UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOŠKI FAKULTET

Katedra za iberijske studije

Seminarski rad na master akademskim studijama

iz predmeta Kritička analiza diskursa

Islamofobija u Evropskim medijima nakon napada na Šarli Ebdo

Mentor:

Prof. dr Ana Kuzmanović Jovanović

Student:

Senida Bronja

11387m

Beograd,2015

Sadržaj:

Sažetak

Apstact

UVOD..............................................................................................................................................5

1. Pojam i istorija islamofobije.....................................................................................................6

1.1. Manifestacije islamofobije................................................................................................8

2. Evropa i islamofobija.............................................................................................................10

2.1. Primeri islamofobije u evropskim zemljama..................................................................12

3. Napad na redakciju lista Šarli Ebdo.......................................................................................13

3.1. Ruski mediji o napadu na Šarli Ebdo..............................................................................15

3.2. Balkanski mediji o napadu na Šarli Ebdo.......................................................................16

3.3. Londonski i Briselski mediji o napadu na Šarli Ebdo....................................................18

3.4. Turska o napadu na Šarli Ebdo.......................................................................................19

4. Suzbijanje islamofobije..........................................................................................................21

ZAKLJUČAK..............................................................................................................................................23

LITERATURA............................................................................................................................................24

2

POPIS FOTOGRAFIJA

Fotografija 1 13

Fotografija 2 14

Fotografija 3 16

Fotografija 4 19

Fotografija 5 22

3

Sažezak

Mediji su u peslednjih nekoliko decenija postali sastavni deo života svakog čoveka. Časopisi kao prvi oblici medija

bili su jedini izvor infotmacija. Razvojem tehnologije nastaje radio, televizijski prijemnici i naravno, na kraju, ono

bez čega bi život savremenog čoveka bio nezamisliv, Internet. Brz prenos informacija, modernog čoveka ne može

‘’ostaviti’’ neinformisanim. Razna, dobra i loša, zbivanja u svetu veoma brzo dolaze do svakog ko poseduje TV ili

Internet u svom domu, a broj njih je veoma mali.

Tema ovog seminarskog rada vezana je za medije koji su davali i prenosili informacije o skorašnjem nemilom

događaju koji je uzburkao javnost ali i sve ljude širom sveta. Radi se o terorističkom napadu na redakciju satiričnog

nedeljnika Šarli Ebdo u Parizu. Odavno poznat po svojim provokativnim objavama, Šarli Ebdo je napadnut od

strane, kako mediji prenose, islamskih terorista, zbog objave karikature Muhameda ( poslanika ili proroka Islama).

U napadu je poginulo 12 osoba. Mediji su bili prepuni i prenosili svaku informaciju. Način na koji su to oni radili

evropski mediji je tema ovog rada. Islamofobija koja je izraženija posle napada na Svetki trgovinski centar

2001.godine, čini se da je dostigla vrhunac posle ovog nemilog događaja u Parizu. Da li se islamofobija prošilila ili

je ostala u granicama u kojima je bila, posle napada na Šarli Ebdo, tema je ovog rada.

Ključne reči: mediji, islamofobija, evropske zemlje i organizacije, Šarli Ebdo

Abstarct

Mass media became part of every human life, in last few decades. Magazines were the first form of media, and they

were only source of informations. During echnological development today we ha radio, TV, and at the end, thing

modern man couldn’t live without, Internet. Modern man can’t be uninformed because of the fast transfer of

informations. A lot of different happenings all over the globe, bad or good, will be quckly transferred to once who

possess TV or Internet.

Topic of this paper is related to media who gave and tranfered informations about unpleasant event, that recently

happened. It’s about terrorist attack on editorial stuff of satiric magazine Charlie Hebdo in Paris. This magazine was

well-known fot its publications of Muhammad’s ( prophet of Islam) cartoons. In attack 12 persons died. Media was

active in trnsfering informations about this event. The way they did it, is topic of this paper. Islamophobia which

was spread all over the globe after attack on World Trade Center, had reached its top after this attack in Paris. Topic

of this paper concerns Islamophobia after this attack on Charlie Hebdo.

Key words: mass media, islamophobia, European countries and organizations, Charlie Hebdo

4

UVOD

U poslednje vreme širom sveta se vode rasprave o islamofobiji a da se uopšte ne referiše već

se prikazuju postojeća istraživanja o toj temi koja su sprovedena, pre svih, u zapadnoevropskoj

javnosti.

Ovaj seminarski rad ima za cilj predstavljanje islamofobije kroz evropske medije nakon

napada na redakciju francuskog satiričnog nedeljnika Šarli Ebdo u januaru 2015.godine. Rad se

sastoji iz četiri oblasti koje su usko povezane. U uvodnom delu rada predstavljena je istorija i

sam pojam islamofobije. Posebnu pažnju danas privlače neologizmi kao što je islamofobija jer se

različito tumače i predstavljaju, pa dalji deo rada obuhvata evropske stavove o islamofobiji, uz

prilog primera islamofobije u evropskim zemljama.

Mediji danas predstavljaju veoma važan deo društva i tiču se svega, pa treća oblast ovog

rada se bavi islamom u medijima evropskih zemalja. Na udaru medija, iz veoma opravdanog

razloga, početkom ove godine našao se i napad na Šarli Ebdo, pa se glavni deo rada odnosi na

medisjku propraćenost ovog događaja u Evropi. Islamofobija koja se proširila svetom nakon

napada terorista na Svetki trgovinski centar u Njujorku, donekle se u društvu ponovo javlja. Ovaj

deo rada daje medijski prikaz islamofobije nakon napada u Parizu. Islamofobija kao i svaka

druga fobija je bezrazložna pa se poslednji deo rada bavi suzbijanjem iste.

5

1. Pojam i istorija islamofobije

Pojam fobija se u rečnicima defininiše kao iracionalan strah od nečega, nekoga ili određene

situacije. U složenicama, reč fobija predstavlja: mržnju, pa je npr. germanofobija mržnja prema

germanskim narodima, i strah, pa je npr.klaustrofobija strah od skučenog/zatvorenog prostora.

Prema tome, jezički, islamofobija je mržnja prema islamu i/li strah od islama. Izraz

„islamofobija“ je neologizam novijeg datuma.

Iako se termin islamofobija prvi put javlja u javnom diskursu tek u XX veku, nema sumnje

da se njeni tragovi mogu pronaći na Arabijskom poluostrvu VII veka, kada je islam objavljen. U

tadašnjoj Meki, trgovačkom središtu Arabije, politeisti, bogati trgovci, i pojedina jevrejska

plemena, na islam su gledali kao na pretnju, istovremeno i s podozrenjem ali i s blagim strahom

jer islam je vrlo brzo privlačio nove vernike. Prvu manifestaciju islamofobije pronalazimo u

progonu Muhameda i njegovih sledbenika, koji su 622. godine svoje živote spasili hidžrom,

odnosno selidbom u Medinu.1

Niz je događaja koji su tokom istorije, oblikovali odnose hrišćanstva i islama, a islamofobija

bila njihov povod ili posledica, započeli su krstaškim ratovima. Usledila su osmanlijska

osvajanja, proterivanje muslimanskog i jevrejskog naroda iz Granade, kolonizacija i

dekolonizacija, izraelsko-arapski sukobi, iranska revolucija… sve do napada na Svetski

trgovinski centar, septembra 2001. godine. Svi ovi događaji oblikovali su u javnom diskursu

nešto što mnogi zovu "procesom međusobne satanizacije". Karakteristika takvog diskursa je da

islam i Zapad, islam i demokratiju, islam i ljudska prava stavlja u odnose permanentne

konfrontacije, zanemarujući pozitivne primere saradnje, razumevanja i života. Pojam

islamofobija još uvek nije pravno definisan, niti postoji opšteprihvaćena definicija u okviru

društvenih nauka. S obzirom na tu činjenicu, borba protiv islamofobije preduzima se unutar šireg

1 Nuri Hadžić, Osman. Muhammed A.S. i Kur’an,osvrt na historiju islamske kulture. Zagreb: Starješinstvo Islamske zajednice Bosne I Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. 1987.

6

koncepta borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije, koji je prihvaćen od strane vlada i

međunarodnih organizacija. 

Specijalni izveštajac UN-a za savremene oblike rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i

drugih oblika netolerancije, Doudou Diene,  u izveštaju koji je podne na 6. sednici Saveta za

ljudska prava UN-a (UN Human Rights Council) 2007. godine, islamofobiju je definisao kao:

„neosnovano neprijateljstvo i strah od islama, koji uzrokuju odbojnost prema svim muslimanima

ili većini njih. Ona se, takođe, ogleda u praktičnim posledicama mržnje, u smislu diskriminacije,

predrasuda i nejednakog tretmana, čega su žrtve muslimani, pojedinačno i kolektivno, zatim se

ogleda u isključenosti iz glavnih političkih i društvenih tokova. Izraz islamofobija je smišljen kao

odgovor na novu realnost: narastajuću diskriminaciju protiv muslimana, koja se javila poslednjih

godina.“2

U publikaciji Saveta Europe iz 2005. godine pod naslovom „Islamofobija i njene posledice

na mlade“ kaže se da je islamofobija „strah od, ili predrasudan pogled na islam, muslimane i

pitanja koja se odnose na njih, koji oblikuje svakodnevna dela rasizma i diskriminacije ili jače

oblike nasilja. Islamofobija je nasilje nad ljudskim pravima i pretnja  je socijalnoj koheziji.“3

U medijima se na temu islamofobije oglasio i Muhamed Filipović koji kaže: ,,Islamofobija

je odgajana vijekovima i ona se naslanja na staru evropsku islamofobiju koja potiče još od

krstaških ratova i stava Svetog njemačkog rimskog carstva (Achen 800. godine) da Evropa mora

biti kršćanska, te da sve muslimane treba iz nje istrijebiti. To je uspjelo u Španiji, Italiji i

započelo, ali nije uspjelo, na Balkanu. Islamofobija se njeguje i zbog toga što se kod nas vrši

identifikacija vjere i nacije, pa se nacionalni interesi i sukobi projiciraju i na vjeru. Sama po sebi

islamofobija nije osnovana i ne bi smjela biti dopuštena ni po crkvenom kanonu, ni po sadržaju

Isusove vjere ljubavi, ako je takva vjera i moderno kršćanstvo jedne, druge ili treće

provencijencije."4

2 UN Human Rights Council, Document No. A/HRC/6/6, August 21, 2007, p.8 Para. 19. Preuzeto sa sajta:

http://www2.ohchr.org/english/bodies/hrcouncil/6session/reports.htm 25.01.2015. u 13h

3 Preuzeto sa: http://www.fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/Manifestations_EN.pdf 25.01.2015. u 15:30h

4 Muhamed Filipović za Radio Slobodna Evropa, oktobar 2005.god.Preuzeto sa http://bs.wikiquote.org/wiki/Muhamed_Filipovi%C4%87 25.01.2015. u 23:45h

7

Učestali zatvoreni stavovi koji karakterišu islamofobiju, a mogu se čuti i na ulicama i na

medijima su:

Islam je monolitni blok, statičan i neosetljiv na promene.

Islam nema zajedničkih vrednosti s drugim kulturama; nije podložan uticajima i ne utiče na

druge.

Islam je inferioran Zapadu; barbarski, iracionalan, primitivan i seksistički.

Islam je nasilan, agresivan i preteći, sklon podržavanju terorizma, aktivan u sukobu

civilizacija.

Islam je politička ideologija koja se koristi za politički ili vojni prodor.

Diskriminacija prema muslimanima i njihovo isključivanje iz društva su opravdani.

Neprijateljstvo prema islamu je prirodna i normalna pojava..

1.1. Manifestacije islamofobije

Ako se govori u geografskom kontekstu, za razumevanje pravog islama najvažnija su

najmanje tri nivoa. Prvi je globalni koji je sažet u kovanici Zapad vs. Islam (,,West vs. Islam"

ili ,,West and the rest"). Islam ne predstavlja "islam po sebi", već predstavlja onakav "islam"

kakav odgovara Zapadu – unificirani entitet koji nakon raspada komunizma postaje novi

"krivac", novi neprijatelj zapadnim vrednostima, univerzalnom tumačenju ljudskih prava…

Ovakav "islam" postaje svakodnevnica nakon terorističkih napada od 11. septembra 2001.

godine, kada mu se pripisuju i neizbežni epiteti – "radikalan", "fundamentalistički" i

"teroristički".

Drugi je geografski kontekst zapadna Evropa (pre svega Holandija, Francuska, Nemačka i

Velika Britanija), u kojem se islamofobija manifestuje kroz odnos prema imigrantima

muslimanskog porekla. Globalni događaji iz 2001. godine zaoštrili su jaz starosedeoca i

8

imigranata radikalizirajući i jedne i druge. Pojava ultra desnice (poput Jean-Marie Le Pena u

Francuskoj, Jorga Haidera u Austriji ili Geerta Wildersa u Holandiji) u zemljama, bar do tada,

neupitne demokratske tradicije, uticala je na radikalizaciju muslimanske manjine koja je, takođe,

digla glas (jedan od najradikalnijih primera je ubistvo režisera Thea van Gogha u Holandiji 2004.

godine, zbog filma Pokoravanje koji se bavi tretmanom žene u islamskim društvima).

Treći je kontekst zapadnog Balkana i posebno Bosne i Hercegovine, gde je islam prisutan

više od pet stotina godina i neotuđivi je deo identiteta ljudi koji žive u ovom regionu. Ono što je

karakteristika Bosne i Hercegovine jeste da u njoj, bez obzira na brojne ratove postoji tradicija

zajedničkog života muslimana, hrišćana i jevreja koja je duža, sadržajnija i bogatija nego u bilo

kojoj drugoj evropskoj zemlji. To se može reći i za Srbiju gde pripadnici Islamske i Pravoslavne

veroisposvesti žive i rade u miru decenijama.

 

 

9

2. Evropa i islamofobija

 

Niz europskih organizacija, uključujući i institucije Europske unije, pokazuju ozbiljnu

zabrinutost zbog porasta islamofobije u Europi. S obzirom na to da se pomenuti napad na Šarlie

Ebdo dogodio relativno skoro, nema isveštaja o pomenutom. Od napada na Svetski trgovinski

centar prošlo je nepunih 14 godina, pa je izveštaja posle tog događaja mnogo više.

Prvo istraživanje o islamofobiji uradio je britanski Runnymede Trust, odnosno Komisija za

(istraživanje položaja) britanskih muslimana i islamofobije (Commission on British Muslims and

Islamophobia), na čelu sa profesorom Gordonom Konvajem, a u čijem sastavu su bili, između

ostalih, i poznati muslimanski intelektualci Maksud Ahmed, Akbar Ahmed, Zaki Badawi i

nekoliko drugih. Komisija je objavila savetodavni dokument 1997. godine, a konačan izveštaj

pod naslovom „Islamofobija: izazov za sve nas“ (Islamophobia: Challenge for Us All)

obelodanio je ministar unutarnjih poslova Džek Strou u novembru 1997. godine. Ovo je bio prvi

slučaj da je pitanje islamofobije obuhvatno razmatrano i sa ovim izveštajem pojam islamofobija

je oficijelno zakoračio u javni diskurs.5  

Međunarodna helsinška federacija za ljudska prava (International Helsinki Federation

for Human Rights – IHF) objavila je izveštaj o „Netoleranciji i diskriminaciji protiv muslimana u

Europskoj uniji: događaji posle 11. septembra 2001.“ (Intolerance and Discrimination against

Muslims in the EU: Developments Since September 11), u kojem se naglašava da se društvena

klima, s kojom se suočavaju muslimani u zemljama EU, pogoršala posle 11. septembra 2001.

godine.6

  Evropski centar za nadgledanje rasizma i ksenofobije (The European Monitoring Centre

on Racism and Xenophobia – EUMC), koji deluje kao zvanično telo Europske unije, objavio je u

maju 2002. godine izveštaj pod nazivom „Sažet izveštaj o islamofobiji u EU posle 11. septembra

2001.“ (Summary Report on Islamophobia in the EU after 11 september 2001). Izveštaj su u ime

5 Preuzeto sa: http://www.runnymedetrust.org/uploads/publications/pdfs/islamophobia.pdf 26.01.2015. u 12:35h

6 Preuzeto sa : http://www.ihf-hr.org/ 26.01.2015. u 14:50h

10

Centra pripremili Kristofer Alen (Christopher Allen) i profesor Jirgen Nielsen (Jørgen S.

Nielsen). Sledeći je izveštaj Europski centar za nadgledanje rasizma i ksenofobije objavio 2006.

godine pod naslovom „Muslimani u Europskoj uniji: diskriminacija i islamofobija“ (Muslims in

the European Union: Discrimination and Islamophobia), a odmah zatim i dodatak izveštaju pod

naslovom „Opažanje diskriminacije i islamofobije: glas članova muslimanskih zajedica u

Europskoj uniji“ (Perceptions of Discrimination and Islamophobia: Voices from Members of

Muslim Communities in the European Union).7

Europska komisija protiv rasizma i netolerancije (The European Commission against

Racism and Intolerance – ECRI), koja deluje pri Savetu Europe, usvojila je 29. juna 2007., a

objavila 12. februara 2008. godine „Treći izveštaj o Holandiji“ (Third Report on the Netherland)

u kojem je u posebnom poglavlju tretirala dela islamofobije u ovoj zemlji.8

  Organizacija islamske konferencije (OIC) je na 3. vanrednom samitu šefova država i vlada,

održanom u Mekki u decembru 2005. godine, usvojila desetogodišnji akcioni program, kojim je

odobreno osnivanje Kancelarije pri generalnom sekretarijatu OIC-a, čiji je zadatak praćenje svih

oblika islamofobije, kao i iniciranje organiziranog dijaloga s ciljem predstavljanja islamskih

vrednosti onakvima kakve one jesu. Prvi izveštaj o islamofobiji OIC je objavila u maju

2007.godine. 9

 

 

7Preuzeto sa: http://www.fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/Manifestations_EN.pdf 26.01.2015. u 19h

8 Preuzeto sa: http://www.coe.int/t/e/human_rights/ecri/1-ecri/2-country-by-country_approach/netherlands/

Netherlands%20third%20report%20-%20cri08-3.pdf 26.01.2015. u 20:20h

9Preuzeto sa: http://www.oic-un.org/document_report/observatory_report_final.doc 27.01.2015. u 00:15h

11

 

2.1. Primeri islamofobije u evropskim zemljama

Širom Evrope poslednjih decenija javlja se mnogo događaja koji uzburkaju javnost i medije.

Većina tih događaja prouzrokuje islamofobiju, koja se sa razlogom ili bez razloga širi Evropom.

Danas je u Evropi , pa i u svetu sve manje nezavisnih medija, pa se ne mogu samo oni kriviti za

predstavljanje sveta kakog ga predstavljaju. U nasavku rada, dati su primeri islamofobije u

Evropi.

Danska

Danska služba civilne sigurnosti u posebnu kategoriju registrira dela pod oznakom

„rasistički/religijski“ incidenti, bez njihove kategorizacije na anti-muslimanski, antisemitski i tsl.

Tako se ističe da je 16. 1. 2004. godine izvesna osoba danskog porekla primila je preteće pismo,

u kojem je bilo napisano: „Izdajniče, tvoje izdajničke operacije su zabeležene“, jer je ta osoba 3.

11. 2003. godine uredniku novina Jyllands Posten napisala pismo u kojem je rekla da se protivi

zabrani nošenja marame. U Izveštaju se ističe da je „Centar za dokumentaciju i izveštavanje o

rasnoj diskriminaciji“  u razdoblju od 1. 1. do 13. 10. 2005. godine registrirao 22 slučaja

islamofobije. Na primer: Dana 4. 1. 2005. godine Centar je primio e-mail u kojem se nalazio

tekst imitacije reforme osnovnih škola. U e-mailu je rečeno da je Ministarstvo obrazovanja

promenilo školski program kako bi se on prilagodio deci imigranata. E-mail je imao atačment s

imitacijom zadatka iz matematike: „Džemal ima AK47 sa okvirom od 30 metaka. Ako promaši 6

od deset hitaca, a želi pogoditi svaku šoljicu 13 puta, koliko će šoljica pogoditi pre nego što bude

morao ponovo puniti okvir?“10

Nemačka

U razdoblju januar-oktobar 2005. godine tri nevladine organizacije su registrirale 13

slučajeva islamofobije. Na primer: 2005. godine u potpunosti je uništen tursko-kurdski fast-food.

U periodu novembar-decembar 2005. registrirana su četiri napada na džamije.11

10 Preuzeto sa: http://www.wsj.com/articles/timeline-of-terror-attacks-in-past-20-years-1420662841 27.01.2015. u 2:02h, prevod S.B.11 Ibid 27.01.2015. u 2:15h, prevod S.B.

12

3. Napad na redakciju lista Šarli Ebdo

Sedmog januara ove godine, svet je obavešten o terorističkom napadu ekstremnih islamista

na satirični nedeljnik Šarli Ebdo u Parizu, u kojem je ubijeno 12 osoba, od kojih su četvorica

karikaturisti tog lista, dva policajca šest novinara. Maskar koji su u redakciji lista Šali Ebdo

izvršila trojica maskiranih ljudi - navodno iz osvete zbog karikatura o proroku Muhamedu,

osudili su državnici širom sveta, UN i međunarodne organizacije za zaštitu slobode medija, a na

desetine hiljada ljudi izrazilo je protest u Parizu i drugim evropskim gradovima. Napadači su, ,

uzvikivali tokom pucnjave na arapskom ,,Osvetićemo proroka Muhameda” i ,,Bog je veliki”,

preneli su francuski mediji. Dan nakon napada dva počinioca ovog šokantnog dela su ubijena. To

je bio najsmrtonosniji teroristički napad u Francuskoj pa i u Eropi u poslednjih 40 godina.

Fotografija br. 1: Redakcija satiričnog nedeljnika u Parizu

Mediji su podsetili da je u redakciji lista 2011. godine bio podmetnut požar, posle najave da

će u štampu biti pušten broj pod nazivom "Šarija ebdo", s Muhamedom kao glavnim i

odgovornim urednikom. S obzirom na to, požar ali i poslednji napad na redakciju ovog

nedeljnika, pripisuju se islamskim ekstremistima. Šarli Ebdo svakako je poznat po svom

ironičnom i provokativnom stilu.

13

Nakon napada na Šarlie Ebdo ljudi širom sveta su izašli na ulice svog grada u znak protesta

terorističkim napadima i saosećanja sa porodicama ubijenih u ovom napadu. U Parizu su naredna

tri dana zastave bile na pola koplja a stanovnici su bili na ulicama. Šarli Edbo je na svom sajtu

promenio ime u ,,Je suis Charlie’’ , sa belim štampanim slovima i crnom pozadinom kao na slici

br.2., što znači Ja sam Šarli. Širom sveta u svim medijima mogla se videti ova slika u znak

protesta i saosećanja. Mediji u celom svetu prenosili su novosti iz Pariza blagovremeno.

Fotografija br.2:,,Ja sam Šarli’’’

14

3.1. Ruski mediji o napadu na Šarli Ebdo

Ruska federalna služba za nadzor komunikacija Roskomnadzor, upozorio je medije koji su

objavili karikature proroka Muhameda, da je to protiv zakona te zemlje i etničkih normi koje u

njoj važe, posle napada na redakciju lista Šarli Ebdo u Parizu. ,,Objavljivanje takvih karikatura u

ruskim medijima je protivno etničkim i moralnim normama koje važe vekovima", saopštio je

Roskomnadzor. ,,Širenje karikatura na religijske teme u medijima, može biti shvaćeno kao

uvreda ili ponižavanje predstavnika vera i religijskih grupa i ocenjeno kao podsticanje etničke i

religijske mržnje, kršenje ruskog zakona".12 Mnogi listovi i magazine širom sveta objavljivali su

i štampali karikaturu Muhameda dok je u Rusiji to bilo zabranjeno. Iako je rusko rukovodstvo

izjavilo saučešće Francuskoj, a šef diplomatije Sergej Lavrov učestvovao u maršu solidarnosti u

Parizu, komentatori naklonjeni Kremlju i muslimani, optužili su crtače da izazivaju napade.

Rekli su da obajvljivanje karikature može da se shvati kao uvreda religije I religioznih ljudi a to

svakako nisu želeli da urade. Pored toga što su osudili objavljivanje karikatura na verskoj osnovi

Rusi su ispred Francuske ambasade polagali cveće u znak saosećanja sa porodicama ubijenih.

Forografija br.3: Polaganje cveća ispred Francuske Ambasade u Rusiji

12 Preuzeto sa http://www.rferl.org/content/russian-media-charlie-hedbo-cartoons/26791733.html 28.01.2015. u 1:30h, prevod S.B.

15

Islamofobija se nije mogla videti u ruskim medijima i među ruskim narodom. Nakon što je

Islamka Država 13. Januara obajvila snimak na Internetu na kojem islamisti ubijaju dva rusa ili

čoveka koji samo govore ruski, ruski mediji nisu imali komentar na to. Rečeno je samo da to nije

pouzdan video snimak i da se ne zna njegovo poreklo. Rusi su tada pozvali na jedinstvo u borbi

protiv terorista i ektremista.

3.2. Balkanski mediji o napadu na Šarli Ebdo

Među medijima na Balkanu pojavio se novi osećaj solidarnosti posle terorističkog napada na

Šarli Ebdo u Parizu. Novinari i medijska udruženja iz Jugoistočne Evrope održali su mitinge i

proteste podrške novinarima francuskog satiričnog lista, koji su napali islamski ekstremisti.

Urednici i novinari kažu da je jedinstvo novinara potrebno radi odbrane profesije.

„Nažalost, bilo je potrebno da se dogodi nešto tako da bi se novinari ujedinili. U Bosni i

Hercegovini je veliki pritisak na novinare i samim tim postoji cenzura i autocenzura. Ipak,

napadi poput onog na Šarli Ebdo nisu dozvoljeni. Normalno je da svi novinari, odakle god

dolaze i kojoj god veroispovesti pripadaju, osuđuju taj teroristički čin“, kaže

za SETimes Gordana Milinković, glavni urednik Nezavisnih novina iz Banja Luke. Solidarnost u

osudi terorističkih napada nisu izrazili samo mediji.13

Politički i verski lideri od Tirane do Zagreba pridružili su se drugim zvaničnicima iz celoga

sveta na maršu osude terorizma u Parizu 11. januara. „Zločin u Parizu i širenje mržnje protiv

Muslimana ne sme da nas parališe. Moramo da ostanemo zajedno kako bismo prevazišli zlo,

mržnju i mrak na obe strane. Pozivam Muslimane da udruže snage u borbi za slobodu i

dostojanstvo svakog naroda Evrope“, izjavio je Husein Kavazović, poglavar Islamske zajednice

u BiH na konferenciji za medije 10. januara i dodao da je važno da pripadnici svih religija

odbace ekstremizam i terorizam. Borka Rudić, generalna sekretarka Udruženja novinara BiH u

Sarajevu, kaže da je napad na Šarli Ebdo naterao medije u BiH da shvate da moraju da se ujedine

ako žele da prežive. „Solidarnost je temelj zaštite prava na slobodu izražavanja i novinara u BiH.

13 Remiković,Dražen za Southeast European Times iz Sarajeva - 19.1.2015.Preuzeo sa: http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/articles/2015/01/19/reportage-01 27.01. 2015. U 13h.

16

Novinari moraju da saosećaju sa svojim kolegama, bez obzira na verske i nacionalne razlike“,

kaže Rudićeva zaSETimes.14

Makedonski novinari kažu da bi borba protiv terorizma trebalo da se nastavi sa ciljem

raskrinkavanja i osude svih ekstremista koji promovišu rasizam i mržnju. „To je još jedna

potvrda da ovu profesiju ozbiljno ugrožavaju meci, bombe, zatvori, odbijanja. Prema tome,

potrebno nam je jedinstvo – jedinstvo i solidarnost“, kaže Dragan Antonovski, novinar i

potpredsednik Saveza novinara Makedonije za SETimes. „Možete se neslagati sa objavljenim

sadržajem, ali ne možete zbog toga nekog ubiti. Ubijanje ne odobrava nijedna religija, ne možete

se skrivati iza religije. To je strašan događaj koji nas je sve potresao.“ Novinari su potpisivali

knjigu saučešća u Francuskom centru u Skoplju koja je sadržala sledeću poruku: „Napad na Šarli

je napad na slobodu izražavanja.“ „Neki od njih, učešćem u maršu za slobodu u Skoplju, na

adekvatan način su odali poštu svojim kolegama u Parizu, globalnoj osudi terorizma i odbrani

slobode izražavanja“, kaže za SETimes Biljana Petkovska, direktorka Makedonskog instituta za

medije.

U Srbiji, novinari i građani okupili su se da bi poslali poruku da se spreče napadi na

novinare. „Satira se ne sme posmatrati kao uvreda. Verske grupe širom sveta moraju to da

shvate“, kaže zaSETimes Boris Šuman, novinar iz Subotice. Novinari u Crnoj Gori kažu da je

zločin u Parizu pokazao da je sloboda krhka, čak i u najrazvijenijim demokratskim zemljama.

„To pokazuje koliko je zlo moćno – gasi živote, podriva slobode. Očigledno je da novinari nisu

nikada sigurni. Ni u ratu, ni u miru. Zbog toga svi novinari moraju biti jedno kada se dese

ovakve stvari“, kaže za SETimes Goran Vukadinović, novinar crnogorskog lista Pobjeda.

Rifat Fejzić, Reis Islamske zajednice u Crnoj Gori, takođe je osudio napade u Parizu,

naglašavajući da nijedan teroristički akt nema veze sa Islamom. Dodao je da je rastuća

islamofobija jedan od problema sa kojima se Evropa suočava. „Islam je religija mira, Islam je

nešto što je obogatilo svet. Islam je kultura, civilizacija, sistem života. Međutim, u Evropi postoji

islamofobija. U svakom korpusu postoje pojedinci koji ne mogu da budu slika ili reprezentacija

stvarnosti i religije“, kaže Fejzić.15

14 Ibid, 27.01.2015. u 13:30h15 Ibid 27.01.2015. 14:40h

17

Za razliku od ruskih medija, balkanski mediji su odobrili i štampali karikature Muhameda.

Kao i svi svetski mediji i balkanski osuđuju napada na fransku redakciju. Večina njih se zalaže

za solidarnost i za jedisntvo u bobri protiv svakog oblika terorozma, rasizma i mržnje. Samim

štampanjem onoga što je prouzrokovalo krvavi napad na redakciju francuskog nedeljnika,

predstavlja neki oblik islamofobije i osuđivanja i širenja negativnih komentara o svim

muslimanima.

3.3. Londonski i Briselski mediji o napadu na Šarli Ebdo

Britanski premijer Dejvid Kameron osudio je teroristički čin i izrazio solidarnost sa

Francuskom."Ubistva počinjena u Parizu su gnusna. Mi stojimo uz francuski narod u borbi protiv

terorizma i u odbrani slobode štampe", naveo je Kameron na svom tviter nalogu. On je zatim

pred britanskim parlamentom pozvao na jedinstvo sa Francuskom u borbi protiv terorizma i za

demokratiju. "Siguran sam da čitav dom (Donji dom parlamenta) želi da mi se priključi u osudi

ovog varvarskog napada na redakciju Šarli Ebdoa u Parizu", kazao je Kameron. Generalni

sekretar NATO Jens Stoltenberg je, takođe preko tvitera, uputio izraze solidarnosti Francuskoj i

ocenio da je reč o gnusnom napadu na medijske slobode. Istovremeno, napade je osudio i šef

diplomatije predsedavajuće Letonije Edgars Rinkevičs.16

Britanski i briselski mediji takođe su osudili napad na Šarli Ebdo, međutim svi njihovi

mediji su objavljivali karikaturu Muhameda. Smatraju da se to ne sme shvatiti kao uvreda. Da je

to samo ‘’šala’’ kojoj narod ne sme pridavati veliki znacaj. Britanski muslimani su manjina ali

večina njihovih medija ih predstavlja u negativnom svetlu. Da li se to može nazvati

islamofobijom? Da.

16 Informacije preuzete sa sajta Gardijan: http://www.theguardian.com/world/charlie-hebdo-attack?page=6 28.01.2015. u 22h, prevod S.B.

18

Fotografija br. 4.: Britanski štampani mediji o napadu na Šarli Ebdo

3.4. Turska o napadu na Šali Ebdo

Turski ministar spoljnjih poslova pridružio se svetskim lideirma u osudi svih oblika

"terorizma" nakon napada na redakciju francuskog satiričnog nedeljnika ali je poručio da Evropa

treba istovremeno da se bori i protiv sve izraženije islamofobije. "Mi, kao Turska, najoštrije

osuđujemo svaki oblik terorizma. Mi smo protiv svak vrste terorizma bez obzira odakle potiče i

čime je motivisana", izjavio je turskišef diplomatije Mevlut Čavušoglu novinarima u Ankari,

preneo je AFP. Ali ministar Čavušoglu je rekao da su terorizam i sve veća islamofobija u Evropi

"međusobno povezani". "Moramo se boriti protiv sve izraženijeg rasizma, ksenofobije i

islamofobije u Evropi koji predstavljaju pretnju po sve naše vrednosti. Mi se moramo boriti i

protiv svakog oblika terorizma", kazao je Čavušoglu. On je istakao da je islam "religija mira" i

dodao nije ispravan pristup u kome se islam dovodi u vezu sa terorizmom.17

Islamofobija nije primećena ni u turskim medijima. Vode se time da je Islam religija mira

da nije svaki musliman terorista. Po njima , kao i po većini evropskih medija, treba se boriti

porotiv svakog oblika terorizma i ekstremizma.

17 Preuzeto sa http://www.voanews.com/content/turkey-investigating-newspaper-for-publishing-charlie-hebdo-cartoon/2599937.html 28.01.2015. u 16h, prevod S.B.

19

4. Suzbijanje islamofobije

 

20

Islamofobija predstavlja veliku pretnju za društvo pa se treba protiv nje boriti. Širom sveta

postoje razne organizacije i pokreti za suzbijanje islamofobije. Potrebno je istaknuti da postoji

izveštaj „Muslimani u Europskoj uniji: diskriminacija i islamofobija“ koji sadrži poglavlje u

kojem se govori o merama borbe protiv islamofobije, koje poduzimaju zemlje članice Europske

unije. 

Važno je pomenuti takođe I da se u izveštaju OIC-a ukazuje na nekoliko aktivnosti koje su

preduzete posle objavljivanja karikatura Muhammeda, i izjave pape Benedikta XVI u Nemačkoj

o prirodi islama. Nakon spomenutih događaja, a s ciljem ublažavanja posledica, potpisano je

nekoliko multilateralnih saopštenja:

a) Trilateralna izjava koju su potpisali genralni sekretar OIC-a, generalni sekretara

UN-a i Visoki predstavnik EU za zajedničku vanjsku i sigurnosnu politiku

Havijer Solana.

b) Zajedničko saopštenje o „Pravu na slobodu izražavanja i mirnih protesta“, kojeg

su potpisali generalni sekretar OIC-a, generalni sekretar UN-a, generalni

sekretar Arapske lige, prvi zamenik premijera i ministar inozemnih poslova

Katara, ministri inozemnih poslova Španije i Turske.

c)     Pokrenuta je inicijativa o Savezu civilizacija, itd.18

Veliku ulogu u suzbijanju islamofobije ima i Saudijska Arabija. Ona je namenila milion

kvadratnih metara u blizini svetog grada Mekke za izgradnju kompleksa posvećenog

Muhammedu, i njegovom učenju koji će objasniti pravu prirodu Muhameda, učenja. Pod

18 İhsanoğlu, Ekmeleddin. The Islamic World in the New Century: The Organisation of the Islamic Conference.

C.Hurst & Co Ltd. 2010.

21

imenom „Neka je selam na tebe, Verovesniče“  projekat je opisan kao grad dizajniran da se bori

protiv malicioznih kampanja pokrenutih u nekoliko zemalja protiv Poslanika Islama. Projekat je

smešten van granica Harema i pružiće nemuslimanima uvid iz prve ruke na učenje Muhameda i

Islam Grad će se sastojati od glavnog dela, izložbe, štamparije, prevodilačkog centra, hotela i

drugih objekata. Projekat će takođe nadgledati štampanje istoimene enciklopedije o Muhamedu.,

njegovim učenicima i islamu. Enciklopedija će pokrivati razne teme o Kur’anu i sunnetu u 500

tomova, preko 350.000 strana i tri miliona naslova. Enciklopedija je registrirana u Ministarstvu

informisanja Kraljevine Saudijske Arabije i drugim zemljama poput Egipta i Malezije.

Fotografija br. 5: projekat ,,Neka je selam na tebe , verovesniče’’ u cilju suzbijanja islamofobije

ZAKLJUČAK

22

 Izraz islamofobija je smišljena kao odgovor na novu realnost: narastajuću diskriminaciju

protiv muslimana, koja se javila posljednjih godina na Zapadu. Izveštaji europskih organizacija

svedoče mnoga dela islamofobije u europskim zemljama, posebno u posljednjih desetak

godina.Vlade europskih zemalja, institucije Europske unije, kao i NGO u europskim zemljama,

preduzimaju stanovite mere radi prevencije islamofobije.

Na osnovu izveštaja evropskih medija, može se zaključiti da svi osim ruskih medija

podržavaju satirični nedeljnik. Kroz njihove medije moglo se videti da izjavljuju saučešće i

pokazuju saosećanje sa porodicama poginulih u rekacjiji Šarli Ebdo ali ne odobravaju ono što oni

objavljuju. Smatraju da je objava karikature protivna etničkim i moralnim normama koje važe

vekovima u toj državi. Islamofobija u ruskim medijima nije primećena.

Svi mediji u svetu strogo su osudili napad na francusku redakciju, ali su samim tim i širili

islamofobiju. Niko od medija nije proverio i saznao poreklo video snimka koji je nekoliko dana

nakon napada objavljen na Internetu. Bez provere porekla žustro su napali islamske ekstremiste.

Tek nakon nekoliko godina od napada u Njujorku saznalo se da napad nisu izvrsili muslimanski

teroristi, tako da možda se narednih godina i o ovom naadu nešto novo sazna. Terorizam i

islamofobija su usko povezani u medijima i Evropa mora poraditi na suzbijanju iste.

23

LITERATURA

İhsanoğlu, Ekmeleddin. The Islamic World in the New Century: The Organisation of the

Islamic Conference. C.Hurst & Co Ltd. 2010.

Nuri Hadžić, Osman. Muhammed A.S. i Kur’an,osvrt na historiju islamske kulture.

Zagreb: Starješinstvo Islamske zajednice Bosne I Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.

1987.

Philip Lewis, Islamic Britain: Religion, Politics and Identity amoung British Muslims,

London-New York: I. B. Tauris Publishers, 2002., str. 23.

 Robert J. Pauly, Jr., Islam in Europe: Integration or Marginalization?, Aldershot:

Ashgate, 2004.

Internet izvori:

http://www.euro-islam.info/PDFs/ChallengeProjectReport.pdf%20-4.pdf(7. 10. 2008.)

UN Human Rights Council, Document No. A/HRC/6/6, August 21, 2007, p.8 Para. 19,

(http://www2.ohchr.org/english/bodies/hrcouncil/6session/reports.htm)

http://www.fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/Manifestations_EN.pdf

http://www.runnymedetrust.org/uploads/publications/pdfs/islamophobia.pdf

http://www.ihf-hr.org/

http://www.fra.europa.eu/fraWebsite/attachments/Manifestations_EN.pdf

http://www.coe.int/t/e/human_rights/ecri/1-ecri/2-country-by-country_approach/

netherlands/Netherlands%20third%20report%20-%20cri08-3.pdf

http://www.oic-un.org/document_report/observatory_report_final.doc

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/articles/

2015/01/19/reportage-01

http://www.theguardian.com/world/charlie-hebdo-attack?page=6

http://ruskarec.ru/news/page15

24

Fotografije:

1. Preuzeta sa http://www.24sata.rs/francuska-u-haosu-dva-krvnika-iz-masakra-na-sarli-ebdo-su-na-slobodi-a-desila-se-jos-jedna-pucnjava/1656 25.01.2015. u 4:17h

2. Preuzeta sa: https://www.google.rs/search?q=je+suis+charlie&biw=1366&bih=667&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=ogLKVKjXEcmqU9O3hPAG&ved=0CAYQ_AUoAQ 29.01.2015. u 10:52h

3. Preuzeta sa http://www.nuns.rs/info/news/23124/najmanje-12-ubijenih-u-napadu-na-francuski-nedeljnik-sarli-ebdo.html 27.01.2015. u 14h

4. Preuzeta sa https://www.google.rs/search?q=french+embassy+in+russia+flowers&biw=1366&bih=624&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=q2LJVLuSN9LvauKagNAM&ved=0CAYQ_AUoAQ#tbm=isch&q=french+embassy+in+russia+charlie+hebdo&spell=1 27. 01.2015. u 16:36h

5. Preuzeta sa http://www.islambosna.ba/projekat-za-suzbijanje-islamofobije-neka-je-na-tebe-selam-vjerovjesnice/ 30.01..2015. u 19h

25