Istorija_moderne_umetnosti_1_-_Dadaizam,_zenitizam_i_nadrealizam_u_Srbiji

8/2/2019 Istorija_moderne_umetnosti_1_-_Dadaizam,_zenitizam_i_nadrealizam_u_Srbiji

1/10

ISTORIJA MODERNE UMETNOSTI 1

Dadaizam, zenitizam i nadrealizam u Srbiji(skripte iz knjige "Od Avangarde do Arkadije" od Irina Suboti)

Stvaranje drave Srba, Hrvata i Slovenaca, 1918. godine, izazvalo je temeljnepromene u kulturnom ivotu - u sprezi sa velikim potresima Prvog svetskog rata,padom ruske, nemake i austrougarske imperije, Oktobarskom revolucijom i, razumese, naglim irenjem novih umetnikih i estetikih ideja na internacionalnom planu,kao i (kratkotrajnom) verom u mogunost stvaranja zajednike i jedinstvene

jugoslovenske kulturne scene. Istina, jugoslovenska kultura i umetnost nisu biliproklamovani ni u jednoj od formiranih Jugoslavija, ni posle Prvog, ni posle Drugogsvetskog rata, niti je stvaranje jugoslovenske nacije i njene kulture bio njihov cilj.Meutim, tenja za meusobnim upoznavanjem i zajednikim delovanjem postojala jei pre stvaranja nove drave, jo od samog poetka XX veka, kada su umetniciorganizovali est Jugoslovenskih izlobi u Beogradu 1904, 1912. i 1922, jednu uSofiji 1906, jednu u Zagrebu 1908. i, poslednju, u Novom Sadu 1927. godine.Istoriografija je konstatovala da su "usmerene ka politikom ujedinjenju

jugoslovenskih naroda, izlobe ovog perioda bile i znak opteg raspoloenja da seostvare kulturna saradnja i stvaralaki preporod"[1]. Ove manifestacije nastavile su se u

vidu redovnih prolenih izlaganja jugoslovenskih slikara, vajara, grafiara i arhitekatau Beogradu izmeu 1929. i 1940. godine. Na evropskom planu, hrvatski vajar IvanMetrovi ve je 1911. godine izlagao svoj Kosovski ciklus u Paviljonu KraljevineSrbije na Meunarodnoj izlobi u Rimu; 1919. godine u Parizu, a kasnije u vienavrata i u drugim zemljama, na velikim svetskim izlobama pruena je prilika da semlada zajednica potvrdi na umetnikom planu. Posle Drugog svetskog rata, poev od1961. godine, organizovano je sedam Trijenala jugoslovenskih likovnih umetnosti, asve do raspada zemlje, 1991. godine, prireivane su irom sveta izlobe

jugoslovenske umetnosti, ee obeleene politikim stavovima i interesima negoestetskim kriterijumima. S druge strane, iako nikada nisu predstavljali glavne izvanine struje nae umetnosti, pripadnici avangardnih tendencija dvadesetih i

tridesetih godina teili su da pokriju iroki jugoslovenski prostor koji su oseali kaootvoren, celovit i jedinstven. Po sopstvenom nahoenju (ili pod prinudom drutvenih ipolitikih prilika) birali su mesta svoga boravka i delovanja od Ljubljane do Zagreba iBeograda, bili dobro obaveteni, kritiki neoptereeni, delovali i pisali o svimsredinama sa visoko postavljenim i beskompromisnim kriterijumima.

Skripte SF-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, ve uz nju.Niko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti).

Niko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u sluaju uenja samo iz ovih skripti. Nanaem sajtu (www.studentski-forum.org) moete nai i kompletan spisak ue i ireliterature preporuene od strane profesora.


2/10

Sam poetak dvadesetih godina obeleen je naglim i pravovremenim usponom naekulture, posebno likovne, ka novim, univerzalnim dometima, kojima se teilo zbog

oseanja pripadnosti evropskom prostoru. Ali, istovremeno, pojava avangardnihpokreta u Jugoslaviji moe se protumaiti i kao potreba mladih, buntovnih stvaralacada se suprotstave dominantnoj ulozi graanskih institucija, koje su negovale umerenuliniju modernizma i koje su tradicionalno i, esto, nekritiki prihvatale uzore bekog,minhenskog ili, kasnije, pariskog kulturnog i estetskog ustrojstva.

Avangardni pokreti, zenitizam, dadaizam i nadrealizam, roeni su u znaku borbeprotiv tradicije i njenih umetnikih kanona, protiv graanskog drutva i njegovihkriterijuma, a, u krajnjoj liniji, i protiv mirnih razvojnih linija evropskog modernizma;cilj im je bio preimenovanje vrednosti umetnikog i kulturnog, ali i politikog,socijalnog, naunog i tehnolokog progresa. Pokreti su bili internacionalnog

usmerenja i zasnovani na interdisciplinarnom jeziku i aktivistikom, gotovorevolucionarnom ponaanju. Strategija izraavanja ispoljavala se kroz formu asopisai kroz subverzivne, alternativne vidove novog umetnikog diskursa. U periodu izmeu1921. i 1932. godine pojavljuju se u jugoslovenskim gradovima - u Zagrebu,Beogradu, Ljubljani, Novom Sadu, Subotici - brojni asopisi koji obrazuju posebanmodel tekstualno-slikovnog izraavanja i tipografskih reenja, sintetizujuiutopistike projekcije svojih svetova: Svetokret, Zenit, Dada Tank, Dada Jazz, Dada-

Jok, Ut, Putevi, Svedoanstva, Hipnos, Rdei pilot, Novi oder, Tank, Venost, 50 u Evropi, Almanah Nemogue/LImpossible, Nadrealizam danas i ovde. Njihovopostojanje omoguuje da se govori o asopisu kao najkompletnijem jugoslovenskom"avangardnom delu"[2]. Ti asopisi su, u stvari, bili forumi avangardnih pokreta, kao

razni oblici nomadskogponaanja.

Kao deo evropskog, jugoslovenski dadaizam je, radikalno i samosvojno, obeleioporatno vreme, i veoma brzo svoje mladalako raspoloenje i internacionalni karakterukljuio u kulturna zbivanja Hrvatske i Srbije. Njegovo pokretanje, delovanje itrajanje, pa i naziv yougo- dada vezuju se za linost Dragana Aleksia (1901-1958).On je od jeseni 1920. studirao slavistiku u Pragu, gde su uesnici berlinske dadeupravo u to vreme obeleili umetniku atmosferu. Tu je on, nakon provokativnihizvornih dadaistikih nastupa, formulisanih kao orgart (skraenica od organskeumetnosti - neologizam samog Dragana Aleksia), ukljuujui i itanje sopstvene

poezije, uspostavio veze sa ekim i evropskim protagonistima avangarde - TristanomCarom, Raulom Hausmanom, Valterom Meringom, Hugom Balom, Kurtomvitersom, Maksom Ernstom. Svoje aktivistike manifestacije zasnivao je nademistifikaciji, otroj kritici i destrukciji tradicionalnih vrednosti, na ironiji,

paradoksu, na groteski, velianju nagona i nihilistikim postupcima, sraunatim naizazivanje oka u publici. Organizovao je dadaistike manifestacije u Novom Sadu,Vinkovcima, Osijeku i Subotici i uestvovao na njima svojom prozom, dramama i

poezijom u duhu bruitizma i simultanizma.

Aleksi je u Vinkovcima okupio grupu dadaista (Antun Tuna Milinkovi - pseudonimFer Mill, Dragan Sremac, Slavko lezinger, Vido Lastov), a u Zagrebu, gde je u

svojoj redakciji formirao dadaistiki klub, saraivao je u asopisu Ljubomira MiciaZenit(od1. do 13. broja, 1921-1922). U njemu je objavljivao poetske i programske

- 2 -


3/10

tekstove i dada-eseje, prilagoavajui svoj program nekim zenitistikim naelima, presvega tenji ka primitivizmu (Dadaizam, Kurt Schwitters Dada, Tatlin. HII/s +

ovek, Lud je ovek, Fabrika lokota, Ne uje se abokreketanje,Pljutav obraz okreteme i rekoh, Okolosvetski portret, Preduralizam i dr.). Objavljivao je i u asopisumaarskih aktivista Ma (Taba ciklon I). Aleksieva elja za formiranjem homogenedadaistike grupe izvanZenita izazvala je raskid sa Ljubomirom Miciem i njegovimasopisom. Gotovo istovremeno, krajem maja i poetkom juna 1922. godine, uZagrebu, Miciev brat Poljanski tampa dadaistiku reviju Dada-Jok, a Aleksi -svoje publikacije Dada Tank i Dada Jazz. U njima je Aleksi eksperimentisaovizuelnim, grafikim i semantikim sredstvima, zalagao se za mogunosti novihoblika dinaminog i simultanog itanja radikalnih tipografskih reenja, izvantradicionalnog jezikog principa. Insistirao je na simultanosti, apsurdu, ironiji,groteski, skraenosti i neposrednosti delovanja, interdisciplinarnosti i uvoenju novih

medija (fotografija, film). Njegova autorska krilatica kako-te-dragostpodrazumevalaje princip apsolutne dadaistike slobode, izvan svih pravila i kanona. Koristio je iviterovski konstruktivistiki oblikovni postupak kontrolisanog haosa, sa veomaizraenim ritmom stranice, koju je likovno realizovao Mihailo S. Petrov, dotadanjisaradnikZenita. Petrovljeve grafike manjeg formata raene su gotovo automatskim

postupkom; pribliavaju se apstrakciji i bliske su njegovim linorezima raenim 1921.godine za Miciev asopis. Aleksi, potom, u Beogradu nastavlja da pie u duhudadaizma, ukljuuje se u protonadrealistike asopise ( Putevi, Crno na belo,Svedoanstva, Venost) i kasnije postaje jedan od najautoritativnijih likovnih kritiarazvaninih glasila.

U memoarskom tekstu Vodnik dadaistike ete[3], pisanom 1931, dakle - deset godinanakon svoje avangardistike aktivnosti, Aleksi je sainio hroniku i uputio na niznepoznatih detalja, koji se, imajui u vidu veliku vremensku distancu, moraju kritikikoristiti. Tu spominje nameru da se sa dadaistima iz svoga kruga ukljui umeunarodni dada-arhiv, koji je trebao da se reaktivira 1999. godine, i najavljujeizlazak svojih dadaistikih i und-romana, ali oni do danas nisu dostupni. TragoveAleksievog delovanja veoma je teko pratiti, poto su zapisi o dogaajimanepouzdani, a njegova gotovo kompletna i neistraena zaostavtina sa dada-arhivom

bila je - igrom sluaja koja podsea na dadaistiki apsurd - nakon njegove smrtiunitena.

U Vojvodini je delovala grupa jugoslovenskih Maara, okupljena oko asopisa Ut(Put) u Novom Sadu, dadaistiki orijentisana, sklona aktivistiko-konstruktivistikimtendencijama (Zoltan uka, Endre Arato, Jano Meter, Arpad Lang, Lajo JanoAranjmive; sarauju, izmeu ostalih, i Mihailo S. Petrov, Stanislav Vinaver, MilanDedinac). Druga grupa dadaista, u Subotici, bila je kratkotrajna, ali je imalahomogeniji program i jasniju svest o destrukciji. Objavljivali su programske tekstove idadaistike reportae u subotikom dnevnom listu Hirlap iorganizovali veliki dada-matine pod nazivom Koncert mirisa i svetla, sa arhitekturom zvuka, zasnovan naefektima sinestezije. Meu uesnicima sreemo ponovo imena Dragana Aleksia,Zoltana uke, Janoa Metera, zatim Endre Aratoa, Mikea Florisa, Andora ugara,

Arpada Langa, andora Harastija; itani su i prilozi Lj. Micia, R. Hilsenbeka, L.

- 3 -


4/10

Kaaka, Adama onta i poznatog maarskog dadaiste andora Barte, koji im je biokoncepcijski najblii motivom o obeenom oveku.[4]

Zenitizam se manifestovao kroz svoje glasilo - asopis Zenit, koji je Zagrebu februara1921. godine pokrenuo pesnik i knjievnik Ljubomir Mici (1895-1971) kao mesenu"internacionalnu reviju za umetnost i kulturu". Neposredno pre pokretanja Zenita,Miciev brat, pesnik i slikar Branko (pseudonimi: Virgil, Valerij, Vij ili Ve Poljanski,1897-1947) izdao je u Ljubljani januara 1921. godine jedini broj veoma angaovanogSvetokreta - Lista za ekspediciju na severni pol ovekovog duha. Poljanski uSvetokretu nedvosmisleno izraava svoju radikalnu umetniku i drutvenu orijentacijui ispoljava spremnost da prihvati novo i progresivno. On pozdravlja "listopadsku(oktobarsku) revoluciju duha", novu umetnost i novog oveka i sasvim u duhuapsurda uzvikuje: "ivela Republika! iveo kralj! ivela Internacionala! Proleteri

svih zemalja ujedinite se! iveli Sovjeti! iveo Lenjin i Trocki!". Umetnost je zanjega, ipak, "daleko od banalnih politiko - nacionalno - socijalno - boljevikihterora". Poljanski podrava revolucionarnost slovenakih umetnika - slikare igrafiare Boidara Jakca, Frana Tratnika i brau Kralj, kompozitora Marija Kogoja, a

posebno avangardnog pesnika Antona Podbeveka.

Oevidna nemogunost da nastavi sa daljim izdavanjem Svetokreta vezala jePoljanskog za asopis Zenit, koji je, sa povremenim zastojima zbog organizacionih imaterijalnih problema, kao i zbog sudskih i policijskih osuda, posle Zagreba izlazio uBeogradu od aprila 1924. do decembra 1926. godine, kada je definitivno zabranjenzbog teksta dr M. RasinovaZenitizam kroz prizmu marksizma. Objavljeno je etrdeset

i tri boja Zenita, raznorodnog idejnog i stilskog usmerenja, razliite tipografije ilikovnih reenja, neujednaenog sastava saradnika, ali obeleenog od poetka do krajaavangardistikim raspoloenjem, izrazitom kritikom drutvene i politike situacije,nemilosrdnim obraunom sa religioznim, graanskim i malograanskim vrednostima.Bio je internacionalnog karaktera - po temama i idejama koje je zastupao, pomnogobrojnim stranim jezicima na kojima su prilozi bili objavljivani (francuskom,nemakom, engleskom, ruskom, holandskom, ekom, esperantu, maarskom), posaradnji sa poznatim umetnicima i glasilima gotovo celokupne evropske avangarde(Devetsil, Ma, Blok, Contimporanul, Esprit Nouveau, 7Arts, Caira, Der Sturm,Manometre i dr.).[5]

Zenit je negovao naglaenu tenju ka novinama i antimimetizmu u likovnimumetnostima, proklamovao je osamostaljenu re u poeziji (Rei u prostoru), bio pod

jakim uticajem novih medija i umetnikih disciplina - pre svega radija, reklame, filma,deza i fotografije. Zenitistiko stvaralatvo je bilo srodno savremenim avangardnim

pokretima - ekspresionizmu i dadaizmu, futurizmu i konstruktivizmu, i u nekimvidovima se s njima poklapalo.

U svojoj poetnoj fazi, zenitizam je izraavao jasan antimilitaristiki i humanistikistav. Izrastao je iz Micievog naglaenog ekspresionistikog raspoloenja, negovanogi razvijanog u Zagrebu pre pokretanja asopisa. U tom duhu je i prvi programski tekst,

objavljen u prvom broju asopisa, ovek i Umetnost, gde se posebnim slogomnaglaava: "Mi hoemo da iznesemo nae unutranje lice"; evociraju se ratne strohote

- 4 -


5/10

i uzvikuje: "Nikada vie rata! Nikada! Nikada!" i jasno izjavljuje: "Zenitizam - kaoinkarnacija duha i due imperativ je za najviim izraajem u umetnikom delu.

Zenitizam je tenja za stvaranjem najviih oblika. Zenitizam je apstraktnimetakozmiki ekspresionizam. Zenitizam i ekspresionizam su zrcala u kojima emougledati nau stranu unutranju bol - dramu nae due". Der-turmovski karakteriskaza, obojen emocijama i glasnim ispoljavanjima intimnih stanja due, gdesaoptene rei odzvanjaju kao krici, odgovarao je optem poratnom raspoloenju i

potrebi da se lino poistoveti sa univerzalnim.

Sadraj i izgled prva tri broja asopisa, iroki krug saradnika (Maks Jakob, MielSefor, Igor Severjanjin, Marsel Sova, Kler i Ivan Gol, Pol Derme, Vinsent Uidobro)zatim tekstovi o ekspresionizmu i njegovim protagonistima, kao i evropski konteksttoga vremena, uslovili su od samog poetka meunarodni karakter asopisa.

Tipografsko reenje celine, a posebno tampanje naziva asopisa prilagoenimslovima nemake gotice u stilizaciji tipinoj za fin-desiecle i reprodukcijamaumetnikih dela (Egon ile, Vilko Gecan), doprineli su ekspresionistikom karakteruglasila Zenit. Znaajno je da je Ivan Gol, u istoj godini kada se deklarisao kaozenitista, proklamovao smrt ekspresionizma u tekstu Ekspresionizam umire (Der

Expressionismus Stirbt), to je i na meunarodnom planu bio znaajan momenat idijagnoza kraja ovog pokreta.

U Zenitu kratkotrajno sarauju najistaknutiji srpski modernisti (Rastko Petrovi,Stanislav Vinaver, Duan Mati, Milo Crnjanski, Stanislav Krakov). Raskid saradnjesa njima izazvalo je objavljivanje Manifesta zenitizma juna 1921, iji su autori

Ljubomir Mici, Ivan Gol i Boko Tokin. to se tie Micievog Manifesta zenitizma, pisanog u Zagrebu na Balkanu, on je predstavljao verbalizaciju celokupnogavangardistikog programa, sa krilaticom o preporodu Evrope i "golom ovekuBarbarogeniju", koji dolazi iz dalekih, mistinih predela Jugoistoka, "iznad arPlanine - iznad Urala - Himalaja - Mont-Blanca - Popokatepetla - iznadKilimandara". On donosi oveka ("brata i oca bogova"). Tu se ve uvodi motiv kola

za spasavanje (to e biti, neto kasnije, naziv zabranjene Micieve knjige poezije uizdanju Zenita). Istovremeno, Mici zastupa antropocentrizam u okviru balkanskogkulturnog kompleksa: "ovek je centar makrokozmosa - severni pol zemlje" i"Zemlja je za oveka Brata a ne za Ubicu"; "Prva ovekova slabost stvorila je Boga -Prvo Carstvo; Prva egipatska i grka kultura (Grka i Makedonija zajedno su naBalkanu!) - Drugo Carstvo, Zenitizam = Trea vaseljena". Istovremeno insistira nametafizikom, antropozofskom i metakosmikom poreklu zenitizma. U odnosu naumetnost - proklamuje smrt ekspresionizma, kubizma i futurizma: "Mi smo

produenje linije - na vie. Mi smo njihova sinteza ali kao smernica u visinu ireinkarnacija - njihova idejna filozofska plusegzistencija".

U kasnijem toku izlaenja, Zenit proiruje polje delovanja, interesovanja i krugsaradnika (Raul Hausman, Franc Riard Berens, Selin Arno, Anri Barbis, AleksandarBlok, an Eptajn, Rudolf Panvic, Guljermo de Tore, Florent Fels, Jaroslav Sajfert,Karel Tajge, Pjer Alber Biro, Andre Salmon, Adolf Hofmajster, Paolo Buci, Hervart

Valden, Ruero Vazari, E. Diktonijus, Lajo Kaak i mnogi drugi).

- 5 -


6/10

Neujednaeni odnosi izmeu zenitizma i jugo-dade upuuju na njihove bliskosti iintenzivnu saradnju u poetnoj fazi, a potom na antagonizam izmeu ova dva

avangardna pokreta i odbijanje da se poistovete. Razloge za to treba traiti unastojanju Ljubomira Micia i njegovog brata Poljanskog da uine zenitizamautonomnim pokretom i da ga izvedu iz optih avangardnih tokova, dajui muizdvojen karakter u odnosu na celokupnu evropsku avangardu. Trebalo je da sezenitistiki projekat identifikuje po sloganu balkanizacija Evrope i po metaforinojfiguri barbarogenija. Pod balkanizacijom Evrope podrazumevala se propast starogasveta Zapadne Evrope i unoenje novih ideja sa mistinog Istoka, novih snaga ienergija koje ovaplouje svei, neiskaljani, neuprljani i moni balkanskibarbarogenije.

U poetnoj fazi Zenitprati i tumai dadaistika deavanja i objavljuje dadaistike

tekstove, da bi ve od kraja maja 1922. godine, kroz svoju publikaciju sa turcizmom unaslovu Dada-JokBranka Ve Poljanskog (drugi broj je publikovan kao letakDada-

Jok - Zenit-express), dadaistikim formama i renikom formulisao antidadaistiko iadadaistiko raspoloenje. Polemike u njemu izrazito su negirale vezu sa dadaizmom(u Micievom lanku Ja pozdravljam DaDaJok istie se glasno da je "zenitizamodluni i nepomirljivi neprijatelj dadaizma"). Meutim, zapaaju se oevidne paralelesa nemakim, tanije berlinskim dadaizmom (kritika ekspresionistike poetike, humori groteska, naglaeni erotski porivi), kao to se kroz podravanje apsurda sreu inagovetaji nadrealizma.[6]

Veze koje je zenitizam uspostavio sa italijanskim futuristima, pre svega sa njegovim

neprikosnovenim voom Filipom Tomazom Marinetijem (prepiska, objavljivanjefuturustikih tekstova i kritiko praenje njihovih aktivnosti), ukazuju na to da je onimao odreene afinitete i razumevanje za afirmativni stav koji je italijanska avangardaimala prema novim formama izraavanja i novoj industrijskoj eri, eri maine,dinamike, pokreta. Zenitizam e ponuditi svoju varijantu ushienja tehnikom itehnologijom preko odnosa prema Nikoli Tesli i njegovim izumima, u kojima sedostignua moderne nauke prepliu sa jo uvek enigmatinim vanulnim energijama.

Najzad, zenitizam prvi u jugoslovenskoj sredini objanjava konstruktivizam kao novui znaajnu manifestaciju modernog doba, pokrenutu idejama ruskih avangardista.Grafika oprema asopisa Zenitje ve od prolea 1921. godine dobila odreenijakonstruktivistika svojstva - kako u tipografskim reenjima korica, naslova, prelomastranica, tako i u reprodukcijama umetnika, kao to su Vladimir Tatljin, Lazar ElLisicki, Laslo Moholj-Na, Aleksandar Arhipenko, Lajo Kaak, AleksandarRodenko, Kazimir Maljevi, Vasilij Kandinski i dr. Vrhunac izdavake politike

postignut je brojem 17-18 iz 1922. godine, koji je nosio naziv Ruska sveska. Taj brojsu uredili Ilja Erenburg i El Lisicki, koji je uradio posebnu naslovnu stranu u stilusvoga proun-a. Predstavljeni su najaktuelniji i najznaajniji stvaraoci nove ruskeavangardne prakse u domenu pozorita, pesnitva, filma, likovne umetnosti i teorijskemisli. I vie od toga - konstruktivistiko naelo miljenja i stvaranja umetnikog dela

prihvata se kao princip po kome se u naoj sredini realizuju pojedina znaajna dela

knjievnosti i umetnosti (Micieva poema Kola za spasavanje, tipografsko-likovnareenja asopisa Zenit i zenitistikih publikacija, zenitistiki radovi Jo Kleka, M. S.

- 6 -


7/10

Petrova, zatim ideja Maljevievog praznog i punog prostora, ili Tatljinov SpomenikTreoj internacionali kao simbol novog doba korieni su u raznim prilikama i sl.).

Pojavni oblici konstruktivizma doli su do izraaja i na velikoj MeunarodnojZenitovoj izlobi nove umetnosti, odranoj u Beogradu aprila 1924. godine.

InteresovanjeZenita za konstruktivizam kasnije je pretoeno u zanimanje za Bauhaus,na tipografskom i arhitektonskom planu, kao i za primenu ideja ove meunarodnekole u svakodnevnom ivotu. U tom kontekstu, u Zenitu se sreu imena sledeihumetnika: Rudolfa Belinga, V. Kandinskog, L. Moholj-Naa, Valtera Gropijusa,Eriha Mendelsona, Karla van Esterena, Tea van Duzburga i dr.[7]

Pored asopisa, kao glavnog izvora zenitistikih ideja, postojala jeBiblioteka "Zenit",koja je objavljivala knjige saradnika (Micia, Gola, Poljanskog, Marijana Mikca i

anonimnog autora dela pod nazivom Metafizika niega). Veliki izdavaki poduhvatpredstavljao je albumArhipenko -Nova plastika, sa predgovorom Ljubomira Micia Prema optikoplastici (1923). U njemu su naznaeni principi zenitistike skulpturezamiljene kao nemimetike, nove forme inspirisane Arhipenkovim delima.

Znaajna Micieva misija bila je sakupljanje i izlaganje dela avangardne umetnosti uprostorijama redakcije Zenita u Zagrebu i Beogradu, a zatim i organizovanje velikeMeunarodne izlobe nove umetnosti (aprila 1924). Izloba je obuhvatila preko stodela umetnika iz Belgije, Danske, Bugarske, Nemake, Holandije, Francuske, Rusije,Italije, Rumunije, Maarske, SAD i Jugoslavije i bila prvo suoavanje beogradske

publike i kritike sa ostvarenjima u duhu kubizma, konstruktivizma, ekspresionizma,

futurizma i zenitizma. Izloba se u glavnim crtama moe rekonstruisati na osnovu 25. broja asopisa Zenit, koji je istovremeno i njen katalog. Meu najznaajnijimuesnicima bili su Kandinski, Ser arun, Arhipenko, Rober Delone, Osip Zadkin,Luis Lozovik, Moholj-Na, El Lisicki, Alber Glez... Od jugoslovenskih umetnikaizlagali su Mihailo S. Petrov, Vinko Foreti Vis, Vjera Biler, Vilko Gecan i Jo Klek.

Paradigmatinim likovnim umetnicima vezanim za zenitizam mogu se smatratiMihailo S. Petrov (1901-1983) i Jo Klek (1904-1987). Prvi je obeleio poetkezenitizma svojim grafikama, tematski vezanim i specijalno raenim za Zenit,u duhukasnog ekspresionizma priblienog apstrakciji. Njegov postupak je proet kosmikomi religioznom tematikom, a karakteristino je i uvoenje slova u grafike radove. JosipSajsel (pseudonimi u periodu zenitizma: Jo i Josif Klek) radio je crtee, slike, projekteza arhitektonske objekte, kolae, nacrte za kostime i zavesu zenitistikog pozorita,

plakate, konstruktivistiko-dadaistike stilizacije sa primetnim elementimaproun-a ElLisickog i Bauhausa. Za svoje apstraktne kompozicije primenio je autorsku ideju

pafame (PapierFarbenMalerei), prevedenu kao arbos (ArtijaBojaSlika). Radio je zazenitistika izdanja naslovne strane i kolae u vidu programskih amblema (zajedno saMiciem). M .S. Petrov se smatra jednim od pionira jugoslovenske savremene grafike,a J. Sajsel je - posle nadrealistikog perioda svoga stvaralatva - u Zagrebu gradiokarijeru kao urbanista i arhitekta (na Svetskoj izlobi u Parizu 1937. bio je nagraennjegov projekat Jugoslovenskog paviljona).

- 7 -


8/10

Saradnja Micia i njegovog brata Poljanskog sa slovenakim umetnicima bila je vrlointenzivna, posebno u postzenitistikom periodu u Parizu, kada je njihova delatnost

bila usredsreena prevashodno na likovnu umetnost. U Micievoj galeriji u Medonunalazila su se i mnoga dela slovenakih konstruktivista - Avgusta i Tee ernigoj iEduarda Stepania. Ona su, sreom, sauvana i zajedno sa velikim brojem drugihlikovnih radova jugoslovenskih i evropskih umetnika iz Micieve zbirke danas senalaze u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu. Posle pokretanja asopisa Svetokretu Ljubljani, braa Mici su saraivali 1927. godine i u slovenakom avangardnomasopisu Tank, koji je sa Zenitom imao slinosti u pogledu orijentacije, saradnika,

programske koncepcije, pa i grafikog izgleda.

Traganje zenitizma za otkrivanjem instinktivnog i izvornog, varvarskog iantievropskog diskursa predstavljalo je jednu od karakteristinih antinomija ovog

avangardnog pokreta. S druge strane, inventivne ideje dole su do izraaja i ulikovnim, grafikim i tipografskim reenjima asopisa. One su posedovale racionalnusnagu u pravcu savremenih ostvarenja, koja su mogla da se uporede sa najaktuelnijimzamislima progresivnih glasila toga vremena u svetu; zbog toga je Zenitimao velikimeunarodni ugled. Razlog to Zenit i danas predstavlja izvor i podstrek mladimumetnicima treba traiti vie u njegovom oseanju za vizuelnu kulturu nego unjegovim idejnim postavkama, koje su vremenom bledele i pretakale se u sopstvenusuprotnost, pogotovo u postzenitistikom periodu.

Kao trea avangardna tendencija javlja se na ovim prostorima nadrealizam, najpre uformi protonadrealizma (sredina dvadesetih godina), a potom kao pokret (krajem

dvadesetih godina, 1929-1932). Obeleen je aktivnostima trinaestorice beogradskihnadrealista okupljenih oko knjievnika Marka Ristia (1902-1984); to su bili pesnici i

publicisti Vane Bor (Stevan ivadinovi), Aleksandar Vuo, Oskar Davio, MilanDedinac, Mladen Dimitrijevi, ore Jovanovi, ore Kosti, Duan Mati, BrankoMilovanovi, Koa Popovi, Petar Popovi i slikar Radojica ivanovi Noe. Njihovadelatnost je bila u znaku preusmerenja dadaizma u pravcu traenja novih puteva.

Najznaajnija nadrealistika naela ostvarena su u nizu polemikih napisa i u brojnimpublikacijama, a naroito u ilustrovanomAlmanahu Nemogue / LImpossible (1930)i u asopisuNadrealizam danas i ovde (izala tri boja, 1931. i 1932). Sa francuskimnadrealistima bili su uspostavljeni dinamini kontakti (prepiska, pariski susreti,razmene tekstova i dela; posebnu vanost predstavlja saradnja francuskih nadrealista u

beogradskim publikacijama - Andrea Bretona, Luja Aragona, Renea ara, AndreaTiriona i dr.) U Parizu Solomon Moni de Buli, Duan Mati i Marko Risti sarauju u

La Revolution surrealiste; Vane Bor i Koa Popovi potpisuju manifest Un Hommedu gout; Marko Risti je uz Bretona i njegovDrugi manifest, kao i uz Surrealisme au

service de la Revolution, saradnik je Minotaure-a, poseduje izvanredan meunarodniarhiv nadrealizma i brojna umetnika dela; beogradski nadrealizam se spominje ugotovo svim francuskim nadrealistikim glasilima...[8]

Beogradski pokret karakterie traganje za automatskom pesnikom formom, etikim postavkama, zatim interdisciplinarnost, subverzivni smisao rei i slike, oblika i

materijala, istaknuta angaovana strategija i politika orijentacija, kao i primena psihoanalitikih teorija u dijalogu sa marksizmom. Bili su marksistiki i

- 8 -


9/10

psihoanalitiki obrazovani, ali napadani od strane teoretiara komunizma za"frojdizaciju marksizma" i optuivani da su "neprijatelji radnike klase", poto su

osporavali marksistike teze o umetnosti kao drutvenom inu. Odbijali su represije ukulturi, koje su bile zastupane u okviru programa socijalistikog realizma. Privlailoih je Frojdovo uenje o ljudskim nagonima, a to im je pomagalo da razotkrijulicemerstvo graanskog drutva i njegovih institucija, kao i prosenost svake vrste.

Nadrealizam je, pozivajui se na psihoanalizu, branio ovekovo pravo na sloboduumetnikog ina, na nesvesne prostore duevnog ivota. Upravo taj momenat je bionaroito naglaen u programu srpskih nadrealista.[9]

Njima je bio blizak Miroslav Krlea, hrvatski knjievnik, prijatelj i saradnik MarkaRistia. Slino beogradskim nadrealistima, on je zastupao principe drutveneangaovanosti, ali i potrebu slobode stvaralatva. To se manifestovalo u njegovim

asopisima Danas (1934) i Peat (1939), gde sarauje i M. Risti, a posebno uPredgovoruPodravskim motivima (1933) hrvatskog slikara Krste Hegeduia - gde jetemperamentno i ubedljivo napao soc-realistiku dogmu harkovskog i moskovskogkongresa.

U likovnom pogledu, beogradskim nadrealistima su svojstveni multimedijalnieksperimenti, interesovanje za neobino i neoekivano, za snove i halucinacije. Tuspadaju nadrealistika slika Radojice ivanovia Privienje u dimu, fotografije

Nikole Vua, uraene dokumentarnim metodama. Svoje stvaralatvo su proirili naistraivanje automatskog, aloginog i nagonskog, ispoljeno u zajednikojnadrealistikoj igri cadavre ecquis, u kojoj su eksperimentisali mnogi saradnici. U

crteima ora Kostia i ora Jovanovia, kao i u slikama Oskara Davia i gotovosvih ostalih nadrealista, neguju se podsvesno i spontano. U stvaralakom postupku

primenjivali su novu tehnologiju fotografije i otkrivali njene neistraene oblikovnemogunosti (fotogrami Vaneta Bora i Nikole Vua, fotomontae i fotokolai MilanaDedinca, Duana Matia, Nikole Vua, Radojice ivanovia). Unosili su nelikovneelemente, pomou kojih su u svojim delima spontano stvarali neobian nadrealan svet(kolai Marka Ristia, Vaneta Bora, asamblai Lule Vuo, Aleksandra Vua i DuanaMatia, Vaneta Bora i dr.).[10]

Iako nije neposredno uticao na dalju sudbinu srpske umetnosti, nadrealizam jedelovao kao katalizator, to e se naroito osetiti u periodu posle Drugog svetskograta, od sredine pedesetih godina, kada je ve bilo smanjeno dejstvo vladajueg soc-realizma. Nadrealistika fantazmagorija pojavie se u nizu varijanata, u okviru kasnogmodernizma, koji je svoje stvaralatvo temeljio, kao i nadrealizam tridesetih godina,na snovima i mati, nagonskom, skrivenom i osloboenom izrazu, na zatamnjenim istravinim vizijama, suprotstavljenim vladajuim racionalnim, optimistikim ihedonistikim utopijama.

Napomene

1 Dragutin Toi: Jugoslovenske umetnike izlobe 19041927, Beograd 1983.

- 9 -


10/10

2 Miko uvakovi: Kontekstualni, intertekstualni i interslikovni aspekti avangardnihasopisa, Srpska avangarda u periodici (Zbornik radova, uredili: Vidosava Golubovi

i Stania Tutnjevi), Matica srpska, Novi Sad / Institut za knjievnost i umetnost,Beograd, 1996, str. 111122.

3 Dragan Aleksi: Vodnik dadaistike ete, Vreme, br. 3243, Beograd 1931; DraganAleksi Dada Tank (priredio Gojko Tei), Beograd 1978.

4 Vida Golubovi: Dada u Subotici Obeen ovek & Koncert mirisa i svetla,Knjievnost, br.78, Beograd 1990.

5 Vida Golubovi, Irina Suboti: Zenit i avangarda dvadesetih godina (katalogizlobe), Narodni muzej / Institut za knjievnost i umetnost, Beograd 1983; Irina

Suboti, Likovni krog revije Zenit (19211926), Ljubljana 1995; Vida Golubovi:Slovenaka avangarda / ruska avangarda, Pojmovnik ruske avangarde (uredili:Aleksandar Flaker i Dubravka Ugrei), br. 5, Zagreb 1987, str. 219229.

6 Vidosava Golubovi: Dada-Jok Branka Ve Poljanskog, Srpska avangarda uperiodici (Zbornik radova, uredili: Vidosava Golubovi i Stania Tutnjevi), Maticasrpska, Novi Sad / Institut za knjievnost i umetnost, Beograd, 1996, str. 157166.

7 Vida Golubovi: Zenit / ruska avangarda, Pojmovnik ruske avangarde (uredili:Aleksandar Flaker i Dubravka Ugrei), br. 4, Zagreb 1985, str.163174; NatalijaZlidnjeva: El Lisicki kao ogledalo zenitizma, Srpska avangarda u periodici (Zbornikradova, uredili: Vidosava Golubovi i Stania Tutnjevi), Matica srpska, Novi Sad /Institut za knjievnost i umetnost, Beograd, 1996, str. 425430; na istom mestu: JeaDenegri: Likovni umetnici u asopisu Zenit, str. 431442.

8 Hanifa Kapidi-Osmanagi: Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskimnadrealizmom, Sarajevo 1966; Miodrag B.Proti: Srpski nadrealizam 19291932,Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1969;Branko Aleksi: Paris 1925 Premiere annonce du groupe surrealiste belgradois,Andre Breton et le Surrealisme International (Opus International), nos. 123124, Paris1991.

9 Milenko Karan: Psihoanaliza i nadrealizam, Niki 1989.

10 Milanka Todi: Fotografija i avangardni pokreti u umetnosti, Srpska avangarda uperiodici (Zbornik radova, uredili: Vidosava Golubovi i Stania Tutnjevi), Maticasrpska, Novi Sad / Institut za knjievnost i umetnost, Beograd, 1996, str. 455463.

- 10 -

Documents

Istorija_moderne_umetnosti_1_-_Dadaizam,_zenitizam_i_nadrealizam_u_Srbiji