intoksikacijenove

8/10/2019 intoksikacijenove

1/33

Hemijski etioloki faktor i, toksini-otrovimaterije, endogenog ili egzogenog porekla

izazivaju promenu aktivnosti i poreme}aj funkcije osetljivih elija i

organa

Hemijski etiolo{kih faktori :

1. Materije strane organizmu (ksenobiotici)

2. Materije koje se sintetiu u organizmu (endotoksini)

I NTOKSIKACI JE (Trovanja)

akutneili hronine

jednokratno ili dugotrajno unoenje

akcidentalno(zadesno) namerno radi ubistva (homocidno)

i samoubistva (suicidno).

Endogene intoksikacije

Egzogene intoksikaci je


2/33

Endogene intoksikacije (autointoksikacije)Sintetiu se u samom organizmu, (akumuliraju)

1. poveano stvaranje toksinih supstanci

2. Normalno stvaranje i smanjena detoksikacija

3. Normalno stvaranje i smanjena eliminacija

4. resorpcija raspadnih produkata oteenih elija

1. Intoksikacije usled poveanog stvaranja endotoksinaDijabetesna ketoacidoza

2. Intoksikacije usled smanjene detoksikacije endotoksina

(normalno stvaranje, uz smanjenu detoksikaciju sintetisanih supstanci)

insuficijencija jetre (amonijak, NO, fenol, indol, merkaptani, razgranate

aminokiseline )hepatina encefalopatija:

- direktno toksino dejstvo endotoksina na nervne elije,

- poremeaj metabolizma glikoze u mozgu

- poremeaj sinteze neurotransmitera


3/33

Hepatina encefalopatija -koma


4/33

3. Intoksikacije usled smanjene eliminacijeendotoksina

(Insuficijencija bubrega - ureja, kreatinin, mokranakiseline, nastanak azotemija) , indol, fenol, guanidin,glukuronska kiselina su povi{eni

- uremijska encefalopatija i polineuropatija

- perikarditis i uremijsko plue, pleuritis

- gubitak apetita, muka, povraanje i krvarenje

4. Resorpcija raspadnutih produkata - zapaljenjeOslobadjanje medijatora

Blast i krapovrede


5/33

Egzogene intoksikacije

hranom, vodom ili vazduhom, preko digestivnog, respiratornog trakta, preko koè,

sluzokoè

Toksi~nost zavisi od:

- mogu}nosti njenog ulaska (prodora) u organizam,

-prevazilaènja prepreka do mesta ispoljavanja dejstva,

-koncentracije (doze)

- sposobnosti ostvarivanja hemijske veze sa va`nim strukturama (molekulima) u

organizmu


6/33

Putevi ulaska egzotoksinau organizam

Prva barijera: epitelne elije eluca i creva, pluni epitel i intaktnakoa i sluzokoe

Do prodora u krv druga barijera: kapilarni endotela i elijskamembrana

Tek prodorom u elije egzotoksini stupaju u hemijske reakcije sabioloki vanim molekulima

Brzina dopremanja egzotoksina do osetl j ivih tkivazavisi od:1) rastvor l j ivosti u biolokim tenostima

2) od sposobnosti reverzibilnog vezivanja za belanevine plazme

Transport toksine supstance kroz eli jsku membranuzavisi:

1) Od molekulske teine,

2) rastvorljivosti u vodi i lipidima (hidrosolubilnost,liposolubilnost)

3) jonizacije


7/33


8/33


9/33

Hhhhh

hhhhhhhh

Inhlacija otrova,

hemijskog edinjenja

ili leka preko

Respiratornog sistema


10/33

Putevi ulaska hemijskih materija u organizam

Respiratorni put - najbri prenostoksinih materije do tkiva

Brzina apsorpcije zavisi od:

razlike u koncentraciji izmedju alveola i kapilara, duineekspozicije, povrine

alveolo-kapilarne membrane, veliine ventilacije i minutnog

volumena desne polovine srca

Resorpcija u pluima - krvotok- levo srce-sistemska cirkulacija

(zaobilazi se jetra nema detoksikacije)- Anestetici u opstoj anesteziji


11/33

Gastrointestinalni put - najei put ulaska otrova

ubrzana pasaa (dijareja), povraanje, sekrecija sluzi

Apsorpcija zavisi od :

1. duine zadravanja u gastrointestinalnom traktu

2. rastvorljivosti u intestinalnim sokovima

3. brzine cirkulacije krvi koja odnosi toksinu supstancu usistem vene porte

4. brzine cirkulacije limfe (kojom se prenose liposolubilnetoksine materije)

U detoksikaciji je najbitnija funkcija jetre


12/33

Uloga pH na apsorpciju u

digestivnom traktu


13/33

Ulazak otrova i toksina preko koze


14/33

Apsorpcija preko koe

Apsorpcija toksi~nih materija preko intaktne ko`ejenajmanja

Folikuli dlake (liposolubilne supstance, organskirastvara~i, ugljovodonici, aldehidi, ketoni, gasovi)

Pore lojnih i znojnih `lezda

Apsorpcija zavisi od: mesta, debljine ko`e, o{te}enja,lokalne cirkulacije


15/33

Stepen in toksikacije zavisi od

1. koncentracija toksi~ne supstance

2. duìne ekspozicije3. mehani~kog utrljavanja u koù

Sluzokoà (oka, nosa, vagine, mokra}ne be{ike i rektuma) je vi{e propusna za toksi~ne

supstance nego koà

Parenteralni put unosa toksi~nih materija

1. ubodom (insekti) ili ujedom (zmije)

2. kontaminiranim predmetima

3. arteficijalnim aplikovanjem (intravenski, intradermalno, subkutano)

Toksi~na supstanca ispoljava svoje dejstvo u krvi ili se prenosi do osetljivih tkiva


16/33

Prenosenje i distr ibucija egzotoksina

Hidrosolubilne materije (jonizovanioblik)nevezani za proteine

Liposolubilni nejonizovaniegzotoksini se iz niskoafinitetnihkompleksa sa belanevinama plazme(najee albuminima) oslobaaju ivezuju za supstance za koje imajuvei afinitet

Hemijska materija moe, ali ne mora imati toksicno dejstvo

Najee samo doza ini neku materi ju otrovom

Prag iznad kojeg hemijske materije ispoljavaju toksicno dejstvo moze biti

vema razlicita

Zavisi od grae i sposobnosti reagovanja sa bioloski vanim molekulima


17/33


18/33

Transport pomou nosaa


19/33

Transportuz pomo

nosaa

proteina


20/33

Primenjena doza

ApsorpcijaKoncentracija supstance

u sistemskoj circkulaciji DISTRIBUCIJA Tkivo

Odstranjeni ili metabolisani lek ili otrov

ELIMINACIJA

Farmako

dinamika

Farmako

kinetika

Koncentracija supstance na mestu dejstva

Farmakoloki efekat

toksinost Efikasnos leka

Kliniki odgovor


21/33


22/33

Prolazak kroz placentu

i toksini efekti lekova

kod trudnica


23/33

Biotransformacija ksenobiotika

Prevodjenje ksenobiotika u metabolite naziva se biotransformacijaksenobiotika

Toksino dejstvo neke materije ispoljavaju u nepromenjenom oblikuMetaboliti (formirani u biohemijskim reakcijama) mogu biti manjetoksini ili netoksini (detoksikacija)

Mnoge hemijske materije svoj efekat ispoljavaju tek poslepretvaranja u toksini oblik (bioaktivacija)

fluorosiretna kiselina u fluorolimunsku kiselinu inhibiraKrebsov ciklus

Detoksikacija (JETRA):

1 mikrozomska citohrom P-450

2. ne-mikrozomska detoksikacija

I faza : oksidacija, redukcija, hidroliza obino zapoinju procesdetoksikacije

II faza: produkti nesintetskih reakcija u hemijskim reakcijama saendogenim jedinjenjima grade konjugovana jedinjenja (sintetskereakcije)


24/33

Mesta vezivanja toksina

1. Vezivanje za proteine plazme2. Nespecifino vezivanje

za DNK/RNK domaina - tumorske elije, mikro-organizmi

3. Vezivane za struturne proteineKolhicin za mikrotubule

Teki metali stroncijum i olovo vezuju se u kostanom

tkivu Liposolubilne supstance u masnom tkivu,

Arsen se akumulira u belancevinama kose i noktiju


25/33

Faze metabolizma

I faza = uvodjenje nove grupe na lipofilnommolekulu

II faza= sinteza ili konjugacija vezivanjemmalog molekula na funkcionalne grupe

III faza je povezana sa metabolizmom u uci iizluivanjem preko creva


26/33

Reakcije I faze

1. Oksidacija , to je dominantni tip rekcija , oksidacija C

atoma,oksidacija alkohola, ketona, karbonskih kiselina,

alifaticnih kiselina,aciklicnih C atoma, aromaticnih C atoma,

funkcionlnih grupa sa azotom

2. Redukcija je zastupljena kod velikog broja grupa

Metabolika redukcija karbonilnih grupa (alkoholi), redukcija

grupa sa azotom

3. Reakcije bez promene oksidacije

a) Hidroliza estara, hidroliticko cepanje C-N veza

b) Hidroliza ne-aromatinih heterociklinih jedinjenja (ciklini

amidi)


27/33

Reakcije II faze metabolizma

II faza je najcesce konjugacija nastalih

produkata iz I faze metabolizma

Conjugare = ujediniti,udruziti

Nastaje prenosenje odgovarajuceg dela

molekula sa koenzima na supstrat, uz

pomoc enzima TRANSFERAZE

Nastali konjugati imaju slicne osobine, i to

su faze detoksikacije


28/33

Citohrom P-450

Citohrom je skup enzima i izoenzima mol mase od: 45 000 do 55000 Da

Sluzi za transfer elektrona u endoplazmatinom retikulumu

heptocita, terminalna oksigaza transfera elektrona,

vazan za oksidaciju lekova, postoji preko 30 izoenzima ali jesamo oko 7 vazno za detoksikciju lekova

To je hemoprotein, iji je hem u sredini, protoporfirin, Fe 2+, Fe3+

Promene se registruju na vidljivom delu spektra

po tome je dobio naziv (talasna duzina 450 nm)


29/33

Sinteza i akti vnost enzima

ukljuenih u biotransformaciju ksenobiotika zavisi od:

- genskih faktora

- uzrasta

- pola

- funkcionalne sposobnosti elija koje vre detoksikaciju

Inukcija enzima

Inhibicija enzima

Detrukcija enzima


30/33

TOKSICNO DEJSTVO EGZOTOKSINA

1. Direktno 2. Indirektno formiranjem toksinih metabolita

Direktno = egzotoksini oteuju gra|u i funkciju:

1.nukleinskih kiselina hemijska kancerogeneza2. enzima inhibicija holin-esteraze

nakupljanje acetil-holina

3. subcelularnih membrana oslobadjanje histamino-liberatora

4. mitohondrija toksi~no dejstvo insekticida 5

5. ribozoma intoksikacija tekim metalima6. receptora blokada vezivanjem alfa

7. neurotoksina

8. hemoglobina CO2 - karboksihemoglobin

nitriti - methemoglobin

AKUTNE I NTOKSIKACI JE

Nikotin, eti l-alkohol, droge, organofosfatna jedinjenja, ugljen-

tetrahlor idom, teki metali , uglj en-monoksid, otrovi biolokog porekla


31/33

Intoksikacija nikotinom i toksini efekti puenja

Nikotin tean, lako isparljiv alkaloid

- Apsorbcija u usnoj duplji (10%) pluima (90%) detoksikacija u jetri (80%)

Akutna intoksikacija :

glavobolja, muka, povraanje, vrtoglavica, psihiki poremeaj, poremeajsranog ritma, smrtni ishod

1. nadraajna faza - periferna vazokonstrikcija, ubrzano disanje,ubrzana peristaltika creva i generalizovani grevi

2. paralitika faza - smanjenje krvnog pritiska i paralizavazomotornog centra

Hronina intoksikacija

sklerotine promene na krvnim sudovima (faktor rizika za nastanakishemijske bolesti srca, angine pektoris i infarkta miokarda)

poremeaji funkcije gastrointestinalnog trakta (gubitak apetita, ubrzanaperistaltika i pojaana sekrecija HCl u elucu)

povean je i rizik za nastanak prekanceroznih promena i karcinoma usluzokoi usne duplje, respiratornog i digestivnog, urogenitalnogtrakta


32/33

Intoksikacija etil-alkoholom

Etil-alkohol

apsorbuje se u nepromenjenom obliku (u elucu i tankom crevu)

metabolie se u jetri

citoplazma hepatocita alkoholna dehidrogenaza

glatki endoplazmatski retikulum mikrozomski etanol oksidi{u}i sistem

(MEOS) zavisi od citohrom P-450

Akutna intoksikacija alkoholompromene u CNS-u od ekscitacija neurona do degeneracije nervnih vlakana

reverzibilne promene u parenhimu jetre (masna degeneracija hepatocita)

zapaljenje sluzokoe eluca (gastritis)

Hronini alkoholizamstrukturne promene u gotovo svim organima i tkivima najvie jetra i eludac

acetaldehid (metabolit etanola) odgovoran za promene

hipertenzija, akutni i hronini pankreatitis, bolesti jetre (ciroza jetre),

nutricione bolesti, degenerativne promene u skeletnoj muskulaturi, atrofija

I t k ik ij f f t i j di j ji


33/33

Intoksikacija organofosfatnim jedinjenjima

Organofosfatna jedinjenjaderivati fosforne ili tiofosforne kiseline

Ulaze u sastav velikog broja bojnih otrova, pesticida (paration) putem kozesluzokoze, digestivnog i respiratornog trakta

Mehanizam dejstvainhibicija enzima holinesteraze - intoksikacija acetil holinom

1. na mestima fizioloskog lucenja (zavrsetci svih preganglijskih i postganglijskihholinergickih vlakana, somatskih motornih vlakana u neuromisicnoj spojnici,vlakana koja inervisu znojne i suzne zlezde i srz nadbubrezne zlezde su

per if erni efekti2. sinapse u centralnom nervnom sistemu centraln i efekti

muskar inski efekti

pojacano lucenje suza, pljuvacke i znoja (stimulacije zlezda), pojacana sekrecijabronhijalnih zlezda, poremecaji vida (suzenje zenica i poremecajaakomodacije na blizinu), usporen srcani rad, pojacana sekrecija i peristaltika,ucestalo i nekontrolisano mokrenje

nikotinski efekti

otezana koncentracija, poremeca svesti, depresija centra za disanje, tahikardija,vazokonstrikcija u krvnim sudovima koze i abdomena i porast krvnog pritiska,

poremecaj neuromicsicne spojnice (lako zamaranje, fascikulacije i klonicni

grcevi slabost respiratornih misica dispneja cijanoza)

Documents

intoksikacijenove