Istorija se ponavlja, ali svaki put više košta.

Winston CherchilWinston Cherchil

Ciklično kretanje privrede SAD-a

20

10

Građanski rat

Oporavak od1895

I sv ratKorejski

rat Vijetnamski

II sv rat

0

–10

–20

‘90‘801860 ‘70 1900 ‘10 ‘20 ‘30 ‘40 ‘50 ‘60 ‘70 ‘80 ‘90 ‘102000

18931907

Velikakriza

Vijetnamski

rat

Talasi integracija

Politički izvori ekonomske nestabilnosti

• Kriza je svaka prelazna faza – razdoblje unutarašnjeg i spoljnjeg nesklada, razdoblja

neprilagođenosti okruženju

• Svaka promena vlasti je izvor krize – ono što obećava su PROMENE !!!– Socijalnu zaštitu !

– Manje poreze !

– Prestanak zaduživanja !

• Ne znam da li će biti bolje ako bude drugačije, ali mora biti drugačije ako treba da bude bolje !

– Georg Chrostoph Lichtenberg – nemački fizičar

Ciklično kretanje privrede i kriza

• privreda ubrzava (smanjenje poreza, smanjenje kamata, subvencije, investicije u infrastrukturu,...) i usporava aktivnost(inflacija, smanjenje izvoza, pad investicija, pretnja miru,...)

• Zaokreti u ukupnoj proizvodnji, dohotku i zaposlenosti

• obično traju između 2 i 10 godina,

ekspanzija ili kontrakcija u mnogim sektorima privrede – nije • ekspanzija ili kontrakcija u mnogim sektorima privrede – nije kriza grane već privrede u celini

• Recesija i ekspanzija glavne faze.

• Većina makroekonomskih pokazatelja fluktuira istovremeno

• Pad proizvodnje, rast nezaposlenosti

ZaposlenostPROJEKTOVANA ZAPOSLNEOST PO GRANAMA U 2011. GODINI

Izvor: http://web.efzg.hr/RePEc/pdf/Clanak%2011-07.pdf

• Četri faze u cikličnom kretanju privrede

(Jedan ciklus : Od vrha do vrha)

Ciklično kretanje privrede

II ekspanzija3. Rast (oživljavanje)

I kontrakcija1. Pad - kriza hiperprodukcije

(Vrh)2. Depresija- dno

Recesija• Počinje od vrha i traje do dna• Smanjena proizvodnja u najmanje dva kvartala

3. Rast (oživljavanje)

4. Prosperitet (vrh)

DEPRESIJA – PRODUŽENO TRAJANJE STANJA BEZ DALJEG PADA - NA MINIMUMU PRODUKCIJE

• Recesija– Počinje od vrha i traje do

dna

– Smanjena proizvodnja u najmanje dva kvartala

Karakteristike recesije� Velike zalihe� Pad proizvodnje� Povećanje nezaposlenosti� Smanjivanje dohotka radnika� Smanjuje se potrošnja� Smanjuju se profiti� Cena akcije se smanjuju� Pad cena

Privredni ciklusi u savremenoj makroekonomskoj teoriji

Recesija usled opadanja agregatne tražnje

⇒⇒⇒⇒ ⇒⇒⇒⇒C ↓ I ↓ G ↓ ⇒⇒⇒⇒ AD ↓ ⇒⇒⇒⇒ Y ↓ P ↓

Uzroci:1. Vraćenje kredita2. Rast poreza –

C – lična potrošjnaG – državna potrošnja –investicijeAS – agregatna

10

(Y)

MILANO, Šestogodišnji pad prodaje automobila u Evropi zaustavljen je u 2014, uz rast prodaje od 5,7 odsto na 12,5 miliona vozila, potvrdila je evropska asocijacija proizvođača automobila ACEA.

2. Rast poreza –fiskalna konsolidacija

3. Kolaps finansijskog sistema- banke, berze,...

4. Monetarni šokovi –depresijacija valute

AS – agregatna ponudaAD – agregatna tražnja P – ceneQ (Y)- proizvodnja

http://www.jutarnji.hr/rast-cijena-stanova-u-pojedinim-gradovima/878607/?artId=878630

Građevinska industrija u Evropi početkom krize 2008. g

• Građevina - najunosnija industrija

• Globalna kriza pogodila građevinski sektor

• Veliki pad zabeležen u 2. kvartalu 2008.

• Pad od 7,5% i u 2009.– Stambena gradnja - pad 15,6%

– Nestambena gradnja - pad 10,8%

– Niskogradnja - relativno mali pad 2,8%

– Javni nestambeni sektor - porast od 1,1% u 2009. godini

• Nesigurna ekonomska situacija uticala na kupce stanova -povlačenje investitora

EVROPSKA UNIJA• Proizvodni indeks

građevinske industrije pao

za 10.3% u 1. kvartalu

2009.

• Indeks sati rada u

građevinskoj industriji ( EU-

27) pao za 7.2%

• Indeks zaposlenih smanjen • Indeks zaposlenih smanjen

za 6.9%

Privredni ciklusi u savremenoj makroekonomskoj teoriji

Recesija usled opadanja agregatne ponude

⇒⇒⇒⇒ ⇒⇒⇒⇒ ⇒⇒⇒⇒Cena nafte ↑ ⇒⇒⇒⇒ troškovi ↑ ⇒⇒⇒⇒AS ↓ ⇒⇒⇒⇒ Y ↓ P ↑

Uzroci:1. Kolaps

14

(Y)

Svet je od 2. svetskog rata doživeo devet recesija i četiri naftne krize – počev o 1973, 1976, 1991, 2004

1. Kolaps proizvodnje- rat, suša, poplava,...

2. Ograničavanje prometa –trgovinski rat, sankcije,...

Naftne krize

• Prva naftna kriiza, koja je zadesila svetsku privredu bila je 1973. godine u vreme arapsko-izrealskog rata. - arapske države sa embargom na isporuku nafte faktički pritisnule SAD i Zapad -britanski konzervativci su 1974. godine izgubili na izborima, kao i Geraldu Fordu, koji je 1976. godine izgubio u predsedničkoj trci sa demokratskim kandidatom Jimmy Carterom.

• CARTER izgubio na izborima 1980. godine u borbi protiv Ronalda • CARTER izgubio na izborima 1980. godine u borbi protiv Ronalda Reagana posle druge naftne krize 1979/80 godine i pobede islamske revolucije u Iranu.

• Treća naftna kriza nastupila je 1990/91 posle iračke okupacije Kuvajta i bila je sudbonosna za poraz Busha st.

• Četvrta kriza je bila 2008.g nakon drugog zalivskog rata sa Irakom i pada dolara pre samog izbijanja svetske ekonomske krize.

Ekonomske krize

• Ekonomske krize rezutat su:

– ozbiljnih strukturnih promena,

– neogovornosti i nesposobnosti vlada,

– lošeg upravljanja i

neizgrađenosti kontrolnih mehanizama – neizgrađenosti kontrolnih mehanizama

• do velike ekonomske krize (2008. god) najčešče su bile regionalne, kratkotrajne i brzo savladive krize (jedna-tri godine)

Uzroci ekonomskih kriza

• Psihološki uzroci – optimistička i pesimistička očekivanja – Artur Pigu

• Sunčevi ciklusi – 10 do 12 godina je ciklus suša zbog pojačane sunčane aktivnosti.

• Politički razlozi – monetarna (prejak ili preslab dinar) i fiskalna politika (progresivno oporezivanje kapitala, oslobađanje od poreza) – ekspanzionistička politika sa pogrešnim pravicima ulaganja.

• Nedovoljna potrošnja zbog sticanja kapitala (fiskalna konsolidacija, vraćenje kredita, smanjenje duga,...) – odricanje od trošenja smanjuje tražnjusmanjenje duga,...) – odricanje od trošenja smanjuje tražnju

Krugram, Stiglitz, ...

1. KONJUNKTURNI RAZLOZI – naftni šokovi

2. STRUKTURNI RAZLOZI – ekonomska politika (fiskalna, monetarna), tehnološki progres i privredna struktura

3. SISMEMSKI RAZLOZI – politički odnosi i promene

Rast outputa, 1961-2011 (% promena)

10

8

6

2

4

Razvijene zemlje

Zemlje u razvoju

Kriza dugova

ranih 1980s Istočnoazijska

finansijska

kriza

2008

globalna

kriza

20

09

20

03

20

06

20

00

19

79

19

85

19

88

19

91

19

94

19

97

19

82

19

73

19

76

19

61

-6

19

67

19

64

19

70

-2

-4

2

0Recesija

ranih

1980s

Recesija

ranih

1990s

2001

globalni

preokretRecesije

naftnih

šokova

Vrste kriza

1. Dužnička kriza - Nemogućnost plaćanja (Sovereign default)

2. Kriza deviznih kurseva - Slom deviznih kurseva (Exchange rate

crashes)

3. Finansijske / bankarske krize (Financial/banking crises)

4. Inflacione krize (Inflation explosions)4. Inflacione krize (Inflation explosions)

Često se pojavljuju u kombinaciji, a nekada i sve odjednom.

Uslovljenost kriza – kaskadni proces

Globalna kriza: 1. bankarska/finansijska kriza ⇒

2. recesija ⇒

3. eksapnzija budžetskog deficita

(javni dug)

⇒

(javni dug)

4. “Izvoz” krize

1. Dužnička kriza

• Krize spoljnog duga– direktan prestanak otplate spoljnog duga, tj.

– prestanak otplate zajmodavcima za zajam plasiran pod pravnom nadležnošću druge države, vrlo često plasiran u stranoj valuti i koji najčešće daju strani zajmodavcistranoj valuti i koji najčešće daju strani zajmodavci

– Na primer, • Argentina 2001. prestala da otplaćuje 95 milijardi $ spoljnog duga,

• Rusija 69 godina poslije revolucije 1918. godine je ignorisala zahteve za otplatu dugova,

• Grčka je 1826. godine isključena zbog neplaćanja dugova sa međunarodnih tržišta kapitala na 53 godine

Važniji je trend duga od stanja

Spoljni dug država ExYug 1988 i 2010

1. Dužnička kriza

• Krize unutrašnjeg javnog duga– direktan prestanak otplate unutrašnjeg duga koji drže

rezidenti u domaćoj valuti, tj. dug pod pravnom nadležnošću zemlje koja se zadužuje

– Primer: – Primer: • Argentina 3 puta prestajala da otplaćuje javni dug od

1980.godine, – a od toga, 2 puta (1982. god. i 2001. god.) se to poklapalo sa

prestankom otplate spoljnog duga – što je privuklo veliku međunarodnu pažnju,

– dok slučaj iz 1989. godine kada je došlo do prestanka otplate samo unutrašnjeg duga nije posebno zainteresovao međunarodnu javnost

2. Kriza deviznih kurseva

- Osnovni prag je depresijacija od 25% na godišnjem nivou (Frankel i Rouz, 1996) – važi posle II svetskog rata.

- Za ranije periode uzima se niže stopa: 15% depresijacije godišnje kao prosečna referentna stopa depresijacije godišnje kao prosečna referentna stopa za kompletan period

- Mogu se posmatrati:

- i pad deviznih rezervi i povećanje referentnih kamatnih stopa

- Primer, rekordni slom valute pripada Grčkoj 1944. godine

Odnos franka i evra od 2009. do 2013. g

289,4

317,5

232,6

312,5

298,3

300

350

Ukupan uvoz i izvoz Švajcarske

135

162,3

213

192,8

226,3

148,6

166,3

233,1

208,5

232,6

100

150

200

250

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Uvoz

Izvoz

Industrija čokolade u Švajcarskoj-zaposlenost

Prodaja švajcarske čokolade

3. Finansijska/bankarska kriza

• za određivanje početka bankarske krize se koriste dva tipa događaja:

a) navale na banke koje dovode do zatvaranja, spajanja ili preuzimanja jedne ili više finansijskih institucija od države (na primer, Venecuela 1993. god. i Argentina 2001.god.),– Investitori prodaju aktivu ili povlače novac sa štednih računa– Investitori prodaju aktivu ili povlače novac sa štednih računa

b) Ako nema navale, onda se kao parametar uzima zatvaranje, spajanje ili velika državna pomoć važnim finansijskim institucijama koja označava početak niza sličnih događaja za druge finansijske institucije (na primer, Tajland 1996. i 1997.god.)

• Finansijska/bankarska kriza može da vodi u ekonomsku krizu

• PREZENTACIJA - GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA 2008.GEKONOMSKA KRIZA 2008.G

4. Inflaciona kriza

- Brisanje duga kroz inflaciju, - a prag inflacije od 40% godišnje se smatra kao početak krize.

- Inflacija preko 10% se smatra opasnom - (za standarde posle Drugog svetskog rata, a pre su važile znatno

niže stope pa je određen kritični prag od 20% za kompletan period)period)

- Hiperinflacije –- stope inflacije od 40% mesečno (Mađarska 1946 .godine,

Zimbabve nedavno itd.)- Inflacija u Jugoslaviji 1993. g

- Niske stope inflacije mogu predstavljati šok za privredu, te ih zbog toga definišemo kao krize

Inflacija na Balkanu do 2000.g

Učestalost krize se povećava sa rastom finansijske globalizacije, ali i instrumenti za njenu kontrolu i ublažavanje

SSEF –Sept 2011 © Luis Servén

• Bogate zemlje drže equity (akcije), emerging zemlje imaju devizne rezerve

• Industrijske zemlje (naročito SAD) imaju deficit

• Emerging zemlje (posebno Kina) najviše finansiraju

Oblici finansijskog priliva u zemljeOsnovni oblici finansijskog priliva karakterističnih za zemlje u razvoju:

1. Finansiranje putem obveznica � (dominantno do 1915 .god., zatim od 1918. do 1939. i nakon 1990. god.),

2. Finansiranje putem uzimanja pozajmica od banaka � (posebno značajne od 1970-ih do 1990-ih god. kada im značaj pada),

3. Zvanične pozajmice od zvaničnih inostranih i međunarodnih agencija� kao što su MMF, Interamerička razvojna agencija, Svetska banka, IDA, IFC, EIB,

EBRD i druge (dominantan izvor finansiranja za siromašne i zemlje u tranziciji),

40

� (dominantan izvor finansiranja za siromašne i zemlje u tranziciji),

4. Strane direktne investicije� (snažan razvoj poslije Drugog svetskog rata),

5. Portfolio investicije u vlasništvo preduzeća, � posebno došao do izražaja od početka 90-ih god. kada je došlo do masovne

privatizacije velikih državnih preduzeća u ključnim sektorima (energetika, telekomunikacije, nafta i gas i druge).

� Finansiranje putem dužničkih i vlasničkih HoV i njihovo nepredviđeno kretanje izaziva krize tokom istorije

• Svetske krize imaju ključne elemente koji ih razlikuju od regionalnih kriza ili manje “zaraznih” kriza koje zahvataju više zemalja:

1. Jedan ili više svetskih finansijskih centara “pada” u veliku sistemsku (jaku) krizu

- barem jedna od zemalja u krizi mora da ima značajan (ne nužno i dominantan) udeo u svetskom BDP,

- uticaj na kretanje finansijskih tokova između zemalja – direktno ili indirektno,

41

- Primer finansijskog centra je centar koji daje zajmove drugim zemljama

2. Kriza obuhvata dva ili više odvojenih regiona

3. Barem tri zemlje u svakom regionu su u krizi

– sabiranjem zemalja u krizi obezbeđuje se da kriza u samo jednoj velikoj

zemlji (kroz ude njenog BDP u ukupnom regionalnom BDP) nije dovoljna da definiše epizodu krize (na primer, Brazil u Latinskoj Americi ili Kina ili Japan u Aziji)

Vrste finansijskih kriza

Preglede svetskih i regionalnih kriza prema Rogoff i Reinhart

Kriza Tip krize Svetski finansijski centar pod najvećim udarom krize

Barem dva odvojena regiona zahvaćena krizom

Broj zemalja u svakom regionu zahvaćen krizom

Kriza iz 1825-1826. god

Svetska UK Evropa i Latinska Amerika Grčka, Portugal i kao i zemlje Latinske Amerike – malo prije

toga stekle nezavisnost

Panika iz 1907. god Svetska SAD Evropa, Azija i Latinska Amerika

Francuska, Italija, Japan, Meksiko i Čile su imali posebno

veliku navalu na banke

42

Velika depresija (1929 – 1938. god)

Svetska SAD i Francuska Svi regioni Kriza se reflektovala na sve načine, a izuzetak je jedino bio

izostanak “velike inflacije”

Dužnička kriza iz 1980-ih god.

Više zemalja iz zemalja u razvoju i tržišta u

nastajanju (emerging markets)

SAD (na udaru, ali kriza nije bila sistemska)

Zemlje u razvoju u Africi, Latinskoj Americi i u manjoj

mjeri u Aziji

Prestanak otplate javnog duga.Slomovi valuta i visoka inflacija

su bili prisutni

Azijska kriza (1997 – 1998.god)

Više zemalja u Aziji, ali 1998. god. u krizu

zapadaju i zemlje izvan Azije

Japan (na udaru, ali je Japan već pet godina pre toga već rešavao

svoju sistemsku krizu na kraju 1991. i 1992.god)

Azija, Evropa i Latinska Amerika

Prvi udar na zemlje jugoistočne Azije, a 1998. god. širenje krize na Rusiju, Ukrajinu, Kolumbiju i

Brazil

Svetska ekonomska 2007.-2008.god

Svetska SAD i UK Svi regioni Bankarska kriza iz SAD je proraširila na Evropu, a slomovi berzi i valuta u odnosu na dolar

su pogodili sve regione

Velika depresija iz 1930-ih godinaKljučni razlozi nastanka krize:

1. Špekulisanje na finansijskim tržištima� rast i pucanje balona cena finansijskih instrumenata i nekretnina

2. Slabosti bankarskog sektora i nedostatak finansijske regulative

3. Navala na banke : Masovno povlačenje novca građana iz banaka i sa finansijskih tržišta

4. Neadekvatne politike i mere vlade SAD, koja se odlučila za tzv. “zdrav oporavak” (Josef Šumpeter) kroz strogu štednju i nije prihvatila preporuke

43

oporavak” (Josef Šumpeter) kroz strogu štednju i nije prihvatila preporuke J.M. Keynsa o neophodnosti stimulisanja privrednih tokova – podsticanje tražnje i pomaganje da se “privredni točak zavrti”,

5. Propast mnogih finansijskih institucija, pri čemu je izbrisana ušteđevina i materijalni status srednje klase, stečaji i likvidacija mnogih kompanija, što je izazvalo masovni gubitak radnih mesta i socijalnih nevolja ljudi.

• Vlasti su kasnile sa reakcijama za rešavanje krize i tek od 1933. god. počinje da se usvaja zakonska regulativa i neophodne mere za izlazak iz krize, ali se recesija stalno ponavljala sve do II sv.rata

Sličnost sa sadašnjom velikom krizom iz 2007. god?

EKONOMSKE POLITIKE- FISKALNA I MONETARNA POLITIKA -- FISKALNA I MONETARNA POLITIKA -

Fiskalna politika

• Budžet – Novčani predračun države kojim se određuju

prihodi i rashodi države.

• Budžetski prihodiBudžetski rashodiBudžetski rashodi • Budžetski prihodi

– Porezi i doprinosi

– Profiti državnih preduzeća

– Zaduživanjem kod preduzeća i građana

– Pozajmice od banaka

�� Budžetski rashodiBudžetski rashodi

�� Tekući rashodiTekući rashodi

�� Investicioni rashodiInvesticioni rashodi

BUDŽETSKI SUFICIT:

Budžetski prihodi > Budžetski rashodi

BUDŽETSKI DEFICIT:

Fiskalna politika

BUDŽETSKI DEFICIT:

Budžetski rashodi > Budžetski prihodi

URAVNOTEŽEN BUDŽET :

Budžetski rashodi = Budžetski prihodi

1. AUTOMATSKA FISKALNA POLITIKA– Oporezivanja ličnih dohodaka

– Oporezivanje dobiti preduzeća• Veći lični dohoci /dobit,veći porezi

– Izdaci za nezaposlene i socijalna pomoć• Recesija veći izadaci

Fiskalna politika

• Recesija veći izadaci

2. DISKRECIONA FISKALNA POLITIKA– Javni radovi

– Projekti javnog zapošljavanja

– Premena poreskih stopa

• Vodi je Centralna banka (NBS)

• Kontroliše količinu novca na tržištu

• Instrumenti monetarne politike:

1. Politika eskontne (diskontne) stope

2. Sistem obaveznih rezervi banaka

Monetarna politika

2. Sistem obaveznih rezervi banaka

3. Politika otvorenog tržišta (kupovina i prodaja državnih HoV)

A) Skup i jeftin novac, putem regulacije količine novca na tržištu.

1. Politika eskontne (diskontne) stope

BANKA 1

ESKONTNA (DISKONTNA)

STOPA

KAMATNASTOPA

CENTRALNA BANKA

BANKA 1

BANKA 2

BANKA 3

BANKA 4

PRIVREDNI SUBJEKTI

FIZIČKA LICA

10 % 15 %SKUP NOVAC

JEFTIN NOVAC

2 % 5 %

B) Eskontovanje menice– Menica glasi na 10.000 dinara

– Eskontna stopa na godišnjem nivou je 6 %

– Menicu naplaćujemo dva meseca pre roka dospeća (1% za dva meseca)

1. Politika eskontne (diskontne) stope

10.000 dinara - 1 % = 10.000 – 100 = 9.900 dinara9.900 dinara

2. Sistem obaveznih rezervi banaka

100.000 200.00010.00090.000

20.000180.000

Banka 1 Banka 2

200.000200.000100.000100.000

pri stopi obaveznih rezervi od 10 %pri stopi obaveznih rezervi od 10 %

krediti : 90.000 + 180.000 = 270.000

100.000 200.00030.00070.000

60.000140.000

Banka 1 Banka 2

200.000200.000100.000100.000

pri stopi obaveznih rezervi od 30 %

krediti : 70.000 + 140.000 = 210.000

• Smanjiti potrošnju – prodaju se hartije od vrednosti , smanjuje se količina novca na tržištu

• Poveća privrednu aktivnost, – kupovina hartije od vrednosti, povećava se količina novca na tržištu

3. Politika otvorenog tržišta (kupovina i prodaja državnih HoV)

Efektivnost vođenja ekonomske politike u vreme krize