1

Inspekcijski nadzor u oblasti ugostiteljskih usluga

Pregledom najvažnijih inspekcija sa kojima se susreće u radu ugostitelj, kao i njihovih nadležnosti, te

uporednom metodom utvrđivanja njihovih preklapanja, pokušano je da se dođe do mogućih rešenja koji

bi odgovorili na potrebu rasterećenja ove privredne grana. Poseban osvrt stavljen je na rad ugostiteljskih

objekata koji se klasifikuju kao „kafići“, „barovi“ i „noćni klubovi“.

Sažetak

Ugostiteljsku delatnost kao i druge privredne grane, terete standardni problemi koji prate inspekcijski

nadzor. Veliki troškovi državnog aparata, potreba za većim direktnim prilivom sredstava, te promena

kaznene politike koja ima više za cilj da prikupi svež novac nego da utvrdi tačno činjenično stanje

rezultovala je povećanim obimom rada inspekcijskih organa. Usled nedovoljne izgrađenosti institucija, te

velikog uticaja političkog faktora, kao i nivoa korupcije, iako uz određene pozitivne promene, odnos

nadziranih subjekata i inspektora ostaje na poziciji da se sporne situacije rešavaju od slučaja do slučaja.

Specifičnost inspekcijskog nadzora u ovoj oblasti predstavljaju prvo organizacioni oblici u kojima se obavlja

ova delatnost – mikro i mala društava sa ograničenom odgovornošću i forma samostalne ugostiteljske

radnje (preduzetnik), rezultiraju težim snalaženjem sa regulacijom, praćenjem propisa i ispunjavanjem

velikog broja uslova. Uz to treba imati u vidu da se radi o pružaocima usluga koji prilikom kontrole najčešće

moraju prekinuti rad, a da se delatnost u dobroj meri obavlja i sezonski, što po sebi nosi procentualno veći

gubitak propuštenih poslovnih prilika.

Sa druge strane, stoji i opšte mišljenje da su ugostitelji velike „neplatiše“ poreza i nameta, te da je veliki

broj ljudi angažovan na crno, što se sa jedne strane javlja kao opravdanje za veći broj nadzora, a sa druge

se reflektuje na prepoznavanje od strane inspekcijskih organa kao subjekata koji spadaju u grupu

visokorizičnih kada je reč o poštovanju propisa. Na taj način oni potpadaju u prvom slučaju pod veći broj

vanrednih kontrola, a u drugom uključivanjem u godišnje planove redovnog nadzora.

Poslovanje na teritoriji Beograda nosi potrebu da se uskladi život velikog broja ljudi i ciljeva interesnih

grupa, te se široko koristi ostavljen zakonski prostor za regulacijom od strane Grada Beograda, kao i

mogućnost za formiranje lokalnih inspekcijskih organa, čiji je broj najveći na teritoriji Srbije.

I pored započetih koraka ka modernizaciji inspekcijskog nadzora, problematika ostaje na nivou

materijalnih propisa čija se primena kontroliše, od kojih su mnogi nedovoljno jasni i zalaze preterano u

slobodu obavljanja delatnosti.

2

Sadržaj

1. Opšti propisi i novine u oblasti inspekcijskog nadzora………………………………………………….……….3

2. Pregled najvažnijih inspekcija i njihovih nadležnosti u oblasti ugostiteljstva……………….………..5

2.1. Turistička inspekcija………………………………………………………………………………………………………5

2.2. Inspektorat za rad……………………………………………………………………………………………………….10

2.3. Sanitarna inspekcija…………………………………………………………………………………………………….12

2.4. Poljoprivredna inspekcija…………………………………………………………………………………………….13

2.5. Protivpožarna inspekcija……………………………………………………………………………………………..14

3. Pregled lokalnih inspekcijskih organa na teritoriji Grada Beograda…………………………………….14

4. Analiza preklapanja nadležnosti i predlozi konkretnih mera……………………………………………….20

5. Kaznena politika…………………………………………………………………………………………………………………23

6. Zaključak………………………………………………………………………………………………………….………………..26

3

1.Stanje inspekcijskih organa u Srbiji- opšti propisi i novine

Razvoj tržišne ekonomije u Srbiji pratile su brojne reforme, međutim dugo je bilo potrebno da se pristupi

jednoj sveobuhvatnijoj reformi u pogledu inspekcijskog nadzora. Već spomenuti veći troškovi državnog

aparata rezultovali su i potrebom da se sistematski pristupi borbi protiv sive ekonomije i rada na crno.

Prvenstveno pod pokroviteljstvom USAID-a, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave preuzelo

je zadatak detaljnih analiza stanja u ovoj oblasti i uopšte uslova za poslovanje i administrativnih troškova

koji ih prate. Reforma je imala za cilj i promenu samog odnosa između inspekcijskih organa i nadziranih

subjekata, od kontrolnog i represivnog, do odnosa saradnje i preventivnog savetovanja. Novi zakon koji

na sistematski način reguliše pitanja iz ove oblasti, Zakon o inspekcijskom nadzoru, usvojen je 15. aprila

2015. godine, a stupio na snagu godinu dana kasnije i mora se priznati predstavlja korak napred ka

modernizaciji, što i nije bio težak zadatak, ako se ima u vidu da su prethodni propisi poticali iz 1992, tačnije

Zakona od držanoj upravi, i jednog bitno drugačijeg ekonomskog uređenja. Kao cilj novog zakona navodi

se bolja koordinacija svih inspekcijskih orana, standardizacija rada i ujednačavanje postupka.

Prvo potrebno je da se razmotri, šta se uopšte podrazumeva pod inspekcijskim organima.

Zakonska definicija Inspekcije kaže da one predstavljaju organe u sastavu, unutrašnje organizacione

jedinice ili inspektore organa državne uprave, autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave koje

obavljaju poslove državne uprave sa ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera

obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata i spreče ili otklone

štetne posledice po zakonom i drugim propisom zaštićena dobra, prava i interese. Jednostavnije rečeno,

neposrednim uvidom u rad pravnih i fizičkih lica ispituju primenjivanje zakona i izriču mere na koje su

ovlašćeni u slučaju odstupanja, a koje uglavnom podrazumevaju izdavanje prekršajnog naloga. U ovom

smislu Zakon o inspekcijskom nadzoru upodobljava i druge oblike nadzora i kontrole čiji je cilj isti, a to je

poštovanje zakonitosti i bezbednosti. Ovo predstavlja dobru novinu imajući u vidu da sada i drugi organi

koji u svom nazivu ne sadrže nužno reč inspekcija, a ipak obavljaju poslove nadzora, podležu obavezi

primene ovog krovnog zakona i standardizovane procedure.

Na pasivnoj strani u upravnom odnosu nalaze se, kako ih zakon skupno definiše, nadzirani subjekti, a to

su naravno pravna lica, preduzetnici, fizička lica, ali i drugi organizacioni oblici za koje ne postoji obaveza

registrovanja.

4

Novine u radu

Pri navedenoj analizi rada, uočeno je veliko preklapanje inspekcijskih kontrola, neorganizovanost u

pogledu zajedničkog rada, te preveliko opterećenje nadziranih subjekata radom različitih organa. U

rešavanju uočenih problema pristupilo se formiranjem krovnog institucionalnog tela, u vidu

Koordinacione komisije, koja pored iniciranja mera u ovoj sferi, razmatra i daje mišljenja za druge

merodavne zakone koji se tiču usklađenosti rada.

Bitna mera koja se uvodi, a nameće se inspektorima jeste da u sferi svoje nadležnosti formulišu i na svojoj

internet stranici objave kontrolne liste, koje se sastoje od niza prioritetnih pitanja koja su dužni da u svom

radu neposredno provere. Ovim se osigurava i pravna sigurnost ugostiteljskih objekata, koji sada mogu da

se upoznaju sa onim što će inspektor proveriti tokom rada. Bodovanjem ispunjenja uslova iz kontrolne

liste inspektor utvrđuje stepen rizika koji dati subjekat proizvodi. Problem se javlja u tome da dužnost

korišćenja ovih listi postoji samo prilikom redovnog inspekcijskog nadzora, a imajući u vidu broj inspekcija

koji se obavljaju vanredno, njihov značaj je možda manji nego što im se pridaje. Pošto postoji obaveza

preispitivanja sadržaja kontrolnih lista najmanje dva puta godište od strane inspekcija, otvara se

mogućnost da se problemi primećeni u njihovoj primeni jednostavnije i brže izmene. Samoprovera, kao

radnja kojom sam subjekt može koristeći kontrolne liste, uz prilaganje odgovarajućih dokaza poput

fotografija, sačiniti izveštaj i uputiti nadležnoj inspekciji može u budućnosti subjektima provere koji veruju

da se nalaze u zoni niskog rizika biti od koristi. Ipak, samo sastavljanje ovog izveštaja nosi određenu

odgovornost, te u slučaju da je subjekt lažirao podatke, može krivično odgovarati. Modernizacija

podrazumeva i formiranje jedinstvenog informacionog sistema za rad svih inspekcija koji će sadržati bazu

podataka o inspekcijskim nadzorima kod datog subjekta, pri čemu su inspektori naravno dužni da

proveravaju podatke pre obavljanja nadzora. Metodologija kontrole i analize koje inspekcije sad

preuzimaju podrazumeva razvrstavanje subjekata prema riziku koji može biti neznatan, nizak, srednji,

visok i kritičan i koji predstavlja kombinaciju verovatnoće da dođe do štetnih posledica i njihove

pretpostavljene težine. Ovo prati i formiranje „belih i crnih“ lista koje treba da sa jedne strane daju

pozitivan podsticaj subjektima koji su prema podacima ostvarili najveći stepen usklađenosti, a sa druge

strane da potencijalne partnere datih subjekata upozore na nepoštovanje propisa i upute poruku da sa

njima ne treba sarađivati. Do sada su inspekcijski organi bili dužni da po svakoj prijavi građana reaguju,

što je preopterećivalo rad kako inspekcija tako i subjekata nadzora, a posebno u slučajevima kada su

konkurenti želeli da se na taj način ostvare korist, pa su koristili ovu meru protivno njenoj svrsi. U slučaju

da inspekcija utvrdi da postoji neznatan rizik, ne postoji više obaveza odlaska na teren i vršenja provere,

a kontrola prema utvrđenom planu trebalo bi dodatno da zaštiti od prevelikog broja inspekcijske kontrole.

Kad je reč o nadzoru nad ugostiteljskim objektima, treba prvo imati u vidu obaveze koje proizilaze iz

raznih materijalnih propisa, sve ono što potpada pod obavezu predstavlja zapravo predmet kontrole.

5

2. Pregled najvažnijih inspekcija i njihovih nadležnosti u oblasti ugostiteljstva

Pregled rada inspekcijskih organa, te njihovih nadležnosti utvrđeni su iz materijalnih propisa čiju primenu

kontrolišu, ona se sa druge strane javlja kao obaveza nadziranog subjekta. Izdvojene su najvažnije

inspekcije koje se nalaze na drugoj strani upravnog odnosa sa ugostiteljem, dok poreska inspekcija neće

biti predmet analize, imajući u vidu kompleksnost njenog rada i malog prostora za promenama trenutnih

rešenja.

Kao što se i vidi iz grafikona, nadležnost je podeljena između inspekcija koje se formiraju od strane

Ministarstava, kao njihov sastavni deo, i inspekcija radi kontrole Odluka koje donosi, kao i poverenih mu

nadležnosti formira Grad Beograd.

2.1. Turistička inspekcija

Ministarstvo trgovine, turizma i usluge

Sektor turističke inspekcije

Odeljenje turističke inspekcije Beograd

Odsek turističke inspekcije Grada

Beograda

Kada je reč o uopšte ugostiteljskim objektima pa tako i o objektima koji su predmet ove analize, kao

najspecifičniji javlja se nadzor koji obavlja turistička inspekcija i koja se uopšte rečeno stara o primeni

propisa iz ove oblasti. Odeljenje turističke inspekcije Beograd zaduženo je za kontrolu primene propisa na

teritoriji široj od samog upravnog okruga Beograd, pa je u okviru njega formiran poseban odsek koji je

namenjen samo teritoriji Grada i koji u svom radu prema podacima iz 2015. broji 22 inspektora izvršioca.

Kada je reč o kafićima, noćnim klubovima i barovima, u pitanju su prema Zakonu o turizmu ugostiteljski

objekti koji pružaju uslugu pripremanja hrane, pića i napitaka.

PO

LJO

PR

VR

EDN

A

INSP

EKC

IJA

SAN

ITA

RN

A

INSP

EKC

IJA

INSP

EKTO

RA

T ZA

R

AD

TUR

ISTI

ČK

A

INSP

EKC

IJA

PR

OTI

VP

OŽA

RN

A

INSP

EKC

IJA

KO

MU

NA

LNA

IN

SPEK

CIJ

A

INSP

EKC

IJA

ZAŠT

ITE

ŽIV

OTN

E

SRED

INE

TUR

ISTI

ČK

A

INSP

EKC

IJA

REPUBLIČKI NIVO NIVO GRADA BEOGRADA

UGOSTITELJ

6

Kao najvažnije nadležnosti izdvajaju se:

1. kontrola obavljanja neregistrovane delatnosti i legalnosti

2. zaštita potrošača u oblasti ugostiteljske delatnosti

3. zaštita intelektualne svojine u oblasti ugostiteljske delatnosti, a naročito zloupotreba žiga i

korišćenje autorskih i srodnih prava bez regulisanja obaveze plaćanja naknade

4. utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje delatnostI

Krovni zakon turističkoj inspekciji predstavlja Zakon o turizmu koji reguliše niz obaveza koje terete

ugostitelja i čije ispunjenje prilikom kontrole proverava turistički inspektor:

1. Kontrola obavljanja neregistrovane delatnosti;

Kao prioritet uopšte u obavljanju inspekcijskog nadzora navodi se borba protiv neregistrovanog

obavljanja delatnosti, pa tako i ovaj propis prati isti cilj gde inspektorima stavlja u obavezu da provere

da li je ugostitelj upisan u odgovarajući registar. Pored registra privrednih društava i preduzetnika,

subjekti koji kao pretežnu delatnost obavljaju ugostiteljsku samo se evidentiraju i u Registru turizma.

Ugostitelj je dužan da rešenja o upisu u registar drži u svakom poslovnom prostoru u kom obavlja

delatnost, s obzirom da ono može biti različito od samog sedišta, te da isto da na uvid prilikom

kontrole. Prema Zakonu o privrednim društvima ogranak privrednog društva ne mora se registrovati

kada ga zastupa isto lice, međutim kada je reč o privrednim društvima koji u svom ogranku obavljaju

ugostiteljsku delatnost kao pretežnu, postoji obaveza koja proizilazi iz Zakona o turizmu da registruju

ogranak ukoliko delatnost obavljaju van sedišta ili u sedištu ne obavljaju kao pretežnu delatnost

ugostiteljsku. Na osnovu ove obaveze, zapravo proizilaze i obaveze drugih inspekcija, koje kada u

vršenja nadzora utvrde da lice obavlja delatnost neregistrovano, pozivaju turističku inspekciju u

vanrednu kontrolu, koja potom pristupa zatvaranju objekta i nalaže njegov upis u registar.

2. Kontrola perioda obavljanja delatnosti

Ugostitelj se može opredeliti da li će delatnost obavljati samo sezonski ili tokom cele godine. On

utvrđuje period poslovanja za svaki objekat i dužan je da prijavi izbor u Registar turizma te da se u

svom radu pridržava opredeljenog.

3. Obaveza isticanja poslovnog imena, sedišta, naziva i vrste ugostiteljskog objekta

Proverava se da li je ugostitelj vidno istakao svoje poslovno ime na ulazu, a šta se smatra vidnim

isticanjem stvar je procene inspekcije, te ona može utvrditi da ovaj uslov nije ispunjen ukoliko se nalazi

na pokretnim vratima npr. U slučaju ugostitelja koji delatnost obavlja u objektu koji je zaštićeno

kulturno dobro, može postaviti unutra ili na drugo vidno mesto poštujući propise o zaštiti kulturnih

dobara. Posebno se proverava i da li je reč o vrsti objekta utvrđenoj prema Pravilniku koji definiše

vrste ugostiteljskih objekata za ishranu i piće prema pretežnoj usluzi koja se u njima služi poput kafane,

bara, disko bara i sl. Prilikom javne upotrebe ugostitelj je dužan da tačno koristi vrstu ugostiteljskog

objekta i da svom nazivu ne dodaje reči koje upućuju na drugu kako bi se sprečila zabluda potrošača.

Na to upućuje mišljenje koje je Ministarstvo TTU dalo, koje kaže da ugostitelj može koristiti jednu vrstu

u skladu sa svojom pretežnom delatnošću, te je tako i dozvoljena upotreba naziva „kafeterija“ i sl.

7

4. Kontrola isticanja i pridržavanja cena i izdavanja računa

Na svakom mestu gde se potrošači uslužuju mora postojati dovoljan broj primeraka cenovnika. Zakon

o zaštiti potrošača još striktnije propisuje ovu obavezu te reguliše da se cenovnici za ugostitelje koji

pružaju uslugu ishrane i pića moraju nalaziti na stolovima ili da se isti predaju svakom potrošaču pre

prijema porudžbine, a na zahtev i prilikom plaćanja, dok sve ugostitelje tereti obaveza postavljanja

cenovnika na ulazu. Prilikom kontrole inspekcija upoređuje istaknute cene sa cenama iz fiskalnog

računa. Ugostitelj nema pravo na naplatu dodatnih troškova, u šta bi potpala i naplata bakšiša, bez

izričite saglasnosti potrošača. Pored poreske i tržišne inspekcije i turistička ima pravo da kontroliše

izdavanje računa potrošaču, ali se jasno ne naglašava da li je reč o istoj vrsti prava i da li turistička

može da zaustavlja potrošače u okolini samog objekta.

5. Kontrola isticanja radnog vremena

Postoji sloboda određivanja radnog vremena, ali i dužnost pridržavanja tako određenog. U slučaju

privremenog prekida, ili vanrednih okolnosti ugostitelj mora vidno da naznači vreme rada na samom

objektu. Ovde treba imati u vidu da je povereno jedinici lokalne samouprave da odredi uslove za

određivanje radnog vremena na njenom području tako što određuje ukupno radno vreme, vremenski

raspored i dr.

6. Kontrola utvrđenih normativa hrane i pića i pružanja usluge u skladu sa istim

Ugostitelje tereti obaveza da za svaki složeni proizvod koji pripremaju sastave normativu koja sadrži

vrstu i količinu namirnica i pića koje se koriste. Normativi se donose u pisanom obliku sa potpisom ili

pečatom vlasnika koji je subjekt nadzora dužan da pokaže prilikom kontrole. Turistička inspekcija

proverava i da li se subjekt pridržava datog sastava prilikom pružanja usluge, naročito količine.

7. Kontrola zabrane usluživanja alkoholnih pića, odnosno duvanskih proizvoda, maloletnicima;

8. Kontrola primene prodajnih podsticaja

Propisi iz oblasti zaštite potrošača upućuju na primenu Zakona o trgovini i uslova određenih za

primene podsticaja kojima se ugostitelj služi pri pružanju svoje usluge. To mogu biti akcije poput „kafa

+ kolač 150 dinara“, „happy hour od 17-18h“, „Vodka Smirnoff + gratis 4 limenke red bulla“ i slično.

Ono što se ovom prilikom proverava jeste da li ugostitelj primenjuje podsticaj koji oglašava, pri čemu

je posebno zabranjeno nuđenje robe koje ima u malim količinama, a čija je namera privlačenja radi

navođenja na kupovinu drugih proizvoda. Ponuda podsticaja mora da sadrži naročito određenje o

kakvom podsticaju je reč, o kojoj robi odnosno usluzi se radi, period važenja, sa naznakom početka

važenja, sve posebne uslove vezane za ostvarivanje, zatim ako se odnosi na popust mora da sadrži

prikazivanje prodajne cene u odnosu na prethodnu. Ipak zakonodavac ovde ima u vidu da prema

prirodi stvari nekada nije moguće istovremeno dati sve podatke te samo obavezuje ugostitelja da

besplatno pruži ili obezbedi podatke. Zakon o oglašavanju još obavezuje da ukoliko se oglašavaju roba

i usluga po povlašćenim cenama za određeni period vremena, taj period vremena mora se tačno

označiti, a ukoliko se obećava određeni poklon „gratis“ i sl. cena robe i usluge mora biti redovna.

8

9. Kontrola postupka reklamacije potrošača i vođenja evidencije o istoj

U skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača ugostitelj je i dužan da postavi obaveštenje o tome kome se

potrošači mogu obratiti u slučaju nesaobraznosti usluge, odnosno nezadovoljstva, kao i da obezbede

da isto lice bude potrošačima dostupno tokom radnog vremena. O primljenim reklamacijama

ugostitelj mora voditi evidenciju u vidu knjige ili elektronski i mora čuvati podatke dve godine od dana

izjavljivanja reklamacije. Inspekcija takođe proverava i da li je prilikom reklamacije ugostitelj postupio

po zakonu, odgovorio u predviđenom roku od 8 dana i na odgovarajući način.

10. Kontrola izloženosti duvanskom dimu

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, ugostitelju koji obavlja delatnost u lokalu

manjem od 80 m² ostavlja mogućnost izbora da li će uvesti dozvoliti pušenje ili zabraniti. U slučaju

objekta veličine preko navedene, dužan je da podeli prostor na pušački i nepušački i to tako da

najmanje 50% bude prostor u kome je pušenje zabranjeno, to uključuje stolove, pultove, šankove koji

čine jednu vizuelnu celinu, u slučaju da je nemoguće pristupiti jasnoj podeli, veći deo površine mora

biti nepušački i nalaziti se do ulaza u lokal. Moguće je i da se ugostitelj opredeli da koristi posebnu

namensku prostoriju u ove svrhe, te je tada neophodno da je posebnim natpisom na vratima koja

moraju biti klizna kao takvu označi zajedno sa brojem ljudi koji u njoj mogu boraviti, zatim da obezbedi

ventilacioni sistem koji vazduh izvodi napolje i automatsko obaveštenje u slučaju kvara. Interes za

ispunjene svih ovih uslova u slučaju namenske prostorije može postojati ako se objekat nalazi u sklopu

drugog u kome je zabranjeno pušenje. To posebno mogu biti tržni centri, preduzeća i sl.

Kontrolu nad primenom ove obaveze, pored turističke, poverava se i tržišnoj, sanitarnoj i inspekciji

rada.

11. Svakako najvažnija nadležnost koja se stavlja u delokrug turističke inspekcije predstavlja kontrola

ispunjenosti minimalnih tehničkih uslova. Prilikom provere ispunjenosti tehničkih uslova, inspekcija

primenjuje Pravilnik koji na vrlo detaljan način reguliše šta sve jedan ugostiteljski objekat treba

poseduje. Ono što predstavlja novinu od donošenja Zakona o inspekcijskom nadzoru jeste uvođenje

kontrolne liste za ispunjenost ovih tehničkih uslova Kontrolnom listom 04-1. Ovo omogućava bolje

upoznavanje ugostitelja zahtevima koji njegov objekat mora da ispuni.

9

Postavljene tehničke uslove možemo razvrstati prema skali od 1- opravdana regulacija do 7 - postoji

bespotrebno regulisanje. Razvrstavanje je prvenstveno imalo u vidu zdravlje i bezbednost korisnika.

1 2 3 4 5 6 7

u potpunosti opravdano

Snabdevanje

higijenski ispravnom vodom za piće

Snabdevanje električnom energijom

Odvođenje otpadnih voda

Sve prostorije imaju osvetljenje

Najmanje jedan telefon na raspolaganju gostima (mob/fik)

Prilaz do ulaza, ulaz i naziv osvetljeni noću

Pod od materijala koji nije klizav

Pribor od nerđajućeg materijala i neoštećen

Rashladne i termičke uređaje

Dozatori pića Posuda za

otpatke (točilica)

uglavnom opravdano

Odlaganje otpadnih materijala u kontejnerima i kantama sa poklopcima istog kvaliteta

Sve prostorije namenjene gostima su osvetljenje noću (potpuno ili orjentaciono)

Objekat uređen tako da omogućava nesmetano i sigurno kretanje i prolaz gostiju

Opremljenost točionice piće (pult. radna površina, termičke i rashladne uređaje i sl.)

prostorija za usluživanje je osvetljena i provetrena

pod je izgrađen od materijala koji nije klizav

točionica: radna površinu + dvodelna sudopera (c+h)/ jednodelna+mašina

delimično opravdano

Posebno uređen prilaz za goste

prostorija je opremljena nameštajem prikladnim za usluživanje hrane, pića i napitaka

odgovarajući broj vešalica u prostoriji za usluživanje ili posebnu prostoriju za garderobu sa obezbeđenim čuvanjem

priručni prostor za odlaganje ambalaže

disko bar/ club mora da ima poseban podijum za ples (smatra se i deo bez stolova i stolica)

ni opravdano ni neopravdano

Kontejneri i kante smešteni na posebno određenom prostoru

Spoljni izgled, pod, zidovi, tavanica, stolarija, uređaji i oprema REDOVNO se održavaju u čistom, ispravnom i funkcionalnom stanju

prostorije su osvetljene, provetrene i redovno se čiste i spremaju

10

Oznaka wc ž/m

Toalet (ž-m/ do 30 mesta zajednički1 predprostorije svaki)

Sadržaj wc kabine (daska, zaključavanje, toalet papir..)

Sadržaj predprostora wc

delimično neopravdana

Sve prostorije za goste imaju obezbeđeno grejanje

Uređen da omogućava nesmetan prenos stvari

disko bar/ club mora da ima poseban podijum za ples (smatra se i deo bez stolova i stolica)

uglavnom neopravdana

police za odlaganje čaša. pića

pod izgrađen od materijala koji se lako čisti i održava

stolovi za usluživanje izrađeni od materijala koji se lako čisti i održava

prostorija je opremljena nameštajem prikladnim za usluživanje hrane, pića, napitaka.

u potpunosti neopravdana

minimalna temperatura u objektu 18.5 C

priključenost na javnu telefonsku mrežu

opremljen i uređen tako da omogućava racionalno korišćenje prostora

sto mora da bude prekriven neoštećenim i čistim stolnjakom ili pojedinačnim podmetačima ispred svakog gosta

Kada je reč o zaštiti intelektualne svojine u oblasti ugostiteljstva turističkoj inspekciji je posebno povereno

da se stara o upotrebi žigova i korišćenju autorskih i srodnih prava. Kako veliki broj ugostiteljskih objekata

u svom radu javno saopštava muzička dela, interpretacije i fonograme bilo javnim izvođenjem, bilo

emitovanjem sa nosača zvuka potrebno je da pribave odgovarajuću dozvolu za komercijalnu upotrebu od

SOKOJA, organizacije za kolektivno ostvarenje prava muzičkih autora za koju se plaća posebna mesečna

naknada i posebna naknada za dane praznika. Inspekcija proverava da li ugostitelj poseduje odgovarajuću

1 Do 80 mesta- 1 wc kabina ž+ 1 pisoar m 80- 180 m- 2 wc ž+ 1 wc m+2 pisoara 180-550- 3 wc ž+ 2 wc m+ 3 pisoara

11

dozvolu ukoliko u svom objektu ima opremu za muzičko izvođenje ili ukoliko je reč objektu koju pruža

usluge muzičkog programa i zabave.

2.2.Inspektorat za rad

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja

Inspektorat za rad I Odeljenje inspekcije rada Beograd

II Odeljenje inspekcije rada Beograd

U okviru svoga rada Inspektorat za rad se stara o primeni zakona i drugih propisa iz oblasti radnih odnosa

i zdravlja i bezbednosti na radu, kao i kolektivnih ugovora i ugovora o radu. To pod kontrolu ovog organa

stavlja veći broj zakonskih propisa, a time i širu nadležnost. Kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu,

postoji čitav niz normativa, tehničkih i opštih uslova čiju primenu nadzire. Na teritoriji Grada Beograda

deluju dva odeljenja inspekcije rada od kojih jedno obavlja nadzor iz oblasti radnih odnosa, a drugo iz

oblasti zdravlja i bezbednosti na radu, oba odeljenja zajedno broje 51 izvršioca inspekcijskog nadzora.

U cilju sprečavanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja poslodavac je obavezan da ispuni niz

obaveza, ali ovde treba imati u vidu da Zakon o zaštiti i bezbednosti na radu drugačije tretira poslodavca

u odnosu na Zakon o radu, te poslodavac iako nema zaposlene u radnom odnosu podleže ovim

obavezama.

Taksativno navedeno prilikom kontrole ugostiteljskog objekta inspekcije proveravaju sledeće:

da li je poslodavac organizovao poslove za bezbednost i zdravlje na radu;

da li je u tom cilju angažovao zaposlenog sa položenim stručnim ispitom ili privredni subjekat koji

se profesionalno bavi tom delatnošću;

da li je utvrdio prava i obaveze iz ove sfere kolektivnim ugovorom, poslovnikom o radu,

poslovnikom o bezbednost i zdravlju na radu ili ugovorom o radu

da li poseduje akt o proceni rizika za sva radna mesta i da li je donet u skladu sa zakonom

da li je doneo program osposobljavanja zaposlenih na radu i da li je upoznao zaposlene kao i da li

je izvršio proveru na svake četiri godine kada je reč o radnim mestima bez rizika koja su u najčešća

u ugostiteljstvu;

da li je izvršio ispitivanje radne okoline preko licenciranog pravnog lica i to preventivno i

periodično

da li je osposobio odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći kao i da li poseduje

opremljeni ormarić za pružanje prve pomoći na vidnom mestu;

Ugostiteljska delatnost prepoznata je od strane Ministarstva kao delatnost u kojoj postoji visok procenat

rada na crno, posebno tokom letnjeg perioda, te je tako bila predmet pojačanog inspekcijskog nadzora,

odnosno vanrednih kontrola koje podrazumevaju i posetu ugostitelja u noćnim satima i u vreme vikenda.

12

Sezonsko obavljanje ove delatnosti ima uticaj i na način radnog angažovanja zaposlenih te je veliki broj

ugovora u ovoj sferi zaključen na određeno vreme, ili ono što je najčešće da su lica angažovana

zaključenjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima, gde ne postoji radni odnos između

poslodavca i zaposlenog, te omogućava veću fleksibilnost za poslodavca. Veliki broj radno angažovanih

lica jesu lica mlađa od 30 godina koji su zaključili ugovor preko omladinske i studenske zadruge. S tim u

vezi veliki broj subjekata nadzora ne podleže potpunoj kontroli Inspekcije rada, jer najveći broj prava i

obaveza za poslodavca proističe iz radnog odnosa. Ono što treba imati u vidu jeste da angažovanje van

radnog odnosa odnosi se na one poslove koje po svojoj prirodi ne traju duže od 120 dana. U slučaju da

ugostitelj obavlja ove poslove samo sezonski, uslov je ispunjen, međutim ukoliko je reč o ugostiteljskom

objektu koji tokom cele godine obavlja svoju delatnost sa konstantnim obimom poslodavac je u tom

slučaju prekršio zakon i dužan je da zaključi ugovor o radu ukoliko je reč istom radno angažovanom licu i

istim ili sličnim poslovima, te će inspekcija reagovati ukoliko joj se radno angažovano lice obrati i

konstatovati da je lice u radnom odnosu i da postoji obaveza da se zaključi ugovor o radu.

Inspekcija rada stara se i o sprečavanju zlostavljanja na radu te tako kontroliše i da li je lice koje je radno

angažovano obavešteno pismenim putem o zabrani zlostavljanja na radu.

Kada je reč o već spomenutoj zaštiti od izloženosti duvanskom dimu, potrebno je da se ugovor o radu

odgovornog lica dopuni zaduženjima, urediti opšte akte tako da povreda zabrane pušenja predstavlja

povredu radne discipline.

2.3. Sanitarna inspekcija

Ministarstvo zdravlja Odeljenje za sanitarnu inspekciju

Odeljenje sanitarne inspekcije Beograd

Ugostiteljska delatnost jedna je od delatnosti koje podležu sanitarnom nadzoru. Opšte rečeno ova

inspekcija stara se o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i kontroliše bezbednost hrane, zdravstvenu

ispravnost predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu i vrši sanitarno-higijensku kontrolu objekata

pod sanitarnim nadzorom kao i kontrolu uređaja i opreme koja se koristi. Oblast usluživanja hranom,

pićem i napicima svakako kao takva nosi rizik po zdravlje i bezbednost, ipak četiri inspekcijska nadzora

koliko po pravilu obavlja ova inspekcija godišnje uz kombinaciju sa ostalim vrstama nadzora može stvoriti

preveliko opterećenje za ugostitelja. Ono što se ovde prvo javlja kao problem jeste da sanitarni uslovi nisu

jasno odvojeni od minimalno-tehničkih uslova, što naravno po prirodi nekada i nije moguće, ali problem

se javlja na nivou primene propisa koje inspekcija treba da primeni. Naime Pravilnik o minimalnim

tehničkim i higijensko-sanitarnim uslovima za ugostiteljske objekte iz 2011. derogiran je u delu koji se

odnosi na kategorizaciju i razvrstavanje objekata kao i minimalnih tehničkih uslova novim Pravilnikom o

uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju

ugostiteljskih usluga i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata,

međutim sam pravilnik takođe ne pravi razliku između ovih uslova, te za prosečnog čitaoca stvara problem

na nivou trenutnih važećih tehničkih uslova i jasnih sanitarnih uslova. Kao primer za to možemo videti u

regulaciji opremljenosti toaleta, sa jedne strane novi pravilnik definiše minimalne tehničke uslove za

toalete koji su namenjeni potrošačima, za koje opet ne možemo reći da nisu i sanitarni, a u drugom delu

13

kada je reč o toaletima namenjenim radnom osoblju upućuje na primenu higijensko-sanitarnih propisa.

Dodatan problem u ovoj sfera predstavlja nepostojanje kontrolnih listi namenjenih samo za ugostiteljske

objekte za usluživanje pića i napitaka. Te tako jedino neminovno je da ugostiteljskih objekat treba da ispuni

opšte sanitarne uslove koji važe za sve objekte pod sanitarnim nadzorom i koji podrazumevaju:

građevinsko-tehničke uslove objekta:

bez štetnih uticaja okoline (blizina deponije); topla i hladna higijenski ispravna voda; javna

kanalizaciona mreža; kontejneri za odvođenje otpadnih materija;

obezbeđeno veštačko svetlo u svim prostorijama, a prirodno prema mogućnosti;

broj, raspored, veličinu i funkcionalnu povezanost prostorija i podeljenost na posebne prostorne

celine, što u slučaju ugostiteljskih objekata za piće i napitke podrazumeva ekonomsko-tehnički

deo za prijem i skladištenje ambalaže, servisno-tehničke prostorije, točionicu pića, prostor za

usluživanje sa toaletima za goste i toalet za zaposlene, uslužni prostor- broj prostorija i mesta;

kontrola sanitarno-higijenskog stanja prostorija (da li su čisti i da li su pogodni za lako održavanje):

stanje podnih površina, zidova, prozora i vrata

opreme, uređaja i nameštaja, pribora;

pristupačnost za održavanje

postojanje sredstava za čišćenje, pranje, dezinfekciju: opreme, prostorija, pribora, predmeta

opšte upotrebe, ruku zaposlenih, odvojenost istih od hrane;

sprovođenje dezinfekcije, dezinsekcije, deratizacije: sa pratećom dokumentacijom, dinamikom

izvođenja, izvođač;

način uklanjanja otpada;

kontrola lica pod nazorom - zaposlenih, uzimanje brisa sa ruku;

kontrola ispravnosti životnih namirnica, praćenih deklaracijom, provera skladištenja;

Kao što se vidi, sve što može da ugrozi zdravlje potrošača, predstavlja predmet kontrole. Sanitarna

inspekcija pored uobičajenog postupka neposrednim opažanjem koje primenjuje većina organa, svoju

metodologiju rada zasniva na uzimanju uzoraka i briseva i njihovu laboratorijsku proveru. Već prilikom

otpočinjana rada ugostitelj je dužan da pribavi saglasnost za korišćenje objekta, te predmet provere

predstavlja i posedovanje ove saglasnosti za obavljanje delatnosti.

Već rečeno, ne postoje posebno formirane liste za ugostiteljske objekte koje ne obavljaju promet hrane,

međutim na osnovu one koju se odnosi na opšte sanitarne uslove svih objekata koji podležu nadzoru

moguće je utvrditi da su pojedini uslovi skloni diskrecionoj odluci, dok se drugi javljaju i kao nepotrebni.

Tako sanitarna inspekcija treba da utvrdi da li su zidovi „glatki“, ako se pod tim ima u vidu da nemaju

oštećenja, poput opadanja maltera i slično, to je u redu, ali ovakva fomulacija upućuje na drugi smisao.

Zatim, proverava se da li su oprema i uređaji pogodni za higijensko održavanje, i ovde kao u prethodnom

primeru, formulacija predstavlja problem. Ako se pod time podrazumeva da su pogodni za dezinfekciju,

tj. da upotrebom određenih sredstava mogu biti bakteriološki ispravni, znatno se sužava široka odrednica.

Pogodnost za održavanje, iako može biti bitna, ostavlja arbitrarnost inspekciji, koja bi u ovom slučaju

trebalo da utvrdi samo da li je prema zatečenom stanju higijenski ispravno, stvar održavanja i da li će to

biti lako ili će se ugostitelj opredeliti za teže rešenje, treba da bude na njemu.

14

2.4. Poljoprivredna inspekcija

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Sektor poljoprivredne inspekcije

Odeljenje za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića

Poljoprivredna inspekcija stara se o kontroli bezbednosti hrane biljnog porekla, te zapravo upotpunjuje

jednu sferu sanitarnog pregleda ispravnosti robe. Kako pod hranu biljnog porekla spadaju i primarni

proizvodi koji se služe u kafićima i noćnim barovima, ne iznenađuje broj od 1 336 kontrola u ugostiteljskim

objektima koje je tokom 2016. izvršila ova inspekcija na teritoriji Srbije. Ugostitelji kao jedan u nizu lica

koja stavljaju u promet alkoholna pića korisniku podleže kontroli, dužan je da primenjuje i propise o

bezbednosti hrane koji se odnose na služenje samo deklarisane robe poznatog porekla. To isključuje sferu

proizvoda domaće radinosti. Tokom 2016. godine poljoprivredna inspekcija je oduzela i uništila 160 litara

alkoholnih pića u ugostiteljskim objektima.

2.5. Protivpožarna inspekcija

Ministarstvo unutrašnjih poslova Sektor za vanredne situacije Uprava za preventivu

Uprava za preventivnu zaštitu

Uprava za preventivnu zaštitu obavlja kolokvijalno rečeno poslove protivpožarne inspekcija, njena

nadležnost je uska i obavlja samo nadzor nad primenom Zakona o zaštiti od požara.

Ugostiteljski objekti predstavljaju objekte javne namene te kao takvi podležu različitim obavezama u

zavisnosti od procene rizika. Preventivne mere podrazumevaju prvo davanje saglasnosti za tehničku

dokumentaciju prilikom izgradnje i rekonstrukcije objekta od strane Ministarstva, zatim davanje

upotrebne dozvole ukoliko je prethodno ispoštovano i potom jasno isticanje Plana evakuacije i uputstava

za postupanje u slučaju požara, donošenje Plana za zaštitu od požara ili Pravila za zaštitu od požara, kao

i obuku zaposlenih. Posebnim pravilnikom predviđaju se minimalni zahtevi za ugostiteljske objekte koji

posebno tangiraju objekte koji primaju veći broj lica, poput klubova i diskoteka. Prilikom nadzora

inspekcija proverava da li je objekat izgrađen u skladu sa protivpožarnim uslovima, posebno otpornost

građevinskih konstrukcija, broj evakuacionih puteva, te se tako isti, koji primaju više od 300 lica ne mogu

smestiti u podrumske prostorije, niti nalaziti iznad trećeg sprata.

15

3. Nadležnosti i rad inspekcija grada Beograda

Grada Beograda

Gradskih Opština

Grada Beograda

Gradskih Opština

KOMUNALNA INSPEKCIJA TURISTIČKA INSPEKCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE

SREDINE

GRAĐEVINSKA INSPEKCIJA

GRAD BEOGRAD SEKRETARIJAT ZA INSPEKCIJSKE POSLOVE

UGOSTITELJ

Obavljanje delatnosti na teritoriji Grada Beograda svakako ima svoje prednosti, sa druge strane

svakodnevno poslovanje nosi i ne tako lepu stvar, a to je najveći broj inspekcija formiranih na teritoriji

lokalne samouprave radi kontrole Odluka koje je Grad ili gradska opština donela u svojoj izvornoj

nadležnosti. Zakonima o glavnom gradu i lokalnoj samoupravi utvrđuju se njihove izvorne nadležnosti, a

za kontrolu nad odlukama donetih u ovoj sferi, formiraju se posebne gradske ili inspekcije gradskih

opština. Moguće je I da da se određeni inspekcijski nadzor samim materijalnim propisima poveri lokalnoj

samoupravi, te je tada reč o poverenim poslovima. Treba imati u vidu I određenu autonomiju koje lokalne

samouprave, tačnije gradske opštine, sa teritorije Grada Beograda imaju u donošenju posebnih odluka i

podeljenost inspekcijske nadležnosti između njih i Grada Beograda.

Model koordinacije rada inspekcije, preslikan je sa republičkog i na nivo Grada Beograda, te je

organizovana Komisija za koordinaciju inspekcijskog nadzora nad poslovima iz izvorne nadležnosti. To

ipak ostavlja jednu sferu van, poput turističke inspekcije koja obavlja poverene poslove.

Sektor za komunalni inspekcijski nadzor nad

trgovinom i turizmom

Odeljenje za komunalni inspekcijskih nadzor

Odeljenje nadzora komunalnih inspekcija gradskih opština

U nadležnost komunalnih inspekcija relevantnih za oblast ugostiteljske delatnosti spadaju samo izvorni

poslovi lokalne samouprave, te su predmet njihovog rada odluke Grada Beograda i gradskih opština, a

obavljanje poslova podeljeno je između ovih donosioca odluka.

Nadležnost inspektora Grada Beograda nije od posebnog značaja za rad ugostiteljskih objekata, te će se

ugostitelj sa njima sresti jedino prilikom vođenja upravnog postupka, gde se ovaj organ javlja kao

drugostepeni. Jedina sfera koja bi mogla biti od važnosti tiče se postavljanja plovnih objekata, u šta

spadaju i splavovi. Ipak, za slučaj da se u okviru uprave gradskih opština ne formiraju inspekcijski organi,

tada mogu obavljati i neposredan inspekcijski nadzor u svim poslovima i nad svim ovlašćenjima koji su dati

u dati u nadležnost opštinama.

16

Mnogo češće ugostitelji će doći u kontakt sa inspekcijskim organima gradskih opština.

U ovom delu pored mera regulacije, posmatra se i kroz nivo nametnutih troškova koje nameće Grad

Beograd.

Bitna odluka u sferi ovih ugostiteljskih usluga čiju primenu kontrolišu inspekcije opštinskih uprava jeste

Odluka o radnom vremenu ugostiteljskih objekata na teritoriji Grada Beograda. Komunalna inspekcija

proverava poštovanje radnog vremena koje se neretko obavlja vanrednim kontrolama i u noćnim satima,

dok je sada za proveru isticanja radnog vremena i usklađenost sa odlukom nadležna turistička inspekcija

Grada Beograda. Kada je reč o ugostiteljskim objektima za pružanje usluge ishrane i pića pravi se razlika

između objekata koji se nalaze u stambenim zgradama i onih van njih, pa je dozvoljeno trajanje radnog

vremena sledeće:

1. ugostiteljski objekti koji se nalaze u stambenim zgradama mogu organizovati svoje radno

vreme u maksimalnom trajanju od : 06h-24h radnim danima i nedeljom

06h-01h petkom i subotom

izuzetak predstavlja proslava Nove Godine i Srpske Nove Godine 00-24

2. UO koji se ne nalaze u stambenim zgradama slobodni su da odrede radno vreme u

maksimalnom trajanju svakog dana 00-24h;

Međutim i pored mnogo manjeg prostora za određivanje radnog vremena, subjekti pod tačkom jedan

podležu i obavezi da svoje vreme organizuju tako da ne uznemiravaju građane koji stanuju ili rade u

susedstvu.

S tim u vezi, jeste i dozvoljeno vreme emitovanja muzike i muzičkog sadržaja, koji je radnim danim

ograničeno do 23h, a vikendom do 24h. Pod uznemiravanjem se prvenstveno ima u vidu emitovanje buke

izvođenjem muzičkih sadržaja i korišćenjem muzičkih instrumenata. Da li je došlo do uznemiravanja,

inspektor utvrđuje neposrednim opažanjem, uzimanjem izjava svedoka i izveštajem ovlašćene

organizacije. Treba imati u vidu da do samog uznemiravanja može doći i u vreme kada je dozvoljeno

emitovanje muzike, npr. u popodnevnim časovima, odnosno i iz objekata koji nisu u stambenim zgradama.

Izmenama ove odluke, koje su bile odgovor na proteste stanara, najavljeno je prvo sistematizovano

rešenje za rad objekata koji iako nisu u stambeni objektima svojim radom, odnosno bukom koji emituju

uznemiravaju stanare okolnih zgrada koji se nalaze vazdušnom linijom 150 m od objekta. Ipak pristupilo

se ad hoc rešavanju problema za poseban slučaj rada lokala u ulicama Cetinjskoj, Zadarskoj i Skadarskoj,

izuzimajući „Skadarliju“ u kojoj je dozvoljeno emitovanje akustične muzike. Ovakva izmena odluke

predstavlja kršenje dobrih pravila poslovanja, gde se naknadno u velikoj meri menjaju uslovi rada i to samo

za određene subjekte, čime se zapravo jedna grupa ugostitelja dovodi u mnogo teži položaj u odnosu na

druge i donosi jedan diskriminišući propis, kojim se u istim ili sličnim slučajevima različito postupa prema

licima u istoj ili sličnoj situaciji.

Druga značajna izmena tiče se kaznene politike, gde se sve novčane kazne u rasponu zamenjuju fiksnim

novčanim iznosima, iako je ideja koja stoji iz ove mere jasna, da je za sve kazna jednaka, ono što je sporno

jeste što ne uzima u obzir privredni kapacitet subjekta, broj mesta u samom lokalu, kao ni godišnje

prihode, što bi sve sud trebalo da obavlja u prekršajnom postupku, te iznos koliko propisuje za

17

uznemiravanje građana, emitovanje muzike nakon dozvoljenog vremena, kao i posebne odredbe koje se

tiču rada ugostiteljskih objekata u Cetinjskoj, Zetskoj i Skadarskoj od 150 000 dinara za pravna lica i 75

000 dinara za preduzetnika ipak efektivno, ima različiti značaj za same subjekte. Dok se emitovanje muzike

nakon propisanih sati ne javlja kao problem za utvrđenje, dotle sa druge strane šta predstavlja

uznemiravanje građana i šta inspektor neposredno opaža, te da li je dovoljno da postoje izjave svedoka

kojima smeta bilo buka bilo šta drugo, u kombinaciji sa ovakvom kaznenom politikom, predstavlja loše

rešenje. Ako zadržimo prvi slučaj, a to je da diskreciono inspektor utvrđuje da li postoji uznemiravanje

građana, i da je teško na drugačiji način ovo regulisati, ostaje problematika da se ni samom inspektoru ne

ostavlja prostor za pravilnu slobodnu procenu.

Druga bitna odluka koja se neposredno tiče ugostiteljskih objekta i čije sprovođenje kontrolišu komunalne

inspekcije gradskih opština jeste Odluka o postavljanju bašte koja na vrlo detaljan način reguliše uslove

da bi se odobrio zahtev za postavljanje. Ona sadrži kako neophodne i opravdane uslove poput mesta gde

se bašta može postaviti, posebno zatvorena bašta koja podleže većim ograničenjima, zatim neophodnog

prostora za kretanje pešaka, omogućavanje prilaza protivpožarnih vozila, udaljenost od opreme javne

površine, poput klupa, žardinjera, zatim udaljenost od spomenika i kulturnih dobara i sl. do ipak mera koji

zalaze u preterano ograničavanje prava, poput dozvoljenih boja senila (suncobrana i sl.) i usklađenosti sa

karakteristikama i estetskim vrednostima zgrade ispred koje se postavlja.

Odluka predviđa i sam postupak dobijanja dozvole, te uz to neophodnu dokumentaciju koja se prilaže uz

zahtev. Pohvalno je da predviđa objedinjeni postupak pribavljanja nadležnih dozvola upravnih organa, te

stavlja na teret organizacionoj jedinici Grada Beograda da po prijemu urednog zahteva, uputi tehničku

dokumentaciju drugim organima čija se saglasnost traži, poput organizacione jedinice nadležne za poslove

saobraćaja, zavoda za zaštitu spomenika i slično, te time smanji opterećenost i žargonski rečeno „jurenje

od organa do organa“. Kada je reč o neophodnoj dokumentaciji zahteva se projekat dipl. ing. arhitekture

koji poseduje licencu, te se javlja pitanje opravdanosti nametanja ovog troška u svim slučajevima.

Prilikom inspekcijske kontrole sprovođenja ove odluke, svakako se prvo proverava da li postoji rešenje o

odobrenju postavljanja bašte. U slučaju da ne postoji, bašta se tretira kao neregistrovani subjekt, te se

nalaže njeno uklanjanje, zatim se proverava usklađenost sa izdatim rešenjem i odlukom i u slučaju njenog

nepostojanja, nalaže njeno upodobljavanje.

Kad je reč o komunalnim taksama koje prate pravo postavljanja bašte na javnoj površini, iznos se utvrđuje

na dnevnom nivou, zavisno od toga da li je reč o zatvorenoj i otvorenoj bašti, gde prvu prati i viša tarifa

od 59.90 dinara u I zoni poslovanja, dok u slučaju otvorene bašte u istom slučaju taksa iznosi 29.90

dinara po danu. Uz to treba imati u vidu 20% nižu cenu tarife za zatvorene bašte tokom zimskog perioda.

Shodno navedenom, moglo bi se reći da komunalne takse ne opterećuju previše rad ugostitelja, ali da ne

uzimaju u obzir površinu korišćenog prostora, te se ugostitelji dovode u nejednak položaj s druge strane.

Od 2015. godine smanjena je taksa za 50% cene, ali se pristupilo mnogo većoj kontroli, te sveobuhvatnijoj,

ali nižoj naplati. Ovde nisu uračunate administrativne takse koje naplaćuju opštinske uprave za izdavanje

odobrenja, i koja iznosi 8.852,00 dinara, dok Gradska uprava naplaćuje taksu za pribavljanje potrebnih

saglasnosti u iznosu od 3.818,00 dinara prilikom podnošenja zahteva.

Predviđena kazna u slučaju postavljanja bašte bez dozvole, ne koristi je u skladu sa odlukom, npr. proširi

van dozvoljene teritorije, ne održava je uredno, izda je u podzakup, koristi kao magacin i sl. za pravna lica

18

iznosi 100 000 dinara, dok je za preduzetnike predviđen znatno niži iznos od 50 000 dinara. Ako se uzme

u obzir procedura koja je potrebna za dobijanje dozvole, te iznos kazni, i efektivne naplate u iznosu od

50% kazne, može se reći da postoji podsticaj da lice krši ovu odluku, dok sa druge strane veliki broj kontroli

koji se sprovodi, ipak primorava subjekta da pitanje postavljanja bašte reši na legalan način.

Kako se komunalna inspekcija stara uopšte o održavanju komunalnog reda, poput održavanja spoljašnosti

zgrade, kao i površine oko nje, uklanjanju leda i snega, u toj meri ove obaveze tiču se i ugostitelja, koji se

javlja bilo kao korisnik, bilo kao vlasnik zgrade odnosno lokala. Ipak ukoliko ugostitelj želi da ispred svog

objekta postavi žardinjeru suočiće se sa procedurom sličnoj postavljanju bašte. To podrazumeva prikaz i

skicu mesta overenog od odgovarajućeg lica sa licencom, tehnički opis i fotografski ili grafički prikaz same

žardinjere. Pored toga neophodnost da se žardinjere održavaju u urednom stanju u praksi se pokazivala

kao nalaganje od strane inspekcije da se žardinjera okreči, zasadi cveće itd, kao slučajevi koji su zabeleženi

u radu ugostiteljskih objekata u „Skadarliji“. Imajući u vidu pozitivne eksterne efekte koji imaju svi

stanovnici od održavanja i postavljanja žardinjera, a zanemarljivo malu materijalnu korist koju tom

prilikom ostvaruje ugostitelj, trebalo bi se rešiti nepotrebnih procedura i nametanja troškova oko izrade

skica od strane licenciranog lica.

Iako isticanje poslovnog imena predstavlja osnovnu obavezu ugostitelja, postoje određena ograničenja u

tom pogledu koja propisuje Grad Beograd, te se definiše granica između onog što potpada pod ovaj pojam

i onog što se smatra oglašavanjem. Isticanje poslovnog imena mora da ima neophodni sadržaj i površinu

do 0,25m2, sve drugačije od toga smatra se oglašavanjem - predstavljanjem. Međutim, i za samo isticanje

poslovnog imena predviđa se posebna taksena obaveza u određenim delatnostima ili prema kapacitetu

odnosno godišnjem prometu privrednih subjekata. Ova obaveza predstavlja zapravo ništa drugo no taksu

za poslovanje na teritoriji Grada Beograda, a u sferi delatnosti koje su pogođene ovom obavezom, spada

i obavljanje ugostiteljske delatnosti noćnih barova i diskoteka. Iznosi taksi za ista određeni su u zavisnosti

od prethodno navedenih kriterijuma i iskazna u dinarima na godišnjem nivou:

Preduzetnik Mala i mikro pravna lica

I zona ekstra poslovanja

95.574 143.361

I zona osim ekstra zone poslovanja

76.824 115.235

II zona 67.220 100.831

III zona 57.617 86.427

Kao što se vidi iz prikazanog, obaveza je visoka, stvara visoke barijerne troškove i poskupljuje uslugu koja

predstavlja uobičajenu ponudu grada, posebno se kao nesrazmerna javlja u odnosu na druge takse koje

terete ugostitelje koji se ne bave ovim delatnostima, poput zakupa bašte, gde se zapravo i daje određena

protivusluga, zakup javne površine. Ovde posebno treba imati u vidu da se kao krajnji obveznici javljaju

sami potrošači, koji kroz višu cenu usluga zapravo snose ovaj trošak.

Neretko ugostitelji se opredeljuju da svoj objekat učine vidljivijim, poput postavljanja reklama svetlećeg

tipa na površini svog objekta, ipak da bi to učinio neophodno je da pribavi odgovarajuću dozvolu, kao i da

19

je svake godine obnavlja. Za ispunjenje uslova za dobijanje iste potrebno je opširna dokumentacija koja i

ovde podrazumeva projekat sredstva za oglašavanje koju izgrađuje ovlašćena projektna organizacija, ali

je za razliku od objedinjenog sistema dozvola koji se primenjuje kod pribavljanja dozvole za postavljanje

bašte, neophodno da podnosilac zahteva sam prikupi dozvole od organa nadležnih za poslove saobraćaja,

očuvanja kulturnih dobara i sl. Taksa za izdavanje dozvole uprave za komunalne poslove gradskih opština

iznosi 3.417, ukoliko je reč o sredstvu oglašavanja koji ne prelazi 2m² kojoj se i predaje zahtev, dok je

visina komunalne takse uređena na istovetan način kao u gornjim slučajevima. U ovom slučaju uzima se

postavljanje sredstva oglašavanja na fasadu zgrade što je najčešće u praksi, poput svetlećih slova, svetleće

reklame sa firmom i slično, izraženo na godišnjem nivou za preduzetnike i mala privredna društva:

Reklamna površina

I zona ekstra poslovanja

I zona osim zone ekstra poslovanja

II zona III zona

Do 2m² 6.406 5.769 5.199 4.676

2-12m² 16.015 14.422 12.999 11.690

Preko 12m² 29.886 28.820 25.941 23.324

Ukoliko postavljeno sredstvo oglašavanja nema potrebnu dozvolu, ili ukoliko nije u skladu sa izdatom

dozvolom, tačnije projektom ili odobrenim mestom, inspektor može naložiti njegovo uklanjanje.

Problematiku sa propisima zadaje nedonošenje u predviđenom roku novog Pravilnika o tipu veličini i

tehničkoj dokumentaciji i sl. koje se stavlja u obavezu Gradonačelniku i koji bi pratio implementaciju

Odluke o oglašavanju koja je stupila na snagu septembra 2016. godine. Odlukom nije derogirana važnost

prethodnog Pravilnika, te uprave gradskih opština za komunalne delatnosti i dalje primenjuju stari

Pravilnik, koji na drugačiji način reguliše granicu između isticanja poslovnog imena i oglašavanja. Iako

možemo tumačiti da je nova odluka derogirala neusklađene odredbe Pravilnika, za pravni sistem ostaje

opasnost.

Turistička inspekcija Grada Beograda

Nedavno formirana, kao primarno obavlja poverene nadležnosti iz Zakona o turizmu, i kontroliše

ispunjenost propisanih uslova u pogledu odvođenja dima i neprijatnih mirisa, uslova u pogledu emitovanja

muzike i sličnog programa, kojima se obezbeđuje zaštita od buke, te i najčešće isticanje i pridržavanja

propisanog radnog vremena u ugostiteljskom objektu. U svom radu, primenjuje kontrolne liste

Ministarstava sastavljene za potrebe rada republičkih inspekcija. Pozitivno rešenje jeste da se sama

kontrolna lista sadrži informativno obaveštenje o poverenim nadležnostima koja proizlaze iz ovog zakona

te mogućnost da se ista upotrebi i u radu inspekcija lokalne samouprave, odnosno Grada Beograda u ovom

slučaju.

Ugostitelji, kao vlasnici izvora buke u vidu različite opreme za emitovanje muzičkog sadržaja, neophodno

je da ispune propisane uslove koji se tiču emitovanja buke i posedovanja izveštaja o nivou buke, dok

nadzor nad samom emisijom buke sprovodi Inspekcija za zaštitu životne sredine. Ovlašćena je da naredi

sprovođenje mera za smanjenje buke, naredi otklanjanja nepravilnosti, preduzimanje zakonskih obaveza

poput merenja emitovanja buke, ali i da zabrani obavljanje delatnosti ukoliko se ugostitelj ne pridržava

predviđenih mera zaštite, ili je otpočeo rad bez neophodne dokumentacije. U odnosu na sve druge

novčane kazne u slučaju prekršaja, raspon novčanih kazni koje se predviđaju u slučaju prekršaja gore

20

navedenih uslova, jeste od 500.000 do 1.000.000. uz mogućnost i zabrane obavljanja delatnosti na tri

godine. Iako je previđen raspon koji bi trebao da uzme u obzir privredni kapacitet ugostitelja, ono što

ostaje kao problem, jeste sama visina kazne. Pored toga stavljanje u obavezu ugostitelju da snosi troškove

merenja nivoa buke, koje može biti naloženo rešenjem u slučaju postojanja indicija prilikom kontrole, ne

može se smatrati opravdanim. Ugostitelj je dužan da preduzme određene obaveze za obavljanje

ugostiteljske delatnosti, ali nakon toga, samu proveru da li je njegov rad u skladu za uslovima kao i troškovi

za obavljanje istog ne bi se smeli nametati. Dva su razloga za tako nešto, prvo da li postoje indicije i da li

će biti neophodno izvršiti merenje buke ostavlja se na procenu inspektoru, te i u slučaju da je sve u skladu

sa predviđenim normativima, te je bilo neopravdano zahtevati isto, ugostitelj je već snosio troškove.

Drugo, svaki upravni organ treba da snosi troškove svoga rada, opravdano je nametati određene takse

jedino kad se pruža određena protivusluga, posebno ne kada provera uslova spada u nadležnost same.

4.Preklapanje nadležnosti, mere za unapređenje

Uvidom u iznete najvažnije nadležnosti, te širinu delovanja, kao i odnos gradskih i republičkih inspekcija

moguće je utvrditi da postoji prostora za reforme, pri čemu se težilo i ka davanju konkretnih predloga

izmene.

Ako posmatramo iznete predmet rada svake od inspekcija one su na vrlo jasan način odvojene. Ipak

analizom uslova koje u svom radu proveravaju nailazimo na višestruke provere. Potom treba imati u vidu

da neke proveravaju zaista samo jednu stavku, a da pri tome rad ugostitelja opterećuju i prekidaju.

Najšire nadležnosti za opšti rad ugostitelja svakako su date Turističkoj inspekciji, međutim pored nje na

osnovu širine ovlašćenja značajan deo proverava Sanitarna inspekcija. Dok su neke sfere potpuno

nezavisne, poput zaštite potrošača, autorskog prava i slično, preklapanja se javljaju prvenstveno u odnosu

tehničko-sanitarnih propisa. Ovo komplikuje situacija da su propisi u ovoj sferi dosta pomešani, nekadašnji

Pravilnik o minimalnim tehničkim i sanitarnim uslovima za rad ugostiteljskog objekta, prestao je da važi u

delu tehničkih uslova opremljenosti i zamenjen je novim; međutim sam pravilnik nema podeljene

kategorije niti označeno koje članove proverava koja inspekcija. Kao što je već navedeno naravno da nije

lako nekad odvojiti ove dve sfere, moguće je da nešto što predstavlja sanitarne uslove ujedno bude i

tehnički uslov. Kad je reč o osnovnoj opremljenosti električnom energijom, snabdevanjem vodom i

kanalizacijom obe inspekcije proveravaju ove uslove, s obzirom da ih nije teško utvrditi, bespotrebno je

utvrđivati ovu stavku više puta, naravno moguće je da se objektu isključi struja i slično, ali unošenje ovih

podatak u informacionu bazu koje su inspekcije dužne da vode i datuma poslednje provere, moglo bi

donekle da ostvari uštedu na vremenu. Obe inspekcije proveravaju uslove održavanja prostorija, te da li

su stolovi, prozori ili vrata čisti. Kako inspekcija neposredno utvrđuje uvidom trenutno zatečeno stanje,

pitanje je kako turistička inspekcija može da utvrdi redovno održavanje. Sanitarna proverava postojanje

pisanih procedura i radnih uputstava za održavanje. Provera visine temperature takođe potpada pod obe

21

inspekcije, dok kada je reč o kontroli grejanja, turistička proverava da li postoji u svakoj prostoriji, dok se

sanitarna stara o tome da ne narušava higijensko stanje u objektu.

Predlozi mera trebalo bi da se prvenstveno tiču boljeg definisanja pojedinih ulova, te izuzimanje više

sanitarnih uslova iz nadležnosti turističke i rešavanje na zakonodavnom nivou. Situaciju bi znatno olakšalo

formulisanje posebnih kontrolnih listi namenjenih za ugostiteljske objekte za usluživanje pića i napitaka,

umesto primene jednog dela kontrolne liste za promet hrane. Imajući u vidu postojeći broj kontrolnih listi,

pitanje je i što ovo još uvek nije odrađeno. S obzirom da objekti sa kuhinjom moraju ispuniti mnogo više

sanitarnih uslova, a da sa druge strane pravilnici koji se primenjuju ne pružaju jasno ove informacije, te da

ovo zahteva minimalno korigovanje već donetih lista od strane inspekcije, za očekivati je da je moguće

uticati na ovu meru.

Na osnovu samo stanja utvrđenog iz propisa, bez uvida u samo funkcionisanje u praksi, pokazalo se da

postoje situacije koji nisu dovoljno prilagođene ovoj delatnosti, te nisu dobro definisane i ostavljaju

previše prostora za arbitrarnost, te možemo doči do sledećih konkretnih mera predloga:

- Donošenje jedinstvenog pravilnika u sferi tehničkih i sanitarnih uslova

- Iniciranje donošenja sanitarnih kontrolnih lista za ugostiteljske objekte za usluživanje pića i

napitaka

- Izmena uslova:

o Tehnički uslovi (turistička):

ukinuti uslov da površine stolova i poda moraju biti od materijala koji se lako čisti

i održava

ukinuti uslov da se prostor racionalno koristi - diskreciona procena i nerelavntno

za obavljanje, lična stvar ugostitelja koliko će ljudi lokal da primi

ukinuti obavezu priključka na javnu telefonsku liniju kao zastarelu

ukinuti uslov da je sto prekriven stolnjakom ili upotrebu podmetača, kao

nepotrebnu za usluživanje pića i napitaka

izmeniti uslov da je objekat opremljen nameštajem prikladnim za usluživanje -

široko diskreciono ovlašćenje šta je prikladno, umesto toga može ostati da je

opremljen nameštajem (npr. stolovi, stolice, garniture)

izmeniti uslov da sve prostorije u kojim borave gosti imaju grejanje, bolje

definisati, pitanje odnosa sa minimalnom temperaturom u objektu; (prvo, pitanje

da li pod tim da prostorija ima grejanje podrazumevamo da je svaka opremljena

grejnim telima, ili da je zagrejana, u slučaju prvog, moguće da ugostitelj zagreje

druge prostorije putem cirkulacije toplog vazduha, drugo ako već postoji

minimalna temperatura, zašto je neophodno da svaka prostorija ima grejanje, s

treće strane sami gosti se neće opredeliti da sede u hladnom, kao što ni leti ne

sede u toplom);

ukinuti uslov da kontejneri i kante moraju biti smešteni na posebno određenom

prostoru, nejasno šta se pod time podrazumeva, ako već treba da postoji neki

uslov, staviti da se nalaze van uslužne prostorije, u okviru točionice (što je već

obavezan deo) ili u drugim službenim prostorijama;

22

pitanje propisanosti minimalne temperature, proveriti zdravstvenu i sanitarnu

opravdanost uslova, postavlja se pitanje, šta ukoliko ugostitelj još uvek nije stigao

da zagreje, zatim nepredviđenih vremenskih uslova, kvar radijatora i sl.

Sanitarni uslovi:

Ukinuti uslov da su zidovi i tavanica glatki, eventualno ih zameniti sa

neoštećeni (kao poseban uslov javlja se i da li su čisti, što naročito može

biti problem u noćnim klubovima i barovima, ako se uzme u obzir da

neretko dolazi do prosipanja po zidovima i sl, kao na primer mrlje od vina)

Ukinuti uslov da su površina i stolovi od materijala koji se lako čisti i

održava;

Kad je reč o sanitarnom nadzoru treba imati još jednu bitnu stvar u vidu. Kao što je već spomenuto,

inspekcija uzima uzorke i briseve te tako proverava higijensku ispravnost. Prema zakonu o sanitarnom

nadzoru, troškove, laboratorijskih nadzora i analize uzoraka i briseva snosi pravno lice ili preduzetnik koji

obavlja delatnost u objektu. Prebacivanje troškova rada organa uprave na lice nad kojim se vrši nadzor

predstavlja jednu nepravičnu meru koja može biti zloupotrebljena, pri prečestom kontrolisanju može

nametnuti i ozbiljne troškove. S druge strane ako je predmet rada ovog organa kontrola, a izdavanje

kakvog upravnog akta, poput davanja dozvole, ono treba da bude osposobljeno i da samo snosi troškove

svoga rada. Posebno se nepravično javlja prema subjektu kod koga kasnije analize pokažu da je ispunio

neophodne uslove. U slučaju da analize pokažu da subjekt nije ispunio sanitarne i higijenske uslove,

snošenje troškova može biti već uračunato kroz visinu novčane kazne, sve drugačije treba biti obezbeđeno

kroz već naplaćeni porez.

U slučaju rada ostalih inspekcija, s obzirom na svoju vrlo usku nadležnost, i sferu kontrole koja već potpada

pod rad sanitarne inspekcije, a to je kontrola ispravnosti životnih namirnica, potrebnu je prebaciti

nadležnosti sa Poljoprivredne inspekcije na Sanitarnu i time je isključiti iz sfere ugostiteljstva, a šire i

uopšte maloprodaje. Pitanje koje se postavlja je da li zapravo već pri kontroli sanitarna inspekcija neće

proveriti alkoholna i bezalkoholna pića biljnog porekla, te da li su deklarisana i poznatog porekla. U sferi

bezbednosti od požara nije očekivano da može doći do deregulacije.

U poslovanju na teritoriji Grada Beograda prioritizovano je pitanje trajanja radnog vremena i emitovanja

buke. Što se prve stavke tiče, potrebno je zagovarati jednake uslove poslovanja, sistematsko rešenje

problema i neprimenjivanje ad hoc prakse kao prvo. Prethodna odluka poznavala je kao institut

„produženje radnog vremena“, ako se ima u vidu trenutno rešenje, postavlja se pitanje opravdanosti u

svim slučajevima ograničenog radnog vremena lokala u stambenim objektima. Neminovno je da se javlja

potreba za produženjem rada objekata, da su uslovi vrlo nejednaki i nefer, a da su kažnjeni i subjekti sa

dobrom izolacijom i zaštitom koji buku ne emituju. Ipak dok se ovo pitanje ne uredi, kada je reč o kaznenoj

politici predlog je da se odredi novčana kazna u rasponu.

Niz propisanih uslova kod postavljanja bašte odnose se na urbanističke i arhitektonske uslove koje sa

pravne strane grad ima i pravo da propisuje budući da se stara o uređenju grada i da u ovom slučaju daje

u zakup javnu površinu. Bitne kritike na račun ovih uslova prvenstveno su se ticale određivanja dozvoljenih

23

boja senila (suncobrana), gde veliki broj ugostitelja ima zaključene ugovore o sponzorstvu sa

proizvođačima pića, pa je radi primene ove odluke bilo potrebno da se obezbede novi, što je naravno

iziskivalo trošak za one koji nisu posedovali suncobrane u skladu sa novodonesenom odlukom. Ovaj uslov

je svakako neopravdan, ograničava ugostitelja da prostor dat u korišćenje uredi prema sopstvenom izboru,

istakne se u odnosu na druge ugostitelje itd. Problem je u tome što ovde ne dolazi do klasičnog zakupa,

gde bi lice koje koristi moglo u ugovorenim granicama ugovora da vrši svoja prava. Ne samo da suncobrani

treba da budu svedenih boja, već i sadržina, tačnije stolovi, stolice i slično treba da bude neutralnog,

svedenog kolorita. Da bi se dobila dozvola bašta mora biti u skladu sa karakteristikama i estetskim

vrednostima zgrade ispred koje se nalazi, što jasno predstavlja jednu veoma diskrecionu ocenu lica koje

odlučuje o zahtevu, s druge strane nije jasno šta se pod ovim podrazumeva, ako je kolorit svakako već

određen. Stoga je opravdano postaviti zahtev da se ovaj uslov ukine. Čak i ako prihvatimo sve uslove kao

opravdane, ostaje pitanje procedure dobijanja rešenja, a ovde posebno opterećenje predstavlja izrada

projekta od strane licenirano ing. arhitekture. Ova mera javlja se kao preterana ako se ima u vidu da često

lokali koriste samo stolice i stolove, da ne postavljaju nikakvu konstrukciju, i da to može biti i vrlo mala

površina, pa se ne vidi potreba za projektom u svim slučajevima, posebno ne nužno od licenciranog lica,

što poskupljuje uslugu. Dobro rešenje je da se jednom predat i odobren projekat ne mora ponovo

podnositi dok se ne menja sama bašta. Ista deregulacija odnosila bi se i na postavljanje žardinjera, gde ne

mora postojati projekat, već skica, ali takođe overena od licenciranog lica.

Preporuke u ostalim navedenim slučajevima:

Ukidanje mere postojanja taksi na isticanje poslovnog imena za noćne barove i klubove,

ili ukidanje mere ili smanjenje visine takse;

Oglašavanje - ukidanje taksi za pribavljanje saglasnosti, uvođenje objedinjenog sistema za

pribavljanje dozvole, zagovaranje ubrzanja donošenja novog Pravilnika o tipu veličini i

tehničkoj dokumentaciji;

Prebacivanje nadležnosti sa turističke na druge inspekcije: u slučaju postavljanja uslova za

zaštitu od buke - na inspekciju zaštite životne sredine, odvođenje dima - na komunalnu

inspekciju ili sanitarnu, a kada je reč o radnom vremenu, koje već podleže proveri i od

strane republičke i u proveri pridržavanja od komunalne, nema potrebe da inspekcija

grada učestvuje u ovoj sferi;

24

5. Kaznena politika i podsticaji - republički nivo:

Uvidom u sledeću tabelu cilj je da se jednostavnim pregledom isprate trenutna rešenja u oblasti kaznene

politike i da utvrđujući odnos mogućnosti da dođe do kažnjavanja, te težine ispunjena uslova, vidi kakav

podsticaj mogu imati subjekti za poštovanje, odnosno nepoštovanje propisa, pa time i mogućnosti da

dođe do korupcije.

Turistička inspekcija

Prekršaj ugostitelja oblik Visina kazne (RSD) Rizik od korupcije Komentar

Ne upiše se u registar FL 100 000 - 350 000 Srednji Ovde treba imati u vidu druge obaveze, posebno poreske, iz kojih proističe motiv

Ne formira ogranak PL FL

100 000 - 250 000 80 - 200 000

Mali ka srednjem -II-

U javnom oglašavanju ne koristi tačno vrstu objekta

PL FL

100 000 - 250 000 80 000 - 200 000

Neznatan Nema podsticaj za ovim

Obavlja delatnost koja nije registrovana na propisani način

FL 50 - 150 000 Neznatan

Minimalno tehnički i sanitarno - higijenski uslovi

PL FL

100 - 450 000 100 - 350 000

Visok Zavisno od samog uslova

Ne istakne radno vreme i ne pridržava ga se

PL FL

120 - 800 000 100 - 500 000

Visok Kada je reč o isticanju, ne stvara se problem, u praksi ova druga sfere pravi najviše problema;

Ne pridržava se istaknutih cena

PL FL

50 000 40 000

Nizak

Ne drži rešenje o registraciji

PL FL

50 000 40 000

Nizak

Ne istakne vidno poslovno ima i sedište, naziv i vrstu

PL FL

50 000 40 000

Nizak

Ne pridržava se normativa i na zahtev potrošača ne omogućava uvid

PL FL

50 000 40 000

Visok

Ne izda propisan račun PL FL

50 000 40 000

Nizak

25

Ne prijavi period poslovanja

PL FL

50 000 40 000

Nizak

Prodaje alkohol/cigare Maloletnicima

PL FL

300 000 - 2 000 000 50 000 - 500 000

Visok

Krši prodajne podsticaje

PL FL

300 - 2 000 000 50- 500 000

Nizak - srednji S obzirom na visinu, nije očekivati da će se upuštati, ali s druge strane baš zato može postojati rizik od korupcije

Postupak reklamacije- evidencija, odgovor

PL FL

300 000 - 2 000 000 50 000 - 500 000

Nizak - srednji

Sanitarna inspekcija

Pre početka ne obezbedi propisane sanitarne uslove

PL FL

400 000 - 1 000 000 200 000 - 500 000

Nizak

Ne ispunjava sanitarne uslove

PL FL

250 000 - 500 000 100 000 - 300 000

Srednji

Higijensko stanje objekta

PL FL

150 000 - 300 000 50 000 - 150 000

Visok

Ne sprovede mere protiv pušenja

PL FL

500 000- 1 000 000 300 000 - 500 000

Srednji- jednostavne obaveze, ali visoka kazna

Protivpožarna inspekcija

Ne donese Plan/Pravila zaštite od požara

PL FL

300 000 - 1 000 000 150 000 -500 0000

Mogućnost zabrane obavljanja delatnosti na vreme od 6 m- 3 godine;

Ne istakne Plan evakuacije

PL FL

300 000 - 1 000 000 150 000 - 500 0000

Mogućnost zabrane obavljanja delatnosti na vreme od 6 m- 3 godine;

Ne održava instalacije PL FL

300 000 - 1 000 000 150 000 - 500 0000

Mogućnost zabrane obavljanja delatnosti na vreme od 6 m- 3 godine;

Ne organizuje osnovnu obuku zaposlenih

PL FL

300 000 - 1 000 000 150 000 - 500 0000

Mogućnost zabrane obavljanja delatnosti na vreme od 6 m- 3 godine;

Ne održava mobilne uređaje za gašenje

PL FL

300 000 - 1 000 000 150 000 - 500 0000

Mogućnost zabrane obavljanja delatnosti na vreme od 6 m- 3 godine;

26

Kao što se vidi visina određenih kazni jeste vrlo visoka, iako se nalažu obaveze procene rizika i angažovanja

stručnih lica u tom cilju, kaznena politika upućuje ipak pre ka njegovom preduzimanju i legalnom

obavljanju, posebno kada je reč o donošenju Planova. Problematična sfera ovde se javljala uglavnom kada

je reč o održavanju instalacija, posebno u noćnim klubovima, gde prilikom se provere, shodno visini kazni,

može očekivati nelegalni uticaj na rad inspektora.

Sve prekršajne odredbe treba posmatrati i kroz prizmu naplate ovih kazni, u slučaju da pravno lice ili

preduzetnik nakon dobijanja naloga za prekršajni postupak prizna kršenje propisa i u roku od 8 dana uplati

kaznu, snosi samo 50% inicijalno određenog troška kazne. Ovo stvara lošu praksu među nadziranim

subjektima, da bez obzira na krivicu, priznaju prekršaj, imajući u vidu rizik koji ga nakon toga čeka i znatno

višu kaznu u tom slučaju, posebno kada su u pitanju niže kazne gde se osnovano može očekivati da će

subjekt postupiti na taj način.

27

6. Zaključak

U samom inspekcijskom nadzoru opšta regulacija ostvarila je određene napretke na nivou uslova

poslovanja, ali postoji problem sa snošenjem troškova rada nastalih u njihovoj primeni. Kad je reč

konkretno o ugostiteljskim objektima za pružanje usluge pića i napitaka, nivo preopterećenosti i

regulisanosti nije lako utvrditi, ali se radi o brojnim propisima, te iako su neki od njih diskreciono široki,

mora se imati u vidu da je u određenim slučajevima opravdano poveriti takvu ulogu inspektoru, jer je na

drugačiji način nemoguće ostvariti kontrolu zakonitosti ili bi takva mera mogla imati i suprotan efekat

preregulisanosti.

Može se reći da do prevelikog preklapanja nadležnosti ne dolazi, to su uglavnom oblasti radnog vremena,

i sanitarnih i tehničkih uslova.

Može se oceniti da postoji prostor za izuzimanje ugostiteljskih objekata za pružanje usluge pića i napitaka

iz predmeta rada određenih inspekcija.

Iako je rad turističke inspekcije ključan za ovu sferu, tehnički uslovi koji su propisani, najčešće nisu

preveliko opterećenje za samog ugostitelja, te u praksi ne izazivaju mnogo problema, kao problem više se

javljaju određeni nedefinisani uslovi.

Najdetaljniju regulaciju svakako sprovodi Grad Beograd. Ipak, tu se mora imati u vidu i da nivo Odluka i

podrazumeva takvo regulisanje. Pored sfere pitanja noćnog života, gde je očekivano da će i doći uskoro

do promena, najviše olakšanja za ugostitelja može se preduzeti u sferi procedura, primenjivanjem

jednostavnijih postupaka i eliminisanjem obaveznih projekata za jednostavne postupke.

Stiče se utisak da Grad Beograd za javne površine preuzima u potpunosti ulogu dežurnog policajca koji za

sve što se nalazi van ugostiteljskog objekta bilo da je reč o fasadi, žardinjerama, visini senila, dozvoljenim

bojama, reklamama na objektu itd, ima pravo detaljno da reguliše, nametne troškove sređivanja, a uz to i

naplati taksu ili dozvolu, te se može reći da je poslovanje u ovoj oblasti značajno ograničeno.