnik (nema)


247. 1429 Deli} @arko – Lopataw, 21 god.

Lopataw, azbukova~ki


brachii sin.

26. septembar – 7. oktobar

248. 1430 Markovi} @ivorad

Vitomir, Stoja

Kostajnik, 22 god.

Kostajnik, ra|evski

zemqoradnik, ~etnik

Vulnus sclopetaria

humeri dextri

26. sept. – 25. novem. (prenet iz vojne boln.)

249. 1431 Stefanovi} Jovan – Ba~ka Gradi{ka, 24 god.

Ba~ka Gradi{ka, Stari Be~ej

zemqoradnik, ~etnik

Ganitis l. d.

26. sept. – 3. oktobar (prenet iz vojne boln.)

250. 1449 Todorovi} Vlastimir

– Crniqevo, 24 god.

Crniqevo, posavo-tamnavski

zemqoradnik, ~etnik

Pi{e: “rawen” 2. oktobar, iza{ao istog dana

@ivorad Jevti}

istori~ar

Vaqevo

POPIS VODENICA POTOÂRA U

VAQEVSKOM SREZU, 1948. GODINE

Meqava ‘itarica i proizvodwa bra{na za qudsku i sto~nu ishra-nu u vodenicama poto~arama, ima veoma dugu tradiciju. Ova granaprivredne delatnosti za~etnik je savremene moderne mlinske indu-strije i poti~e jo{ iz ranog sredweg veka, upravo od po~etka 7. vekanove ere. U tom vremenu u „Evropi se koriste vodeni~ni to~kovi zapokretawe mlinova“.1

Vodenice poto~are su istovremeno i objekti stare narodne arhi-tekture, pa tako, osim privrednika, one zavre|uju veliku pa‘wu i et-nologa, turizmologa, topografa i drugih zainteresovanih kako za ovuoblast tradicionalnog privre|ivawa, tako i zbog toga {to u ve}znatnoj meri pripadaju pro{losti.

Po{to su predstavqala veliko bogatstvo, ova postrojewa vekovi-ma su bila vlasni{tvo samo vladaoca, vlastele i crkve.2

Tokom Prvog i posle Drugog srpskog ustanka one prelaze u ruke na-rodnih stare{ina i kneza Milo{a. Potom vodenice nasle|uju wiho-vi potomci, a kao vlasnici pojavquju se, najvi{e imu}niji seqaci,trgovci i ~inovnici. Oni kupuju, prodaju, orta~e se {to je znalo dabude predmet sudskog spora i od po nekoliko godina. Bilo je kupopro-daja i na javnim licitacijama.

Posle sticawa ograni~ene nezavisnosti Srbije 1815. godine, poodobrewu kneza Milo{a, udru‘eni imu}niji seqaci, pa i ~itava selagrade vodenice poto~are. One, podignute od jednog ili nekoliko seqa-

165

1 Velika enciklopedija istorije, ITM „Zmaj“, Novi Sad, 2004, str. 143; S. Mi{i}:Unutra{we vode i wihovo kori{}ewe u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd, 1992.

2 Dra{kovi}, Rad. M.: Vaqevske vodenice, Vaqevo, 1959.

@ivorad Jevti}

166

ka, kasnijom deobom zadru‘nih porodica, postaju orta~ke, suvla-sni~ke, poredovni~ke. Veoma malo je bilo vlasni~kih vodenica. Po-redovni{tvo u nekim vodenicama bilo je tako brojno da je u jednoj vo-denici u selu Dru‘eti}u (tada u NO sreza vaqevskog), 1948. godine,bilo 60 predvodnika.3

Nije suvi{no pomenuti da su o vodenicama u vaqevskom kraju pisa-li i drugi. Detaqno istra‘ivawe o vodenicama na vodotocima pla-nine Povlen uradio je Tomislav \uri}. On je opisao 11 vodenica po-to~ara na reci Zabavi. Prema wegovim istra‘ivawima, na Povlen-skoj Reci bilo je preko 20 vodenica. Jedna od wih podignuta je 1928.godine, obnavqana 1968. i 1988. godine, ali vi{e ne radi.4

Kao dopuna mogu da poslu‘e podaci koje je u svom radu izlo‘ioMilorad Vasovi}, da je u zaseoku Arsi}i sela Vujinova~e, 1992. godi-ne, radilo 7 vodenica poto~ara.5

O propadawu i nestajawu vodenica poto~ara u Tamnavi pi{e i Zo-ran Joksimovi}. Nagla{ava da u selu Brezovici, jo{ mnogo pre 1991,nije bilo vi{e nijedne vodenice poto~are. Ostala su samo vodeni~i-{ta (mesta gde su bile vodenice), sa tragovima brana, jazova... sve za-raslo u korov, {ibqe i ve} uveliko odraslo drve}e. Putawe i putevikao da nikad nisu postojali.6

Ovakve slike i prilike zahvatile su ceo vaqevski kraj, sa vrlo ret-kim i ~asnim izuzecima. Te vodenice poto~are su jo{ u svojoj funkci-ji. Vodeni~ari i pomeqari odr‘avaju svoje stare narodne obi~aje umeqavi i u slobodnom vremenu.

U najkra}em, istorijat vodenica poto~ara mo‘e se prikazati krozkratku pro{lost najstarije vodenice u Vaqevu – Ilova~i}a vodenice.

Po pisawu R. M. Dra{kovi}a, najstarija vodenica u Vaqevu je ona{to je pretvorena u stan u kome su stanovali potomci Dabi}a, pore-klom iz gologlavskog zaseoka Jautine. Vodenica je za vreme Turakapripadala Abdurahman agi.

Zanimqiva je i pro{lost Ilova~i}a vodenice poto~are koja je bi-la na kolubarskom jazu u Te{waru, odmah po prelasku mosta kod „Ja-dra“. Iznad ove vodenice, na istom jazu, R. Dra{kovi} pi{e, bila je

3 MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo – Vaqevo (1944-1967), Spisak vodenicapoto~ara NO sreza vaqevskog, del. br. 15485, od 18. decembra 1948, kut. inv. br. 183.

4 Tomislav \uri}: Vodenice na reci Zabavi u: „Kolubara“, Veliki narodnikalendar za prostu 2002, IP „Kolubara“, Vaqevo, 2003, str. 178-187.

5 Milorad Vasovi}: Podriwsko-vaqevske planine, izdava~i: Agencija Vaqevac,Vaqevska gimnazija, Istra‘iva~ka stanica Petnica, Vaqevo, 2004, str. 436

6 Zoran Joksimovi}: Vodenice na Tamnavi u: „Kolubara“, Veliki narodni kalendarza prostu 1991, IP „Kolubara“, Vaqevo, 1992, str. 74-77

jo{ jedna vodenica. Obe vodenice bile su vlasni{tvo Jevrema Obre-novi}a, brata kneza Milo{a. Kasnije, knez Milo{ je ove vodenice saJevremovim dvorom dao na u‘ivawe Jakovu Nenadovi}u. Posle Jako-vqeve smrti, 1836. godine, po nalogu Jevremovom, obe vodenice je preu-zeo Sud okruga vaqevskog i izdao pod zakup. Jevrem je, 1840. godine vo-denice prodao Joci Arapovi}u, vaqevskom trgovcu. Joca se, zatimuorta~io sa Jeremijom Karamarkovi}em. Kada je ortakluk rasturen,1849. godine, Joca je dobio gorwu, a ‘ena Jeremijina dowu, budu}uIlova~i}a vodenicu. Joca je je svoju gorwu vodenicu kasnije prodaoStevanu Petkovi}u, ~iji je sin na wenom mestu podigao veliki moder-ni mlin na parni pogon. Savka, ‘ena Jeremijina, svoju vodenicu je da-la Milo{u Nasti}u, kao miraz uz }erku, a ovaj je vodenicu prodao Ni-koli Ili}u – Ilova~i}u. Vodenica je imala ~etiri vitla.7 Mlin jedanas u sastavu Mlinsko-pekarskog akcionarskog dru{tva „Vapek“.

Ilova~i}a vodenica dugo vremena nije radila, bila je prepu{tena}udima prirode i polako je propadala. Jaz je sa obe strane vodenicebio potpuno zasut, a ona je {tr~ala iz zemqe, tako da neupu}eni nisuni znali {ta predstavqa i ~emu slu‘i objekat. Najzad, posle mnogogodina u takvom stawu, ova vodenica je uz mnogo dodatog gra|evinskogmaterijala, preme{tena i postavqena na grada~ki jaz iznad Tadi}amlina u Gradcu. Na veliko zadovoqstvo pomeqara i mnogih drugihradoznalih posetilaca vodenica je osposobqena za meqavu i radi idanas.

Sve do kraja 19. veka, dakle, punih 12. vekova, vodenice poto~arebile su jedini proizvo|a~i bra{na za qudsku i sto~nu ishranu. Kra-jem 19. i po~etkom 20. veka, a naro~ito izme|u dva svetska rata, gradese moderni mlinovi na parni, a zatim i elektri~ni pogon, sa znatnove}om produktivno{}u, kvalitetnijom meqavom, ~ak i po ‘eqi pome-qara, i meqavom na sejano bra{no, odnosno izdvajawem mekiwa odbra{na. Upotreba vode je minimalna. U Vaqevu su bili, nadaleko po-znati, Petkovi}a, Tadi}a i Unkovi}a mlin. Eri}a vodenicu i vodeni-cu Poqoprivredne {kole pokretala je mehani~ka snaga vode iz kolu-barskog jaza. Mlinova je bilo, a i u ovom vremenu ih ima, u Brankovi-ni, Babinoj Luci, Bawanima i drugim ve}im selima vaqevskog kraja.Ovi mlinovi su, iz decenije u deceniju, sve vi{e ugro‘avali rad vode-nica poto~ara, a to je, upravo, predstavqalo veliki napredak u razvo-ju mlinske industrije kod nas.

Me|utim, mlinska industrija u celini i na podru~ju vaqevskogkraja se sporo razvijala. Zato su vodenice poto~are, dugi niz godina

Popis vodenica-poto~ara u vaqevskom srezu, 1948. godine

167

7 Dra{kovi}, Rad. M, n. d.

posle Drugog svetskog rata imale glavnu ulogu u proizvodwi bra{na,posebno u brdsko-planinskom predelu Podgorine i Kolubare.

*

Oslobo|ewem na{e zemqe, uspostavqawem i u~vr{}ivawem novevlasti, iz osnova se mewa dru{tveno-politi~ki sistem, a s tim u vezivr{e se vrlo ~esto administrativno-teritorijalne promene u novojdr‘avi. Prvo su ukinute op{tine, a zatim sprovedeno reorganizova-we, pregrupisavawe, ukidawe, izdvajawe i spajawe ranije formiranihmesnih narodnih odbora (u daqem tekstu: MNO) kao lokalnih organadr‘avne vlasti na svom podru~ju. I u Narodnom odboru sreza vaqev-skog (u daqem tekstu: NO sreza vaqevskog) vr{ene promene naziva,preme{tawa sedi{ta i drugo. Samo tokom 1947. godine izvr{ene sutri administrativno-teritorijalne promene u zemqi. Svakako naj-zna~ajniji je Zakon, od 18. aprila 1947, kada su ukinuti okruzi a osta-li su srezovi, gradovi, gradski reoni i podru~ja MNO-a.8

Ovo isti~emo zato {to su ukidawem nekih i formirawem novihsrezova i MNO-a u NO sreza vaqevskog, za ~iju teritoriju dajemo po-pis vodenica poto~ara, pripadala i neka sela koja mu nikada pre nisupripadala. Pomenutim zakonom kojim su ukinuti okruzi, u biv{emVaqevskom okrugu ukinuti su srezovi: Kolubarski sa sedi{tem u Mi-onici i Ka~erski sa sedi{tem u Belanovici. Od ovih srezova formi-rani su novi: Kolubarski sa sedi{tem u Lazarevcu i Qi{ki sa sedi-{tem u Qigu. Ve}i broj sela, sada biv{eg Kolubarskog sreza, pripojenje NO sreza vaqevskog, sa sedi{tem u Vaqevu. Podru~je grada Vaqevanije u{lo u sastav sreza ve} je bilo posebna administrativno-terito-rijalna jedinica izdeqena na pet gradskih reona. Tako je, osim ostalihseoskih odbora (MNO), bio formiran Narodni odbor grada Vaqeva.

Ovim i drugim administrativno-teritorijalnim promenama, nijebio kraj. Sredinom 1948. godine (samo nekoliko meseci pre zvani~nogpopisa vodenica poto~ara) doneta je odluka o izdvajawu MNO Taor saMraviwcima (koje su pripadale MNO Leskovice) iz Crnogorskogsreza (Kosjeri}) i pripajawu NO sreza vaqevskog. Isto, MNO DowiMu{i} (sa selima Vrtiglav, Dowi Mu{i}, Maqevi} i Nanomir) iz-dvaja se iz Qi{kog sreza (ali bez Velikog Mari{ta koje je pripojenoMNO Gorwi Mu{i}) i pripaja NO sreza vaqevskog. Tako|e, NO sreza

@ivorad Jevti}

168

8 Jevti}, @ivorad, Administrativno-teritorijalne promene u vaqevskom kraju

(1944-1955), Glasnik MIAV, br. 23/1988, str. 55-65. Izvor: Slu‘beni glasnik NRSrbije br. 17, 27, 30, 42 iz 1947. godine, i br. 2/1948.

vaqevskog pripali su i MNO Bre‘|e, MNO Ose~enica, MNO Rajko-vi} i jo{ neki mesni odbori koji su pripadali biv{em Kolubarskomsrezu sa sedi{tem u Mionici.

*

Vodenice poto~are u ravni~arskom delu NO sreza vaqevskog imalesu toliko vode da su mogle da pokre}u po nekoliko vitlova i rade pre-ko cele godine. Mnoge vodenice u brdsko-planinskom podru~ju izgra-|ene su na malim i po mesecima neujedna~enim proticajima, velikimmese~nim amplitudama vodostaja i neravnomernom specifi~nom oti-caju padavina u slivovima tih vodotokova. Navedeni elementi su,upravo, direktna posledica visine oticaja i koeficijenta oticajavode koja se koristi za pokretawe vitlova vodenica poto~ara.

Nove vlasti, imaju}i u vidu strate{ki zna~aj vodenica poto~araza stanovni{tvo zemqe, imale su povlastice za iskori{}avawe vod-nih snaga i vodenice stavqaju pod upravu Komiteta za vodoprivreduVlade NRS, kasnije Glavnu upravu voda – Hidrotehni~ki odeqak sasedi{tem u Sremskoj Mitrovici, kome su pripadale i vodenice poto-~are sa teritorije NO sreza vaqevskog.

Jedan od veoma va‘nih poslova ovih institucija, po osnivawu, bioje popis vodenica poto~ara, a ciq je bio ne{to drugo – revizija do-zvola za rad vlasnika, suvlasnika i poredovnika vodenica. Dozvole zarad dobijali su samo oni, postoje}i i budu}i korisnici, koji su ispu-wavali odre|ene uslove. Ujedno, na ovaj na~in ograni~ena je i gradwanovih vodenica, kako bi se podstakao razvoj savremene mlinske indu-strije u dr‘avnom sektoru.

Da bi pomenuti Komitet za vodoprivredu izvr{io reviziju dozvo-la za rad, aktom br. 9697, od 7. oktobra 1948. godine, naredio Hidro-tehni~kom odeqku da po{aqe raspis svim srezovima u NR Srbiji. ê-tiri dana kasnije, NO sreza vaqevskog dobio je raspis – naredbu br.1837/1948, kojim se tra‘i da dostavi podatke o vodenicama poto~ara-ma na svom podru~ju, u vidu spiska, po slede}em:

1. Ime sopstvenika vodenice poto~are. Ako vodenica ima vi{evlasnika, navesti i to.

2. Na kojem vodotoku se nalazi vodenica?3. Da li vodenica, s obzirom na koli~inu vode mo‘e raditi stalno,

a ako ne mo‘e, koliko po prilici meseci radi u godini?4. Koliko kamenova (‘rvweva9) ima vodenica?


169

9 Umesto kamenova (‘rvweva) u tekstu je pisano „vitlovi“, jer ih je, ve}ina MNO-atako nazivala (prim. autora)

5. Koliki je prose~ni kapacitet vodenice za 24 sata (za vreme veli-kih i malih voda)?

6. Da li vodenica ima koncesiju, od koje ustanove i od koje godine?7. Da li vodenica ima stalnu ili pokretnu branu koja se otvara za

vreme velike vode i od kakvog je materijala (betona, kamena, drveta). Jeli korito potoka ispod brane dovoqno osigurano od podlokavawa?

8. Da li usled postojawa vodenice nastaju {tete plavqewem okol-nog zemqi{ta i drugo, {to je ~est slu~aj u ravni~arskim krajevima, ikolika je po prilici {teta?

9. Da li brana u brdskim predelima donosi koristi usled zadr‘a-vawa nanosa i smawewa brzine vode u vodotoku?

10. Da li po mi{qewu NO sreza potrebno daqe postojawe vodenicai kojih?

Po prikupqawu ovih podataka i sa svojim mi{qewem, NO srezavaqevskog bio je u obavezi da Hidrolo{kom odeqku dostavi spisak do1. novembra 1948. godine. Postupaju}i po nare|ewu ove institucije,Izvr{ni odbor NO sreza vaqevskog dostavio je spisak vodenica po-to~ara, aktom br. 15485, od 13. novembra 1948. godine. Op{ti podacinisu bili potpuni, pa je Hidrolo{ki odeqak tra‘io dopunu, i novedopuwene podatke NO sreza vaqevskog poslao je 18. decembra iste go-dine, pozivaju}i se na isti delovodni broj.10

Na teritoriji NO sreza vaqevskog, bile su slede}e vodenice:U MNO Brezovice, selu na severnim padinama Povlena, u vreme

popisa, na Povlenskoj i Stubi~koj Reci radilo je ukupno 12 vodenica.Radile su po 5, 6, 8 i 12 meseci godi{we, a imale su po jedno ili dva vi-tla, ukupno 15 vitlova. Vodenice na Povlenskoj Reci nemaju brane ine pri~iwavaju {tetu. Brana na Stubi~koj Reci donosi koristi za ze-mqu. MNO Brezovice je mi{qewa „da vodenice treba da ostanu“.

U MNO Brankovini bile su dve vodenice poto~are i jedna na par-ni pogon. Vodenice poto~are bile su na reci Rabas. One su radile dvameseca u godini. Imale su ukupno ~etiri vitla, a parni mlin dva ka-mena. Vodenice poto~are bile su bez brana. „Potrebne su, da ostanu“.

MNO Babina Luka je selo kroz koje tako|e proti~e reka Rabas.Imalo je ~etiri vodenice poto~are sa 12 vitlova i nepokretnim bra-nama. radile su samo tri meseca u godini. Po{to nisu plavile, prepo-ruka MNO-a bila je da ostanu.

MNO Ba~evci – na reci Bukovi bilo je 10 vodenica poto~ara sa ukup-no 15 vitlova. Radile su 3-4 meseca godi{we. Potrebne su seqacima.

@ivorad Jevti}

170

10 MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo – Vaqevo (1944-1967), Spisak vodenicapoto~ara NO sreza vaqevskog, del. br. 15485, od 18. decembra 1948, kut. inv. br. 183.

MNO Bukovac – na reci Kr~marici imao je ukupno 10 vodenicapoto~ara, a na Mrati{i}skoj Reci ~etiri vodenice poto~are. Sve vo-denice imale su po jedno vitlo, ukupno 14 vitlova. Od ovih, ~etiri vo-denice imale su stalnu branu, a 10 ih nije imalo. Vodenice nisu radi-le stalno, ve} po 8 meseci, izuzev ~etiri koje su radile po tri meseca.Sve vodenice su bile poredovni~ke.

U MNO Bre‘|e bilo je ukupno 15 vodenica poto~ara sa 17 vitlova.Brane su im bile privremene pravqene od kamena. Ovoliki broj vode-nica na teritoriji MNO Bre‘|e postojao je zahvaquju}i trima reka-ma: Pakle{nici, Ribnici i Manastirici. Ovaj MNO imao je i dvamawa vodotoka: Duboki Potok i Kravari~ku Re~icu. Po{to su toplaninski vodotoci, sa brzim tokom i velikim padom, me{tani sumaksimalno iskoristili mehani~ku snagu ovih voda.

U MNO Gola Glava bilo je 8 vodenica poto~ara i to: na reci Ubu –dve, potoku Ubi}u – dve, Jo{evici – tri, na potoku Jautinici – jedna. Ovevodenice su radile 2-3 meseca, a neke samo jedan mesec godi{we. Bilo ih jekoje su radile sa jednim do dva vitla. Ukupno je radilo 12 vitlova. U ovomselu vodenice sa stalnom branom ne prave {tetu, pa treba da ostanu.

U MNO Gorwa Bukovica imao je 12 vodenica poto~ara na ~etirivodotoka. Na Medovici je bilo 8, Rekavici dve, Kova~ici jedna i naLazarici jedna vodenica. Vodenice su radile jedan do dva meseca u go-dini. Imale su ukupno 14 vitlova. Mi{qewe odbora je da sve ostanu.

U MNO Deguri}u bila je samo jedna vodenica, vlasni{tvo Du{anaFilipovi}a. Bila je verovatno na Gradcu. Imala je ~etiri vitla istalnu branu. Nije plavila, pa treba da ostane.

MNO Dowa Grabovica, sa selima Dowa Grabovica, Jasenica i Go-ri}, imao je jednu vodenicu na Kolubari sa 6 vitlova. Weni sopstve-nici bili su: Ivanovi}i iz Gori}a, Pu{i}i, Jevti}i i Krstivojevi-}i – svi iz Zabrdice. Vodenica je radila stalno i „treba da ostane“.

MNO Dru‘eti} imao je 6 vodenica poto~ara i sve su bile na reciUbu. Imale su ukupno 10 vitlova. Jedna, {to je malo neobi~no, imalaje 60 poredovnika.

U MNO Dowi Mu{i} na reci Toplici bilo je ~etiri vodenice po-to~are sa 8 vitlova. Radile su redovno. Nisu imale koncesije. Svebrane su bile od drveta i pokretne. Ne prave nikakvu {tetu. MNO jemi{qewa da treba sve da ostanu. Bile su poredovni~ke i vlasni~ke.

MNO \ur|evac imao je tri vodenice poto~are.

MNO Dra~i} imao je tri vodenice poto~are. Jedna je bila zajedni~kaza sela Kova~ice i Brangovi}, sa dva vitla, na reci Gradac i radi stal-no. Za 24 sata prose~no sameqe 300 kg ‘ita. Ima stalnu branu. Druga vo-


171

denica vlasni{tvo je Damwanovi} Ostoje. Ona je na potoku i ima jednovitlo. Tre}a vodenica pripadala je Golubovi} Spasoju. I ona je na poto-ku. MNO Dra~i} smatra da sve vodenice treba da ostanu i da rade.

MNO Zlatari} na reci Obnici imao je tri vodenice poto~are sa 6vitlova i stalnim drvenim branama. Sve su bile potrebne poqopri-vrednicima.

MNO Jablanica na reci Jablanici, imao je dve vodenice za selaPakqe i Balinovi}, sa ukupno ~etiri vitla. Brane su bile drvene istalne. Preporuka je odbora da sve ostanu.

MNO Jovawa imao je 5 vodenica poto~ara i to na reci Jablanici ~eti-ri i Obnici jednu, sa ukupno 15 vitlova. Po{to nema {tete, potrebne su.

MNO Kqu~ raspolagao je sa tri vodenice poto~are u kojima je bi-lo ukupno 5 vitlova. U godini, dve su radile po 10 meseci i za 24 satamogle da samequ 400 kg bra{na, a jedna 6 meseci koja je mlela upola ma-we. Brane su od zemqe i kamena. Potrebne su i treba da ostanu.

MNO Kote{ica na rekama Rabasu i Jo{evici imao je ukupno 6 vo-denica sa 12 vitlova. Brane su bile stalne i nisu plavile.

MNO Leli} imao je 10 vodenica poto~ara na reci Gradcu. Vodeni-ce su bile seoske, za Leli}ane i Leskov~ane. Sve su imale po tri vitla.Podignute su pre 100 godina. Odbor je mi{qewa da ostanu.

MNO Loznica imao je tri vodenice poto~are na reci Kolubari, saukupno 15 vitlova. Vodenice su imale po 30 do 40 suvlasnika u selimaVeselinovac i Loznica. Zbog brana, Kolubara plavi po nekoliko sto-tina hektara najplodnije zemqe.

MNO Leskovice imao je u svom sastavu: sela Gorwe Leskovice iBogati} i zaseok Gradac. Wihove tri vodenice, sa 6 vitlova, imale sustalne drvene brane. Potrebne su.

MNO Lukavac imao je ukupno tri vodenice poto~are i to na Kolu-bari dve, a na Rabasu jednu, sa ukupno 10 vitlova. Brane su bile stalnei od drveta. Vodenice na Kolubari su radile stalno, a vodenica na Ra-basu samo 5 meseci godi{we. MNO je bio mi{qewa da ona vodenicana Rabasu nije potrebna.

MNO Mionica (selo), na rekama Ribnici i Lepenici, imao je 23vodenice poto~are, najvi{e u tada{wem NO sreza vaqevskog. Vodeni-ce su imale ukupno 40 vitlova, stalne brane od kamena, drveta i beto-na. Da rade sve.

U MNO Markova Crkva bilo je 8 vodenica poto~ara, a wih su kori-stili me{tani sela: Virovac, Markova Crkva, Slovac i Ratkovac. Jed-na vodenica se nalazila na Kolubari, a 7 na Toplici. Ona na Kolubari

@ivorad Jevti}

172

je imala 8 vitlova, a sve ostale 15, {to ukupno iznosi 23 vitla. Sve vo-denice su orta~ke – od 2 do 53 ortaka u jednoj vodenici. Da ostanu sve.

MNO Paune, sa selima Belo{evac i Mr~i}, imao je ukupno 6 vode-nica poto~ara. Na Bawi, u selu Mr~i}, bile su tri vodenice i to naLipnici dve, a na Lepenici jedna. Jedna vodenica je plavila, sopstve-nik ne}e da radi, a jedan je u Beogradu.

MNO Popu~ke, sa dve vodenice poto~are i ukupno 5 vitlova, zado-voqavao je potrebe sela Popu~ke, Zabrdica i okolnih sela, prema po-trebi. Jedna je bila poredovni~ka, seqaka Popu~anaca, a druga or-ta~ka (Jakovqevi}a i drugih iz Popu~aka i Zabrdice). Brane su stal-ne, drvene. Radile su preko cele godine. Da ostanu.

MNO Po}uta na svom podru~ju raspolagao je sa ukupno 19 vodenicapoto~ara i bio na tre}em mestu, po broju vodenica, u onda{wem NOsreza vaqevskog. Samo na reci Jablanici bilo je 14 vodenica, a wenapritoka (nije navedeno ime) imala je 5 vodenica. Imale su ukupno 19vitlova, {to zna~i da su sve imale samo po jedno vitlo. Vodenice suradile od 4 do 6 meseci godi{we. Po{to ne prave {tetu, potrebne su.

MNO Pri~evi}, na dvema rekama Obnici i Kamenici, imao jeukupno 17 vodenica poto~ara. Na reci Obnici bilo je 16, a na Kame-nici jedna. Ukupno su imale 36 vitla. vodenice su bile dosta stare, sa-mo su dve pravqene posle Prvog svetskog rata (1921. i 1923. godine).Osim meqave, vodenice dosta koriste i usporavaju brzinu vode u vodo-toku. Potrebne su, treba da ostanu.

MNO Petnica imao je 11 vodenica. One su bile na re~ici Bawa,wih 7 sa 14 vitlova, a na „Reci“ 4 vodenice sa 4 vitla, ukupno 18 vi-tlova. Sve vodenice su poredovni~ke, odnosno pojedinih familija.Poredovni{tvo nad vodenicama imali su: iz Petnice (1), Klinaca(1), Belo{evca (4), Pauna (1) i @abara (4) vodenice. Od svih vodenicada rade paunska i petni~ka, a ostale da se zatvore jer }e se, u decembru1948. godine, pustiti u rad elektri~ni mlin u Petnici.

MNO Ose~enica ima na reci Manastirici 8 vodenica poto~ara sapo jednim vitlom, ukupno 8 vitlova. Vodenice su imale stalne braneod drveta i kamena. Radile su preko cele godine. Po mi{qewu ovogodbora, treba sve da rade.

MNO Rajkovi} imao je 7 vodenica poto~ara. Sve su bile na reciLepenici. Mi{qewe odbora je da sve ostanu.

MNO Sedlari na reci Jablanici, imao je ~etiri vodenice poto~a-re, sa ukupno 10 vitlova i treba da ostanu.

MNO Stave bio je na drugom mestu po broju vodenica poto~ara uNO sreza vaqevskog 1948. godine. Imao je 22 vodenice sa ukupno 29 vi-


173

tlova. Na reci Obnici bilo je 7, a na potocima (bezimenim) 15 vode-nica. Sve vodenice su imale stalne brane. Kako je konstatovao ovajodbor, {tete ima i nema kod 14 vodenica. Ostale vodenice ne trebaju.

MNO Stubo imao je 8 vodenica poto~ara. Sve su na reci Jablanici.Imaju ukupno 12 vitlova. Tri vodenice pripadaju me{tanima sela Stu-bo. Sve su radile stalno, pa i na su{i. Nema poplava. Potrebne su.11

Na kraju ovog spiska isti~emo da za dva MNO, koji su pripadaliNO sreza vaqevskog, nisu dostavili podatke: MNO Divci i MNO Ta-or. Pojedini MNO odgovorili su po raspisu da nemaju vodenice poto-~are : MNO Ra|evo Selo, MNO Gorwa Grabovica, MNO Mionica (va-ro{ica) i MNO Zabrdica.

NO sreza vaqevskog imao je ukupno 41 MNO i po svojoj teritorijibio je me|u najve}ima u NR Srbiji. Zahvaquju}i povoqnim hidrolo-{kim uslovima imao je veliki broj vodenica poto~ara – 265 i jedanmlin sa dva kamena na parni pogon u Brankovini. Vodenice su imale441 vitlo, tako da su za 24 sata neprestanog rada mogle da samequ ukup-no oko 1.764 mc, ili skoro 11 vagona ‘ita, ako bi kapacitet jednog vi-tla bio oko 400 kg tokom dana i no}i.

Ovaj prvi popis vodenica poto~ara posle Drugog svetskog rata sma-tramo najva‘nijim i najpotpunijim jer se, od tog vremena pa do 60-tihgodina 20. veka, izgradilo vrlo malo vodenica poto~ara. To je periodkada se naglo napu{ta meqava u wima, pa i wihova gradwa. Vodenicapoto~ara najvi{e je bilo, a i danas ih samo tamo ima, u brdsko-planin-skom delu vaqevskog kraja. Popis ima zna~aj za istra‘iva~e istorijevodeni~arstva, kao i za istra‘iva~e o vodama vaqevskog kraja.12

Glavni razlog nestajawa vodenica poto~ara le‘i u razvoju mlin-ske industrije. Savremena mlinska industrija, skoro u potpunosti,zadovoqava potrebe stanovni{tva. Osim toga, ve}ina sto~arskih i‘ivinarskih farmi imaju svoje mlinove, a za mawu potro{wu, u seo-skim doma}instvima, slu‘e prekrupa~i.

Vodenice poto~are, kao objekte privrede i stare narodne arhitek-ture, trebalo bi za{tititi.

@ivorad Jevti}

174

11 Isto12 Istra‘ivawa o vodama vaqevskog kraja pokrenuo je mese~nik „Revija Kolubara“

IP „Kolubara“ u Vaqevu. Ve} je objavqeno nekoliko vrednih napisa, a ovajspisak, iz kojeg se vidi na kojim vodotokovima su gra|ene vodenice, mo‘e daposlu‘i kao dopuna. (prim. autora)

Sne‘ana Radi}

UPUTSTVO ZA IZRADU ANALITI^KOG INVENTARA

U ME\UOP[TINSKOM ISTORIJSKOM ARHIVU

VAQEVO

Analiti~ki inventar (u daqem tekstu: AI) predstavqa nau~no-obave-{tajno sredstvo u kojem se analizira pojedina~ni dokument (sa‘et sa-dr‘aj dokumenta – skra}ena redakcija teksta). Pripada nau~no-obave-{tajnim sredstvima u‘eg tipa. Uslov za izradu AI je da je fond, ilizbirka, bude sre|en, {to va‘i i za izradu ostalih obave{tajnih sredsta-va. Neophodna je i validna procena arhivskih radnika da li dati fond,zbirku ili grupu spisa treba analiti~ki obraditi. Izrada AI preporu-~uje se za stare i veoma vredne fondove, pojedine zbirke i veoma male gru-pe dokumenata, koji imaju veliki zna~aj za dru{tveno-politi~ku, kul-turnu i ekonomsku istoriju. Za arhivsku gra|u nastalu od sredine 20. ve-ka, ne preporu~uje se wegova izrada, ili kako neki stru~ni radnici pi-{u: „on je neracionalan ili prakti~ki neizvediv, te nema gotovo nika-kvog smisla“. Ili kra}e: „Analiti~ki inventar je uistinu samo idealkoji se ni u jednom arhivu ne mo‘e u potpunosti ostvariti“.1

Ozbiqnijih pristupa ovoj problematici bilo je krajem sedamdese-tih godina pro{log veka. Osnovne preporuke i uputstva, uz mawe ko-rekcije, i danas su prihvatqivi.2 U proteklih 25 godina situacija se umnogome promenila. Iako postoje suprotstavqena gledi{ta oko izra-de AI, primena ra~unara u arhivistici omogu}ava da stru~ni radni-ci ozbiqnije razmotre i ulo‘e vi{e truda na izradi pomenutog oba-ve{tajnog sredstva jer je skra}eno vreme unosa potrebnih podataka.

Analiza pojedina~nog dokumenta naziva se regest.3 Regesta se izra-|uju na posebnim listi}ima, ali ako se unose redom za odre|eni fondili grupu predmeta predstavqaju AI.

175

IZ RADA ARHIVAOUT OF THE ARCHIVE’S WORK

1 Grupa autora: Priru~nik iz arhivistike, Savez dru{tava arhivskih radnikaJugoslavije, Zagreb, 1977, str. 179, 180

2 Iskustva u izradi analiti~kog inventara u arhivima SAP Vojvodine – Sasavetovawa u Vojvodini, Arhivski pregled, 1-2, Beograd, 1978, str. 91-110

3 Isto, str. 212

Analiti~ki inventar i katalog (obave{tajno sredstvo u kojem sugrupisani regestni listi}i predmeta koji se odnose na odre|enu temu,geografsku regiju i dr.) su kompatibilna obave{tajna sredstva i ubliskom funkcionalnom odnosu, ali postoje osnovne razlike izme|uwih: 1. analiti~ki inventar odra‘ava poredak arhivske gra|e u fon-du, a katalog ne odra‘ava; 2. analiti~ki inventar je uvek zasnovan naopisivawu arhivskih celina (predmeta, kwiga itd.), a katalog mo‘ebiti zasnovan na opisivawu pojedina~nih listova u predmetu (npr.jedna ta~ka dnevnog reda u nekom zapisniku) i 3. uslovna razlika, {toAI opisuje sve arhivske celine, a katalog mo‘e biti ra|en putem se-lekcije dokumenata.

Tekst inventarisanih jedinica mo‘e da se unosi u kartice ili u vi-du kwige. Inventar ne treba pisati rukom, po mogu}stvu, i od procenezna~aja, treba ga i {tampati. Uobi~ajeno je da kwiga AI sadr‘i podat-ke o ukupnom broju inventarisanih jedinica, broju listova inventara,datumu sastavqawa, imena prire|iva~a – sastavqa~a i pe~at Arhiva.Zbog toga inventar ima karakter slu‘benog dokumenta.

S obzirom na zna~aj i ulo‘eni trud za izradu AI, uz mali dodatninapor, trebalo bi da AI, kao i sumarni inventar ima:

– naslovnu stranu: naziv arhiva, naziv inventara, naziv fonda ilizbirke, hronolo{ke granice delatnosti stvaraoca, hronolo{ke gra-nice gra|e ili grupe dokumenata koji se obra|uju, ime i prezime pri-re|iva~a, godina i mesto izrade inventara;

– uvod: kratka istorijska bele{ka, ili bli‘i istorijski podaci oorganizacionoj jedinici, telu ili organu ~ijim su radom nastala do-kumenta koja su predmet analiti~ke obrade – npr. „Komisija za agrar-nu reformu SNO Ub“; na~in prijema, stepen sre|enosti, stawe arh.gra|e i dr., spisak skra}enica, ukupan broj analiti~kih jedinica,broj inventarnih jedinica u koje su zapakovani obra|eni i inventari-sani predmeti.

Zatim sledi opis svakog inventarisanog predmeta. To je osnovnideo AI.

U izradi AI ide se od spisa do spisa, tragom inventarnog reda iprovenijencije. Zbog te‘ine posla, ~e{}e se radi za odabrana doku-menta, ili grupe dokumenata. U oba slu~aja arhivist ne sme da dozvoli

da se stvori utisak da je wegov opis dokumenta dovoqan da istra‘iva~

ne pogleda original, jer AI kompletno upu}uje na predmet, ali ga nemo‘e svestrano nau~no da obradi. Svaki istra‘iva~ ima specifi~anugao istra‘ivawa. Bez obzira na jezik originala, AI se pi{e savre-menim jezikom, odnosno vr{i se transkripcija. U praksi, do sada, AI

Sneàna Radi}

176

su ra|eni na karticama, mada je u dana{we vreme prihvatqivije da seradi tekstualno u ra~unaru, mo‘e i u vidu tabela, ali uz uslov da re-dosled rubrika inventarnog opisa bude ispo{tovan. Razlozi su broj-ni, a nave{}emo samo neke: zbog objavqivawa, preglednosti, novog na-~ina pretra‘ivawa i br‘eg pru‘awa informacija istra‘iva~ima.

Prikazane opisne jedinice sadr‘e slede}e rubrike:

1. Arhivska signatura,2. Registraturska signatura (ako postoji),3. Naslov gra|e (sadr‘ajni elementi),4. Dopuna naslovu (kratka dopuna, ukoliko je naslov preuzet od

tvorca fonda)5. Vremenski raspon,6. Koli~ina,7. Uputnica (upu}ivawe na drugu opisnu jedinicu sli~nog sadr‘a-

ja), i8. Napomena.

Osnovne odrednice inventarnog opisa

Pojednostavqeno, osnovni elementi opisa inventarisanih jedinicasu: a) signatura, b) hronolo{ka oznaka – datum, v) vrsta dokumenta i sa-dr‘aj, g) spoqna obele‘ja predmeta, d) registri (imenski, geografski,predmetni) i |) napomena. Ovo je minimum ispod kojeg se ne mo‘e i}i.

Raspored podataka (elemenata) inventarnog opisa, dosada{wim uput-stvima nije odre|en, ve} arhivi primewuju razli~ite postupke. Iz tihrazloga, a i radi ujedna~enosti sadr‘ajnog i tehni~kog izgleda AI, ura-|eno je Uputstvo za izradu analiti~kog inventara u Me|uop{tinskomistorijskom arhivu Vaqevo.4 Tako|e, na wegovu izradu uticali su sa-dr‘aj fondova i zbirki koje se nalaze u Arhivu, stepen wihovog zna~aja,o~uvanosti i sre|enosti, kao i stru~na osposobqenost zaposlenih.

[to se ti~e osnovnog opisa za svaki evidentirani predmet koji seanaliti~ki obra|uje, najlak{e je ujedna~iti tekst koji se odnosi na:naziv fonda ili zbirke, signaturu, datum, mesto nastanka, jezik, pi-smo, originalnost i kvantitativne karakteristike (broj listova,broj punih i broj praznih strana). Te{ko}e nailaze kod opisivawa sa-dr‘aja zbog razli~itih stilova izlagawa sadr‘aja i subjektivne pro-cene i interpretacije bitnih karakteristika predmeta obrade.

U sadr‘aj obavezno treba navesti ko se kome obra}a (adresant – po-{iqalac i adresat – primalac) izuzev kada su u~esnici prepiske od-

Uputstvo za izradu analiti~kog inventara...

177

4 MIAV, del. br. 190, od 6. maja 2005.

re|eni samim delokrugom nadle‘nosti. Tako|e, uz adresanta treba na-vesti da li je npr. uputstvo Ministarstva prosvete upu}eno samoSNO Vaqevo ili je u vidu raspisa dostavqeno svim SNO na teritori-ji Vaqevskog okruga.

Tako|e, ni ostali elementi – broj listova, jezik dokumenta, da li jeoriginal ili kopija, izvorna signatura – nemaju svoje stalno odre|e-no mesto. Iako su ovo tehni~ka pitawa, preporu~uje se da bar u jednomarhivu bude zastupqena jednoobraznost iz funkcionalnih razloga (zaslu~aj stvarawa me|ufondovskih kataloga – kao npr. kod komisija zanacionalizaciju pri srezovima). U vremenu sve ve}e primene ra~una-ra, bitno je da se ispo{tuju elementi unosa, a redosled elemenata serelativno lako da urediti. Za sve rubrike ve} postoje uputstva.

Iskusnim arhivskim radnicima ovo su dobro poznati elementi,ali nije suvi{no napomenuti kako se radi.

a) Signatura

Prvo se navodi signatura fonda npr. A.1.2-4.7., a ovoj slovno-broj-~anoj oznaci dodaje se redni broj analiti~ki obra|enog predmetafonda ili zbirke, koji je odvojen crticom, npr. A.1.2-4.7. – 97. Ovo jearhivska signatura i pi{e se iznad sadr‘aja analiti~ke jedinice ugorwem levom uglu.

Na primer, ako se AI radi na karticama, dozvoqeno je da se signa-tura ispisuje i u levom i u desnom gorwem uglu, a ponekad i ispod sa-dr‘aja. Mesto i datum nastanka dokumenta ispisuje se ponekad iznad,a ponekad ispod sadr‘aja predmeta. To je stvar dogovora, mada zbogunosa teksta u ra~unar, boqe je pisati u gorwem levom uglu, a zatimi}i, sa ostalim odrednicama – jednu ispod druge.

Uz signaturu potrebno je dodati broj inventarne jedinice u kojoj sedati predmet nalazi, ukoliko ima vi{e inventarnih jedinica (kutija).

b) Datum

Datum predstavqa vremensku odrednicu (hronolo{ku oznaku) na-stanka obra|ivanog predmeta.

Kod upisivawa vremenskih odrednica predmeta koji se obra|ujepostoje razli~ita mi{qewa, od onih da u opis treba napisati dan imesec po~etaka i zavr{etaka predmeta, do onih da je dovoqno ta~noutvrditi godinu nastanka i prestanka radwe iz predmeta.

Ukoliko se navodi datum, pi{e se slede}im redom: godina, mesec,dan i to po savremenom na~inu ra~unawa vremena, uz naznaku datumaiz originala. Godina i dan pi{u se arapskim brojevima, a mesec slo-

Sneàna Radi}

178

vima. Ako nema datuma, onda se vr{i wegova rekonstrukcija na osnovudrugih dokumenata ili literature. Tako odre|en (rekonstruisan) da-tum stavqa se u uglastu zagradu. Ukoliko nema datuma pisati – bez da-tuma. Datum se ispisuje odmah ispod arhivske signature.

Tako|e, sastavni deo datuma je mesto nastanka dokumenta koji se in-ventari{e. Mesto se upisuje razli~ito, od arhiva do arhiva. Pisatiga na slede}i na~in: Vaqevo, 1945. septembar 24. Ovo je primer potpu-nog datuma.

v) Sadr‘aj predmeta

Najslo‘eniji deo posla na izradi AI je ta~no uo~avawe predmetnihodrednica. Prvo se navode podaci kojoj vrsti dokument pripada (zapi-snik, izve{taj, buxet, pismo, ukaz, diploma, fotografija, plakat i dr.).Sadr‘ajne karakteristike predmeta po‘eqno je iskazivati sintak-si~ki pravilnim, povezanim i sa‘etim re~enicama, uz uslov pru‘awapotrebnog obima informacija. Npr. nedovoqna je formulacija sa-dr‘aja predmeta: „Izve{taj o radu ONO Vaqevo za 1946", jer ako sepa‘qivo pro~ita predmet, mo‘e se videti da je osnovano novo odeqe-we, novo preduze}e i dr. Tako|e, nije dovoqno napisati “Zapisnik sasednice oba ve}a SO Vaqevo od 14. februara 1967", ve} treba obraditisvaku ta~ku dnevnog reda u kojima se mogu prona}i vredni podaci o po-liti~kim potezima, ekonomskim prilikama i dr., u datoj op{tini. Na-kon zavr{etka opisa upisati priloge, ako postoje, uz predmet.

Iz analiti~kog opisa treba da se vidi mesto ili podru~je gde se vr-{i radwa, a i bli‘e odrednice, ako je to neophodno, na primer: „Kli-~evac, prigradsko naseqe Vaqeva“.

g) Spoqna obele‘ja predmeta

To je rubrika u koju mogu da se unesu podaci da li je dokument orig-inal, prepis (kopija) ili koncept; podaci o formatu, broju priloga,jeziku, pismu, na kom materijalu je pisan, vodenim znacima, o{te}e-wima – fizi~kim ili hemijskim, da li je dokument publikovan, opis‘igova i dr. Potrebno je ukazati i na uo~ene gre{ke (npr. pogre{nonapisana godina) ako se citira deo dokumenta. U tom slu~aju godina sestavqa u uglastu zagradu a u napomeni se pi{e „obrazloèwe”.

d) Imenske odrednice i skra}enice

Kada se pomiwu lica u predmetu, pored imena i prezimena, potreb-no je navesti zanimawe i mesto boravka. Nije nu‘no navesti sva licakoja se pomiwu, ali zna~ajne li~nosti, iako nisu glavni nosioci rad-

Uputstvo za izradu analiti~kog inventara...

179

we, treba navesti. Kod ovih lica, imenske odrednice se navode na sle-de}i na~in: ime, ime oca ili sredwe slovo, prezime, nadimak, funkci-ju ili titulu. Unosom podataka u ra~unar, izrada azbu~nog registra jeolak{ana.

Preporu~uje se izrada registara – geografskog i imenskog. To jevi{e navedeno kao „obavezni deo“ arhivisti~kog uputstva, mada pri-menom ra~unara u arhivistici (ako su podaci za obra|ene predmeteuneseni u ra~unar), wihova izrada postaje „suvi{na“. Pretra‘iva-wem, sa lako}om mo‘e da se prona|e zadato mesto ili ime.

Da bi se postupak opisivawa ubrzao, dozvoqena je upotreba skra}e-nica za pojmove koji se ~esto ponavqaju, uz napomenu da se to unese upopis skra}enica, npr. SNO – sreski narodni odbor.

|) Napomena

Naziv fonda ili zbirke dovoqno je napisati prvi put, a posle pi-sati skra}enicu. Isto va‘i za jezik i pismo – dovoqno je napisatikod prvog obra|enog predmeta i navesti da va‘e i za sve ostale pred-mete. Kvantitativne karakteristike kao {to su format, a pogotovubroj strana, mogu se posebno izdvojiti.

Veoma je bitno imati u vidu da prilikom analiti~ke obrade pred-meta, iz mnogih razloga, dolazi do wihovog pomerawa – da mewaju me-sto u inventarnim jedinicama, prikqu~uju se drugim fondovima itd.– pa je neophodno, pogotovu kod zna~ajnih fondova koji su puno kori-{}eni, navoditi staru signaturu.

Plan i uputstvo

Na kraju, pre po~etka rada na AI jednog fonda ili grupe predmeta,potrebno je napisati plan rada, ako radi jedno lice, a ako radi vi{elica, pored plana, treba uraditi i uputstvo. To podrazumeva prethod-no obavqawe stru~nih radwi, kao {to su: izbor fonda ili zbirke, de-la arhivske gra|e nekog fonda (grupa dokumenata; organizaciona je-dinica i dr.); pripremne radwe za izradu AI; izrada uputstva za in-ventarisawe. Plan i uputstvo treba da sadr‘e: raspored opisa arhiv-skih jedinica; obim sadr‘ajnih karakteristika – u na~elu, odreditielemente koji }e se unositi u opise (npr.: sadr‘ajne karakteristike,vremenske i geografske odrednice, broj listova, jezik gra|e – ako jepotrebno i dr.). Uputstvo mora da se odnosi striktno na pitawa koja seti~u metodologije izrade AI, a da bude oslobo|en od teksta koji zadireu druge oblasti stru~nog rada. U svakom slu~aju, treba se pridràvatiop{tih na~ela za izradu AI i Uputstva za izradu AI u MIAV.

Sneàna Radi}

180

Sneàna Radi}

OP[TINA VARO[ICE LAJKOVCA – LAJKOVAC

(1904-1944), 1926-1944.

Istorijska bele{ka

Op{tina varo{ice Lajkovac osnovana je, 1904. godine1, kao Sudop{tine lajkova~ke za sela Lajkovac i Rubribrezu, „po izjavqenoj ‘e-qi wihovih stanovnika“ da se odvoje i to: Lajkovac od op{tine ja-bu~ke, a Rubribreza od op{tine nepri~avske u Srezu tamnavskomOkruga vaqevskog.2 Op{tina je vr{ila upravnu i sudsku (administra-tivnu, finansijsku i privatno-pravnu) i upravno-policijsku vlast.Imala je op{tinski sud, op{tinski zbor i op{tinski odbor. Op-{tinsku upravu ~inili su predsednik op{tine, delovo|a, blagajnik,pisari (1-2), policajac i slu‘iteq. Sednice odbora sazivane su na po-ziv predsednika Op{tinskog suda koji je i predsednik op{tine i od-bora. Do promene naziva u Sud op{tine varo{ice Lajkovca – Lajko-vac dolazi, maja 1924. godine, kada je Lajkovac progla{en za varo{i-cu.3 Posledwi naziv je: Op{tina varo{ice Lajkovca – Lajkovac.

Na razvoj op{tine bitno je uticala izgradwa „Kolubarske pruge“uzanog koloseka (Vaqevo–Lajkovac–Obrenovac–Zabre`je). Kroz Laj-kovac je pro{la 16. septembra 1908. godine.4 Spajawem sa prugom odMladenovca, Op{tina lajkova~ka postaje jedan od najve}ih ‘ele-zni~kih centara, u tada{woj Srbiji, i do‘ivqava nagli razvoj.

181

1 Ukazom, od 28. februara 1904. godine, Petar I kraq Srbije odobrio je obrazovawelajkova~ke op{tine (Srpske novine, Slu‘beni dnevnik Kraqevine Srbije br. 33,od 13. februara 1904).

2 Zakon o op{tinama, od 25. novembra iz 1898. godine, predvideo je ~lanom 2, daop{tina ne mo‘e imati mawe od 200 poreskih glava. Izmene ovog zakona suusledile 21. marta 1902, gde umesto 200 poreskih glava, osnov za formiraweop{tine je 200 punoletnih gra|ana. Nastao je period cepawa i formirawa novihop{tina. Na taj na~in omogu}eno je formirawe lajkova~ke op{tine. Premapublikaciji Zavoda za statistiku: Administrativno-teritorijalne promene u

NR Srbiji od 1834-1954. godine, Beograd, 1955, na str. 38 pi{e da je u Tamnavskomsrezu, u periodu 1900-1909, formirano 11 novih op{tina.

3 Slu‘bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca br. 103, str. 2, od 8. maja 1924.4 Gruji}, Milan: Uzana lajkova~ka pruga, Beograd, 2002, str. 43

Sneàna Radi}

182

„Srpske novine”, br. 33, od 13. februara 1904

Posle okupacije, aprila 1941.godine, postavqena je nova op-{tinska uprava, od strane oku-pacijske vlasti. Oslobo|ewemLajkovca septembra 1944. i us-postavqawem nove vlasti pres-tala je sa radom Op{tina varo-{ice Lajkovac.

Arhivska gra|a ovog fondaizdvojena je iz zbirke Varia,1997. godine (Kwiga prijemabr. 429 i 431).

Fond je fragmentarno sa~uvan. Obra|en je i ura|en je analiti~kiinventar.

Sadr‘i gra|u za period 1926-1928, 1943-1944, 1 kutija spisa (0,08 m).

Spisi 1926-1928, 1943-1944:

– op{ta arhiva 1926-1928, 1943-1944. i finansijska arhiva 1926-1927,1944, 1 kut.

Gra|a sadr‘i: zapisnike odbora op{tine, statut, uputstva i ured-be vi{ih organa, spiskove slu‘benika i ~asnika, raspise, obrazlo-‘ewe op{tinskog buxeta, pregled prihoda i rashoda, tromese~ne i go-di{we ra~une, pregled dugovawa i potra‘ivawa, spiskove napla}eneputarine, priznanice i dr.

Obave{tajano sredstvo: analiti~ki inventar.

Istorijat tvorca fonda na osnovu arhivske gra|e

Dva najstarija sa~uvana dokumenta, nastala radom Op{tine lajko-va~ke op{tine (tada Suda op{tine lajkova~ke), poti~u iz 1908. i 1910.godine i nalaze se u drugim fondovima.

– Prvi dokument datira od 28. avgusta 1908. i upu}en je Na~elstvuokruga vaqevskog – Vaqevo kojim se trebuje slika vo‘da Kara|or|a.Dokument je napisao delovo|a Sp. Filipovi}, a potpisao predsednikOp{tine lajkova~ke, Vel. ân~arevi}. U dokumentu se navodi da sli-ka ne mo‘e biti pla}ena u teku}oj, 1908, „po{to u ovoj godini nemapredvi|ene sume u buxetu za isplatu“ – „dok se buxet za 1909. god. neodobri“.5 Dokument nam pru‘a dva va‘na podatka: naziv op{tine –Sud op{tine lajkova~ke – Lajkovac, i ime predsednika op{tine i suda.

Op{tina varo{ice Lajkovca – Lajkovac (1904–1944) 1926–1944.

183

Slu`bene novine Kraqevine SHS, br.

103, str. 2, od 8. maja 1924.

5 MIAV, fond: Na~elstvo okruga vaqevskog – Vaqevo (1839-1944), 1841-1944,Trebovawe slike wegovog veli~anstva prestolonaslednika \or|a za Op{tinulajkova~ku, br. sl., od 28. avgusta 1908, kut. inv. br. 10

– Drugi sa~uvani dokument upu}en je Na~elstvu sreza tamnavskog,22. septembra 1910, a potpisao ga je predsednik Suda op{tine Lajko-vac Milan @. Jeli} i delovo|a Qub. Nikoli}.6

Promene naziva (prepisi sa pe~ata i {tambiqa) i

op{tinska uprava kroz dokumenta:

1. U predmetu br. 1, Spisak lica ~ije je zemqi{te postradalo od po-plave u leto 1926, od 19. avgusta 1926. na pe~atu pi{e: Kraqevina Srba,

Hrvata i Slovenaca, Sud op{tine varo{ice Lajkovca. Na sa~uvanimdokumentima, iz ove godine, kao predsednik suda potpisivao se Rad. D.Milijanovi}.

2. U izvodima iz zapisnika od 7. aprila 1927. pi{e: Sud op{tine

lajkova~ke – Lajkovac; prepis {tambiqa: Sud op{tine varo{ice Lajko-

vaca – Lajkovac.Sednice odbora sazivane su na poziv predsednika Op{tinskog su-

da koji je predsednik op{tine i odbora.3. Na posledwem sa~uvanom dokumentu, od 8. septembra 1944, del.

br. 1805, pi{e: Op{tina varo{ice Lajkovca, Srez tamnavski, Lajkovac.(prepis {tambiqa)

Iz zapisnika Odbora op{tine varo{ice Lajkovac o usvajawu bu-xeta op{tine, od 28. marta 1927, del br. 891, saznajemo da op{tina Laj-kovac ima 371 glasa~a, i da po ~l. 70 Zakona o op{tinama, prema brojuglasa~a, ima 18 odbornika.

Op{tinski ~inovnici:

1908. godina

Predsednik Suda op{tine Lajkova~ke Vel. ân~arevi}, a delovo|aSp. Filipovi}.

1910. godina

Predsednik Suda op{tine Lajkovac Milan @. Jeli}, a delovo|aQub. Nikoli}.

1926, 1927. godina

U ove dve godine predsednik suda i odbora je Radoslav D. Milija-novi}, delovo|a Miladin S. Mirkovi}. Odbor je imao 18 ~lanova –odbornika: Ranimir \urovi}, Ivan Milovanovi}, Nenad Lazarevi},

Sneàna Radi}

184

6 Isto, fond: Na~elstvo sreza tamnavskog – Ub (1837-1944), 1876-1929, Dopis Sudaop{tine Lajkova~ke, od 22. septembra 1910, upu}en na~elniku Sreza tamnavskog ukojem izve{tava da je dobio nare|ewe o pronala‘ewu popa Nikole iz srezakolubarskog i da je „prema istom nare|ewu u svemu postupio.“, kut. inv. br. 6

Miladin Mirkovi}, Milutin Tanasijevi}, Stojadin Jeremi}, Mili-jan D. Tomi}, @ivojin Ivanovi}, \or|e Simi}, Avram Milovanovi},Trivun Markovi}, Qubisav Radivojevi}, Jakov Vasiqevi}, MiloradJeli}, Velisav Ivkovi}, Mihajilo Milanovi}, Pavle Jovanovi} i@ivojin To{i}.

Odluke i re{ewa potvr|ivane su od Poglavarstva sreza tamnav-skog (u potpisu: Drag. Bo{kovi}).

1943. godina

Prema dokumentima iz septembra 1943, op{tinsku upravu ~inilisu: predsednik op{tine Dragoqub Milatovi}; delovo|a MiroslavPaunovi}; blagajnik Miladin Radivojevi}; pisari: Ra{ko Radojevi},Dragoqub Buqugi} i Slavko Jovanovi}; policajac Qubisav Spasoje-vi} i Ratko Ivanovi}, slu‘iteq. U oktobru 1943. op{tinski aparatje sa 8 zaposlenih smawen na pet i ~inovnici i slu‘benici su bili:predsednik op{tine Nenad Jakovqevi}; delovo|a Milan Ninkovi};pisar – izvr{iteq Bo‘idar Zenon; blagajnik Miladin Radivojevi};policajac Qubisav Spasojevi} i slu‘iteqi Svetislav Kosti} i Rat-ko Ivanovi}.

1944. godina

Iz „Statuta o nagradama predsednika i ~lanova op{tinske upraveOp{tine lajkova~ke“, od 4. marta 1944, saznajemo da je op{tina obu-hvatala tri mesta – varo{icu Lajkovac, selo Lajkovac i selo Rubri-brezu; da broji preko 3.500 stanovnika i da ima 24 odbornika, iz ~ijihje redova izabrana tro~lana op{tinska uprava i predsednik. Statutje potpisao predsednik Nenad Jakovqevi} i odbornici: Qub. Vasiqe-vi}, Lazar Radivojevi}, Dragi{a @ivkovi}, Dragosav @ivkovi},@ivojin Lazarevi}, Lazar Gruji~i}, Petar Gruji}, Aleksandar Gru-ji}, Ilija \or|evi}, Vojislav /Jeli}/, Du{an Ivkovi}, Pavle \uki},Ranimir \urovi}.

Na~in sre|ivawa i stawe arhivske gra|e

Arhivska gra|a razvrstana je na godine. Formirani su predmeti iizvr{eno sre|ivawe dokumenata u predmetu. Prilozi predmeta od-lo‘eni su iza originala. U okviru godine predmeti su slo‘eni po de-lovodnoj oznaci. Pored signature (slovno-broj~ana oznaka fonda),predmeti su obeleèni brojevima od 1 do 118, koliko fond i ima ana-liti~kih jedinica, odnosno predmeta.

Fond je obra|en i ura|en je analiti~ki inventar 2005. godine. Ele-menti opisa inventarisanih jedinica (predmeta) su: 1. signatura, 2. da-


185

tum (hronolo{ka oznaka; satavni deo datuma je i mesto nastanka doku-menta), 3. vrsta dokumenta, 4. sadr‘aj i 5. spoqna obele‘ja predmeta.

Na osnovu arhivske gra|e mo‘e se konstatovati da je registraturskoposlovawe je centralizovano. Iako nema sa~uvanih kwiga, pa ni delo-vodnih protokola, vidi se da su dokumenta nastala radom op{tine, kaoi sva pristigla i re{ena akta – evidentirana i zavo|ena u jedan delo-vodni protokol, hronolo{ki, a brojevi su upisivani rastu}im redomdelovodne oznake. Podataka o drugim vrstama evidencija nema.

Akta su pisana rukom (crnim mastilom), kucana na pisa}oj ma{iniili su {tampana sa praznim crticama za upisivawe podataka. Papirje, prete‘no, nestandardnog formata (21h34 cm, A4/2) i formata A4.

Obavqeni su neophodni tehni~ki poslovi (skidawe spajalica, sta-vqawe predmeta u ko{uqice, pe~atawe, signirawe i folijacija).

Fond ima jednu inventarnu jedinicu – kutiju, koja ima unutra{wui spoqa{wu listu (etiketu). Prvi sa~uvani akt zaveden je 19. avgusta1926, del. br. 1549, a posledwi 8. septembra 1944, del. br. 1805.

Dosije fonda je kompletan. Popuwen je obrazac op{teg inventara iura|en je analiti~ki inventar.

Arhivska gra|a fonda do sada nije kori{}ena niti objavqivana.

*

Fond je fragmentarno sa~uvan. I pored malog broja dokumenata ufondu, wihov sadr‘aj otkriva va`ne podatke o pro{losti Op{tinelajkova~ke. Saznajemo: organizaciju op{tinske uprave, delatnost op-{tine, imena i broj zaposlenih, koja radna mesta postoje u op{tini ikoliko su pla}ena.

– Tako je 1926. godine – predsednik op{tine imao je platu – 12.000,kmet varo{ice i sela Lajkovac – 4.800, kmet sela Rubrebeze – 3.000, de-lovo|a op{tine – 13.200, blagajnik op{tine – 1.200, pisar op{tine –3.600, slu‘iteq „op{tinski i sela Lajkovac“ – 7.200, slu‘iteq selaRubrebeza – 3.000, punomo}nik op{tine – 1.200 i kantarxija op{tine– 2.400 dinara, na godi{wem nivou. (pr. br. 13)

– U 1944. godini predvi|ena su radna mesta za delovo|u, blagajnika,pisara – arhivara, pisara – izvr{ioca, policajaca, kantarxiju – mera~ai dva slu‘iteqa za sela Rubribrezu i selo Lajkovac. (pr. br. 51. i 51/a)

– Lajkovac je, u leto 1926, imao veliku poplavu. Zato je ura|enspisak lica ~iji su posedi poplavqeni kako bi bili oslobo|eni odpla}awa poreza. U tabeli, pored 147 imena lica, upisani su podaci omestu boravka, zatim veli~ina parcele, visina poreza i, u napomeni,kojom vrstom kulture je zasejana parcela. Najvi{e su bile poplavqene

Sneàna Radi}

186


187

Godi{wi ra~un za 1926. godinu dobijenog prihoda i u~iwenog rashoda

Op{tine varo{ice lajkova~ke, pr. br. 11

livade, wive zasejane p{enicom, kukuruzom i ovsom, i poneka ba{ta.(pr. br. 1)

– Iz podatka prona|enog u „Pregledu op{tinskog dugovawa i po-traìvawa koncem 1926. god.“ saznajemo da Op{tina duguje varo{iciza regulacioni plan, da je bilo predvi|eno 60.000 dinara, a da jeispla}eno 1.886 i da je „ostalo na dugu do 1928“ – 58.114 dinara. (pr.br. 12)

– Prema planu Op{tinskog odbora op{tina je trebalo da imaprihod u 1927. godini od 277.315,11 dinara, a ostvareno je 218.578,39koliko je i utro{eno. U Godi{wem ra~unu op{tine „po dnevnikukase“ vidi se da je najve}i prihod predvi|en i ostvaren od „dugovnogop{tinskog i {kolskog prireza“. Prihod je ubiran i od „kantarijeop{tinske, kasapnice, akcisa kafanskih, sto~nih paso{a, pija~nihtaksa, va{erskih taksa, kirije na op{tinsku zgradu...“. [to se ti~erashoda, najvi{e je dato na plate zaposlenih u op{tinskoj upravi,kupovinu kancelarijskog materijala, slu`bena putovawa, ne{to maloza popravku op{tinskih zgrada, nabavku name{taja potrebnogop{tini, za pomo} op{tinskoj sirotiwi... (pr. br. 25)

– Iz dokumenta „Ekspoze Suda op{tine v. na buxet ove op{ine za1928. god.“ koji ima 18 partija prihoda i 25 partija rashoda detaqno jedato obja{wewe za svaku stavku buxeta. Izdvajamo partiju prihodapod br. 17 gde pi{e: „Prirez {kole Lajkova~ke pokazao je se ovegodine u buxetu ve}i od pro{le godine zato: {to ove godine {koladozi|iva jo{ jedno odeqewe za u~ionicu.“ Zanimqivo je i obja{weweza partiju prihoda br. 12 gde je navedno da je predvi|eni „prihodraznih taksa od razni zabava“ mawi, jer predvi|ena suma za 1927.godinu, nije ostvarena. (pr. br. 30)

– Prema odluci Odbora op{tine varo{ice lajkova~ke, od 12.decembra 1926, na ime mehanskog abuisa za 1927. godinu imaju da plateslede}e mehanxije i kafexije: Svetozar Antonovi}, restorant ikafexije Milosav Panovi}, Milorad A}imovi} (za hotel u Lajkovcu)i Milan ân~arevi}. (pr. br. 9/v)

– U zapisniku XXI redovne senice Odbora op{tine varo{iceLajkovac, od 13. aprila 1944, pod prvom ta~kom dnevnog reda razma-trano je odre|ivawe kafanskog akcisa. Doneta je odluka „da ovda{wekafexije i mehanxije za 1944. godinu“ plate mese~no: Miloje Preki},restorater – 600 dinara; Vojislav Filipovi}, kafexija – 400;Milorad A}imovi}, kafexija – 200; @ivorad Du{i}, kafexija – 300;Bogosav Petrovi}, kafexija – 200; Andrija Preki}, kafexija –200;Branko Karan, kafexija – 150; Stevan Liku{i}, kafexija – 200; Ste-

Sneàna Radi}

188

van Savi}, kafexija – 150 i Velisav Petrovi}, kafexija – 200 dinara.(pr. br. 63)

Kada se uporede ova dva spiska vidi se da je broj kafexija u Lajkov-cu, za 18 godina, pove}an sa 4 na 10 i da su svi novi izuzev MiloradaA}imovi}a.

Iz arhivske gra|e tako|e saznajemo o pri~iwenim {tetama na tele-grafsko-telefonskim linijama; tro{kovima telefonskih razgovora;o na~inu distribucije elektri~ne energije; da je Lajkovac imao „varo-{ku elektri~nu mre‘u“; da su pregled op{tinske kase i ra~una o pri-hodu i rashodu op{tine Lajkovac, periodi~ne i godi{we, vr{ili od-bornici (tro~lane komisije); o na~inu snabdevawa ogrevom, nabavcikancelarijskog materijala, i drugo.


189

ANALITI^KI INVENTAR

– inventarni opisi predmeta –

1926. godina, predmeti: 1 – 12

A.1.2-4.7. – 1.

Lajkovac, 1926. avgust 19, br. 1549

– Spisak lica ~ije je zemqi{te postradalo od poplave u leto 1926.i koja se predla‘u za osloba|awe od poreza. Spisak je tabelarno ura-|en gde su pored 147 imena lica, upisani podaci o mestu boravka, za-tim veli~ina parcele, visina poreza i, u napomeni, kojom vrstom kul-ture je zasejana parcela.

Nestandardni format 21h34 (u daqem tekstu: n. f.), 15 l., 25 str. –pisan rukom

A.1.2-4.7. – 2.


– Prepis zahteva XIX terenske telefonsko-telegrafske tehni~kesekcije iz Vaqeva da se suma, za nadoknadu pri~iwene {tete na t.t. li-niji Lajkovac – Obrenovac zbog polupanih 19 izolatora, unese u buxetop{tine.

– n. f. 21h34, 1 l., 2 str. – pisan rukom.

A.1.2-4.7. – 3.

Lajkovac, 1926. septembar 7, br. 1837

– Re{ewe Suda op{tine lajkova~ke, po molbi Avrama Milovano-vi}a iz Lajkovca, da se primi u slu‘bu na mesto kantarxije i na buxetop{tine.

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str. + prilog: n. f. 21h34, 1 l., 2 str. – pisan rukom.

A.1.2-4.7. – 4.

Beograd, 1926. septembar 13.

– Zahtev Direkcije po{ta i telegrafa iz Beograda, za nadoknadupri~iwene {tete na t.t. liniji Lajkovac – Ub zbog polupanih 35 izo-latora, i to u ataru op{tine Lajkovac – 20 komada i 15 u ataru op{ti-ne Murga{. Po{to po~inioci nisu uhva}eni, {tetu za 20 izolatorapla}a op{tina Lajkovac.

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str. – otkucan na pisa}oj ma{ini.

Sneàna Radi}

190

A.1.2-4.7. – 5.

Vaqevo, 1926. septembar 13.

– Dopis kwi‘ara Vladimira M. Mati}a iz Vaqeva, u kojem tra‘ida mu Sud op{tine Lajkova~ke uplati dug za trebovani kancelarijskimaterijal.

– n. f. 23h30, 1 l., 1 str. – {tampan sa praznim crticama za upis po-{iqaocu, iznosom i datumom.

A.1.2-4.7. – 6.

Lajkovac, 1926. oktobar 28.

– Izvod prikupqenog prihoda i nepla}enih rashoda po buxetu op-{tine Lajkova~ke za 1926. godinu.

– n. f. 21h34, 4 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 7.

Vaqevo, 1926. decembar 1, br. 2786

– Zahtev XIX terenske telefonsko-telegrafske tehni~ke sekcije izVaqeva da se suma, za nadoknadu pri~iwene {tete na t. t. liniji Laj-kovac – Slovac zbog polupanih 5 izolatora, unese u buxet op{tine.

– A4/2, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 8.

Vaqevo, 1926. decembar 8.

– Dopis kwi‘ara Miloja T. @ilovi}a iz Vaqeva, u kojem tra‘i damu Sud op{tine Lajkova~ke uplati dug za trebovani kancelarijskimaterijal, po{to je kraj godine.

– n. f. 21h34, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 9.

Lajkovac, 1926. decembar 12.

– Prepis izvoda zapisnika sednice Odbora op{tine varo{iceLajkovac.

A.1.2-4.7 – 9/a

Lajkovac, 1926. decembar 12, br. 2932 – (25. mart 1927)

– Odluka Suda op{tine lajkova~ke da se putem javne licitacije,pod jednogodi{wi zakup, izda op{tinsku kasapnicu.

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str.


191

A.1.2-4.7. – 9/b

Lajkovac, 1926. decembar 12, br. 2927 – (27. mart 1927)

– Odluka Suda op{tine lajkova~ke da se putem javne licitacije,pod jednogodi{wi zakup, izda op{tinska zgrada zvana „Baraka“

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str.

A.1.2-4.7 – 9/v

Lajkovac, 1926. decembar 12, br. 2928 – (7. april 1927)

– Odluka Suda op{tine lajkova~ke da se za tri javne kafane u reonuove op{tine, odredi „abuis“ mehanxijama i kafexijama prema godi-{wim kirijama zgrada (8%) u kojima ove radwe obavqaju. Abuise tre-ba da plate:

1. Svetozar Antonovi}, restorant iz varo{ice Lajkovac – 1320din.

2. Milosav Panovi}, kafexija iz varo{ice Lajkovac u hotelu Laj-kovac – 840 din.

3. Milorad A}imovi}, kafexija iz varo{ice Lajkovac u zgradi„Mirkovi}“ – 600 din.

4. Milan ân~arevi}, kafexija iz varo{ice Lajkovac u zgradi„Du{i}a“ – 600 din.

– n. f. 21h34, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 10.

Ub, 1926. decembar 13, 2943.

– Dopis poglavara Sreza tamnavskog koji, po aktu ‘upana Vaqev-ske oblasti i Ministarstva unutra{wih dela, preporu~uje Sudu op-{tine lajkova~ke da se pretplati na almanah „Jadranska stra‘a“ za1927. godinu.

– n. f. 21h34, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 11.

Lajkovac, 1926. decembar 31, br. 3246

– Godi{wi ra~un za 1926. godinu dobijenog prihoda i u~iwenograshoda Op{tine varo{ice lajkova~ke, Oblasti vaqevske.

– n. f. (obrazac Q) 21h34, 8 l., 9 str.

A.1.2-4.7. – 12.


– Pregled op{tinskog dugovawa i potra‘ivawa koncem 1926, Op-{tine lajkova~ke, Okruga vaqevskog, sravwen 31. marta 1927.

– n. f. (obrazac M) 21h34, 6 l., 6 str.

Sneàna Radi}

192


A.1.2-4.7. – 13.

Lajkovac, 1927. februar 3, br. 239

– Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je donetore{ewe o platama ~inovnika i slu‘benika ove op{tine. Iz re{ewa sa-znajemo koja radna mesta postoje u op{tini i koliko su pla}ena: pred-sednik op{tine – 12.000; kmet varo{ice i sela Lajkovac – 48.000; kmetsela Rubrebeze – 3.000; delovo|a op{tine – 13.200; blagajnik op{tine –1.200; pisar op{tine – 3.600; slu‘iteq „op{tinski i sela Lajkovac“ –7.200; slu‘iteq sela Rubrebeza – 3.000; punomo}nik op{tine – 1.200 ikantarxija op{tine – 2.400 dinara, na godi{wem nivou.

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str.

A.1.2-4.7. – 14.

Ub, 1927. februar 4, br. 291, veza akt od 10. decembra 1925. i akt od 3.

februara 1926.

– Nare|ewe Poglavara sreza tamnavskog upu}eno Sudu op{tineLajkovac da isplati dug, iz 1925, za popravku telegrafsko-telefon-skih stubova.

– n. f. 21h17, 1 l., 2 str. + prilozi: n. f. 21h34, 1 l., 2 str.; n. f. 21h17,1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 15.

Lajkovac, 1927. mart 18, br. 792

– Propratni akt koji je bio uz buxet Osnovne {kole u Lajkovcu. Upotpisu upraviteq {kole, V. P. Jovanovi}.

– n. f. 21h34, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 16.


– Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je donetaodluka o naplati takse „pija~arima“ u korist dr‘avne kase za 1927,1928. i 1929. godinu.

– n. f. 21h34, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 17.


– Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je donetore{ewe o usvajawu buxeta prihoda i rashoda op{tine Lajkovac za1927. godinu.

– n. f. (obrazac 2) 21h34, 2 l., 4 str.


193

A.1.2-4.7 – 18.

Lajkovac, 1927. april 3, br. 991

– Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je donetaodluka da pregled op{tinske kase i ra~una o prihodu i rashodu op-{tine Lajkovac za prva tri meseca 1927. izvr{e odbornici: Ranimir\urovi}, trgovac iz Lajkovca, Milijan Tomi}, zemqoradnik iz Ru-brebeze i Avram Milovanovi}, zemqoradnik iz Lajkovca.

– n. f. 21h34, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 19.


– Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je donetore{ewe da se ra~un prihoda i rashoda op{tine Lajkovac za prva trimeseca 1927. primi kao ispravan. Prilog: Tromese~ni ra~un za mese-ce, januar, februar i mart 1927, pregledan od strane odbornika.

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str. + prilog: n. f. 21h34, 4 l., 6 str.

A.1.2-4.7. – 20.

Lajkovac, 1927. maj 1, br. 1335

– Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je donetore{ewe da se ne usvoje predlozi poglavara Tamnavskog sreza o uve}a-wu buxeta op{tine za: 1. privremeno izdr‘avawe ordonansa i siro-ma{nih vojnika u slu~aju mobilizacije i pomo} humanim ustanovama,jer to je ve} ura|eno; 2. pove}awe tro{kova telefona (obrazlo‘ewe:telefon ovoj op{tini nije potreban, jer je u blizini dr‘avna po{tasa telefonom i telegrafom).

– n. f. 21h34, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 21.

Lajkovac, 1927. jul 27, br. 2388

– Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je donetaodluka da se, 30, 31. jula i 1. avgusta i 27, 28. i 29. avgusta, u daneodr‘avawa marvenog pana|ura u Lajkovcu za prikupqawe va{arskihprihoda odre|uje odbornik Pavle Jovanovi}, zemqoradnik iz selaLajkovac. Prikupqeni prihod predati odmah u kasu op{tine.

– n. f. 21h34, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 22.


– Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je donetaodluka o pregledu ra~una op{tine za drugo tromese~je 1927. godine.

Sneàna Radi}

194

Odre|eni su odbornici: Avram Milovanovi}, Milijan Tomi} i Ra-nimir \urovi}.

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str.

A.1.2-4.7. – 23.

Lajkovac, 1927. oktobar 27, br. 3383 i br. 3385

– Zapisnik sa sednice Odbora op{tine Lajkovac na kojoj je donetaodluka o izboru odbornika za pregled tromese~nog ra~una za III tro-mese~je 1927. Prilog: Tromese~ni ra~un za mesece, juli, avgust i sep-tembar 1927, pregledan od strane odbornika.

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str. + prilog: n. f. 21h34, 4 l, 4 str.

A.1.2-4.7. – 24.

Lajkovac, 1927. oktobar 27, br. 3386

– Izve{taj odbornika op{tine Lajkovac o pregledu tromese~nogra~una za II tromese~je 1927, podnet na sednici odbora od 27. oktobra.Prilog: Tromese~ni ra~un za mesece: april, maj i juni 1927.

– n. f. 21h34, 1 l, 1 str. + prilog: n. f. 21h34, 4 l., 5 str.

A.1.2-4.7. – 25.


– Godi{wi ra~un dobijenog prihoda i u~iwenog rashoda za 1927.godinu, Op{tine lajkova~ke u Oblasti vaqevskoj, pregledan od stranetri odbornika 31. decembra, a overen – odobren od ostalih odbornika19. maja 1928.

– n. f. (obrazac Q) 21h34 (o{te}en), 6 l., 7 str.


A.1.2-4.7. – 26.


– Spisak poqoprivrednika iz op{tine varo{ice Lajkovac kojimogu uzeti poqoprivredne sprave i alate na ra~un ratne {tete. Pri-log: uverewa za dva lica koja se nalaze na spisku, da za bonove ratne{tete nisu ni{ta uzeli.

– n. f. 21h34, 7 l., 9 str.

A.1.2-4.7. – 27.


– Predajna lista upu}ena Sudu op{tine varo{ice Lajkovac napla-}ene putarine – takse za oblast vaqevsku. Obra~un izvr{io kantarxi-ja (blagajnik op{tinske vage – kantara), Avram Milovanovi}.

– n. f. 21h34, 1 l., 2 str.


195

A.1.2-4.7. – 28.


– Molba Suda op{tine varo{ice Lajkovac upu}ena Oblasnom od-boru okruga vaqevskog za dostavu obja{wewa naplate i predaje novca,tom odboru, na ime napla}ene putarine.

– n. f. 21h34, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 29.

Vaqevo, 1928. mart 10, br. 788

– Uputstvo – obja{wewe Oblasnog odbora oblasti vaqevske o pri-meni Uredbe o ustanovi i naplati oblasne takse za upotrebu puteva od1. januara 1928, upu}eno Sudu op{tine varo{ice Lajkovac. Potpisaopredsednik Oblasnog odbora: Rad. L. ]iri}.

– n. f. 21h34, 1 l., 2 str. – otkucan na pisa}oj ma{ini.

A.1.2-4.7 – 30.


– Ekspoze Suda op{tine varo{ice Lajkovac na buxet ove op{tineza 1928. godinu. Dato je detaqno obja{wewe za svaku od 18 partija pri-hoda i 25 partija rashoda, pa tako iz partije pod red. br. 17 iz rashodasaznajemo da O[ u Lajkovcu pro{iruje {kolsku zgradu dozi|ivawemjo{ jednog odeqewa za u~ionicu.

– n. f. 21h34, 6 l., 9 str.

A.1.2-4.7 – 31-36.

Lajkovac, 1928. od 1. avgusta do 19. oktobra, br. 2466, 2659, 2963,

3190, 3427 i 3784

– Predajne liste napla}ene putarine – takse za Oblast vaqevsku pokantarskim priznanicama. Obra~unao i novac „polo‘io“ Sudu op-{tine varo{ice Lajkovac, kantarxija Avram Milovanovi}.

– n. f. 21h34, 6 l., 12 str.

A.1.2-4.7. – 37.

Lajkovac, 1928.

– Spisak – evidencija napla}ene putarine za Oblast vaqevsku odstrane Suda op{tine varo{ice Lajkovac u 1928.

– n. f. 21h34, 6 l., 4 str.

Sneàna Radi}

196

1943. godina, predmeti: 38 i 39

A.1.2-4.7. – 38 – 39.

Lajkovac, 1944. februar 26, br. 4083/43.

– Dva spiska ~asnika i slu‘benika Op{tine Lajkova~ke sa pregle-dom mese~nih prinadle‘nosti (plata) za buxetsku 1943. godinu.

– n. f. 21h17, 2 l., 4 str.


A.1.2-4.7. – 40.


– Priznanica o polo‘enom depozitu Op{tinske uprave u Lajkovcuda mo‘e sa svog pretplatni~kog telefona voditi razgovore.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 41.


– Priznanica na upla}enu instalacionu taksu i pretplatu telefo-na Op{tine Lajkovac za I tromese~je 1944. godine.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 42.



– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 43.


– Buxet Op{tinske poqoprivredne zaklade, Op{tine varo{iceLajkovac za 1944. godinu.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 44.


– Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slu‘bu naime Dragoquba Buqugi}a, pisara arhivara u Op{tini lajkova~koj.

– A4, 1 l., 2 str.


197

A.1.2-4.7. – 45.


– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za mesece,januar i februar 1944, na ime Dragoquba Buqugi}a, pisara arhivaraOp{tine lajkova~ke.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 46.



– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 47 – 48.

Lajkovac, 1944. mart 7, br. 637, 638

– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za mesecejanuar i februar 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tinelajkova~ke.

– A4, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 49.

Lajkovac, 1944. mart 4, br. 657.

– Statut o nagradama predsednika i ~lanova op{tinske uprave Op-{tine lajkova~ke, Sreza tamnavskog. Statut ima 6 ~lanova.

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str.

A.1.2-4.7. – 50.

Vaqevo, 1944. april 5, k. br. 657/1

– Odluka okru‘nog na~elnika Okruga vaqevskog o odobravawuStatuta o nagradama predsednika i ~lanova op{tinske uprave Op-{tine lajkova~ke, koji je u skladu sa ~l. 75 Zakona o op{tinama, od 23.marta 1933, i u vezi ~l. 8 i 9, Uredbe o administrativnoj podeli zemqena okruge, od 18. decembra 1941. godine.

– A4, 1 l., 1 str. (o{te}en)

A.1.2-4.7. – 51. i 51/a.


51. – Statut op{tinskih slu‘benika Op{tine lajkova~ke, SrezaTamnavskog, usvojen na sednici Op{tinskog odbora. Ima 15 ~lanova,kojima je regulisana organizaciona struktura op{tinske uprave (si-stematizacija radnih mesta). Predvi|ena su slu‘beni~ka mesta za de-lovo|u, blagajnika, pisara – arhivara, pisara – izvr{ioca, policaj-

Sneàna Radi}

198

ca, kantarxiju – mera~a i dva slu‘iteqa (za sela Rubribrezu i seloLajkovac).Vaqevo, 1944. maj 13.

51/a. – Odobrewe okru‘nog na~elnika Okruga vaqevskog Statutaop{tinskih slu‘benika Op{tine lajkova~ke, Sreza Tamnavskog. We-govim stupawem na snagu prestao je da va‘i Statut donet 24. marta1943. godine.

– n. f. 21h34, 2 l., 3 str.

A.1.2-4.7. – 52.


– Priznanica o primqenom novcu za prodata jedna kola cerovihdrva za grejawe op{tinskih kancelarija, ispla}enom na ime @ivora-da Stevanovi}a, zemqoradnika iz Stepawa.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 53.


– Priznanica o primqenom novcu za prodata jedna kola cerovihdrva za grejawe op{tinskih kancelarija, ispla}enom na ime Milova-na Stevanovi}a, zemqoradnika iz Stepawa.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 54.


– Priznanica o pla}enoj „tro{arini“ struje Op{tinske upraveLajkovac za februar 1944.

– n. f. 19h16, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 55.


– Iskaz o utro{ku elektri~ne struje i zadu‘ewu dr‘avne tro{ari-ne u mesecu januaru 1944. Op{tinske uprave Lajkovac i priznanica opla}enoj „tro{arini“ struje za isti mesec.

– A4 i n. f. 19h16, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 56.


– Nalog za slu‘beno putovawe u Beograd (19-21 mart) na ime Mila-dina Radivojevi}a, blagajnika op{tine Lajkovac radi obavqawa op-{tinskih poslova u Ministarstvu finansija i Srpskoj narodnoj ban-ci; i priznanica o primqenom novcu za tro{kove slu‘benog putovawa.

– A4 i n. f. 19h16, 2 l., 3 str.


199

A.1.2-4.7. – 57.


– Nalog za slu‘beno putovawe u Beograd (5-7 mart) na ime MiladinaRadivojevi}a, blagajnika op{tine Lajkovac radi obavqawa op{tin-skih poslova u Ministarstvu finansija i Srpskoj narodnoj banci; ipriznanica o primqenom novcu za tro{kove slu‘benog putovawa.

– A4 i n. f. 19h16, 2 l., 3 str.

A.1.2-4.7. – 58 – 59.

Lajkovac, 1944. mart 28, br. 802, 803

– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za mesecejanuar, februar i mart 1944, na ime Svetislava Kosti}a, slu‘iteqaOp{tine lajkova~ke.

– A4, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 60.


– Trebovawe za „zvani~nih marki“ (100 kom. po 3 din.) za slawe zva-ni~nih po{iqki ove op{tine.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 61.



– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 62.


– Priznanica o primqenom novcu, za 10 kg. nega{enog kre~a, za kre-~ewe op{tinskih kancelarija na ime Nikole Mijailovi}a iz ]elija.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 63.

Lajkovac, 1944. april 13, k. br. 658.

– Prepis zapisnika sa XXI sednice Odbora op{tine varo{ice Laj-kovac, sazvane odlukom predsednika op{tine Nenada Jakovqevi}a, nakojem su razmatrane tri ta~ke: „1. Odre|ivawe visine kafanskog akci-sa za 1944; 2. Odobravawe isplate 2360. dinara za kupovinu ‘ivotnihnamirnica za Nemce; 3. Propisivawe Pravilnika za izvr{ewe op-{tinskog buxeta za 1944.“

– A4, 2 l., 3 str.

Sneàna Radi}

200

A.1.2-4.7. – 64 – 65.

Lajkovac, 1944. april 15, br. 940, 941

– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za mesecejanuar, februar i mart 1944, na ime Bo‘idara Zenona, pisara izvr{i-teqa Op{tine lajkova~ke.

– A4, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 66.


– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za mesecmart 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine lajkova~ke.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 67.


– Obra~un ostvarenih telefonskih razgovora Op{tinske uprave uLajkovcu, na ra~un depozita u mesecu aprilu 1944.

– n. f. 19h16, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 68.


– Priznanica o pla}enoj „tro{arini“ struje Op{tinske upraveLajkovac za februar 1944.

– n. f. 19h16, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 69 – 70.

Lajkovac, 1944. maj 26, br. 1120, 1121

– Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slu‘bu za pe-riod januar – april 19944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u u Op-{tini lajkova~koj.

– A4, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 71.


– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za mesecapril 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine lajkova~ke.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 72.

Beograd, 1943. novembar 17/Lajkovac, 1944. juni 3, br. 1162

– Ra~un Industrijskog preduze}a „Maki{“ A. D. – Elektri~na cen-trala Maki{ – Beograd upu}en Op{tinskoj upravi Lajkovac za ispo-ru~enu elektri~nu energiju u novembru 1943. godine.

– n. f. 30h23; 1 l., 2 str.


201

A.1.2-4.7. – 73.

Beograd, 1944. februar 19/Lajkovac, 1944. juni 3, br. 1163

– Ra~un Industrijskog preduze}a „Maki{“ iz Beograda upu}en Op-{tinskoj upravi Lajkovac za isporu~enu elektri~nu energiju u perio-du 17. novembar 1943 – 21. januar 1944. godine.

– n. f. 30h23; 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 74.

Lajkovac, 1944. juni 3, br. 1164

– Priznanica o pla}enoj „tro{arini“ struje Op{tinske upraveLajkovac za april 1944. godine.

– n. f. 19h16, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 75.

Lajkovac, 1944. juni 6, 1166


– n. f. 34h21, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 76.

Ub, 1944. juni 22, 1214

– Priznanica referenta saniteta Sreza tamnavskog na 1000 dinara,dobijenih od op{tine Lajkovac za pelcovawe dece u maju 1944. godine.

– A4, 3 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 77.


– Priznanica o pla}enoj „tro{arini“ struje Op{tinske upraveLajkovac za maj 1944. godine.

– n. f. 19h16, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 78.


– Trebovawe za „zvani~nih marki“ (200 kom. po 3 din.) za slawe zva-ni~nih po{iqki ove op{tine.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 79.

Beograd, 1944. juli 4/Lajkovac, 1944. juli 8, br. 1287

– Dopis Ministarstva finansija Beograd upu}en Op{tinskoj up-ravi u Lajkovcu u kojem obave{tavaju o uplati 215.287. dinara, „naime isplate po nare|ewu nema~kih vojnih vlasti“.

– n. f. 14,5h21, 1. l. 2 str.

Sneàna Radi}

202

A.1.2-4.7. – 80.

Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1353

– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za mesecejanuar – juni 1944, na ime Janka Ili}a, op{tinskog stare{ine varo-{ice Lajkovac.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 81.


– Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slu‘bu, za pe-riod januar – juli 1944, na ime Qubisava Spasojevi}a, policajca u Op-{tini lajkova~koj.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 82 – 85.

Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1355-1358

– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za periodjanuar – juli 1944, na ime Qubisava Spasojevi}a, policajca u Op{ti-ni lajkova~koj.

– A4, 4 l., 8 str.

A.1.2-4.7. – 86.


– Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slu‘bu za maji juni 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u u Op{tini lajko-va~koj.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 87 – 88.

Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1360, 1361

– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za maj i ju-ni 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u u Op{tini lajkova~koj.

– n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str; A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 89.


– Priznanica za primqen novac na ime pomo}i Pododboru zanat-skih udru‘ewa u Lajkovcu za „izdr‘avawa“ Stru~ne produ‘ne {kole(Zanatske {kole) u Lajkovcu.

– A4, 1 l., 2 str.


203

A.1.2-4.7. – 90.

Lajkovac, 1944. juli 11, 1363

– Priznanica na primqen novac za popravku pumpe pred op{tin-skom zgradom, ispla}en bravaru /Verci Ha|ima/.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 91.



– n. f. 34h21, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 92.


– Priznanica na upla}enu instalacionu taksu i pretplatu telefo-na Op{tine Lajkovac za III tromese~je 1944. godine.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 93.

Ub, 1944. februar 1944/Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1366

– Priznanica Na~elstva sreza tamnavskog da je iz kase Op{tinskeuprave u Lajkovcu primio novac za 19 prodatih kwiga Prosvetne za-jednice iz Beograda.

– n. f. 15h21, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 94.


– Priznanica na primqen novac za {tampawe 150 formulara u av-gustu 1943, ispla}en [tampariji Dim. A. Slavuja u Vaqevu.

– A4/2, 2 l., 3 str.

A.1.2-4.7. – 95.


– Iskaz o utro{ku elektri~ne struje i zadu‘ewu dr‘avne tro{ari-ne u mesecu oktobru 1943. Op{tinske uprave Lajkovac i priznanica opla}enoj „tro{arini“ struje za isti mesec.

– A4 i n. f. 19h16, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 96.


– Priznanica na primqen novac za isporu~eni kancelarijski ma-terijal u februaru 1944, ispla}en Povla{}enoj kwi‘ari @ARKO S.

Sneàna Radi}

204

PRA[TALO – Lajkovac. Prilo‘en je ra~un iz kojeg se vidi vrsta ikoli~ina kupqenog kancelarijskog materijala.

– n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str; n. f. 23h14, 1 l., 1 str.

A.1.2-4.7. – 97.

Beograd, 1944. maj 10/Lajkovac, 1944. juli 11, br. 1372

– Ra~un Industrijskog preduze}a „Maki{“ A. D. – Elektri~na cen-trala Maki{ – Beograd upu}en Op{tinskoj upravi Lajkovac za ispo-ru~enu elektri~nu energiju u aprilu 1944. godine.

– n. f. 30h23, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 98.


– Priznanica na primqen novac za isporu~eni kancelarijski ma-terijal u maju 1944, ispla}en Povla{}enoj kwi‘ari @ARKO S. PRA-[TALO – Lajkovac.

– n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 99 – 100.

Lajkovac, 1944. juli 19, br. 1401, 1402

– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za periodjanuar – juni 1944, na ime Nenada Jakovqevi}a , predsednika Op{tineLajkovac.

– A4, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 101.


– Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slu‘bu, za pe-riod januar – juli 1944, na ime Zenon Bo‘idara, pisara izvr{iocaOp{tine Lajkovac.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 102.


– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za april,maj i juni 1944, na ime Zenon Bo‘idara, pisara izvr{ioca Op{tineLajkovac.

– A4, 1 l., 2 str.


205

A.1.2-4.7. – 103.


– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za april, maji juni 1944, na ime Svetislava Kosti}a, slu‘iteqa Op{tine Lajkovac.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 104.


– Priznanica na prinadle‘nosti – platu, ~lana op{tinske upraveu Lajkovcu, Du{i} Pavla, za prvih 6 meseci 1944. godine.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 105.


– Priznanica na ispla}eni honorar elektri~aru iz Lajkovca (ne-~itak potpis), za odr‘avawe elektri~ne varo{ke mre‘e.

– n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 106 – 107.

Beograd, 1944. maj 31/Lajkovac, 1944. juli 31, br. 1478, 1489

– Ra~un Industrijskog preduze}a „Maki{“ A. D. – Elektri~na cen-trala Maki{ – Beograd upu}en Op{tinskoj upravi Lajkovac za ispo-ru~enu elektri~nu energiju u junu 1944. godine.

– A4, 2 l., 4 str.

A.1.2-4.7. – 108.


– Priznanica na prinadle‘nosti – platu stare{ine sela Lajko-vac, Nikole Gruji~i}a, za prvih 6 meseci 1944. godine.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 109.


– Priznanica na prinadle‘nosti – platu ~lana op{tinske upraveu Lajkovcu, Du{ana Ivkovi}a, za prvih 7 meseci 1944. godine.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 110.


– Priznanica Op{tinske uprave u Lajkovcu o isplati telefonskihrazgovora u junu 1944. godine, po dobijenom obra~unu Po{te u Lajkovcu.

– n. f. 33,5h21, 1 l., 2 str.

Sneàna Radi}

206

A.1.2-4.7. – 111.


– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za juli1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine Lajkovac.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 112.


– Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slu‘bu, za ju-li 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine Lajkovac.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 113.


– Priznanica o primqenim prinadle‘nostima (plate) za avgust1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine Lajkovac.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 114.


– Priznanica o primqenom privremenom dodatku na slu‘bu, za av-gust 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op{tine Lajkovac.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 115.


– Priznanica o primqenoj razlici za prinadle‘nosti ispla}eneza period januar – mart 1944, na ime Milana Ninkovi}a, delovo|u Op-{tine Lajkovac.

– A4, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 116.


– Priznanica na primqen novac za isporu~ena dva i po risa papi-ra u julu 1944, ispla}en prodavcu Jovanu Dragutinovi}u iz Lajkovca.

– A4, 2 l., 1 str. + ra~un n. f. 21h16, 1 l., 2 str.

A.1.2-4.7. – 117.


– Priznanica o pla}enoj „tro{arini“ struje Op{tinske upraveLajkovac za juli 1944. godine.

– n. f. 19h16, 1 l., 2 str.


207

A.1.2-4.7. – 118.


– Priznanica na prinadle‘nosti – platu, ~lana op{tinske upraveDu{i} Pavla, za juli i avgust 1944. godine.

– A4, 1 l., 2 str.

Ukupno 118 predmeta.

*

Municipality of Lajkovac – Lajkovac 1904-1944.

Town Lajkovac municipality was founded in 1904. as the Court of Lajkovac mu-nicipality competent for villages Lajkovac and Rubribreza. The municipality wasadministrative and juridical (administrative, financial and private-legal) and admin-istrative-police authority. In May 1924. Lajkovac was promulgated into town.

The construction of the „Kolubara railroad“ with narrow railway track(Valjevo–Lajkovac–Obrenovac–Zabre`je) had a significant impact on municipalitydevelopment. This railroad underwent Lajkovac on September 16. year 1908. Dueto the emerging with railroad that led from Mladenovac, the Lajkovac municipalitybecame one of the biggest railroad centers of Serbia at that time and developedquickly. The Lajkovac municipality ceased to work after the liberation of Lajkovacand new authority restitution in 1944.

Sneàna Radi}

208

Biqana Stojakovi}

POMO] CRVENOG KRSTA U HRANI I ODE]I

PRAVOSLAVNOM ARHIJEREJSKOM NAMESNI[TVU

KOLUBARSKOM U PERIODU 1955-1967.

U fondu Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu (1946-1967),1935-1967. nalazi se grupa predmeta „Akcija pomo}i u hrani i ode}isve{tenicima, sve{teni~kim udovama i siro~adi, monasima, monahi-wama i crkvewacima“1. Dokumenta su iz perioda 1955-1967. godine,delimi~no su sa~uvana i sistematizovana u tri grupe:

Prvu grupu ~ine raspisi, dopisi i obave{tewa nastala prepiskomSreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu a sa Glavnim odborom Crve-nog krsta Narodne Republike Srbije u Beogradu (GO CK), Central-nim odborom Jugoslovenskog Crvenog krsta Robna slu‘ba na Rijeci(CO JCK – Robna slu‘ba), op{tinskim odborima Crvenog krsta u va-qevskom srezu, pravoslavnim arhijerejskim namesni{tvima koja pri-padaju Vaqevskom srezu i privatna pisma pojedinih sve{tenika. Ar-hivska gra|a, ove grupe, obuhvata period 1956-1967. godinu.

Drugu grupu dokumenata ~ine dopisi, obave{tewa i spiskovi pra-voslavnih arhijerejskih namesni{tava sa podacima o parohijama kojasu pripadala teritorijalnoj nadle‘nosti Sreskog odbora Crvenogkrsta u Vaqevu. Iz [aba~ko-vaqevske eparhije postoje podaci za sle-de}a namesni{tva: ma~vansko u Bogati}u za 1963. godinu, vaqevsko u

Vaqevu za period 1955-1967, vladimira~ko u Vladimircima za 1963. go-dinu, kolubarsko-posavsko u Lazarevcu za period 1957-1967, kolubarsko

u Mionici za period 1961-1967, posavsko u Obrenovcu za 1962. godinu,podgorsko u Ose~ini za period 1955-1967, tamnavsko u Ubu za period1955-1967. Iz @i~ke eparhije postoje podaci za Arhijerejsko namesni-

{tvo ka~ersko u Qigu za period 1957-1967.

209

1 MIAV, fond: Sreski odbor Crvenog krsta Vaqevo (1946-1967), 1935-1967, kut.inv. jed br. 41

Tre}u grupu dokumenata ~ine dopisi i spiskovi monaha i monahi-wa manastira:

– u Bogova|i za period 1958-1964

– u Pustiwi za period 1956-1957

– u ]elijama za period 1956-1966

Svetski savet crkava je dostavqao pomo} sve{tenstvu u hrani, ode-}i i obu}i preko Jugoslovenskog Crvenog krsta. Da bi se pomo} {topravilnije delila, Centralni odbor JCK donosio je uputstva o uslo-vima kori{}ewa pomo}i, koli~ini i na~inu raspodele na osnovu za-kqu~aka donetih na sastancima sekretara Glavnih odbora JCK. Naosnovu jednog od tih uputstava2 pravo na sve{teni~ku pomo} su imali:

„– sva sve{tena lica Srpske i Makedonske pravoslavne crkve, sve-

{tena lica Slova~ke evangelisti~ke crkve, Metodisti~ke crkve, Re-

formovane crkve, Evangelisti~ke crkve NRH, APV, Ma|arske evangeli-

sti~ke crkve, Evangelisti~ke crkve Slovenije, Baptisti~ke crkve,

Starokatoli~ke crkve u NRS, Hrvatske starokatoli~ke crkve i Hr-

vatske narodne starokatoli~ke crkve;

– ~lanovi u‘e porodice sve{tenika: supruga, deca ro|ena u zakoni-

tom braku, usvojena pastor~ad i unu~ad, pod uslovom da ih sve{tenik –

korisnik pomo}i izdr‘ava i da ‘ive u zajedni~kom ku}anstvu, i to dok

su deca na redovnom {kolovawu, odnosno dok imaju pravo na de~iji doda-

tak. Izuzetno, korisnik pomo}i ima pravo na pomo} za decu koja su ne-

sposobna za rad za sve vreme trajawa nesposobnosti, pod uslovom da ih

korisnik pomo}i izdr‘ava i da ‘ive u zajednici;

– otac i majka sve{tenika, ako su u zajedni~kom ku}anstvu i ako ih

sve{tenik – korisnik pomo}i izdr‘ava;

– udove sve{tenika;

– siro~ad sve{tenika – deca na redovnom {kolovawu, nesposobna za

rad i stara lica na izdr‘avawu od drugih lica;

– lica zaposlena u crkvama ili drugim crkvenim organima, ako im je

to jedino, odnosno, glavno zanimawe, na osnovu koga sti~u pravo kao ~la-

novi porodica sve{tenika;

– crkveni penzioneri (li~ni i porodi~ni), pod uslovom da im je penzija

poti~e iz stalnog radnog odnosa sa crkvom;

– lica u stalnom radnom odnosu kod Patrijar{ije i Teolo{kog fa-

kulteta u Beogradu, Bogoslovija u Prizrenu i Beogradu, kao i studenti

teolo{kog fakulteta i bogoslovi;

Biqana Stojakovi}

210

2 Isto, isto, kut. inv. jed br. 41, predmet I-8

– od 01. 01. 1963. sti~u pravo na ovu pomo} i sve{tena lica Rumunske

pravoslavne crkve, kao i ~lanovi wihove u‘e porodice, pod istim uslovima

kao i ~lanovi porodice sve{tenika Srpske pravoslavne crkve.”

Odbori koji su izdavali pomo} sve{tenicima morali su da sredespiskove sve{tenih lica i ostalih kategorija korisnika ove pomo}ipo srezovima i op{tinama sa slede}im rubrikama: redni broj, ime iprezime korisnika, broj ~lanova porodice, zvawe ili rodbinski od-nos, mesto boravka i godina ro|ewa. Na osnovu ovakvih spiskovaupu}ivano je trebovawe za pomo} Centralnom odboru JCK. Svakapromena koja je za sobom povla~ila prijem ili gubitak prava na po-mo}, morala se blagovremeno evidentirati kako bi Glavni odbor uneopromene u svoje spiskove i obavestio Centralni odbor o tome. Sve-{tena lica koja su se preme{tala morala su se odjaviti kod odboraCrvenog krsta od koga su do tada primala pomo} i tra‘iti potvrdu dokog roka im je bilo izmireno sledovawe i sa kojim }e se prijaviti od-boru Crvenog krsta u mestu u koje budu do{li.

Odbori Crvenog krsta su obave{tavali korisnike pomo}i o na~i-nu izdavawa pomo}i (pismeno), danu, adresi magacina, radnom vreme-nu i drugo, da korisnici ne bi dolazili u velikim grupama i ~ekalisatima ~ime bi se izbegla gu‘va i gubqewe vremena, kako korisnikatako i slu‘benika Crvenog krsta.

Isporuka ode}e i hrane vr{ena je sreskim odborima Crvenog krstadirektno sa Rijeke, od strane Robne slu‘be Centralnog odbora JCKna Rijeci.

Prona|eni podaci su sistematizovani prema teritorijalnim nad-le‘nostima arhijerejskih namesni{tava. Za ovaj rad su izdvojeni po-daci koji se odnose na sve{tenike (aktivne i penzionisane) i wihoveporodice, sve{teni~ke udovice i siro~ad, monahe, monahiwe crkve-wake i pojce iz pravoslavnog Arhijerejskog namesni{tva kolubar-skog3 koji su primali pomo} iz inostranstva u prehrambenim namir-nicama, ode}i i obu}i u slede}im parohijama: bre‘|anskoj, vra~e-vi}skoj, vrtiglavskoj, kr~marskoj, markova~koj, mioni~koj, paunskoj,ribni~ko, slavkova~koj i cvetanova~koj kao i bratstvu i sestrinstvumanastira u Bogova|i.

Raspodela namirnica za Arhijerejsko namesni{tvo kolubarsko od-vijala se preko Arhijerejskog namesni{tva vaqevskog koje je priku-pqalo podatke o korisnicima i vr{ilo distribuciju. Spiskove oraspodeli je potpisivao Arhijerejski namesnik vaqevski, protojerej

Pomo} Crvenog krsta u hrani i ode}i...

211

3 Crkva – Kalendar sa {ematizmom Srpske pravoslavne patrijar{ije za 1996,Beograd 1996, str. 250

Milivoje Q. Nasti} ili formirane komisije od strane sve{tenstva inamesnika. Ovi spiskovi na kojima su zajedno imena sve{tenika va-qevskog i kolubarskog sreza su od 1955. do 1961, mada je u 1957. za Na-mesni{tvo kolubarsko spisak sastavio i pomo} raspodelio @ivotaLazi}, sve{tenik iz Vrtiglava (u potpisu pi{e „sve{tenik iz Mio-nice“)4. Spiskove za slavkova~ku i babaji}sku parohiju iz 1957. i1958. godine sastavio je Arhijerejski namesnik ka~erski, protojerejStevan Popovi}5. Raspodela pomo}i preko Op{tinskog odbora Crve-nog krsta u Mionici prvi put se sre}e u 1961. godini kada je spisak za1960. godinu sastavio i pomo} raspodelio Arhijerejski namesnik,prota @arko Tomovi}6, a prvi trag o direktnom kontaktu Namesni-{tva kolubarskog i Sreskog odbora Crvenog krsta sre}emo u dopisuSreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu, jula 1962, kojim mole Arhije-rejsko namesni{tvo u Mionici da dostave „spiskove sve{tenika, wi-hovih porodica i onih koji treba da prime pomo} koja dolazi prekoorganizacije Crvenog krsta“7. Spiskovi sestrinstva i bratstva mana-stira u Bogova|i su „samostalni“, odnosno nisu ni na spiskovima Na-mesni{tva vaqevskog ni kolubarskog, ve} su verovatno direktno do-stavqani Sreskom odboru Crvenog krsta u Vaqevu. Podatke o kori-snicima pomo}i je dostavqao stare{ina manastira, iguman Venija-min Nikoli}, zajedno sa nastojateqicom, igumanijom EfrosinijomStokovi} da bi, od 1961. do 1964, ona dostavqala podatke o broju ko-risnika pomo}i. Ukidawem Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu1967. godine pomo} vi{e ne ide preko namesni{tava ve} preko terito-rijalnih jedinica, odnosno op{tinskih odbora Crvenog krsta8.

1955. godina

Arhijerejsko namesni{tvo kolubarsko je za oktobar, novembar idecembar 1955. godine primilo pomo} za 26 lica (6 sve{tenika sa po-rodicama i 1 sve{teni~ko siro~e). Primili su slede}e prehrambenenamirnice za period od tri meseca: buter (po ~lanu 1,050 kg), sira (1,8kg), maslo (2,7 kg), mleka u prahu (1,4 kg)9.

Biqana Stojakovi}

212

4 MIAV, fond: Sreski odbor Crvenog krsta Vaqevo (1946-1967), 1935-1967, kut.inv. jed. br. 41, predmet I-3

5 Isto, isto, dokument II/6-1, II/6-2, II/6-4, II/6-5

6 Isto, isto, dokument II/2-27

7 Isto, isto, dokument I-8

8 Isto, isto, dokument I-16


1956. godina

Za raspodelu pomo}i u 1956. godini postoje podaci da je primqenapomo} u dva navrata (tromese~no) za period juli – decembar. Prvi putje primilo 24 lica (5 sve{tenika, 1 udovica i 1 sve{teni~ko siro~e),a drugi put 28 lica (7 sve{tenika, 1 udovica i 1 sve{teni~ko siro~e).Pomo} je bila slede}e sadr‘ine: mleko u prahu (po ~lanu za tri meseca1.360 kg), sir (po ~lanu za tri meseca prvi put 2 kg, a drugi put 0,9 kg),p{eni~no bra{no (po ~lanu za tri meseca 2 kg), kukuruzno bra{no (po~lanu za tri meseca prvo 2,7 kg, a drugi put 2 kg) i pirina~ (po ~lanu zatri meseca 0,680 kg).

1957. godina

Na osnovu podataka iz 1957. godine, za prvih 9 meseci, pomo} jeprimilo 30 korisnika (8 sve{tenika sa porodicama, 1 udovica i 1 sve-{teni~ko siro~e) i to: mleko u prahu (po ~lanu 1,360 kg), sir (po ~lanu0,9 kg), pirina~ (po ~lanu 0,680 kg), p{eni~no bra{no (po ~lanu 2 kg) ikukuruznog bra{na (po ~lanu 2 kg). Za posledwa tri meseca broj kori-snika je pove}an na 31 (8 sve{tenika sa porodicama, 1 udovica i 1 sve-{teni~ko siro~e) i tom prilikom su dobili pomo} u u slede}im na-mirnicama: mleko u prahu (po ~lanu 1,360 kg), pasuq (po ~lanu po ~la-nu 1,360 kg), pirina~ (po ~lanu 0,680 kg) i p{eni~no bra{no (po ~lanu2,040 kg). Na posebnom spisku nalazi se 6 korisnika pomo}i iz Slav-kovice i Babaji}a (1 sve{tenik sa 3 ~lana porodice i 1 sve{teni~kosiro~e sa 3 ~lana). Svaka porodica je dobila: mleko u prahu (ukupnopo tro~lanoj porodici 12,240 kg), bra{no (ukupno po tro~lanoj poro-dici 18,360 kg), pasuq (ukupno po tro~lanoj porodici 12 kg) i piri-na~ ukupno po tro~lanoj porodici 6,120 kg).

1958. godina

Na spiskovima Arhijerejskog namesni{tva vaqevskog u 1958. godi-ni je za prve dve isporuke bilo 30 lica sa teritorije Arhijerejskog na-mesni{tva kolubarskog, u tre}oj isporuci pomo} je primilo 31 lice,a u ~etvrtoj 29. Isporuke su bile tromese~ne. Pomo} se sastojala u na-mirnicama: mleko u prahu (po ~lanu porodice za tri meseca 1,360 kg),belo p{eni~no bra{no (za tri meseca prvo ukupno po 12,240 kg, a po-tom po ~lanu porodice po 1,360 kg i 1,632 kg), crno bra{no (po ~lanuporodice za tri meseca prvo 1,360 kg, a potom po 1,088 kg), sir (pri-mqen dva puta, prvo 0,907 kg, a potom po 0,5 kg). Korisnici pomo}i izslavkova~ke i babaji}ske parohije dobili su pomo} tri puta preko


213

Arhijerejskog namesni{tva ka~erskog10. Za ove parohije sa~uvani suzbirni podaci. Prvo su je dobila tri 3 korisnika (1 udovica sa 2 ~la-na porodice), a naredni put 8 korisnika (1 sve{tenik sa porodicom i1 sve{teni~ko siro~e sa 3 ~lana porodice). Pomo} je bila u namirni-cama: mleko u prahu, belo bra{no, crno bra{no i sir. Sestrinstvo ibratstvo manastira u Bogova|i je primilo pomo} u tri navrata. Mar-ta meseca11 je pomo} primilo 11 lica kada je ukupno podeqeno 134,640kg bra{na i 44,880 kg mleka u prahu. U junu mesecu12 je pomo} primilo10 lica kao i u oktobru13 kada su primili ukupno 146,880 mleka u pra-hu, 88,128 kg belog bra{na, 61,752 kg crnog bra{na i 48,978 kg sira.

1959. godina

Korisnici pomo}i Namesni{tva kolubarskog su preko spiska Ar-hijerejskog namesni{tva vaqevskog primili pomo} tromese~no ~eti-ri puta u 1959. godini. Za prvih {est meseci pomo} je primilo 30 lica(7 sve{teni~kih porodica i 1 sve{teni~ko siro~e)14, a potom 31 li-ce15. U posledwem tromese~ju pomo} je primilo 26 lica (7 sve{te-ni~kih porodica i 1 sve{teni~ko siro~e)16. Primili su mleko u pra-hu (po ~lanu za tri meseca 1,360 kg) i belo bra{no (po ~lanu za tri me-seca 2,720 kg). Sestrinstvo i bratstvo manastira u Bogova|i je primi-lo pomo} u dva navrata: za drugo tromese~je 6 lica17, a za ~etvrto tro-mese~je18 pomo} je primilo 10 lica. Nije poznata vrsta i koli~ina po-mo}i. Prvi put, u februaru mesecu je izvr{ena raspodela ode}e i obu-}e19 arhijerejskim namesni{tvima. Raspodelu je izvr{ila Komisijasastavqena od ~etiri ~lana sve{tenika Arhijerejskog namesni{tvavaqevskog. Arhijerejskom namesni{tvu kolubarskom dodeqena je po-mo} za 33 lica u slede}im odevnim stvarima: mu{kih dugih kaputa –komada 1, mu{kih kratkih kaputa (sako) – komada 4, mu{kih pantalo-na – komada 3, mu{kih ko{uqa – komada 1, cela par. odela mu{ka – ko-mada 1, ‘enskih dugih kaputa – komada 3, ‘enskih haqina – komada 8,

Biqana Stojakovi}

214

10 Isto, isto, dokument II/6-2, 4, 5, jer su pripadali teritorijalno Op{tinskomodboru Crvenog krsta u Qigu

11 Isto, isto, dokument III/1-1



14 Isto, isto, dokument II/2-19, 20






‘enskih sukwi – komada 9, ‘enskih bluza – komada 8, ‘enskih jakni –komada 3, mu{kih prsluka – komada 1, raznih xempera – komada 2, ra-znih {alova – komada 2, raznih ~arapa – komada 8, de~ijih pantalona –komada 4, de~ijih kaputa – komada 3, de~ijih bluza – komada 14, de~ijegve{a – komada 3, raznih cipela – 15 pari (4 para mu{ke obu}e, 8 pari‘enske obu}e i 3 para de~ije obu}e). Manastir u Bogova|i je tom pri-likom primio pomo} za 6 lica u slede}im odevnim stvarima: mu{kihdugih kaputa – komada 1, ‘enskih dugih kaputa – komada 2, ‘enskih ha-qina – komada 4, ‘enskih bluza – komada 1, ‘enskih jakni – komada 1,raznih xempera – komada 1, raznih cipela – komada 3.

1960 godina

Za prvo i drugo tromese~je 1960. godine postoje podaci da su kori-snici primili pomo} u prehrambenim namirnicama dva puta, prekoArhijerejskog namesni{tva kolubarskog i Op{tinskog odbora Crve-nog krsta u Mionici, u slede}em: mleko u prahu (po ~lanu 4,080 kg) ibra{no (po ~lanu 8,160 kg). Svaki put je primilo po 12 korisnika i tou prvom tromese~ju 3 sve{teni~ke porodice i 1 sve{teni~ko siro~e, au drugom 4 sve{teni~ke porodice i 1 sve{teni~ko siro~e. Na spisku20

prijema pomo}i za period juli–decembar Namesni{tva vaqevskog na-laze se i korisnici Kolubarskog namesni{tva, wih 15 (5 sve{te-ni~kih porodica), koji se prvi put pojavquju. Pomo} se sastojala odmleka u prahu, belog bra{na i pirin~a. Sestrinstvo i bratstvo mana-stira u Bogova|i primilo je pomo} za 10 lica, ali je nepoznata vrsta ikoli~ina21.

1961. godina

Za drugo polugodi{te 1961. jedna sve{teni~ka porodica od 4 ~lanaiz Namesni{tva kolubarskog je primila pomo} u dva navrata prekospiska Namesni{tva vaqevskog. Prvo su dobili 32 kg mleka u prahu i64 kg bra{na, a potom je pomo} iznosila 9,6 kg bez podataka o vrsti po-mo}i22. Raspodela polovne tekstilne robe je bila u dva navrata i oba-vqala se preko Arhijerejskog namesni{tva vaqevskog. Namesni{tvokolubarsko je za prvo polugo|e primilo pomo} za 31 lice u koli~iniod 84 kg, a Uprava manastira u Bogova|i za 9 lica u koli~ini od 22,5


215



22 Isto, isto, dokument II/2-32, 33

kg23. Namesni{tvo kolubarsko u drugom polugo|u primilo je polovnutekstilnu robu za 28 lica u koli~ini od 72 kg, a Uprava manastira uBogova|i za 14 lica u koli~ini od 33,6 kg24. Preko spiska, koji je sa-stavio i pomo} u namirnicama razdelio, Arhijerejski namesnik kolu-barski, prota @arko Tomovi} sa Op{tinskim odborom Crvenog kr-sta u Mionici, pomo} je primilo 22 lica (7 sve{teni~kih porodica i1 sve{teni~ko siro~e) u namirnicama: mleko u prahu, bra{no i zej-tin. Po nalogu Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu, Op{tinskiodbor Crvenog krsta u Qigu za prvo polugo|e raspodelio je pomo} za11 lica slavkova~ke i babaji}ske parohije i to ukupno po 16 kg bra{nai 8 kg mleka u prahu, po korisniku25.

1962. godina

Prema raspisu Glavnog odbora Crvenog krsta Srbije za 1962. godi-nu bilo je planirano da se razdeli pomo} u tekstilu i obu}i tako {to}e svaki korisnik za celu godinu dobiti po 5 kg. Pomo} u hrani za pr-vo polugo|e trebala je da iznosi po korisniku: mleko u prahu po 3 li-bre odnosno 1,360 kg (ili 8,160 kg ukupno za 6 meseci po osobi), p{e-ni~no bra{no po 6 libri odnosno 2,718 kg (16,308 kg za 6 meseci)26. Ar-hijerejski namesnik kolubarski je dostavio Sreskom odboru Crvenogkrsta u Vaqevu spisak sastavqen od 40 lica koja su imala je pravo naovu pomo}, ali nema podataka da li su, koliko i kada primili pomo}(u spisak su upisani svi korisnici, ukqu~uju}i i lica iz Slavkovice,Babaji}a i manastira u Bogova|i)27.

1963. godina

Tako|e, i u 1963. godini, raspisom Glavnog odbora Crvenog krstaSrbije bila je predvi|ena raspodela pomo}i u ode}i i obu}i po 5 kg poosobi za celu godinu. Za raspodelu hrane, precizirana je dnevna po-tro{wa namirnica: mleka u prahu po 35 gr dnevno, odnosno po 1,050 kgmese~no po korisniku i p{eni~nog bra{na po 70 gr dnevno, odnosnopo 2,1 kg mese~no po korisniku28. Nema podataka o broju korisnika nida li su primili pomo}.

Biqana Stojakovi}

216




26 Isto, isto, dokument I – 11, 12, 13

27 Isto, isto, dokument II/5 – 3

28 Isto, isto, dokument I -14

1964. godina

U spiskovima za 1964. godinu, po prvi put, dostavqeni su podaci za16 crkvewaka i pojaca, ali se ne zna da li su primili pomo}29. Se-strinstvo i bratstvo manastira u Bogova|i je dostavilo spisak po-tra‘ivawa za 16 lica, ali se tako|e ne zna da li su primili pomo} kaoni vrsta ni koli~ina30.

1965. godina

U Arhijerejsko namesni{tvo vaqevsko, februara 1965. godine, pre-ko Robne slu‘be Centralnog odbora Crvenog krsta sa Rijeke stigla jepomo} u polovnoj ode}i i obu}i. Raspodeqena je istog meseca, a za 43korisnika Namesni{tva kolubarskog ode}u i obu}u je preuzeo, Bo{koLazarevi}. Korisnici su dobili po 7,170 kg, odnosno Namesni{tvo jeprimilo ukupno 308 kg odevnih predmeta31. U septembru mesecu stiglaje pomo} u namirnicama za Arhijerejsko namesni{tvo kolubarsko,isto za 43 lica u ukupnoj koli~ini: 928,8 kg bra{na i 232,3 litrauqa32.

1966. i 1967. godina

Za 1966. godinu nema podataka, a za 1967. godinu sa~uvan je spisakpotra‘ivawa za 42 osobe koje imaju pravo na pomo} iz Arhijerejskognamesni{tva kolubarskog33.

*

Sreski odbor Crvenog krsta u Vaqevu ukinut je 1967. godine, a oba-veze na sebe preuzimaju op{tinski odbori. O daqem toku ove akcija Cr-venog krsta nema podataka u Me|uop{tinskom istorijskom arhivu uVaqevu, jer nisu predati fondovi op{tinskih odbora Crvenog krsta.

Iz prepiske Namesni{tva kolubarskog, ka~erskog i vaqevskog saSreskim odborom Crvenog krsta u Vaqevu se vidi se da je bilo izve-snih problema prilikom sastavqawa spiskova lica koja imaju pravona pomo}, jer se teritorijalna nadle‘nost Sreskog odbora Crvenogkrsta u Vaqevu nije poklapala sa sa teritorijalnim nadle‘nostimaeparhija i arhijerejskim nadle{tvima. Tako pojedine parohije iz dru-


217






gih eparhija i nadle{tava pripadaju ovom odboru Crvenog krsta.Primer su parohije Arhijerejskog namesni{tva ka~erskog u Qigu kojepripadaju @i~koj eparhiji, a po teritorijalnoj nadle‘nosti su podSreskim odborom Crvenog krsta u Vaqevu. Najve}i broj dokumenatasa podacima o sve{tenstvu, vrsti pomo}i i koli~ini je tabelarnoprikazana ili je vidu u spiskova pisanih rukom.

Analizom dokumenata evidentirana su 72 lica koja su imala je pra-vo na pomo} u hrani i odevnim stvarima sa ~lanovima svojih porodi-ca, ali se sa sigurno{}u ne mo‘e re}i da li su je uvek primili, jer svispiskovi nisu potpisani.

SPISAK LICA KOJA SU IMALA PRAVO NA POMO]

U PERIODU 1955 – 1967

1. Aleksi} Milica, ro|ena 1908. godine, isku{enica manastira uBogova|i, imala je pravo je na pomo} od 1964. do 1967. godine.

2. Andri} Mileva, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pra-vo kori{}ewa pomo}i u 1964. godini.

3. Blagojevi} Rajko, crkvewak ribni~ke crkve, imao je pravo kori-{}ewa pomo}i od 1964. godini.

4. Vasi} Pavle iz Markove Crkve, crkvewak markova~ke crkve,imao je pravo kori{}ewa pomo}i od 1964. godine.

5. Gavrilovi} Ranisav, sve{tenik iz Slavkovice bio je na spiskulica sa pravom kori{}ewa pomo}i za 3 ~lana porodice u 1957. godini.

6. Gaji} Vasilije, ro|en 1939. godine, paroh bre‘|anski imao jepravo na pomo} 1961. i 1962. godine zajedno sa suprugom Milenom, ro-|enom 1941. godine.

7. Gaji} Vera, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pravo ko-ri{}ewa pomo}i 1961. godine.

8. Gruji~i} (Milica) Fevronija, ro|ena 1934 (1939), isku{enicamanastira u Bogova|i, imala je pravo kori{}ewa pomo}i 1958. i 1959.godine, a potom kao monahiwa, do 1967. godine.

9. Damwanovi} @ivorad, crkvewak vrtiglavske crkve imao je pra-vo kori{}ewa pomo}i od 1964. godine.

10. Dani~i} @ivota, ro|en 1909. godine, paroh markova~ki, imao jepravo na pomo} zajedno sa svojom porodicom, suprugom Koviqkom ro-|enom 1907. godine i }erkama Qubicom i Verom, ro|enom 1941. godi-ne. Od 1955. do 1959. godine je primao pomo} za 6 ~lanova porodice,1960. za 5 ~lanova, 1961. za 4 ~lana, a od 1962. do 1967. godine za 3 ~lanaporodice.

Biqana Stojakovi}

218

11. Dimitrijevi} Radulka, isku{enica manastira u Bogova|i, ima-la je pravo na pomo} u 1961. godini.

12. Jankovi} Du{an, ro|en 1930. godine, sve{tenik, imao je pravona pomo} od 1955. do 1967. godine zajedno sa svojom porodicom: supru-gom Bosiqkom, ro|enom 1931. godine, u~iteqicom u Mionici, sino-vima Milutinom, ro|enim 1954. godine i Brankom, ro|enim 1961. go-dine i majkom Olgom koja je primala pomo} od 1956. godine. Kao rib-ni~ki paroh u 1955. godini primio je pomo} za 3 ~lana porodice, a od1956. do 1967. godine, kao paroh mioni~ki, za 4 ~lana porodice.

13. Jovanovi} Dragi{a, poslu{nik manastira u Bogova|i, imao jepravo na pomo} 1959. godine.

14. Jovanovi} Angelina, ro|ena 1899. godine, monahiwa, imala jepravo na pomo} 1961. i 1962. godine.

15. Jovanovi} \ur|ina, ro|ena 1940. godine, isku{enica, imala jepravo na pomo} u periodu 1961-1967. godine.

16. Joksimovi} Mihailo, ro|en 1938. godine, paroh ribni~ki (sve-{tenik iz Pa{tri}a) zajedno sa suprugom @ivankom, ro|enom 1944.godine i }erkom Milicom, ro|enom 1964. godine, imao je pravo na po-mo} od 1964. do 1967. godine.

17. Krsti} Nade‘da, ro|ena 1911. godine, udovica pok. Krsti}

@ivka, sve{tenika iz Bogova|e, imala je pravo na pomo} 1960. godineza 3 ~lana porodice (za udatu ali obolelu }erku Qubinku i weno de-te), a u 1962. za 2 ~lana porodice.

18. Krsti} Svetolik iz Popadi}a, pojac ribni~ke crkve, imao jepravo na pomo} od 1964. godine.

19. Lazarevi} Dragoslav, pojac slavkova~ke crkve, imao je pravo napomo} od 1964. godine.

20. Lazarevi} Miodrag iz Jaj~i}a, pojac jaj~i}ske crkve, imao jepravo na pomo} od 1964. godine.

21. Lazi} @ivota, sve{tenik, prvo u Mionici a potom u Vrtigla-vu, imao je pravo na pomo} za 5 ~lanova doma}instva u periodu 1955.do 1959. godine.

22. Maksimovi} Marko, ro|en 1898. godine, zvonar „bez drugog za-nimawa“, imao je pravo na pomo} od 1962. do 1967. godine.

23. Marinkovi} Dragi, poslu{nik manastira u Bogova|i, imao jepravo na pomo} 1960. godine.

24. Markovi} Borka, isku{enica manastira u Bogova|i, imala jepravo na pomo} 1964. godine.

25. Markovi} Milinko, ro|en 1934. godine, imao je pravo na pomo}od 1956. do 1961. kao sve{tenik iz Bre‘|a, a od 1962. do 1967. kao paroh


219

slavkova~ki. Godine 1956. pravo na pomo} ima zajedno sa suprugom De-sankom, ro|enom 1936. godine, od 1957. za 3 ~lana porodice (za }erkuGordanu ro|enu te godine), a od 1964. i za }erku Sne‘anu.

26. Milovanovi} Evpraksija, ro|ena 1930. godine, monahiwa mana-stira u Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1958. do 1967. godine.

27. Milo{evi} Svetolik iz Toli}a, pojac mioni~ke crkve, imao jepravo na pomo} od 1964. godine.

28. Mirkovi} Dragi{a, crkvewak manastira u Bogova|i, imao jepravo na pomo} 1961. godine.

29. Nenadovi} Momir iz Babaji}a, ro|en 1911. godine, paroh cveta-nova~ki, imao je pravo na pomo} zajedno sa suprugom Milicom, ro|e-nom 1911. godine, sinovima Miroqubom i Milanom, ro|enim 1938.godine i }erkom Qiqanom, i to od 1961. za 5 ~lanova porodice, 1962.za 4 ~lana, a 1967. za 3 ~lana porodice.

30. Nikoli} Venijamin, ro|en 1896. godine, iguman manastira u Bo-gova|i, a potom i penzioner, imao je pravo na pomo} od 1958. do 1967.godine.

31. Pavlovi} Grozdina, ro|ena 1948. godine, isku{enica manasti-ra u Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1962. do 1967. godine.

32. Pavlovi} Qubovina, ro|ena 1945. godine, isku{enica manasti-ra u Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1962. do 1967. godine.

33. Pavlovi} Milan iz Cvetanovaca, crkvewak cvetanova~ke cr-kve, imao je pravo na pomo} od 1964. godine.

34. Pani} Vera, isku{enica manastira u Bogova|i, imala je pravona pomo} 1960. godine.

35. Panteli} Vera, isku{enica manastira u Bogova|i, imala jepravo na pomo} 1959. godine.

36. Petrovi} Vuka{in – Vuja, poslu{nik manastira u Bogova|i,imao je pravo na pomo} 1958. godine.

37. Petrovi} Qubica, isku{enica manastira u Bogova|i, imala jepravo na pomo} 1962. godine.

38. Popovi} Borivoje, sve{tenik iz Slavkovice, imao je pravo napomo} od 1958. do 1961. godine za 5 ~lanova svoje porodice. Pored we-ga pomo} su primali supruga Georgina, sinovi Tomislav i Rade i }er-ka Nada.

39. Popovi} Draga iz Babaji}a, ro|ena 1905 (1906), siro~e pok. jere-ja Laze Popovi}a, imala je pravo na pomo} od 1957. do 1967, jer je bilai neudata.

Biqana Stojakovi}

220

40. Popovi} Zorka, iz Mionice, ro|ena 1887. (1895), siro~e pok.prote Ilije Popovi}a imala je pravo na pomo} od 1955. do 1967, jer jebila neudata i nesposobna za rad.

41. Popovi} Milica iz Mionice, udovica, imala je pravo na po-mo} 1955. i 1956. godine.

42. Popovi} Mileva iz Mionice, siro~e, imala je pravo na pomo}1956. godine.

43. Popovi} Ru‘ica, ro|ena 1946. godine, isku{enica manastira uBogova|i, imala je pravo na pomo} 1967. godine.

44. Popovi} Filip, ro|en 1932. godine, paroh ribni~ki, imao jepravo na pomo} od 1956. do 1962. godine zajedno sa suprugom Stanijom,ro|enom 1938. godine, }erkom Ru‘om, ro|enom 1958. i sinom Steva-nom, ro|enim 1959. godine.

45. Radivojevi} Quba iz Slavkovice, crkvewak slavkova~ke crkve,imao je pravo na pomo} od 1964. godine.

46. Radivojevi} Milosav iz Popadi}a, crkvewak mioni~ke crkve,imao je pravo na pomo} od 1964. godine.

47. Radivojevi} Pelagija monahiwa manastira u Bogova|i, imala jepravo na pomo} 1958. godine.

48. Radosavqevi} Ekaterina, monahiwa manastira u Bogova|i,imala je pravo na pomo} 1958. godine.

49. Radosavqevi} Qubinka, ro|ena 1938. godine, isku{enica a po-tom i ekonomka, imala je pravo na pomo} 1961. i 1962. godine.

50. Radosavqevi} Marina, monahiwa manastira u Bogova|i, imalaje pravo na pomo} 1958. godine.

51. Radosavqevi} Nevena, isku{enica manastira u Bogova|i, ima-la je pravo na pomo} 1958. godine.

52. Ristivojevi} Vuka{in, ro|en 1898. godine, sve{tenik iz Pauna,zajedno sa svojom suprugom Radmilom, ro|enom 1906. godine, imao jepravo na pomo} od 1955. do 1962. godine.

53. Rupi} Milorad iz Latkovi}a, crkvewak i pojac latkova~ke cr-kve, imao je pravo na pomo} od 1964. godine.

54. Savi} Milisav iz Bre‘|a (Gorweg Lajkovca), crkvewak gorwo-lajkova~ke crkve, imao je pravo na pomo} od 1964. godine.

55. Simi} Milica, isku{enica manastira u Bogova|i, imala jepravo na pomo} 1958. godine.

56. Simovi} Isailo iz Kr~mara, pojac kr~marske crkve, imao jepravo na pomo} od 1964. godine.

57. Sre}kovi} Sreten iz [u{eoke, crkvewak paunske crkve, imao jepravo na pomo} od 1964. godine.

58. Stani} (Katarina) Agnija, ro|ena 1940. godine, isku{enica,imala je pravo na pomo} od 1959. godine, a od 1967. kao monahiwa.


221

59. Stefanovi} Dragomir, poslu{nik manastira u Bogova|i, imaoje pravo na pomo} od 1959. do 1962. godine.

60. Stefanovi} Efimija, ro|ena 1926. godine, monahiwa manastirau Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1958. do 1967. godine.

61. Stokovi} Desanka, ro|ena 1900. godine, isku{enica manastirau Bogova|i, imala je pravo na pomo} kao isku{enica od 1962. do 1967.godine.

62. Stokovi} Efrosinija, ro|ena 1925. godine, je imala je pravo napomo}, prvo kao monahiwa, a potom kao igumanija i nastojateqicamanastira u Bogova|i, od 1958. do 1967. godine.

63. Suboti} Milan iz Kr~mara, crkvewak kr~marske crkve, imao jepravo na pomo} od 1964. godine.

64. Teodosi} Dragojle, ro|en 1922. godine, sve{tenik iz Pauna,imao je pravo na pomo} zajedno sa suprugom Nastom, ro|enom 1927. isinom Ivanom, ro|enim 1953. na pomo} od 1967. godine.

65. Todorovi} Vera, ro|ena 1936. godine, isku{enica manastira uBogova|i imala je pravo na pomo} od 1962. do 1967. godine.

66. Todorovi} Milka, ro|ena 1937. godine, isku{enica manastirau Bogova|i, imala je pravo na pomo} od 1962. do 1964. godine.

67. Tomovi} @arko, ro|en 1912. godine, sve{tenik iz Mionice, imaoje pravo na pomo} zajedno sa suprugom Grozdanom, ro|enom 1914. godine i}erkom Natalijom, ro|enom 1937. godine. Od 1955. do 1958. imao je pravoza 4 ~lana doma}instva, a od 1959. do 1967. za 3 ~lana doma}instva.

68. ]iri} Dragomir iz Bre‘|a, ro|en 1908. godine, paroh kr~mar-ski, imao je pravo na pomo} zajedno sa suprugom Emilijom, ro|enom1911. godine. Od 1955. do 1959. godine je imao je pravo pomo}i za 3 ~la-na doma}instva, a od 1960. do 1967. za 2 ~lana doma}instva.

69. Uro{evi} Ma{inka, isku{enica manastira u Bogova|i, imalaje pravo na pomo} od 1958. do 1960. godine.

70. Filipovi} Angelina, isku{enica manastira u Bogova|i, imalaje pravo na pomo} od 1961. do 1964. godine.

71. [qivakovi} Nina, ro|ena 1927. godine, monahiwa manastira uBogova|i imala je pravo na pomo} od 1964. do 1967. godine.

72. (prezime nepoznato) Qubica, isku{enica manastira u Bogova-|i imala je pravo na pomo} 1959. godine.

*

Analizom dokumenata je utvr|eno da nedostaju mnogi podaci. Ne-dostaje akt o po~etku akcije raspodele pomo}i kao ni dokle je trajala,jer su daqe sprovo|ewe akcije preuzeli op{tinski odbori (arhivska

Biqana Stojakovi}

222

gra|a – dokumenti su jo{ u registraturi)34. Na popisima nisu svi sve-{tenici koji su slu‘bovali u pravoslavnim hramovima u Arhijerej-skom namesni{tvu kolubarskom, a odgovor se nalazi najverovatnije uarhivskoj gra|i Namesni{tva kolubarskog. Nedostaju podaci o pode-li pomo}i crkvewacima, pojcima i zvonarima koji su imali pravo od1957. godine35. Na osnovu podataka Sreskog odbora Crvenog krsta uVaqevu koje je dostavio Glavnom odboru Crvenog krsta u Beogradu,oktobra 1957. godine, vidi se da je bilo 6 crkvewaka (aktivnih i pen-zionisanih sa 8 ~lanova porodice) na teritoriji sreza vaqevskog36. Uspisku lica koja imaju pravo na pomo} iz 1962. godine, pomo} je pri-mio se zvonar mioni~ke crkve U istom obave{tewu iz oktobra 1957,dostavqen je broj monaha i monahiwa na teritoriji vaqevskog srezakojih je bilo 55. Spiskovi potraìvawa sestrinstva i bratstva mana-stira u Bogova|i postoje od 1958. godine, ali ih nema za 1963, 1965. i1966. O raspodeli pomo}i u srezu vaqevskom za 1966. godinu, uop{te,nema podataka. Pojedini spiskovi nemaju potpise korisnika pomo}ipa se ne moè sa sigurno{}u re}i da su je i primili, ali zato iz wihsaznajemo imena korisnika koji imaju uslove da je prime.

Obimniji istra‘iva~ki rad iz ove oblasti zahteva pregled i anali-zu arhivske gra|e Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu, op{tinskihodbora Crvenog krsta, kao i dokumenata pravoslavnih arhijerejskihnamesni{tava, pa i {ire.


223

34 Isto, Zapisnici Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu od 02. 08. 1946. do 26. 03.1957; Prve podatke o raspodeli pomo}i u namirnicama, ode}i i obu}i se nalaze uZapisniku sa sastanka Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu (SO CK)odrànom 25. 10. 1954. (pod ta~kom 4 – razno) u kome pi{e da je sekretar dobio akt– obave{tewe od Sreskog odbora Crvenog krsta iz [apca da treba da se uputijedno lice koje }e podi}i prispelu robu za pravoslavne sve{tenike vaqevskogsreza. Odbor je odlu~io da po{aqe sekretara kod namesnika vaqevskog i da crkvaodredi jednog svog ~lana kome bi SO CK u Vaqevu dao ovla{}ewe da podigneode}u i obu}u. Na slede}em sastanku, odrànom 04. 12. 1954, odlu~eno je da seOdbor poveè sa namesni{tvima koja treba da sastave spiskove sve{tenstva usaradwi sa sekretarom SO CK u Vaqevu i koje daqe treba proslediti Glavnomodboru Crvenog krsta u Beograd; kut. inv. jed br. 31

35 Isto, isto, kut. inv. jed br. 41, predmet I-3

36 Isto, isto, Obave{tewe Sreskog odbora Crvenog krsta u Vaqevu upu}eno Glav-nom odboru Crvenog krsta u Beogradu o broju lica koja imaju pravo na pomo},del. br. 927 od 05.10.1957, kut. inv. jed br. 41, predmet I-3

224

Miroslav Peri{i}

M. Radoj~i}, \URO KOZARAC PRVI VAQEVSKI PROFESOR

Vaqevska gimnazija, [aba~ka gimnazija, Prva beogradska gimnazija,

Vaqevo 2004, 192.

U dobroj tradiciji svake {kole je dapo{tuje svoje nekada{we profesore i |a-ke. Potvrdu za to nalazimo u pokretawupo mnogo ~emu originalne bibliotekepod nazivom „Profesori Vaqevske gim-nazije“, u okviru koje je, kao tre}a po re-du, objavqena kwiga Milorada Radoj~i-}a \uro Kozarac prvi vaqevski profesor.Prethodile su joj brojne kwige i publi-kacije iz istorije iste {kole, po~ev odmonografije Milana Tripkovi}a i Do-brivoja Nedeqkovi}a Sto godina Vaqev-

ske gimnazije, objavqene 1970. godine, ko-ju bez dilema svrstavamo u najboqe napi-sane istorije jedne {kole u Srbiji. Ipre i posle te kwige pisano je o istorijiVaqevske gimnazije na ovaj ili onaj na-~in, ali nepoznato nam je da je ne{to na-pisano a da nije ugledalo svetlost dana uformi {tampane re~i. To daje upe~atqi-vu sliku o vi{edecenijskom odnosu Va-qevske gimnazije prema svojoj istoriji isvemu {to ona ba{tini. Istori~ari po-vremeno ose}aju potrebu da upozore da sva-ko moderno dru{tvo mora da ‘ivi otvore-no sa svojom pro{lo{}u. To ne zna~i bitiwen zarobqenik ili ulep{avati pro-{lost, ve} zna~i da je potrebno istra‘i-vati pro{lost i imati kriti~ki odnosprema woj. Vaqevska gimnazija ‘ivo otvo-reno sa svojom pro{lo{}u ve} samom ~i-wenicom da podsti~e istra‘ivawa i obja-vquje radove iz sopstvene istorije.

I kwiga Milorada Radoj~i}a o \uriKozarcu, jednom od osniva~a gimnazije uVaqevu i wenom prvom profesoru, na sa-znajni na~in odvodi nas do onih godina

kada su u tada{woj poluorijentalnoj va-ro{i sa par hiqada stanovnika posta-vqani temeqi {kole koja }e u budu}no-sti iznedriti brojne zna~ajne li~nostisrpske kulture i nauke. U vreme kada jeosnovana u gimnaziju se ulazilo sa ‘e-qom da se u~i, saznaje, gradi i lep{e sa-wa neki novi, druga~iji, budu}i svet, dabi se potom po zavr{etku gimnazije oti-skivalo u nepredvidive puteve ‘ivota iprofesije, bilo da su oni vodili ka pre-stonici Srbije ili u veliki svet u komeje na presti‘nim evropskim univerzite-tima ve} bilo mladih srpskih intelek-tualaca. Granica od koje je geografskipo~iwao taj veliki svet – evropski, raz-vijeniji, bogatiji i napredniji u svakompogledu – po~iwao je severno od Save.Upravo kada je druga ili tre}a generaci-ja mladih qudi iz Srbije u potrazi zaznawem odlazila u svet iz wega se u tada-{we besputno Vaqevo, osamnaest satiudaqeno od Beograda, krajem {ezdestihgodina 19. veka, zaputio mladi profesorteologije i filozofije \uro Kozarac.Tim doga|ajem – wegovim dolaskom u Va-qevo, zapravo po~iwe sredi{ni i zaistori~are najbitniji deo kwige Milo-rada Radoj~i}a.

Sve do ~ega je u svojim istra‘ivawi-ma o \uri Kozarcu do{ao Milorad Ra-doj~i} sme{teno je me|u koricama ovedetaqno napisane biografije. Re~ je oobra|enom ‘ivotnom putu jednog profe-sora, pripadnika tada{we prosvetneelite, li~nosti koja je ostavila trag uprosvetnoj i kulturnoj istoriji Srbiji.

225

KRITIKE I PRIKAZIREVIEWS

Pri tom autor se nije zaneo i poku{ao daod li~nosti ~iju biografiju pi{e pravi„svog junaka“ ~emu nedozvoqivo podle‘upojedini biografi. @ivot \ure Kozar-ca bio je po mnogo ~emu neuobi~ajen zavreme u kojem je ‘iveo. Kretao se poevropsko-orijentalnom obodu severno iju‘no od Save, odvi{e ~esto mewao je me-sto boravka, selio se iz grada u grad, iz{kole u {kolu, na kraju promenio je iprofesiju. [kolovao se u Slavoniji, za-tim se doselio u Vaqevo gde je osnovaogimnaziju, formirao porodicu, u~estvo-vao u dru{tvenom ‘ivotu grada ali je ne-dugo posle toga voqom sredine bio pro-teran, uprkos zaslugama koje je stekao.Oti{ao je potom u [abac i tamo, po re-~ima autora, do‘iveo afirmaciju, da biposledwi period ‘ivota proveo u Beo-gradu rade}i kao profesor i direktorgimnazije a zatim i kao direktor Dr‘av-ne {tamparije. Iz {aba~kog perioda sa-~uvan je i utisak kraqice Natalije kojaje 1882. godine borave}i u [apcu zapisa-la: „O~arao me govor g. Kozarca“.

U geografskom trouglu izme|u Vaqe-va, [apca i Beograda tekao je ‘ivot \u-re Kozarca ispuwen usponima i padovi-ma, uspesima i osporavawima, odavawempriznawa i te{kim optu‘bama. Na pri-meru wegove ‘ivotne putawe mo‘emo dauo~imo neka od obele‘ja jednog dru{tvau pokretu kakvo je bilo srpsko u drugojpolovini 19. veka. Zapa‘aju se naporipojedinaca na unapre|ivawu dru{tvakoje je sve vi{e postajalo gra|ansko, izdecenije u deceniju vi{e evropsko, ali suprisutna i ona obele‘ja istog tog dru-{tva koja su govorila da je ono ve}im de-lom ostajalo prikovano za nasle|e, biloneumorno u odr‘avawu navika, moral-nih nazora i istrajno u nameri da se nemewa. Kada se ta slika dru{tva spusti dopojedinca, kako je to uradio Milorad Ra-doj~i}, onda se vide sudari kolektivnesvesti i individualne spremnosti da se natakvu svest ne pristane, da joj se ne prila-go|ava i da joj se ne podilazi. Vide se suda-ri tradicionalnog i modernog u shvata-

wima, uo~avaju se modernizacijski impul-si, ali i bahatost lokalnih mo}nika.

Kwiga Milorada Radoj~i}a o‘ivqa-va vreme kada je vaqevska gimnazija ni-cala iz ~ar{ije i kaldrme. Pru‘a mo-gu}nost, tako|e, da se razmi{qa o gradui upotpuwuje slika grada koja je tih go-dina prepuna kontrasta. Grad je imaobolnicu ali nije imao ulice ve} sokake,imao je ~itali{te ali nije imao lokalnu{tampu, imao je lokalnu gradsku elituali do dolaska Kozarca nije imao nijed-nog profesora. Dolaskom Kozarca gradje dobio prvog profesora, dobio je gim-naziju a gimanzija i prve |ake ~ija imenaRadoj~i} precizno bele‘i ose}aju}i po-trebu da ih uvrsti u istoriju grada. Tu sui qudi razli~itih ‘ivotnih iskustava,‘ivotnih filozofija i profesija.

\uro Kozarac prvi vaqevski profesor

– kwiga je koja ulazi u trajni fond znawao istoriji tri gimnazije: vaqevske, {a-ba~ke i Prve beogradske. Istovremenoona bogati biografiju, odnosno onu vr-stu istorijskog rada kojim je srpskaistoriografiji siroma{na, pogotovo zali~nosti koje nisu politi~ke. Ono {tokwigu Milorada Radoj~i}a ~ini poseb-no vrednom jeste uspeli napor autora dapostigne svojevrsnu ravnote‘u u sagle-davawu li~nosti \ure Kozarca. Po sve-mu ~ime je doprineo prosvetnom uzdiza-wu Srbije u toku druge polovine 19. veka,a nije bio samo profesor ve} i direktor,osniva~ raznih dru{tava i prevodilacstranih kwiga, \uro Kozarac je bio ~o-vek liberalnih shvatawa. U pogledure‘ima {kole, strogog odnosa prema |a-cima, kao poklonik discipline, dobreorganizacije i urednosti, bio je konzer-vativan. Ali i cela Srbija se tada, kakou politici tako i u na~inu ‘ivota, qu-qala izme|u liberalnog i konzervativ-nog, pa su i u dr‘awu \ure Kozarca pre-poznatqivi uticaji jedne i druge ideje.

Prosperitetne dr‘ave nema bez do-bre prosvete, dobre prosvete nema bez do-bre prosvetne politike, a vaqane pro-svetne politike nema bez obrazovanih

Miroslav Peri{i}

226

pojedinaca. Jedan od wih bio je \uro Ko-zarac. Na{a znawa o wemu, do sada frag-mentarna, kwigom M. Radoj~i}a zna~aj-no su pro{irena i okupqena na jednommestu. Srpskoj istoriografiji su ta zna-wa potrebna tim vi{e {to su ponu|enana solidnoj izvornoj osnovi.

O ~emu jo{ sve govori kwiga Milo-rada Radoj~i}a, osim {to nudi znawa o\uri Kozarcu? Ona pojedinim svojim de-lovima govori o srpskom dru{tvu, o srp-skom gradu, o nastajawu srpskog gra|an-stva, o prosvetnoj i gradskoj eliti, o na-

ravima qudi... Kada pro~itamo biogra-fiju \ure Kozarca mo‘emo delimi~noda upore|ujemo Vaqevo i [abac, ali ida vidimo {ta je i koliko Beograd zna-~io u odnosu na gradove u unutra{wostiSrbije. Svako ko uzme u ruke kwigu Mi-lorada Radoj~i}a u woj }e na}i i pone-{to od nekada{weg gimnazijskog ambi-jenta i varo{ke atmosfere, pa je i pokontekstima u koje je sme{tena Kozar~e-va biografija re~ o kwizi koja je zna~a-jan prilog istoriji srpskog dru{tva.

M. Radoj~i}: \uro Kozarac, prvi vaqevski profesor...

227

Miroslav Peri{i}

D. Mihajlovi}, POVLENSKE MAGLE I VIDICI, 1-2,

Zapisi i kazivawa o ‘ivotu i politici do i posle 5. oktobra 2000,

NEA, Beograd 2005, 568+688.

Kada istori~ar pred sobom ima dvo-tomnu kwigu od 1250 strana, sa 20 pogla-vqa, sa 125 tekstova u vidu razli~itihtematskih celina, kwigu u kojoj se pomi-wu 1383 imena i ~iji se sadr‘aj prote‘ena vremenski period dug vi{e od ~etiridecenije, a pri tom ‘eli da je vrednujekao celinu onda se na|e u dilemi odakleda je na~ne. Pre izvesnog vremena u orga-nizaciji dva nau~na instituta u Beogra-du (Institut za savremenu istoriju iInstitut za noviju istoriju Srbije)odr‘an je Okrugli sto „Istorija bez dis-tance“ o kwizi Du{ana Mihajlovi}aPovlenske magle i vidici. Tri generacijeistori~ara koje su u~estvovale na okru-glom stolu saglasile su se da je kwiga do-brodo{la jer je re~ o nezaobilaznom iz-voru saznawa za budu}a istra‘ivawa. Izdiskusije je na neki na~in provejavalo ida je re~ o kwizi iznena|ewa. Mo‘da netoliko zbog toga {to je wen autor Du{anMihajlovi} politi~ar, koliko zbog ~i-wenice da je wen autor Du{an Mihajlo-vi} doskora{wi ministar policije. Usrpskoj memoarskoj literaturi retke sukwige biv{ih ministara policije. Ovu~iwenicu nagla{avam ‘ele}i da istak-nem uop{te zna~aj pojavqivawa kwigeDu{ana Mihajlovi}a, ali istovremenoi da skrenem pa‘wu na napor autora dasa vi{e stotina stranica svojih zapisa,bele‘aka, se}awa, dokumenata, poli-ti~kih opservacija, komentara, analizai svedo~ewa veoma smelo i za na{e du-hovne i politi~ke prilike prili~no ne-uobi~ajeno iskora~i u javnost.

U prirodi politi~ara nije da svetmewa kwigom. To pripada piscima. Me-|utim, politi~ar sa kwigom ovakvog ti-pa je politi~ar sa odgovorno{}u i sasve{}u da je u pitawu obaveza, svojevsrni

dug prema javnosti i prema istoriji.Otuda se ovoj i sli~nim kwigama trebaradovati. Slika vremena zahvaquju}itakvoj vrsti literature postaje ispuwe-nija za mnogo toga {to o~i savremenikapo pravilu te{ko uo~avaju ili razazna-ju. Takvim kwigama bogati se kulturnonasle|e, one idu u prilog politi~kojkulturi i ve} samom svojom su{tinomzna~ajan su izvor za razumevawe poli-ti~kih prilika, politi~ke klime i dru-{tvenog ambijenta jednog vremena. Sud-bina takvih kwiga je da protokom vreme-na dobijaju na zna~aju. One trasiraju mo-gu}e pravce budu}ih istra‘ivawa.

Nije lako pisati o kwizi savremenogpoliti~ara najmawe iz dva razloga. Pr-vo, gotovo je nemogu}e razdvojiti kwiguod autora, na ovom primeru ~oveka ~ijije ritam ‘ivota neuhvatqiv, ~iji su ‘i-votni i politi~ki putevi nepravolinij-ski, ~ije se politi~ko iskustvo raspro-stire na vi{e decenija, na tri epohe i nanekoliko sistema. U pitawu je i autor~ija se poznanstva, susreti i komunika-cija sa qudima razli~itih profesija,obrazovawa, vokacija i politi~kihopredeqewa mere u hiqadama. U pitawuje i autor koji se politici predao veomarano i toj „strasti nad strastima“ robu-je ili u woj u‘iva kako se uzme, ve} vi{edecenija. Re~ je i o li~nosti ~iji je po-gled na politiku u stvari pogled na ‘i-vot u kojoj se prepli}u obi~na ‘ivotnazadovoqstva i te‘wa da se uti~e na isto-rijske doga|aje kao sastavni deo profe-sije. Drugi razlog zbog kojeg nije jedno-stavno jednim pogledom obuhvatiti kwi-gu Du{ana Mihajlovi}a je {to su i ~ita-lac i autor savremenici doga|aja kojiispuwavaju sadr‘aj kwige. Zbog toga irazmi{qawe nad ovom kwigom mo‘e da

228

D. Mihailovi}: Povlenske magle i vidici...

229

bude optere}eno mnogo ~ime {to ote‘a-va put do objektivnosti, jer je re~ o pro-cesima koji traju, o istoriji koja te~e, otlu koje se posle zemqotresa jo{ uvek ni-je smirilo. Re~ je o nerazvejanim magla-ma i o vidicima koji se pomaqaju i izo-{travaju pogled na proteklo i sada{we,ali da li i na budu}e?

Postoji nekoliko velikih tema koji-ma je Mihajlovi}evo pisawe protkano.To su teme koje poput ponornice nestaju,a zatim ponovo negde na stranicamakwige izviru i tako vi{e puta. Nije slu-~ajno {to je za sredi{nu ta~ku odabranPovlen, ta malo poznata i nedirnutasrpska planina, ali ne kao geografskaodrednica, ve} kao metafora za na~in‘ivota, na~in razmi{qawa, kao uto~i-{te za misli, inspiracija za ideje, al-ternativni ‘ivotni pravac, mesto po-vratka obi~nom svetu posle svakog novogzavirivawa u nepoznate kutke razli~i-tih meridijana i paralela, otiskivawa uvrtloge politike, nepredvidivih puteva‘ivota i neizvesnosti koju nosi profe-sija. To je i mesto koje daruje vreme zapredah, za susret sa prijateqima, za tre-nutke li~nog zadovoqstva, za nepro~ita-nu kwigu, za neki novi zapis, za izo{tre-niji pogled. A sa jednog od tri vrha Po-vlena – onog najvi{eg koji je u toponim-skoj zameni nazvan Mali Povlen, u ~ijojse blizini nalazi „Mihajlovi}a koli-ba“, gleda se na sve ~etiri strane i vidise daleko. Kao da je i sama planina htelada skrene pa‘wu na sebe i simboliku ko-ju ~oveku donosi uspiwawe na wen bes-putni a pitomi plato. Svuda oko we, nakoju god stranu se pogleda je Srbija – zaMihajlovi}a – ni velika ni mala, ve} uz-bu|uju}a, lepa i raznolika. Upravo ona-kva kakvu je Du{an Mihajlovi}, a to sevidi iz kwige, upoznaje od rane mladostiuzbudqivo provedene u pe{a~ewu, neka-da planskom istra‘ivawu prirode a ne-kada tumarawu po srbijanskim zabitimasa mladim istra‘iva~ima. Iskustvo ipouka za Du{ana Mihajlovi}a koje oncrpi iz prirode su nesagledivi – otiski-

vawe u prirodu donosi neizvesnost, u~i~oveka realnom ‘ivotu, opomiwe ga da je~ovekova mo} ograni~ena kada pomislida mo‘e sve, podsti~e znati‘equ, ~iniga prilagodqivijim, lep{e sawa bu-du}nost. Otuda i ose}aj da je kretawe uprirodi nalik kretawu u ‘ivotu i poli-tici. Postoje lako savladive prepreke,postoje te{ko savladive prepreke i po-stoje nesavladive prepreke. I uvek po-stoji alternativa samo je treba otkriti:pre~ica ili zaobilaznica, mawe ili vi-{e opasan pravac, vreme ili nevreme.

Druga Mihajlovi}eva velika i naj~e-{}a tema na stranicama kwige je gra|a-nin. Ona proisti~e iz zalagawa za gra-|ansku su{tinu dru{tva po kojem je Mi-hajlovi} u srpskoj politici bio prepo-znatqiv jo{ osamdesetih godina. Svojevi|ewe gra|anskog dru{tva zasniva naistorijskom iskustvu i na upore|ivawusvoje dr‘ave sa dr‘avama koje je upoznao.Time nas dovodi do svoje slede}e omiqe-ne teme – Srbija i Evropa, ali onakve ka-kve jesu: Srbija – zapu{tena, komunika-cijski nepovezana, sa te{kim o‘iqcimapro{losti i u ve~itom sudarawu, susre-tawu, dodirivawu i pro‘imawu Istokai Zapada, orijentalnog i evropskog, mo-dernog i tradicionalnog, i Evropa –ure|enija, modernija, o~uvanija, bogati-ja, mo}na i mudra. Ali i jedno i drugo, iSrbija i Evropa, u Mihajlovi}evom vi-|ewu i iskustvu su proputovane, prepe-{a~ene, razumevane i upoznate izbliza,na licu nesta. Jo{ u mladosti obilato jekoristio najve}u privilegiju jugoslo-venskog dru{tva, najliberalnijeg u svetusocijalizma, slobodu da se iza|e izvangranica zemqe. Ta sloboda davala je po-sebnu dimenziju gra|anima Jugoslavije uodnosu na sve koji su ‘iveli iza „gvozde-ne zavese“. Omogu}avala je upore|ivawekao jedan od najpouzdanijih na~ina da seizgradi ta~na slika o sebi i drugima.Odlasci u nepoznato, prodirawe u unu-tra{wost Evrope i na wene krajweta~ke, kao i na tla drugih kontinenata,strast do‘ivqaja tu|ih pejza‘a, susreta-

wa sa razli~itim na~inima ‘ivota i na-vikama qudi, upoznavawe dostignutihvrednosti ~ovekovog uma i raznovrsnogmajstorstva wegovih ruku, osvedo~enihnapora da se humanizuju uslovi ‘ivqe-wa, ali i susreti sa zato~enicima ideo-logija na raznim stranama sveta, trago-vima oru‘anih revolucija, opomiwu}ihspomenika najgrubqih nasrtaja ~ovekana ~oveka – sve to u Mihajlovi}evom ‘i-votnom iskustvu pokazalo se mo‘da ipresudno u izgra|ivawu pogleda na po-litiku i ‘ivot. Posle svakog privreme-nog odvajawa od svog ‘ivotnog oktru‘e-wa u kojem se formirao i sa kojim je sra-stao ~ovek druga~ije razmi{qa. Evropaje uvek imala magi~nu privla~nost zamlade qude sa Balkana. Zalazak u unutra-{wost civilizacijskih krugova ili kre-tawe po wihovim obodima uvek iznovabogati ~ovekovo znawe, izo{trava mo}zapa‘awa, poma‘e boqem razumevawuistorije, kulture, politike, procesadrugog trajawa i promenqivosti sudbi-ne. Bilo da se zaputi ka zapadu ili isto-ku, jugu ili severu, ~oveku sa Balkana ve}samo kretawe omogu}ava da uo~i mnogotoga razli~itog ili sli~nog, trude}i seda pred slikama koje pred wim promi~uzadr‘i pogled na celini ili detaqu, dapo ne{to o~ima ukrade, sa~uva u svom se-}awu i ponese u sredinu iz koje dolazi nebi li je ne~im od toga unapredio. Predonim koji putuje u evropske daqine iblizine, a Mihajlovi} je strasni putnikod rane mladosti, smewuju se me|u sobomizme{ani i razdeqeni narodi, razli~i-ti sistemi i ideologije, palate i uxeri-ce, boje i mirisi, simboli~na obele‘japrethodnih razdobqa i dostignu}a sa-vremene epohe, bogati i siroma{ni, jo{uvek vidqiva mo} nekada{wih carsta-va... Nad svim tim se i ~ovek politikemorao zamisliti i ne~emu nau~iti i kojedrugo pitawe bi mogao da postavi negoono koje se samo name}e: gde je u tom evro-opskom krugu wegova zemqa Srbija? Du-{an Mihajlovi} bez dilema odgovara: nazapadu, i o tome razmi{qa oslobo|en

kompleksa nacionalne inferiornosti,neoptere}en politi~kom autisti~no-{}u, mitskim ose}ajem nacionalne mo}ibez pokri}a ili fobijom od savremenihizazova. Nije te{ko pone{to od toga uo-~iti kod pojedinih pripadnika srpskepoliti~ke i intelektualne elite.

Du{an Mihajlovi} je, po sopstvenimre~ima, ~itav ‘ivot u~io od drugih. Alion, sude}i po svemu {to ispuwava sa-dr‘aj wegove kwige, u~i i iz prirode, iz‘ivota, iz susreta sa qudima i iz isto-rije u kojoj se uvek prepoznaju i razlikujuideje, procesi, li~nosti, kontinuiteti,diskontinuiteti, nacionalni usponi ipadovi, uzroci i posledice, istorijskekonstante, zablude... To daje posebnuvrednost kwizi. U Mihajlovi}evom raz-umevawu evropskog i srbijanskog podjed-nako su va‘ni i istorija i dana{wica.U istoriji prepoznaje ~vrste ta~keoslonca, a u dana{wici vidi uverqiverazloge za prave odgovore na savremeneizazove. Kako da Srbi budu pametniji,prilago|eniji vremenu, kako da budu ra-cionalniji, kako da budu zadovoqniji,kako da budu bogatiji, kako da „ku}a nasred druma“, {to mo‘da postaje stereo-tip, ne bude hendikep ve} prednost, kakoda Balkan ne bude vi{e poligon za odme-ravawe mo}i velikih sila jer „gde vojskapro|e tu sre}e nema“ – neka su od pitawanad kojima je u svojoj kwizi nadnet Du-{an Mihajlovi}. Otuda i ta zapitanostnad pro{lim, sada{wim i budu}im, otu-da zavirivawe u srpsko selo i evropskeprestonice, otuda to wegovo hodawe tro-toarom i atarom. Kao ~oveku nije mustrano ni tumarawe po zabitima, ni spa-vawe pod vedrim nebom, ni opasnosti sakojima se suo~ava pentraju}i se po pla-ninskim vrletima, ali nisu mu strana ninajluksuznija mesta u svetu, kao ni kult-ne ta~ke na zemaqskoj kugli koje podse}a-ju na ~ovekove po~etke i prohujale civi-lizacije. Kao politi~aru nije mu stranovr{ewe vlasti, ali ni odlazak sa vlastine do‘ivqava dramati~no. Sude}i pomirno}i sa kojom pi{e o tim temama po-

Miroslav Peri{i}

230

bede ga ne opijaju a porazi ne uznemira-vaju. „U ‘ivotu koliko uzbrdica tolikonizbrdica“ – prise}a se Mihajlovi} nastranicama kwige mudrosti koju mu jepodarila majka. Za sebe u jednom trenut-ku priznaje da ima mentalni sklop na ko-jem bi mu pozavideo Staqin. Neretko u‘ivotu bio je dobrovoqni izgnanik, amnogi iz wegove blizine svedo~e da neznaju nikoga ko ima toliko prijateqa itoliko protivnika kao Du{an Mihajlo-vi}, nekada{wi uspe{an gradona~elnikVaqeva, potpredsednik u Vladi StankaRadmilovi}a, potpredsednik i ministarpolicije u vladama Zorana \in|i}a iZorana @ivkovi}a, dugogodi{wi liderjedne politi~ke stranke. Profesiju po-liti~ara ne vidi kao pri~u o politicive} kao rad u woj. Ne do‘ivqava je samokao posao koji se obavqa na dvorovima iu kabinetima, ve} kao profesiju ~iji jenerazdvojni deo i zala‘ewe u dubinudru{tva. On pi{e o tim dubinama, o bes-pu}ima, o obi~nom ~oveku, o slu~ajnim inamernim susretima sa svetom koji pre-te‘no sa~iwava miqe srpskog dru{tva.Nije potrebno danas nagla{avati koli-ko je za Srbiju bilo lo{e to {to su wenepoliti~ke elite decenijama vodile ze-mqu ne trude}i se da je upoznaju. Kolikoli je samo visokih dr‘avnih funkcione-ra do~ekalo politi~ku penziju a da nika-da nije imalo potrebu da istinski osetikako di{e srpsko selo ili kako ‘ivi i{ta misli prose~an gra|anin neke od za-ostalijih srpskih varo{ica. Prise}amose jednog generala, qubiteqa Brozovoglika i dela koji je veli~aju}i vrhovnogkomandanta otkrivao da je Broz imaoobi~aj i kaplara da pita za mi{qewe.Problem je, ipak, po na{em mi{qewu,nastajao kada je kaplar unapre|ivan u ge-nerala.

Kwigu ispuwavaju stalna preplita-wa i rasplitawa procesa i doga|aja, vre-mena i prostora, do‘ivqenog na li~nomi iskustvenog na kolektivnom planu.Prostor se kao kategorija kod Mihajlo-vi}a pojavquje u vi{e dimenzija: lokal-

na sredina – kao „mesto kojem pripadami od kojeg ho}u da napravim centar sveta,ho}u boqi ‘ivot odmah i ovde“, zatimSrbija – zemqa ~ije tlo autor nosi u se-bi, Balkan – {iri okvir unutar kojeg te-ku istorije razdeqenih naroda, sli~nesudbine i identi~nih ‘ivotnih proble-ma i najzad Evropa – od koje treba u~iti.

I tako, od Povlena i Vaqeva do Sr-bije i Evrope, od srpskog 19. veka do po-sledwe devcenije 20, od komunizma i na-cionalizma do ratova, od Josipa Broza,Dra‘e Markovi}a, Ivana Stamboli}a iSlobodana Milo{evi}a do Zorana \in-|i}a i Vojislava Ko{tunivce, sa pre-gr{t detaqa, brojnih pojedinosti, za-pa‘awa, dijaloga, neslagawa i mnogo ~e-ga drugog Du{an Mihajlovi} nas svojimzapisima i kazivawima dovodi do 5. ok-tobra i poku{ava i sebe i ~itaoca daprovede kroz lavirint politike posle 5.oktobra 2000. godine. On traga za uzro-cima DOS-ovog, strana~kog i sopstve-nog spoticawa, poku{ava da odgovori napitawa za{to DOS nije uspeo i kako toda se Srbija u mnogo ~emu nije odmaklaod Milo{evi}evog vremena, daje sop-stveno vi|ewe problema sa kojima se suo-~avao, otkriva kolike su razlike me|upoliti~kim partnerima, koliko je upristupu re{avawu problema bilo raz-lika, podela, sukoba, nesporazuma, se-bi~nosti, netrpeqivosti, sujete, odsu-stva timskog rada, preispituje svoju iulogu drugih u svemu tome. I naravno od-govornost. Neuobi~ajeno za profil srp-skog politi~ara Du{an Mihajlovi} jav-no saop{tava da ne mo‘e nikog drugog daponudi kao krivca osim sebe. Izuzetakna politi~koj sceni koji zaslu‘uje svakopo{tovawe. Puno je Mihajlovi}evih od-govora ali gotovo ni{ta mawe i wegovihpitawa.

„Od lica squbqenog licu ne vidi selice“ – citiraju istori~ari ruskog pi-sca kada ‘ele da naglase te{ko}e bavqe-wa savremenom istorijom i upozore da jeza su{tinsko razumevawe istorijskihprocesa neophodna distanca. Distanca


231

je zavr{etak procesa, a jedan istorijskiproces se zavr{io 5. oktobra. Pobed-ni~ka petooktobarska elita, ipak, nijeiskoristila {ansu da uspostavi distan-cu prema prethodnom razdobqu. Nije seodredila prema wemu. Izostalo je povla-~ewe linije nu‘nim saop{tavawem isti-ne da su ratovi u posledwoj deceniji 20.veka doveli Srbe i Srbiju u poziciju dakao pora‘ena strana mora da otrpi sveposledice koje takav status neminovnonosi u kontekstu me|unarodnih odnosa.Nije sagledano da nisu isrcpqena svadiplomatska sredstva krajem odsamdese-tih i po~etkom devedesetih da do tih ra-tova ne do|e. Nije saop{teno da su se naprostoru biv{e Jugoslavije dogodilinajve}i zlo~ini u Evropi od zavr{etkaDrugog svetskog rata i da je privredni,tehnolo{ki i civilizacijski zaostatakzemqu bacio na dno evropske lestvice,da elite – politi~ka i intelektualna –nisu bile dorasle formulisawu nacio-nalnih ciqeva i osmi{qavawu projeka-ta za budu}nost u godinama kada se u sve-tu sve mewalo. Na velike promene Milo-{evi}a je upozoravao i Mihail Gorba-~ov prilikom boravka u Beogradu 1988.godine kada je u u svetskim politi~kimkrugovima sve vrilo, kada je nestajalajedna epoha, kada su projekcije novogsvetskog poretka privo|ene kraju, kadasu planeri velikih sila postavqali no-va pravila igre. Ostaje nepoznato zbog~ega DOS po dolasku na vlast nije naja-vio da predstoji bolno suo~avawe sa rat-nim zlo~inima. Nije povu~ena linijarazgrani~ewa sa poraznim procesom po-istove}ivawa nacionalnog identitetasa primitivizmom. Nije poku{ano da seobjasni kako su pojedine li~nosti pona-{aju}i se upravo onako kakvim Srbe ‘e-li da prika‘e antisrpska propagandaizrasle u obo‘avane me|u Srbima. Nijepo~elo ponovno i{~itavawe mitova, iz-ostao je napor za racionalan pogled napro{lost. Nisu postavqena pitawa ulo-ge politi~kih stranaka, inteligencije,crkve, medija i stranog faktora u raspa-

du Jugoslavije i wihova odgovornost zaratove i po~iwene zlo~ine. Nisu ponu-|eni odgovori za{to srpsko dru{tvo ve}toliko dugo nije u stawu da povede raci-onalan dijalog o sebi. Nije se shvatiloda dr‘ava koja za nauku izdvaja jednu tre-}inu od jednog procenta nema budu}nost.Nije povra}en ugled {kole. Agonija pro-svete, nauke, kulture i zdravstva nasta-vila je da traje. Nije saop{teno kakve suposledice bombardovawa po zdravqestanovni{tva. I vladi Zorana \in|i}ai vladi Zorana @ivkovi}a i vladi Voji-slava Ko{tunice, kao i wihovim pret-hodnicima, institucija javnog konkursaza vode}a mesta u privredi, institucija-ma obrazovawa, kulture i nauke ostala jenepoznata. Zadr‘ana je dominacija par-tijskog kriterijuma nad svim ostalim.Sva ta optere}ena pro{losti, ne samoMilo{evi}evog re‘ima, nastavila su daoptere}uju demokratsku vlast. Ona je na-stavila to nasle|e da nosi na svojim le-|ima, da se spoti~e o wega, ~ak u nekimsegmentima da ga {titi i tako baca nakocku istorijsku {ansu koja je dobijenapobedom nad Milo{evi}em u trenutkukada wegovo ru{ewe nije bilo pitawepartijskog opredeqewa ve} moralno pi-tawe svakog pojedinca.

Povlenske magle i vidici – kwiga Du-{ana Mihajlovi}a podsti~e na ova ibrojna druga pitawa. Ona ukazuje na pu-teve i stranputice, na lica i nali~ja, nasenke i qude, indirektno postavqa pita-we i delimi~no nudi odgovore kako jeuop{te moglo da se dogodi to {to se do-godilo. Magle su u kwizi nekada gu{}e anekada re|e, a vidici mawe ili vi{e ja-sni, pre~esto nedosti‘ni i za Srbiju iza Mihajlovi}a. Ba{ kao u politici,‘ivotu i istoriji – trima velikim tema-ma o kojima Mihajlovi} pi{e. Poslepa‘qivo pro~itane kwige ostaje pita-we: {ta autor nije napisao, a {ta je saop-{tio u naznakama kojih je napretek? Du-{an Mihajlovi} je ovom kwigom upravozbog utiska o dragocenim saznawima ko-ja ona donosi obavezao sebe na novu kwi-

Miroslav Peri{i}

232

gu u kojoj }e naznake, kada to bude mogu}e,biti preto~ene u podrobnije izvore sa-znawa. Kako je re~ o politi~aru koji jejedan od najva‘nijih svedoka vremena ko-je pamtimo kao kraj jedne i po~etak drugeepohe, ostaje zakqu~ak da ova kwiga nijenastala kao potreba politi~kog trenut-ka. Na pomenutom okruglom stolu o Mi-hajlovi}evoj kwizi ~ulo se i podse}awe

da „istoriju pi{u pobednici ali da jepora‘eni boqe razumeju“. Da li je Mi-hajlovi} politi~ki pora‘en pokaza}evreme. Brojne od ideja za koje se do sadazalagao nesumwivo nisu. Kwiga }e kori-stiti i znalcima i radoznalcima. Wom}e dosta dobiti svi koji je uzmu u ruke.Oni koji je pro~itaju dobi}e vi{e, a naj-vi{e oni koji je savladaju i propituju.


233

Miroslav Peri{i}

M. Bojani}, PRECI PONOVO GOVORE,

kwiga 1, Fondacija Vaqevske gimnazije, Vaqevo 2005, 505.

Kwiga Mirka Bojani}a, profesoraVaqevske gimnazije u penziji koji je pre-davao onaj predmet koji |ake u~i kulturigovora, kulturi ~itawa i kulturi pisa-wa, jedna je od kwiga koje oboga}uju tzv.istoriju „malog ~oveka“. Svaki pojedi-nac osim zajedni~ke ‘ivi i neku svojuistoriju, ima svoje ‘ivotne sadr‘aje inosi u sebi do‘ivqaj te istorije i ‘i-votnih sadr‘aja. Istorija „malog ~ove-ka“ sve vi{e dobija svoje mesto u korpusuznawa o pro{losti, ~ime postaje ravno-pravna tema istoriografije. Ona imasvoj smisao u poku{aju istori~ara da ce-lovitije vidi pro{lost.

„Mali ~ovek“ je u velikim pisanimistorijama uglavnom jedan od mnogih. Uratnim istorijama on je broj: „u tom itom ratu poginulo je topliko i tolikoqudi“. U pojavama koje pripadaju isto-riji dru{tva on je deo ne~ega, jedan odbrojnih ili pripadnik nekolicine, a unajop{tijem smislu iskazuje se i procen-tima: „te i te godine broj nepismenih iz-nosio je toliko i toliko procenata“. Uvelikim istorijskim pokretima on je deomase: „masa je krenula na Bastiqu“, „ma-sa je juri{ala na Zimski dvorac“, „masaje demonstrirala“... „Mali ~ovek“ se po-javquje i kao odre|eni pojam: ustanik,pobuwenik, ratnik, kowanik, revoluci-onar, neprijateq, okupatorski vojnik,demonstrant, ili kao bli‘e odre|en po-jam: jakobinac, boq{evik, komunista,ravnogorac... Sve to sme{teno je u nekekontekste opet ozna~ene kroz pojmove ipojave kao, na primer: ideologija, rat,rad, glad, strah, zanos... U svemu navede-nom on je prisutan kao savremenik, u~e-snik ili svedok u matici istorije koja ganosi i ispisuje wegovu ‘ivotnu putawu isudbinu, ~esto ili naj~e{}e i mimo we-gove voqe. Istori~ar ne mo‘e a da se ne

zamisli nad wegovim do‘ivqajem doga-|aja u kojem u~estvuje. Zapitajmo se kakoje istoriju u predve~erje Hitlerovog na-pada na Sovjetski Savez do‘iveo svakiod mnogobrojnih pojedinaca koji su de-love razmontiranih ma{ina iz sovjet-skih fabrika utovarivali u oko milioni sto hiqada vagona u akciji prebaciva-wa industrije na Ural pred predstoje-}im nema~kim udarom. Ili kako je isto-riju prve posleratne godine u Sovjet-skom Savezu do‘iveo svaki od oko dvamiliona qudi koliko je ih je ‘ivelo podzemqom. Brojevi u istoriji svedo~e, ilu-struju, nagla{avaju, dokazuju, doprinoseboqem razumevawu...

U kwizi Mirka Bojani}a Preci pono-

vo govore nema brojeva, ali zato postojequdi. Sa svojim imenom i prezimenom,sa porodi~nim poreklom, sa korenima,porodi~nim stablom, granama i izdan-cima, sa svojim ‘ivotnim putevima, saproblemima, razmi{qawima, na~inom‘ivqewa, sa brigom o egzistenciji, sasve{}u o dr‘avi koja se stvarala, sa svo-jim po~etkom i krajem. Nije u pitawu sa-mo Anto Jovanovi} – sredi{na li~nost ukwizi. Re~ je o nekoliko nivoa ili okvi-ra preko kojih se prelamaju vreme i doga-|aji. To je Leli}, selo iz kojeg poti~u bi-ografisana li~nost i biograf, zatim tosu Bo{waci, zaseok, deo Leli}a u kojemsu naseqeni Srbi iz Bosne, a tu su potomi familije: Mitrovi}i, Radosavqevi}i,Simi}i, Jovanovi}i, Velimirovi}i, paonda porodice sa rodoslovima do kojihse u balkanskom etni~kom {arenilu te-{ko dolazi i koje se uz mnogo napora re-konstrui{u – jedan podatak je pravi is-tra‘iva~ki kapital, i tu je Anto Jova-novi} ~iju romansiranu biografiju naosnovu dokumenata ispisuje Mirko Boja-ni}. Najzad, na osnovu svega toga tu je i

234

M. Bojani}: Preci ponovo govore...

235

slika vremena ome|enog krajem 18. i sre-dinom 19. veka.

Idu}i kroz arhivsku gra|u o „svom“Anti Jovanovi}u, podgorskom kapetanu,povremeno zastaju}i na ponekom detaquili nadnose}i se nad krupnom istorij-skom ~iwenicom, autor kroz izbor doku-menata progovara o Srbiji tog vremena,istovremeno progovaraju}i i o sudbinione generacije Srba koja je ro|ena prikraju 18. veka. Anto Jovanovi} u istorijudolazi iz jednog „bezvremenog sveta“ ka-ko istori~ari nazivaju period pod tur-skom vla{}u o kojem se malo zna. Stasavana po~etku 19. veka kada ga istorija uzi-ma pod svoje u godinama i decenijama ka-da se vojevalo za nacionalno oslobo|e-we, kada su udarani temeqi moderne srp-ske dr‘avnosti, kada su Mi{ar, Ivanko-vac, Zasavica, Dubqe ulazili u istorij-sko pam}ewe.

Autor je, kako sam ka‘e, ka svojoj te-mi krenuo slu~ajno. U ‘eqi da ne{to vi-{e sazna o istoriji svog sela, zaronio jeu arhiv, gra|a ga je povukla i iz we je iz-ronio sa kwigom u kojoj se prepli}u ime|usobno dopuwuju dva na~ina govora idva jezika. Jedan, kojoj autor daje sna‘anpe~at – to su autorovi komentari, za-pa‘awa i wegovo znawe, i drugi, u kojojprogovara sam dokumenat, onakav kakavje – verodostojan i bogat sadr‘ajem. Sadokumentom istori~ar obi~no vodi nekuvrstu dijaloga, postavqa mu pitawa icrpi odgovore. Me|utim u ovoj kwizi au-tor vodi dijalog sa li~no{}u o kojoj pi-{e i koju iz istorijske anonimnosti uvo-di u literaturu. Mirko Bojani} nas u te-mu svoje kwige uvodi tako {to nam ne sa-op{tava na po~etku ko je Anto Jovano-vi}. Saznajemo to tek negde na poodma-klim stranicama kwige. Do tada dr‘inas u neizvesnosti koja lagano osvaja ~i-taoca i time unosi izvesnu dramatikuoslikavaju}i i dramatiku vremena kojeAntu Jovanovi}a, seqa~e iz Leli}a, bacaiz bitke u bitku, iz doga|aja u doga|aj, u

susrete sa li~nostima kao {to su IlijaBir~anin, prota Mateja Nenadovi}, Joa-kim Vuji}, u prepisku sa mawe i vi{ezna~ajnim li~nostima toga doba me|u ko-jima i sa Milo{em Obrenovi}em, u za-plete i rasplete svakodnevnog ‘ivota iposla koji je po povratku sa frontovaobavqao.

Kwigom dominira bogata izvornaosnova koju sa~iwavaju dokumenta iz ar-hiva suda za koju istra‘iva~ko iskustvogovori da je veoma bogata podacima zadru{tvenu istoriju. Re~ je o arhivskojgra|i na osnovu koje se vi{e nego naosnovu bilo kojih drugih izvora mo‘esaznati o qudskim naravima, preovla|u-ju}em duhu, atmosferi nepoverewa, muka-ma qudi sa vla{}u, zamr{enim me|usob-nim odnosima, na~inu ‘ivqewa, preoku-pacijama obi~nog ~oveka, problemimakoje je ~esto sam stvarao ali koje su munametali i drugi. To je slika u kojoj nemani~eg dodavanog. Ona je odraz tada{westvarnosti, ta~na je i bukvalna, detaqnai bogata.

Bilo bi neoriginalno re}i za kwiguMirka Bojani}a da ima svoju du{u, alise ne mo‘e izbe}i utisak da ona istorijijednog vremena daje du{u i neophodnu‘ivotnost koju o~ekujemo od istori~arau nameri da se saznajno spustimo do du-bina jednog dru{tva. Ova kwiga u wenomautoru Mirku Bojani}u spaja istra‘i-va~a, istori~ara po interesovawu i pi-sca koji se svojom kwigom pribli‘ioonom istoriografskom ‘anru ka kome sene ide bez dara za pisawe, bez temeqnihznawa, bez ose}aja za vreme, bez imagina-cije koja je u funkciji istorijskog. Re~ jeo romansiranoj biografiji u ovom slu~a-ju li~nosti koja u svom vremenu i u sredi-ni u kojoj je ‘ivela i po slu‘bi koju jeobavqala i nije bila obi~na li~nost, alina nivou op{tih istorijskih zbivawaipak dovoqno obi~na da nam omogu}i dazavirimo u neki pro{li svet „malog ~o-veka“ iz kojeg probija istorijsko vreme.

Mil~a Madi}

A. V. Tinhoven: STRAHOTE RATA U SRBIJI

– Dnevnik jednog hirurga, Beograd, Utopija, 2005. str. 97–102

Kwiga se}awa na ratne strahote koje jedo‘iveo holandski lekar u humanitarnojmisiji Me|unarodnog Crvenog krasta, bo-rave}i za vreme balkanskih i Prvog svet-skog rata u Srbiji posebno u Vaqevu, na-stala je neposredno posle povratka ArijusaVan Tinhovena u Holandiju 1915. Posle in-tervjua datog Novim roterdamskim novi-nama, koji je nai{ao na veliki odjek u ho-landskoj javnosti i pokrenuo niz pitawa uvezi stradawa srpskog naroda, autor je od-lu~io da dopuni svoja jo{ sve‘a se}awa,opremi ih fotografijama koje je sam sni-mao i izda kao kwigu – svedo~anstvo o stra-dawu jednog nedu‘nog naroda i srpske i au-stro – ugarske vojske u jednom krvavom im-perijalisti~kom ratu. Sve‘e i upe~atqivosvedo~ewe Arijusa Van Tinhovena odvija sehronolo{ki po~ev od wegovog puta prekoKrakova, Sofije i Ni{a do Vaqeva, usput-nih do‘ivqaja u susretu sa novom dru{tve-nom sredinom, do prvih utisaka o varo{i ukojoj se sticalo mno{tvo rawenih a kasnijei od tifusa obolelih vojnika i civila. We-govi opisi saradwa sa kolegama lekarima ibolni~kim osobqem, po‘rtvovawe sa ko-jim su obavqali svoju misiju i masovnoumirawe od pegavog tifusa, koji nije {te-deo nikoga, su do te mere verodostojni, da~italac sti~e uverqivu predstavu o drama-ti~nim ratnim zbivawima, masovnom stra-dawu civilnog stanovni{tva, zverstvimaaustrougarske vojske, te‘ini zadobijenihrana na rati{tu i stoi~kom podno{ewusvih nevoqa koje su zadesile jedan narod.Wegove opservacije o poreklu bolesti kojaje harala Srbijom u prvim ratnim godina-ma su veoma zna~ajne, posebno u delu u kojemse osvr}e na mogu}e uzroke epidemije, kojomje zahva}en i najve}i broj lekara pa i samArijus Van Tinhoven i wegovi najbli‘isaradnici u Vaqevskoj ratnoj bolnici.

Posebnu vrednost u ovoj nevelikoj kwi-zi, imaju zapa‘awa o Vaqevu kao varo{i-

ci zahva}enoj ratnim vihorom, koja se na-{la u sredi{tu sudara dve vojske, priti-snuta velikim brojem izbeglica, raweni-ka i tifusara. Na{av{i se u tom vrtlogu,lekar jedne strane misije morao je imatiogromnu voqu i samopo‘rtvovawe da bise suo~io sa prevelikim nevoqama i pri-hvatiti otvorenu borbu sa wima. Te oso-bine krasile su ne samo Tinhovena nego iogromnu ve}inu u~esnika, lekara, bolni-~ara, pomo}nog osobqa, koji su se rvalisa masom te{kih rawenika i obolelih odpegavca, koji je nemilosrdno kosio i samomedicinsko osobqe, {to je on kao huma-nista posebno te{ko pre‘ivqavao.

Wegove simpatije za srpski narod i we-govu pravednu borbu za daleko nadmo}ni-jim neprijateqem, po brojnosti armija iratnog naoru‘awa i opreme, naspram viso-ko ispoqenog morala srpske vojske da seuhvati u ko{tac i po‘rtvovano suprostavitakvom neprijatequ. Objavqivawe ovekwige u Holandiji jo{ u toku tarajawa ra-ta i masovnih stradawa na ovim prostori-ma, imao je pozitivan odjek u tamo{woj jav-nosti, {to je bio svojevrsan apel za pomo}koja je bila naophodna srpskom narodu. Po-sebnu vrednost ovom svedo~ewu o ratnimstrahotama u prvim godinama Prvog svet-skog rata na ovim prostorima, daju foto-grafije koje je snimio sam autor tokom svo-je misije u Vaqevskoj ratnoj bolnici. Kwi-gu je prevela na srpski jezik Jelica Nova-kovi} – Lopu{ina a objavqena je tek povo-dom devedesete godi{wice od wenog prvogizdawa i boravka Arijusa Van Tinhovena uVaqevu kao lekara i prijateqa srpskog na-roda. Kwiga je {tampana uz podr{ku Skup-{tine op{tine Vaqevo u izdawu izdava~keku}e „Utopija“ iz Beograda sa pogovoromDejana Risti}a.

236

Qiqana Uro{evi}

Mirko S. Bojani}, PRECI PONOVO GOVORE,

kwiga 2, Istorijski arhiv Vaqevo, 2005. str. 394

Mnogi dana{wi stanovnici Kolubar-skog okruga ne znaju kakva je bila teritorijal-no-administrativna podela Srbije u vremevladavine kneza Milo{a a jo{ mawe znajukako su u to vreme ‘iveli qudi na teritorijiome|enoj rekama: Gradac, Kolubara i Qig.

Kwiga Mirka Bojani}a popuwava tuprazninu u na{em znawu. Ona nas ne obave-{tava o ‘ivotu, ona nas uvodi u ‘ivot ka-kav je bio. Pred ~itaocima se pojavqujukonkretni qudi sa punim imenom i prezi-menom. Zabele‘eni su wihovi postupci uodre|eno vreme i na odre|enom mestu.Mo‘da se nekim potomcima ne}e svidetipona{awe wihovih predaka, ali treba dasaznaju {to vi{e kako bi boqe razumeliporodi~nu i nacionalnu istoriju. MirkoBojani} je koristio dokumenta koja se nalazeu Istorijskom arhivu Vaqevo: iz fondaOkru‘nog suda Vaqevo i mati~ne crkvenekwige. Kori{}eni su i objavqeni radovikoji sadr‘e dokumenta vezana za period do1840. godine. Izlagawe po~iwe dokumenti-ma Suda od 1824. do 1830. godine. Od 1832. do1840. izlagawe je hronolo{ko po godinama.

U sudskim dokumentima se ne nalazesamo sporovi ve} i prepiske dr‘avnih or-gana i tefteri o prikupqenim porezima,spiskovi zanatlija, du}ana i mehana kao ispiskovi lica kojima je izdat paso{. Naosnovu izlo‘enih podataka se mo‘e pra-titi razvoj poqoprivrede, zanatstva, tr-govine i ugostiteqstva. Kroz prepiskukneza Nikole Raki}a sa Magistratom uVaqevu i Narodnim sudom u Kragujevcumo‘emo pratiti izgradwu dr‘ave i odno-se izme|u organa vlasti. Sudska dokumentasadr‘e va‘ne podatke o dru{tvenim odno-sima. Kad su se pojedinci ili dru{tvenegrupe suo~ili sa problemom koji nisu mo-gli da re{e ni obi~aji ni kmet, obra}alisu se knezu, a knez je sporove koje nije mogaoda re{i slao Magistratu kao i izve{taje ore{enim sporovima. Qudi su dospevalina Sud zbog: ubistava, tu~a, kra|a, nepla-}enog poreza, nevra}enog duga... êsti subili sporovi oko zemqe na kojoj se ‘iveloi od koje se ‘ivelo. Sudili su se srodnicioko deobe, susedi zbog ometawa poseda, a i

susedna sela oko me|e seoskih atara. Nisubili retki ni sporovi oko vodenica. Kra-|e su bile ~este, a kralo se sve {to je mogloda se ukrade: stoka, novac, nakit, ode}a,hrana... Zabele‘eni su slu~ajevi ubistava,samoubistava i ~edomorstva.

Da bi se {to vi{e znalo o stanovni-cima Kne‘ine Kolubarske navedeni supodaci iz mati~nih kwiga crkava: Rib-ni~ke, Kr~marske, Paunske, ]elijske,Petni~ke, Vaqevske, Rabrovi~ke i Bran-kovinske od 1837. do 1840. godine.

Profesor Bojani} je umeo da uo~i nesamo ono {to je tipi~no nego i ono {to jespecifi~no i da to izlo‘i kao deo ‘ivo-ta u wegovoj slo‘enosti. Ova kwiga ima,pored nau~ne, i veliku literarnu vred-nost. Izlo‘enim ~iwenicama prethodenaslovi i literarni tekstovi koji nasuvode u probleme. U~esnici doga|aja suistovremeno i literarni junaci. Kwigase mo‘e ~itati kao drama sa mnogo licakoja se suo~avaju sa problemima koji seponavqaju. Kroz dramu nas vodi knez Ni-kola Raki} koji posreduje izme|u vi{ihorgana vlasti i naroda u svojoj Kne‘ini.Kroz wegove izve{taje se mogu pratitiproblemi sa kojima se on suo~avao uvr{ewu vlasti. U dijalogu sa pro{lo{}uautor ima stav savremenog ~oveka kojirazume te{ko}e i nesre}e sa kojima su sepreci suo~avali. Wegov blagi humorolak{ava da se proguta te{ka pri~a iliod obi~nog doga|aja pravi zanimqivupri~u, ali nikad ne prelazi u ironiju ni-ti osu|uje qudske postupke.

Kwiga sadr‘i registar naseqenihmesta i spisak lica koja se pomiwu.

Istorijski arhiv Vaqevo je izdava-wem ove kwige publikovao deo svoje naj-vrednije gra|e, a profesor Bojani} je jo{jednom pokazao kako istorija mo‘e bitizanimqiva kada se dokumenti literarnoobrade. Objavqivawe ove kwige je vi{e-struko zna~ajno. Bilo da se ~ita kao poro-di~na ili kao socijalna istorija, kwigapredstavqa primer dobro napisanog tek-sta i nepresu{an je izvor za raznovrsnaistra‘ivawa.

237

Mil~a Madi}

BIBLIOGRAFIJA ISTORIOGRAFSKIH IZDAWAO VAQEVSKOM KRAJU, OBJAVQENIH TOKOM 2005

Mirko S. Bojani}: Preci ponovo govore

– Kroz sudska dokumenta i crkvene kwi-

ge, kwiga prva, Fondacija Vaqevskegimnazije, Vaqevo 2005. str. 505.

Kwiga nastala na osnovu arhivskihdokumenta o qudima, prilikmama i ‘i-votnim sudbinama iz prve polovine de-vetnaestog veka u vaqevskoj Podgorini.Pored Kapetanstva Anta Jovanovi}a iwegove ‘ivotne drame, autor ovog zani-mqivog {tiva prate}i kroz sa~uvanasudska dokumenta i crkvene mati~nekwige, o‘ivotvorio mnoge likove iz to-ga vremena, wihove za|evice, sporove i‘ivotne sudbine. Na kraju su navedeninajzna~ajniji doga|aji iz sudskog spore-wa i spisak imena koja se u tekstu pomi-wu, sve iz vremena kapetanstva Anta Jo-vanovi}a.

Mirko S. Bojani}: Preci ponovo govore,kwiga druga – Kroz sudska dokumenta i

crkvene kwige do 1840. Kne‘ina kolubar-

ska u Nahiji vaqevskoj, Me|uop{tinskiistorijski arhiv Vaqevo, 2005. str. 394.

Kroz sudske sporove koji su vo|eniizme|u ‘iteqa u kne‘ini kolubarskoj oddvadesetih do ~etrdesetih godina 19. ve-ka, ispri~ana je zanimqiva i slojevitapripovest o ‘ivotu qudi na ovim pro-storima, sa svim zgodama i nezgodama ko-je su ga pratile. Spiskovi ‘iteqa iz cr-kvenih mati~nih kwiga prilo‘eni nakraju kwige sa registrom pomenutih me-sta, ovoj kwizi pribavqa jo{ jedan zna-~ajan kvalitet.

Arijus van Tinhoven: Strahote rata u

Srbiji – dnevnik ratnog hirurga, Uto-pija, Beograd, 2005. str. 102.

Holandski lekar u humanitarnoj mi-siji koju je ostvarivao u najte‘im dani-ma prvog svetskog rata u Srbiji i u Va-qevu, masovnog ratnog stradawa, naro-~ito od pegavog tifusa. Posle intervjuau Novim roterdanskim novinama, Tin-hoven je u avgustu 1915. u Hagu objaviosvoj do‘ivqaj i vi|ewe ratnih strahota,stradawa i patwi nedu‘nog srpskog na-roda. Kwiga je prevedena i objavqena nasrpskom jeziku uz podr{ku Skup{tineop{tine Vaqevo.

Kolubara – veliki narodni kalendar za

prostu 2005, 15 kwiga, urednici ZoranJoksimovi} i Zdravko Rankovi}, IPKolubara, Vaqevo 2005. str. 250.

U petnaestoj kwizi kalendara, poredKalendarijuma objavqeni su slede}iprilozi iz pro{losti i sada{wice va-qevskog kraja: Graditeqstvo u 19. veku(Zdravko Rankovi}), Todor Todorovi},neimar (Zdravko Rankovi}), Graditeq-stvo 1905 – stare vesti, Gra|evine kojihvi{e nema – fotografije. Hronika 2004– listawe kalendara (Qiqana Kecoje-vi}). In‘ewer Aleksandar Mitrovi} –Vaqevac li~nost 2003. Ars vivendi (Du-{an Arseni}). Lep{a strana privrede(Slobodan Rakovi}). Najboqe i najgore uarhitekturi Vaqeva. Kwige Izdava~kogpreduze}a „Kolubara“. Kara|or|e zava-|enim knezovima (Slobodan Rakiti}).

239

BIBLIOGRAFIJEBIBLIOGRAPHIES

Mil~a Madi}

240

Novi predsednii op{tina. Ro|eni, ven-~ani, umrli 1905. godine (Borislav Vu-ji}). Pokojnici 1905 – nekrolozi i ~itu-qe. Privre|ivawe 1905 – stare vesti.[tedi{e i du‘nici Kolubarske banke uMionici (Zoran Tripkovi}). Prvi mio-ni~ki du}an i mehana (Velibor BerkoSavi}). Mionica i Mioni~ani 1905 –stare vesti. Sa Branislavom Petronije-vi}em (Desimir Blagojevi}). O Bo‘iKne‘evi}u – nekrolozi. U Krstivojevi-}ima iz Zabrdice (Jo‘e Juran~i~). SeloVukona (Milan Marinkovi}). Crkva uVukoni (Aleksandar Leka Jeremi}).Osnovna {kola u Su{ici (Milisav Va-siqevi}). U Podgorini 1905 – stare ve-sti. Romske narodne pesme i igre (Tomi-slav Baji}). Politika i politi~ari 1905– stare vesti. Razli~itosti 1905 – starevesti. Ruski tragovi o vaqevskim prva-cima u doba Prvog srpskog ustanka1804–1813 (dr Milorad P. Radusinovi}).Prota Matija kod Save Tekelije (Milo-van Danojli}). Vuk Karaxi} o Haxi Ru-vimu (\or|e Peri}). „Bogovoj“ SimeMilutinovi}a Sarajlije (Dobrilo Ara-nitovi}). O Ka~erskim imenima, jo{ jed-nom (Aleksandar Loma). Zagonetke u za-pisima Qubomira Kova~evi}a (Stani-{a Vojinovi}). „Abra{evi}“ 1905–2005.

Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog

arhiva Vaqevo, broj 38/2004.

Godi{wak ~asopis istoriografskogkaraktera, ovaj broj je tematski posve}enDvestotoj godi{wici Prvog srpskogustanka i dr‘avnosti Srbije, sa radovi-ma: Prota Matija Nenadovi} i Kara|or-|e (Vladimir Stojan~evi}), Bezbednosno– obave{tajna aktivnost u Kara|or|evojSrbiji (Milan Mio{evi}), Kwiga sti-hova „Bir~anin Ilija, oborknez ispodMe|ednika“ Joksima Novi}a Oto~anina(Stani{a Vojinovi}), Dabi}i iz Jauti-ne (Milorad Radoj~i}). ^lanci: Brango-vi} – Preliminarna arheolo{ka is-tra‘ivawa ranosredwovekovnog utvr|e-wa 6 – 10 vek (Du{an Mrkobrat, RadivojeArsi}), Pojave otmica i odbegavawa uSrbiji 19. veka (Milan Milo{evi}).Prilozi: Te{ko}e {kole u Bawanima

(Mom~ilo Isi}), Kulturno – istorijskispomenici Brankovine – za{tita i pre-zentacija (Dragana Lazarevi} – Ili}),Predlog koncepcije muzejske postavke„Ku}e Nenadovi}a“ u kompleksu Zname-nito mesto Brankovina (Gordana Mar-kovi}). Gra|a: Glavni spisak utvari svi-ju crkvi u Okru‘ju vaqevskom za 1860.(Velibor Berko Savi}). Iz rada Arhiva:Pregled fondova i zbirki Me|uop{tin-skog istorijskog arhiva u Vaqevu(Sne‘ana Radi}). Kritike i prikazi: Ve-libor Berko Savi}: Nenadovi}i, ZdravkoRankovi}: Vaqevske gimnazije 1869 – 2004.Milorad Radoj~i}: \uro Kozarac – prvivaqevski profesor. (Mil~a Madi}), Bi-bliografija istoriografskih izdawa ovaqevskom kraju (Mil~a Madi})

Milorad Beli}: Komitski vojvoda Voji-

slav Tankosi}, Me|uop{tinski isto-rijski arhiv Vaqevo, 2005. str. 126.

Kwiga koja osvetqava kontroverznuli~nost komitskog vojvode VojislavaTankosi}a, wegovo u~e{}e i ulogu u pre-lomnim i dramati~nim zbivawima u Sr-biji u prvim godinama 20. veka. Posebnupa‘wu autor je posvetio wegovom u~e-{}e u komitskom pokretu za oslobo|eweStare Srbije i Makedonije i u balkan-skim i Prvom svetskom ratu ali i wego-voj ne maloj ulozi u Majskom prevratu idelatnosti „Crne ruke“

Vitomir Vuleti}: Susreti sa sobom, Za-vi~ajno kolo Ub, 2005, str. 387.

Autobiografsko kazivawe izlo‘enokroz jedan literarno pitak tekst, govorio uzbudqivom, tegobnom ali sar‘ajnom iduhovno bogatom ‘ivotu, jednog uspe-{nog intelektualca, poniklog u tamnav-skom selu prve polovine 20 veka. Wegovokazivawe verno odslikava dru{tveneprilike, qude, wihove karakterne oso-bine, sukob intelektualca sa ideologi-jom i politikom i sudbine koje dru{tve-ne okolnosti name}u pojedincu u tom te-gobnom razdobqu druge polovine 20. ve-ka kroz koje prolazi jugoslovenska dr‘a-va i srpsko dru{tvo.

Milan D. Jankovi}: Episkop dr Sava –

na putevima [umadije, "Kaleni}" Izda-va~ka ustanova Srpske pravoslavneeparhije {umadijske, Kragujevac, 2004.str. 416.

Izuzetno bogat duhovni ‘ivot cr-kvenog velikodostojnika Episkopa {u-madijskog Save, predstavqen je u ovojkwizi u vi{edimenzionalnom svetlu.Celokupna i raznovrsna wegova delat-nost, kako svetovna tako i duhovna, osta-vila je neizbrisiv trag u wegovom svetomdelu, koje }e slu‘iti kao svetionik mla-|im nara{tajima, posebno onima kojiizaberu sve{teni~ki poziv.

Sne‘ana Radi}: Trgovinski sud u Vaqe-

vu 1975 – 2005. Trgovinski sud u Vaqevui Me|uop{tinski istorijski arhiv Va-qevo, Vaqevo 2005. str. 55.

Publikacija monografskog karakte-ra, izdata povodom trideset godina odosnivawa ove pravosudne institucije uVaqevu. Pored sa‘etog uvoda u koje je iz-lo‘en istorijat ove vrste sudova u Srbi-ji i osnivawe sada{weg Trgovinskog ra-nije Privrednog suda, autor je dokumen-tovano i sistemati~no izlo‘io tazvojove pravosudne institucije, analizira-ju}i wenu delatnost kroz broj i vrstupredmeta, {to ~itaocu omogu}ava da sa-gleda svu slo‘enost posla ali i wegovzna~aj za privredni i op{te dru{tvenirazvoj pdru~ja koju pokriva.

Vaqevski almanh, sveska 5, Udru‘ewevaqevaca u Beogradu, 2004. str. 448.

Ovaj broj Almanaha izlazi iz {tampeu godini kada Udru‘ewe obele‘avaosamdeset godina od osnivawa i deset go-dina od obnavqawa svoga rada u Beogra-du. Publikacija je opremqena sa vi{edesetina prigodnih priloga iz pro{lo-sti ali i savremenih tema, letopisomUdru‘ewa, bibliografijom istorio-grafskih izdawa o Vaqevskom kraju ob-javqenih posledwih deset godina, ilu-strovana fotomaterijalom , spiskovima~lanova Udru‘ewa, saradnika i premi-

nulih ~lanova u proteklom periodu odobjavqivawa prethodnog broja.

Od zna~ajnih istoriografskih pri-loga objavqebi su radovi: Slobodana @.Markovi}a: „Doga|aji i pojave u vaqev-skom kraju do Ustanka“, Velibora BerkaSavi}a: „Ko je posekao knezove“, Slobo-dana Grbovi}a: „Vaqevski knezovi“, Ve-libora Berka Savi}a: „Prva ustani~kamuzika“, Dragoslava Mihaiovi}a: „Pr-va demokratska beseda u ustani~koj Sr-biji“, Zdravka Rankovi}a: „Vaqevskikraj 1815–1834. (Hronologija)“, QuboGavrilovi}: „Skopski |a~ki Bataqon1914. Bataqon 1300 kaplara“, Mirko Do-ki}: „Gradwa pruge Vaqevo – Loznica“,Stevan Apostolovi}: „Kolubara nije vi-{e reka“, Tomislav \uri}: „Vodenice ivaqarice na Taorskoj i Radanova~koj re-ci“, Qubica Markovi}: „Na dan prona-laza~a u Idvoru“, Danica Brankovi}Plovani}: „Vi{e od dobrog biznisa“,Milo{ Jevti}: „Sa Radivojem Grbi}em“,Dragi{a Trifunovi}: „Fondacija Voj-voda @ivojin Mi{i}“, Milorad Radoj-~i}: „Zajedno smo ja~i“, Jovan Tomi}:"Vaqevo: Kako nezaposlenima pomo}i?"Sava Sari}: „Op{tina Ub 2005. godine“,Miroslav Miki Maksimovi}: „Najboqeza op{tinu Qig“, Vladan ôlovi}: „Op-{tina Lajkovac“, Milan Mati}: „Sada-{wost i budu}nost Mionice“, MilanSimi}: „Ose~ina ukratko“, DragoslavMihajlovi}: „Zna~ajno priznawe DragiIli} – Jona{“, Mihailo \eri}: „Pro-fesor Desanka Baskijevi}“, Jovan Sto-ji}: „Milutinove molitve drvetu“, Slo-bodan Stoji}evi}: „Beba i deca“, Milo-rad Radoj~i}: „\uri~i}i iz Vaqeva“,@arko Jovanovi}: „Radni~ka umetni~kagrupa Abra{evi} u Vaqevu“, Dejan V.Popovi}: „Muzika i Vaqevci (1918 –1944)“, Milo{ Jevti}: „Moja Kameni-ca“, Slobodan Rakovi}: „Div~ibarskapodse}awa“, Dragoslav Cile @. Marja-novi}: „Sokolsko dru{tvo Qig“, KristaVuji}: „Dr‘avna (pro) gimnazija u Bran-kovini“, Bo‘in Janevski: „O Tari i Tao-ru“, Sre}ko Jovanovi}: „Kao na u{}u re-ke“, Branko Pirgi}: „So zavi~aja“, Ste-van Apostolovi}: „Filatelisti~ka iz-

Bibliografija istoriografskih izdawa...

241

Mil~a Madi}

242

lo‘ba u Vaqevu“, Borislav Vuji}: „Po-kri‘ak“, Jovan Stoji}: „Spomeniciku}nim qubimcima“, Mil~a Madi}:„Plodna izdava~ka delatnost“, JovanStoji}: „Glas crkve“ iz Vaqeva zna~ajansrpski izdava~, Milorad Radoj~i}: „Le-topis Udru‘ewa Vaqevaca“, Preminuli~lanovi i saradnici Udru‘ewa Vaqeva-ca u Beogradu, Spisak ~lanova Udru‘e-wa Vaqevaca u Beogradu i bele{ka o au-torima i saradnicima.

Vodi~ kroz arhivsku gra|u Srbije – Vo-

di~ Me|uop{tinskog istorijskog arhi-

va Vaqevo, kwiga 13, Me|uop{tinskiistorijski arhiv Vaqevo, 2004. str. 580.

Nau~no-informativna publikacijau kojoj su predstavqeni fondovi i zbir-ke, koje se nalze u depoima ovog Arhiva.Istorijska bele{ka o tvorcu i opis su-marnog sadr‘aja svakog arhivskog fondai zbirke dokumenata omogu}ava korisni-cima da jednostavno i brzo do|u do ‘eqe-ne informacije. Pored kratkog istori-jata ustanove u uvodnom delu dat je spi-sak izdatih publikacija, odr‘anih na-u~nih skupova i izlo‘benih postvaki uorganizaciji Arhiva. Na kraju publika-cije je prilo‘en blok faksimila zna~aj-nijih dokumenata i fotografija i datisu registri imena i geografskih naziva.Kratak rezime istorijata Arhiva i sa-dr‘aja gra|e kao i popis fondova i zbir-ki dat je u prevodu na engleski jezik.

Selo Sankovi} – godi{wak, sedma kwi-

ga, 2005, Izdava~ko preduze}e Koluba-ra, Vaqevo, 2005. str. 60 + 23.

U sedmoj svesci godi{waka posve}e-noj pro{losti i sada{wosti sela, doga-|ajima, qudima, familijama i wihovimsudbinama. U ovoj svesci objavqeni suprilozi: „Letopis – leto 2004 – 2005.“,„Slovo o Sankovi}u – re~ na promociji{este sveske Godi{waka “Selo Sanko-vi}" na Mi{i}evim danima u Mionici,16 jula 2004." „Sankova~ke familije (5):Nedeqkovi}i, Niki}i, Nikoli}i, Ob-radovi}i, Petrovi}i – Peki}i.“, „Ograni~iti ‘enska prava – govor Qube

Paunovi}a narodnog poslanika 1905. go-dine“, „Politi~ke stranke 1905.“ „Doma-}a stoka 1905.“ „Prodaja“, „U romanu Ra-dovana Belog Markovi}a“, „\aci Poqo-privredne {kole do 1972. godine“, „O{koli i u~iteqima“, „Zlatna svadba Zi-mowi}a“, „Prosidba Radmile Stojano-ve“, „Sankovi} i u Subotici“, „Razli~i-tosti“, „Pretplatnici“ Dodataka ovojsvesci je prilog @ivka Lalovi}a: „@i-vot i borba – uspomene“

Du{an Mihajlovi}, Povlenske magle i

vidici, prvi tom, zapisi i kazivawa o

‘ivotu i politici do 5 oktobra 2000.

„NEA“ d.o.o. Beograd, 2005. str. 568.

Memoarsko {tivo iz pera li~nostikoja je u punom politi~kom anga‘manu iu ‘i‘i dru{tvenih zbivawa, kako na lo-kalnoj tako i na srpskoj politi~koj po-zornici, predstavqa prvorazredno sve-do~anstvo o dramati~nim promenama ujugoslovenskom i srpskom dru{tvu u ko-jima je autor neposredni sudionik vi{eod tri decenije. U prvoj kwizi autor iz-nosi svoje zapise i se}awa na period ‘i-vota i aktivnosti od detiwstva do zre-lih godina i politi~kog anga‘mana urazdobqu do 5. oktobra 2000. i drama-ti~nih promena u politi~kom ‘ivotuSrbije.

Du{an Mihajlovi}, Povlenske magle i

vidici, drugi tom, zapisi i kazivawa o

‘ivotu i politici posle 5 oktobra

2000. „NEA“ d.o.o. – Beograd, 2005. str.688.

U drugom tomu autor prezentuje ~ita-ocu svoj li~ni do‘ivqaj dramati~nihzbivawa na srpskoj politi~koj sceni to-kom petooktobarskih de{avawa, konsti-tuisawa nove vlasti, sopstvenog u~e{}au vr{ewu vlasti, unutra{wih previra-wa u wenom heterogenom sastavu i sila-ska sa politi~ke scene i vi|ewa u~inkaDOS-ovske i post Dosovske vlasti sadistance.

Tomislav R. \uri}, Branka Jovi}: Lek-

sikon Pisaca Vaqevskog kraja, izdava~KUD „\erdan“, Vaqevo, 2004, str. 478.

U Leksikonu su izlo‘eni osnovnibiografski podaci o kwi‘evnim stva-raocima iz Vaqevskog kraja u periodu odza~etka kwi‘evnosti u Vaqevskom krajudo po~etka 21. veka, koji su objavili barjedno delo iz beletristike. Odrenice oobjavqenim delima sadr‘e sve relevant-ne podatke, prema savremenim metodolo-{kim standardima i zahtevima za izradubibliografija. Prvim izdawem Leksi-kona obuhva}eno je 271 pisca u osnovnomdelu teksta i za 148 pisaca u Dodatku.

Radivoje Ra{a Despotovi}: Se}awa i

prise}awa od dobo{a do interneta,ITP Zmaj Novi Sad, 2005. str. 290.

Kwiga memoarskog karaktera u kojojautor, univerzitetski profesor, pore-klom iz vaqevskog kraja, izla‘e zani-mqivo {tivo o svom ‘ivotu ali i o sre-dinama u kojima je ‘iveo i stvarao, doga-|ajima i qudima sa kojima se sretao i sakojima je sara|ivao. Posebnu pa‘wu po-svetio je svojoj familiji, ~iji rodoslovsa kratkim biografijama upotpuwuje sa-dr‘aj ove zanimqive i korisne kwige.

Radoje P. Stojanovi}: Vaqevski kraj u

vremenu i prostoru (analiti~ko – kompa-rativni prikaz), Kulturno – prosvetnazajednica Srbije, Beograd 2005, str. 570.

Kompleksna monografija o Vaqev-skom kraju kao geografskoj, ‘ivotnoj idru{tvenoj sredini, sa~iwena zna-la~kim kori{}ewem svih raspolo‘ivihizvora i literature. Obiqe relevantnihpodataka je izlo‘eno na jasan i sistema-ti~an na~in, koji predstavqa vi{edi-menzionalno i slojevito {tivo sa mnogostatisti~kih podataka, tabela i drugihpriloga. Vaqevski kraj je u ovoj mono-grafiji prikazan od praistorije do sa-vremenog doba.

Milan Tripkovi} istori~ar – biblio-

grafija, priredili Miroslav Peri{i}i Qubodrag Dimi}, edicija „Profeso-

ri Vaqevske gimnazije“, Vaqevska gim-nazija, Vaqevo, 2005. str. 80.

Izuzetno plodno i raznovrsno delovaqevskog istori~ara, pedagoga, is-tra‘iva~a i pisca vi{e zna~ajnih kwi-ga, ~lanaka i priloga u ~asopisima izbornicima, prikaza, recenzija i autoravi{e ure|iva~kih i redaktorskih rado-va, predstavqeno je na prikladan na~in.Uz rukopisnu zaostav{tinu koju nijestigao da do kraja zavr{i i objavi, pri-re|iva~i ove publikacije su u predgovo-ru predstavlili stavarala~ku mo} i de-lo koje je Milan Tripkovi} ostavio izasebe, kao podsticaj svim budu}im is-tra‘iva~ima nacionalne a posebno za-vi~ajne pro{losti, ~ijem istra‘ivawuje dao nemerqiv doprinos.

Petni~ke sveske, broj 52/ 2002, „Mali~ovek i velika istorija“ Zbornik – ra-dovi polaznika programa istorije u re-dakciji Gorana Miloradovi}a, Is-tra‘iva~ka stanica Petnica, Vaqevo,2002. str. 153.

1. Pisani tragovi usmene istorije –uvodni tekst Gorana Miloradovi}a. Lo-kalni heroji: Doktor Sima Rovinski –(Olivera Markovi}), Marko Babi}, va-qevski hotelijer (Mirjana Filipovi})Mali ~ovek i velika istorija: Dom za de-cu revolucionara (Vladana Stankovi}),Kroz ~etni~ke i italijanske zatvore ilogore (Marija Moji}), Po~etak ofanzi-ve na Kozaru (Dragana Vulin) Od gradi-{ke do Au{vica (Aleksandar Anti}),Devoj~ica u okupiranom Ni{u (JelenaRoski}), Stari logor golooto~ki (Biqa-na Andonovska), Demografske promene iagrarna reforma u Apatinu 1945–46. go-dine (Bojan Dra‘i}), Porodi~na isto-rija: Tragedija jedne jugoslovenske poro-dice (Dario Pikuli}), Indeks.

Petni~ke sveske broj 55/2004. Zbornikradova polaznika programa istorije –„Usmena pro{lost“ Istra‘iva~ka sta-

Bibliografija istoriografskih izdawa...

243

nica Petnica, Vaqevo 2004. str. 171. re-dakcija Gorana Miloradovi}a.

Sadr‘aj: 1 Nezvani~na verzija pro-{losti – uvodni tekst Gorana Miorado-vi}a. Mali ~ovek velika istorija: Domsiro~adi Jugoslovenskog Crvenog krstau U‘icu od 1933 do 1941. godine (JelenaPetakovi}), Marienbund in Christusjun-

gend u Apatinu od 1935. do 1944. godine(Sandra Nedimovi}), Kroz Titove logo-re za informbirovce 195–1956. godine(Marija Moji}), Zabava i slobodno vre-me: Zabava beogradske omladine predDrugi svetski rat (Ma{a Pavlovi}), Za-bava i kulturni ‘ivot Kru{evca pedese-tih godina 20. veka (Jovana Pavlovi}),Zabava i informisawe u Kru{evcu {es-desetih godina 20. veka (Stefan Despoto-vi}), Porodi~na istorija: Od Poleti doPoleti (istorija porodice) (Duwa Po-leti), Porodica Bo‘ani} u Sarajevu, po-~etkom rata 1992. godine (Nevena Pero-vi}), Indeks.

Slavko A. Rankovi}, Severoisto~na

Tamnava – [arbane, Radqevo, Kaleni},

Brgule, Liso Poqe, Kulturno – pro-svetna zajednica Srbije, Beograd. 2005,str. 439.

Monografija iz edicije hronike selau izdawu KPZ Srbije, Slavka Rankovi}aprofesora tehni~kih nauka iz Beograda,koji je ro|en u [arbanima. Iz pijetetaprema zavi~aju prihvatio se slo‘enogposla izrade ove publikacije. Poredopisa geografskog polo‘aja ovog pod-ru~ja, autor je predstavio dru{tveni ‘i-vot i prilike ovih sela u pro{losti, za-hvataju}i sve zna~ajne oblasti: migraci-je, privredni razvoj, razvoj {kolstva,stradawe u Prvom i Drugom svetskom ra-tu sa spiskovima poginulih, Pqo{tani-ca – varo{ica Severoisto~ne Tamnave,gra|a za rodoslov [arbanaca, podaci odoseqavawu i znamenitim qudima iz se-la ovog kraja Tamnave. Kwiga je ilustro-vana fotografijama u boji i uz navedenukori{}enu literaturu, bele{ku o auto-ru i predgovora i recenzije ~ini jednuimpozantnu celinu sa obiqem dragoce-nih podataka.

Mil~a Madi}

244

Documents

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVOistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali... · 2011-10-02 · za{titom Srpske pravoslavne crkve, koja je i sama pritisnuta da‘bi-nama, progonima