Ispoljavanje humanosti ili nehumanosti prema hendikepiranim
osobama u drutvuSadraj21.Uvod
32. Odnos prema osobama sa invaliditetom tokom XX veka
53. Obespravljenost hendikepiranih
64. Humanost i nehumanost osoba sa invaliditetom
85. Zakljuak
96. Literatura
1.UvodOsobe sa invaliditetom su jedan od najosetljivijih i
najspecifinijih elemenata drutveno-razvojne, ekonomske i pre svega
socijalne politike uopte. Na zadatak jeste da afirmiemo razvoj
invalidske zatite u okvirima moderne, pluralne socijalne politike
imajui u vidu osobu sa invaliditetom kao pojedinca, linost sa svim
optim i specifinim potrebama. Sistemska reenja moraju svakoj
grupaciji osoba sa invaliditetom omoguiti da oblikuju, izraavaju i
realizuju svoje osnovne razvojne potrebe kao i posebne interese, da
imaju jednake mogunosti kao i osobe bez invaliditeta, a pre svega
da imaju pravo na razliitost. Danas se poloaj osoba sa
invaliditetom mora posmatrati pre svega kao pitanje ljudskih prava.
Invalidnost je sloen drutveni fenomen koji praktino zadire u sve
oblasti savremenog ivota i iziskuje multisektorski pristup i
saradnju razliitih organa vlasti, lokalnih samouprava, civilnog
sektora i samih osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija.
Naglasak se stavlja na garantovanje ravnopravnosti osoba sa
invaliditetom, na nediskriminaciju i njihovo puno uea u drutvu.
Poloaj osoba sa invaliditetom u naoj zemlji ureen je brojnim
zakonskim i podzakonskim aktima, te se tako odredbe vezane za prava
osoba sa invaliditetom susreu u svim vanijim zakonima koje je
Narodna skuptina usvojila. Gotovo svaki zakonski akt u bar jednom
svom lanu govori o nekom pravu osoba sa invaliditetom.
2. Odnos prema osobama sa invaliditetom tokom XX vekaIpak,
istorijski posmatrano, za sve osetljive drutvene grupe kao i za OSI
(Osobe sa invaliditetom) najvie je uinjeno tokom XX veka, uprkos
injenici da su se i u ovom razdbolju dogaala krenja ljudskih prava
ovih osoba, esto ne manje surova no u minulim vekovima.
Osobe koje imaju neki od oblika fizikog ili psihikog
invaliditeta, postale su predmet drutvene panje iz koje proizilazi
itav niz organizovanih drutvenih akcija.Ipak, presudna injenica
koja je uticala na to da se kapaciteti osoba sa invaliditetom
iskoriste, te da se oni na sutinski nain ukljue u drutveni ivot,
jeste inicijativa za profesionalnu rehabilitaciju OSI.U veini
evropskih zemalja zakoni su od poslodavca zahtevali da u svoju
radnu snagu u odreenom razmeru ukljue OSI. Uee tih osoba kretalo se
izmeu 2% i 10% nametenika .Naravno, paralelno sa fizikom
rehabilitacijom razvijali su se i programi za psihiku
rehabilitaciju OSI, to je takoe od velikog znaaja za mogunost
socijalne integracije ovih lica.
Pritom, razvili su se i centri za radnu rehabilitaciju koji su
imali zadatak da pod stimulisanim osnovnim uslovima rada obezbede
ponovno osposobljavanje osobe sa invaliditetom u istom zanimanju
ili da je prekvalifikacijom upute u novo zanimanje prihvatljivo s
obzirom na preostale zdravstvene kapacitete.Osim promena koje je XX
vek doneo na planu rehabilitacije osoba sa telesnim invaliditetom,
dogodile su se promene i u odnosu na tretman osoba sa nekim od
vidova hroninih duevnih bolesti.
Osobe sa invaliditetom su u znaajnoj meri ukljuene u grupu
siromanih ili su u poveanom riziku da to budu. Udeo uea OSI u
grupama stanovnitva na viim stepenima obrazovanja ne odgovora
proporciji njihovog udela u ukupnoj populaciji i za posledicu imaju
nepovoljnu obrazovnu strukturu. Posledino postoji niska stopa
zaposlenosti ovih lica, koja je naroito izraena u slabije
razvijenim zemljama, odnosno regionima, kao i tekoe u ukljuivanju u
ostale relevantne sfere drutvenog ivota (nizak nivo kulturne,
politike participacije i sl).
Uprkos pravno obavezujuoj normi usmerenoj na obezbeivanje
dostupnosti svih socijalnih resursa, ovim licima su esto nedostupni
objekti neophodni za svakodnevni ivot. Posebno je pitanje
nedostupnosti svih drutvenih ustanova koje ne podrazumeva samo
uiniti ih fiziki pristupanim, ve iziskuje stvaranje uslova za
uklanjanje onih nevidljivih barijera koje je daleko tee
savladati.Saznanja o realnim dometima nastojanja da se reena
drutvena grupa socijalno integrie vidljiva su u domenu promena koje
su se dogodile u teorijskom okviru iz koga se prouava fenomen
invaliditeta i fundamentalnih naela na kojima se zasnivaju mere
socijalne politike usmerene ka ovoj kategoriji stanovnitvaU prvom
se podrazumeva da je zdravstveni nedostatak i posledino
invaliditet, ono to ograniava i u potpunosti blokira socijalnu
participaciju lica sa invaliditetom. Usmeren na neuspelu adaptaciju
pojedinca, ovaj vid tumaenja invaliditeta zdravstveno oteenje, u
krajnjem, smatra uzrokom socijalne nekompetentnosti. Gledajui na
invaliditet iskljuivo kao na bolest, bavljenje ovim problemom
zavrava okonanjem medicinskog tretmana leenjem i
rehabilitacijom.
U drugom, socijalnom modelu tumaenja, zagovara se stanovite da
je invaliditet fenomen koji nije mogue izdvojiti iz drutvenog
konteksta, i da je re o problemu koji se ne moe svesti na primarno
zdravstveno oteenje pojedinca, ve o tome da li i u kojoj meri je
okruenje prilagoeno razliitim sposobnostima pojedinaca.3.
Obespravljenost hendikepiranihPrvo moramo povui razliku izmeu
deficita i hendikepa. Naime, u oba sluaja se radi o deci sa
posebnim potrebama. Kod deficita, odnosno onesposobljenja je u
pitanju prvenstveno prirodna ili organska uskraenost a kod
hendikepa se radi prvenstveno o socijalnim uzrocima
obespravljenosti. "Deficit predstavlja odsutnost neeg, deformaciju,
nedovoljnost ili anomaliju nekog organa, neke anatomske strukture,
neke mentalne, psiholoke ili fizioke funkcije".
Moe nastati kao genetski poremeaj ili kao posljedica udesa,
povrede ili nesree. "Hendikep, nasuprot ovome, pretstavlja rezultat
jednog socijalnog i kulturolokog procesa: on je posljedica susreta
jednog pojedinca sa svojim fizikim i psiholokim karakteristikama
(koje ukljuuju eventualno i neki deficit) i njegove individualne
istorije, u jednom posebnom kontekstu". Kako vidimo, kod hendikepa
se radi o socijalnom uticaju na dete koje ima deficit ili o takvom
uticaju koji ometa normalni razvoj nekih funkcija. Na primer, dete
kome je uskraeno rano uenje i kolovanje imae ispotprosenu
inteligenciju, a time e za neko vreme ili trajno biti
hendikepirano. Hendikep se moe definisati u vezi s okolinskim
uticajima. "Hendikep podrazumijeva ogranienja nametnuta pojedincu
okolinskim komponentama. On je povezan sa sposobnou pojedinca da se
prilagodi ovim zahtjevima ili da ih usvoji" Hendikep moe nastati
bez ikakvog onesposobljenja, mada je najee vezan za odreeni
onesposobljenje ili za vie onesposobljenja istovremeno. Ovde
govorimo o "hendikepirajuoj situaciji" (Canevaro, 2000, str. 12),
koja izaziva najveu obespravljenost deteta sa posebnim potrebama
jer deluje segregirajue u socijalnom okruenju. Da li ovo moemo
mijenjati? Vrlo je teko menjati sredinu, svakodnevno okruenje kome
je dete izloeno nakon to napusti sigurno okruenje porodinog doma,
ali je zato kola sredina koju moemo prilagoditi detetu sa posebnim
potrebama i preko nje menjati ukupni odnos drutva prema ovoj
deci.4. Humanost i nehumanost osoba sa invaliditetom
Danas gotovo u celom svetu prevladava Isus nauka o
marginaliziranim grupama. Mnoge slepe i druge osobe s invaliditetom
obavljaju vrlo visoke dunosti. Nije neuobiajeno videti slepog,
gluvog ili nekog drugog invalida na funkcijama predsednika drave
ili vlade, ministra ili gradonaelnika ili pak na nekoj drugoj
odgovornoj dunosti. Na takav obrat, upravo je uticao Isus,
pokazujui kako se treba odnositi prema nemonima. Zahvaljujui
razvoju napredne tehnologije oni mogu obavljati i najsloenije radne
zadatke i tako osigurati sebi kvalitetan ivot i ravnopravan odnos u
drutvu. To nije bilo lako postii. Za takav tretman u drutvu
najzasluniji su sami invalidi, bolesni i nemoni jer su upravo oni
tokom svih proteklih godina strpljivo i marljivo prouavali Isusov
nauku. Borili su se kako bi postali korisni u drutvu molili su se
da se Isus useli u srca svih koji mogu uticati da njihov ivot
postane prihvatljiv najprije i njima samima a potom i celom
drutvu.I kod nas u Hrvatskoj, ivot osoba sa invaliditetom i drugih
ranjivih grupa, postaje prihvatljiv i normalan. Osobe s
invaliditetom koluju se za razna zanimanja. Danas sve vie invalida
zavrava fakultete jer su svesni da znanjem lake mogu postii
jednakost u drutvu. Mnoge slepe osobe su danas u Hrvatskoj vrlo
ugledne na svojim radnim mestima. Meu njima su pravnici, profesori,
ininjeri, informatiari i jo mnoga druga zanimanja. Nije retkost
videti kod nas slepog tuioca, pevaa, profesora itd.
Dakle, i kod nas, razvitkom drutva, tehnologije i humanosti,
osobe sa invaliditetom postaju sveprisutnije u naem svakodnevnom
ivotu. Same slepe osobe su se dokazivale da mogu raditi vrlo sloene
poslove, naroito u poslednjih dvadesetak godina kad raunar donosi
revolucionarne mogunosti prilagoavanja slepom oveku. Slepi ovek
raunarom moe uraditi gotovo 90% poslova koje obavlja ovek s
vidom.
Dakle, drutvo postaje sve humanije i poloaj invalidnih osoba sve
prihvatljiviji. No to ne znai da ne bi moglo biti jo bolje. To se
naroito odnosi na Vas koji itate ovaj lanak. Jeste li se ikad
upitali- Koliko sam ja lino doprineo poboljanju kvaliteta ivljenja
osoba sa invaliditetom?
Invalidi, pa tako i slepi, ne oekuju od Vas mnogo. Dovoljno je
da ih potujete na ulici, i na javnom mestu, da ih posetite ako su u
Vaem susedstvu i da malo porazgovarate s njima, a ako je potrebno
da im donesete iz trgovine potreptine, nacijepa drva, ili obavite
neke druge poslove iz svakodnevnog ivota . No, na alost ima jo
mnogo sluajeva da se slepe i druge invalidne osobe diskriminie iu
porodici iu svakodnevnom ivotu.U poslednje vreme u nekim sluajevima
je sve izraeniji nehuman odnos prema invalidima. ak se neki lokalni
lideri slue invalidima da bi ostvarili svoje ideje, na tetu
invalida. Meutim, to danas treba preduzeti da do takvih pojava vie
ne doe? Pre svega, u porodicama treba sa svim lanovima razgovarati
o invalidima i njihovu hendikepu io tome kako postupati sa takvim
osobama. Takve ideje naroito trebaju iriti ljudi koji su vernici.
Tako emo postii da se u porodici, na poslu, na ulici i svakodnevnim
susretima sa invalidima ljudi ponaaju dostojanstveno i humano,
nadasve poteno, nudei svoju dobru volju da se takvim osobama
pomogne u svim situacijama.
Kad zavri svoj posao priskoi u pomo svome bratu u potrebi,
pomazi mu radi Hrista tako obzirno i prirodno da se ni u snu ne
doseti da radis vise nego to mora.
5. Zakljuak
Umnogome fragmentaran i nepotpun pregled odnosa drutva prema
osobama sa invaliditetom kroz istoriju, uz sva reena ogranienja,
ipak nudi mogunost sumiranja trendova koji se mogu uoiti na
relaciji drutvo osobe sa invaliditetom. Nesumnjivo, invaliditet je
drutveni fenomen koji se dotie takorei svih oblasti drutvenog
ivota. Ogroman period na osi vremena, osobe sa invaliditetom koje
su uspele da preive (izbegnu praksu surovog ubijanja), bitisale su
potpuno skrajnute na obode zajednice, a vid podrke direktan je
odraz kulturnog, religijskog, politikog konteksta u kome je
pomenuta grupa ivela.Mimo pomenutih okolnosti, pitanje invaliditeta
tretirano je kao graansko i porodino pitanje, ne i problem koji
iziskuje organizovanu socijalnu zatitu. Navedena praksa je dodatno
doprinosila da se tokom vremena i ouva trend da se socijalna
pripadnost pokazuje kao bitan predikator kvaliteta ivota osoba sa
invaliditetom. Do vremena irenja prosvetiteljskih ideja velik deo
socijalne brige usmeren ka OSI nije bio svetovnog karaktera, drugim
reima, odvijao se u sklopu verske aktivnosti.Formiraju se i pokreti
fokusirani na borbu za prava OSI. Aktivnosti samih osoba sa
invaliditetom uinie da se medicinski model tumaenja invaliditeta, i
mere praktine socijalne politike usklaene sa njim, povlae pred
uspostavljenim socijalnim modelom u kome se panja usmerava na
nespremnost drutva da ovim osobama obezbedi uslove za drutveni ivot
pod jednakim uslovima kao i ostatku populacije.6. Literatura
1.
http://www.minrzs.gov.rs/files/doc/inval/Vodic%20kroz%20prava%202014.pdf
Sektor za zatitu osoba sa invaliditetom
2. http://teme.junis.ni.ac.rs/teme2-2012/teme%202-2012-25.pdf ,
PREGLED ODNOSA DRUTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM KROZ
ISTORIJU
3. Suzi, N. (2008). Uvod u inkluziju. Banja Luka
4.
http://www.gospic.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=459%3Atama-svjetlo-i-nada&catid=9%3Aright-menu&Itemid=49
, Humanost i nehumanost osoba sa invaliditetom HYPERLINK
"http://www.minrzs.gov.rs/files/doc/inval/Vodic%20kroz%20prava%202014.pdf"
http://www.minrzs.gov.rs/files/doc/inval/Vodic%20kroz%20prava%202014.pdf
Sektor za zatitu osoba sa invaliditetom
HYPERLINK
"http://teme.junis.ni.ac.rs/teme2-2012/teme%202-2012-25.pdf"
http://teme.junis.ni.ac.rs/teme2-2012/teme%202-2012-25.pdf ,
PREGLED ODNOSA DRUTVA PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM KROZ
ISTORIJU
Suzi, N. (2008). Uvod u inkluziju. Banja Luka
HYPERLINK
"http://www.gospic.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=459%3Atama-svjetlo-i-nada&catid=9%3Aright-menu&Itemid=49"
http://www.gospic.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=459%3Atama-svjetlo-i-nada&catid=9%3Aright-menu&Itemid=49
, Humanost i nehumanost osoba sa invaliditetom
6
