Isak Asimov ZADUŽBINA

7/29/2019 Isak Asimov ZADUBINA

1/114

Isak Asimov, ZADU@BINAPrevela Gordana Vu~i}evi}

Prvi deoPSIHOISTORIÂRI

Hari Seldon - ...ro|en 11.988, umro 12.069. godine galakti~ke ere. Uobi~ajenije je da

se ovi datumi navode prema sada{njoj, Zadu`binskoj eri: od 79. godine pre z.e. do 1. godinez.e. Dete roditelja iz srednje klase, ro|en je na Helikonu u sektoru Arktura (gde je, premalegendi sumnjive verodostojnosti, njegov otac bio uzgajiva~ duvana na planetnoj hidroponi~nojstanici); zarana je pokazao zadivljuju}u sposobnost za matematiku. Bezbrojne su, a poneke iprotivre~ne, anegdote o njegovoj sposobnosti. Kaù da je u drugoj godini ìvota...

...Nesumnjivo je da su njegovi najve}i doprinosi bili na polju psihoistorije. Kada seSeldon suo~io sa tom obla{}u ona jedva da je obuhvatala nekoliko neodre|enih aksioma; zanjim je ostala duboka statisti~ka nauka...

...Najbolji dostupni izvor pojedinosti o njegovom ìvotu predstavlja biografija iz pera GalaDornika, koji je kao mladi} upoznao Seldona, dve godine pre smrti velikog matemati~ara. Pri~ao susretu...

ENCYCLOPEDIA GALACTICA

1.Zvao se Gal Dornik, a bio je obi~no provincijsko mom~e koje nikada ranije nije videlo

Trantor. To jest, barem ne u stvarnosti.Video ga je mnogo puta na hiperviziji, a s vremena na vreme i u ogromnimtrodimenzionalnim novostima kada bi prikazivale neko carsko krunisanje ili prvu sednicuGalakti~kog saveta. Me|utim, iako je ~itav svoj ìvot proveo na Sinaksu, koji kruì oko jednezvezde na ivici Plave struje, nije bio odse~en od civilizacije. U to doba nijedno mesto u Galaksijinije to bilo.

Galaksija je tada obuhvatala skoro dvadeset i pet miliona nastanjenih planeta, a sve dojedne pokoravale su se suverenoj vlasti Carstva, ~ija se prestonica nalazila na Trantoru. Bila jeto poslednja polovina veka za koju se to moglo re}i.

Za Gala je ovo putovanje predstavljalo nesumnjivi vrhunac njegovog mla|anog ìvota,provedenog u bavljenju naukom. Bivao je on i ranije u svemiru, tako da je ovaj put kao

putovanje za njega malo zna~io. Istina, ranije je putovao samo do Sinaksovog jedinog satelitakako bi prikupio podatke neophodne za disertaciju o mehanici kretanja meteora, ali svemirskoputovanje je isto - putovao ~ovek pola miliona milja ili mnoge svetlosne godine.

Pomalo se ~eli~io za skok kroz hipersvemir, za tu pojavu koju ~ovek ne moè iskusitikod obi~nog me|uplanetnog putovanja. Skok je bio, a verovatno }e uvek i ostati, jediniprakti~no mogu} na~in me|uzvezdanog putovanja. Putovanje kroz obi~an svemir moglo seobavljati brzinom ne ve}om od brzine obi~ne svetlosti (deli} nau~nog saznanja - jedna od onihnekoliko stvari poznatih jo{ od zaboravljenog svitanja ljudske istorije), a to bi zna~ilo godineputovanja ~ak i izme|u najbliìh naseljenih sistema. Kroz hipersvemir, to nezamislivo podru~je


2/114

koje nije ni prostor ni vreme, ni materija ni energija, ni ne{to ni ni{ta, ~ovek je mogao dauzdu` pro|e ~itavu Galaksiju u vremenskom rasponu izme|u dva uzastopna trena.

Gal je i{~ekivao prvi od tih skokova s malom zebnjom u stomaku, no skok se sveo tekna neznatni potres, mali unutra{nji trzaj koji je prestao trenutak pre nego {to je bio siguran daga je osetio. To je bilo sve.

A posle toga postojao je samo brod, veliki i blistavi proizvod dvanaest hiljada godinarazvitka Carstva, i on sam, sa tek odbranjenim doktoratom iz matematike i pozivom velikog

Harija Seldona da do|e na Trantor i pridruì se ogromnom i pomalo tajanstvenom Seldonovomprojektu.Posle razo~aranja sa skokom, ono {to je Gal i{~ekivao bio je prvi pogled na Trantor.

êsto je odlazio u vidikovac. U najavljeno vreme ~eli~ni poklopci bi se podizali, a on bi se uvektu nalazio posmatraju}i o{tri sjaj zvezda, uìvaju}i u neverovatnom sumagli~astom rojenjuzvezdanog jata, sli~nog nekom dìnovskom konglomeratu svitaca zate~enom usred pokreta izauvek sti{anom. Jednom prilikom, na nekih pet svetlosnih godina od broda, pojavio se ihladni, plavobeli dim gasovite nebule, te se mle~no prosuo po oknu ispunjavaju}i odajuledenom senom, da bi dva sata kasnije, posle jo{ jednog skoka, i{~eznuo.

Prvi pogled na Trantorovo sunce bio je pogled na o{tru belu ta~ku, skoro izgubljenu umno{tvu sli~nih, prepoznatljivu jedino zbog toga {to mu je brodski vodi~ na nju ukazao. Ovde,

u sredi{tu sazve`|a, zvezde su bile guste. Me|utim, sa svakim skokom suce bi zasjalo ja~e,zasenjuju}i ostale zvezde i ~ine}i ih bledim i razvodnjenim.

Jedan oficir se pojavi i re~e: "Vidikovac se zatvara do kraja putovanja. Pripremite se zaspu{tanje."

Gal po|e za njim i uhvati ga za rukav bele uniforme, na kome se nalazio amblemCarstva - svemirski brod i sunce.

On izusti: "Mogu li da ostanem? @eleo bih da vidim Trantor." Oficir se nasme{i, a Galmalo pocrvene. Shvati da govori sa provincijskim naglaskom.

Oficir odgovori: "Do jutra }emo se spustiti na Trantor.""Hteo sam da kaèm - da ga vidim iz svemira.""Oh! Mom~e, ào mi je. Da je ovo svemirska jahta to bismo lako sredili. Ne èli{ valjda

da te zaslepi i da dobije{ opekotine i oìljke od zra~enja?"Gal se udalji.Oficir mu doviknu: "Trantor bi i onako bio samo jedna siva mrlja, mali{a. [to ne po|e{

na jedno svemirsko kru`no putovanje kad stigne{ na Trantor. Jeftina su."Gal se obazre: "Hvala lepo."Bilo je detinjasto od njega {to se ose}ao razo~aranim, ali detinjatost je prirodna i kod

odraslog ~oveka kao i kod deteta, te je u Galovom grlu stajala knedla. Nikada nije videoTrantor ra{iren u svoj njegovoj neverovatnosti, u prirodnoj veli~ini, a nije o~ekivao da }e na tomorati jo{ da ~eka.

2.Brod je pristajao uz me{avinu {umova. Uz udaljeno siktanje atmosfere koju proseca ikoja klizi uz metal broda. Uz ustaljeno zujanje klima-ure|aja koji se bore sa vrelinom trenja; uzsti{ano brujanje motora koji smanjuju brzinu. A zatim, ljudski glasovi, glasovi ljudi i èna koji seokupljaju u odajama za iskrcavanje, {kripa ~ekrka koji podiù prtljag, po{tu i tovar na dugu osubroda sa koje }e se kasnije pomeriti ka platformi za istovar.

Gal oseti slabi trzaj koji je ukazivao na to da brod vi{e nema svoje sopstveno kretanje.Teà broda ustupala je pred teòm planete, a za to su bili potrebni sati. Hiljade putnika strpljivo

je sedelo u odajama za iskrcavanje, dok su se ove lagano ljuljale po poljima sila kako bi


3/114

prilagodile svoju orijentaciju smeru sile teè koji se menjao. Kona~no, putnici po~e{e da gamiùniz blago isko{ene rampe do velikih razjapljenih izlaza.

Galov prtljag je bio mali. Stajao je kod pulta dok su ga stru~no rasturali i ponovopakovali. Pregledali su mu vizu i stavili pe~at. On sam nije obra}ao pa`nju.

To je Trantor! Vazduh je ovde izgledao malo gu{}i, teà malo sna`nija nego na njegovojrodnoj planeti Sinaks, ali privi}i }e se ve} na to. Pitao se da li }e se privi}i i na njegovuneizmernost.

Pristani{na zgrada bila je ogromna. Krov gotovo izgubljen u visinama. Gal skoro dazamisli oblake kako se stvaraju oko njenog vrha. Nije mogao videti naspramni zid ve} samoljude i pultove; pod se protezao sve dok nije u sumaglici nestao.

ôvek za pultom ponovo progovori. Zvu~alo je kao da je ljutit. "Makni se, Dornik."Morao je da ponovo pogleda u vizu kako bi se podsetio imena.

Gal re~e: "Gde... gde..."ôvek za pultom pokaza prstom: "Taksi vozila... desno, pa tre}a levo."Gal se pomeri i opazi plamte}e zavijutke vazduha, visoko oka~ene o ni{ta, koji su

kazivali "TAKSI VOZILA VOZE U SVIM PRAVCIMA."Dok se Gal udaljavao, iz bezli~ne gomile izdvoji se jedna prilika i zaustavi se ispred pulta.

ôvek za pultom pogleda i mahnu glavom. Prilika u znak odgovora klimnu i po|e za mladim

useljenikom. Stigao je u pravi ~as da ~uje Galovo odredi{te.Gal se na|e prite{njen uz {ipku.Na tablici je pisalo Nadzornik. ôvek, na koga se ovo odnosilo, ne podiù}i pogled,

upita: "Kuda?"Galova sredstva bila su veoma oskudna, ali to je samo za jednu no}, a posle }e dobiti

posao. Poku{ao je da zvu~i neusiljeno: "Do nekog dobrog hotela, molim."Ovo ne ostavi nikakav utisak na nadzornika. "Svi su dobri. Recite do kojeg."U o~ajanju Gal re~e: "Do najblièg, molim vas."Nadzornik dodirnu dugme. Na podu se stvori tanka linija svetlosti koja je krivudala me|u

drugima koje su iz ~asa u ~as menjale ja~inu u razli~itim bojama i prelivima. Jedna karta bitutnuta u Galovu ruku. Slabo je svetlucala.

Nadzornik re~e: "Jedan i dvanaest."Prebiraju}i po metalnom novcu, Gal nesigurno upita: "Gde treba da idem?""Sledite svetlost. Karta }e svetlucati dok budete i{li pravim putem."

Gal pogleda uvis i po~e da kora~a. Stotine ljudi je milelo po ogromnom prostoru, slede}isvoje pojedina~ne smerove, me{aju}i se i razdvajaju}i se na raskrsnicama kako bi stigli do svojihciljeva.

Njegova putanja se zavr{i. ôvek u dre~avoj plavoùtoj uniformi, sjajnoj i novoj, odplastike koja se ne prlja, prihvati njegove dve torbe.

"Direktna linija za Luksor", re~e.

ôvek koji je sledio Gala ~uo je to. ûo je i Gala kako kaè "U redu", a zatim ga jeposmatrao dok ulazi u vozilo sa zatupastim prednjim delom.Taksi se podizao uvis. Gal je zurio kroz izvijeno, prozra~no okno, ~ude}i se {to u

zatvorenoj kabini ima ose}aj kao da leti kroz vazduh i instiktivno se gr~evito uhvati za naslonvoza~evog sedi{ta. Prostranstvo se smanjilo, a ljudi postado{e nasumice razbacani mravi. Prizorse jo{ vi{e smanji, a zatim po~e da klizi unazad.

Pred njim se nalazio zid. Zapo~injao je visoko u vazduhu, a protezao se nagore do unedogled. Bio je izre{etan rupama koje su predstavljale otvore tunela. Galov taksi krenu prema


4/114

jednoj od njih, a zatim u nju zaroni. Gal se za trenutak zapita kako je voza~ mogao da je utom mno{tvu prona|e.

Sada je vladala tmina ~iju su sumornost ublaàvali samo treptaji raznobojnih signalnihsvetiljki. Vazduh je bio ispunjen {umovima uùrbanosti. Gal se naè napred zbog smanjenebrzine, a taksi isko}i iz tunela i jo{ jednom se spusti na zemlju.

"Hotel Luksor", nepotrebno re~e voza~. On pomoè Galu oko prtljaga, uùrbanogizgleda primi napojnicu od deset kredita, a zatim primi nekog putnika koji je ~ekao da se

ponovo podigne uvis.Za sve to vreme, jo{ od trenutka iskrcavanja, nebo se nije pomolilo.

3.

TRANTOR - ...Po~etkom trinaestog milenijuma ta tendencija je dosegla svoj vrhunac.Stotinama generacija sredi{te vlade Carstva, locirano, kao {to je i bilo, u sredi{njim oblastimaGalaksije, jedan od najgu{}e naseljenih i industrijski najrazvijenijih svetova u sistemu, nije mogloa da ne bude i najgu{}i i nabogatiji ~vor ~ove~anstva koji Rasa ikada be{e videla.

Stalno napreduju}i, njegova urbanizacija kona~no je dosegla krajnju granicu. Celokupnakopnena povr{ina Trantora, koja se protezala na sedamdeset pet miliona kvadratnih milja,

predstavljaja je jedan jedini grad. Na njegovom vrhuncu, broj stanovnika je prema{io ~etrdesetmilijardi. Ovaj ogroman broj stanovnika skoro u celosti se bavio upravnim poslovima Carstva, ismatrao se nedovoljnim da bi izi{ao na kraj sa tim sloènim zadatkom. (Treba se podsetiti da jenemogu}nost valjanog upravljanja Galakti~kim carstvom, pod nenadahnutim vo|stvomposlednjih careva, i bila zna~ajan ~inilac Pada.) Svakodnevno su flotile od desetina hiljadabrodova dovla~ile za potrebe trantorskih trpeza proizvode ~itavih dvadeset svetova, koji su sebavili poljoprivredom...

Zavisnost od spoljnih svetova za hranu, a uostalom, i za sve ìvotne potrebe, u~inila jeTrantor ranjivim na opsadno osvajanje. U poslednjem milenijumu Carstva monotono brojnepobune stavljale su ovo do znanja jednom caru za drugim, tako da je politika Carstva postala

jedva ne{to vi{e od ~uvanja Trantorove osetljive ile kucavice...


Gal nije bio siguran da sunce sija, pa ~ak ni da li je dan ili no}. Stideo se da pita.Izgledalo je kao da ~itava planeta ìvi pod metalom. Obred koji upravo be{e zavr{io nazvali suru~kom, ali bilo je mnogo planeta gde se ìvelo prema standardnoj ~asovnoj podeli ne osvr}u}ise na, mo`da, nepogodne smene dana i no}i. Broj obrtaja planeta se razlikuje, a Trantorov munije bio poznat.

U po~etku je ùdno sledio putokaze do Sun~ane sobe, ali je utvrdio da je to samo sobau kojoj se sun~aju pod ve{ta~kim zracima. Oklevao je ~asak ili dva, pa se vratio u predvorje

Luksora."Gde mogu da kupim kartu za kru`no putovanje oko planete?" upita on obrativ{i seportiru.

"Upravo ovde.""Kada se polazi?""Za poslednje ste upravo zakasnili. Naredno je sutra. Kupite sada kartu, a mi }emo vam

rezervisati mesto.""Oh!" Sutra je suvi{e kasno. Sutra }e biti na Univerzitetu. On upita: "Da ne postoji neka

kula osmatra~nica, ili tako ne{to? Mislim, pod vedrim nebom."


5/114

"Naravno. Ukoliko èlite, mogu vam prodati ulaznicu. Samo da proverim da ne padaki{a." Pritisnuo je prekida~ kraj svog lakta i po~eo da ~ita slova koja su brzo promicala prekomle~nog ekrana. Gal je ~itao zajedno s njim.

Portir re~e: "Vreme je lepo. Kad malo bolje razmislim - bi}e da je sada sezona suvogvremena." Zatim razgovorljivo dodade: "Ne marim vam ja mnogo za spolja{njost. Poslednji putsam bio na otvorenom pre tri godine. Znate, kad ~ovek to jednom vidi, video je sve; izvoliteulaznicu. Specijalni lift je pozadi. Pi{e na njemu ZA KULU. Samo se posluìte."

Lift je bio od one nove vrste koja radi na osnovu gravitacionog odbijanja. Gal u|e, a zanjim uplovi{e i drugi. Liftboj pritisnu prekida~. Za trenutak, dok su bili u besteìnskom stanju,Gal je imao ose}aj kao da lebdi u prostoru, a zatim po~e malo pomalo da dobija teìnu {to jelift vi{e ubrzavao penju}i se uvis. Zatim zapo~e usporavanje, a njegova stopala se odvoji{e odpoda. I protiv svoje volje, on zaje~a.

Liftboj povika: "Zavuci stopala ispod {ipke. Zar ne ume{ da ~ita{?"Drugi to ve} behu u~inili. Sme{kali su se dok je on besno i uzaludno poku{avao da

sklizne niz zid. Cipelama su se zaka~ili za hromirane {ipke koje su se paralelno protezale napodu u razmacima od po dve stope. Ulaze}i, primetio je te {ipke, ali ih je potom smetnuo suma.

Jedna ruka se ispruì i povu~e ga na dole.

Dok se zadihano zahvaljivao, lift se zaustavi.Isko~io je na otvorenu terasu oblivenu belim sjajem od kojeg ga zabole{e o~i. Tik uz

njega na|e se ~ovek ~ija mu je ruka upravo pomogla.ôvek ljubazno re~e: "Ima dosta slobodnih sedi{ta."Gal zatvori usta - zverao je - pa odgovori: "Zaista, tako izgleda." Automatski se uputi

prema njima, a zatim zastade."Ukoliko nemate ni{ta protiv, zadrào bih se malo kod ograde. @elim - èlim da malo

razgledam."ôvek mu dobronamerno klimnu, a Gal se naè preko ograde koja mu je dosezala do

ramena, uroniv{i u celu panoramu.Tle nije mogao da vidi. Be{e se izgubilo u neprestano rastu}im spletovima struktura koje

su ljudi izgradili. Nije mogao da vidi ni{ta osim metala prema nebu, dok se samo neboprotezalo u jednoli~nom sivilu; znao je da je takvo iznad cele povr{ine planete. Jedva da semoglo primetiti neko kretanje - na nebu tek nekoliko izletni~kih brodova; znao je, me|utim, dase sav saobra}aj milijardi ljudi odvija ispod metalne kore sveta.

Nije se moglo videti nikakvo zelenilo; ni zelenilo, ni zemlja, ni{ta ìvo osim ~oveka.Neodre|eno se priseti da se negde u tom svetu nalazi i Carska palata, usred stotine hiljadakvadratnih milja prirodnog zemlji{ta, zelenog od drve}a, kao duga pro{aranog cve}em. Ostrvceusred ~eli~nog okeana, nevidljivo s mesta na kome se nalazio. Mo`da je bilo udaljeno desethiljada milja. Nije znao.

Mora {to pre na kru`no putovanje!

Glasno uzdahnu shvativ{i da je najzad na Trantoru, na planeti koja je sredi{te ~itaveGalaksije i jezgro ljudske rase. Nije prime}ivao nijednu od njegovih slabosti. Nije video brodoves hranom kako pristaju. Nije znao za ìlu kucavicu koja delikatno povezuje ~etrdeset milijardi saTrantora sa ostatkom Galaksije. Jedino je bio svestan najve}eg ljudskog podviga, potpunog igotovo oholo kona~nog osvajanja sveta.

Udalji se pomalo prazna pogleda. Poznanik iz lifta mu pokaza na mesto pored sebe, nakoje se Gal spusti. ôvek se nasme{i: "Zovem se Dèril. Mora biti da ste prvi put naTrantoru?"

"Da, gospodine Dèrile."


6/114

"To sam i mislio. Dèril mi je ime. Trantor osvaja, ukoliko imate pesni~ki temperament.Sami Trantorci se, ipak, ovamo ne penju. Ne vole to. Ide im na nerve."

"Na nerve! Uzgred, zovem se Gal. Zbog ~ega ih to nervira? Veli~anstveno je.""Stvar ukusa, Gale. Da ste ro|eni u sobi~ku, rasli u hodniku, da radite u sobi~ku, a

godi{nji odmor provodite u pretrpanoj odaji za sun~anje, onda bi vas izlazak u otvoren prostor,gde je iznad vas samo nebo, mogao dovesti do nervnog sloma. Decu, ~im napune pet godina,teraju da jednom godi{nje dolaze ovamo. Ne znam da li to {ta koristi. U stvari, to im nije

dovoljno, a prvih nekoliko puta dobiju histeri~ni napad. Trebalo bi da po~nu s tim ~im ih odbijuod sise, i da ih dovode jednom nedeljno."On nastavi: "Naravno, to zapravo i nije va`no. Pa {ta, ako i ne iza|u nikada? Zadovoljni

su tamo dole i oni ~ine da Carstvo postoji. [ta mislite na kojoj smo visini?""Pola milje? " re~e Gal, pitaju}i se ne zvu~i li to naivno.Mora biti da je bilo tako, jer se Dèril nasmeja: "Ne. Samo pet stotina stopa.""Kako? Pa lift je vozio skoro...""Znam, ali najvi{e vremena je bilo potrebno da dopre do zemljine povr{ine. Na Trantoru

su tuneli prokopani na milju ispod povr{ine. Kao ledeni breg. Devet desetina se ne vidi. Zalazi~ak nekoliko milja i u tle ispod okeana, pored obale. U stvari, tamo dole smo tako daleko dakoristimo razliku koja postoji izme|u temperature zemljine povr{ine i temperature na nekoliko

milja dubine, da dobijemo svu potrebnu energiju. Jeste li to znali? ""Ne, mislio sam da koristite atomske generatore.""Jesmo nekada, ali ovo je jeftinije.""Pretpostavljam da je tako.""[ta mislite o svemu ovom?" Za trenutak je izgledalo kao da se ~ovekova

dobronamernost pretvorila u neku prepredenost. Skoro da je izgledao lukav.Gal se zbuni. "Veli~anstveno", ponovi on."Da li ste ovde na odmoru? Proputovanju? Ili ste do{li kao izletnik?""Pa, na ba{ to. U stvari, uvek sam ùdeo da posetim Trantor, ali sam ovde prvenstveno

zbog posla.""Oh?"Gal oseti potrebu da malo objasni. "U vezi projekta dr Seldona sa Trantorskog

univerziteta.""Gavran Seldon?""A ne. ôvek o kome govorim zove se Hari Seldon - psihoistori~ar Seldon. Nisam ~uo

za Gavrana Seldona.""Na Harija i mislim. Zovu ga Gavran. [atrova~ki. Stalno proroi~e propast.""Stvarno?" Gal se iskreno za~udi."Sigurno, trebalo bi da to znate." Dèril se vi{e nije osmehivao. "Dolazite da biste za

njega radili, zar ne?""Pa, da. Ja sam matemati~ar. Zbog ~ega prori~e katastrofu? Koju vrstu katastrofe?"

"Na koju vrstu biste vi pomislili?""Bojim se da nemam nikakvu predstavu. "îtao sam radove koje su dr Seldon i njegovagrupa objavili. "Odnose se na matemati~ku teoriju."

"Da, oni radovi koje objavljuju."Gal po~e da se ljuti. "Zato samo re~e: "Mislim da bih se sada povukao u svoju sobu.

Umoran sam. Milo mi je {to sam se s vama upoznao."Dèril ravnodu{no mahnu rukom u znak opro{taja.U sobi, Gal zate~e jednog ~oveka kako ga ~eka.


7/114

Bio je isuvi{e iznena|en, tako da za trenutak nije mogao da izusti one neizbe`ne re~ikoje su mu na usnama lebdele: "[ta radite ovde?"

ôvek ustade. Bio je star, skoro potpuno }elav, hramao je, ali su mu o~i bile veomasjajne i plave.

On re~e: "Ja sam Hari Seldon", trenutak pre nego {to je smeteni Galov mozak uspeo dapoveè taj lik sa se}anjem na lice toliko puta vi|eno na slikama.

4.

PSIHOISTORIJA - ...Gal Dornik, koriste}i matemati~ke pojmove, defini{e psihoistorijukao matemati~ku granu koja se bavi reagovanjima ljudskih konglomerata na utvr|ene dru{tvenei privredne stimulanse...

..."Kod svih takvih definicija implicitna je pretpostavka da je ljudski konglomerat kojim sebave dovoljno veliki za pravilnu statisti~ku obradu." Potrebna veli~ina tog konglomerata moè seodrediti pomo}u Prve Seldonove teoreme, koja ...

Dalja nu`na pretpostavka bila bi da sam ljudski konglomerat nije svestan psihoistorijskeanalize, kako bi njegove reakcije bile zaista neusiljene...

Osnova svake pravilne psihoistorije po~iva na razvoju Seldonovih funkcija koje ispoljavaju

odluke podudarne odlukama onih dru{tvenih i privrednih sila kao {to...


"Dobar dan, gospodine ", re~e Gal. "Ja, ja...""Niste mislili da }emo se videti pre sutra{njeg dana? Da je sve kao i obi~no ne bismo se

ni videli. Stvar je me|utim u tome {to moramo da delamo brzo, ukoliko èlimo da iskoristimova{e usluge. Postaje sve teè dobiti nove ljude."

"Ne shvatam, gospodine.""Na kuli ste razgovarali s nekim ~ovekom, zar ne?""Da.Zove se Dèril. O njemu ne znam ni{ta vi{e.""To nije njegovo pravo ime. On je agent Komisije za javnu bezbednost. Pratio vas je jo{

od svemirske luke.""Zbog ~ega? Zbunjen sam.""Da li je ~ovek s kule govorio i meni?"Oklevaju}i, pomalo, Gal odgovori: "Nazvao vas je Gavranom Seldonom.""Da li je rekao zbog ~ega?""Rekao je da prori~ete propast.""To i ~inim. [ta vam zna~i Trantor?"Kao da svako o~ekuje njegovo mi{ljenje o Trantoru. Gal nije bio kadar da odgovori bilo

{ta, do: "Veli~anstven je."

"To ste kazali a da niste ni razmislili. A {ta je sa psihoistorijom?""Nije mi ni palo na pamet da je primenim na problem.""Pre nego {to me budete napustili, mladi}u, nau~i}ete da, kao ne{to {to se samo po sebi

razume, primenjujete psihoistoriju na sve probleme - pazite." Seldon iz kese za pojasom izvadira~unar. "Primetio je da ljudi imaju obi~aj da ra~unar drè pod uzglavljem, kako bi se njimekoristili u ~asovima nesanice." Njegova siva, sjajna povr{ina bila je pomalo pohabana odupotrebe.

Seldonovi hitri prsti, stara~ki pegavi, igrali su po tvrdoj plastici koja je uokviravalara~unar. Na sivilu zasja{e crveni simboli.


8/114

"Ovo predstavlja sada{nje stanje Carstva", re~e on. Zatim pri~eka.Gal najzad primeti: "To svakako nije potpuni prikaz.""Ne, nije potpun.", re~e Seldon, "i milo mi je {to moje re~i ne uzimate zdravo za

gotovo. Me|utim, to je pribli`na vrednost koja }e posluìti da se izvede kona~na teorema.Slaète li se s tim? "

"Da, pod uslovom da kasnije mogu proveriti izvod funkcije." Gal je pazio da ne upadneu mogu}u klopku.

"U redu. Ovome }emo dodati poznate verovatno}e ubistva cara, pobune vicekralja,ponovljena razdoblja privredne krize, smanjenje broja planetnih istraìvanja..."Seldon nastavi da nabraja. Kako je {ta pominjao tako su na njegov dodir oìvljavali novi

simboli, utapaju}i se u novu funkciju koja se pro{irivala i menjala.Gal ga samo jednom prekide: "Ne vidim umesnost te stalne transformacije."Seldon je ponovi, sporije.Gal re~e: "Ali to je obavljeno pomo}u zabranjene socioradnje.""Dobro je. Brzo shvatate, ali jo{ nedovoljno brzo. Za ovo nije zabranjena. Evo, da

izvedem to jo{ jednom u neskra}enom obliku."Postupak je bio mnogo duì, a na kraju Gal pokorno re~e: "Da, sada shvatam."Kona~no, Seldon se zaustavi: "Ovo je Trantor kroz pet vekova. Kako to tuma~ite? A?

"U i{~ekivanju je nakrivio glavu.S nevericom, Gal uzviknu: "Potpuno uni{tenje! Ali, ali, to je nemogu}e. Trantor nikada

nije bio ..."Seldon je bio ispunjen silnim uzbu|enjem ~oveka ~ije je samo telo ostarilo. "Hajde,

hajde. Videli ste kako se do{lo do rezultata. Izrazite ga vlastitim re~ima. Zanemarite na trenutaksimbole."

Gal re~e: "[to se Trantor bude vi{e specijalizovao to }e biti ranjiviji, manje sposoban dase odbrani. Zatim, {to vi{e bude postajao upravni centar Carstva, to }e postajati dragoceniji.Kako red nasle|ivanja careva bude bivao neizvesniji, a neprijateljstva izme|u uglednih porodica~e{}a, tako }e i{~ezavati dru{tvena odgovornost."

"Dovoljno je. Kako stoji sa numeri~kom verovatno}om potpunog uni{tenja kroz petvekova?"

"Ne bih umeo da kaèm.""Nije lo{e", uzvrati Seldon isturaju}i donju usnu, "ali nije ni dobro. Ta~na brojka glasi

devedeset dva i po procenta."Gal primeti: "I vas zovu Gavranom Seldonom? O ovome nisam ni{ta video u novinama.""Naravno da niste. Tako ne{to se ne {tampa. Zar mislite da }e Carstvo na ovaj na~in

razotkriti koliko je klimavo? Ovo je veoma jednostavna demonstracija psihoistorije. Me|utim,neki na{i rezultati procurili su i me|u aristokratiju."

"To je lo{e.""Pa i ne mora da bude. Sve je uzeto u obzir."

"Da li me zbog toga proveravaju?""Da, proveravaju sve {to je u vezi s mojim projektom.""Izlaète li se opasnosti, gospodine?""O, da. Postoji verovatno}a od 1,7 procenata da }u biti pogubljen, {to, naravno, ne bi

zaustavilo projekt. I to smo predvideli. Pa, nije to va`no. Nadam se da }ete me sutra posetitina Univerzitetu?"

"Ho}u", re~e Gal.

5.


9/114

KOMISIJA ZA JAVNU BEZBEDNOST - ...Aristokratska koterija uzdigla se na vlast

posle ubistva Kleona I, poslednjeg od Entuna. Uglavnom je predstavljala element sigurnostitokom vekova nestabilnosti i neizvesnosti u Carstvu. Obi~no pod kontrolom velikih porodicaênovih i Divartovih, izrodila se u slepo oru|e za odràvanje postoje}eg stanja ... Sa vlasti udràvi nije bila potpuno odstranjena sve dok na presto nije stupio poslednji mo}ni car Kleon III.Prvi predsednik Komisije...

...U izvesnom smislu, po~etak slabljenja Komisije moè se pripisati su|enju HarijuSeldonu, odrànom dve godine pre po~etka Zadu`binske ere. To su|enje se opisuje u biografijiHarija Seldona od Gala Dornika...


Gal nije ispunio obe}anje. Slede}eg jutra probudilo ga je prigu{eno zujanje. Javio se, aglas portira, uzdràn, u~tiv i umiruju}i, kakav samo moè biti, saop{ti mu da je u pritvoru ponalogu Komisije za javnu bezbednost.

Gal potr~a do vrata i utvrdi da se vi{e ne mogu otvoriti. Jedino mu be{e preostalo da seobu~e i da ~eka.

Do{li su po njega i poveli ga nekuda, ali je to jo{ bio pritvor. Naju~tivije su mupostavljali pitanja. Sve je bilo veoma civilizovano. Objasnio je da je stanovnik Sinaksa, da jepoha|ao te i te {kole, da je tada i tada dobio titulu doktora matematike. Podneo je molbu zamesto kod dr Seldona i bio primljen. Iznova i iznova ponavljao je ove pojedinosti, i iznova iiznova vra}ali su se na pitanje njegovog pristupanja Seldonovom projektu. Kako je za njega~uo; kakve du`nosti treba da obavlja; koje je poverljive instrukcije primio; o ~emu je tu zapravore~?

Odgovarao je da ne zna. Da nije dobio nikakve poverljive instrukcije. Da je nau~nik imatemati~ar. Da ga politika ne zanima.

Kona~no, ljubazni ispitiva~ ga zapita: "Kada }e Trantor biti uni{ten?"Gal se pokoleba: "Prema onome {to ja znam, ne bih umeo da kaèm.""A prema onome {to drugi znaju?""Kako mogu da znam {ta drugi znaju?" Ose}ao je vrelinu, vrelinu po ~itavom telu.Islednik nastavi: "Da li vam je pre neko govorio o takvom uni{tenju, naveo datum?"

Kako je mladi} oklevao, on dodade: "Vas su pratili doktore. Bili smo na aerodromu kada steprispeli, na kuli gde ste nekog ~ekali, a bili smo, naravno, i u stanju da prislu{kujemo va{razgovor sa dr Seldonom."

Gal odvrati: "Onda su vam poznata njegova gledi{ta po tom pitanju.""Mo`da. @eleli bismo, me|utim, da ih ~ujemo i od vas.""On smatra da }e Trantor biti uni{ten kroz pet vekova.""Da li je to dokazano... hm... matemati~ki?"

"Da, u~inio je to", re~e Gal prkosno."Vi, pretpostavljam, smatrate da je to... hm... matemati~ki ta~no?""Ako iza toga stoji dr Seldon... ta~no je.""Vratimo se onda...""êkajte. Imam pravo na advokata. Zahtevam da se po{tuju moja prava kao podanika

Carstva.""Bi}e po{tovana."I bila su.


10/114

Ne{to kasnije pojavi se jedan visoki ~ovek, ~ovek ~ije je lice bilo u okomitim borama itako uzano da se ~ovek pitao ima li tu uop{te mesta za osmeh.

Gal podiè pogled. Ose}ao se neurednim i klonulim. Toliko se toga zbilo, a na Trantoruje tek trideset ~asova.

ôvek re~e: "Ja sam Lors Avakim. Dr Seldon me je poslao da vas zastupam.""A tako? Pa, slu{ajte. @elim da se odmah àlite Caru. Drè me bez razloga. Potpuno

sam nevin." On ra{iri ruke, dlanova okrenutih nadole. "Morate urediti da me Car smesta

saslu{a."Avakim je pa`ljivo praznio sadràj pljosnate mape na pod. Da je imao snage Gal biprepoznao celomet metalne pravni~ke obrasce, od tankog metala u vidu trake, pripremljene dase utisnu u li~nu kapsulu. Prepoznao bi i dèpni zapisiva~.

Ne obra}aju}i nikakvu pa`nju na Galovu reakciju Avakim najzad podiè pogled i re~e:"Komisija }e, razume se, aktivirati snop za prislu{kivanje dok traje na{ razgovor. To jeprotivzakonito, ali }e to ipak u~initi."

Gal za{krguta zubima."Me|utim", Avakim sede bez ùrbe, "ovaj zapisiva~ koji sam stavio na sto - po svom

izgledu sasvim obi~an zapisiva~ koji dobro vr{i svoj posao - ima i tu odliku da potpuno ometaprislu{kivanje. To ne}e odmah primetiti."

"Zna~i, mogu da govorim.""Razume se.""Onda èlim saslu{anje pred Carem."

Avakim se ledeno nasme{i, tako da se na kraju ispostavilo da na njegovom uskom licuima mesta i za osmeh. Obrazi mu se zbora{e. On primeti: "Vi ste iz provincije?"

"Zbog toga nisam ni{ta manje gra|anin Carstva. Sa isto onoliko prava koliko ga imatevi, ili bilo koji ~lan Komisije za javnu bezbednost."

"Nesumnjivo, nesumnjivo. Jedino {to kao provincijalac ne shvatate kakav je ìvot naTrantoru. Nema saslu{anja pred Carem."

"Kome se ~ovek moè àliti na ovu komisiju? Postoji li neki drugi postupak?""Nema ga. Prakti~no ne postoji pravni lek. Pravno gledano, mogli biste se obratiti Caru,

ali vas ne bi saslu{ali. Znate, danas Car nije ono {to je bio u vreme dinastije Entuna. Bojim seda je Trantor u rukama aristokratskih porodica ~iji ~lanovi sa~injavaju i Komisiju za javnubezbednost. Ovakav razvoj doga|aja predvidela je i psihoistorija."

Gal uzviknu: "Zaista? Onda, ukoliko dr Seldon moè predvideti kakva }e biti istorijaTrantora kroz ~itavih pet stotina godina..."

"Moè je predvideti i za hiljadu pet stotina godina...""Neka bude i hiljadu pet stotina. Za{to onda ju~e nije predivdeo jutro{nje doga|aje i

upozorio me? Oh, izvinite." Gal sede i osloni glavu o znojav dlan. Potpuno razumem da jepsihoistorija statisti~ka nauka i da ne moè s ta~no{}u predvi|ati budu}nost pojedinca.Shvati}ete da sam uzrujan."

"Niste u pravu. Dr Seldon je verovao da }e vas uhapsiti.""[ta?""To je àlosno, ali ta~no. Komisija se sve vi{e i vi{e neprijateljski odnosi prema

njegovom radu. U sve ve}oj meri se suprotstavlja pristupanju novih ~lanova grupi. Dijagrami supokazali da bi za na{u stvar bilo najbolje da se sada sve dovede do vrhunca. Sama komisija jepomalo spora, tako da vas je Seldon posetio kako bi je primorao da dela. To je pravi razlog."

Gal zaustavi dah. "Zameram...""Molim vas. To je bilo nu`no. Ne postoje neki posebni razlozi {to ste vi odabrani.

Svakako da shvatate da planovi dr Seldona, matemati~ki izvo|eni u toku osamnaest godina,


11/114

uklju~uju sve mogu}nosti i va`ne verovatno}e. Ovo je jedna od njih. Ovamo sam poslat jedinozato da vas uverim da nemate razloga za bojazan. Sve }e se dobro zavr{iti; tako|e i projekat; ai za vas postoji razumna verovatno}a."

"Koliko iznose brojke?" zapita Gal."[to se projekta ti~e, preko 99,9 procenata.""A za mene? ""Reko{e mi da ta verovatno}a iznosi 77,2 procenata."

"Zna~i da postoji vi{e od jedne mogu}nosti u pet da budem osu|en na zatvor ili smrt.""Za ovo drugo verovatno}a je manja od jednog procenta.""Zaista? Prora~uni zasnovani na jednom ~oveku ne zna~e ni{ta. Po{aljite mi dr Seldona.""Naàlost, ne mogu. I sam dr Seldon je uhap{en."Vrata se {irom otvori{e pre nego {to je Gal, koji je ustajao, mogao da krikne. Straàr

u|e, do|e do stola, podiè zapisiva~, razgleda ga sa svih strana i stavi u svoj dèp.Avakim tiho re~e: "Bi}e mi potrebna ta sprava.""Savetni~e, stavi}emo vam na raspolaganje jedan koji ne stvara stati~ko polje.""U tom slu~aju, zavr{io sam s razgovorom."Gal ga je posmatrao kako odlazi, a zatim ostade sam.

6.Su|enje (Gal je pretpostavljao da je to su|enje, mada je, pravno gledano, to malo li~ilo

na sloènu tehniku sudskog postupka o kojoj je ~itao) nije dugo trajalo. Za{lo je u tre}i dan. AGal vi{e nije mogao da prizove u se}anje njegov po~etak.

Njega behu tek malkice zaka~ili. Te{ka artiljerija bila je uperena na samog dr Seldona.Hari Seldon je, me|utim, spokojno sedeo. Za Gala je on predstavljao jedinu ta~kuuravnoteènosti preostalu na svetu.

Publika je bila malobrojna, a ~inili su je isklju~ivo baroni Carstva. [tampa i javnost bili suisklju~eni, a neizvesno je bilo da li je bilo ko sa strane vredan pa`nje uop{te i ~uo da seSeldonu sudi. Atmosfera je bila puna potisnute netrpeljivosti prema okrivljenima.

Petorica ~lanova Komisije za javnu bezbednost sedela je za stolom na podijumu. Nosili suskerletnozlatne uniforme i sjajne, priljubljene plasti~ne kape, koje su ozna~avale njihovo sudskozvanje. U sredini je bio predsednik Komisije, Ling ên. Gal nikada ranije nije imao prilike davidi plemi}a tako visokog ranga, pa ga je op~injeno posmatrao. Tokom su|enja ên jedva da

je prozborio koju re~. Jasno je pokazivao da bi time samo naru{io svoje dostojanstvo.Pravobranilac Komisije pogleda u svoje bele{ke i saslu{anje Seldona se nastavi.Pitanje: Da ~ujemo, dr Seldone, koliko je ljudi sada uklju~eno u projekat kojim

rukovodite?Odgovor: Pedeset matemati~ara.Pitanje: Uklju~uju}i i dr Gala Dornika?Odgovor: Dr Dornik je pedeset i prvi.

Pitanje: Oh, zna~i imamo pedeset i jednog? Prisetite se, dr Seldone. Mo`da ih imapedeset i dvoje ili pedeset i troje? A mo`da ~ak i vi{e?Odgovor: Dr Dornik jo{ nije zvani~no pristupio mojoj organizaciji. Kada to bude u~inio,

broj ~lanova iznosi}e pedeset i jedan. A sada nas je, kao {to sam napomenuo, pedeset.Pitanje: Da ih nema mo`da pet stotina?Odgovor: Matemati~ara? Zar ne?Pitanje: Nisam rekao matemati~ara. Da li ih je pet stotina u raznim svojstvima?Odgovor: Za ljude u raznim svojstvima va{a brojka bi mogla biti ta~na.


12/114

Pitanje: Mogla? Tvrdim da jeste.Tvrdim da ukupan broj osoba koje rade na va{emprojektu iznosi devedeset osam hiljada pet stotina sedamdeset i dvoje.

Odgovor: Verujem da ste ura~unali i ène i decu.Pitanje (podignutim tonom): Devedeset osam hiljada pet stotina sedamdeset i dve osobe

je ono {to sam hteo da kaèm. Nema potrebe da da se igramo re~ima.Odgovor: Slaèm se sa brojkom.Pitanje (po{to su konsultovane bele{ke): Ostavimo to za trenutak, i vratimo se pitanju o

kome smo ve} malo razgovarali. Dr Seldone, da li biste mogli da nam ponovite va{arazmi{ljanja o budu}nosti Trantora?Odgovor: Rekao sam, a to i ponavljam, da }e kroz pet vekova Trantor biti u

ru{evinama.Pitanje: Ne ~ini li vam se da je va{e tvr|enje nelojalno?Odgovor: Ne, gospodine. Nau~na istina stoji iznad lojalnosti i nelojalnosti.Pitanje: Sigurni ste da va{a tvrdnja zaista predstavlja nau~nu istinu?Odgovor: Siguran sam.Pitanje: Na osnovu ~ega?Odgovor: Na osnovu psihoistorijskih prora~una.Pitanje: Moète li da dokaète da je taj prora~un ta~an?

Odgovor: Samo matemati~aru.Pitanje (uz osmeh): Dakle, vi tvrdite da je va{a istina tako ezoteri~ne prirode da je obi~an

~ovek ne moè pojmiti. îni mi se da bi istina morala biti jasnija, manje tajanstvena, vi{edostupna umu.

Odgovor: Za neke umove ona ne predstavlja problem. Fizika prenosa energije, kojupoznajemo kao termodinamiku, bila je jasna i ta~na u toku cele ljudkse istorije jo{ odmitolo{kog doba, iako i sada ima ljudi koji ne bi mogli konstruisati pogonski motor. I to ljudivisoke inteligencije. Sumnjam da, kada bi neko od u~enih ~lanova Komisije ...

U tom trenutku se jedan od ~lanova Komisije naè prema Pravobraniocu. Njegove re~ise nisu mogle ~uti, ali je siktavi glas imao izvesnu o{trinu. Pravobranilac pocrvene i prekideSeldona.

Pitanje: Nismo ovde da bismo slu{ali govore, dr Seldone. Pretpostavimo da ste biliuverljivi. Dopustite mi da kaèm da va{e predvi|anje katastrofe moè imati za svrhu i to dapotkopa poverenje u carsku vladu, zbog nekih va{ih ciljeva.

Odgovor: To nije slu~aj.Pitanje: Tvrdim da nameravate da izloìte da }e vreme, koje bude prethodilo takozvanom

padu Trantora, biti ispunjeno nemirima raznih vrsta.Odgovor: To je ta~no.Pitanje: Kao i da se nadate da }ete samim predvi|anjem takvih doga|aja biti u stanju da

ih izazovete i da u tom ~asu imate na raspolaganju armiju od sto hiljada du{a.Odgovor: Prvo i prvo, to nije ta~no. A i kada bi bilo, provera bi vam pokazala da bi

jedva nekih deset hiljada bilo u uzrastu za ratovanje, kao i to da niko od njih nije vojni~kiobu~en.Pitanje: Da li ste ne~iji glasnogovornik?Odgovor: Nijedan me ~ovek ne pla}a, gospodine Pravobranio~e.Pitanje: Potpuno ste nezainteresovani? Sluìte nauci?Odgovor: Da.Pitanje: Da vidimo onda na koji na~in. Moè li se budu}nost izmeniti, dr Seldone?Odgovor: O~igledno. Ova sudnica moè kroz nekoliko ~asova eksplodirati, ali ne mora.

Ukoliko bi se to desilo neki manje va`ni aspekti budu}nosti bi se nesumnjivo izmenili.


13/114

Pitanje: Vrdate, dr Seldone. Moè li se izmeniti celokupna istorija ljudske rase?Odgovor: Da.Pitanje: Lako?Odgovor: Ne. Vrlo te{ko.Pitanje: Zbog ~ega?Odgovor: Psihoistorijski trend jedne planete nastanjene mnogim ljudima sadrì ogromnu

inerciju. Da bi se on promenio mora mu se suprotstaviti ne{to {to ima isto toliku inerciju. Ili

mora biti u pitanju isti toliki broj ljudi ili se, pak, mora pruìti veoma mnogo vremena zapromenu ukoliko je broj ljudi mali. Shvatate li?Pitanje: Mislim da shvatam. Trantor ne mora biti uni{ten ukoliko mnogo ljudi odlu~i da

dela tako da se to ne dogodi.Odgovor: Ta~no.Pitanje: Sto hiljada ljudi?Odgovor: Ne, gospodine. To je premalo.Pitanje: Sigurni ste u to?Odgovor: Uzmite u obzir da Trantor ima preko ~etrdeset milijardi stanovnika. Zatim, da

trend koji vodi u propast ne poti~e samo od Trantora, ve} od Carstva kao celine, a da Carstvoima skoro kvintilion ljudskih bi}a.

Pitanje: Razumem. Mo`da bi onih stotinu hiljada moglo izmeniti trend, ukoliko bi oni injihovi potomci na tome radili pet stotina godina?

Odgovor: Bojim se da se to ne bi moglo posti}i. Pet stotina godina je isuvi{e kratkorazdoblje.

Pitanje: Ah! U tom slu~aju, dr Seldone, preostaje nam da na osnovu va{eg tvr|enjaizvu~emo slede}i zaklju~ak. Oko va{eg projekta okupili ste sto hiljada ljudi. To je nedovoljanbroj da se izmeni istorija Trantora kroz pet stotina godina. Drugim re~ima, ma {ta oni uradili,ne mogu spre~iti uni{tenje Trantora.

Odgovor: Na àlost, u pravu ste.Pitanje: S druge strane, va{ih sto hiljada ljudi ne bavi se ne~im nezakonitim.Odgovor: Ta~no.Pitanje (polagano i sa zadovoljstvom): U tom slu~aju, dr Seldone, obratite pa`nju, molim

vas, po{to èlimo dobro promi{ljen odgovor. Kakva je svrha va{e stotine hiljada ljudi?Pravobranio~ev glas postade o{tar. Postavio je zamku i sabio Seldona u ugao, oduzev{i

mu, kako je izgledalo, svaku mogu}nost da odgovori.@amor razgovora u redovima plemi}a u publici poja~ao se, i preneo ~ak i na ~lanove

Komisije. Skerletnozlatne odore su se naginjale jedna ka drugoj. Predsednika, me|utim, ni{ta odtoha nije nimalo uznemirilo.

Hari Seldon ostade spokojan. êkao je da se graja uti{a.Odgovor: Da smanji efekte tog uni{tenja.Pitanje: [ta ste ta~no time hteli da kaète?

Odgovor: Obja{njenje je jednostavno. Predstoje}e razaranje Trantora nije neki doga|ajkoji stoji sam za sebe, izolovan u shemi ljudskog razvoja. Bi}e to vrhunac sloène drame koja jezapo~ela pre mnogo vekova, a ~iji se tok neprestano ubrzava. Govorim, gospodo, o opadanju ipadu Galakti~kog carstva.

@amor se sada pretvori u potmulu grmljavinu. Pravobranilac, na koga se niko nijeobazirao, povika: "Otvoreno izjavljujete da ..." ali zastade, jer su povici iz publike... "Izdaja! "...pokazali da nema potrebe insistirati.

Polagano, predsednik Komisije podiè jo{ jednom ~eki} i spusti ga. Oglasio se kao gong.Kada je prestalo brujanje prestade i àmor publike. Pravobranilac duboko udahnu.


14/114

Pitanje (teatralno): Da li vam je jasno, dr Seldone, da govorite o Carstvu koje je dvanaesthiljada godina odolevalo neveljalstvima mnogih nara{taja, i iza koga stoje dobre èlje i ljubavkvadriliona ljudskih bi}a?

Odgovor: Svestan sam i dana{njeg stanja i istorije Carstva. Uz du`no po{tovanje, tvrdimda sam u to daleko bolje upu}en od bilo koje osobe u ovoj odaji.

Pitanje: I vi prognozirate propast?Odgovor: Ta prognoza je na~injena matemati~kim putem. Ne izri~em nikakve moralne

ocene. Meni li~no je veoma ào zbog takve perspektive. âk i da se prizna da je Carstvo une~em lo{e (a takvo priznanje ne ~inim), anarhija koja }e uslediti posle njegovog pada bi}e jo{gora. Moj projekat se zavetovao da }e se boriti upravo protiv takve anarhije. Gospodo, padCarstva je, me|utim, ne{to toliko ogromno, protiv ~ega nije lako boriti se. Njega diktirajunarasla birokratija, smanjena inicijativa, kastinsko zamrzavanje, gu{enje ljubopitljivosti... nastotine drugih ~inilaca. Odvija se, napomenuo sam to ve}, vekovima, i predstavlja suvi{eveli~anstveno i ogromno kretanje da bi se moglo zaustaviti.

Pitanje: Zar nije svakom jasno da je Carstvo sna`no kao {to je i pre bilo?Odgovor: Sve oko vas samo izgleda sna`no. Izgleda kao da }e ve~no trajati. Ali

gospodine Pravobranio~e, i trulo stablo izgleda ne moè biti sna`nije, na trenutak pre nego {toga oluja rascepi nadvoje. Upravo sada oluja zvi`di kroz granje Carstva. Oslu{nite u{ima

psihoistrije i ~u}ete kako pucketa.Pitanje (nesigurno): Dr Seldone, nismo se sakupili ovde da bismo slu{...Odgovor (odlu~no): Carstvo }e nestati, a s njim i sve ono {to je u njemu bilo dobro.

Sakupljeno znanje }e se rasturiti, uvedeni red }e nestati. Izme|u sazve`|a }e se voditibeskona~ni ratovi, presahnu}e trgovina izme|u zvezda, smanji}e se broj stanovnika, svetovi }eizgubiti vezu sa sredi{tem Galaksije... a tako }e i ostati.

Pitanje (slabim glasom usred tajca): Zauvek?Odgovor: Psihoistorija, koja moè da predvidi pad, moè ne{to re}i i o nastupaju}em

srednjevekovlju. Carstvo je, gospodo, kao {to je ve} re~eno, odolevalo dvanaest hiljada godina.Doba mraka, koje dolazi, traja}e ne dvanaest, ve} trideset hiljada godina. Drugo carstvo }e sepodi}i, ali }e izme|u njega i na{e civilizacije stajati hiljadu generacija napa}enog ~ove~anstva.Protiv toga se moramo boriti.

Pitanje (malo se sabrav{i): Sami sebi protivure~ite. Malo pre ste rekli da ne moètespre~iti uni{tenje Trantora, a to zna~i, pretpostavljam, i pad... takozvani pad Carstva.

Odgovor: Ne kaèm da moèmo spre~iti pad. Ali jo{ nije prekasno da skratimointerregnum koji mu sledi. Gospodo, mogu}e je svesti trajanje anarhije na jedan jedinimilenijum, ukoliko se mojoj grupi sada dozvoli da dela. Nalazimo se u delikatnom istorijskomtrenutku. Ogromna, zahuktala masa doga|aja moè se malo... sasvim malo... skrenuti s puta.To nije mnogo, ali moè biti dovoljno da se iz ljudske istorije odstrani dvadeset devet hiljadagodina bede.

Pitanje: Kako nameravate da to postignete?

Odgovor: Tako {to bi se sa~uvalo znanje ove rase. Zbir ljudskog znanja prevazilazi znanjebilo kog pojedinca, bilo koje hiljade ljudi. Razaranjem na{eg dru{tvenog tkiva nauka }e serasto~iti u milion ~estica. Pojedinci }e mnogo znati o maju{nim segmentima ne~ega.Pojedni~no, oni }e biti bespomo}ni i beskorisni. Deli}i znanja ne}e se dalje prenositi. Izpokolenja u pokolenje znanje }e se sve vi{e gubiti. Me|utim, ukoliko sada pripremimo jedandìnovski saètak celokupnog znanja, ono ne}e nikada biti izgubljeno. Nastupaju}a pokolenja }ega nadogra|ivati, a da ne moraju sama ponovo da do njega dolaze. Jedan milenijum }e obavitiposao trideset hiljada.

Pitanje: Sve to...


15/114

Odgovor: Celokupan moj projekat, mojih trideset hiljada ljudi sa ènama i decom, svi suse oni posvetili pripremi jedne Galakti~ke enciklopedije. Ne}e je zavr{iti u toku svojih ìvota. Jasam ne}u do~ekati ni da je vidim ~estito zapo~etu. Ali do Trantorovog pada ona }e bitizavr{ena i njeni primerci }e se nalaziti u svakoj ve}oj biblioteci u Galaksiji.

êki} predsednika Komisije podiè se i spusti. Hari Seldon napusti mesto za svedoka imirno zauze svoje mesto pored Gala.

Nasme{iv{i se on re~e: "Kako ti se dopala predstava?"

Gal odgovori: "Preoteli ste mi, bez sumnje, glavnu ulogu, ali {ta }e sada biti?""Odloì}e raspravu da bi poku{ali da se nagode.""Kako znate? "Seldon odgovori: "Da budem iskren, ne znam. Sve zavisi od predsednika Komisije.

Godinama sam ga prou~avao. Poku{ao sam da analiziram njegove postupke, ali i sam zna{koliko je opasno uvoditi u psihoistorijsku jedna~inu }udi pojedinca. Ipak, ja se nadam."

7.Klimnuv{i Galu, Avakim se pribliì i naè prema Seldonu kako bi mu ne{to {apnuo.

Odjeknu objava da se rasprava odlaè, a ~uvari ih razdvoji{e. Gala odvedo{e.Slede}eg dana rasprava je bila potpuno druga~ija. Hari Seldon i Gal Dornik bili su

nasamo sa Komisijom. Zajedno su sedeli za stolom, jedva da je bilo nekog rastojanja izme|upetorice sudija i dvojice okrivljenih. Ponudili su ih, ~ak, i cigarama iz raznobojne plasti~nekutije, koja je izgledala kao voda {to neprestano struji. Zavarano oko videlo bi pokret, a prsti sukazivali da je kutija tvrda i suva.

Seldon se posluì jednom cigarom, a Gal odbi.Seldon primeti: "Moj advokat nije prisutan."^lan Komisije odgovori: "Ovo vi{e nije su|enje, dr Seldone. Ovde smo da bismo

raspravljali o bezbednosti dràve."Ling ên re~e: "Ja }u govoriti", a ostali ~lanovi Komisije se zavali{e u svojim stolicama,

pripravni da slu{aju. Oko êna nastade mrtva ti{ina.Galu zastade dah. Mr{avi, ìlavi ên, po izgledu stariji nego {to jeste, bio je pravi car

Galaksije. Dete, koje je tu titulu nosilo, predstavljalo je samo simbol koga je ên isfabrikovao, ato, {tavi{e, nije bilo prvi put.

ên re~e: "Dr Seldone, vi naru{avate mir Carstva. Kroz jedan vek ne}e biti u ìvotunijedan ~ovek od ovog kvadriliona {to sada ìvi me|u svim zvezdama Galaksije. Zbog ~egabismo se onda bavili onim {to }e se zbiti kroz pet vekova?"

"Ja ne}u biti ìv kroz pet godina", uzvrati Seldon, "ali to je za mene ipak na prvommestu. Moète to nazvati idealizmom. Moète re}i da se poistove}ujem sa onim misti~nimuop{tavanjem koje ozna~avamo pojmom ~ovek."

"Ne èlim da se napreèm kako bih shvatio misticizam. Moète li mi re}i zbog ~ega nebi trebalo da se otarasim vas i neugodne, nepotrebne petovekovne budu}nosti koju nikada ne}u

doìveti, tako {to bih vas jo{ ve~eras pogubio?""Pre nedelju dana", brzo uzvrati Seldon, "to ste jo{ mogli u~initi, i, mo`da, sa~uvativerovatno}u od jedan prema deset da }ete i sami preìveti kraj godine. Danas ta verovatno}aod jedan prema deset ve} jedva da iznosi jedan prema deset hiljada."

Me|u okupljenim za~u{e se uzdasi i nelagodno me{koljenje. Gal oseti jezu kako mu sepenje uz vrat. ênovi o~ni kapci se malo spusti{e.

"Kako to?" upita on."Propast Trantora ne moè se zaustaviti nikakvim zamislivim naporom", re~e Seldon.

"Me|utim, lako se moè ubrzati. Kroz Galaksiju }e se proneti pri~a da je moje su|enje


16/114

prekinuto. Osuje}ivanje mog plana da se katastrofa umanji uveri}e ljude da im budu}nost nedonosi ni{ta dobro. Ve} sada se sa zavi{}u prise}aju na~ina ìvota svojih dedova. Uo~i}e da supoliti~ke revolucije sve u~estalije i trgovinska stagnacija sve izraènija. Galaksijom }e preovladatiose}anje da vredi samo ono {to ~ovek u datom ~asu za sebe ugrabi. Ambiciozni ne}e ~ekati, abeskrupulozni se ne}e uzdràvati. Ali svakim svojim postupkom ubrza}e dalje propadanjesvetova. Ubijte me, i Trantor }e propasti ne za pet vekova, ve} za pedeset godina, a vi... vili~no, samo za jednu godinu."

ên re~e: "Ovakvim se re~ima pla{e deca; no ipak, va{a smrt ne bi za nas bila jedinizadovoljavaju}i odgovor."On podiè svoju uzanu {aku s lista hartije na kome je po~ivala, tako da su samo dva

prsta ovla{ dodirivala list na vrhu."Recite, da li }e se va{a jedina delatnost sastojati u pripremi Enciklopedije o kojoj ste

govorili?""Da.""I to ne bi moralo da se obavlja na Trantoru?""Plemeniti gospodine, na Trantoru je Carska biblioteka, a tu su i nau~ni izvori

Trantorskog univerziteta.""No, svejedno, kada biste bili negde drugde, recimo, na nekoj planeti na kojoj vreva i

zabave metropole ne bi ometale nau~na razmi{ljanja, gde bi se va{i ljudi potpuno i nesmetanoposvetili svome poslu... zar to ne bi imalo izvesne prednosti?"

"Mo`da, ali neznatne.""Ipak, takav svet ve} je odabran. Doktore, moète do mile volje raditi okruèni va{om

stotinom hiljada ljudi. Galaksija }e biti upoznata s ~injenicom da radite i da se borite protivPada. âk }e joj biti re~eno da }ete spre~iti pad." Osmehnuo se. "Ima toliko mnogo stvari ukoje ne verujem, nije mi te{ko da ne poverujem i u Pad; stoga sam potpuno uveren da }unarodu govoriti istinu. Istovremeno, doktore, vi ne}ete podbunjivati Trantor niti naru{avati mirCara.

Drugo re{enje bi donelo smrt vama i onolikom broju va{ih pristalica koliko bi to biloneophodno. Pre}i }u preko va{ih ranijih pretnji. Od ovog trenutka imate pet minuta daodaberete, smrt ili izgnanstvo.

"Koji je svet odabran, plemeniti gospodine?" ljubazno zapita Seldon."Mislim da se zove Terminus", re~e ên. Nemarno je vrhovima prstiju okretao papire na

stolu dok se ne na|o{e okrenuti prema Seldonu. "Nije nastanjen, ali se na njemu moèpristojno ìveti, a moè se i oblikovati tako da odgovara potrebama nau~nika. Pomalo jezaba~en ..."

Seldon ga prekide: "Nalazi se na samom rubu Galaksije, gospodine.""Kao {to sam napomenuo, malo je zaba~en, {to }e odgovarati va{oj potrebi za

koncentracijom. Hajde, imate jo{ dva minuta."Seldon primeti: "Bi}e nam potrebno izvesno vreme da organizujemo jedno takvo

putovanje. U pitanju je dvadeset hiljada porodica.""Ima}ete na raspolaganju dovoljno vremena."Seldon je razmi{ljao jedan trenutak a u to po~e isticati poslednji minut. On izusti:

"Pristajem na izgnanstvo."Na te re~i Galovo srce presko~i jedan otkucaj. Uglavnom je bio ispunjen neizmernom

rado{}u, a ko i ne bi, upravo je izmakao smrti. Ali uprkos velikom olak{anju bilo je tu mesta iza tugu {to je Seldon poraèn.

8.


17/114

Izvesno vreme su }utke sedeli, dok je taksi zavijao kroz stotine glistastih tunela premaUniverzitetu. Kona~no, Gal pokaza znake ìvota i upita:

"Da li je bilo ta~no ono {to ste rekli predsedniku komisije? Da li bi va{e pogubljenjezaista ubrzalo Pad?"

Seldon odgovori: "Nikada ne laèm o psihoistorijskim nalazima. Niti bi mi to ne{tokoristilo u ovom slu~aju. ên je znao da govorim istinu. On je vrlo mudar politi~ar, a politi~aripo samoj prirodi svoga posla moraju imati instiktivno ose}anje za psihoistorijske istine."

"Zar ste onda morali da prihvatite izgnanstvo?" za~udi se Gal, ali mu Seldon neodgovori.Kada su prispeli na tle Univerziteta Galovi mi{i}i po~e{e da rade nezavisno ili, bolje

re~eno, da ne rade. Gotovo su morali da ga iznesu iz taksija.Ceo Univerzitet kao da je bio u plamenu. Gal gotovo da je zaboravo da postoji sunce.

Ni Univerzitet nije bio pod vedrim nebom. Zgrade su bile natkrivene monstruoznom kupolomod stakla ... koje nije bilo staklo. Bila je polarizovana; Gal je tako mogao da gleda pravo goreu ble{tavu zvezdu. Njena svetlost je bila neprigu{ena i odbijala se o metalne zgrade dokle god jepogled dopirao.

Same univerzitetske zgrade nisu bile u strogoj ~eli~nosivoj boji kao druge zgrade naTrantoru. Bile su gotovo srebrnaste. Metalni sjaj, po boji, gotovo da je podse~ao na slonova~u.

Seldon re~e: "Vojnici, izgleda.""Kako?" Gal spusti pogled na prozai~nu zemlju i spazi da je pod njim straàr.Zaustavi{e se pred njim, a iz obli`njeg dovratka iskrsnu jedan kapetan blagog glasa.On zapita: "Dr Seldon?""Da.""O~ekivali smo vas. Vi i va{i ljudi od sada potpadate pod vojni zakon. Naloèno mi je da

vam saop{tim da imate {est meseci da se pripremite za odlazak na Terminus.""[est meseci!" zausti Gal, ali Seldonovi prsti blago stisnu{e njegov lakat."Tako glasi nare|enje koje sam dobio", ponovi kapetan.On se udalji, a Gal se okrenu prema Seldonu: "[ta se moè u~initi za {est meseci? To je

obi~no, lagano ubistvo.""Ti{ina. Ti{ina. Hajdemo u moju kancelariju."Nije to bila velika odaja, ali je bila za{ti}ena od prislu{kivanja, i to tako da se to nije

moglo otkriti. Na nju upereni snopovi za prislu{kivanje nisu registrovali ni sumnjivu ti{inu ni jo{sumnjivije stati~ko polje. Umesto toga hvatali su razgvor nasumice izgra|en iz ogromne zalihebezopasnih re~enica izre~enih raznim glasovima u razli~itim intonacijama.

"Tako", opu{teno re~e Seldon, "[est meseci }e biti sasvim dovoljno.""Ne shvatam kako.""Zbog toga, sinko, {to se kod plana kao {to je na{ postupci drugih prilago|avaju na{im

potrebama. Zar ti ve} nisam rekao da je struktura ênovog temperamenta bila podvrgnutaanalizi dubljoj nego {to je to ikada u istoriji bio slu~aj. Nismo dozvolili da su|enje zapo~ne sve

dok vreme i okolnosti nisu nama i{li na ruku, dok nismo znali da }e ishod biti upravo ovakav.""Zar ste mogli da sredite ...""...da budem prognan na Terminus? [to da ne?" On prisloni prste na jedno mesto na

svom stolu, a deli} zida iza njega kliznu u stranu. Samo njegovi prsti su to mogli u~initi, jer susamo otisci njegovih prstiju mogli aktivirati skener koji se nalazio odozdo.

"Na}i }e{ nekoliko mikrofilmova unutra", re~e Seldon. "Uzmi onaj ozna~en slovom T."Gal postupi kako mu je re~eno i pri~eka; Seldon postavi mikrofilm u projektor, a zatim

pruì mladi}u par nao~ara. Gal ih namesti, pa po~e da posmatra film koji mu se pred o~imaodvijao.


18/114

On zausti: "Zna~i..."Seldon uzvrati: "[ta te ~udi?""Ve} dve godine se pripremate za odlazak?""Dve i po godine. Razume se, nismo mogli biti sigurni da }e odabrati ba{ Terminus, ali

smo se tome nadali, pa smo i delali imaju}i u vidu tu pretpostavku..."Ali, za{to, dr Seldone? Ako ste vi sami pripremili izgnanstvo, za{to? Ne bi li se doga|aji

mogli lak{e kontrolisati ovde na Trantoru?"

"Postoje izvesni razlozi. Rade}i na Terminusu ima}emo podr{ku Cara, a da se pri tomnikada ne pojavi bojazan da }emo ugroziti bezbednost Carstva."Gal re~e: "Ali doti~nu bojazan ste stvorili jedino da biste iznudili izgnanstvo. Jo{ ne

shvatam.""Mo`da dvadeset hiljada porodica ne bi otputovalo na kraj Galaksije da je odluka o tome

prepu{tena njima na volju.""Zbog ~ega ih treba tamo terati?" Gal zastade: "Zar me ne biste mogli u to uputiti?"Seldon odgovori: "Za sada, ne. Za sada je dovoljno da zna{ da }e na Terminusu biti

stvoreno uto~i{te za nauku. Kao i to da }e drugo takvo uto~i{te biti osnovano na drugom krajuGalaksije, recimo ", i tu se nasme{i, "na Kraju zvezda. A {to se ostalog ti~e, ja }u uskoroumreti, tako da }e{ ti videti vi{e od mene... a ne, ne. Po{tedi me svoje potresenosti i dobrih

èlja. Lekari mi kaù da ne mogu ìveti duè od godinu-dve. Me|utim, do tog ~asa }e bitiokon~ano ono {to sam preduzeo, a koji bi ~as bio pogodniji za umiranje od tog?"

"A posle va{e smrti, gospodine?""Pa, bi}e naslednika... mo`da }e{ upravo ti biti jedan od njih. Ti naslednici bi}e u stanju

da ostvare plan do kraja, kao i da u pravi ~as i na pravi na~in podstaknu pobunu naAnakreonu. Posle toga se doga|aji mogu odvijati nekontrolisano."

"Ne shvatam.""Shvati}e{." Seldonovo izborano lice postade istovremeno i spokojno i umorno. "Ve}ina

}e oti}i na Terminus, ali }e neki i ostati. To }e se lako srediti. [to se mene ti~e ", zavr{i{apatom tako da ga je Gal jedva ~uo, "ja sam gotov."

Drugi deoENCIKLOPEDISTI

TERMINUS - ..."Poloàj mu je (vidi kartu) bio nepodesan za ulogu koja mu be{edodeljena u istoriji Galaksije; me|utim, bio je to istovremeno i neminovan poloàj, kao {to suna to neumorno ukazivali mnogi pisci. Sme{ten na samom rubu galakti~ke spirale, kao jedinaplaneta izolovanog sunca, siroma{an prirodnim bogatstvima, po privrednom zna~aju zanemarljiv,posle otkri}a ostao je pet vekova nenastanjen sve dok se na njega nisu iskrcali Enciklopedisti...

Sa novim pokolenjem, postalo je neizbe`no da Terminus postane ne{to vi{e od priveskapsihoistori~ara na Trantoru. Sa pobunom na Anakreonu i uzdizanjem na vlast Salvora Hardina,

prvog iz velike loze ...


1.Zaokupljen poslom, Luis Piren sedeo je za svojim pisa}im stolom u dobro osvetljenom

uglu sobe. Rad je trebalo usaglasiti. Napore je trebalo organizovati. Niti je trebalo bri`ljivo utkatiu {aru.


19/114

Proteklo je ve} pedeset godina; pedeset godina je bilo potrebno da se srede i daorganizuju Enciklopedijsku Zadu`binu Broj Jedan u jednu jedinicu koja glatko funkcioni{e.Pedeset godina da se prikupi sirovi materijal. Pedeset godina za pripremu.

To je bilo obavljeno. Kroz pet godina svetlost dana ugleda}e prvi tomnajmonumentalnijeg dela ikada zami{ljenog u Galaksiji. A potom, u desetogodi{njim razmacima,redovno kao sat... izlazi}e tom za tomom. A za svaki od njih bi}e dopuna, posebnih ~lanaka odoga|ajima od teku}eg zna~aja, sve dok...

Piren se sa nelagodno{}u prome{kolji kada se prigu{ena zujalica na njegovom stolumrzovoljno oglasila. Umalo da zaboravi na sastanak. Gurnuo je ure|aj za odbravljivanje vrata irasejano, kraji~kom oka, opazio kako se vrata otvaraju i kako ulazi krupna prilika SalvoraHardina. Piren ne diè glavu.

Hardin se nasmeja u sebi. @urio je, ali je znao i to da ne treba da se vre|a zbogPirenovog kavaljerskog pona{anja prema svakom onom ko bi ga u radu uznemirio. Spustio seu stolicu spreman da sa~eka.

Lete}i po hartiji Pirenovo stilo je jedva ~ujno {kripalo. Osim toga nije se ~uo nikakavdrugi pokret, niti {um. A onda Hardin iz dèpa na prsluku izvu~e nov~i} od dva kredita. Baciga uvis, a njegova povr{ina od ner|aju}eg ~elika uhvati treptaje svetlosti dok se obrtao uvazduhu. Uhvati ga u letu i ponovo hitnu, dokono posmatraju}i treperave odsjaje. Na planeti

koja sve metale mora da uvozi ner|aju}i ~elik bio je dobro sredstvo za razmenu.Piren podiè pogled i za`mirka. "Prestani s tim! "re~e dàndrljivo."A?""Da baca{ taj prokleti nov~i}. Prestani.""Oh." Hardin stavi metalni disk u dèp. "Obavesti me kada bude{ gotov, vaì? Obe}ao

sam da }u se vratiti na sastanak Gradskog ve}a pre nego {to iznesu na glasanje projekat novogvodovoda."

Piren uzdahnu, odmaknuv{i se od stola. "Gotov sam. Nadam se, ipak, da me ne}e{daviti gradskim poslovima. Staraj se o tome sam, molim te. Dovoljno mi vremena oduzimaEnciklopedija."

"Jesi li ~uo vest?" zapita flegmati~no Hardin."Kakvu vest?""Vest koju je pre dva sata primila ultra-talasna stanica Terminus Grada. Kraljevski

guverner Anakreonske prefekture proglasio je sebe za kralja.""Pa {ta onda?""To zna~i", odgovori Hardin, "da smo odse~eni od unutra{njeg podru~ja Carstva. Istina,

to smo i o~ekivali; ali, to stvar ne ~ini prijatnijom. Anakreon se upravo prepre~io nasred na{egjedinog preostalog trgova~kog puta za Santani, Trantor i samu Vegu! Odakle }e nam pristizatimetali? Ve} ima {est meseci kako nijedna po{iljka aluminijuma nije uspela da se probije, a odsada ni{ta ne}emo dobijati, izuzev po milosti kralja Anakreona."

Piren nestrpljivo zacokta: "Pa, neka onda po{iljke idu tim putem."

"Da li }e to biti mogu}e? Slu{aj Pirene, prema povelji kojom je osnovana Zadu`binacelokupna upravna vlast poverena je Upravnom odboru Enciklopedijskog komiteta. Kaogradona~elnik Terminus Grada imam taman toliko vlasti da mogu sam da se useknem i, mo`dada kinem ukoliko ti supotpi{e{ nalog kojim mi se daje ta dozvola. Odluka je, dakle, na tebi itvom Odboru! U ime grada, ~ije blagostanje zavisi od neometane trgovine sa Galaksijom, traìmod tebe i tvog Odbora da sazovete hitnu sednicu."

"Stoj! Predizborna agitacija je deplasirana. Hardine, Upravni odbor se ne protivistvaranju gradske samouprave u Terminusu. Shvatamo da je ona nu`na zbog naraslog brojastanovnika u odnosu na vreme od pre pedeset godina, kada je Zadu`bina osnovana, kao i zbog


20/114

pove}anog broja osoba koje se bave poslovima koji nisu vezani za Enciklopediju. Me|utim, tone zna~i da prvi i jedini zadatak Zadu`bine ne ostaje i dalje izdavanje definitivne Enciklopedijeljudskog sveznanja. Mi smo nau~na ustanova koju Dràva finansira, Hardine. Ne moèmo... nesmemo... i ne}emo da se me{amo u lokalnu politiku."

"Lokalna politika! Tako mi carevog no`nog palca, Pirene, radi se o ìvotu ili smrti.Terminus kao planeta ne moè da odràva mehanizovanu civilizaciju. Nedostaju metali. Tozna{. U stenama na povr{ini zemlje nema ni traga gvo`|u i bakru ili aluminijumu, a te{ko da

ima i~ega. [ta misli{ da }e biti sa Enciklopedijom ukoliko nas ovaj, kako mu se ono zva{e, kraljAnakreona, pritisne?""Nas? Zaboravlja{, izgleda, da smo pod neposrednom za{titom samog Cara? Nismo mi

deo Anakreonske ili neke druge prefekture. Upamti to! Deo smo Carevog li~nog domena i nikonas ne sme taknuti. Carstvo {titi svoje."

"Pa, {to onda nije spre~ilo kraljevskog guvernera Anakreona da {utne me|e? I ne samoAnakreona? Najmanje dvadesetak najudaljenijih prefektura u Galaksiji, u stvari, cela Periferija,po~ela je da tera po svome. Kaèm ti da nema vere u Carstvo i njegovu sposobnost da nasza{titi."

"Koje{ta! Kraljevski guverneri, kraljevi... kakva je pa razlika? U Carstvu uvek puvaju snekom politikom, dok razni ljudi vuku na jednu ili drugu stranu. [to se toga ti~e, bivalo je i

ranije da se guverneri pobune, pa i da careve smaknu s prestola ili ubiju. Me|utim, kakve toveze ima sa samim Carstvom? Pusti to, Hardine. To se nas ne ti~e. Pre svega, i na krajukrajeva, mi smo nau~nici. A na{a briga je Enciklopedija. Ah, da, skoro da zaboravim, Hardine!"

"[ta?""U~ini ne{to sa tim tvojim novinama!" Pirenov glas bio je gotovo ljutit."Sa Dnevnikom Terminus Grada? Nije to moj list, on je u privatnoj svojini. A {ta je

u~inio?""Ve} nedeljama preporu~uje da se pedeseta godi{njica osnivanja Zadu`bine pretvori u

praznik i sasvim neprikladno slavlje.""[to da ne? Za tri meseca radijumski satni mehanizam }e otvoriti Prvu kriptu. Rekao bih

da je to va`na prilika, zar se ne slaè{?""To sigurno nije povod za luckasto paradiranje, Hardine. Prva kripta i njeno otvaranje

ti~u se isklju~ivo Upravnog odbora. Sve {to bude va`no saop{ti}e se narodu. To je kona~no, aja te molim da to objasni{ Dnevniku."

"@alim, Pirene, ali Gradska povelja garantuje izvesnu malenkost koju nazivaju slobodom{tampe."

"Moè biti. Ali Upravni odbor to ne ~ini. Ja sam predstavnik Cara ovde na Terminusu,Hardine, a u ovom pogledu imam puna ovla{}enja."

Hardinovo lice poprimi izraz ~oveka koji u sebi broji do deset. Turobno, on re~e: "Uvezi tvog statusa kao predstavnika Cara imao bih sada da ti saop{tim jo{ jednu... poslednjunovost."

"O Anakreonu?" Pirenova usta se stisnu{e. Bio je zlovoljan."Da. Sa Anakreona nam {alju specijalnog izaslanika. Kroz dve nedelje.""Izaslanika? Ovamo? Sa Anakreona?" Piren pro`vaka ovu novost. "Zbog ~ega?"Hardin ustade i gurnu stolicu pod sto. "Ima{ pravo da jednom poga|a{."Zatim se udalji... krajnje neu~tivo.

2.


21/114

Anselma pl. Rodrika - "pl." je ozna~avalo plavu krv - podprefekta Plueme i Izvanrednogizaslanika Njegove Visosti od Anakreon... plus jo{ pola tuceta titula... u svemirskoj luci sa~ekao

je Salvor Hardin uz sav upe~atljiv ritual takve sve~ane prilike.Kiselo se sme{e}i, uz dubok naklon, podprefekt izvu~e iz navlake svoj blaster i pruì ga,

dr{kom napred Hardinu. Hardin mu otpozdravi blasterom, za tu priliku pozajmljenim. Takobehu pokazani prijateljstvo i dobra volja, a Hardin, ako je i primetio jedva primetnu izbo~inu naple}ki pl. Rodrika, obazrivo to pre}uta.

Opkoljeni sa svih strana niìm zvani~nicima u|o{e u vozilo koje polagano i ceremonijalnokrenu ka Enciklopedijskom skveru, uz pozdrave doli~no odu{evljene gomile.Podprefekt Anselm primi klicanje sa snishodljivom ravnodu{no{}u vojnika i plemi}a.On se odmereno obrati Hardinu: "Dakle, ovaj grad je cela va{a zemlja?"Hardin podiè glas kako bi nadja~ao viku. "Mi smo mlada zemlja, Va{a preuzvi{enosti. U

na{oj kratkoj istoriji samo je nekoliko pripadnika visokog plemstva posetilo ovu siroma{nuplanetu. Otuda i na{e odu{evljenje."

Izvesno je da "visoki plemi} "nije razaznavao ironiju kada bi je ~uo.Nastavljaju}i, on dubokomisleno primeti: "Osnovana pre pedeset godina. Hm, hm!

Gradona~elni~e, imate mnogo neiskori{}ene zemlje ovde. Da li vam je ikada palo na pamet daje isparceli{ete?"

"Jo{ nema potrebe. Veoma smo centralizovani, a takvi i moramo biti, zbogEnciklopedije. Mo`da jednog dana, kad nam se uve}a stanovni{tvo..."

"ûdan svet! Nemate selja{tva?"Hardin pomisli kako ne treba biti mnogo pronicljiv pa da se primeti kako se njegova

preuzvi{enost upustila u prili~no nespretno ispipavanje. On odgovori krajnje nehajno: "Ne, a niplemstva."

Obrve pl. Rodrika se podigo{e. "A va{ vo|a... ~ovek sa kojim treba da se sretnem?""Mislite na dr Pirena? Da! On je predsednik upravnog odbora i li~ni predstavnik Cara.""Doktor? Zar nema neku titulu? Nau~nik? A smatra se vi{im od dràvnog organa?""Svakako", ljubazno odgovori Hardin. "Svi smo mi manje-vi{e nau~nici. Na kraju

krajeva... mi i nismo toliko zemlja koliko nau~na zadu`bina... pod neposrednom kontolomCara."

Poslednja re~enica bila je blago nagla{ena {to je pomalo uznemirilo podprefekta. Bio jezami{ljeno }utljiv tokom preostale lagane vo`nje do Enciklopedijskog skvera.

Ako je Hardinu i bilo dosadno to popodne, i idu}e jutro, imao je bar to zadovoljstvo dasu Piren i pl. Rodrik... po{to su se upoznali uz glasne i uzajamne izraze po{tovanja izadovoljstva ... jo{ vi{e omrzli jedan drugog.

Ucakljena pogleda pl. Rodrik slu{ao je Pirenovo predavanje za vreme 'inspekcijskogobilaska' zgrade Enciklopedije. Uz u~tiv i prazan osmeh pratio je Pirenovo brzo mehani~koizlaganje dok su prolazili kroz prostrana skladi{ta arhivskih filmova i brojne projekcione odaje.

Po{to su, silaze}i nivo po nivo, obi{li odeljenja za pisanje, redakcije, izdava~ka odeljenja i

odeljenja za izradu filmova, pl. Rodrik kona~no dade svoju prvu sadràjnu izjavu."Sve je ovo veoma zanimljivo", re~e, "ali je malo ~udno zanimanje za odrasle ljude.êmu to treba da posluì?"

Hardin primeti da Piren na ovu primedbu nije mogao da na|e odgovor, mada mu jeizraz lica bio veoma re~it.

Ve~era je delovala kao odraz popodnevnih doga|aja u ogledalu, jer je pl. Rodrik vodioglavnu re~ opisuju}i... do najsitnijih tehni~kih pojedinosti i sa neverovatnim àrom... podvigekoje je na~inio kao komandant bataljona u nedavnom ratu izme|u Anakreona i susednog, tekprogla{enog, Kraljevstva Smirna.


22/114

Pojedinosti podprefektovog izlaganja nisu bile okon~ane sve dok se ve~era nije zavr{ila, aniì zvani~nici izgubili jedan po jedan. Do zavr{nog dela trijumfalnog opisa rasturenih svemirskihbrodova podprefekt stiè u ~asu kada je otpratio Pirena i Hardina na balkon, gde se kona~noopustio na toplom vazduhu letnje ve~eri.

"A sad", re~e s nezgrapnom òvijalno{}u, "pre|imo na ozbiljne stvari.""Svakako", promrmlja Hardin, pale}i duga~ku cigaru od veganskog duvana... pomislio je

da ih nema jo{ mnogo... klackaju}i se na stolici oslonjenoj na dve noge.

Visoko gore u nebu prostirala se Galaksija, a njen magli~asti so~ivasti oblik lenjo seprotezao dokle god je pogled dopirao. Nekoliko zvezda, ovde na samoj ivici svemira, izgledalesu samo kao bezna~ajni treptaji.

"Naravno", re~e podprefekt, "svi zvani~ni razgovori, potpisivanja papira i sve te dosadnetehni~ke pojedinosti... obavi}e se pred... Kako je ime tom va{em Savetu?"

"Upravni odbor", odvrati hladno Piren."ûdan naziv! U svakom slu~aju, to ostaje za sutra. Ipak, mogli bismo sada da izme|u

sebe raskr~imo taj ~estar. A?""[to }e re}i..." podsta~e ga Hardin."Samo ovo. Ovde na periferiji do{lo je do nekih izmena u situaciji, a status va{e planete

postao je malko nesiguran. Bilo bi veoma dobro ukoliko bismo uspeli da postignemo saglasnost

o tome kako stvar stoji. Uzgred budi re~eno, gradona~elni~e, imate li jo{ tih cigara?"Hardin se trè i oklevaju}i izvadi jednu.

Anselm pl. Rodrik je omirisa i zadovoljno zakvoca: "Duvan s Vege! Odakle vam?""Dobili smo ga malo u poslednjoj isporuci. Jedva da je ne{to preostalo. Sam svemir zna

da li }emo ga jo{ dobijati... i da li }e do toga uop{te do}i."Piren se namrgodi. Nije pu{io, {tavi{e, mrzeo je i sam miris."Va{a preuzvi{enosti, èleo bih da ne{to da pojasnim. Va{a misija ima isklju~ivu svrhu da

razjasni stanje?"Pl. Rodrik klimnu kroz dim svojih prvih sladostrasnih pu}kanja."U tom slu~aju, sve }e se brzo zavr{iti. Situacija u pogledu Enciklopedijske Zadu`bine

Broj Jedan ostaje onakva kakva je uvek i bila.""A! A kakva je to uvek bila?""Samo ovakva: nau~na ustanova koju izdràva dràva, a deo je li~nog domena Njegovog

Uzvi{enog Veli~anstva Cara."Na podprefekta ovo kao da ne ostavi utisak. Pu}kao je kolutove dima. "Lepa je to

teorija, dr Pirene. Drìm da imate i povelje sa carskim pe~atom... ali, kakva je stvarna situacija?Kako stojite u odnosu na Smirno? Znate, niste ni pedeset parseka udaljeni od prestoniceSmirna. A {ta je sa Konomom i Daribuom?"

Piren re~e: "Nemamo mi veze ni sa jednom prefekturom. Kao deo Carevog...""To vi{e nisu prefekture", podseti ga pl. Rodrik, "sada su to kraljevstva.""Pa dobro, kraljevstva. Nemamo mi sa njima ni{ta. Kao nau~na ustanova..."

"Do |avola s naukom", opsova njegov sagovornik, upotrebiv{i so~nu vojni~ku psovkukoja kao da je jonizovala atmosferu. "Kakve to, do |avola, veze ima sa ~injenicom da svakog~asa moèmo o~ekivati da vidimo kako Smirno zauzima Terminus?"

"A Car? Da li }e on tek tako sedeti skr{tenih ruku?"Pl. Rodrik se primiri i re~e: "Pa sad, dr Pirene, vi po{tujete carevu svojinu kao {to to

~ini i Anakreon, ali Smirno to mo`da ne}e. Podse}am vas... mi smo sa Carem upravo potpisalisporazum... kopiju }u ujutro predati tom va{em Odboru... kojim se na nas prenosi obaveza dau ime Cara odràvamo red i mir unutar granica biv{e Anakreonske prefekture. Na{ zadatak je

jasan, zar ne?"


23/114

"Jama~no. Me|utim, Terminus nije deo Anakreonske prefekture. Niti bilo koje druge.""Da li to Smirno zna?""Briga me da li zna.""Nas jeste briga. Upravo smo sa Smirnom okon~ali jedan rat, a on jo{ drì na{a dva

zvezdana sistema. Terminus zauzima strate{ki veoma va`nu ta~ku izme|u dve nacije."Hardin oseti da je umoran. On upita napadno: "Kakav je va{ predlog, Preuzvi{enosti?"Izgledalo je kao da je podprefekt sasvim spreman da prekine sa okoli{enjem i pre|e na

neposrednije izlaganje. @ustro, on re~e: "Po{to Terminus ne moè sam da se brani, izgledasasvim o~ito da Anakreon treba da preuzme taj posao umesto njega. Vi shvatate da mi neèlimo da se me{amo u unutra{nju upravu..."

"Hm!" progun|a suvo Hardin."...ali, isto tako verujemo da bi za sve zainteresovane bilo najbolje ukoliko bi Anakreon

no ovoj planeti osnovao vojnu bazu.""I to bi bilo sve {to traìte... vojna baza negde na nekom delu ogromne nenaseljene

teritorije... i da na tome ostane?""Razume se, tu je jo{ i pitanje izdràvanja snaga koje }e vas {tititi."Hardinova stolica se spusti na sve ~etiri noge, a on se laktovima osloni na kolena. "Sad

prelazimo na stvar. Da to iskaèmo obi~nim re~ima. Terminus bi postao protektorat i pla}ao bi

danak.""Ne danak. Porez. Mi vas {titimo. Vi to nama pla}ate."Piren sa iznenadnom silovito{}u udari {akom o stolicu."Pusti da ja kaèm, Hardine. Va{a preuzvi{enosti, ne dam ni pola {upljeg kredita za

Anakreon, i svu tu va{u lokalnu politiku i ratne ~arke. Kaèm vam da je ovo ustanova kojuizdràva dràva, i da je oslobo|ena pla}anja poreza."

"Koju dràva izdràva? Ali mi smo dràva, dr Pirene, a ne izdràvamo je."Piren besno ustade. "Va{a preuzvi{enosti, ja sam neposredni predstavnik...""Njegovog Uzvi{enog Veli~anstva Cara", uzvrati kiselo Anselm pl. Rodrik, "a ja sam

neposredni predstavnik kralja Anakreona. Anakreon je mnogo bliè dr Pirene.""Vratimo se na stvar", zatraì Hardin. "Kako biste uzimali taj takozvani porez, Va{a

preuzvienosti? Da li biste ga uzimali u naturi... u ìtu, krompiru, povr}u ili stoci?"Podprefekt se zabulji. "Kako, do|avola? [ta bismo s tim? Imamo obilne vi{kove. U zlatu,

razume se. Hrom i vanadium bi bili jo{ bolji; uzgred, da li ih imate u ve}im koli~inama?"Hardin se nasmeja. "U ve}im koli~inama! Nemamo ni gvo`|a u velikim koli~inama.

Zlato! Evo, pogledajte na{u monetu." On dobaci nov~i} izaslaniku.Pl. Rodrik ga uhvati i zagleda se. "[ta je to? êlik?""Ta~no.""Ne razumem.""Prakti~no, Terminus je planeta bez metala. Sve metale uvozimo. Prema tome, nemamo

zlata, niti bilo ~ega drugog ~ime bismo pla}ali izuzev ukoliko ne èlite nekoliko hiljada bu{ela

krompira.""Fabri~ka roba.""Bez metala? Od ~ega bismo pravili ma{ine?"Nastade stanka, a Piren ponovo poku{a. "Ovaj razgovor se potpuno rasplinuo. Terminus

nije planeta, ve} nau~na zadu`bina koja priprema veliku enciklopediju. Svemira mu, ~ove~e, zarnemate po{tovanje prema nauci?"

"Enciklopedijama se ne dobijaju ratovi." Pl. Rodrik nabra obrve. "Zna~i, potpunoneproduktivan svet, a uz to i prakti~no nenaseljen. Moète, dakle, platiti zemljom."

"Kako to mislite?" upita Piren.


24/114

"Ovaj svet je gotovo potpuno pust, a nenaseljena zemlja je verovatno plodna. Mnogiplemi}i sa Anakreona bi poèleli dodatak svom posedu."

"Ne moète predloìti tako...""Nema potrebe da izgledate tako uznemireni, dr Pirene. Ima dovoljno za sve. Ukoliko

do|e do onog do ~ega }e do}i i budete sara|ivali, verovatno bismo to sredili tako da ni{ta neizgubite. Mogu se deliti titule i zemlja. Mislim da me u potpunosti shvatate."

Piren se podrugnu: "Zahvaljujem."

Na to Hardin dodade naivno: "Da li }e Anakreon biti u stanju da nas snabdevadovoljnim koli~inama plutonijuma za na{u atomsku centralu? Preostala nam je zaliha samo zajo{ nekoliko godina."

Piren proguta uzdah, a zatim je nekoliko minuta vladao tajac.Kada je pl. Rodrik ponovo progovorio, glas mu je bio potpuno druga~iji od pre|a{njeg:

"Vi imate atomsku energiju?""Razume se. [ta je tu ~udno? îni mi se da atomska energija postoji ve} pedeset hiljada

godina. Zbog ~ega je i mi ne bismo imali? Jedino {to se plutonijum ne{to teè dobija.""Da... da!" Izaslanik zastade i dodade uznemireno: "Pa, gospodo, nastavi}emo razgovor o

ovom predmetu sutra. Vi }ete me izvinuti..."Piren je gledao za njim, a zatim procedi kroz zube: "Ta nepodno{ljiva blesava magar~ina!

Taj..."Hardin ga prekide: "Nipo{to. On je samo proizvod svoje sredine. Ne shvata mnogo,

izuzev onog: 'Imam pi{tolj, a ti ga nema{.'"U o~ajanju, Piren se okomi na njega: "[ta ti je, tako ti Svemira, trebalo da razgovara{ o

vojnim bazama i danku? Jesi li sasvim poludeo?""Ne. Hteo sam samo da ga navedem na razgovor. Uspeo sam da ga nateram da oda

prave namere Anakreona... njihovu èlju da izdele Terminus na zemljoposede. Razume se dane nameravam da to dozvolim."

"Ti ne namerava{! Ti. A ko si? Jo{ da te pripitam, {ta je trebalo da blebe}e{ o na{ojatomskoj centrali? Pa to je ba{ ono {to nas ~ini vojnim ciljem."

"Da", isceri se Hardin. "Vojni cilj koga se treba kloniti. Pa zar nije o~igledno zbog ~egasam to pitanje postavio? Upravo je ono potvrdilo jednu moju duboku sumnju."

"A to je?""Da Anakreon vi{e nema privredu zasnovanu na atomskoj energiji. Da je imaju, na{

prijatelj bi nesumnjivo primetio da se plutonijum, izuzev po drevnom predanju, ne koristi uelektri~nim centralama. A iz toga proizilazi da ni ostatak Periferije vi{e nema atomsku energiju.Za Smirno je izvesno da je nema, ina~e Anakreon ne bi dobio ve}inu bitaka u nedavnom ratu,zar ne?"

"Tja!" Piren ode, neraspoloèn, a Hardin se blago nasme{i.Baciv{i cigaru, on pogleda gore u rasprostrtu Galaksiju. "Vratili su se na naftu i ugalj?"

promrmlja, a ostale misli zadrà za sebe.

3.Kada je Hardin porekao svoje vlasni{tvo nad Dnevnikom bukvalno je, mo`da, bio u

pravu, ali samo bukvalno. Hardin je bio du{a pokreta da se Terminus pretvori u samoupravnugradsku op{tinu... bio je izabran za prvog gradona~elnika te op{tine... te tako, iako nijednadeonica Dnevnika nije glasila na njega, nije bilo za~u|uju}e {to je nekih {ezdeset procenatakontrolisao na zaobilaznije na~ine.

A bilo je na~ina.


25/114

Stoga, kada je Hardin nagovestio Pirenu da bi mu trebalo dozvoliti da prisustvujesastancima Upravnog odbora, nije ba{ bio neki sticaj okolnosti {to je i Dnevnik zapo~eo sli~nukampanju. Kao ni to da je odràn prvi masovni skup u istoriji Zadu`bine na kome se traìlo daGrad bude zastupljen u 'nacionalnoj' vladi.

Kona~no, Piren je preko volje kapitulirao.Sede}i u dnu stola, Hardin je dokono razmi{ljao {ta je bilo to {to je ~inilo da fizi~ari...

nau~nici budu tako lo{i upravlja~i. Mo`da je to dolazilo otuda {to su isuvi{e bili naviknuti na

nesavitljive ~injenice, a premalo na savitljiv narod.Bilo kako bilo, s leve strane su mu bili Tomaz Sat i Dòrd Fara, a s desne Landin Krasti Jejt Fulem, dok je Piren li~no predsedavao. Sve ih je, razume se, poznavao, ali mu se ~iniloda su za ovu priliku odlu~ili da budu naro~ito naduveni.

Dok se odvijao uvodni postupak Hardin je napola dremao, ali se prenu kada je Piren,pripremaju}i se, otpio iz ~a{e pred sobom i rekao: "Sa zadovoljstvom obave{tavam Odbor dasam posle na{eg poslednjeg sastanka primio poruku da }e Gospodar Dorvin, Veliki kancelarCarstva, doputovati na Terminus kroz dve nedelje. Moglo bi se o~ekivati da }e na{i odnosi sa

Anakreonom biti izgla|eni na na{e veliko zadovoljstvo, ~im Car bude upoznat sa situacijom."Nasme{i se, obrativ{i se Hardinu preko stola: "Saop{tenje u ovom smislu dato je

Dnevniku."

Hardin prigu{eno {mrknu. O~igledno da je jedini razlog {to mu je bio dozvoljen pristup usvetili{te bila Pirenova èlja da se pred njim razme}e ovim obave{tenjem.

On re~e jednoli~no: "Ukoliko se manemo neodre|enih re~i, {ta o~ekujete da }eGospodar Dorvin u~initi?"

Odgovorio mu je Tomaz Sat. Imao je tu lo{u naviku da se, kada bi bio u uzvi{enomraspoloènju, ~oveku obra}a u tre}em licu: "O~ito je", primeti on, "da je gradona~elnik Hardinprofesionalni cinik. Te{ko je verovati da ne shvata da se ne moè o~ekivati da Car dozvoli dase njegova uzvi{ena li~na prava kr{e."

"Zato? [ta bi u~inio u takvom slu~aju?"Nastade uznemireno kome{anje, Piren re~e: "Ne pridràva{ se poslovnika." Posle kratkog

premi{ljanja, on dodade: "Osim toga, to su skoro veleizdajni~ke izjave.""Treba li da smatram da mi je odgovoreno?""Da! Ukoliko vi{e nema{ ni{ta da kaè{...""Nemoj olako donositi zaklju~ke. @eleo bih da postavim jedno pitanje. Osim ovog

diplomatskog poteza... za koji se moè, ali i ne mora pokazati da ne{to zna~i... da li je ne{tokonkretno u~injeno da se anakreonska opasnost suzbije?"

Jejt Fulen je {akom predano gladio svoje jarko ri|e brkove."Vi s te strane vidite neku opasnost?""A vi ne?""Jedva", uzvrati ovaj milostivo. "Car...""Tako mi Svemira!" Hardin oseti da ga obuzima bes. "[ta je ovo? Svaki ~as neko

spominje 'Cara' ili 'Carstvo' kao da su to ~arobne re~i. Car je udaljen pedeset hiljada parseka,a sumnjam da ga je za nas briga. A i da jeste, {ta moè da u~ini? Ono {to je i bilo carske floteu ovim podru~jima sada je u rukama ~etiri kraljevstva, a Anakreon je dobio svoj deo. ûjte,moramo se boriti topovima, a ne re~ima. Shvatite to. Ostavili su nas dva meseca na miru,uglavnom zbog toga {to smo kod Anakreona stvorili predstavu da imamo atomsko oru`je. Svidobro znamo da je to {arena laà. Atomsku energiju imamo, ali samo za komercijalnuupotrebu, a ~ak i nje nedovoljno. Oni }e to otkriti, i ako mislite da }e uìvati {to su bilinasamareni, varate se."

"Dragi moj gospodine..."


26/114

"Stanite, nisam jo{ zavr{io." Hardin se zagrejao. Ovo mu se dopadalo. "Lepo je todovla~iti ovamo kancelare ali bi bilo jo{ lep{e da je dovu~eno i nekoliko velikih opsadnih topovasa lepim atomskim bombama. Gospodo, izgubili smo dva meseca, a mo`da ne}emo imati jo{dva meseca za gubljenje. [ta nameravate da preduzmete."

Besno nabrav{i svoj dugi nos, Landin Krast re~e: "Ukoliko predlaète militarizacijuZadu`bine, ja o tome ne}u ni da ~ujem. To bi zna~ilo da otvoreno ulazimo u politiku. A mismo, velikogradona~elni~e, nau~na zadu`bina i ni{ta drugo."

Sat dodade: "Taj ~ovek, {tavi{e, ne shvata da bi naoruàvanje zna~ilo povla~enje ljudi...dragocenih ljudi... sa rada na Enciklopediji. To se nipo{to ne moè u~initi, pa bilo {ta da sedogodi."

"Sasvim ta~no", sloì se Piren. "Uvek, i pre svega - Enciklopedija."Hardin zaje~a u sebi. Izleda da je Enciklopedija ~itavom Odboru ozbiljno udarila u

mozak.On re~e ledenim glasom: "Da li je ovom Oboru ikada palo na um da Terminus moè

imati i nekih drugih interesa, osim enciklopedije?"Piren uzvrati: "Ne vidim, Hardine, kako Zadu`bina moè imati nekog drugog interesa

osim Enciklopedije.""Nisam rekao Zadu`bina, rekao sam Terminus. Bojim se da ne shvatate situaciju. Na

Terminusu nas ima ceo milion, a najvi{e ako sto pedeset hiljada radi na Enciklopediji. Za nasostale ovo je domovina. Ovde smo ro|eni. Ovde ìvimo. U pore|enju sa na{im farmama,domovima i fabrikama, Enciklopedija nam veoma malo zna~i. Mi èlimo da ta dobra buduza{ti}ena..."

Vikom ga u}utka{e."Enciklopedija pre svega", procedi Krast. "Pred nama je zadatak koji moramo ispuniti.""Zadatak, do|avola", povika Hardin. "To je mo`da bilo ta~no pre pedeset godina ali ovo

je novo pokolenje.""Nema to veze sa tim", odgovori Piren. "Mi smo nau~nici."Hardin to iskoristi. "Ipak, da li ste vi to? Lepa je to halucinacija, zar ne? Va{a bulumenta

je savr{eni primer za sve ono {to nije bilo u redu sa celom Galaksijom, tokom vi{e hiljadagodina. Kakva je to nauka, da se zabije{ ovde i da vekovima klasifikuje{ delo nau~nika izposlednjeg milenijuma? Da li ste ikada pomislili da krenete dalje, da pro{irite njihovo saznanje,da ga usavr{ite? Ne! Sasvim ste zadovoljni {to stagnirate. Cela Galaksija stagnira i stagnirala je,samo Svemir zna, koliko dugo. Zbog toga se i buni Periferija; zbog toga se prekidajukomunikacije; zbog toga ratne ~arke postaju ve~ne; zbog toga ~itavi sistemi gube atmoskuenergiju i vra}aju se na varvarsku tehniku hemijske energije.

Ukoliko mene pitate", povika on vi{e se ne uzdràvaju}i, "Galaksija ide u Tandariju!"Zaustavi se naglo i sru~i na stolicu kako bi povratio dah, ne obra}aju}i pa`nju na dvojicu

ili trojicu koji su poku{avali da mu uglas odgovore.Krast uze re~: "Ne znam {ta poku{avate da postignete va{im histeri~nim tvr|enjima,

gospodine gradona~elni~e. Izvesno je da ne unosite ni{ta konstruktivno u diskusiju. GospodinePredsedni~e, predlaèm da se govornikove primedbe izbace iz zapisnika, a da se diskusijanastavi od onoga mesta gde je bila prekinuta."

Dòrd Fara se po prvi put pokrenu. Fara do sada nije u~estvovao u raspravi, ~ak nikada je bila najè{}a. No, sada njegov krepki glas, krepak onoliko koliko je bio krepak i svakideli} njegovog sto trideset pet kilograma te{kog tela, basiraju}i prokr~i sebi put.

"Da nismo ne{to zaboravili, gospodo?""[ta?" Svadljivo upita Piren.


27/114

"Da kroz mesec dana slavimo na{u pedesetogodi{njicu." Fara je posedovao sposobnostda najo~iglednija op{ta mesta izgovara sa velikom dubokomisleno{}u.

"I, onda?""I da }e se na tu godi{njicu", nastavi spokojno Fara, "otvoriti Kripta Harija Seldona. Da

li ste ikad pomislili {ta bi u Kripti moglo biti?""Ne znam. Ne{to uobi~ajeno. Mo`da prigodni govor sa ~estitkama. Mislim da Kripti ne

treba pridavati zna~aj, mada je Dnevnik", i tu besno pogleda u Hardina, koji mu uzvrati

osmehom, "poku{ao da od toga napravi problem. To sam, me|utim, na vreme spre~io.""Aha", re~e Fara, "ali mo`da nisi bio u pravu. Zar vam se ne ~ini..." i tu zastade,spustiv{i prst na svoj mali okrugli nos, "da se Kripta otvara u veoma pogodan ~as?"

"Ho}e{ re}i, u veoma nepogodan ~as", promumla Fulem. "Imamo i drugih briga.""Va`nijih od poruke Harija Seldona? Ne verujem." Fara postade dostojanstveniji no ikad,

a Hardin ga je zami{ljeno posmatrao. Na {ta li cilja?"U stvari", re~e Fara zadovoljno, "vi svi kao da zaboravljate da je Seldon bio najve}i

psiholog na{eg doba i osniva~ na{e Zadu`bine. Izgleda umesno pretpostaviti da je svoju naukuiskoristio kako bi odredio verovatni tok istorije u neposrednoj budu}nosti. Ukoliko je to u~inio,kao {to izgleda verovatno, ponavljam da je sigurno uspeo i da na|e na~ina da nas upozori naopasnost, a i da nam, mo`da, ukaè na re{enje. Znate, Enciklopedija mu je bila vrlo prirasla

srcu."Prevagnu ose}aj nedoumice. Piren se naka{lja. "Pa sad, ne znam. Psihologija jeste velika

nauka, ali, u ovom ~asu, ~ini mi se da me|u nama nema psihologa. Izgleda da smo nanesigurnom tlu."

Fara se okrete prema Hardinu. "Zar vi niste studirali psihlogiju kod Alurina?"Hardin odgovori, napola zaokupljen sanjarenjem: "Da, mada nisam okon~ao studije.

Dosadila mi je teorija. @eleo sam da postanem inènjer psihologije, ali nismo imali mogu}nostipa sam tako po~eo da se bavim najsli~nijim poslom... oti{ao sam u politi~are. Prakti~no vam toizi|e na isto."

"Pa {ta mislite o Kripti?"Hardin oprezno odgovori: "Ne znam."Do kraja sednice ne izusti vi{e ni re~i, iako se ponovo vrati{e na pitanje Kancelara

Carstva.Zapravo, nije ni slu{ao. Uputili su ga novim pravcem i stvari su po~ele da dolaze na

svoja mesta, pomalo. Mali uglovi su se uklapali... jedan ili dva.A klju~ je bila psihologija. U to je bio siguran. O~ajni~ki je poku{avao da se priseti

psiholo{ke teorije koju je nekada u~io ... a na osnovu nje je jednu stvar od samog po~etkaispravno shvatio.

Jedan veliki psiholog, kakav je Seldon bio, mogao bi dovoljno proniknuti u ljudskeemocije i ljdske reakcije tako da bude kadar da u {irokim crtama predskaè istorijsko kretanje ubudu}nosti.

A to zna~i - hm!

4.Gospodar Dorvin je {mrkao burmut. Imao je dugu, sitno i o~ito ve{ta~ki nakovrdànu

kosu, nadopunjenu parom paperjastih, plavih zulufa koje je s ljubavlju gladio. Govor mu sesastojao od preop{irnih izjava, a uz to je i vrskao.

U ovom ~asu Hardin nije imao vremena da vi{e razmi{lja o razlozima trenutneodvratnosti koju je osetio prema plemenitom Kancelaru. Oh, da, elegantne kretnje rukom


28/114

kojima je propra}ao svoje primedbe, prostudirana snishodljivost, kojom je propra}ao inajobi~nije potvrdne re~enice.

Me|utim, sada je imao problema da ga po svaku cenu prona|e. Pre pola ~asa izgubio jePirena, naprasno je nestao, proklet bio. Hardin je bio sasvim siguran da }e njegovoodsustvovanje sa preliminarnih razgovora veoma goditi Pirenu.

Ali Pirena behu videli u ovom krilu i na ovom spratu. Trebalo je samo zakucati na svakavrata. Na pola puta on izusti: "Aha!" i u|e u zamra~enu sobu. Nije bilo nikakve sumnje da se

na osvetljenom ekranu ocrtava obris sloène frizure Gospodara Dorvina.Gospodar Dorvin podiè pogled i re~e: "Ah, Haldine. Bez bez sumnje nas tlaìte?"Ispruì svoju burmuticu, preterano naki}enu, a pritom, kako primeti Hardin, lo{e izra|enu;po{to je njegova ponuda bila ljubazno odbijena, on sam zahvati s prsta, umilno se sme{e}i.

Piren smrknuto pogleda, a Hardin mu uzvrati sa izgledom bezizrazne ravnodu{nosti.Kratki tajac koji nastade prekidalo je samo {kljocanje poklopca Gospodar Dorvinove

burmutice. Odloìv{i je, on re~e: "Veliko je delo ta va{a Enciklopedija, Haldine. Podvig, vaistinu,koji }e stajati lame uz lame sa najveli~anstvenijim ostvalenjima svih vlemena."

"Ve}ina nas tako misli, Gospodaru. Ipak, to nije sasma dovr{eno delo.""Sude}i na osnovu ovo malo delatnosti Zadu`bine {to sam video ne bojim se za ishod."

On klimnu prema Pirenu, koji mu, o~aran, uzvrati naklonom.

Pravi ljubavni obred, pomisli Hardin. "Moj Gospodaru, n

Documents

Isak Asimov ZADUŽBINA