ISPITNA PITANjA IZ UPRAVNOG PRAVA 1. Pojam,predmet i zadatak upravno prava1. Pri odreivanju pojma upravnog prava, neophodno je utvrditi osnovna obeleja koja ine njegovu sadrinu. Upravno pravo se moe posmatrati kao: 1) grana zakonodavstva !) nauna dis"iplina #) poseban predmet pravnih studija, i $) odgovaraju%a pravna praksa. Upravno pravo, kao grana zakonodavstva, je pozitivno pravo koje predstavlja sistem pravnih propisa kojima se ureuju javna uprava i upravnopravni odnosi. Upravno pravo, kao nauna dis"iplina, predstavlja sistem upravnopravnih pojmova i instituta. &auka upravnog prava, odnosno upravnopravna nauka, kao pozitivnopravna nauna dis"iplina, analizira, kritiki obja'njava i sistematizuje norme upravnopravne grane, grupi'u%i ih u odgovaraju%e pravne ustanove. (rugim reima, ova nauna dis"iplina se bavi prouavanjem pravnih propisa koji ine upravno pravo kao granu pravnog sistema. (akle, predmet upravnog prava kao nauke je prouavanje upravnog prava kao grane zakonodavstva. &auka upravnog prava nastala je s pojavompravnedrave, to jest s pojavom normi kojima se reguli'e organiza"ijai poloaj uprave.&auka upravnog prava spada u mlae dis"ipline savremenog prava. &a evropskom kontinentupojavila se tek polovinom )*) veka.Upravnim pravom oznaava se iposebna nastavna dis"iplina, odnosno poseban predmet pravnih studija. Program ove nastavne dis"ipline prilagoen je op'tem nastavnom planu i programu odgovaraju%ih visoko'kolskih ustanova.Pod upravnim pravom podrazumeva se i odgovaraju%a pravna praksa, odnosno postupanje poupravnopravnimnormama. Upravnopravnapraksajerealni ivot upravnopravnegrane, njenoprimenjivanjeudru'tvenim odnosima. !. +adatak upravnog prava kao naune dis"ipline je da izvr'i sistematiza"iju pravnih normi koje obuhvata upravnopravo kao grana zakonodavstva, da protumai te norme, da izvr'i potrebna uop'tavanja i izvede op'ta pravila, s"iljem da omogu%i bolje razumevanje i e,ikasniju primenu tih normi. &auka upravnog prava ima sloen zadatak, sobziromnamnogobrojnost pravnih normi koje ine predmet upravnog prava kao grane pravnog sistema. -na netreba da bude samo apstraktna, ve% treba da predstavlja skladno povezivanje teorije s praksom. U tom smislu, ovanauka ne treba da se bavi samo tumaenjem normi upravnog prava, nego i da predlae kvalitetnija zakonska re'enja..o ne znai da se ona ograniava samo na prouavanje upravnopravnih normi kakve one jesu /de lege lata), ve% sebavi i kritikompostoje%ihnormi, isti"anjemnjegovihnedostatakai davanjempredlogazaizgradnjubudu%egupravnog prava kao grane zakonodavstva, koje bi sadravalo bolja re'enja /de lege ,erenda). Prema tome, zadatak i"ilj naukeupravnogpravajeste, presvega, utvrivanjeiobja'njavanjesadrinevae%ihupravnopravnihnormi,ukazivanje na njihovo dejstvo i znaaj, kao i otkrivanje nedostataka u sistemu tih normi i ukazivanje na mogu%nostnjihovog otklanjanja.!. Upravnopravni odno"1. Pod upravnopravnim odnosima podrazumevaju se pravni odnosi u kojestupaju nosio"i javne /upravne) vlasti sodreenimsubjektimauvezi sre'avanjemupravnihstvari. Pravni odnosjedru'tveni odnoskoji jeregulisanpravnim normama. 0ubjekti koji stupaju u pravni odnos duni su da se pona'aju po pravnim normama kojima jeregulisanodnosni pravni odnos. Pravni odnosjeodnosizmeunajmanjedvali"a, kojapredstavljajusubjektepravnog odnosa. 1itni elementi pravnog odnosa su: 1) pravo ili ovla'%enje jednog subjekta da sam ne'to ini ili datrai odreeno pona'anje drugog subjektai !) obavezaili dunost drugog subjekta da ne'to uini ili da se uzdri od1injenja. &a primer, re'enjem o utvrivanju poreza na prihode od samostalne delatnosti, kojim se zasniva pravniodnos, predviaju se prava za Poresku upravu i obaveze za poreskog obveznika. Pravni odnosi mogu biti jednostranii uzajamni. 2ednostrani su oni pravni odnosi u kojima jedan subjekt ima samo prava, a drugi samo dunosti /naprimer, pravni odnos koji nastaje na osnovu re'enja o utvrivanju poreza). Uzajamni su pravni odnosi u kojima obasubjekta imaju prava i dunosti /na primer, pravni odnos koji nastaje iz kupoprodajnog ugovora). !. Upravnopravni odnos se razlikuje od drugih pravnih odnosa po: 1) uesni"ima: !) nainu zasnivanja #) sadrini i$) prestanku.a) Uesni"i upravnopravnog odnosa su dve strane: 1) subjekti upravnog rada 3 nosio"i javne /upravne) vlasti,odnosno vr'io"i upravnog rada i !) subjekti prema kojima je taj rad neposredno usmeren.b) +a zasnivanje upravnopravnog odnosa potrebno je da postoji pravni osnov. Upravnopravni odnos uvek morada bude utemeljen na op'toj pravnoj normi. -vaj odnos zasniva se: a) upravnim radom, odnosno izdavanjemupravnopravnog akta ili b) neposredno zakonom. v) 0adrinuupravnopravnihodnosaini ukupnost ovla'%enjai dunosti nosila"a javnevlasti, vezanihzaupravnopravni akt kojim se odnos zasniva. .a ovla'%enja i dunosti su instrument za ispunjenje glavne sadrineupravnopravnihodnosa, kojuineobavezeili subjektivnapravadrugoguesnika, utvrenaupravnomaktukojim je odnos uspostavljen. -bjekt upravnopravnih odnosa je ono na 'ta su te obaveze i subjektivna pravausmereni u konkretnom sluaju: neka inidba, stvar, neinjenje, ili trpljenje, kao i razni imovinski i neimovinskiinteresi. -be strane u ovom odnosu istovremeno imaju i odgovaraju%a ovla'%enja /pro"esna ili materijalna) iobaveze /pro"esne ili materijalne).g) Upravnopravni odnos prestaje zavr'etkom pravnog dejstava upravnopravnog akta kojim je zasnovan, iliprestankom vaenja op'teg pravnog akta kojim je odnos neposredno nastao. 4ada je drugoj strani u odnosu priznatonekopravo, odnos moe prestati jednostranomvoljomte strane /npr. izriitimili pre%utnimodri"anjemodovla'%enja sadranog u aktu, nekori'%enjem priznatog ovla'%enja u odreenom roku i sl.). Upravnopravni odnosmoe jednostrano okonati nosila" javne vlasti ijim je upravnim aktom odnos prvobitno uspostavljen, 'to %e uinitinovim upravnim aktom. Upravnopravni odnos prestaje i upravnim aktom nekog drugog subjekta javne vlasti, koji sedonosi u postupku upravne kontrole, ili dono'enjem odgovaraju%eg sudskog akta u upravnom sporu. -dnos moe daprestanei protekomunapredpropisanogvremenanjegovogtrajanja, kaoi nastupanjempredvienograskidnoguslova. Prestanakzakonitogupravnopravnogodnosamoedanastupi i uslednaknadnenemogu%nosti njegovihpravnih dejstava zato 'to je nastala ,aktika nemogu%nost izvr'enja akta /smrt drugog uesnika odnosa, ili propaststvari koja je bila predmet prava i obaveza iz odnosa). #. Upravnopravna normaUpravnopravna norma je ona pravna norma koja reguli'e upravnopravni odnos. 4ako nema pravnog odnosa bez pravne norme, tako nema ni upravnopravnog odnosa bez upravnopravne norme, odnosno upravnopravna norma je pretpostavka postojanja upravnopravnog odnosa. Upravnopravne norme imaju odreene pravnotehnike karakteristike, kao 'to su: 1) brojnost !) rasutost #) promenljivost i $) relativna sadrinska nepre"iznost. Upravnopravne norme su veoma brojne, rasute po mnogobrojnim zakonskim i podzakonskim propisima i veoma se esto menjaju.-ve norme se, po pravilu, ne nalaze u okviru jednog zakonskog teksta, ak i kada su relativno sistematski grupisane u okviru pojedinih zakona /na primer, u +akonu o dravnoj upravi, +akonu o op'tem upravnom postupku i sl.). 2edna od karakteristika upravnopravnih normi je i to da su esto sadrinski nepre"izne. Prilikom ,ormulisanja ovih 2normi koriste se nedovoljno pre"izni izrazi i pojmovi, kako bi se omogu%ilo prilagoavanje propisa razliitim konkretnim prilikama. $. U"tavni propi"i i me%unarodni uovori kao izvori upravno pravaUstavni propisi predstavljaju poetni izvor svih grana pravnog sistema, a time i upravnog prava. Ustav je najvi'i pravni i svi zakoni i drugi op'ti akti moraju s njim biti saglasni. Ustav sadri glavne postavke o subjektima upravnog rada i upravnim poslovima, kao i odredbe o zakonitosti rada uprave, kojima je predvieno da pojedinani akti i radnje koje uprava donosi i preduzima moraju biti zasnovani na zakonu. Ustavom se garantuje da svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, kao i mogu%nost kontrole zakonitosti upravnih akata od strane sudova u upravnom sporu. 5arantovano je i pravo podno'enja ustavne albe protiv pojedinanih akata ili radnji uprave, kojima su povreena, odnosno uskra%ena ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, pod uslovom da ne postoje ili su is"rpljena druga pravna sredstava.Ustav je naje'%e posredni izvor upravnog prava, po'to se najve%i broj njegovih odredbi ne primenjuju neposredno na konkretne sluajeve, ve% se donose odgovaraju%i zakoni, kojima se blie razrauje sadrina tih ustavnih odredbi.Poseban znaaj, s aspekta upravnog prava, imaju ustavne odredbe o: pravu na pravino suenje, pravu na jednaku za'titu prava i na pravno sredstvo /pravo na albu), pravu na dravljanstvo, slobodi kretanja, za'titi podataka o linosti, pravu na obave'tenost, slobodi okupljanja, slobodi udruivanja, pravu na utoi'te, pravu na pravnu pomo% idr.Ustavom je predvieno da zakoni i drugi op'ti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u republikom slubenom glasilu . -d ovog pravila postoje izuze"i, odnosno zakoni i drugi op'ti akti mogu da stupe na snagu i da ponu da se primenjuju pre ili posle proteka vremena od osam dana. Protek vremena od objavljivanja zakona i drugih op'tih akata do poetka njihove primene, tzv. va"atio legis, bi%e dui od osam dana, kada je potrebno da se, s jedne strane, ,izika i pravna li"a 'to bolje upoznaju s odredbama tih propisa, a s druge strane, neophodno je da se u organima javne uprave izvr'e odreene kadrovske i organiza"iono6tehnike pripreme za njihovu primenu. 7eunarodni ugovori su tzv. spoljni izvori upravnog prava. -ni predstavljaju saglasnost volja s inostranimelementom. (a bi se mogli primenjivati kao deo doma%eg prava, meunarodne ugovore, koje je potpisala 8epublikai nekadrugadravaili meunarodna organiza"ija, mora potvrditi /rati,ikovati) &arodnaskup'tina. Potvrenimeunarodni ugovori i op'teprihva%ena pravila meunarodnog prava deo su pravnog poretka drzave. +akoni i drugiop'ti akti doneti u drzavi ne smeju biti u suprotnosti s potvrenim meunarodnim ugovorima i op'teprihva%enimpravilima meunarodnog prava. 7eutim, potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti s Ustavom.&. Zakoni kao izvori upravno prava+akoni su op'ti pravni akti koji, posle ustava, imaju najvi'u pravnu snagu, a koje donose posebni zakonodavni organi po posebnom postupku. -ni predstavljaju najvanije ,ormalne izvore prava.0vi akti i radnje subjekata javne uprave moraju biti u skladu s ustavnim prin"ipom legaliteta. 9ijerarhija op'tih pravnih akata podrazumeva da svi podzakonski op'ti akti moraju biti saglasni zakonu.!. +akoni se mogu klasi,ikovati prema razliitim kriterijumima. .ako se oni mogu podeliti na: 1) op'te i posebne !)klasine, kolizione i interpretativne i #) organiza"ione, materijalne i pro"esne.a) Podela na op'te i posebne zakone polazi od 'irine predmeta koji se njima reguli'e. Prema prin"ipu le: spe"ialis derogat legi generali, posebni zakoni imaju prednost u primeni u odnosu na op'te. .o znai da se odredbe op'teg zakona supsidijarno primenjuju na sluajeve koji nisu regulisani posebnim /spe"ijalnim) zakonom. Pored toga, naela iz op'tih zakona ne mogu se derogirati odredbama spe"ijalnih /posebnih) zakona. Posebni zakoni vezuju se 3za posebne upravne materije, kao 'to su porezi, "arine, unutra'nji poslovi i sl. .ako, na primer, +akonom o poreskom postupku i poreskoj administra"iji ureen je postupak utvrivanja, naplate i kontrole javnih prihoda /poreski postupak). b) Polaze%i od spe"i,inosti predmeta regulisanja, pored klasinih zakona, mogu postojati kolizioni i interpretativni zakoni. 4olizionim zakonima re'ava se tzv. unutra'nji sukoba zakona, odnosno odreuje se koji zakon treba primeniti u sluajevima kada dva /ili vi'e) razliitih zakona ureuju iste dru'tvene odnose. *nterpretativnim zakonima /tzv. autentinim tumaenjima) tumae se ve% doneti zakoni, odnosno njima se utvruje nejasan smisao i doma'aj ranije donetog zakona. *nterpretativni zakoni imaju povratno dejstvo i smatraju se delom osnovnog zakona ije su znaenje pre"izirali.v) Poseban znaaj za upravno pravo ima podela na: 1) organiza"ione !) materijalne i #) pro"esne zakone, koja je izvr'ena prema konkretnoj vrsti i prirodi predmeta koji se njima reguli'e. -vu podelu treba shvatiti uslovnom, po'toveliki broj zakona sadri norme, kako organiza"ionog, tako i materijalnog i pro"esnog karaktera.-rganiza"ioni zakoni sadre norme organiza"ionog karaktera kojima se utvruje organiza"ija i struktura subjekata javne uprave na odreenom nivou. 7aterijalnim, odnosno sadrinskim zakonima odreuju se uslovi za ostvarivanje prava i utvrivanje obaveza ,izikih i pravnih li"a.Pro"esnim zakonima ureuje se op'ti ili neki poseban upravni postupak. '. Podzakon"ki propi"i skup'tina i podzakon"ki propi"i V(ade kao izvori upravno pravaPodzakonski propisi skup'tina su op'tenormativni akti organiza"ionog, odnosno ,unk"ionalnog karaktera.U njihspadaju: 1) statuti !) poslovni"i i #) odluke. 0tatut jenajvi'i op'ti pravni akt koji sedonosi nanivouskup'tinaautonomnihpokrajinai jedini"a lokalnesamouprave /op'tina, gradova). 0tatutom se ureuje delokrug poslova teritorijalnih jedini"a, teritorijalni raspored,ustrojstvo i nadlenost njihovih organa, pojedini elementi pravnog poloaja graana u tim zajedni"ama i dr.Poslovnikomskup'tine utvrujuse pravila ounutra'njoj organiza"iji i nainu rada skup'tina na dravnom,pokrajinskom i lokalnom nivou. *ako poslovni"i u velikojmeripredstavljaju unutra'nje akte skup'tina,oni semogu smatrati i izvorom upravnog prava, s obzirom da imaju i odgovaraju%e spoljno dejstvo, kako na graane,takoi nasubjekteupravnograda. .akvodejstvoimaju, naprimer, odredbeoposlanikimpitanjima;ladi iministrima. 0kup'tine donose dve vrste odluka. 2edna vrsta odluka ima op'tenormativni karaktera i samo su takve odluke izvorupravnog prava. &jima se izvr'avaju i konkretizuju pojedine odredbe zakona, ili se reguli'e unutra'njaorganiza"ijai odnosi uskup'tini kojaihjedonela. (ruguvrstuodlukaskup'tinedonosekadatrebadare'epojedinanopitanje. -nenisuizvori upravnogprava..akveodlukesupojedinani pravniakti, kao'toje, naprimer, odluka o izboru sekretara skup'tine.!.$.!. Podzakonski propisi ;ladePodzakonski propisi ;lade su: a) uredbe b) odluke i #) poslovnik. 0 obzirom na svoju pravnu snagu, uredbe se mogu podeliti na: 1) prave i !) neprave. Prave uredbe imaju snagu niuod zakona. -ne mogu da budu: /1) nesamostalne i /!) samostalne. &esamostalnim pravim uredbama konkretizujuse odredbe zakona. -ne slue izvr'avanju zakona, podreene su zakonu i njime ograniene.0amostalne praveuredbenemajuzasvoj predmet izvr'avanjezakona, ve%ureivanjedrugihpitanja, uskladusustavom, vanzakonodavne materije. 4&epraveuredbesunestandardne, jerimajuzakonskupravnusnagu. -nemogubiti: /1)ustavnei /!)zakonskeuredbe. &eprave ustavne uredbe imaju neposredno upori'te u ustavu. .akve su uredbe ko jespreen da radi, duan je da o razlozima obavesti neposredno pretpostavljenog u roku od !$ sata od nastanka razloga. #. (ravni slubenik ne sme da primi poklon u vezi s vr'enjem svojih poslova, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu ili drugu korist za sebe ili druga li"a. -n ne sme da koristi rad u dravnom organu da bi uti"ao na ostvarivanje svojih prava ili prava s njime povezanih li"a. (ravni slubenik moe, uz pismenu saglasnost rukovodio"a, van radnog vremena da radi za drugog poslodav"a ako dodatni rad nije zabranjen posebnim zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogu%nost sukoba interesa ili ne utie na nepristrasnost rada dravnog slubenika. (ravni slubenik je duan da o svom dodatnom radu obavesti rukovodio"a.+akonodava" je propisao zabranu dravnom slubeniku da osnuje privredno dru'tvo, javnu slubu, ili da se bavi preduzetni'tvom. (ravni slubenik ne sme biti direktor, zamenik ili pomo%nik direktora pravnog li"a, a lan upravnog odbora, nadzornog odbora ili drugog organa upravljanja pravnog li"a moe biti jedino ako ga imenuje ;lada ili drugi dravni organ. 1*. Odovorno"t dr1avni2 "(u15enika

Pored krivine i prekr'ajne odgovornosti, dravni slubeni"i odgovaraju: a) dis"iplinski i b) materijalno. 1. (ravni slubenik je dis"iplinski odgovoran za povrede dunosti iz radnog odnosa. -dgovornost za krivino delo ili prekr'aj ne iskljuuje dis"iplinsku odgovornost. Povrede dunosti iz radnog odnosa mogu biti lak'e i tee. a) Fak'e povrede dunosti iz radnog odnosa jesu: 1) uestalo zaka'njavanje, neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak s rada !) nesavesno uvanje slubenih spisa ili podataka #) neopravdan izostanaks rada jedan radni dan $) neopravdano neobave'tavanje neposredno pretpostavljenog o razlozima spreenosti za dolazak na rad u roku od !$ sata od nastanka razloga i ?) povreda kodeksa pona'anja dravnih slubenika koja nije obuhva%ena nekom od povreda dunosti iz radnog odnosa predvienih zakonom. +a lak'e povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne novana kazna do !D odsto plate za puno radno vreme, ispla%ene za mese" u kome je novana kazna izreena. b) .ee povrede dunosti iz radnog odnosa jesu: 1) neizvr'avanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvr'avanje poslova ili naloga pretpostavljenog !) nezakonit rad ili propu'tanje radnji za koje je dravni slubenik ovla'%en radi spreavanja nezakonitosti ili 'tete #) zloupotreba prava iz radnog odnosa $) povreda naela nepristrasnosti ili politike neutralnosti ili izraavanje i zastupanje politikih uverenja na radu ?) odavanje slubeneili druge tajne @) zloupotreba obave'tavanja o sumnji u postojanje korup"ije G) primanje poklona u vezi s vr'enjem13poslova mimo odredaba zakona, primanje usluge ili koristi za sebe ili drugo li"e, ili kori'%enje rada u dravnom organu radi uti"anja na ostvarivanje sopstvenih prava ili prava li"a povezanih s dravnim slubenikom H) dodatni rad mimo uslova odreenih zakonom I) preuzimanje dunosti direktora, zamenika ili pomo%nika direktora u pravnom li"u ili povreda ogranienja lanstva u organima pravnog li"a 1D) osnivanje privrednog dru'tva, javne slube i bavljenje preduzetni'tvom 11) nepreno'enje upravljakih prava u privrednom subjektu na drugo li"e, nedostavljanje podataka rukovodio"u o li"u na koje su preneta upravljaka prava ili nedostavljanje rukovodio"u dokaza o prenosu upravljakih prava 1!) neprijavljivanje interesa koji dravni slubenik ili s njime povezano li"e moe imati u vezi s odlukom dravnog organa u ijem dono'enju uestvuje 1#) nezakonito raspolaganje sredstvima 1$) povreda prava drugih dravnih slubenika i name'tenika 1?) nedolino, nasilniko ili uvredljivo pona'anje prema strankama ili saradni"ima 1@) dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod uti"ajem drugih opojnih sredstava, odnosno uivanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena 1G) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa pred dravnim organom 1H) neopravdani izostanak s rada najmanje dva uzastopna radna dana i 1I) ponavljanje lak'ih povreda dunosti utvrenih konanim re'enjem kojim je izreena dis"iplinska kazna. +a tee povrede dunosti iz radnog odnosa moe da se izrekne: /1) novana kazna od !D do #D odsto plate za puno radno vreme, ispla%ene za mese" u kome je novana kazna izreena, u trajanju do 'est mese"i /!) odreivanje neposredno nieg platnog razreda #) zabrana napredovanja od etiri godine $) preme'taj na radno mesto u neposredno nie zvanje uz zadravanje platnog razreda iji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je preme'ten i ?) prestanak radnog odnosa. (ravnom slubeniku kome je izreena dis"iplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konanosti re'enja kojim je dis"iplinska kazna izreena.v) (is"iplinski postupak pokre%e rukovodila", na sopstvenu ini"ijativu ili na predlog li"a koje je pretpostavljeno dravnom slubeniku. Postupak se pokre%epismenim zakljukom, koji se dostavlja dravnom slubeniku i na koji alba nije dopu'tena g) (ravni slubenik protiv koga je pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi s radom ili dis"iplinski postupak zbog tee povrede dunosti moe da se udalji s rada do okonanja krivinog, odnosno dis"iplinskog postupka ako bi njegovo prisustvo na radu 'tetilo interesu dravnog organa ili ometalo voenje dis"iplinskog postupka. 8e'enje o udaljenju s rada donosi rukovodila" ili dis"iplinska komisija, u zavisnostiod toga ko vodi dis"iplinski postupak. Pokretanje dis"iplinskog postupka za lak'e povrede dunosti zastareva protekom jedne godine od izvr'ene povrede, a za tee povrede protekom dve godine od izvr'ene povrede. (is"iplinski postupak protiv dravnog slubenika koga je na poloaj postavila ;lada vodi ;isoki slubeniki savet. Protiv dravnog slubenika koga je na poloaj postavila ;lada dis"iplinski postupak se pokre%e na predlog rukovodio"a, a kad dravni slubenik rukovodi dravnim organom na predlog ;lade. !. (ravni slubenik materijalno odgovara za 'tetu koju na radu ili u vezi s radom namerno ili iz krajnje nepanje prouzrokuje dravnom organu. Postojanje 'tete, visinu 'tete i okolnosti pod kojima je 'teta prouzrokovana utvruje rukovodila" ili li"e koje on za to pismeno ovlasti. >ko dravni slubenik odbije da nadoknadi 'tetu, pravo na nadoknadu 'tete moe da se ostvari u parninom postupku. 8ukovodila" i dravni slubenik mogu da zakljue pismeni sporazum kojim odreuju visinu i nain naknade 'tete, koji ima snagu izvr'ne isprave. 14. Pojam nedr1avne javne uprave Pod nedravnom javnom upravom podrazumeva se vr'enje op'te korisnihdru'tvenih delatnosti /kao osnovne aktivnosti) i vr'enje javne upravnedelatnosti kao prate%e aktivnosti od strane subjekata kojima je povereno vr'enje javnih ovla'%enja. *zraz nedravna javna uprava upu%uje na promenu subjekata koji vr'e javnu upravu. (ravnu 14upravu vr'e prvenstveno organi dravne uprave, a nedravnu javnu upravu vr'e organiza"ije /preduze%a, ustanove i druge vrste organiza"ija, odnosno druga pravnali"a), a na osnovu poverenih javnih ovla'%enja.-rganiza"ija %e vr'iti javna ovla'%enja kada joj je zakonom priznatamogu%nost da istupa u odnosu na druge subjekte s jaom voljom, i to dono'enjem normativnih /op'tih) pravnih akata, dono'enjem pojedinanih upravnih akata, odnosno vr'enjem drugih javnih ovla'%enja /vr'enjem upravnih radnji,izdavanjem javnih isprava, voenjem javnih eviden"ija itd.). Prema tome, kada je re o delatnosti koja ima karakter vr'enja javnih ovla'%enja, organiza"ija koja vr'i takvu delatnost moe u odnosu na druge subjekte da istupa autoritativno i da u skladu s op'tim dru'tvenim interesima obavezuje pojedin"e ili organiza"ije na odreeno pona'anje. !. Pri vr'enju poverenih poslova dravne uprave imao"i javnih ovla'%enja imaju ista prava i dunosti kao organi dravne uprave. ;lada i organi dravne uprave zadravaju i posle poveravanja poslova dravne uprave odgovornost za njihovo izvr'avanje. 4ad je imao"ima javnih ovla'%enja povereno dono'enje propisa, oni po prirodi i nazivu moraju da odgovaraju propisima koje donose organi dravne uprave.!6. 8avne aen.ije2avna agen"ija je organiza"ija koja se osniva za razvojne, strune ili regulatorne poslove od op'teg interesa . 2avna agen"ija osniva se ako razvojni, struni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politiki nadzor i ako javna agen"ija moe bolje i delotvornije da ih vr'i nego organ dravne uprave, naroito ako se u "elini ili preteno mogu ,inansirati od "ene koju pla%aju korisni"i usluga. -sniva mora zakonom biti ovla'%en na osnivanje javne agen"ije. 2avna agen"ija ima svojstvo pravnog li"a, koje stie upisom u sudski registar. +a ostvarivanje svrhe javne agen"ije na odreenoj teritoriji mogu se obrazovati podrune unutra'nje jedini"e u javnoj agen"iji. 2avna agen"ija jesamostalna u svom radu. ;lada ne moe usmeravati rad javne agen"ije, niti ga usklaivati s radom organa dravne uprave. 2avnoj agen"iji se mogu zakonom, kao javno ovla'%enje, poveriti slede%i poslovi dravne uprave: 1) dono'enje propisa za izvr'avanje zakona i drugih op'tih akata &arodne skup'tine i ;lade !) re'avanje u prvom stepenu u upravnim stvarima i #) izdavanje javnih isprava i voenje eviden"ija. U pogledu zakonitosti, strunosti, politike neutralnosti, nepristrasnosti, upotrebe slubenog jezika i pisma, strune spreme i osposobljenosti zaposlenih koji rade na poverenim poslovima dravne uprave i u pogledu kan"elarijskog poslovanja, na rad javne agen"ije primenjuju se propisi vezani za dravnu upravu. &a prava, obaveze, odgovornosti i zarade direktora i zaposlenih u javnoj agen"iji primenjuju se op'ti propisi o radu, ako zakonom nije 'to drugo odreeno.-rgani javne agen"ije jesu upravni odbor i direktor. +akonom se moe odrediti da javna agen"ija ima jo' neke organe ili sasvim druge organe. Predstavni"i korisnika mogu biti imenovani u upravni odbor kad je to odreeno aktom o osnivanju javne agen"ije i mogu imati do polovine lanova upravnog odbora.(irektor zastupa i predstavlja javnu agen"iju, rukovodi radom i poslovanjem javne agen"ije, donosi pojedinane akte javne agen"ije, odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u javnoj agen"iji, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora i vr'i druge poslove odreene zakonom ili aktom o osnivanju javne agen"ije. (irektor donosi pravilnik o unutra'njoj organiza"iji i sistematiza"iji radnih mesta u javnoj agen"iji. -n je odgovoranza zakonitost rada javne agen"ije.!1. 8avne "(u15e0 Pojedin.i kao imao.i javni2 ov(a/9enja2avnom slubom smatraju se ustanove, preduze%a i drugi obli"i organizovanja utvreni zakonom, koji obavljaju delatnosti odnosno poslove kojima se obezbeuje ostvarivanje prava graana odnosno zadovoljavanje potreba graana i organiza"ija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrenog interesa u odreenim oblastima . -dreene navedene delatnosti, odnosno poslove, u skladu sa zakonom, mogu obavljati i graani. 0redstva kojima posluju preduze%a, ustanove i drugi obli"i organizovanja koji vr'e javnu slubu mogu biti u svim obli"ima svojine. 15Ustanovu, preduze%e i drugi oblik organizovanja za obavljanje navedenih delatnosti odnosno poslova mogu osnovati: 8epublika, autonomna pokrajina, grad, op'tina i druga pravna i ,izika li"a. 8epublika, autonomna pokrajina, grad i op'tina mogu obezbediti obavljanje ovih delatnosti odnosno poslova iz okvira svojih prava i dunosti osnivanjem ustanova, odnosno preduze%a ili poveravanjem vr'enja tih delatnosti, odnosno poslova drugim pravnim i ,izikim li"ima.Ustanove, preduze%a i drugi obli"i organizovanja obavljaju delatnost, odnosno poslove na nain kojim se obezbeuje uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava graana i organiza"ijai zadovoljavanje potreba korisnika. &ad obavljanjem navedenih delatnosti, odnosno poslova vr'i se upravni i struninadzor, u skladu sa zakonom.Ustanove se osnivaju radi obezbeivanja ostvarivanja prava utvrenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, ,izike kulture, uenikog i studentskog standarda, zdravstvene za'tite, so"ijalne za'tite, dru'tvene brige o de"i, so"ijalnog osiguranja i zdravstvene za'tite ivotinja.Ustanova je pravno li"e. -na se upisuje u sudski registar kad nadleni organ uprave utvrdi da su ispunjeni uslovi za poetak rada i obavljanje delatnosti koji su utvreni zakonom. -rgani ustanove su direktor, upravni i nadzorni odbor, ako zakonom nije drukije odreeno.Ustanova moe biti ukinuta: a) ako ne ispunjava zakonom propisane uslove za obavljanje delatnosti i b) ako ne postoje uslovi za obavljanje njene delatnosti. 0matra se da ne postoje uslovi za obavljanje delatnosti ustanove ako: 1) ne postoji potreba za njenom delatno'%u !) potrebe za delatno'%u ustanove mogu da se zadovolje na ra"ionalniji i ekonominiji nain i #) ako ne ostvaruje zakonom utvrene "iljeve i zadatke. Postupak za ukidanje ustanove pokre%e osniva ili organ nadlean za vr'enje nadzora nad zakonito'%u rada ustanove. >kt o ukidanju ustanove donosi osniva.Preduze%a se osnivaju za obavljanje delatnosti odnosno poslova utvrenih zakonom u oblasti: javnog in,ormisanja, P.. saobra%aja, energetike, puteva, komunalnih usluga i drugim oblastima odreenim zakonom. Pojedin"i kao imao"i javnih ovla'%enja 6(elatnost od op'teg interesa moe da obavlja i preduzetnik, uskladusa zakonom kojim se ureuje njegov pravni poloaj, kada mu nadleni organ poveri obavljanje te delatnosti.Preduzetnik u obavljanju delatnosti od op'teg interesa ima isti poloaj kao i javno preduze%e, ukoliko odredbamazakona nije drukije propisano . .o bi, na primer, mogli da budu poreski savetni"i, kada o njima bude donet posebanzakon. !!. :oka(na "amouprava2edini"e lokalne samouprave su op'tina, grad. 2edini"a lokalne samouprave ima svojstvo pravnog li"a. -ne saraujui udruuju se radi ostvarivanja zajednikih "iljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od zajednikog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruivati sredstva i obrazovati zajednike organe, preduze%a, ustanove i druge organiza"ije i slube, u skladusa zakonom i statutom. 1. -p'tina je osnovna teritorijalna jedini"a u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. -p'tina statutom i drugim op'tim aktom blie ureuje nain, uslove i oblike vr'enja prava i dunosti iz svoje nadlenosti. &adlenost op'tine je da preko svojih organa obavlja poslove od neposrednog interesa za graane, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom. U te poslove, na primer, spada: 1) dono'enje programa razvoja !) dono'enje urbanistikih planova #) dono'enje budeta i zavr'nog raun $) sprovoenje postupka iseljenja bespravno useljenih li"a u stanove i zajednike prostorije u stambenim zgradama ?) obrazovanje organa, organiza"ija i slubi za potrebe op'tine i ureenje njihove organiza"ije i rada @) organizovanje slube pravne pomo%i graanima G) utvrivanje jezika i 16pisama na"ionalnih manjina koji su u slubenoj upotrebi na teritoriji op'tine H) obrazovanje inspek"ijske slube i vr'enje inspek"ijskog nadzora nad izvr'enjem propisa i drugih op'tih akata iz nadlenosti op'tine i dr. -p'tina obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspek"ijskog nadzora iz oblasti, prosvete, zdravstva, za'titeivotne sredine, rudarstva, prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i 'umarstva i druge inspek"ijske poslove u skladusa zakonom.-rgani op'tine su: a) skup'tina op'tine b) predsednik op'tine v)op'tinsko ve%e i g) op'tinska uprava. a) 0kup'tina op'tine je najvi'i organ op'tine koji vr'i osnovne ,unk"ije lokalne vlasti, utvrene Ustavom, zakonom istatutom. *zvr'ni organi op'tine su predsednik op'tine i op'tinsko ve%e. Predsednik op'tine, pored ostalog: 1) predstavlja i zastupa op'tinu !) usmerava i usklauje rad op'tinske uprave i #) donosi pojedinane akte za koje je ovla'%en zakonom, statutom ili odlukom skup'tine.-p'tinsko ve%e utie na op'tinsku upravu time 'to: 1) vr'i nadzor nad radom op'tinske uprave, poni'tava ili ukida akte op'tinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim op'tim aktom ili odlukom koje donosi skup'tina op'tine !) re'ava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama graana, preduze%a i ustanova i drugih organiza"ija u upravnim stvarima iz nadlenosti op'tine #) stara se o izvr'avanju poverenih nadlenosti iz okvira prava i dunosti 8epublike, odnosno autonomne pokrajine i $) postavlja i razre'ava naelnika op'tinske uprave, odnosno naelnike uprava za pojedine oblasti. -p'tinska uprava: 1) priprema na"rte propisa i drugih akata koje donosi skup'tina op'tine, predsednik op'tine i op'tinsko ve%e !) izvr'ava odluke i druge akte skup'tine op'tine, predsednika op'tine i op'tinskog ve%a #) re'ava uupravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dunostima graana, preduze%a, ustanova i drugih organiza"ija u upravnim stvarima iz nadlenosti op'tine $) obavlja poslove upravnog nadzora nad izvr'avanjem propisa i drugih op'tih akata skup'tine op'tine ?) izvr'ava zakone i druge propise ije je izvr'avanje povereno op'tini i @) obavlja strune i druge poslove koje utvrdi skup'tina op'tine, predsednik op'tine i op'tinsko ve%e. !. 5rad je jedini"a lokalne samouprave utvrena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni, geogra,ski ikulturni "entar 'ireg podruja. 5rad vr'i nadlenosti op'tine, kao i druge nadlenosti i poslove dravne uprave, koji su mu zakonom povereni. 5rad, u skladu sa zakonom, obrazuje komunalnu poli"iju, obezbeuje i organizuje vr'enjeposlova komunalne poli"ije. 0tatutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vi'e gradskih op'tina. 0tatutom grada se ureuju poslovi iz nadlenosti grada koje vr'e gradske op'tine.-rgani grada su: a) skup'tina grada b) gradonaelnik v) gradsko ve%e i g) gradska uprava. -rgani grada obavljaju poslove predviene zakonom za organe op'tine, kao i druge poslove utvrene zakonom i statutom grada.&a skup'tinu grada primenjuju se odredbe zakona koje se odnose na skup'tinu op'tine. 5radonaelnik u gradu obavlja one poslove koje obavlja predsednik op'tine u op'tini, a gradsko ve%e 3 poslove koje obavlja op'tinsko ve%e. 5radska uprava se obrazuje kao jedinstveni organ ili kao vi'e uprava za pojedine oblasti. -dredbe zakona o op'tinskoj upravi primenjuju se i na gradsku upravu. U gradskoj upravi moe biti postavljeno najvi'e pet pomo%nikagradonaelnika.!#. Odno" orana dr1avne uprave " druim oranima&.1. Odno"i orana dr1avne uprave " Narodnom "kup/tinom i pred"ednikom Repu5(ike17-dnosi ministarstava i posebnih organiza"ija s &arodnom skup'tinom i predsednikom 8epublike zasnivaju se na pravima i dunostima odreenim Ustavom, zakonom i drugim op'tim aktima. 7inistarstva i posebne organiza"ije duni su da &arodnoj skup'tini i predsedniku 8epublike preko ;lade proslede obave'tenja, obja'njenja i podatke vezane za njihove nadlenosti.&.!. Odno"i orana dr1avne uprave " V(adom;lada zaklju"ima usmerava organe dravne uprave u sprovoenju politike i izvr'avanju zakona i drugih op'tih akata, usklauje njihov rad i ministarstvima i posebnim organiza"ijama odreuje rokove za dono'enje propisa ako nisu odreeni zakonom ili op'tim aktom ;lade. ;lada je duna da na zahtev organa dravne uprave zakljukom zauzme stav o pitanju iz njegovog delokruga. ;lada moe zakljukom naloiti organu dravne uprave da proui nekopitanje ili preduzme neki posao i da joj o tome pripremi poseban izve'taj.7inistarstva i posebne organiza"ije duni su da saine godi'nji plan rada, radi pripreme godi'njeg plana rada ;lade. 7inistarstva i posebne organiza"ije podnose ;ladi najmanje jednom godi'nje izve'taj o svom radu, koji sadri opis stanja u oblastima iz njihovog delokruga, podatke o izvr'avanju zakona, drugih op'tih akata i zakljuaka ;lade i podatke o preduzetim merama i njihovom dejstvu. &.#. ;e%u"o5ni odno"i orana dr1avne uprave-rgani dravne uprave duni su da sarauju u svim zajednikim pitanjima i da jedni drugima dostavljaju podatke i obave'tenja potrebna za rad. -rgani dravne uprave osnivaju zajednika tela i projektne grupe radi izvr'avanja poslova ija priroda zahteva ue'%e vi'e organa dravne uprave. U pripremi zakona i drugih op'tih akata ministarstva i posebne organiza"ije pribavljaju mi'ljenja onih ministarstava i posebnih organiza"ija s ijim delokrugom je povezano pitanje koje se ureuje.Poslom iz delokruga dva ili vi'e organa dravne uprave upravlja onaj organ dravne uprave u ijem delokrugu je preteni deo posla.>ko akt sporazumno donose dva ili vi'e organa dravne uprave, ili jedan organ uz saglasnost drugog, pa saglasnost izostane, o sporu odluuje ;lada. ;lada odluuje i o svim pitanjima koja organi dravne uprave sporazumno ne re'e.&.$. Odno"i orana dr1avne uprave " druim dr1avnim oranima-dnosi organa dravne uprave sa sudovima, javnim tuila'tvima i drugim dravnim organima zasnivaju se na pravima i dunostima odreenim Ustavom, zakonom i drugim op'tim aktima.&.&. Odno" orana dr1avne uprave " oranima autonomne pokrajine-dnosi organa dravne uprave s organima autonomne pokrajine zasnivaju se na saradnji i obave'tavanju u okviru Ustava, zakona i drugih op'tih akata. 7inistarstva prate ustavnost i zakonitost odluka koje donesu autonomne pokrajine u svom delokrugu. -rgan autonomne pokrajine duan je da odluku koju donese dostavi u roku od !$ sata nadlenom ministarstvu, koje je duno da u roku od $H sati predloi ;ladi da pokrene postupak za o"enu ustavnosti ili zakonitosti odluke ako smatra da ona nije u skladu s Ustavom ili zakonom. >ko ;lada u roku od G! sata pokrene pred Ustavnim sudom postupak za o"enu ustavnosti ili zakonitosti odluke, Ustavni sud moe do dono'enja svoje odluke da odloi stupanje na snagu osporene odluke.18&.'. Odno" orana dr1avne uprave " oranima op/tina, radova -dnosi organa dravne uprave s organima op'tina, gradova u pitanjima iz njihovog delokruga zasnivaju se na pravima i dunostima odreenim zakonom. Pri nadzoru nad radom organa op'tina, gradova u vr'enju poverenih poslova dravne uprave, organi dravne uprave imaju sva op'ta i posebna ovla'%enja koja prema zakonu imaju u nadzoru nad radom drugih imala"a javnih ovla'%enja. &.). ;e%u"o5ni odno" orana dr1avne uprave i odno" " druim oranima i imao.ima javni2 ov(a/9enja u po"tupku re/avanja o pravima, o5avezama i(i pravnim intere"ima "tranaka-rgan dravne uprave, u postupku re'avanja o pravima, obavezama ili pravnim interesima ,izikog ili pravnog li"a, odnosno druge stranke, po slubenoj dunosti, u skladu sa zakonom, vr'i uvid, pribavlja i obrauje podatke iz eviden"ija, odnosno registara koje u skladu s posebnim propisima vode drugi organi dravne uprave, odnosno drugi dravni organi, organi teritorijalne autonomije, jedini"a lokalne samouprave i imao"i javnih ovla'%enja. ;r'enje uvida, pribavljanje i obrada podataka iz eviden"ija, odnosno registara koji se vode u elektronskom obliku u ovim sluajevima vr'i se putem in,orma"ionog sistema koji obezbeuje sigurnost i za'titu podataka o linosti. U ovim sluajevima organ dravne uprave moe vr'iti uvid, pribavljati i obraivati samo one podatke koji su zakonom ili posebnim propisom utvreni kao neophodni za re'avanje o odreenom pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke.!$. Pojam po"(ova javne upravePoslove javne uprave u obavljaju organi dravne uprave i subjekti kojima je povereno vr'enje javnih ovla'%enja. Pri vr'enju poverenih poslova dravne uprave imao"i javnih ovla'%enja imaju ista prava i dunosti kao organi dravne uprave. ;lada i organi dravne uprave zadravaju i posle poveravanja poslova dravne uprave odgovornost za njihovo izvr'avanje. 0redstva za vr'enje poverenih poslova dravne uprave obezbeuju se u budetu drzave.Poslovi dravne uprave odreuju se zakonom . U poslove dravne uprave spadaju slede%i poslovi: 1) uestvovanje uoblikovanju politike ;lade !) pra%enje stanja #) izvr'avanje zakona, drugih propisa i op'tih akata $) inspek"ijski nadzor ?) staranje o javnim slubama @) razvojni poslovi i G) ostali struni poslovi.-rgani dravne uprave pripremaju na"rte zakona, druge propise i op'te akte za ;ladu i predlau ;ladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika ;lade. -rgan uprave u sastavu ministarstva uestvuje u oblikovanjupolitike ;lade preko ministarstva. Poslovi dravne uprave vezani za oblikovanje politike ;lade ne mogu biti nikom povereni. -rgani dravne uprave prate i utvruju stanje u oblastima iz svoga delokruga, prouavaju posledi"e utvrenog stanja i, zavisno od nadlenosti, ili sami preduzimaju mere ili predlau ;ladi dono'enje propisa i preduzimanje merana koje je ovla'%ena.0ubjekti javne uprave obavljaju izvr'ne poslove, koji se sastoje u izvr'avanju zakona, drugih propisa i op'tih akata &arodne skup'tine i ;lade tako 'to: 1) donose propise !) re'avaju u upravnim stvarima #) vode eviden"ije $) izdaju javne isprave i ?) preduzimaju upravne radnje 7inistarstva i posebne organiza"ije mogu donositi propise /pravilnike, naredbe i uputstva) samo kad su na to izriito ovla'%eni zakonom ili propisom ;lade. 7inistarstva i posebne organiza"ije ne mogu propisom odreivati svoje ili tue nadlenosti, niti ,izikim i pravnim li"ima ustanovljavati prava i obaveze koje nisu ve% ustanovljene zakonom. 0ubjekti javne uprave re'avaju u upravnim stvarima i donose upravne akte. -rgani dravne uprave re'avaju o albama i vanrednim pravnim sredstvima na upravne akte koje su doneli oni ili imao"i javnih ovla'%enja, prema zakonu.19 *nspek"ijskim nadzorom organi dravne uprave ispituju sprovoenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom uposlovanje i postupanje ,izikih i pravnih li"a i, zavisno od rezultata nadzora, izriu mere na koje su ovla'%eni.-rgani dravne uprave staraju se da se rad javnih slubi odvija prema zakonu. Pri tome organi dravne uprave vr'e poslove i preduzimaju mere na koje su ovla'%eni zakonom.-rgani dravne uprave prikupljaju i prouavaju podatke u oblastima iz svog delokruga, sainjavaju analize, izve'taje, in,orma"ije i druge materijale i vr'e druge strune poslove kojima doprinose razvoju oblasti iz svog delokruga.0ubjekti javne uprave su duni da vode i kan"elarijsko poslovanje. 4an"elarijsko poslovanje obuhvata evidentiranje, uvanje, razvrstavanje i arhiviranje materijala koji je primljen u radu ili koji nastane u radu subjekata javne uprave, kao i sva druga pitanja vezana za njihovo poslovanje. !. Poslovi javne uprave obavljaju se dono'enjem odgovaraju%ih akata. Pod aktima javne uprave podrazumevaju se svi akti subjekata dravne i nedravne javne uprave koji su doneti u primeni prava. -vi akti mogu da budu: a) pravni i b) materijalni, odnosno ,aktiki akti 3 upravne radnje. Pravni akti imaju neposredna, tj. samostalna pravna dejstva. -ni mogu da budu: 1) op'ti 3 upravni propisi i !) pojedinani /konkretni). Pojedinani /konkretni) pravni akti uprave mogu da budu: /1) autoritativni i /!) neautoritativni. >utoritativni akti su oni akti koji se preduzimaju s pozi"ije vlasti. &jima se re'avaju upravne stvari. &eautoritativni pojedinani akti su oni akti koji se ne preduzimaju s pozi"ije vlasti, tj. jaeg, pa ne stvaraju odnose neravnopravnosti. U te akte spadaju akti poslovanja. >kti poslovanja mogu biti jednostrani /na primer, akt raspolaganja dravnom imovinom), ili dvostrani, tj. upravni ugovori. !&. Upravni propi"i0 Upravni uovori(ono'enje op'tih akata predstavlja jedan od oblika upravne delatnosti subjekata javne uprave. Upravni propisi su op'ti /apstraktni) pravni akti javne uprave. -vi propisi imaju podzakonski rang. &jima se vr'i konkretiza"ija zakonskih odredaba. 0ubjekti javne uprave mogu vr'iti normativnu delatnost, tj donositi op'te akte samo po ovla'%enju iz zakona. &ormativna delatnost ne spada u redovnu upravnu delatnost. -p'ti pravni akti organa uprave, odnosno upravni propisi su: pravilni"i, naredbe i upustva 3 o kojima je bilo rei pri izlaganju o izvorimaupravnog prava. 4ad je imao"ima javnih ovla'%enja povereno dono'enje propisa, oni po prirodi i nazivu moraju da odgovaraju propisima koje donose organi dravne uprave. *mao"i javnih ovla'%enja duni su da propis ije im je dono'enje povereno objave u kt ne proizvodi dejstvo odmah, bez obzira 'toje on postao izvr'an, ve% tek kad nastupi odreeni dogaaj odnosno okolnost, koja je postavljena kao uslov. (ejstvo raskidnog /rezolutivnog) uslova je suprotno. &jegovo pojavljivanje onemogu%ava poetak delovanja upravnog akta, a naknadno ostvarenje ovog uslova zaustavlja tok delovanja upravnog akta /stavljaju%i akt van snage).8ok je slian uslovu. * rok moe da bude: 1) odloni i !) raskidni. -dloni rok je odreeni period, odnosno odreenibudu%i momenat U vremenu pre ijeg proteka, odnosno nastupanja upravni akt ne moe pravno da deluje. 8askidni rok je odreeni period, odnosno odreeni budu%i momenat u vremenu od ijeg proteka, odnosno od ijeg nastupanjaprestaju pravni uin"i upravnog akta. 8azlika izmeu uslova i rokova je u tome, 'to kod rokova ne postoji neizvesnost u pogledu nastupanja, jer oni sigurno nastupaju, dok kod uslova to nije sluaj, po'to oni mogu, ali ne moraju uvek nastupiti. Pod nalogom /nametom, teretom ili modusom) se podrazumeva nalaganje stran"i da izvr'i izvesnu radnju ijim ispunjenjem se ne uslovljava vanost upravnog akta, ali koja se moe prinudno izvr'iti /na primer, izdavanje odobrenja za izgradnju uz obavezu titulara da sru'i u susedstvu zgradu koja je sklona padu). Prema tome, nalog se razlikuje od uslova i rokova naroito po tome 'to nalog nema neposredno dejstvo na vanost akta, dok uslov i rokovi takvo dejstvo imaju.+adravanje prava na opoziv /pridraj opoziva) predstavlja takav dodatak upravanog akta, kojim se odreuje da %e se akt opozvati kad nastupe odreene okolnosti. &eosporno je da se ovaj dodatak moe staviti onda, kad je takva mogu%nost izriito predviena pravnim propisom. -va vrsta dodatka upravnom aktu se danas skoro i ne primenjuje.#!. Pravno dej"tvo upravno akta1. 1itna osobina upravnog akta je u tome 'to on izaziva odreeno pravno dejstvo. Putem dejstava upravnog akta ispoljava se njegov pravni karakter. &jime se stvaraju, ukidaju i menjaju pravni odnosi. Upravni akt ima odreena pravna dejstva u odnosu: 1) na stranku !) na organ koji je doneo upravni akt i #) u odnosu na tre%a li"a. Prema tome, stranka je duna da postupa po nareenju sadranom u upravnom aktu. -baveznost delovanja postoji jedino za upravne akte koji su zasnovani na zakonu. +a sve upravne akte, od poetka njihovog delovanja, vai pretpostavkazakonitosti, ime se osigurava delotvorno sprovoenje akta u ivot. 7eutim, predviena su i pravna sredstva kojima se proverava zakonitost akata. Upravni akt vai u vremenu. U tom smilu treba odrediti: a) momenat otpoinjanja pravnog dejstva akta b) smer delovanja pravnog dejstva akta i v) momenat zavr'etka pravnog delovanja akta. 7omenat otpoinjanja pravnog dejstva upravnog akta odreen je kako u pogledu organa koji je akt doneo, tako i u pogledu stranke. 7omenat pravnog vezivanja organa koji je akt doneo treba da prethodi momentu od kojeg isti akt pravno obavezuje stranku4ada je u pitanju smer delovanja upravnog akta, kao 'to smo napred naveli, deklarativni akti, po pravilu, imaju retroaktivno dejstvo, a konstitutivni akti imaju dejstvo samo za ubudu%e. 4ao 'to se vidi, problem retroaktivnog dejstva pojavljuje se samo kod konstitutivnih upravnih akata.7omenat okonanja dejstva upravnog akta je razliit za: 1) protivpravne upravne akte i !) zakonite upravne akte. Protivpravni upravni akti se uklanjaju kori'%enjem odgovaraju%ih pravnim sredstva u pro"esu upravne kontrole. Pravno dejstvo zakonitih upravnih akata prestaje: /1) upotrebom ovla'%enja ili izvr'enjem obaveze sadrane u upravnom aktu, odnosno jednokratnim pona'anjem stranke saglasno upravnom aktu, ija se sadrina time is"rpljuje /na primer, pla%anjem iznosa koji je odreen poreskim re'enjem) /!) protekom utvrenog /raskidnog) roka /#) nastupanjem predvienog /raskidnog) uslova /$) smr%u stranke /?) izriitim ili pre%utnim odri"anjem od 26ovla'%enja sadranog u aktu /@) propa'%u stvari na koju se akt odnosi i /G) dono'enjem u istoj upravnoj stvari drugog /kasnijeg) akta, drugaije sadrine od prvobitnog.!. 4ao 'to je reeno, dejstavo zakonitog upravnog akta moe prestati: 1) dono'enjem tzv. suprotnog akta i !) dono'enjem tzv. novog akta. (ono'enjem tzv. suprotnog akta pre%utno se okonava dejstvo ranijeg akta tako 'to se data pravna situa"ija menja. Pravno dejstvo prvobitnog upravnog akta automatski prestaje izdavanjem kasnijeg, suprotnog akta, po'to u istoj stvari oba akta 3 kao meusobno iskljuuju%a 3 ne mogu jednovremeno pravno da postoje.(ono'enjem tzv. novog akta izriito se, na osnovu zakona, okonava uinak ranijeg akta, ija sadrina postaje neodgovaraju%a, zbog okolnosti koje su se u meuvremenu promenile. .ako, na primer, novim aktom se moe ukinuti ranije izdata dozvola zbog toga 'to stranka vi'e ne ispunjava propisane uslove, koji su naknadno poo'treni+a okonavanje dejstva zakonitih negativnih upravnih akata ne stavljaju se posebna ogranienja u pogledu opozivanja, jer takvi akti ne stiu materijalnu pravosnanost. +ato postoji pravna mogu%nost njihovog zamenjivanja novim aktom, donetim u istoj pravnoj stvari.##. Pravo"na1no"t upravno akta1. Pravosnanost upravnog akata predstavlja svojstvo upravnog akta da se vi'e ne moe ukidati, menjati ilini'titi.Ustanova pravosnanosti u upravnom postupku preuzeta je iz sudskih postupaka /parninog i krivinog).4ada upravni akt postane pravosnaan, o toj upravnoj stvari se meu istim subjektima, po pravilu, ne bi mogaoponovo voditi postupak. .ime se postie: 1) obezbeenje pravne sigurnosti i stabilnosti stvorenih odnosa, ime seotklanja neizvesnost u pro"esu ostvarivanja zakona i !) za'tita prava i pravnih interesa stranaka, kao i za'tita javnoginteresa.!. 8e'enje doneto u upravnom postupku moe da stekne: a) ,ormalnu i b) materijalnu pravosnanost. U smislu +akona o op'tem upravnom postupku, ,ormalno pravosnano je ono re'enje protiv koga se ne moe izjaviti alba, niti pokrenuti upravni spor. Prema tome, da bi re'enje bilo ,ormalno pravosnano, potrebno je da buduispunjena slede%a dva elementa: 1) da je nastupila konanost re'enja, odnosno: /1) da je protiv re'enja zakonom iskljuena mogu%nost izjavljivanja albe ili /!) da je alba iskori'%ena, ili /#) je rok za albu protekao /alba nije kori'%ena, ili je neblagovremeno podneta) i !) da o zakonitosti re'enja nije mogu%e, tubom, pokrenuti upravni spor:/1) zato 'to je upravni spor u toj stvari zakonom iskljuen /!) ili je upravni spor voen, pa je tuba, kao neosnovana, odbijena /#) ili je rok za podno'enje tube istekao /tuba nije kori'%ena, ili je neblagovremeno podneta). 8e'enje moe i samo delimino postati pravosnano. Pravosnanim re'enjem vezana je ne samo stranka, ve% i organ koji ga je doneo.7aterijalnu pravosnanost stie ono re'enje koje je postalo ,ormalno pravosnano /tj. protiv kojeg se ne moe izjaviti alba niti pokrenuti upravni spor) i kojim je neko li"e steklo odreena prava, odnosno kojim su stran"i odreene neke obaveze. 7aterijalna pravosnanost ima za dejstvo da se organ koji je doneo pravosnano re'enje ne moe upu'tati u ponovno re'avanje te stvari. &a ovaj nain 'tite se prava stranke koja je ona stekla pravosnanim re'enjem, odnosno spreava se mogu%nost pove%avanja obaveza odreenih takvim re'enjem. #. Pravosnanim ne postaju svi delovi upravnog akta, ve% samo dispozitiv akta. Prema tome, ostali delovi upravnog akta 3 obrazloenje i uputstvo o pravnom leku 3 ne mogu postati pravosnani. 2edna od znaajnijih posledi"a ovog prin"ipa sastoji se u tome 'to re'enje prethodnog /prejudi"ionog) pitanja u upravnom postupku, koje je sastavni deo obrazloenja re'enja, ne postaje pravosnano. $. Pojam pravosnanost upravnog akta razlikuje se od pojmova izvr'nost i konanost upravnog akta.27 *zvr'nost upravnog akta je takvo svojstvo upravnog akta da protiv njega alba nije dopu'tena, odnosno ako je alba dopu'tena ona ne odlae izvr'enje akta. *zvr'enje predstavlja takvu pro"esnu delatnost, koja ima za "ilj da prinudnim putem, a na osnovu dispozitiva re'enja uspostavi i dovede u saglasnost injenino stanje sa stanjem koje zahteva pravni poredak. *zvr'enje u upravnom postupku slui za zadovoljenje odreenog zahteva drave. 4onanost upravnog akta je takvo svojstvo upravnog akta da se protiv njega ne moe izjaviti alba, ali se moe pokrenuti upravni spor. 0va drugostepena re'enja su konana.#$. Pore/ni upravni akti1. Prilikom dono'enja upravnog akta, mogu%e je izvr'iti razliite gre'ke, odnosno propuste. .e gre'ke mogu biti: 1) bitne i !) nebitne. 1itne su one gre'ke koje zadiru u dejstva akta, odnosno utiu na njegovo vaenje. 0tepen vanostinekog nedostatka upravnog akta proistie iz njegovog uti"aja na re'avanje konkretne upravne stvari. &ebitne su one gre'ke koje ne utiu na vaenje upravnog akta.Propusti pri dono'enju upravnog akta se mogu odnositi na "eo akt, ilisamo na njegov deo. Pod pogre'nim upravnim aktima podrazumevaju se: a) neispravni upravni akti i b) protivpravni upravni akti. !. &eispravni su oni upravni akti koji sadre nedostke vanpravne prirode. ;anpravni nedosta"i se uglavnom tiu tehnike strane akta, njegove pravne ,orme i sadrine. &eispravni upravni akti mogu da budu 1) netani i !) neuredni.&etani su oni upravni akti iji pisani primerak sadri oigledne gre'ke u imenima, brojevima, pisanju ili raunanju i sl. -ve gre'ke uvek moe da ispravi organ koji je doneo akt, odnosno slubeno li"e koje ga je potpisalo. &euredan je onaj upravni akt iji je pisani primerak neitak, ili mu je sadrina nedovoljno pregledna, isprljana, izguvana, ili nekompletna. &eurednost upravnog akta moe da nastane i prilikom kopiranja.#. Protivpravni su oni upravni akti koji sadre nedostatke pravne prirode. Postoje dve vrste protivpravnosti: 1) nezakonitost i !) ne"elishodnost. a) &ezakonit je onaj upravni akt kojim je povreen materijalni ili pro"esni pravni propis. .o je naj'iri oblik pravnognedostatka upravnog akta. &ezakonitost pogaa i pravno vezane upravne akte i upravne akte koji se donose na osnovu slobodne o"ene. &ezakoniti upravni akt mora se na osnovu propisanog pravnog sredstva ukloniti iz pravnog poretka. &ezakonitosti koje sadre upravni akti mogu se podeliti: a) prema vrsti nezakonisti i b) prema teini nezakonitosti. 1) Polaze%i od vrste, nezakonist moe da bude: /a) ,ormalno6pro"esna i /b) materijalna. !) Polaze%i od teine nezakonitosti koju upravni akt sadri, upravni akti mogu da budu: 1) ru'ljivi i !) ni'tavi.b) &e"elishodan upravni akt je onaj akt pri ijem je dono'enju nepravilno primenjeno ovla'%enje na vr'enje slobodne o"ene. Pri dono'enju upravnog akta po diskre"ionoj o"eni, organ je duan da u potpunosti ostvari javni interes. 4od ne"elishodnog upravnog akta organ, pri re'avanju konkretne upravne stvari, nije izvr'io izbor najprikladnije alternative izmeu vi'e predvienih zakonskih alternativa.28#&. Upravne radnje1. Upravne radnje su propisima ureeni materijalni, odnosno ,aktiki akti /opera"ije) koje preduzimaju subjekti javne uprave u postupku primene prava. 7aterijalni akti, za razliku od pravnih, nemaju sopstvena pravna dejstva i ne izazivaju neke neposredne, tj. samostalne pravne posledi"e. -ni imaju ,aktiki, a ne pravni karakter. &ajvanije upravne radnje su: 1) pra%enje stanja u odreenojnoj oblasti dru'tvenog ivota, davanje ini"ijativa i pruanje odgovaraju%ih obave'tenja nadreenim organima !) pripremanje propisa i drugih op'tih akata i vr'enje strunih poslova za nadreene organe #) voenje eviden"ija i izdavanje isprava /uverenja i drugih) 3 tzv. dokumentovanje $) razliiti vidovi saop'tavanja ?) primanje izjava i obave'tenja @) ak"esorni /nesamostalni) akti 3 pojedinani stavovi orgna u vezi s odreenim pravnim pitanjem G) razliite struno6tehnike radnje organa uprave3 premer zemlji'ta, igosanje drago"enih metala, badarenje sprava i dr., kao i unutra'nje upravno6materijalne opera"ije /u okviru blagajnike slube, raunarsko6in,ormatike i sl.) i H) autoritativne materijalne radnje, tj. upravne radnje u uem smislu. Upravne radnje u uem smislu jesu slubene radnje koje nemaju sopstveno pravno dejstvo, a preduzimaju se na osnovu i u primeni prava. &jima se jednostrano i neposredno utie na odreene pravne subjekte u konkretnoj situa"iji. Upravne radnje u uem smislu odlikuje autoritativnost. .im radnjama se mogu ispunjavati propisani usloviza dono'enje pojedinanih pravnih akata, kada je autoritativno delovanje na pravne subjekte slabije, odnosno prikrivenije. .akve radnje, na primer, su: 1) voenje javnih eviden"ija !) izdavanje javnih isprava /sa snagom pojaane, tj. pretpostavljene verodostojnosti) o injeni"ama znaajnim za individualne pravne situa"ije pojedinih subjekata #) vr'enje uviaja na zemlji'tu nekog li"a $) saslu'anje svedoka u upravnom postupku itd.Upravnim radnjama se mogu pojedinani pravni akti direktno izvr'avati, kada je autoritativnost upravnih radnji izraenija. .akve radnje, na primer, su: 1) dezin,ek"ija objekta !) karantinske mere #) zapra'ivanje protiv komara"a $) uni'tavanje namirni"a opasnih po zdravlje ?) ru'enje objekata @) zaustavljanje motornog vozila G) legitimisanje H) prinudna naplata poreza I) pretres stana ili li"a 1D) li'avanje slobode 11) upotreba ,izike snage, gumene pali"e, hemijskih sredstava, vodenih topova, slubenih pasa, vatrenog oruja itd.Prilikom preduzimanja upravnih radnji mora se voditi rauna o zakonitosti. +akonitost preduzimanja upravnih radnji ima: a) sadrinsku i b) ,ormalnu komponentu. #'. Pojam upravni2 po"(ova0 Re/avanje u upravnim "tvarimaU ove poslove spadaju slede%i poslovi: 1) uestvovanje u oblikovanju politike ;lade !) pra%enje stanja #) izvr'avanje zakona, drugih propisa i op'tih akata /dono'enje upravnih propisa, re'avanje u upravnim stvarima, voenje eviden"ija, izdavanje javnih isprava i vr'enje upravnih radnji) $) inspek"ijski nadzor ?) staranje o javnim slubama @) razvojni poslovi i G) ostali struni poslovi.Upravni poslovi ne obuhvataju sve poslove iz zakonske kategorije poslova dravne uprave. +ato se za upravne poslove moe upotrebiti i izraz poslovi dravne uprave u uem smislu. Upravne poslove sadrinski povezuju tri svojstva: a) predstavljaju izvr'enje propisa b) imaju preteno autoritativnu prirodu, odnosno vr'e se s oslon"em na vlast i v) sastoje se iz preduzimanja pojedinanih mera 3 dono'enja upravnih akata i upravnih radnji. U upravne poslove spadaju: 1) re'avanje u upravnim stvarima !) inspek"ijski nadzor #) voenje javnih eviden"ija $) izdavanje javnih uverenja i ?) preduzimanje prinudnih radnji izvr'nog karaktera /tzv. upravnih radnji u uem smislu). !.!. Re/avanje u upravnim "tvarima8e'avanjem u upravnim stvarima, odnosno dono'enjem re'enja u upravnom postupku, organi dravne uprave i drugi subjekti koji vr'e javna ovla'%enja neposredno primenjuji%i zakone ili druge propise re'avaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima ,izikih i pravnog li"a, ili drugih stranaka. &a primer, po zahtevuporeskog 29obveznika za priznavanje poreske olak'i"e po poreskim propisima re'ava Poreska uprava. (ono'enjem re'enja kojim se poreskom obvezniku priznaje pravo na poresku olak'i"u, Poreska uprava neposredno primenjuje poreske propise na konkretan sluaj.8e'avanje u upravnim stvarima je najrasprostranjeniji upravni posao, u kojem preovlauje upravno6operativni rad. U toku tog rada na autoritativan nain op'ta pravna norma primenjuje se na individualno odreen sluaj. U pitanju je konkretna situa"ija od javnog interesa koju treba u skladu s propisima autoritativno pravno urediti. 4ada se u upravnom postupku re'i odreena upravna stvar, stranka ija je pojedinana situa"ija pravno uobliena stie saznanje o pravno dopu'tenom, nareenom ili zabranjenom vidu sopstvenog budu%eg pona'anja. 8e'avanje u upravnim stvarima obuhvata i upravni rad na izvr'avanju pojedinanih upravnih akata, odnosno obuhvata i upravni izvr'ni postupak.#). Pojam upravno nadzora0 =r1avni i nedr1avni upravni nadzor0 Unutra/nji i "po(jni upravni nadzorUpravni nadzor predstavlja nesumnjivo jednu od najvanijih komponenti delatnosti dravne, odnosno javne uprave.Upravni nadzor je oblik pravnog nadzora koji vr'i dravna uprava unutar sebe, ili nad imao"ima javnih ovla'%enjau vr'enju poverenih poslova, ili nad ,izikim i pravnim li"ima. (a bi subjekti javne uprave mogli da vr'e upravninadzor, oni zatomorajudabuduovla'%eni zakonom. .okomupravnognadzorasprovodi sepravnoureenaautoritativna delatnost proveravanja pravilnosti /zakonitosti ili "elishodnosti) akata i radnji kontrolisanihsubjekata. Upravni nadzor seostvarujeupravnimaktimai upravnimradnjama. -nmoeimati preventivni ili represivnikarakter. Upravni nadzor sprovode organi dravne uprave 3 ministarstava, odnosno njihove podruneorganiza"ione jedini"e, ili inspektorati kao spe"ijalizovani organi u sastavu ministarstava.Pojedini inspek"ijskiposlovi mogu biti zakonom povereni organima de"entralizovanih teritorijalnih zajedni"a.(ravni i nedravni upravni nadzorPodelanadravniinedravni upravninadzorizvr'enajepolaze%i odvrstenadzornogorgana. (ravni upravninadzor vr'e organi dravne uprave, a nedravni 3 imao"i javnih ovla'%enja. Unutra'nji i spoljni upravni nadzorPodela na unutra'nji i spoljni upravni nadzor izvr'ena je imaju%iu vidu injeni"u nad kim se sprovodi upravninadzor, i s obzirom na sadrinu i prirodu aktivnosti koje su predmet nadzora. 1. Unutra'njiupravni nadzorpredstavljanadzorkojiorgani dravneupravevr'enaddrugimorganimadravneupravei imao"imajavnihovla'%enjauvr'enjupoverenihposlovadravneuprave. -vaj nadzorpredvienje+akonom o dravnoj upravi, +akonom o op'tem upravnom postupku, kao i zakonima kojima se ureuju pojedineupravnematerije. -bli"i unutra'njegnadzorasu: a)nadzornadradom b)inspek"ijski nadzorprekoupravneinspek"ije i v) drugi obli"i nadzora ureeni zakonom.a) &adzor nad radom sastoji se od: 1) nadzora nad zakonito'%u rada i !) nadzora nad svrsishodno'%u rada organadravne uprave i imala"a javnih ovla'%enja u vr'enju poverenih poslova dravne uprave. &adzoromnadzakonito'%u rada ispituje se sprovoenje zakona i drugih op'tih akata,a nadzorom nad svrsishodno'%u rada 3delotvornost i ekonominost radai "elishodnostorganiza"ijeposlova. 7inistarstvonemoevr'iti nadzornadradom drugog ministarstva.!. 0poljni upravni nadzor je inspek"ijski nadzor u odnosu na vr'io"e razliitih nedravnih, odnosno neautoritativnihaktivnosti 3 tj. nad ,izikim i pravnimli"ima.30#*. Upravna kontro(a uprave i in"pek.ij"ki nadzor0 Vo%enje javni2 eviden.ija i izdavanje javni2 i"pravaUpravna kontrola uprave i inspek"ijski nadzorPodela na upravnu kontrolu uprave i inspek"ijski nadzor izvr'ena je s obzirom na obeleja, odnosno spe"i,inostipravnog reima regulisanja. 1. Upravna kontrola uprave moe da bude shva%ena u: 1) uem i !) 'irem smislu. Upravna kontrola uprave u uemsmislu predstavlja upravni nadzor /kontrolu) nad re'avanjem upravnih stvari. Upravna kontrola uprave u 'iremsmislu obuhvata unutra'nji upravni nadzor bez nadzora upravne inspek"ije. !. *nspek"ijskimnadzoromorgani dravneupraveispitujusprovoenjezakonai drugihpropisaneposrednimuvidom u poslovanje i postupanje ,izikih i pravnih li"a i, zavisno od rezultata nadzora, izriu mere na koje suovla'%eni . Polaze%i odoblasti prostiranja, spe"ijalizovanih vr'ila"a i sadrine ovla'%enja kojima izvr'io"iraspolau, kaoi pro"esnihspe"i,inosti, inspek"ijski nadzor /ukljuuju%i i upravnuinspek"iju) podvrgnut jespe"ijalnom pravnom reimu.a) *nspek"ijski nadzor vr'e ministarstva preko inspektora, odnosno drugih ovla'%enih li"a u skladu sa zakonom.*nspektor obavlja neposredno inspek"ijske poslove. b) - svakom izvr'enom inspek"ijskom pregledu i radnjama inspektor sastavlja zapisnik, koji sadri nalaz stanjai predloene, odnosno naloene mere. +apisnik se obavezno dostavlja preduze%u, odnosno ustanovi i drugojorganiza"iji odnosno graaninu nad ijim je poslovanjem, odnosno postupanjem, izvr'en uvid. Preduze%e,ustanova i druga organiza"ija, odnosno graanin obave'tavaju inspektora o preduzetim merama naloenim uzapisniku.v) >ko inspektor o"eni da je povredom propisa uinjeno krivino delo, privredni prestup, prekr'aj ili povredaradne dunosti nad ijom primenom vr'i nadzor, duan je da bez odlaganja podnese prijavu za uinjeno krivinodelo ili privredni prestup, zahtev za pokretanje prekr'ajnog postupka i zahtev za utvrivanje odgovornosti zbogpovrede radne dunosti. ;oenje javnih eviden"ija i izdavanje javnih isprava2avne eviden"ijesu one eviden"ijekoje se zakonomustanovljavajuza odredenuoblast.-ne imajuslubenikarakter.-rgani dravneupraveiimao"i javnihovla'%enjavodeveliki broj javniheviden"ija. 2avni interesnalae da se razliite injeni"e evidentiraju na propisan nain u odgovaraju%e javne knjige, odnosno uraunarskebankepodataka. Utomsmislu, vodeseeviden"ijeo: linomstatusugraana/matineknjige)vozilima nepokretnostima putnim ispravama dozvolama za nabavljanje, dranje i no'enje oruja itd. ;oenjejavnih eviden"ija podrazumeva i odluivanje o promenama pojedinih podataka u eviden"ijama, kao i uno'enjetih promena u javne eviden"ije.-rgani dravne uprave i imao"i javnih ovla'%enja, u vezi s voenjem javnih eviden"ija, izdavaju javne isprave oinjeni"amakojeseuodnosunaodreenali"analazeuodgovaraju%oj javnoj knjizi, odnosnoslubenomraunaru. 0adrinuizdavanjajavnihispravanajve%imdelomini upravno6operativni rad, i to, presvega,upravno6materijalni akti. 0ubjekti javne uprave izdaju i uverenja, odnosno druge isprave /"erti,ikate, potvrde idr.) o injeni"ama o kojima vode slubenu eviden"iju. Uverenja i druge isprave o injeni"ama o kojima se vodislubenaeviden"ijamorajuseizdavati saglasnopoda"imaizslubeneeviden"ije. .akvauverenja, odnosnodruge isprave imaju znaaj javne isprave.#4. Odovorno"t za /tetu od upravno rada310por za naknadu 'tete prouzrokovane upravnim radom je unekoliko izdvojen od op'teg reima graanskopravne odgovornosti. .o je relativno samostalan i poseban vid materijalne odgovornosti drave i njoj upodobljenih javnih tela. 0vrha spora za naknadu 'tete prouzrokovane upravnim radom je da se sudskom interven"ijom kompenzuje 'tetna posledi"a koja je priinjena protivpravno. *movinskopravni zahtev u ovom sluaju usmeren je prema dravi, odnosno prema imao"u javnog ovla'%enja. -vaj spor predstavlja i poseban instrument sudske kontrole pravilnosti upravne delatnosti. ;oenjem ovog spora o'te%ena li"a ele da ostvare sudsku za'titu od protivpravne delatnosti javne uprave.-dgovornost drave za 'tetu moe se dvojako posmatrati: a) kao odgovornost za slubene postupke njenih organa, odnosno slubenih li"a i b) kao odgovornost za sam 'tetni dogadaj, odnosno za nain nastanka 'tete.(rava odgovara za slubene postupke njenih organa, odnosno slubenih li"a. -na se, dokazivanjem da je uinila sve da izbegne 'tetu, ne moe osloboditi odgovornosti, odnosno ne moe isti"ati da nije pogre'ila. (rava ne moe dokazivati da je vr'ila pravilan izbor slubenika, da je nad njima vr'ila nadzor, da im je davala instruk"ije i sl. !. Postoje dva pravna vida odgovornosti drave za sam 'tetni dogaaj, i to: 1) odgovornost po osnovu slubene gre'ke i !) odgovornost bez obzira na slubenu gre'ku.a) -dgovornost po osnovu slubene gre'ke postoji kada slubeni rad nije obavljen u skladu s propisima i drugim pravilima /tehnikim normama, standardima briljivosti i sl.). Jtetne posledi"e protivpravnog rada dravnih slubenika ne treba da snose o'te%ena ,izika i pravna li"a. b) -dgovornost bez obzira na slubenu gre'ku predstavlja takav oblik odgovornosti drave i imala"a javnih ovla'%enja kod koga obaveza na naknadu 'tete ne zavisi od injeni"e da li je 'tetni rad slubenog li"a bio nepravilan,ili ne. 4od ovog oblika odgovornosti za 'tetni dogaaj osnov odgovornosti nalazi se u riziku obavljanja javnih delatnosti. $6. Pojam i zna,aj upravno po"tupka0 Vr"te upravno po"tupkaPrava i obaveze ,izikih i pravnih li"a, kao i drugih subjekata u vezi s pojedinim pravnim odnosima i pravnim situa"ijama reguli'u se materijalno6pravnim normama, odnosno materijalno6pravnim propisima. Pod materijalno6pravnim propisima podrazumevaju se pravne norme kojima se odreuju osnovna prava i obaveze pravnih subjekata.Pravila postupka, odnosno pro"esna pravila imaju za "ilj da omogu%e prikupljanje svih injeni"a, na osnovu kojih akt treba doneti, kao i njihovo pravilno i dovoljno ispitivanje. Pravila postupka sadrana su, takoe, u pojedinim zakonima ili drugim pravnim propisima.(a bi materijalno6pravne propise iz oblasti upravnog prava subjekti javne uprave mogli pravilno da primene na konkretne sluajeve, potrebno je doneti pravila, kojih se ti organi moraju pridravati pri primenjivanju materijalno6pravnih propisa na konkretne sluajeve. .a pravna pravila nazivaju se postupkom, odnosno pro"esnim pravilima. 0 obzirom da se primena materijalno6pravnih propisa na konkretne sluajeve ostvaruje putem akata, i to uglavnom putem pojedinanih akata, ta pravila postupka najpre odreuju nadlenost organa ovla'%enih za primenu materijalno6pravnih propisa na konkretne sluajeve, zatim konkretne naine postupanja, odnosno radnje koje donosila" akta mora izvr'iti u toku njegovog dono'enja, kao i prava i obaveze pravnih subjekata koji uestvuju pri primeni materijalno6pravnih propisa na konkretne sluajeve.Propisi o upravnom postupku sadre pravila koja reguli'u ,orme radnji i dono'enje upravnih akata od strane organa dravne uprave i organiza"ija kojima je povereno vr'enje javnih ovla'%enja, kad u upravnim stvarima, neposredno primenjuju%i propise re'avaju o pravima, obavezama i pravnim interesima stranaka koje uestvuju u upravnom postupku. Propisi o upravnom postupku, prema tome, imaju za "ilj da obezbede pravilnu primenu materijalno6pravnih propisa kojima su regulisane pojedine upravne materije. 1ez propisanih pravila upravnog 32postupka moglo bi da doe do proizvoljnosti, pa i samovolje organa koji primenjuju materijalno6upravne propise na konkretne sluajeve, a to bi moglo dovesti i do nepravilne primene materijalno6pravnih propisa.Pravne norme koje se tom prilikom primenjuju ine upravno pro"esno pravo, koje obuhvata slede%e postupke: 1) prvostepeni upravni postupak, tj. upravni postupak u prvom stepenu !) drugostepeni upravni postupak, tj. upravni postupak u drugom stepenu, odnosno postupak po albi #) postupak po tzv. vanrednim upravnopravnim sredstvima i $) upravni izvr'ni postupak, tj. postupak izvr'enja upravnih akata, odnosno administrativno izvr'enje.!. VRST> UPRAVNOG POSTUPko organ u sukobu smatra da mu je re'enjem kojim je odlueno o sukobu nadlenosti povreeno pravo, moe izjaviti albu. >ko je o sukobu re'io sud ili ;lada, alba nije dopu'tena. >ko organ nadlean za re'avanje po albi utvrdi da re'enje o sukobu nadlenosti nije zasnovano na propisima, raspravi%e odnose koji su usled toga nastali izmeu organa koji se alio i organa koji je re'enjem o sukobu nadlenosti ogla'en za nadlenog, vode%i rauna o pravima koja po odgovaraju%im propisima pripadaju organu koji se alio. 8e'enje doneto po albi smatra se prvostepenim re'enjem.&6. Pravna pomo9Pod pruanjem pravne pomo%i podrazumeva se vr'enje pojedinih radnji u postupku po zahtevu drugog organa nadlenog za voenje postupka. U ove radnje, na primer, spadaju: vr'enje uviaja, saslu'anje svedoka, vr'enje ve'taenja, dostavljanje pismena, slanje slubenih spisa, obave'tavanje itd. Postoje dve vrste pravne pomo%i: 1) obavezna i !) ,akultativna. -bavezna pravna pomo% postoji onda kada neke radnje u postupku organ koji vodi postupak ne moe sam da izvr'i, jer ih treba preduzeti na podruju drugog organa. +a izvr'enje pojedinih radnji u postupku koje treba preduzeti van podruja nadlenog organa, taj organ %e zamoliti nadleni organ na ijem podruju treba preduzeti radnju. 0 obzirom na prin"ip prostornog ogranienja nadlenosti, prema kome svaki organ, po pravilu, vr'i slubene radnje u grani"ama svog podruja, organ ne moe preduzimati radnje u postupku izvan svog podruja. +a izvr'enje pojedinihradnji u postupku koje se imaju preduzeti izvan podruja nadlenog organa, ovaj %e organ zamoliti nadleni organ na ijem se podruju radnja ima preduzeti. Bakultativna pravna pomo% postoji onda kada neke radnje u postupku organ koji vodi postupak moe sam da izvr'i, ali ih iz razloga ekonominosti postupka poverava drugom organu. -rgan nadlean za re'avanje u upravnoj stvari moe, radi lak'eg i breg obavljanja radnji ili izbegavanja nepotrebnih tro'kova, vr'enje pojedinih radnji u postupkupoveriti drugom organu ovla'%enom za preduzimanje takvih radnji.-rgani su duni da jedni drugima ukazuju pravnu pomo% u upravnom postupku. .a pomo% se trai slubenom zamolni"om. +amoljeni organ je duanda postupi po zamolni"i bez odlaganja, a najkasnije u roku od #D dana od dana prijema slubene zamolni"e. Pravna pomo% za izvr'enje pojedinih radnji u postupku moe se traiti od suda u skladu s posebnim propisima. +a pravnu pomo% u odnosu sa inostranim organima vae odredbe meunarodnih ugovora, a ako tih ugovora nema, primenjuje se naelo uzajamnosti. U sluaju sumnje u postojanje uzajamnosti, obja'njenje daje ministarstvo nadleno za spoljne poslove.-rgani ukazuju pravnu pomo% inostranim organima na nain utvren zakonom. -rgan %e uskratiti pravnu pomo% ako se trai obavljanje radnje koja je protivna javnom poretku. &1. Izuze9e "(u15eno (i.aPostoje dve vrste izuze%a: a) obavezno i b) ,akultativno. -bavezno izuze%e propisano je zakonom i mora se sprovesti im se utvrdi postojanje zakonskih uslova. U tom smislu, slubeno li"e koje re'ava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku izuze%e se ako je: 1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovla'%enik, odnosno saobveznik, svedok, ve'tak, punomo%nik ili 40zakonski zastupnik stranke !) sa strankom, zastupnikom ili punomo%nikom stranke krvi srodnik u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena zakljuno, brani drug ili tazbinski srodnik do drugog stepena zakljuno, ak i onda kad je brak prestao #) sa strankom, zastupnikom ili punomo%nikom stranke u odnosu starao"a, usvojio"a, usvojenika ili hranitelja, ili je $) u prvostepenom postupku uestvovalo u voenju postupka ili u dono'enju re'enja. Bakultativno izuze%e nije obavezno i sprovodi se samo ako se u konkretnom sluaju pro"eni da bi izuze%e bilo neophodno da bi se obezbedila potrebna objektivnost i nepristrasnost slubenog li"a. .ako, na primer, postojali bi razlozi za izuze%e slubenog li"a ako izmeu slubenog li"a i stranke postoji animozitet, odnosno neprijateljstvo /jersu dugo godina u svai), ili, pak, meu njima postoji a,initet /jer su u emotivnoj vezi). U tom smislu, ako slubeno li"e smatra da postoje druge okolnosti /osim razloga za obavezno izuze%e) koje opravdavaju njegovo izuze%e, obavesti%e o tome organ nadlean za re'avanje o izuze%u, ne prekidaju%i rad. Pored toga, i stranka moe zahtevati izuze%e slubenog li"a kad postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost, pri emu u zahtevu mora navesti te okolnosti.&!. Pojam "tranke u upravnom po"tupku0tranka je li"e po ijem je zahtevu pokrenut upravni postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi za'tite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. &a osnovu ove zakonske de,ini"ije mogu se razlikovati tri grupe stranaka: 1) aktivna stranka !) pasivna stranka i #) uzgredna stranka ili intervenient. >ktivna stranka je li"e po ijem je zahtevu pokrenut upravni postupak /na primer, li"e po ijem je zahtevu pokrenut postupak za: izdavanje graevinske dozvole, za izdavanje dozvole za nabavku oruja, za prijem u dravljanstvo, itd.). Pasivna stranka je li"e protiv koga se vodi upravni postupak /na primer, poreski obveznik kod koga se vr'i poreska kontrola vlasnik zemlji'ta za koje se vodi postupak eksproprija"ije, itd.).Uzgredna stranka ili intervenient je li"e koje, radi za'tite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u upravnom postupku. *ntervenient je zainteresovan za ishod upravnog postupka.0tranka u postupku moe biti svako ,iziko i pravno li"e. (ravni organ, organiza"ija, naselje, grupa li"a i dr., koji nemaju svojstvo pravnog li"a, mogu biti stranke ako mogu biti nosio"i prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se re'ava u postupku. 0tranka moe biti i sindikalna organiza"ija ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes lana te organiza"ije.. U"(ovi za u,e"tvovanje neko (i.a u "voj"tvu "tranke u upravnom po"tupku+a uestvovanje nekog li"a u svojstvu stranke u upravnom postupku potrebno je da ima: 1) stranaku ili pravnu sposobnosti !) pro"esnu sposobnost i #) stvarnu ili stranaku legitima"iju. -rgan koji vodi postupak duan je da u svakom stadijumu postupka vodi rauna o tome da li postoje navedeni uslovi.1. 0tranaka ili pravna sposobnost predstavlja sposobnost nekog li"a da bude stranka, odnosno da bude nosila" prava i obaveza. -vu sposobnost imaju sva ona li"a koja mogu imati prava i obaveze. Prema +UP6u ovu sposobnost imaju slede%i subjekti: a) svako ,iziko i pravno li"e b) subjekti koji nemaju svojstvo pravnog li"a, ako mogu biti nosio"i prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se re'ava u postupku /dravni organ,organiza"ija, naselje, grupa li"a i dr.) i v) sindikalna organiza"ija, koja se moe pojaviti u svojstvu stranke podva razliita osnova: 1) ako ta organiza"ija ima samostalnu pravnu linost 3 kada moe biti stranka po tom osnovu i uestvovati u postupku radi za'tite svojih pravnih interesa kao pravne linosti i !) ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes lana te organiza"ije 3 kada moe po pristanku svog lana i u njegovoime staviti zahtev za pokretanje postupka koji se odnosi na odreena prava ili interese, kao i stupiti u ve% pokrenuti postupak sa svim pravima stranke.!. Pro"esna ili poslovna sposobnost oznaava sposobnost samostalnog vr'enja pro"esnih radnji u upravnompostupku, odnosno sposobnost za samostalno obavljanje radnji pred organima koji vode postupak. 0trankakoja je potpuno poslovno sposobna moe sama vr'iti radnje u postupku. Pretpostavka pro"esne sposobnostije op'ta sposobnost samostalno preuzimati obaveze. Postoje potpuno pro"esno nesposobna li"a /na primer,du'evnobolesnali"a)i ogranienonesposobnali"a/naprimer,maloletni"i). Bizikoli"estiepro"esnusposobnost punoletstvom ili progla'enjem za punoletno. Pravno li"e pro"esnu sposobnost ostvaruje posredno3 preko tzv. odgovornog li"a. 41#. 0tvarna ili stranaka legitima"ija oznaava poseban odnos jednog li"a prema konkretnoj upravnoj stvari kojaje predmeta upravnog postupka. -vo znai da bi neki subjekt mogao da bude stranka u upravnom postupku, neophodno je da se u tom postupku raspravlja o nekom njegovom pravu ili pravnom interesu.+a postojanje stvarne ili stranake legitima"ije potrebno je postojanje stranake sposobnosti, dok nije nuno postojanje pro"esne sposobnosti. &aime, injeni"a da stranka u toku postupka izgubi pro"esnu sposobnost nema uti"aja na stranaku legitima"iju 3 jer se umesto stranke u daljem postupku pojavljuje njen zakonski zastupnik.8azlikuju se: 1) aktivna i !) pasivna stranaka legitima"ija. >ktivnu stranaku legitima"iju ima li"e koje trai pokretanje postupka, a pasivnu stranaku legitima"iju 3 li"e protiv koga je upravni postupak pokrenut. -rgan koji vodi postupak duan je da po slubenoj dunosti pazi na to da li je pasivno legitimisano li"e kome se nalae odreena inidba ili ispunjenje neke obaveze.&$. Zakon"ki za"tupnik i ov(a/9eni pred"tavnik "tranke0 Privremeni za"tupnik "tranke0 Zajedni,kipred"tavnik i zajedni,ki punomo9nik +apro"esnonesposobno,izikoli"eradnjeupostupkuvr'i njegovzakonski zastupnik. +akonski zastupnikseodreuje na osnovu zakona ili aktom nadlenog dravnog organa. &a primer, zakonski zastupnik maloletnog li"akojejepodroditeljskimstaranjem 3 jeroditelj,aakojemaloletno li"epodstarateljstvom3njegov zakonskizastupnikjestaratelj. 4adorgankoji vodi postupakutvrdi dazakonski zastupnikli"apodstarateljstvomnepokazuje potrebnu panju u zastupanju, obave'tava o tome organ starateljstva.Pravno li"e vr'i radnje u postupkupreko svog, odnosno zakonskog zastupnika, odnosno ovla'%enog predstavnika koji se odreuje na osnovu op'tegakta tog pravnog li"a, ako nije odreen aktom nadlenog dravnog organa.>ko pro"esno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti protiv li"a ije jeprebivali'te, odnosno boravi'te nepoznato, a koje nema punomo%nika, organ koji vodi postupak postavlja takvojstran"i privremenog zastupnika ako to trai hitnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. .aj organ odmah otomeizve'tavaorganstarateljstva, aakojeprivremeni zastupnikpostavljenli"uijejeprebivali'te, odnosnoboravi'te nepoznato, objavljuje svoj zakljuak na oglasnoj tabli organa, odnosno u slubenom glasilu. >ko pravnoli"e, organiza"ija, naselje, grupali"ai dr., koji nemajusvojstvopravnogli"a, nemajuzakonskogzastupnika,odnosno ovla'%enog predstavnika ni punomo%nika,organ koji vodi postupak, postavlja pod istim uslovima tojstran"i privremenogzastupnikai otome%eseonaodmahobavestiti. Pravnomli"useprivremeni zastupnikpostavlja, po pravilu, iz reda slubenih li"a tog pravnog li"a. &a isti nain postavlja se privremeni zastupnik i kadtrebaizvr'iti radnjukojasenemoeodloiti, astranku, odnosnonjenogzakonskogzastupnika, ovla'%enogpredstavnika ili punomo%nika nije mogu%e blagovremeno pozvati. -tome se stranka, zakonski zastupnik,ovla'%eni predstavnikili punomo%nikodmahobave'tavaju.Fi"ekojesepostavljazaprivremenogzastupnikadunoje da se primi zastupanja, a zastupanje moe odbiti samoiz razloga koji supredvieni propisima.Privremenizastupnik uestvuje samo u postupku za koji je izriito postavljen,i to dok se ne pojavi zakonskizastupnik ili ovla'%eni predstavnik, odnosno sama stranka ili njen punomo%nik.(ve stranke ili vi'e stranaka mogu, ako propisom nije drukije odreeno, u istom predmetu istupati zajedniki. Utom sluaju dune su da naznae ko %e od njih istupati kao njihov zajedniki predstavnik, ili postaviti zajednikogpunomo%nika.-rgan koji vodi postupak moe, ako to ne zabranjuje propis, odrediti zakljukom strankama koje upostupku uestvuju s istovetnim zahtevima da u odreenom roku naznae ko %e ih izmeu njih predstavljati, ili dapostave zajednikog punomo%nika. >ko stranke po takvomzakljuku ne postupe, zakonskog zastupnika,ovla'%enog predstavnika ili zajednikog punomo%nika moe odrediti sam organ koji vodi postupak u kom sluajuzajedniki predstavnik, odnosno zajedniki punomo%nik zadrava to svojstvo sve dok stranke ne postave drugog.Protiv takvog zakljuka stranke imaju pravo na posebnu albu, koja ne odlae izvr'enje zakljuka.U sluaju kadaje odreen zajedniki predstavnik, odnosno zajedniki punomo%nik, svaka stranka zadrava pravo da istupa kaostranka u postupku, da daje izjave, kao i da samostalno izjavljuje albu i koristi druga pravna sredstva.&&. Punomo9nik "tranke0 Stru,ni pomaa, "tranke0tranka, odnosno njen zakonski zastupnik moe odrediti punomo%nika koji %e zastupati stranku u postupku, osim uradnjamaukojimajepotrebnodasamastrankadajeizjave. 8adnjeupostupkukojepunomo%nikpreduzimau42grani"amapunomo%jaimajuistopravnodejstvokaodaihjepreduzelasamastranka, odnosnonjenzakonskizastupnik. *akojeodredilapunomo%nika, samastrankamoedavati izjaveaonesemoguodnjeineposrednotraiti. 0trankakojajeprisutnakadnjenpunomo%nikdajeusmenuizjavu, moeneposrednoposledateizjaveizmeniti ili opozvati izjavu svog punomo%nika. >ko u pismenim ili usmenim izjavama koje se tiu injeni"a postojinesaglasnost izmeuizjavastrankeinjenogpunomo%nika, organ koji vodi postupak"eni obe izjave uskladu snaelom o"ene dokaza.Punomo%nik moe biti svako li"e koje je potpuno poslovno sposobno, osim li"a koja se bavenadripisarstvom.>ko se kao punomo%nik pojavi li"e koje se bavi nadripisarstvom,organ takvom li"u uskra%ujedalje zastupanje i o tome odmah obave'tava stranku i nadlenog javnog tuio"a. Protiv zakljuka o uskra%ivanjuzastupanja moe se izjaviti posebna alba, koja ne odlae izvr'enje zakljuka.Punomo%je se moe dati pismeno iliusmeno u zapisnik. >ko se u toku postupka ne sastavlja zapisnik, o usmenom punomo%ju stavlja se zabele'ka uspisupredmeta. 0trankakojanijepismenaili nijeustanjudasepotpi'estavljanapismenopunomo%jeotisakkaiprsta umesto potpisa. >ko se punomo%je izdaje li"u koje nije advokat, mora ga overiti nadleni organ.U stvarima za koje se trai struno poznavanje pitanja u vezi s predmetom upravnog postupka stranka moe dadovede struno li"e koje %e joj davati obave'tenja i savete. -vo struno li"e naziva se strunim pomagaem. 0trunipomaganijeni zakonski zastupnikni punomo%nikstranke, ve%li"ekojeprati strankupri vr'enjupojedinihpro"esnih radnji, i koje joj pomae strunim savetima i obave'tenjima. 0truni pomaga, prema tome, ne zastupastranku i za razliku od punomo%nika on ne vr'i radnje umesto stranke, ve% deluje uz stranku.0truni pomagai mogubiti li"a razliitog pro,ila. -stavljeno je stran"i da, prema prirodi upravne stvari, i kada pro"eni da joj je potrebno,uzme sebi odgovaraju%eg pomagaa. -na, stoga, moe za pomagaa uzeti li"e koje je strunjak za pravo, tehniku,raunovodstvo, poreze, ili nekudruguoblast. 0trankanemoedovesti kaostrunogpomagaali"ekojenijeposlovno sposobno ili koje se bavi nadripisarstvom.0truni pomaga ne stoji ni u kakvom neposrednom odnosuprema organu odnosno slubenom li"u koje vodi postupak, te stoga nije ni ovla'%en da daje kakve obavezne izjaveumesto stranke. 0truni pomaga se pojavljuje neposredno samo u odnosu na stranku, koju pomae svojim strunimznanjem i savetima. 0tranka nije duna da strunom pomagau izda posebno punomo%je, niti je duna da unapredobave'tava slubenoli"e koje vodi postupakotome da%e pri vr'enjunekepro"esneradnjeimati strunogpomagaa. 0lubeno li"e koje vodi postupak duno je da dozvoli stran"i savetovanje sa strunim pomagaem.&'. Podne".i0 PozivanjePodnes"ima se smatraju zahtevi, obras"i koji se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, albe, prigovori i druga saop'tenja kojima se stranke obra%aju organima. Podnes"i se, po pravilu, predaju neposredno ili 'alju po'tom pismeno, ili se usmeno saop'tavaju u zapisnik, a mogu se, ako nije drukije propisano, izjavljivati i telegra,ski, odnosno tele,aksom. 4ratka i hitna saop'tenja mogu se davati i tele,onom, ako je to, po prirodi stvari, mogu%e. Podnesak se predaje organu nadlenom za prijem podneska, a moe se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. +a podneske koji se usmeno podnose, a koji nisu vezani za rok ili nisu neodloni, moe se odrediti da se predaju samo u odreene sate u toku radnog vremena, odnosno u odreene dane. ;reme za predaju takvih podnesaka objavljuje svaki organ u svojim prostorijama na vidnom mestu.-rgan koji vodi upravni postupak ovla'%en je da poziva li"e ije je prisustvo u postupku potrebno, a koje boravi na njegovom podruju. Po pravilu, pozivanje se ne moe vr'iti radi dostavljanja pismenih otpravaka re'enja, odnosno zakljuaka, ili radi saop'tenja koja se mogu izvr'iti po'tom ili na drugi nain pogodniji za li"e kome saop'tenje treba dostaviti. &a usmenu raspravu moe biti pozvano li"e koje boravi van podruja organa koji vodi postupak ako se time postupak ubrzava ili olak'ava, a dolazak ne prouzrokuje ve%e tro'kove ili ve%u dangubu za pozvanog. Pozivanje se vr'i pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predvien drugi nain.U pismenom pozivu oznai%e se naziv organa koji je izdao poziv, ime i prezime i adresa li"a koje se poziva, mesto, dan, a kad je to mogu%e i as dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu /kao stranka, svedok, ve'tak itd.), i koja pomo%na sredstva i dokaze pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu se mora navesti da li je pozvano li"e duno da doe lino ili moe poslati punomo%nika koji %e ga zastupati i upozori%e se da je, u sluaju spreenosti da se odazove pozivu, duno da izvesti organ koji je izdao poziv.43&). Zapi"nik0 Raz(edanje "pi"a i o5ave/tavanje o toku po"tupka- usmenoj raspravi ili drugoj vanijoj radnji u postupku, kao i o vanijim usmenim izjavama stranaka ili tre%ih li"au postupku, sastavlja se zapisnik.&e mora se sastavljati zapisnik ni o usmenim zahtevima stranke o kojima se odluuje po skra%enom postupku, akojima se udovoljava, ve% se takvi zahtevi mogu samo evidentirati na propisan nain.U zapisnik se unosi: 1) nazivorgana koji vr'i radnju !) mesto u kome se vr'i radnja #) dan i as kad se vr'i radnja $) predmet u kome se radnjavr'i i ?) imena slubenih li"a, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika, punomo%nika ili predstavnika.+apisnik trebada sadri, tano i kratko, tok i sadraj izvr'enih radnji u postupku, kao i datih izjava. Pri tom, zapisnik treba da seogranii na ono 'to se tie same upravne stvari koja je predmet postupka. U zapisniku se navode sve isprave koje suu bilo koju svrhu upotrebljene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, te isprave se prilau zapisniku. *zjave stranaka,svedoka, ve'takai drugihli"akojauestvujuupostupku, akojesuodznaajazare'avanjeuupravnoj stvari,upisuju se u zapisnik 'to tanije a, po potrebi, i njihovim reima. U zapisnik se upisuju i svi zaklju"i koji se u tokuizvr'enja radnje donesu. >ko se saslu'anje vr'i preko tumaa, oznai%e se na kom je jeziku saslu'ani govorio i ko jebio tuma. +apisnik se vodi u toku vr'enja slubene radnje. >ko se radnja ne moe istog dana zavr'iti, une%e sesvakog dana posebno u isti zapisnik ono 'to je tog dana uraeno i to %e se propisno potpisati0tranke imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da o svom tro'ku prepi'u, odnosno ,otokopiraju potrebne spise.8azgledanje i prepisivanje, odnosno ,otokopiranje spisa vr'e se pod nadzorom odreenog slubenog li"a.Pravo darazgleda spise i da o svom tro'ku prepi'e, odnosno ,otokopira pojedine spise ima i svako tre%e li"e koje za to uiniverovatnim svoj pravni interes. +ahtev za razgledanje i prepisivanje, odnosno ,otokopiranje spisa moe se staviti iusmeno. -rgan moe traiti od tre%eg li"a da pismeno ili usmeno na zapisnik obrazloi postojanje svog pravnoginteresa.&e mogu se razgledati ni prepisivati, odnosno ,otokopirati: 1) zapisnik o ve%anju i glasanju !) slubenire,erati i na"rti re'enja, kao #) ni spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka iliako se to protivi javnom interesu ili opravdanom interesu jedne od stranaka ili tre%eg li"a.0tranka i svako tre%e li"ekojeuini verovatnimsvoj pravni interesupredmetu, kaoi zainteresovani dravni organi, imajupravodaseobave'tavaju o toku postupka. Protiv odbijanja zahteva za razgledanje spisa i obave'tavanje o toku postupka dopu'tena je posebna alba i kadzakljuaknijeizdat pismeno. Ealbasemoeizjaviti odmahposaop'tenju, anajdo"nijeurokuod!$asaodizvr'enog saop'tenja. - albi se mora odluiti u roku od $H asova od asa izjavljivanja albe.&*. Pojam i na,in do"tav(janja0 Po"redno do"tav(janje0 O5avezno (i,no do"tav(janje6 Pod dostavljanjem se podrazumeva postupak, putem koga se slubeni spisi upu%uju li"u kome su namenjeni. Fi"e kome je pismeno namenjeno treba da potvrdi prijem tog pismena. +naaj dostavljanja slubenih spisa je naroito u tome, 'to se za njega vezuju vane pravne posledi"e. -ne se mogu odnositi na pismeno koje se dostavlja, na organ koji je izdao pismeno i na li"a kojima se pismeno upu%uje.(ostavljanje pismena /poziva, re'enja, zakljuaka i drugih slubenih spisa) vr'i se, po pravilu, tako 'to se pismeno predaje li"u kome je namenjeno.(ostavljanje se vr'i po'tom, odnosno tele,aksom ili ga vr'i organ preko slubenog li"a. Fi"e kome pismeno treba da se dostavi moe biti pozvano radi prijema samo izuzetno, kad to zahteva priroda ili znaaj pismena koje treba uruiti. &ain dostavljanja