Ispitna Pitanja 27kom Na 27 Str

Tehnologija betona

1 | S t r a n a

PITANJA ZA PISMENI I USMENI ISPIT IZ

TEHNOLOGIJE BETONA

1. Komponente betona podela agregata. Vrste i karakteristike prirodnog agregata.

KOMPONENTE BETONA

AGREGAT

CEMENT

VODA

ADITIVI

POSEBNI DODACI

Koristi se prirodan agregat separisan u osnovne frakcije:

- reni,

- drobljeni,

- kombinovani (meani).

Drobina je raspadnit stenski materijal sa zrnam razlicite krupnoce u kome su komadi

nazaobljeni i uglasti.Nastaje drobljenjem stena na stenovitim padinama i na platoima.Ovaj

materijal je homogenog sastava.

Sljunak je nevezani sediment uglavnom heterogenog sastava u kome su prisutni manje ili vise

zaobljeni fragmenti stena.Pod sljunkom se podrazumeva materijal sa zrnima vece krupnoce od

4-125mm.Dobija se prirodnim drobljenjem i raspadanjem stena na sitnije komade.ovi komadi se

pitem vode,vetra ili glecara transportuju daleko od mesta nastajanja.

Pesak uglavnom nastaje na isti nacin kao i sljunak pri cemu je stepen usitnjenosti stenskog

materijala znatno veci.On je prirodno nevezani sediment sa zrnima krupnoce do 4mm.Moze da

bude i recni i brdski pri cemu brdski moze da se stvori i na samom mestu raspadanja stenske

AGREGAT

PRIRODAN

VETAKI

RENI

DROBLJENI

INDUSTRIJSKI

NUZPRODUKTI

SPECIJALNI

Tehnologija betona

2 | S t r a n a

mase.Pri vadjenju brdskog sljunka i peska mora se predhodno skinuti povrsinski sloj zemlje,pa

se dalje vadjenje moze vrsiti kao na sprudu koji je iznad nivoa vode.

Ako se od betona zahteva, pored vrstoe, neko POSEBNO SVOJSTVO, onda takvo svojstvo

mora da ima i agregat:

- OTPORNOST PREMA DROBLJENJU I HABANJU,

- OTPORNOST NA DEJSTVO MRAZA,

- VODONEPROPUSTLJIVOST,

- VISOKA VRSTOA PRI PRITISKU KAMENA OD KOJEG SE DOBIJA AGREGAT

DROBLJENJEM (vie od 80, odnosno 160 MPa).

2. Komponente betona podela agregata. Vrste i karakteristike vetakog

agregata.

KOMPONENTE BETONA

AGREGAT

CEMENT

VODA

ADITIVI

POSEBNI DODACI

INDUSTRIJSKI NUZPRODUKTI

Loina zgura.ovaj materijal predstavlja ostatak nakon sagorevanja uglja ili koksa pri cemu

njegova svojstva zavise kako od vrstekoricenog goriva tako i od uslova sagorevanja u peci

odnosno od konstrukcije loista.Zapreminska masa lozisne zgure varira u sirokom opsegu od

600 do 1500kg/m3.U njoj su prisutne ne sagorele cestice kao i vece ili manje kolicine razlicitih

supornih jedinjenja.

Elektrofilterski (letei) pepeo

AGREGAT

PRIRODAN

VETAKI

RENI

DROBLJENI

INDUSTRIJSKI

NUZPRODUKTI

SPECIJALNI

Tehnologija betona

3 | S t r a n a

nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama

veoma fine estice (0,005 do 0,1 mm) koje lebde u vazduhu

ima pucolanska svojstva

koristi se za spravljanje lakog agregata

komponenta za spravljanje siporeksa

dodatak portland cementu

za stabilizaciju zemljita pri izgradnji puteva

Specijalni

Keramzit-za proizvodnju ovog materijala koristi se homogena glina odredjenog

hemijskog i meneraloskog sastava U sirovini je najvise zastupljen SiO2 oko65% a posle

njega Al2O3 oko20% CaCO3 manje od 56% i razni oksidi natrijuma,kalijuma i

gvozdja.Sirovina se predhodno susi i vrlo sitno melje zatim se koriguje na odredjeni

sastav i homogenizira,pa tek nakon toga dolazi mesanje sa vodom.Zatim se glineno testo

propusta kros usnike i vrsi seckanje na cilindre odredjene duzine i peku na temperaturi

od 1100-1300C.

Ekspandirani perlit-perlit je stakleni kamen,silikatnog sastava koji se stvara prilikom

vulkanskih erupcija.ako se ovaj kamen nakon drobljenja izlozi temperaturi od 700-

1200C dobice se porozan agregat u vidu pesdka ili sljunka tzv ekspandirani perlit-perlit.

3. Vrste granulomertijskog sastava agregata za beton, prednosti i nedostaci.

GRANULOMETRIJSKI SASTAV

- jednozrni,

- diskontinualni,

- kontinualni.

JEDNOZRNI granulometrijski sastav je onaj koji se sastoji samo od zrna agregata

veliine

d 2d, odnosno d 3d

d = obino 4 ili 8 mm

JEDNOZRNI AGREGAT

Tehnologija betona

4 | S t r a n a

Izmeu zrna je znaajan prazan prostor koji ne treba popuniti cementnom pastom. Cementa

pasta treba samo da obavije zrna agregata i da ih slepi. Ovakav beton ima veliku poroznost,

malu zapreminsku masu imalu vrstou pri pritisku.

DISKONTINUALNI SASTAV

Princip koji se potuje kod diskontinualnog granulometrijskog sastava je IZOSTAVLJANJE

jedne ili vie frakcija agregata. Cilj je najbolje mogue pakovanje agregata u datoj zapremini pri

emu je prazan prostor izmeu zrna sveden na minimum.

KONTINUALNI SASTAV

Meavina agregata za beton se sastavlja od osnovnih frakcija bez preskoka (0-4, 4-8, 8-16, 16-

31,5 mm itd). Granulometrijski sastav agregata za beton se izraunava. Izraunava se

procentualno uee osnovnih frakcija u meavini tako da granulometrijska kriva meavine lei

u podruju ogranienom STANDARDNIM granulometrijskim krivama A i B.

Tehnologija betona

5 | S t r a n a

4. Sirovine za proizvodnju PC, oksidi i osnovni minerali. Doprinos minerala PC

vrstoi cementnog kamena.

Sirovine Oksidi Minerali PC

Krenjak (CaCO3) Glina

(kvarcni pesak)

(boksiti)

(ruda gvoa)

CaO

SiO2

Al2O3

Fe2O3

ALIT 3CaOSiO2 ili (C3S) BELIT 2CaOSiO2 ili (C2S) SELIT II 3CaOAl2O3 ili (C3A) SELIT I 4CaOAl2O3Fe2O3 ili (C4AF)

(CaO, MgO, Na2O, K2O i dr.) ekspanzivi

Sirovina za proizvodju cementa pece se do temperature sinterovanja koja iznosi 1350-1450C.Na

ovo temp. Komponente sirovine pocinju da omeksavaju po povrsini,ali ne dolazi do njihovog

topljenja.S obzirom da se pecenjem krecnjaka dobija CaO a da se glina nakon dehidracije

razlaze na jedinjenja SiO2,Al2O3 i Fe2O3 u procesu pecenja sirovine sticu se svi neophodni

uslovi za formiranje kompleksnih jedinjenja koja ulaze u sastav portland cementa.

doprinos minerala PC vrstoi cementnog kamena

Tehnologija betona

6 | S t r a n a

5.Nacrtati dijagram i objasniti etape u procesu hidratacije PC.

Ako se proces hidratacije posmatra sa aspekta povecavanja cvrstoce cementa-cemetnog

kamena,onda se on ,s obzirom na izlozeno ,moze podeliti na 3 etape.Prva pocetna etapa etapa

formiranja aluminatne strukture(etapa vezivanja cementa), druga etapa postepenog potiskivanja

aluminatne strukture i nadvladavanja silikatne strukture(etapa intezivnog ocvrscavanja cementa)

treca etapa stabilizacije silikatne strukture kada se dostignuta cvrstoca cemetnog kamena tokom

vremena bitnije ne menja.

Na slici je da sematski prikaz postepenog transformisanja zrna cementa okruzenih vodom u nov

kvalitet-cemetni kamen sacinjen od produkta hidratacije klinker minerala.

Etape u procesu hidratacije portland cementa

6.Vrste portland cementa.

Vrsta

cementa

Tip cementa Glavni sastojci cementa

Naziv Oznaka

Klinker

K Zgura Z

Pucolani Vetaki pucolani

(letei pepeo) Krenjak L JUS

B.C1.011 EN 197-1

Prirodni

P

Aktivni

Q

Silikatni

V

Karbona

tni W

CEM I Portland-cement PC CEM I 95 100 - - - - - -

CEM II

Portland cement sa dodatkom zgure

PC 20S CEM II/A-S 80 94 6 20 - - - - -

PC 35S CEM II/B-S 65 79 21 35 - - - - -

Portland cement sa dodatkom prirodnog

pucolana

PC 20P CEM II/A-P 80 94 - 6 20 - - - -

PC 35P CEM II/B-P 65 79 - 21 35 - - - -

PC 20Q CEM II/A-Q 80 94 - - 6 20 - - -

PC 35Q CEM II/B-Q 65 79 - - 21 - 35 - - -

Portland cement sa dodatkom vetakog pucolana

PC 20V CEM II/A-V 80 - 94 - - - 6 20 - -

PC 35V CEM II/B-V 65 79 - - - 21 35 - -

PC20W CEM II/A-W 80 94 - - - - 6 20 -

PC35W CEM II/B-V 65 79 - - - - 21 35 -

Portland cement sa dodatkom krenjaka

PC 20L CEM II/A-L 80 94 - - - - - 6 20

PC 35L CEM II/B-L 65 79 - - - - - 21 35

Portland PC 20M CEM II/A-M 80 94 6 20

Tehnologija betona

7 | S t r a n a

kompozitni cement PC 35M CEM II/B-M 65 79 21 35

CEM III Metalurki cement

M 35K CEM III/A 35 64 36 65

M 20K CEM III/B 20 34 66 80

M5K CEM III/C 5 19 81 95

CEM IV Pucolanski cement P 35 CEM IV/A 68 89 - 11 35

P 55 CEM IV/B 45 64 - 36 55

CEM V Kompozitni cement MP 30 CEM V/A 40 64 18 30 19 30

MP 50 CEM V/B 20 38 31 50 31 50

7.Aditivi navesti vrste. Plastifikatori i superplastifikatori.

Aditivi su dodaci betonu u tenom ili prakastom stanju,

Koriste se radi poboljanja osobina sveeg i ovrslog betona,

Teni aditivi se dodaju pomeani sa delom vode koja se koristi za spravljanje betona,

Aditivi se dodaju u relativno malom procentu koji se izraava u odnosu na masu cementa.

Vrste aditiva

PLASTIFIKATORI

SUPERPLASTIFIKATORI

HIPERPLASTIFIKATORI

AERANTI (POROSTVARAI)

AKCELERATORI (UBRZIVAI)

RETARDERI (USPORIVAI)

ANTIFRIZI

ZAPTIVAI

Plastifikatori si aditivi koji poboljsavaju ugradljivost i obradljivost betonskih

smea.Upotrebljavaju se fino ustnjeni materijali-bentonit,elektrofilterski

pepeo,pucolani...,okvasene cestice ovih materijala koje su sfernog ilil priblizno sfernog oblika

imaju ulogu kuglica koje svojim oblikom i podmazanom povrsinom smanjuju trenje unutar

mase svezeg betona a to doprinosi poboljsanju njegove ugradljivosti i upotrebljivosti.

Postoje jos i plastifikatori koji pripaduju kategoriji tzv. povrsinski aktivni supstanci.oni u

svezem betonu deluju kao svojevrsna maziva,obavijaju zrna cementa stvarajuci oko njih tanke

opne usled cega se smanjuje trenje u masi.

Superplastifikatori su plastifikatori koji omogucavaju jos znacajnije smanjivanje vode u

svezem betonu.U pojedinim slucajevima smanjenje iznosi i preko 30% pri cemu se ne ugrozava

ugradljivost i obradljivost, a omogucava dobijanje vrlo visokih cvrstoca

betona.Superplastifikatori su najcesce vodeni rastvori sulfovanog melamin

formaldehida,sulfovanog naftalin formaldehida...to su tecnosti zatvorene boje sa specificnom

masama od 1100-1200kg/m3.

8.Aditivi navesti vrste. Aeranti.





Tehnologija betona

8 | S t r a n a

Vrste aditiva

PLASTIFIKATORI

SUPERPLASTIFIKATORI

HIPERPLASTIFIKATORI




ANTIFRIZI

ZAPTIVAI

Aeranti-uvlacivaci vazduha su aditivi putem kojih se u strukturu betona formiraju mehurici

vazduha reda velicina 0.01 do 0.3mm.Ovi mehurici su ravnomerno rasporedjeni unutar mase

betona,pri cemu njihova medjusobna rastojanja obicno ne prelaze 0.25m.Ovakva struktura

betona uslovljava povecanje otpornosti betona na dejstvo mraza.Putem mehurica uvucenog

vazduha u betonu se stvara rezervna zapremina vazdusnih pora koja je najcesce za oko 20% od

zapremine zamrznute vode.

Aeranti pripadaju kategoriji povrsinski aktivni materijali,smolastih organskih

jedinjenja.Doziraju se u malim kolicinama od 0.5-1% u odnosu na masu cementa.

Koriste se kod izrade betonskih kolovoza,aerodromskih pisti...Uloga im je znacajna u

slucajevima betona koji su pored dejstva mraza izlozeni i dejstvu soli.

9.Aditivi navesti vrste. Ubrzivai i usporivai.





Vrste aditiva

PLASTIFIKATORI

SUPERPLASTIFIKATORI

HIPERPLASTIFIKATORI




ANTIFRIZI

ZAPTIVAI

Akcelelatori su aditivi koji deluju kao ubrzivaci procesa vezivanja ili kao ubrzivaci procesa

ocvrscavanja cementa.Najcesce se koriste alkalni silikati i aluminati, a ponekad i

trietanolamin.Najpoznatiji i najvise upotrebljivan ubrzivac je kalcijum hlorid CaCl2.ON

ubrzava proces ocvrscavanja.U kolicini od samo0.2% u odnosu na masu cementa on

omogucava ostvarivanje brzog porasta cvrstoce betona u prvih 7 dana dok pri dozi od

2%,nakon 7 dana daje cvrstocu koja odgovara cvrstoci betona nakon 28 dana. Koriste se jos

natrijum hlorid,natrijum sulfat...Akcelelatori se koriste pri betoniranju po hladnom vremenu

tj kada se zahteva veca cvrstoca betona u kracem roku.

Retarderi-deluju na taj nacin sto oko zrna cementa stvaraju opne koje sprecavaju brzo

odvijanje hemijskih reakcija na relaciji cement-voda.Najpoznatiji usporivac je sadra

CaSO4*2H2O.Jos se upotrebljavaju dekstrin,razne vrste secera, glicerin... Ovde treba

napomenuti da se ove materije dodaju betonu u vrlo malim kolicinama-0.1% i da postoje

takvi dodaci koji posle odredjenog vremena deluju kao usporivaci vezivanja cementa dok

pri vecim dozama deluju kao ubrzivaci.Primena retardera dolazi u obzir u slucajevima

betoniranja na visokim temperaturama, pri transportu betona na duzim relacijam...

Tehnologija betona

9 | S t r a n a

Koriscenjem retardera omogucava se ocuvanje ugradljivosti i obradljivosti betona u toku

14-48 casova ,pa i vise.

10.Aditivi navesti vrste. Antifrizi i zaptivai.





Vrste aditiva

PLASTIFIKATORI

SUPERPLASTIFIKATORI

HIPERPLASTIFIKATORI




ANTIFRIZI

ZAPTIVAI

Antifrizi-sredstva protiv smrzavanja svezeg betona-deluju tako sto snizavaju tacku smrzavanja

vode.njihovom upotrebom omogucava se izvodjenje betoniranja i temperaturama nizim od

0C.Kao antifriz se upotrebljava kalcijum hlorid,natrijum hlorid,natrijum nitrat..Kod nearmiranih

konstrukcija ovi dodaci se primenjuju u dozama i do 10% u odnosu na masu cementa, dok kod

armiranog betona zbog opasnosti od korozije armature njihova upotreba je ogranicena.Neki od

dodataka npr natrijum hlorid tokom vremena izbija na povrsinu i dovodi do pojave iscvetavanja

a isto tako povecava i higroskopnost betona.

Zaptivaci su dodaci betonu ciji je sastav tako podesen da se nakon njihove reakcije sa klinker

mineralim adobijaju produkti koji zaptivaju kapilarne pore u cemetnom kamenu.Na taj nacin

povecava se stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona.Atitivi ovog tipa se dobijaju na bazi

masnih kiselina,upotrebljuju se u obliku emulzije ili smolastih bitumenoznih formulacija.

11.Objasniti pojam tiksotropije sveeg betona.

Sve beton je viekomponentni polidisperzan sistem koji se dobija homogenizacijom meavine

komponentnih materijala (cement, agregat, voda, aditivi, posebni dodaci).

U okviru sveeg betona prisutne su:

finodisperzne estice cementa, vrlo sitne estice agregata i mineralni prakati dodaci

(kod nekih vrsta betona),

znatno krupnija zrna sitnog i krupnog agregata,

voda i aditivi,

mehurii vazduha (do 2% ili vie ako se radi o namerno uvuenom vazduhu zbog

primene aeranata).

Svojstva sveeg betona zavise od veoma velikog broja uticajnih parametara, ali su dva osnovna

faktora najvanija:

karakteristike komponentnih materijala,

Tehnologija betona

10 | S t r a n a

struktura svee betonske meavine.

Sve beton se odlikuje dvema veoma znaajnim karakteristikama:

tiksotropija,

stalna promena njegovih svojstava u funkciji vremena.

TIKSOTROPIJA SVEEG BETONA

Tiksotropija je sposobnost svee betonske mase da pod dejstvom uestalih spoljanjih sila

malog intenziteta poprima svojstva tenosti, tj. dolazi do poveanja fluidnosti betona.

Ovo svojstvo se aktivira primenom spoljanjih izvora sila (razne vrste vibratora) koji

omoguavaju pravilnu ugradnju betona u oplatu i maksimalno kompaktiranje sveeg betona.

Izbor sredstva za ugradnju zavisi od vrste konzistencije sveeg betona (o emu e rei biti

kasnije).

Navedeni pojmovi imaju izmenjeno znaenje kod betona najnovije generacije - tzv.

samougraujuih betona SCC.

12.Objasniti strukturu sveeg betona. Defekti strukture sveeg betona.

Struktura sveeg betona se najee posmatra na relaciji dve komponente: cementne paste i

agregata.

Cementnu pastu ine cement i voda, ali se tu uraunavaju i sitne estice agregata (< 0,09 mm)

kao i eventualni mineralni dodaci (ukupno do 500 kg za 1 m3 betona).

Svojstva cementne paste (a i sveeg betona) veoma zavise od koliine tene faze voda i

aditivi. Sa poveanjem koliine vode poveava se fluidnost i smanjuje strukturna vrstoa.

DEFEKTI STRUKTURE SVEEG BETONA

Ukoliko se sa koliinom vode pretera strukturna vrstoa sveeg betona moe postati toliko

mala da e se uoiti jedna pojava poznata pod nazivom bleeding krvarenje betona.

To se manifestuje izdvajanjem vode iz svee betonske mase, a u vezi sa prethodno navedenim

je i pojava dekompozicije betona - segregacija.

Dekompozicija sveeg betona segregacija se ogleda u njegovoj nehomogenosti tj.

neravnomernom rasporedu komponenti u masi betona.

Zrna agregata padaju na dno, dok se na povrini izdvajaju cement i voda.

Segregacija moe jo nastati i:

kao posledica preteranog vibriranja betona pri ugradnji ili

nedovoljno dugog ili loe odabranog (neefikasnog) sredstva pri zgradnji betona krutih

konzistencija.

Tehnologija betona

11 | S t r a n a

13.Objasniti pojam konzistencije sveeg betona. Objasniti tri metode merenja

konzistencije.

Pod konzistencijom se podrazumeva stepen pokretljivosti i obradljivosti svee betonske

mase. Standardne metode za odreivanje konzistencije su:

metoda sleganja

metoda rasprostiranja

vebe metoda

metoda sleganja vibriranjem

METODA SLEGANJA

Ova metoda je poznata i kao Abramsova metoda. Konzistencija se utvruje merenjem

sleganja svee betonske mase koje nastaje posle podizanja konusa.

METODA RASPROSTIRANJA

Ova metoda je poznata kao Grafova metoda. Konzistencija se utvruje merenjem dva

upravna prenika betonske mase koja se rasprostire usled potresanja potresnog stola.

VEBE METODA

Princip odreivanja konzistencije ovom metodom se sastoji u merenju vremena koje je

potrebno da svea betonska masa oblika zarubljene kupe transformie u oblik valjka pod

dejstvom vibracija (tiksotropija).

3

1

sr13

1h ;

i

ihhhh

3

1

sr21

3

1 ;

2 iii RR

RRR

Tehnologija betona

12 | S t r a n a

VRSTE KONZISTENCIJE

vrsta

konzistencije

metoda za odreivanje konzistencije sredstvo za ugradnju

(kompaktiranje betona) vebe (stepen)

sleganje (cm)

rasprostiranje (cm)

mera

sleganja

kruta > 11 0 - > 1,25 vibracioni sto, nabija

slabo plastina 5 10 2 5 do 40 1,11 1,24 vibracioni sto, vibraciona

igla, nabija

Plastina 2-4 6 10 40 50 1,04 1,10 vibracioni sto, vibraciona

igla, ipka

tena < 1 11 18 50 65 < 1,03 ipka

14.Zavisnost vrstoe pri pritisku betona od koliine cementa, reim nege, vrste

agregata, granulometrijskog sastava. Uticaj nekih aditiva na vrstou pri pritisku

betona.

15..Ispitivanje vrstoe pri pritisku betona i definisanje marke betona.

Ispituje se na betonskim telima oblika kocke duine ivice 150 mm i starosti 28 dana

Do dana ispitivanja betonska tela se uvaju u kalupu 24 sata, a zatim jo 27 dana u vodi

Betonska tela koja se koriste za ispitivanje vodonepropustljivosti (200 x 200 x 150 mm) se

uvaju na vazduhu

Ravnopravno sa betonskim kockama ivice 150 mm, vrstoa se moe ispitati i na

cilindrima (valjcima) prenika 150 mm i visine 300 mm

Pored navedenih oblika i dimenzija betonskih tela vrstoa se moe ispitati i na

betonskim telima drugaijih dimenzija i oblika (na primer prizme)

Ako se vrstoa ispituje na telima koja nemaju standardan oblik ili dimenzije dobijene

rezultate treba preraunati na standardan oblik betonskih tela primenom odgovarajuih

koeficijenata

Tehnologija betona

13 | S t r a n a

vrstoa se moe ispitati i pri starosti razliitoj od 28 dana, obino 2, 7, 14 ili 90 dana

radi uvida u tok promene vrstoe tokom vremena

Koeficijenti za preraunavanje vrstoe pri pritisku pri bilo kojoj starosti na vrednost

vrstoe pri starosti od 28 dana su samo orijentacioni

Beton obino posle 2 do 3 dana postigne oko 50% vrstoe koju e imati posle 28 dana, a

posle 7 dana obino ima oko 70% vrstoe

MARKA (KLASA) BETONA

Se dobija ispitivanjem betonskih kocki 20x20x20cm a koji se zasniva na karakteristicnoj

cvrdtoci koja odgovora fraktilu p=10%,Kocke se ispituju pri starosti od 28 dana pri cemu

njihovo spravljenje mora da bude u skladu sa PBAB-u.Uzorci se izradjuju u metalnim kalupima

pri cemu se smesa zbija zavisno od njene konzistencije i uslova ugradjivanja u

konstrukciju.Betonska tela ostaju u kalupe 20=+-4h pri temp od 20C i zasticeni od

isusivanja.Zatim se vade iz kalupa i stavljaju u vodu pri vlaznosti 35% a temp 20C.Pod ovim

uslovom betonska tela se neguju do dana ispitivanja.Pri ispitivanju sila pritiska se postepeno

povecava od 0 do sile loma.Cvrstoca svakog pojedinacnog uzorka se dobija kao sila loma

svedena na jedinicu povrsine uzorka 20x20cm.Cvrstoca se izrazava u Mpa.Marke koje se

upotrebljavaju su 10,15,20,25,30,35,40,45,50,55 i 60.

16.Ispitivanje vrstoe pri zatezanju betona, dispozicije prilikom ispitivanja i

obrasci.

Odredjivanje cvrstoce betona na zatezanje je nesto slozenije od odredjivanje cvrstoce pri

pritisku.Razlozi za ovo leze uglavnim u tome sto je prilikom ispitivanja u realnim

uslovima relativno tesko obezbediti homogeno stanje zatezanja uzoraka.Ovo fizicko

mahanicko svojstvo betona bitno zavisi od stanja povrsine agregata,Kod drobljenog

agregata adhezija izmedju zrna agregata i cemetnog kamena je veca od adhezije koja

postoji izmedju recnog agregata i cemetnog kamena,pa stoga sa drobljenim agregatom po

pravilu imaju vece cvrstoce pri zatezanju.Jos zavisi sadrzaja cementa,vodocemetnog

faktora...Sto se tice vremenskog porasta cvrstoce pri zatezanju on je srazmerno intezivni

u toku prvih 28 dana, dok se kasnije ovaj porast znacajno usporava.u proseku se moze

uzeti da se u prvih 28 dana postize oko 80% konacne cvrstoce pri zatezanju.

2 grzc

Pf

dl cvrstoca

2

6 grzs

Mf

bh predmetna cvrstoca

1 1.25zs

z

f

f

Tehnologija betona

14 | S t r a n a

17.Posebna svojstva betona vodonepropustljivost.

Propustljivost betona za vodu zavisi od:

Stepena kompaktnosti,

Stepena hidratacije cementa,

Poroznosti cementnog kamena,

Strukture pora,

Svojstava i koliine cementa i agregata,

Naina negovanja.

Osnovni faktori uticaja

Mikrokapilari veliine preko 7 - 10 mm, a to su gelske pore, praktino su nepropustljive za

vodu.

Makrokapilari veliine ispod 7 - 10 mm, koje nastaju u cementnom kamenu pri

vodocementnom faktoru veim od 0,40 (mv/mc > 0,40), imaju mo upijanja i proputanja vode,

usled pritiska, kapilarnog penjanja, osmotskog efekta i dr.

Vodonepropustljivost betona u optem sluaju zavisi od ukupne zapremine kapilarnih pora,

njihovog rasporeda, kao i od karaktera poroznosti (otvorena ili zatvorena).

Na vodonepropustljivost betona moe se uticati smanjivanjem vodocementnog faktora,

stepenom hidratacije, efikasnou ugraivanja, primenom aditiva zaptivaa.

Veliki znaaj za vodonepropustljivost imaju i mikroprsline (skupljanje, temperaturne promene).

Zavisnost koeficijenta filtracije i vodocementnog faktora

Vv koliina (zapremina) vode u m3 koja proe

kroz element debljine a = 1 m, povrine S = 1 m2

pri razlici hidrostatikog pritiska na dvema

graninim povrinama od p = 1 m vodenog stuba a

za vreme t = 1 h

Promena vodoneprostljivosti betona u funkciji starosti

)/(

:

hmtS

aVk

filtracijetKoeficijen

p

vf

Tehnologija betona

15 | S t r a n a

Uticaj aditiva Aeranata na vodonepropustljivost betona

Vodonepropustljivost betona moe se poveati dodavanjem aditiva tzv. Aeranata. Oni

proizvode sitne mehurie vazduha uniformno rasporeene, koji ostaju prisutni i u ovrslom

betonu. Na taj nain se u strukturi betona formiraju mehurii vazduha veliine 0.01 - 0.3mm.

Ovi mehurii su ravnomerno rasporeeni u masi cementnog kamena na meusobnom rastojanju

od 0.1 do 0.2 mm. Aeranti menjaju strukturu betona obrazovanjem izolovanih vazdunih pora

koje presecaju mreu kapilara, usled ega dolazi do smanjenja kapilarne absorpcije. Osnovno

dejstvo aeranata se ispoljava u poveanju otpornosti betona na dejstvo mraza i soli za

defrostaciju i smanjenju vodopropustljivosti betona.

18.Posebna svojstva betona otpornost na dejstvo mraza.

Otpornost betona prema dejstvu mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasienosti

vodom podnese viekratno smrzavanje i odmrzavanje. Osnovni razlog usled koga dolazi do

destrukcije betona su unutranji naponi koji se javljaju pri smrzavanju vode u porama ili

prslinama prisutnim u betonu.

Zakljuujemo da je osnovni inilac otpornosti betona na mraz isti kao i kod

vodonepropustljivosti betona, a to je kompaktnost betona, koja se najefikasnije postie

korienjem niskih vodocementnih faktora, a mogu se primenjivati i aeranti.

Za ispitivanje otpornosti betona prema dejstvu mraza primenjuje se postupak naizmeni~nog

smrzavanja i odrmrzavanja uzoraka zasi}enih vodom.

Kriterijumi za ocenu otpornosti prema dejstvu mraza:

1. nema pojave prslina, krunjenja, ljuskanja ili drugih vidljivih oteenja

2. nema gubitka mase ili oni nisu vei od 5% prvobitne mase uzorka.

3. smanjenje vrstoe pri pritisku treba da je manje od 25% u odnosu na etalon.

Ispitivanje otpornosti betonskih uzoraka na mraz se u naoj zemlji obavlja prema

standardu: JUS U.M1.016.

Tehnologija betona

16 | S t r a n a

Ovim standardom utvruje se postupak ispitivanja otpornosti betona prema dejstvu

mraza.

Metode ispitivanja destruktivne ili nedestruktivne.

Oznake otpornosti betona prema dejstvu mraza su:

M-50, M-100, M-150, M-200, M-250 i M-300.

Kod destruktivne metode prosena vrstoa pri pritisku smrzavanih tela mora iznositi najmanje

75% od prosene vrstoe pri pritisku koju imaju nesmrzavana tela ekvivalentne starosti

(etaloni).

Kod nedestruktivne metode dinamiki modul elastinosti betona smrzavanih tela mora iznositi

najmanje 75% od dinamikog modula elastinosti betona koji imaju nesmrzavana tela zasiena

vodom.

Tela za ispitivanje

Tela koja se ispituju prema dejstvu mraza moraju imati oblik kocke ivice 150mm ili

200mm, odnosno oblika prizme dimenzija 400x100x100mm.

Prenik i visina cilindrinih uzoraka treba da iznose po 150mm, ili prenik 50mm i visina

56mm, ili da se epruvete 400x100x100mm izreu iz izvedenog veeg kvadra iz gotovog

objekta najmanje 28 dana nakon ugra|ivanja betona.

Broj epruveta za ispitivanje destruktivnom metodom zavisi od utvr|ene marke otpornosti

prema mrazu i mora biti u skladu sa vrednostima datim u tabeli 1.

Za nedestruktivnu metodu potrebna su tri tela.

Potrebna oprema za ispitivanje:

Ureaj za hlaenje dovoljnog kapaciteta da odrava stalnu temperaturu vazduha od -

202C sa automatskim registrovanjem temperature vazduha u ure|aju u blizini

betonskih tela,

Vaga tanosti 1g, a za male epruvete vaga tanosti 0.1g,

Ureaj za odreivanje vrstoe betonskih tela pri pritisku,

Ureaj za merenje dinamikog modula elastinosti betona.

Destruktivna metoda

Na dan poetka ispitivanja otpornosti prema dejstvu mraza mora se ispitati vrstoa pri pritisku

3 etalona - Eo.

Za oznaku M-50 vri se ispitivanje vrstoe pritiskom na 3 tela koja su izdrala 50 ciklusa i na 3

etalona EI ekvivalentne starosti koja nisu bila izloena dejstvu mraza. Ispitivanje se vri

neposredno posle vaenja tela iz vode.

Za oznaku M-100 vri se ispitivanje vrstoe pritiskom na 3 tela posle obavljenih 100 ciklusa i

na 3 etalona EII ekvivalentne starosti koja nisu bila izloena smrzavanju. Ispitivanje se vri

neposredno posle vaenja tela iz vode.

Za oznake M-150, M-200, M-250 i M-300 meuispitivanja se vre posle 100, 150, 200 odnosno

250 ciklusa na isti nain kao oznaku M-100.

Ukoliko se za vreme ispitivanja pojave oteenja povrina, tela treba izmeriti i snimiti.

Ekvivalentna starost Te odreuje se, zbog usporenog prirasta vrstoe pri pritisku za vreme

smrzavanja, prema sledeim obrascima:

-za tri ciklusa smrzavanja i odmrzavanja u toku 24 h:

Tehnologija betona

17 | S t r a n a

Te = a + 0.2 n (ciklus 4 h + 4 h)

-za dva ciklusa smrzavanja i odmrzavanja u toku 24 h:

Te = a +0.35 n (ciklus 4 h + najmanje 4 h kod 1. odmrzavanja)

-za jedan ciklus smrzavanja i odmrzavanja u toku 24 h:

Te = a + 0.8 n (ciklus 4 h + 20 h)

gde je:

a - starost uzoraka (u danima) na poetku smrzavanja,

n - broj ciklusa naizmeninog smrzavanja i odmrzavanja pre ispitivanja vrstoe

pritiskom.

Da bi se utvrdio stepen otpornosti betona prema dejstvu mraza destruktivnom metodom,

prosena vrstoa smrzavanih tela uporeuje se sa prosenom vrstoom tela - etalona

ispitivanih pri ekvivalentnoj starosti.

Ako se prosena vrstoa smrzavanih tela oznake M-100, M-150, M-200, M-250 i M-300, posle

odreenog broja smrzavanja i odmrzavanja pri meuispitivanju, smanji za 35% u poredjenju sa

prosecnom cvrstocom tela (etalona) ispitanih pri ekvivalentnoj starosti - ispitivanje se

obustavlja.

Nedestruktivna metoda

Pripreme se tri epruvete.

Prvo merenje dinamikog modula elastinog betona vri se na dan poetka pripreme

uzoraka.

Drugo merenje dinamikog modula elastinosti betona vri se posle postizanja zasienja

betonskih epruveta vodom; ovo se postie kada razlika izmedju dva uzastopna merenja

mase nije vea od 0.2% (m/m).

Naredna merenja dinamikog modula elastinosti betona vre se posle svakih 25 ciklusa

smrzavanja - odmrzavanja.

Stepen otpornosti betona prema dejstvu mraza prema nedestruktivnoj metodi utvruje se

upore|enjem dinamikog modula elastinosti betona zadnjeg merenja sa dinamikim

modulom elastinosti betona drugog merenja.

19.Posebna svojstva betona otpornost na jednovremeno dejstvo mraza i soli za

odmrzavanje.

Otpornost prema dejstvu mraza i soli

esto se namee potreba ispitivanja betona na dejstvo mraza izloenog istovremeno i na uticaj

soli za odmrzavanje. Kod ovakvih ispitivanja se najee primenjuje postupak u okviru koga se

u procesu smrzavanja i odmrzavanja povrina uzorka podvrgava delovanju troprocentnog

rastvora NaCl.

Prema standardu JUS U.M1.055 propisani uzorak se na tano definisan nain izlae delovanju

ovakvog rastvora,pa se nakon ovoga podvrgava u trajanju 16-18h na temperaturi od -20C,a 6-

8h na sobnoj temperaturi.

Otpornost betona na delovanje mraza i soli za odmrzavanje odredjuje se stepenom oteenja

ispitne povrine betona nakon 25 ciklusa naizmeninog smrzavanja i odmrzavanja prema

postupku koji je utvrdjen ovim standardom.

Uzorci za ispitivanje

Tehnologija betona

18 | S t r a n a

Uzorci za ispitivanje se izradjuju od sveeg betona u laboratoriji ili na gradilitu ili se izvade iz

ovrslog betona iz objekta.

Oprema

Uredjaj za hladjenje sa automatskim registrovanjem temperature vazduha u blizini

betonskih uzoraka koji mora zadovoljiti uslove utvrdjene standardom.

Vaga tanosti 0.1g

Merilo tanosti 1mm

Fotografski aparat

Ispitivanje

Priprema uzorka:uzorci koji se ispituju ne smeju biti stari manje od 28 dana. Sedam dana

pre poetka ispitivanja uzorci se stavljaju i dre u prostoriji temperature 20+2C i

relativne vlanosti 65+5%. Posle toga se na gornju povrinu uzorka postavi okvir visine

15mm prema slici 1.

Spoj okvira i povrine betona koja se ispituje mora biti vodonepropustan. Unutar

postavljenog okvira nalije se 3%-tni rastvor kuhinjske soli u sloju visine 3mm i odrava

se na toj visini do poetka ispitivanja.

Tako pripremljeni uzorak se uva 7 dana na temperaturi 20+2C i vazduhu relativne

vlanosti 65+5%.

Postupak: ispitivanje se sastoji od 25 ciklusa smrzavanja i odmrzavanja u uredjaju za

hladjenje vazduhom. Jedan ciklus se sastoji od smrzavanja na temperaturi od -20+2C u

trajanju 16-18h i odmrzavanja na temperaturi od 20+2C u trajanju 6-8h.

Posle svakih 5 ciklusa vre se merenja opisana u t.6,a potom se menja rastvor kuhinjske soli.

Merenja

Gubitak mase:materijal koji se odvojio na povrini usled ljuskanja,zajedno sa rastvorom soli,

sakuplja se i filtrira na situ otvora okaca 0.09mm, sui do stalne mase i izmeri sa tanou od

100mg. Rezultat se izraava kao gubitak mase po jedinici ispitne povrine u mg na kvadratni

mm, sa tanou od 0.01mg/mm.

Dubina oteenja:merenja se sprovode na 3 mesta pre poetka ispitivanja i na 3 mesta na

oteenom delu ispitne povrine betona u toku ispitivanja posle 5,10,15 i 20 ciklusa i na kraju

ispitivanja. Dubina oteenja se izraunava prema sledeoj formuli:

d=V2-V1

Ocena rezultata ispitivanja

Pre prvog i nakon 25-tog ciklusa fotografie se povrina betona koja se ispituje u vlanom

stanju nakon odstranjivanja rastvora kuhinjske soli sa uzorka. Pri tome osvetljenje treba

postaviti pod uglom od 30 prema ispitnoj povrini betona.

Tehnologija betona

19 | S t r a n a

20.Posebna svojstva betona otpornost na habanje.

Svojstvo materijala da se suprotstavi gubitku mase (ili zapremine) pri izlaganju izvesnim

dejstvima, usmerenim na to da se materijal pohaba, izlie ili istrue.

Veoma mnogo zavisi od tvrdoe: to je tvrdoa materijala vea, otpornost na habanje je takoe

vea.

Kao mera otpornosti na habanje moe da poslui gubitak zapremine

V = m / (cm3), ili tzv. koeficijent habanja, koji je definisan izrazom:

kh = m /(Fh)

m promena mase uzorka tokom izlaganja opitu,

zapreminska masa materijala koji se ispituje,

Fh povrina uzorka koja je izloena habanju.

Ovo svojstvo materijala vano je sa gledita eksploatacije saobraajnica, podova, gazita na

stepenicama i slino. Za pojedine vrste materijala tano su propisani oblici i dimenzije uzoraka,

postupci ispitivanja i ureaji za ispitivanje.

Osim Bemeove maine na skici, koja se koristi kod ispitivanja kamena, betona i mnogih drugih

materijala, postoji i druga vrsta opreme za ispitivanje otpornosti materijala na habanje. (Los

Angeles metoda).

Za ispitivanje kamena koriste se kocke ivica 7,07 cm (Fh=50 cm2), kod betona kocke ivica 10

cm.

Keramike ploice seku se i onda lepe na betonske ili kamene kocke.

Kod ove vrste otpornosti osnovno je da beton ima dovoljnu vrstou i tvrdou u povrinskom

sloju, koji je neposredno izloen delovanju habanja.

Pored agregata, koji sam po sebi mora da bude dovoljno otporan na ovaj uticaj, potrebno je

primeniti cemente visokih klasa i niske vodo-cementne faktore. Preimustvo ima drobljeni

agregat, pri emu treba teiti optimalnom ueu krupnih frakcija, uz minimalno potrebno

uee sitnih.

Mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori, radi smanjenja koliine vode, poto se

ni u kom sluaju ne sme dozvoliti izdvajanje cementne paste na povrini.

Uzorci za ispitivanje su kocke ivica 7,07 cm, izrezani iz nekog veeg komada betona, ili kocke

ivica 10cm uzete od sveeg betona.

Tehnologija betona

20 | S t r a n a

U naoj regulativi za sada ne postoje kriterijumi za ovu vrstu otpornosti. Koriste se analogije sa

prirodnim kamenom (JUS B.B8.015).

21.Posebna svojstva betona otpornost prema hemijskoj agresiji.

Ova ispitivanja su vrlo specifina, u cilju postizanja ovog svojstva betona takoe treba

preduzeti niz tehnolokih mera i posebnu panju posvetiti izboru komponenti betona, kao i

preciznom identifikovanju tipa hemijske agresije.Bitan uslov za obezbedjivanje korozione

otpornosti i dobijanje cemetnog kamena sa minimalnom poroznoscu.Isti stav vazi i za beton

sto znaci da je jedan od uslova za ostvarivanje hemijske otpornosti betona primena niskih

vodocemetnih faktora,efikasno ugradjivanje,korektna nega betona koja ce obezbediti

optimalne uslove za hidrataciju cementa a s druge strane iskljuciti mogucnost pojave prslina u

betonu usled skupljanja i termickih naprezanja.

22.Radni dijagram betona. Statiki modul elastinosti. Poasonov koeficijent.

Radni dijagram betona, tzv. s e dijagram, daje zavisnost izmeu napona pritiska sp i

podunih deformacija e (= epod) koje nastaju pri kratkotrajnom optereenju betona izazvanom

silom pritiska.

Prirataj napona pritiska je 0,50,3 MPa/s. To znai da za MB 30 trajanje ispitivanja iznosi oko

40 do 150 sekundi.

Na uzorke oblika prizme ili cilindra, povrine poprenog preseka A, deluje sila pritiska F, koja

izaziva napon pritiska sp, pri emu se meri poduna deformacija betona e (uzorka) izazvana

delovanjem napona pritiska.

Na osnovu izmerenih vrednosti napona i podune deformacije moe se nacrtati radni dijagram

betona.

Tehnologija betona

21 | S t r a n a

POASONOV KOEFICIJENT BETONA

Ako se prilikom odreivanja radnog dijagrama betona pored podunih (epod) mere i poprene

deformacije (epop) onda se moe izraunati Poasonov koeficijent (m).

Poasonov koeficijent predstavlja kolinik poprenih i podunih deformacija pri kratkotrajnom

optereenju betona i ima praktino konstantnu vrednost u podruju radnih napona betona.

23.Skupljanje betona. Vrste skupljanje i dijagram skupljanja. Zavisnost od

komponenti betona.

Deformacije skupljanja kod betona

Skupljanje betona je deformacija (dilatacija) koja ne zavisi od optereenja ve je funkcija

vremena. Obeleava se sa s(t) i posle poetnog relativno brzog prirasta vremenom se

stabilizuje.

Makrostrukturna komponenta betona zbog koje nastaje skupljanje je cementni kamen.

Radi podseanja kod cementa razlikujemo:

HIDRATACIONO skupljanje usled kontrakcije produkata hidratacije

)(N/mm MPa 5.0 2d

MPau je akoGPA u

1025,9 3

bk

bks

f

fE

sEtg

3

p

g

f

Tehnologija betona

22 | S t r a n a

PLASTINO skupljanje zbog isparavanja vode u periodu vezivanja

HIDRAULIKO skupljanje zbog gubitka vode u periodu ovravanja.

Uticaj agregata

Uticaj granulometrijskog

sastava agregata

Uticaj koliine cementa

Uticaj vlanosti sredine (vazduha) na veliinu skupljanja

Deformacije skupljanja kod betona

koliina i vrsta cementa

finoa mliva cementa

vodocementni faktor (koliina vode)

granulometrijski sastav agregata

nain ugradnje betona

reim nege mladog betona

dimenzije betonskog elementa itd.

24.Teenje betona. Dijagram i objanjenje.

Teenje betona

Teenje betona je deformacija koja je funkcija dva parametra vremena i optereenja.

Praktino, to su deformacije betona izazvane optereenjem. Vrednosti deformacije teenja kod

istog betona za isto optereenje aplicirano pri razliitim starostima betona bie razliite.

Tehnologija betona

23 | S t r a n a

Za praenje i merenje deformacija teenja betona koriste se tri serije od po tri uzorka oblika

prizme serije a, b i c. Svi uzorci (9 komada se prave od jednog meunga).

serija a merenje deformacija skupljanja

serija b merenje vrstoe pri pritisku

serija c merenje ukupnih deformacija

Pod pretpostavkom da je konstantno opterecenje na betonski uzorak aplicirano u nekom

vremenu kt dobice se deformacija kao na slici:

t ukupna deformacija

s t deformacija usled skupljanja

el kt trenutna deformacija prouzrokovana konstantnim opterecenjem

,tec kt t deformacija tecenja koja se ispoljava u vremenu kt t

,,

tec k

k

el k

t tt t

t

Ako se u razmatranjima ogranicimo samo na trenutne deformacije i deformacije tecenja

betonskih uzoraka.i ako po nanosenju napona k u vremenu 1kt uzorak u vremenu 2kt

rasteretimo , dobicemo deformacionu liniju kao na slici ISPOD.

1

1

2

2

kel k

k

kel k

k

tE t

tE t

...,,, ktktkeksku tttttttt

Tehnologija betona

24 | S t r a n a

Elasticne i vremenske deformacije betona pri rasterecenju

25.Naknadno ispitivanje betona isecanjem cilindara.

Destruktivna metoda je jedina potpuno pouzdana, sastoji se u vaenju (isecanju) uzoraka

cilindrinog oblika iz betonskoih elemenata pomou posebne opreme primenom burgija sa

dijamantskim krunicama, pri radu se po mogustvu vodi rauna da se ne isee armatura i da se

uzorci uzimaju sa mesta na kojima su statiki uticaji najmanji. to se tie oblika i dimenzija

uzoraka (kernova) koji se isecaju, kernovi su najee cilindrinog oblika sa prenicima od

50mm (ree), 100, 150 mm i retko 200mm.

Nakon samog vaenja, kernovi se svode na dimenzije propisane za predmetno ispitivanje,

nakon toga, vrstoa pri pritisku se ispituje pomou hidraulike prese.

Na kernovima se ispisuje vrstoa pri pritisku pomou hidrauluke prese, a zatim se dobijeni

rezultat preraunavaju na betonsku kocku ivice 15 cm.

Tehnologija betona

25 | S t r a n a

26.Naknadno ispitivanje betona metodom merenja povrinske tvrdoe.

Metoda sklerometra pripada grupi nedestruktivnih metoda. Metoda sklerometra ili metoda

merenja povrinske vrstoe koristi se pri odreivanju vrstoe pri pritisku i vodi se principom

da je povrinska tvrdoa ovrslog betona utoliko vea ukoliko je vrstoa betona vea. Radi se

o prilino pouzdanoj metodi koja se ipak, kao i ostale nedestruktivne metode, ne moe prihvatiti

kao apsolutno pouzdana, izuzev u kombinaciji sa metodom kernovanja.

Kod metode sklerometra koristi se aparat sklerometar ili mitov eki.

Raznim ispitivanjima utvreno je da postoji prilino jaka zavisnost izmeu tvrdoe povrine

betona i njegove vrstoe pri pritisku. Sklerometar tj. mitov eki je konstruisan tako da uvek

istom silom preko udarnog mehanizma deluje na povrinu betona, zatim registruje odskok od

predmetne povrine.

Kombinovanom primenom metode sklerometra i kernovanja dobijeni su dijagrami sa kojih je

mogue oitati vrednosti vrstoe betona. Dijagram se mora napraviti za svaki pojedinani

beton koji je predmet ispitivanja tako to se na odreenom broju radnih mesta utvrdi odskok

sklerometra, a zatim se na tim mestima izvade kernovi (min. 3 komada), kernovi se po ranije

objanjenoj proceduri pripreme i utvrdi se sigurna vrstoa betona pri pritisku pri emu su za te

vrstoe poznati odskoci sklerometra, min. 3 take u koordinatnom sistemu su dovoljne za

izraunavanje zavisnosti vrstoa betona odkok sklerometra.

Ispitivana (radna) povrina

Kao i kod svakog ispitivanja i kod metode sklerometra pre samog ispitivanja ispitna povrina

mora pripremljena:

radna povrina mora biti suva,

mora biti uklonjen malter, glet masa i sl.,

struktura betona koji se ispituje mora biti jasno vidljiva,

Tehnologija betona

26 | S t r a n a

povrina betona mora biti uglaana,

povrina jednog radnog mesta mora biti najmanje 400 cm2.

Nad dobijenim rezultatima odskocima sklerometra za svako radno mesto se sprovodi mala

statistika analiza, koja se sastoji u odbacivanju rezultata koji odstupaju za vie od 6.

27.Naknadno ispitivanje betona metodom ultrazvuka.

Ultrazvuk ima iroku primenu u mnogim granama nauke i tehnike kao metoda ispitivanja

materijala bez razaranja. Kod ispitivanja na betonu koristi se aparatura koja emituje ultrazvune

impulse i koja moe da registruje vreme kretanja ultrazvunih talasa du odreene putanje -

baze merenja. Uproena ema ureaja za ispitivanje putem rasprostiranja longitudinalnih

ultrazvunih talasa.

U laboratorijskoj upotrebi u naim uslovima koristi se ultrazvuni aparat tipa PUNDIT C.N.S

Electronics ltd. koji u svemu odgovara standardu JUS U.M1.042. Upotrebljavaju se sonde

(prijemnik i predajnik) koji emituju, odnosno registruju ultrazvuni talas frekvence 54 kHz to

je frekvenca primerena ispitivanjima na betonu. Digitalni displej na aparatu pokazuje vreme u

s koje ultrazvunom talasu treba da pree odreeno rastojanje kroz beton. Za

eksperimentalni rad na terenu uobiajena tanost merenja je 1s. Brzina ultrazvunog talasa

zavisi od sredine kroz koju se prostire. U vazduhu brzina ultrazvuka iznosi 340 m/s, a u

dobrom betonu obino iznosi izmeu 4 - 4,5 km/s.

Naini postavljanja predajnika i prijemnika

Kod metode prozraivanja razlikuju se tri osnovna naina postavljanja predajnika i prijemnika:

a) direktan prenos ultrazvunog impulsa - kada se predajnik i prijemnik postavljaju na

suprotnim, meusobno paralelnim povrinama;

b) poludirektan prenos ultrazvunih impulsa - kada se predajnik i prijemnik postavljaju na

susednim meusobno upravnim povrinama;

c) indirektan prenos ultrazvunih impulsa - kada su predajnik i prijemnik postavljeni na

istoj povrini.

Indirektna metoda se koristi u cilju utvrivanja debljine (dubine) oteenja povrinskog betona

(slika 3), dubine prostiranja prslina u betonu (slika 4), inklinacije prslina u detonu (slika 5) ili

kao u konkretnom sluaju za kontrolu uspenosti sanacije prslina u betonu primenom epoksida.

U praksi se najee primenjuje metoda direktnog prozraivanja koja daje najveu tanost, a

dobijeni rezultati se odnose na celokupnu debljinu ispitivanog elementa. Najmanju tanost

merenja daje indirektni prenos jer do prijemnika dospeva svega 1-2% emitovane ultrazvune

energije, pa se koristi kad je dostupna samo jedna povrina i kod odreivanja povrinskih

defekata.

Pravilno odreivanje mesta postavljanja predajnika i prijemnika veoma je bitno za tano

odreivanje traenih karakteristika. Treba izbegavati postavljanje u pravcu ugraivanja betona,

Tehnologija betona

27 | S t r a n a

na povrini ugraivanja i u blizini ugla elementa. Minimalno rastojanje od ivice do mesta

merenja treba da iznosi

8 -12 cm.

U zavisnosti od vrste elementa konstrukcije preporuuje se sledei raspored mernih mesta:

Stubovi,

Grede,

Kontinualne grede i rigle,

Ploe na dva oslonca,

Kontinualne ploe,

Armiranobetonski zidovi i dijafragme.

Documents

Ispitna Pitanja 27kom Na 27 Str