UVOD

Najveće naučno otkriće se dogodilo 2000. godine kada su otkrili sljed nukleotida DNK (adenin,

timin, citozin i guanin). Veliki broj naučnika je radilo na tome u svijetu. Jedan problem se postavlja, mi ne

znamo značenje tih slova, na primjer ako znamo sva kineska slova a ne znamo njihovo značenje opet nam

je beskorisno.

Informacije se prenose iz polipeptida preko vode koja se nalazi na membrani elise DNK.Tu teoriju o

prenosu informacije u vodi je još postavio 1989. u naučnim novinama the Lancet francuski imunolog

Jacques Benveniste. Ta teorija je glasila kada stavimo bilo koju molekulu u vodu i rastvorimo toliko tu

vodu da na biohemsiskoj analizi vode ne mozemo naci vise trag od te molekule , voda i daje ima tragove

da je dosla u kontakt sa tom molekulom ali na elektromagnetnom nivou. Ostale su

informacije(elektomagnetni talasi) od te molekule u vodi.Benveniste je izazivao alergijske reakcije sa

vodom u kojoj su bili anti globulin E koji su trebali da naprave degranulaciju na bazofilima, ali je voda

toliko razrijeđena da na biohemijskoj analizi ne možemo naći tragove anti globulina. Međutim ta voda

izaziva i dalje alergijsku reakciju jer su elektromagnetni talasi od te molekule ostali u vodi. Benveniste je

takođe govorio da bakteriju možemo da ubijemo tako da joj pošaljemo isti signal kao što ona emituje ali u

opozicionim fazama. Benvenista tada nije niko shvatao u naučnom vrhu i njegova teorija nije prihvaćena.

Prije 10 godina profesor Luc Montagnier koji je jedan od pronalazača HIV virusa u pasterovom institutu i

nobelovac 2008. Godine, počeo je da se susreće sa čudnim stvarima. HIV virus je virus koji ulazi u jednu

vrstu odbrambenih mehanizama koji se zovu limfociti cd4. HIV ima tu sposobnost da uđe kao RNK virus

a da ostavi DNK materijal u ćeliji. To se zove reverzna transkriptaza. Nauka je vjerovala da HIV virus uđe

u cd4 limfocite, zaposijeduje ga i uništi. Međutim kada je Montagnier provjerio u perifernoj krvi kod

pacijenata CD4 limfocite došao je do jednog misterioznog otkrića. Samo 1% limfocita imaju integrisan

provirus HIV-a u sebi, ostali 99% su umrli apoptozom (programiranom smrću). Tada je Montagnier

shvatio da virus emituje signale u organizmu da bi natjerao limfocite na apoptozu jer je virus veoma mali i

mora da se izbori u novoj sredini u kojoj se nalazi.

Montagnier je posle toga uspio da u vodi registruje frekvencije DNK od HIV-a. Montagnier je napravio

još jedan eksperiment, isfiltrirao je krv od virusa i bakterija kod pacijenata. Nakon 20 dana 60% virusa i

bakterija se vratilo. Montagnier je tada definitivno shvatio da su ostale informacije od virusa i bakterija u

krvi i da je Benveniste bio potpuno upravu kada je formulisao teoriju o memoriji vode i nazvao ga

Galileom današnjih vremena. Montagnier trenutno radi na dokazivanju teorije Benvenistove o memoriji

vode. Tada bi i homeopatija se mogla dokazati i postati jasnija nauci. Montagnier je u skorije vrijeme

dokazao da auto imuna bolest multipleks skleroza je povezana sa jednom bakterijom pomoću signala koje

je izolovao u vodi koje emituje DNK od te bakterije, takođe je otkrio da Alzajmerova bolest i

Parkinsonova bolest su povezane sa bakterijom. Montagnier radi na tome da se napravi mašinu koja

identifikuje signale od virusa i bakterija i može da ih odma detektuje jer test na anti tijela na primjer za

HIV može da detektuje od 3 do 12 nedelja a PCR test gdje se traži genetski materijal posle 7 dana.

Rusi su od davno shvatili da se komunikacija u organizmu ne dešava samo na molekularnom nivou već i

na informativnom. Na taj način je zaživjela informoterapija gdje se liječi ćelija informacijom a bakterije

ubijaju sa istim signalom ali u opozicionim fazama a naravno istog trenutka ih možemo detektovati kada

su ušle u organizam.

Knjiga o

Informoterapiji

(osnovni pojmovi)

SADRŽAJ

• KORIŠĆENESKRAĆENICE................................................................................................................6

• UVOD............................................................................................................................................7

• Osnovi kliničke fiziologije, biohemije, biofizike,bioinformatike....................................................10

• Sanogeneza ili proces ozdravljenja,(oporavka)...............................................................................................14

• Samoregulacija. Funkcionalnisistemi...........................................................................................15

• Kako preinačiti patogenetski funkcionalni sistem usanogenetski................................................16

• Pojmovi entropije,negentropije..................................................................................................20

• Klasifikovawe metoda lečewa na osnove fundamentalnih pojmova materije, energije,informacije.....................................................................................................................................21

• Redosled primena različitih metoda u složenomlečenju............................................................24

• Nivoi organizacije ljuskog organizma (utabeli).............................................................................25

• OSNOVNI POJMOVIBIOINFORMATIKE.........................................................................27

• Bioinformatika...............................................................................................................................27

• Informacija.....................................................................................................................................29

• Nastanak(obrazovanje)informacija..............................................................................................29

• Oblici (pristupi definisanja)informacija.........................................................................................30

• Svojstva, osobineinformacija........................................................................................................31

• Evolucija (razvitak)informacija.....................................................................................................34

• Količina informacije, formula količine informacije, koja se predaje različitiminformaterapijskim metodama.....................................................................................................................................35

• Osnovni nosioci informacije

3.8.1.Pojmovi fizičkih polja čovečijeg organizma, skala elektromagnetnih talasa i njenznačaj za prenos informacija na različitim strukturnimnivoima...................................................................................................................................35

3.8.2. Materija kao nosilac informacije..................................................................................36

• Osnovni sstemi razmena informacija u organizmučoveka............................................................39

• Strukturainformacija.....................................................................................................................................40

3.10.1.Znakovni sistemi predavanjainformacija.....................................................................40

3.10.2. Pismene i usmene ćelije(časti)jezika..........................................................................40

3.10.3. Signal(znak).................................................................................................................41

3.10.4.Pismo...........................................................................................................................41

3.10.5.Reč...............................................................................................................................42

3.10.6.Poruka.........................................................................................................................42

3.10.7.Predlog........................................................................................................................42

3.10.8. Morfologija i sintaksa ćelija jezika (jezičkihcelina).....................................................43

3.10.9. Prevod ćelija jezika, tačke translacije(prevoda).........................................................45

3.10.10. Razlike metoda lečenja, ustrojenih po principu ćelija (mikrogeneričnainformoterapija) od drugih metodalečenja.....................................................................................................................................46

3.11.Perspektiva razvitka bioinformatike

4.FUNKCIONALNI SISTEMI I KANALI PRENOSA INFORMACIJA U ORGANIZMU ČOVEKA

4.1.Pojam informacionih kanala kao sačinjavajućih funkcionalnih sistemaorganizma. MaterijalnostIK.................................................................................................................................................................49

4.2. Struktura IK u tehnici i biološkim sistemima...................................................................................50

4.3. Izvoriinformacija..............................................................................................................................51

4.4. Prijemniciinformacija......................................................................................................................52

4.5. Provodniciinformacija.....................................................................................................................54

4.6. Obradainformacija...........................................................................................................................55

4.7. Građenje i izradakataloga................................................................................................................55

4.8. Pamćenjeinformacija.......................................................................................................................56

4.9. Skladištenjeinformacija...................................................................................................................56

4.10. Nosioci informacija u svakoj vezi IK

4.11. Embrio-histološki razvitak IK kod životinja ičoveka........................................................................60

4.12. Pojam regulacionihcentnara..........................................................................................................62

4.13. Nivoi organizacije i sistemi usklađivanja čovečijegorganizma...................................................65

5.USLOVI PRENOSA INFORMACIJA NA RAZNIM ETAPAMA. GREŠKE PRENOSAINFORMACIJA..............67

5.1. Klasifikacija etapa(fazs) prenosainformacija.........................................................................67

5.2. Etapa direktnog prijema (percepcije)informacija..................................................................67

5.3. Etapa preradeinformacija......................................................................................................69

5.4. Etapa zapisa i pamćenjainformacija.......................................................................................70

5.5. Etapa reprodukcijeinformacije...............................................................................................70

5.6.Buka........................................................................................................................................70

5.7. Redosled i ritam predavanjainformacija................................................................................71

5.8. Problemi složenih programa biološkeodbrane......................................................................72

5.9. Bolesti narušavanja prenosainformacija................................................................................73

6. DIJAGNOSTIKA PRENOSA INFORMACIJA(INFORMADIJAGNOSTIKA)................................................75

6.1. Tipoviinformadijagnostike:....................................................................................................76

6.1.1. Dijagnostika percepcije (opažanja)informacija.............................................................76

6.1.2. Ispitivanje obradeinformacija.......................................................................................77

6.1.3. Ispitivanje procesa pamćenja i smeštanjainformacija..................................................77

6.1.4. Ispitivanje reprdukcijeinformacija................................................................................78

6.1.5. Ispitivanje redosleda i ritma predavanja informacija, procesasinhronizacije................78

6.2. Metodeinformadijagnostike..................................................................................................78

6.3. Principi organizacije tehničkih metodainformadijagnostike..................................................80

6.4. Proces elektropunkturnog testiranja po Fol-u......................................................................84

6.5. Uslovi za aparaturnuinformadijagnostiku..............................................................................85

6.6. Principi elektropunkturne dijagnostike

po Folu: eektropunkturna dijagnostika, kao raznovrsnost (bogatstvo)informadijagnostike. Upotreba pribora za EPD kao sistemi povratne sprege Повратна

спрега или реакција је у општем случају враћање дела е не ргије са излаза неког система нањегов улаз, при чему враћена енергија побуђује улаз система заједно са већ присутноменергијом побуде) s ćelijama

organizma.....................................................................................87

6.7. Evolucija (razvoj) simptoma (5.str.) u zavisnosti od nivoa trajanja patološkogprocesa........89

6.8. Principi medicinskogtestiranja...............................................................................................89

6.8.1. Testiranje izlučevina: pojava infekcija iparazita...........................................................92

6.8.2. Testiranjealergena........................................................................................................97

6.8.3. Testiranjepreparata.......................................................................................................99

101

6.8.4. Tesiranje mikrogeneratora = diferencijalna dijagnostika : pojavljivnje uzročno-posledične veze među organima istemima.......................................................................................................................................

7. LEČENjE NARUŠENE RAZMENE INFORMACIJA(INFORMATERAPIJA)..............................................105

7.1. Definicijainformaterapije.....................................................................................................105

7.2. Izvori. Uloga medicinskih i bioloških nauka u osnivanjuinformaterapije.............................106

7.3. Istorija razvitkaInformaterapije...........................................................................................108

7.4. Vrste i odgovarajuće metode informaterapiji.....................................................................114

119

7.5. Mikrogeneratorna informaterapija, njene prednosti pred drugim vrstamainformaterapije............................................................................................................................

7.6. Aparatura za mikrogeneratornu informaterapiju................................................................123

7.7. Tehnike i uslovi zapisa, duplirana informacija u lekarskojpraksi..........................................124

7.8. Neželjeni efektiinformaterapije...........................................................................................125

8.INFORMOPROFILAKSA...............................................................................................................127

Са 6. Стране:

• Коришћене скраћенице

КП –Крвни притисак

АДТ – Аденозинтрифосфат

АДК - Аналогно-дигиталне конверзије

БАС – Биолошки активна супстанца

БАД – Биолошки активан додатак

БАТ – Биолошки активна тачка

БИ – Биоинформатика

БРТ – Биорезонантна терапија

БХ – Биохемија

БФ – Биофизика

ВНС – Вегетативни нервни систем

ДНК – Дезоксирибонуклеинска киселина

И – Информација

ИД – Информадијагностика

ИК – Информациони канал

ИТ – Информотерапија

ГИТ – Гастроинтестинални тракт КБИ

– Клиничка биоинформатика ИВФ –

Изузетно високе фреквенције М –

Меридијан

МЗ – Министарство здравља

МТ – Мора-терапија

МРТ – Мултирезонансна терапија

НФЗ – Нискофреквентна зрачења

НиАМ – Народна и алтернативна медицина

ПА – Патогенеза

АП - Акциони потенцијал

РНК – Рибонуклеинска киселина

Ц Р– Центар регулације (чакра)

СА – Саногенеза

СВФ – Среднје високе фреквенције

СМИ – Средства масовног информисања (информације)

СЕ – Седиментација еритроцита

ММ - Мерно место

УВ – Ултравиолетно зрачење

ФС – Функционални систем

ЦНС- Централни нервни систем

ЕЕГ – Електроенцефалографија

ЕКГ – Електрокардиографија

ЕМИ – Електромагнетно зрачењелинија)“ је термин „дисрегулациона патологија“(Крижановскиј, 2002).

Nivoi Molekularni Ćelijski Tkivni Organski Metamernisegmentni

Nadsegmentni Sistemski Telesni Individua Društvo

Informacioni DNK, RNKFermenti,ReceptoriJonskikanali

Genetskiaparat

Ćelijskamembrana

Meta-simpa-tički NS,hormonskeć-je organa

Mozak,Kičmenamoždina,endokrinežlezde.slezina,Limfničvorovi

InformacioniKanali(=meridijani)

Regulacioni ilicentriupravljanja

Endo-krini,nervni ičulniorgani

imuni

Polnisistem

Psihički Du-hov-ni

Komunika-tivno – soci-jalna sfera:

KarakterMeđuljudskiodnosiOsobinekomunikacijeMeđuljudskepercepcije

Soci jalni

Sastoji se od: Sastoje se od: sfere: Svestslobo-daizborasaveststrahBožjitraženjeBoga

Endo-krina

žlezda

Nervni

splet

Imuni

organ

Potreb-nomotiva-ciona:potrebe

želje

ubeđenja

vrednosti

Emo-cio-nal-na:

osećaji

emocije

raspo-lože-nja

voljniprocesi

Inte-lektualnopercep-tivna:

osećajipercep-cijepredsta-vepametmišljenja

Hemijski Mikroele-menti,vitamini,amino-kiseline,lipidi,ugljeni-hidrati,pirimidiniitd

Endoplaz-matskiretikulum,citoplazma

Začetni listovi injihoviproizvodi(tkiva)

ŽeludacCrevaPankereas(egzokrini),Srce,Sudovi(transport)

DeoOrganaorgan

Deokože

Pršljenovi

Zglobovi

Segment

Mišići

Gastro-intesti-nalni

Kardio-vaskularni

Ekskretorni

Endoderm

Egzoderm

Mezoderm

Energetski Kvant ener-gije,MolekulATP

Mitohond-rije

Pluća MišićniRespira -torni

Sferakompetencije

Lekar Čovekmožesamuticatina svenivoe

Psiholog Sveštenik Svispecijalisti

Socijalniradmik

Uvod

U početku beše reč.

Reč – je informacija.

Bolest počinje od lokalnog poremećaja razmene materije, energije, ili informacije, što možedovesti do lokalne lezije (umiranje ćelija u datom žarištu) ili/i proširenja poremećaja razmenematerije, energije, informacije na druge strukture organizma. Oštećenje ima konkretnulokalizaciju, konkretni stepen izraženosti (dubinu), konkretnu fazu ( akutnu, subakutnu,hroničnu).

Najčešće se oštećenje nalazi unutar organizma i nedostupno je jednostavnoj inspekciji,naročito povrede gustih organa – zato procenjivati o veličini i mestu oštećenja mi možemo naosnovu rezultata biohemijskih ili fizičkih metoda ispitivanja.

Počevši od ranog stadijuma, ćelije daju signal (obaveštavaju) susednim ćelijama, nervnog,endokrinog, imunog i drugih sistema o svojem oštećenju. Analiza ovih signala, koji seprenose preko informacionih kanala organizma i koje karakterišu lokaciju, stepen i fazuoštećenja izučava informodijagnostika (ID).

Smanjiti oštećenje u žarištu je moguće uz pomoć materije (zakrpiti „rupu“), energije,fizičkih faktora (hlađenje, kao pravilo, smanjuje oštećenje, što se iskorišćava za regulacionuhipotermiju) i informacije.

Navikavajući se na bol, organi stvaraju novi patološki sistem i funkcionišu u njoj premanovim pravilima. Da bi se odvikli od bola i stvorili novi ozdravljujući (sanogenetički) sistem,treba znati „kako“ to da se radi. Neophodna je informacija. Informacija igra glavnu ulogu ustvaranju lokalnog sanogenetskog funkcionalnog sistema i uništavanju lokalnog patološkogfunkcionalnog sistema.

Nervni sistem, naprimer, prenosi informaciju o oštećenju organa u odgovarajući segmentkičmene moždine, izazivajući spazam segmentnih mišića (mišić za koji je zadužen segmenatkičmene moždine). Ova zaštitna reakcija usmerena je na imobilizaciju poremećenog segmentada bi se sprečio njegov dalji traumatizam pri mehaničkim pokretima, lokalizaciji(ograničavanje) oštećenja.

Endokrini sistem proizvodi inflamatorne i antiinflamatorne hormone.

Imuni sistem, upoređujući portrete prema principu „svoj-tuđi“, uništava/oslabljujeprouzrokovače.

Treba imati u vidu, da signali mogu sami biti oštećujućim faktorima ( epilepsijsko žarištepočinje od hiperaktivnosti neurona i može dovesti do ozbiljnih poremećaja funkcija mozga).Stalna stimulacija organa dovodi do istrošenosti njegovih rezervoara, energetskih rezervi,neispunjavanja svojih funkcija i smanjenju njegove stabilnosti prema spoljnim oštećujućimfaktorima. Lekom pri takvom delovanju može biti samo normalizujući informacioni program.

Nova era informacionih tehnologija i višak nadolazeće informacije zahteva novi pristupprema lečenju različitih patologija.

U ovom trenutku dobili su široku rasprostranjenost takve patologije, koje se teško korigujuobičnim farmaceustskim preparatima.

Aktuelnost nastanka informoterapije:

Još ne tako davno:

nemogućnost specifičnog lečenja bolesti koje narušavaju regulaciju

Naprimer, šta se može prepisati pacijentu sa vegetativno-vaskularnom distonijom,poremećajem ritma skraćivanja želuca, žučnih izvodnih puteva mešovitog tipa (kada se nekidelovi nalaze u stanju spazma, a drugi su opušteni previše),sindromom upale debelog creva(distonija i upala creva), diskinezija bronhija? Spazmolitici , kao i preparati, koji povećavajutonus glatkih mišića, odgovaraju daleko od idealnog, pošto je u navedenim patologijamaprisutan i spazam i smanjenje tonusa glatkih mišića.

Isto se tiče i alergijske patologije. Čini se, da je alergija – prejaka reakcija i „previše jakimunitet“. U stvarnosti pri alergiji, organizam usmerava svoje snage na rat sa bezvrednomprašinom, ispuštajući iz vida patološke mikroorganizme. U realnosti alergija – to je slabost,borba ne sa realnim opasnostima, već sa „vetrenjačama“.

Endokrina patologija, takođe ne oprašta grubo mešanje iz spolja, pošto, uvodeći hormonskipreparat, mi uključujemo toliko mehanizama direktne i povratne sprege, da pretpostaviti sveposledice praktično je nemoguće.

Na takav način, reč ide o bolestima poremećaja regulacije, koje se specifično lečeuspostavljanjem regulatornih sistema, što se može ostvariti putem određenih komandi zaodgovarajuće organe. Baš ovim se bavi informaciona terapija (informoterapija – IT).

Da bi se sagradila kuća i organizam, neophodno je:

Slika 1

Materija Energija (sila) Informacija

Građevinski materijal Za obavljanje radova Plan i tehnika gradnje

Iste te komponente su potrebne i za popravku kuće i lečenje organizma.

Na takav način, nagli razvoj informatike, informacionih tehnologija u poslednje decenijedovelo je do nastanka novih medicinsko-bioloških naučnih usmerenja. U takve nove naukespada: bioinformatika, neuroimunoendokrinologija, disregulaciona patologija,informoterapija.

„Bioinformatika“ – to je nauka koja izučava informaciono stanje i informacione procese ubiološkim sistemima. U bioinformatici izdvajaju „kliničku bioinformatiku“- nauku,kojaizučava informaciono stanje (strukturu) i informacione procese u biološkim sistemima prirazvoju patologije (patogeneza) i izlečenja (sanogeneze).

Neuroimunoendokrinologija – je nauka, koja je nastala krajem XX veka – početkom XXIveka, bazirana na savremenom pojmu o tome, da ćelije tri osnovna regulatorna sistemaorganizma (nervni, imuni i endokrini) sintetišu alarmne molekule, koje obezbeđujumeđućelijska uzajamna delovanja.

Disregulaciona patologija – patologija, koja nastaje usled poremećaja regulacije dejstva ifunkcija životnih sredina.

Informoterapija – grana medicine, koja izučava uticaj informacije na fiziološke, biohemijske,biofizičke i patološke procese u organizmu čoveka i životinja, procese dospeća, kodiranja,čuvanja, dekodiranja i iskorišćavanje informacije, razrađuje metode terapeutske i profilaktičneprimene informacije. Iz informoterapije se izdvojila informodijagnostika, koja se bavirazradom novih informacionih metoda dijagnostike.

Knjiga je napisana za one, kojima su interesantni, jedinstveni za sve žive organizme, zakonirazmene informacije, u njoj su napisani dostignuća informacionih disciplina za poslednjedecenije i metode praktične primene ovih dostignuća. Objašnjavaju se danas mnogo poznatepojave, sistematizuju se nakupljena znanja.

Osnovi kliničke fiziologije, biohemije, biofizike, bioinformatike

Grana je namenjena za pravilno razumevanje mesta informodijagnostike iinformoterapije među drugim disciplinama.

Bioinformatika – je nauka, koja se smatra teoretskom osnovom informodijagnostike iinformoterapije kao primenjenih grana medicina.

Fiziologija (od grčke reči physis – priroda i logos – nauka) – je nauka o funkcionalnimmehanizmima (vitalnim funkcijama) celog organizma i njegovih delova – funkcionalnihcelina, organa, tkiva, ćelija. Na osnovu izučavanja posebnih procesa i mehanizama, fiziologijagradi sistemsku dinamiku rada celog organizma u njegovoj neraskidivoj vezi sa okolinom.Ona se zasniva na anatomiji, koja izučava različite strukture organizma, i od anatomije potičenjen istorijski nastanak.

Slika 2

Funkcija Forma

Fiziologija BF, BH, BI Histopatologija, anatomija

Ove nauke izučavaju posebne aspekte vitalnih funkcija:hemijske, fizičke i informacioneprocese u biološkim sistemima.

Delom biofizike se javlja bioenergetika, koja izučava procese stvaranja visokoenergetskihjedinjenja u ćelijama. Treba napomenuti, da bioenergetika kao nauka ima nema direktnu vezusa hiperosetljivošću i sa lečenjem.

Za razliku od univerzitetskog obrazovanja, koji ima opšti predmet „fiziologija“, umedicinskim obrazovnim ustanovama Rusije i ZND fiziologija se deli na dva odvojena kursa:normalnu i patološku fiziologiju.

Normalna fiziologija izučava funkcije praktično zdravog čoveka i njegovu stabilnost premarazličitim ekstremalnim delovanjima. Normalna fiziologija se smatra teoretskom osnovomzdravlja. Dok patološka fiziologija, koja izučava mehanizme nastanka različitih oboljenja,procese kompenzacije poremećenih funkcija i izlečenja, smatra se teoretskom osnovomkliničke medicine.

Patološka fiziologija – to je nauka, koja izučava opšte zakonitosti nastanka, razvoja i ishodabolesti. To je nauka o vitalnim funkcijama bolesnog organizma.

Podela fiziologije na normalnu i patološku omogućiće da se izbegnu greške pri analizirezultata eksperimentalnih ispitivanja, jer precizno pokazuje, da se objektom ispitivanja javljazdravi ili bolesni biološki sistem.

Ali, treba shvatiti, da norma i patologija nisu dva različita stanja, među kojima postoji put,agranica je obrisana. Norma i jeste put, patologija je isto put. I umiranje organizma je krajnjatačka puta.

Takva podela delimično sakriva činjenicu postojanja dva suprotna procesa, koji nastaju pribolesti, - patogeneza i sanogeneza. Zato bi trebalo u fiziologiji izdvojiti kliničku fiziologiju,ukoju bi spadala patološka i sanološka fiziologija.

Slika 3

Norm.Anatomija Patol.Anatomija

Norm.Histologija Pat.Histologija

Norm.Fiziologija Pat.Fiziologija

(klinika)

Patogeneza

Norma Patologija Smrt

Sanogeneza

Važno je razraditi metode prevođenja procesa patogeneze u procese sanogeneze.

Pošto za vreme procesa patogeneze i sanogeneze proizilaze različite biohemijske, biofizičkei bioinformacione procese, celishodno je izdvojiti normalnu, patološku i sanološku biohemiju,normalnu, patološku i sanološku biofiziku, normalnu, patološku i sanološku bioinformatiku.

Klinička fiziologija – izučava procese u normalno funkcionišućem organu, sistemu,organizmu.

Biohemija – izučava hemijski sastav i procese razmene materija u biološkim sistemima.

Normalna biohemija – u zdravim sistemima.

Patološka biohemija (patohemija) – izučava hemijsko stanje u bolesnim sistemima ihemijske procese pri razvoju i toku bolesti (patogeneze).

Sanološka biohemija (sanohemija) izučava hemijsko stanje i hemijske procese prilikomozdravljenja (sanogeneze).

Klinička biohemija – spaja patološku i sanološku biohemiju. Najčešće razmatrajućimpitanjima javljaju se tipski sindromi: hiperglikemija, dehidratacija, dislipoproteinemija,disproteinemija, aminoacidurija, hipovitaminoze, nedostatak mikroelemenata itd.

Biofizika – izučava fizičko stanje i fizičke procese u biološkim sistemima.

Normalna biofizika – u zdravim sistemima.

Patološka biofizika – izučava fizičko stanje u bolesnim sistemima i fizičke procese prirazvoju i toku bolesti (patogeneze).

Sanološka biofizika (sanofizika) – izučava fizičko stanje i fizičke procese prilikomozdravljenja (sanogeneza).

Klinička biofizika – spaja patološku biofiziku i sanološku biofiziku. Najčešćerazmatrajućim pitanjima javljaju se tipski simptomi: hipertermija/hipotermija,ubrzanje/smanjenje brzine sedimentacije eritrocita (SE), izmena kapaciteta ispumpane krvi,spazam/atonija glatkih mišića različitih organa.

! Neophodno je naglasiti, da većina ispitivanja u biofizici sprovode se na oštećenimbiološkim sistemima (molekulima, membranama, ćelijama, organima). Ove rezultate ne moguse odnositi prema normalnoj biofizici, već prema patološkoj. Naprimer, metodamikroelektrodnih ispitivanja, kada se 1 elektroda uvodi u ćeliju, bukvalno povređujemembranu, mada rezultati ovakvih ispitivanja najčešće se opisuju kao normalni biofizičkiprocesi. Kao rezultat, javljaju se neuporedivi podaci ispitivanja.

Bioinformatika – izučava informaciono stanje (strukturu) i informacione procese ubiološkim sistemima. Preciznije, izučavanje procesa dobijanja, obrade, čuvanja, predaje

informacije u živim sistemima. Pri takvoj definiciji predmet nauke „bioinformatika“ uključujeizučavanje informacionih procesa, koji učestvuju u regulaciji i upravljanju na svim nivoimaživih sistema – od makromolekula do mozga životinja i čoveka.

Normalna bioinformatika – izučava informaciono stanje (strukturu) i informacione proceseu zdravim sistemima.

Pod pojmom struktura podrazumeva se ne anatomske ili histološke karakteristike, već nizprocesa, šta za čim sleduje, uzroci i posledice.

Patološka bioinformatika – izučava informaciono stanje (strukturu) i informacione proceseu bolesnim sistemima i informacione procese pri razvoju i toku bolesti (patogenezi).

Blizak termin pojmu „patološka bioinformatika“ javlja se termin „disregulacionapatologija“.

Sanološka bioinformatika (sanobioinformatika) – izučava informaciono stanje (strukturu)i informacione procese pri ozdravljenju (sanogenezi) i omogućuje aktivno mešanje u proceslečenja, menjanje šeme i terapijskih sredstava.

Klinička bioinformatika – objedinjuje patološku bioinformatiku i sanološkubioinformatiku.

Najčešće razmatrajućim pitanjima javljaju se:

- Prijem signala, koji dospevaju po organima čula, njihova obrada, čuvanje;

- prijem različitih materija na membrani ćelije (neuromediatori: dopamin, acetilholin;hormone: hidrokortizon, estrogeni) pri monouticaju, istovremenskom, doslednomdelovanju; ako je percepcija posebnih materija dovoljno detaljno izučena, onda podatakao njihovom istovremenskom i doslednom delovanju skoro da nema;

- Raspoznavanje svoj/tuđi imunim ćelijama, stvaranje adekvatne reakcije na izazivača,alergijske ili autoimune reakcije.

Zašto izdvajati još dopunske „sanološke nauke“?

U drugoj varijanti ispada, da mi konstatujemo oboljenje i proces njegovog širenja, čak nedajući bolesniku šansu na ozdravljenje.

Obratite pažnju na opis svih patologija u savremenim udžbenicima studenata medicinskihfakulteta: opisani su simptomi, stadijumi progresije hroničnih oboljenja, metode održavanjapacijenta na svakom nivou – ozdravljenje jednostavno se ne pominje! Ozdravljenje sepodrazumeva samo pri akutnoj patologiji. Pretpostavlja se, da svi mi idemo prema logičnomkraju (smrti) i samo radimo usputna zaustavljanja na ovom putu. Mi predlažemo zamislitibolest i izlečenje u vidu spirale.

Slika 4

Norma Bolest

Sanogeneza ili proces ozdravljenja

Sanogeneza uopšteno predstavlja proces ozdravljenja. Ovaj termin na početku je izazvaonerazumevanje. Kritika se zasnivala na tome, da se ne sme prekidati mehanizam ozdravljenjaod patogenskih mehanizama oboljenja. Mehanizmi i jednog i drugog procesa su tesnopovezani, ali,ovo ne znači, da su oni jedinstveni – među njima postoje značajne biološkerazlike: patogenetski mehanizmi i sanogenetski mehanizmi su principijelno različiti.Sanogenetski procesi – to su biološki antipodi patoloških procesa.

Sanogenetski procesi nisu antipodi patoloških procesa; oni su funkcionalni antagonisti, jer je„cilj“ sanogenetskog funkcionalnog sistema – „ozdravljenje“, a patološkog funkcionalnogsistema – bolest ili smrt.

Ozdravljenje – je aktivni proces, ono ima svoje mehanizme, stadijume razvoja i uzročno-posledične odnose. Ozdravljenje nije rezultat,već sam proces uništavanja patoloških izmena;rezultat ovog procesa je zdravlje.

Sve ove kategorije sklapaju novi smer u sistemu medicinsko-bioloških nauka – sanologiju.

Sanogeneza izaziva se patogenezom i počinje od trenutka delovanja patogenog agensa naorganizam. U normali, njihovu ulogu igra zaštitni adaptacioni mehanizmi. Ako je adaptacionimehanizam nije dovoljan, onda nastaje patološki proces, koji aktivira ispočetka postojeće, alineaktivne sanogenetske procese.

Takođe, kao i patološki proces, sanogenetski mehanizmi mogu biti lokalnim i opštim.Postoji razlog smatrati, da u organizmu postoji opšti sanogenetski sistem, koji se reguliševegetativnim centrima.

Jedna od malog broja medicinskih nauka, koja na današnji dan dovoljno detaljno opisujeproces sanogeneze,- je homeopatija i poznati Heringovi zakoni.

Kod sanoloških nauka su svoji zakoni, koje je neophodno uzeti u obzir pri lečenju pacijenta.

Nemoguće je izlečiti jedan organ do normale: normalizovati se može samo ceo sistem, zatose posebno opasnim javlja veštački dovođenje odvojenih procesa u normalu. Adekvatnima sesmatraju samo približavanja normama u saglasnosti sa mogućnostima kompenzatornihmehanizama organizma. Naprimer, smanjenje arterijskog pritiska (AP) za nekoliko minuta od220/120 do 140/60 može naneti veću štetu, nego povećanje AP do visokih brojki.

Veliki značaj ima kinetika (brzina) patogeneze i sanogeneze.

Lekar treba da isplanira brzinu sanogeneze, da bi izbegao pogoršanje za vreme lečenja.Brzina sanogeneze u većini slučajeva je nepravolinijska (neravnomerna).

Često kažu, da „koliko je trajalo oboljenje, toliko će trajati izlečenje“, ali u većini slučajevapri pravilnom pristupu lečenje ide mnogo brže, nego brzina napredovanja bolesti.

Sanogeneza se obezbeđuje stvaranjem specijalnog sanogenetičkog funkcionalnog sistema.

Samoregulacija. Funkcionalni sistemi.

Jedna od definicija bolesti je „poremećaj u organizmu precizne koordiniranosti njegovihfizioloških funkcija“,tj poremećaj samoregulacije.

Samoregulacija fizioloških funkcija – je proces automatskog održavanja bilo kojeg životnovažnog faktora organizma na konstantnom nivou. Proces samoregulacije uvek ima cikličnikarakter i ostvaruje se na bazi „zlatnog pravila“ samoregulacije: svako odstupanje životnogfaktora od konstantnog nivoa aktivira hitnu mobilizaciju aparata, koji uspostavljaju ovajkonstantni nivo.

Konkretnim aparatom samoregulacije javlja se funkcionalni sistem. Takav aparat možeuključivati u sebe različita anatomska obrazovanja, kombinacije humoralnih materija, ali kaopravilo, sve ove komponente su objedinjene izbornom uzajamnomzavisnošću.

PRIMER

Opšta arhitektura funkcionalnog sistema, koji neprestano održava osmotski pritisak krvi nakonstantnom nivou, sastoji se iz sledećih komponenti:

1) Nedostatak organizma i krvi vodom, kao rezultat različitih gubitaka, povećava osmotskipritisak krvi;

2) Hipertonična krv draži određene centre hipotalamusa i dovodi do generalizovanepobuđivanosti subkortikalnih i kortikalnih struktura velikog mozga, ova generalizacijapobuđivanja formira subjektivan osećaj žeđi;

3) Osećaj žeđi podstiče čoveka na niz ponašajnih postupaka, koji su usmereni napronalaženje vode;

4) Prijem vode i njeno dospevanje u krv uspostavljaju konstantni nivo normalnogosmotskog pritiska (7,6 atm) i osećaj žeđi nestaje.

Navedeni funkcionalni sistem, koji obezbeđuje samoregulatornu adaptaciju čoveka, imaspoljašnji ciklus, koji je predstavljen aktima ponašanja za pronalazak vode. U ovaj velikiciklus samoregulacije uključeni su posebni adaptatori, koji određuju „fazna zadovoljstva“konstante osmotskog pritiska. Kod čoveka se gubi osećaj žeđi tog trenutka, dok se još ne

ispijena čaša nalazi kod njega u rukama i ispijena voda još nije uspela da stigne u krvotok ineposredno smanjiti osmotski pritisak krvi. U ovom slučaju, kao i u slučaju zasićenja hranom,količina i kvalitet nervnih impulsa, koji su nastali od receptora ukusa na jeziku, javljaju se timprvim umanjujućim faktorom, koji dovodi do potpunog kočenja nadraženih, izmenjenihosmotskim pritiskom ćelija hipotalamusa, čime se i zaustavlja osećaj žeđi.

Apsolutnim uslovom samoregulatornih prilagođivanja organizma, javlja se postojanjesledećih odlučujućih faktora, koji daju funkcionalnom sistemu određeno usmerenje delovanja.

1. Krajnji efekat prilagođivanja, ili konstanta organizma (CILJ), održavanje kojeg javlja seneophodnim uslovom za rad drugih organa.

2. Postoji aparat ili mehanizam, koji tačno određuje nivo približavanja cilju. Takavmehanizam je obično specijalna receptorska formacija, koja prema kvalitetu i nivouosećaja tačno odgovara za dostizanje cilja.

PRIMER

Hemoreceptori, koji su razbacani po vaskularnom sistemu i neprekidno koji vode registracijunivoa koncentracije u krvi kiseonika ili ugljen-dioksida.

Baroreceptori, koji se nalaze u zidu luka aorte i sinokarotidnom delu radi registracije nivoaarterijskog pritiska.

3. Jednim od obaveznih uslova samoregulacije javlja se informacija o dostizanju cilja ucentralne regulatorne aparate organizma. Put, koje uzbuđenje prolazi kroz perceptivnireceptor prema centralnom nervnom sistemu, bio je nazvan povratnom aferentacijom.Pojmu povratne aferentaciji u fiziologiji odgovara kasnije uveden pojam „feed-back“, tjpovratna veza.

4. Komponente samih funkcionalnih sistema ne prelaze granice organizma, i zato konačniprilagođavajući efekat može biti dobijen na bazi unutrašnjih ciklusa organizma. U takvevarijante samoregulacije spada obezbeđivanje konstantnog nivoa krvnog pritiska, kojimože dovoljno precizno i efikasno delovati čak i kod čoveka koji spava. Ali oviunutrašnji ciklusi samoregulacije faktički uvek se javljaju kao delovi velikih ciklusasamoregulacije, sa izlaskom prilagođavanja za granice organizma, sa uključenjem ufunkcionalni sistem mnogobrojnih objekata spoljašnjeg sveta. Jasnim primerom radatakvog funkcionalnog sistema sa širokim kompleksom spoljašnjih faktora javlja sesamoregulacija količine hranljivih materija, koje se nalaze u krvnom toku.

5. Prilikom ekstremalnih uticaja na organizam sistem samoregulacije stvara zaštitno-prilagođavajuću reakciju, koja se kao celina podčinjava nizu opštih zakona razvoja.Pokazalo se, da mobilizacija zaštitnih prilagođavanja organizma ide u značajno visokojprogresiji, nego rast faktora odstupanja. Ova zakonomernost dovodi do toga, što priporastu odstupanja konstante sa svakim novim trenutkom odstupanja nastajeneodgovarajuće visoka mobilizacija povratnih informacija u centralni nervni sistem.

Alergija se javlja primerom neobično jake povratne reakcije. Pri dugom toku takav višakreakcije dovodi do trošenja resursa.

! Baš mera razlikuje fiziološku reakciju od patološke, i što je mehanizam regulacijesavršenije, to je tačnija mera ostvarivanja funkcije. Obezbeđujući neophodnu meruostvarivanja procesa delovanja i funkcije struktura organizma, regulacija igra ulogukontrolišućeg mehanizma.

6. Bilo koja hirurška intervencija predstavlja različite snage udarce na životno važnekonstante organizma. Zato je sav tok tzv perioda uspostavljanja nakon takvih operacijapredstavlja mobilizaciju dopunskih fizioloških mehanizama.

Opštom manom mnogih ispitivanja javlja se to, što oni određuju količinsku stranu izmena(povećanje ili smanjenje sadržaja tih ili drugih biološki aktivnih supstanci, broja receptoraitd), ali ne određuju biološko značenje tih izmena. Analiza procesa u planu disregulacionepatologije zahteva razumevanje biološkog značaja zabeleženih izmena – da li su onipatogenetske ili sanogenetske. Mnogi eksperimentatori i kliničari susreću se sadisregulacionom patologijom, ponekad čak i ne sumnjajući na to.

Veoma široki spektar disregulacionih poremećaja sastavljaju one forme patologije, kojinastaju ne kao posledica primarne povrede organa, a kao rezultat primarnog poremećaja uaparatu njegove regulacije. Nastajući prvobitno u nekom informacionom sistemu organizma(nervnom, endokrinom ili imunom), disregulaciona patologija može zatim zahvatiti i drugeuzajamno vezane sisteme i organe koje ulaze u njih. Kao primer mogu da posluže: patološkihronični bol, koji dezorganizuje delovanje mozga i izaziva patološke izmene u unutrašnjimorganima, i koja se smatra u sadašnjem vremenu kao bolest; hipertonična bolest, bolestrazmene; različitog tipa šokovi; postreanimaciona bolest; traumatska bolest i dr. Širokorasprostranjeni termini „povreda“, „poremećaji“ procesa i „disfunkcija“ označavajudisregulaciju.

Još osnivač ćelijske patologije R.Virhov 1865. God došao je do zaključka da bolesti počinjuod poremećaja regulacije.

Istovremeno u organizmu čoveka mogu postojati funkcionalni sistemi fiziološki(normogenetske), patološke (patogenetske) i sanološki (sanogenetički). U ove sisteme mogubiti uključeni jedne te iste strukture, organi organizma. Oni se razlikuju međusobom ciljemdelovanja (rezultatom delovanja, programiranim rezultatom, programiranom etapom njegovogdostizanja i dr). Programom (ciljem) delovanja fizioloških (normogenetskih) funkcionalnihsistema javlja se održavanje homeostaze, adaptacija prema izmeni spoljašnje sredine. Ovajprogram može se nalaziti u genetskom aparatu ćelija čoveka. Programom (ciljem) delovanjapatološkog funkcionalnog sistema javlja se smrt čoveka. Ovaj program može da se nalazi ugenetskom aparatu čoveka (apoptoza), ili može nastati uz pomoć spoljašnjih faktora, kojimogu slučajno stvoriti takav program, ili namerno, naprimer, za vreme rata. Programom(ciljem) delovanja sanogenetskog funkcionalnog sistema javlja se izlečenje čoveka, koje semože ostvariti putem razrušavanja patološkog funkcionalnog sistema, i oporavak fiziološkogfunkcionalnog sistema, ili pretvaranjem patološkog funkcionalnog sistema u fiziološki.

Iz ovoga proizilazi, to što funkcionalni fiziološki sistem u procesu patogeneze može prelazitiu funkcionalno patološki sistem. Ako se u procesu razvoja bolesti stvorio patološki sistem,onda je zadatak lekara razrušiti patološki sistem i stvoriti sanogenetski funkcionalni sistem.

Kako pretvoriti patogenetski funkcionalni sistem u sanogenetski

Važnim zadacima savremene medicine i biologije je izučavanje mehanizama pretvaranjanormalnog (fiziološkog) funkcionalnog sistema u patološki ili sanogenetski; patološkogsistema u sanogenetski ili normalni fiziološki sistem, a takođe mehanizmi stvaranjasanogenetskih sistema.

Slika 5

Kako se uspešno razmnožiti – istoriji uspeha

Norma Patologija

Kako se izlečiti od 100 bolesti provereni recepti

Svi sistemi (fiziološki, patološki, sanološki) izgrađeni su po jednom principu i sastoje se izodvojenih struktura, koje generišu elektromaknetne oscilacije, ili potpomaže pretvaranjujednog hemijske supstance u drugu. Ovi procesi su ciklični.

Radi upravljanja pojedinačnim cikličnim procesima neophodna su 4 signala (znaci, naredba):

1-a naredba neophodna je za upravljanje brzinom porasta elektromagnetnih ili mehaničkihoscilacija, ili brzinom biohemijske reakcije.

2-a naredba neophodna je za upravljanje nastavka porasta oscilacija ili biohemijskihreakcija,

3-a naredba neophodna je za upravljanje brzinom opadanja oscilacija ili smanjenjem brzinebiohemijske reakcije,

4-a naredba neophodna je za upravljanje nastavka opadanja oscilacija ili biohemijskereakcije.

Naredbe (znaci,signali) mogu biti struktuirani (organizovane, sastavljene) u instrukciji, ilimogu da se stvaraju, generisati se u procesu rada funkcionalnih sistema. Ovo generisanjemože da se odvija u različitim ćelijama organizma. Pri generisanju znakova, signala, važno jeda se to odvija sinhronizovano. Desinhronizacija naredbi može dovesti do pretvaranjanormogenetskog sistema u u patološki.

Za uspešan rezultat neophodno je višekratno ponavljanje normalizujućeg ciklusa uzajamnogdelovanja.

Svi funkcionalni sistemi (normogenetski, patološki, sanogenetski) mogu menjati svojustrukturu u procesu funkcionisanja.

Za rad funkcionalnih sistema neophodni su biohemijske materije i energonosači. Priistovremenom funkcionisanju normogenetskog, patološkog i sanogenetskog sistema međunjima postoji konkurencija za određene supstance (nukleotidi, aminokiseline, ugljeni hidrati,lipidi, vitamine, mikroelementi, vodu, adenozin-trifosfat (ATP) i dr) i energiju (temperaturnirežim, slobodnu energiju itd).

Pojam energije, negentropije

Kriterijumom pravilnosti lečenja javlja se povećanje uređenja sistema, tj negentropija. Tjpojednostavljeno objašnjenje, kada organizam u rezultatu lečenja odaljuje se od stanja haosa iteži ka organizaciji i strukturi procesa.

Kriterijumom izlečenja javlja se mogućnost samostalnog održavanja negentropije (bezupotrebe lekova). Tableta, koja spašava u uslovima akutnog stanja, odvodi nas dalje od haosa(kako se god okrene, živ pacijent je bolje striktuiran nego mrtav), ali ta ista tableta, koja sepije svakodnevno često ima više neželjenih dejstava, nego pozitivnih, što jako debalansirasistem. Mi upotrebljavamo samo one preparate, koji odgovaraju zahtevu navođenja reda.

Klasifikacija metoda lečenja na osnovu fundamentalnih pojmova materije, energije iinformacije

Metode lečenja i profilaksa dele se na:

Uvođenje potrebne materije (supstance) kao „građevinskog materijala“.

Sprečavanje izlučivanja potrebnih supstanci iz organizma.

Izlučivanje nepotrebnih supstanci.

Sprečavanje dospevanja nepotrebnih supstanci.

Uvođenje energije (fizioterapija).

Sprečavanje izlučivanja energije iz organizma.

Izlučivanje visoko entropske energije

Sprečavanje dospevanja visoko entropske energije.

Uvođenje informacije.

Sprečavanje izlučivanja, gubitka informacije.

Izlučivanje ili neutralizacija „viška“ informacije.

Sprečavanje dospevanja „viška“ informacije.

Razmena materija, energije, informacije treba biti na određen način organizovan u vremenu iformira specifične bioritmove i potpomagati oporavku sopstvenih bioritmova pacijenata. Zatose hronobiologija javlja važnom komponentom integrativne medicine.

U datoj podeli važno je odrediti, šta znači reč „potrebni“ i njegov antipod „nepotreban“. Naovom nivou važno je tačno razumeti ciljeve organizma na različitim nivoima organizacije.Konačnim ciljem se javlja očuvanje strukture, celovitost, urednost sistema (entropija) i razvoj,razmnožavanje sistema. Pod sistemom može se podrazumevati ćelija, čovek, društvo,celokupnost svih živih bića na planeti. Ako se uvedena supstanca, energija, informacijadoprinosi adaptaciji i očuvanju organizma, njegovom razvoju – naravno oni su„potrebni“,“aktuelni“, „korisni“ za konkretan organizam. Na psihološkom i socijalnom nivouindividua treba sama da se odluči sa vrednostima, ciljevima i dovesti njih do usaglašenosti.

Osim „potreban“ i „nepotreban“ važno je razlikovati pojmove primarna metoda lečenja, kojadeluje na najaktualniju metu, i sekundarna, odrediti doslednost delovanja u vremenu.Najaktuelnije je primeniti sve moguće metode u locus minoris resistencia, tj „najslabijakarika“, koja sama po sebi se javlja izvorom drugih poremećaja. Takvih slabih karika običnoje ne više od 2-3, nezavisno od količine simptoma, dijagnoza i kompleksnosti ovih dijagnoza.

Radi uvođenja supstance kao „građevinskog materijala“ iskorišćuju se metode:dijetoterapije, BAD-i (biološki aktivni dodaci), aminokiseline, vitamini,mikroelementi,parenteralna ishrana.

Važnom činjenicom se javljaju određena zapažanja i preuzimanja hranljivih materija iproizvoda. Nema smisla jesti proizvod, koji se ne vari u organizmu. U takvom slučaju,umestoresorpcije javlja se fermentacija i truljenje, što daje dopunsku intoksikaciju. Savetuje sepacijentima sa alergijom i poremećajem funkcije pankreasa na prvom prijemu kod lekaraodrediti podnošenje proizvoda ishrane. Odrediti podnošenje proizvoda može se uz pomoćelektropunkcijskog testiranja po R.Folju, ili skarifikacionim alergološkim testovima. MetodaFolja u ovom slučaju je atraumatska i dovoljno brza. Pri dugotrajnom toku hroničnogoboljenja izbirljivo se troše rezerve mikroelemenata, vitamina i drugih važnih komponenti. Tjbeleži se deficit ne svih minerala i vitamina, već samo njihovih delova. U ovom slučaju iuvoditi treba izbirljivo istrošene materije. Zato je logičnije uvoditi monopreparate minerala(jod, flor, kalcijum, vitamin B1 itd), nego polivitaminske-mineralne komplekse. Unoseći

takve komplekse, pacijent džabe se troši za te materije, koje ima dovoljno u organizmu ili čaki previše ih ima. Poznato, da višak materija je gore, nego manjak. Organizam ima dostasistema adaptacije prema nedostatku,ali malo sistema adaptacije prema višku. Odrediti baškojih materija nedostaje, može se uz pomoć metode Folja, pri velikom nedostatku može sepotvrditi laboratorijskim analizama (analiza krvi na hemoglobin, analiza mikroelementnogsastava u kosi) i instrumentalnim metodama (densitometrija). Pri svemu ovome, treba daimamo u vidu, da koncentracija supstanci u krvnoj plazmi se menja samo pri izraženomnedostatku, pošto je ovaj parametar važan za preživljavanje i održavanje elektrolitnogbalansa.

Za sprečavanje dospevanja određenih supstanci, iskorišćuju zaštitna sredstva: maske,respiratore itd., rukavice, adekvatna ventilacija. Sva ova i druga sredstva su veoma važni pristalnom toku proizvodnih toksina. Iz načina života neophodno je izolovati izvore intoksikacijei zameniti ih na neštetne supstance. Izvorima intoksikacije u načinu života mogu bitihigijenska sredstva (praškovi za veš, sredstva za čišćenje i pranje, omekšivači), kozmetika(terapijska i dekorativna), predmeti higijene (pampersi, uložci), proizvodi ishrane (koji sadržehormone, dodatke, farbe, konzervanse). Uništiti izvore higijenske intoksikacije je dovoljnoteško, pošto čak i pri postojanju aparata Folja treba mnogo vremena. Najtežim se javljatraženje neštetnih proizvoda. U svakom pojedinačnom proizvodu sadržaj farbi i primesa možeodgovarati normama, ali pri sabiranju svih činilaca ipak nastaje toksično dejstvo. Kao metodasprečavanja dospeća spoljašnjih supstanci iskorišćava se čak i terapijsko gladovanje.

Za izlučivanje iz organizma nepotrbnih supstanci (toksina) važno je odrediti njihov izvor iosobine. Toksini mogu biti spoljašnjim (proizvodni, higijenski, parazitni) i unutrašnji(proizvodi raspadanja sopstvenih belančevina, masti, ugljenih-hidrata, narošito u slučajevimapankreatitisa, autoimunskim i onkološkim procesima). Intoksikacija može nastajati ne samousled dospevanja viška toksina, već i usled poremećaja detoksikacione funkcije jetre, bubrega,kože. Iskorišćavaju se sledeće metode: želudačni sorbenti (enterosorbenti), za često mokrenje,za izlučivanje žuči, za znojenje, fungoterapija (lečenje gljivama), infuziona terapija.

Radi blokiranja izlučivanja nisko entropskih supstanci iz organizma, treba pratiti zacelovitošću „filtera“, kojima mogu biti bubrežne membrane, hepatične lamine itd. Neophodnoje očuvanje celovitosti tkiva i obezbeđivanja njihove ubrzane regeneracije. Naprimer, gubitakkrvi usled hroničnih krvarenja doprinosi gubitku hemoglobina i drugih važnih belančevina.

Za uvođenje energije koriste se različitim fizioterapeutskim sredstvima (zagrevanje,ozokeritom, spa sa zagrejanim kamenjem). Obično takve metode stimulacije pozitivno utičuna organe za usporenim biohemijskim procesima, koji se nalaze u hipofunkciji i distrofiji.Upotrebljavati lokalno zagrevanje ne treba pri lokalnoj hipertermiji organa, takođe i priakutnim upalnim procesima.

Za sprečavanje dospevanja visoko entropske energije, naprimer pri pregrejavanju organizmaiskorišćuju se sredstva profilakse u vidu odeće, kapa itd.

Za izlučivanje visoko entropijske energije, naprime toplotne-pri lečenju hipertermije,toplotnog udara – iskorišćuje se hlađenje, uvećavaju prirodno siparenje sa površine tela(vlaženje).

Za sprečavanje izlučivanja energije iz organizma iskorišćavaju sredstva profilakseprehlađenja (odeća, grejači). Neophodno je pratiti balans korišćenih energosadržećihsupstanci (sa hranom) i trošenjem energije pri fizičkom, psihičkom opterećenju.

Uvođenje potrebne informacije iskorišćuje se:

Na nivou spektara izlučivanja posebnih supstanci u homeopatiji.

Kao zamenici posebnih informacionih molekula: hormonski preparati, antidepresivi,nootropici, reaktivatori fermenata.

Na nivou upravljanja membranskim strukturama, dosledne izmene konformacijamembranskih i unutarćelijskih belančevina u informoterapiji, informoprofilaksi.

Na nivou organizma u psihoterapiji, muzikoterapiji, art-terapiji.

Sprečavanje dospevanja „viška“informacije.

Za sprečavanje dejstva prirodnih supstanci, slabljenje međućelijske signalizacije: protivbolnaelektrostimulacija,

Protivbolni recepti akupunkture,

anestetici različite prirode,

blokatori receptora, blokatori jonskih kanala.

Izlučivanje ili neutralizacija „viška“ informacija.

Metodike sniženja aktivnosti kore mozga glave, kada je moguć proces informacionogčišćenja: autogenski trening, meditacija, molitva,

antirezonantna terapija za ugnjetavanje generatora patološko pojačanog podraživanja,

u hirurgiji – odstranjenje generatora patološko pojačanog podraživanja.

Sprečavanje izlučivanja informacije (zaboravi). Za očuvanje informacije neophodna jedovoljna količina nosača informacije (neuromedijatora itd), očuvanost struktura pamćenja(naprimer samih neurona).

Redosled primena različitih metoda u složenom lečenju

Data podela daje mogućnost pravilnog vezivanja različitih metoda. Iz nje proizilaze sledećapravila:

1. Unutar svake podgrupe efekti se sabiraju, pošto su slični mehanizmi dejstva. Tako,naprimer, pri istovremenskoj homeopatiji sa informoterapijom i psihoterapijom moženastati jače izraženi i brži efekat, ali u isto vreme je i veća verovatnoća pogoršavanja.Istovremena primena elektrostimulacije sa ciljem smanjenja bola, akupunkture,anestetika daje izraženiji i brži efekat.

2. Istovremeno (u toku lečenja) uvođenje potrebnog i sprečavajućeg izlučivanja istog togapotrebnog uvećava brzinu nastanka efekta nekoliko puta.

3. Istovremeno (u toku lečenja) izlučivanje nepotrebnog i sprečavanje dospevanjanepotrebnog uvećava brzinu nastanka efekta nekoliko puta.

Imaju se u vidu vezivanja:

izlučivanje nepotrebnih supstanci – sprečavanje dospevanja nepotrebnih supstanci(enterosorbent – hipoalergijska dijeta);

izlučivanje nepotrebne energije – sprečavanje dospevanja nepotrebne energije (hlađenje +smeštaj u hladnu prostoriju)

izvođenje nepotrebne informacije – sprečavanje dospevanja nepotrebne informacije(autogeni trening + osvajanje manipulativnih tehnika, antistresna terapija + profilaksa stera).

4. Tačke „uvođenja“ i „izlučivanja“ unutar grupe javljaju se antagonistima. Ne sme seistovremeno u jedno te isto vreme (minimum u toku časa) nešto uvoditi i nešto izlučivati.Naprimer, ako se primenjuje čišćenje organizma od supstanci (sorbenti, diuretici,izlučivanje žuči, znoja), ono ne treba da se sprovodi istovremeno sa popunjavanjemvitamina, minerala, drugih biološki aktivnih supstanci (BAS), pošto vezivanje može bitinespecifičnim i sorbent (posebno hemijski) može „upiti“ ne toksine,a vitamine, mineraleitd. Zato sredstva za očišćenje organizma, bolje je davati 40 minuta do jela, a sredstva zapopunjavanje za vreme jela ili posle. Nije racionalno istovremeno uvoditi i izvoditiinformaciju. Tako, autogeni trening bolje je ne vezivati sa muzikoterapijom. Blokatorisupstanci i anestetici ne vezivati sa homeopatijom i informoterapijom.

Nivoi organizacije ljudskog organizma (u tabeli)

Važno je pamtiti, da bilo koji nivo organizacije može da utiče na sve druge: manjak/višakmikroelemenata dovodi do integralnog poremećaja sistema, čak do psihičkih simptoma. Iobrnuto, socijalni problemi utiču na psihu, funkciju i uzajamno dejstvo sistema organa, radpojedinih ćelija, apsorpcija hranljivih materija itd.

Očigledno je, da merenje parametara na nivou metamera (metamerna elektropunkturnadijagnostika) mnogo je bliže ka celokupnom zapažanju organizma, nego biohemijskaistraživanja.

Tkivni nivo osim čisto histološkog počinje da se proučava sa tačke gledišta embriologije,što se smatra značajnim korakom ka razumevanju organizma, pošto metamere su poslediceembriološkog razvoja.

3. Osnovni pojmovi bioinformatike

3.1.Bioinformatika

Bioinformatika – nauka, koja izučava procese dobijanja, obrade, očuvanja i prenosa informacije uživim sistemima.

Bilo koja nauka počinje od sopstvenih problema, zadataka i metoda ispitivanja.

Osnovnim problemima bioinformatike se javljaju:

1. Istraživanje uloge različitih nosača informacije (fizičkih, hemijskih) u međućelijskoj, unutarćelijskojkomunikaciji.

2. Izučavanje jezika, na kojima se odvija unutarćelijska, međućelijska, međutkivna, međuorganska imeđusistemska komunikacija u organizmima ljudi, životinja, biljaka, mikroorganizama, virusa.

3. Istraživanje mehanizama prevođenja informacije sa jednog biološkog jezika na drugi.4. Istraživanje invarijantnosti informacionih poruka.5. Istraživanje molekulskih i ćelijskih mehanizama prijema posebnih informacionih signala i

informacionih poruka (recepcija informacionih signala).6. Istraživanje mehanizama prenosa nasledne informacije.7. Istraživanje mehanizama kodiranja i dekodiranja informacije u živim sistemima.8. Istraživanje strukture i funkcije kanala prenosa informacije u organizmima ljudi, životinja,

biljaka,mikroorganizama i virusa.9. Istraživanje mehanizama fiksacije (pamćenja), čuvanja (pameti) informacije.10. Istraživanje mehanizama obrade, međudejstva informacije.11. Istraživanje mehanizama generisanja biološkog odgovora na informacione signale, poruke

(elektromehanička veza, veza signal-sekrecija)12. Istraživanje uloge i mehanizama nastanka povratnih sprega u živim sistemima.13. Istraživanje dinamike informacionih poruka u živim organizmima.14. Istraživanje razmene informacije u bolesnim ćelijama, organima, sistemima i organizmu u celini

(patološka bioinformatika).Razrada metoda i načina praktičnog iskorišćavanja rezultata, dobijenih u oblasti teoretske i

eksperimentalnoj bioinformatici u stvaranju biokompjutera, razvoja informacionih tehnologija praktičnemedicine, poljoprivrede, hemije i tehnike.

Osnovnim zadacima bioinformatike javljaju se:1. Istraživanje molekulskih i ćelijskih mehanizama prijema posebnih informacionih signala i

informacionih poruka (recepcija informacionih signala).2. Istraživanje uloge različitih nosača informacije (fizičkih, hemijskih) u međućelijskoj, unutarćelijskoj

komunikaciji.3. Istraživanje mehanizama kodiranja i dekodiranja informacije u živim sistemima.4. Određivanje abeceda informacionih poruka u živim sistemima.5. Izučavanje pravopisa jezika unutarćelijske, međućelijske i međusistemske komunikacije.6. Istraživanje invarijantnosti informacionih poruka.7. Istraživanje strukture i funkcije kanala prenosa informacije u organizmima ljudi, životinja,

biljaka,mikroorganizama i virusa.8. Istraživanje mehanizama fiksacije (pamćenja), čuvanja (pameti) informacije.9. Istraživanje mehanizama obrade, međudejstva informacije.10. Istraživanje mehanizama generisanja biološkog odgovora na informacione signale, poruke

(elektromehanička veza, veza signal-sekrecija)11. Istraživanje uloge i mehanizama nastanka povratnih sprega u živim sistemima.

12. Istraživanje dinamike informacionih poruka u živim organizmima.Za rešavanje svojih zadataka bioinformatika iskorišćuje metode: biofizike, biohemije, molekularne

biologije, fiziologije, farmakologije, informatike, lingvistike, a takođe i razrađuje svoje specijalnemetode.

3.2. InformacijaSvet koji nas okružuje sastoji se od materije i energije. Još jedna veoma važna komponenta okružujuće

sredine je informacija. Ona ne može spadati niti u materiju, niti u energiju, ali ipak ona je veoma važna zažive organizme. Naprimer, životinje u stadu dobijaju informaciju o opasnosti, postojanja hrane,temperaturi okoline i dr i iskorišćuje ovu informaciju za izbor povoljnjih uslova svog postojanja.Informacija (od lat. informatio – objašnjenje) prvobitno – vesti, koji su se prenosili ljudimausmenim,pismenim ili drugim načinom (uz pomoć uslovnih znakova, signala, tehničkih sredstava itd), odsredine XX veka – opštenaučni pojam, koji uključuje razmenu informacija među ljudima, čoveka iautomata, automata i automata, razmena signala u životinjskom i biljnom svetu, prenos osobina od ćelijedo ćelije, od organizma do organizma (genetska informacija), jedan od osnovnih pojmova kibernetike iinformatike.Termini koji su najbliži pojmu „informacija“ su: „struktura“ i „logičnost“, „algoritam“, „instrukcija“,

„plan“, „kod“. Tj, u suštini, ovo je opis toga, šta posle čega, i na kakav način treba da se dešava uvremenu.Informaciona kultura – umeće ciljeusmereno raditi sa informacijom i iskorištavati da bi se ona dobila,

prerade i prenose, kompjuternu informacionu tehnologiju, savremena tehnička sredstva i metode.Čime se podaci razlikuju od informacije?Podaci – rezultati nadgledanja za objektima i pojavama, koji se ne iskorišćavaju ili još nisu dobijenidatim sistemom.Informacija – iskorišćujući podaci.

3.3. Stvaranje informacijeInformacija se stvara iz osnovne (prethodne) informacije (instrukcije) i dorađuje se posebnim delićima

(zakrpama).Na takav način, najčešće nema homogenog jedinstvenog informacionog teksta, on se sastoji izrazličitih delića, „autorska prava“ pripadaju mnogim ljudima, ćelijama, informacionim molekulima,informacionim signalima itd.Naprimer, uzima se kao osnov dezoksiribonukleinska kiselina roditelja i adaptira se prema tekućim

uslovima signalima ćelijske membrane.Osnovna instrukcija formira se putem struktuisanja određenih signala.Ove instrukcije mogu biti pročitane ćelijama, subćelijskim strukturama, organizmom, ili prisluškivani

kod bioloških objekata uz pomoć tehničkih uređaja.Borba za intelektualnu sopstvenost.Pošto je istinita nova informacija veoma vredna i postojeći vrednosni adaptacioni mehanizam dajenesumnjivo prednost u odnosu na konkurenciju, kako u životinjskom svetu, tako i u društvu – ljudipokušavaju da sakriju takvu informaciju i da je iskoriste u sopstvene svrhe. Mnogi i ne objavljuju unaučnim radovima realnu suštinu istraživanja, rade know-how itd.Sa jedne strane oni su u pravu, ali je poznato, da čak jednoćelijske bakterije prenose bakterijama svojegtipa adaptirajuće mehanizme preko plazmida i na takav način preživljavaju u promenljivim uslovima.Možda, mi smatramo druge ljude konkurencijskim tipom?

3.4. Tipovi (prilaz određivanju) informaciji1. Statistička I – skinuta neodređenost (prema teoriji verovatnoće); ako mi biramo jednu mogućnost oddve moguće, znači skidamo neodređenost. „količinsko“ određivanje informacije. Jedinica merenja – 1bit(izbor 1 ili 0 u ćeliji pameti)

2. Semantička I – misaona, izražava uzrošno-posledične veze; „kvalitetno“ određivanje informacije, merise algoritamskom kompleksnošću. Precizno određivanje kvaliteta informacije na današnji dan nijeizvedeno.3. Sintaksička I. Ovaj „tip“ informacije, u suštini, odražava strukturu informacije.4. Pragmatična I – zavisi od osobina korisnosti informacije.

3.5. Osobine informacije:Pri prenosu informacije važno je imati u vidu:

1. Pouzdanost. Informacija je istinita, ako ona odražava istinit položaj dela. Nepouzdane informacijenema. Nepouzdana informacija naziva se dezinformacija.

2. Objektivnost. Informacija može da bude objektivna ili subjektivna. Naprimer, vest, da je vazduhtopao, javlja se subjektivnom, a vest „da je temperatura vazduha iznosi +20 stepeni“ je objektivnainformacija.

3. Potpunost. Potpunost informacije označava njenu dovoljnost za razumevanje i donošenja odluke.Kao nepotpuna, tako i višak informacije obično dovodi do nastajanja grešaka.

4. Tačnost. Tačnost informacije određuje se stepenom njene sličnosti sa realnim opisom stanjaobjekta, procesa itd. To je stepen detaljnosti opisa.

5. Strukturisanost, tj zavisnost ne samo od samih signala i znakova, već i od njihovog međurasporedau vremenu i prostoru.

Sa tačke gledišta onog koji prima do znanja je važno:6. Dostupnost. Informacija treba da bude dostupna, tj izražena jasnim jezikom za potrošača, potrošač

treba da ima mogućnost raspoznavati signale i znakove, koji nju prenose. Kod mnogih realnihsistema na korisni informacioni signal dodaju se šumovi, koji pogoršavaju raspoznavanjeinformacije.

7. Svojevremenost,aktuelnost. Informacija treba da bude svojevremenom. Podjednako su nepoželjneprevremeno dobijene informacije (dok se ona još uvek ne može usvojiti),i kašnjenje.

8. Vrednost, korisnost. Vrednost informacije zavisi od toga, koliko je ona važna za konkretnogpotrošača u datom trenutku. Informacija korisna za jednog potrošača, može biti beskorisna zadrugog, ako on ne može da je iskoristi.

9. Negentropnost. Informacija treba da izaziva poboljšanje urednosti sistema, koji je nju dobio.10. Nerazdvojivi elemenat samoupravljajućih sistema, tačnije živih sistema (kibernetski pristup).11. Ne materijalna. Sa pozicije materijalističke filozofije informacija je odraz realnog sveta; to su

obaveštenja, koje jedan realan objekat ima o drugom realnom objektu. Sama po sebi informacijamože da spada u kategoriju apstraktnih pojmova tipa matematičkih, ali niz osobina približava njuprema materijalnim objektima.Tako, informaciju možemo dobiti,upisati, obrisati, preneti;informacija ne moženastati iz ničega. Ipak, pri širenju informacije ispoljava se takva njenaosobina, koja nije svojstvena materijalnim objektima: pri predaji informacije iz jednog sistema udrugi, količina informacija u sistemu koji nju prenosi neće se smanjiti, mada se u sistemu kojiprima nju, obično se uvećava. I tako, informacija nije materijalna, ali se javlja osobinom materije ine može da postoji bez svog materijalnog prenosioca (materije, energije) – sredstava prenošenjainformacije u prostoru i u vremenu.

12. Odavde sledi „zakon ne očuvanja količine informacije“, tj kod onog koji predaje informaciju nesmanjuje se od toga količina informacije u njemu. Druga stvar, prilikom predaje, pri jednostranojnejednakoj razmeni informacije gubi konkurencijsku prednost, „eksluzivnost“ i „unikalnost“.

13. Zaštitnost. Zaštitnost informacije označava, da je kod nje zatvoren dostup od strane nepoznatihpotrošača. Tj često se organizmi trude zaštititi svoju konkurencijsku prednost u vidu ekskluzivneinformacije. Pri višku zaštitnosti remeti se vitalnost informacije.

14. Vitalnost. Informacija poseduje vitalnost, ako ona očuvava svoj kvalitet sa prolazkom vremena.Verovatnije, da će se vitalnošću lako razlikovati samoproizvedena informacija. Vitalnom možebiti korisna informacija – onda sistemi iskorišćuju specijalne tehnike njene reprodukcije. Drugastvar, što u uslovima konkurencije, korist za jedan sistem ne označava uvek i korist za drugisistem. Virusu je korisno da se razmnožava. Čoveku nije korisno, da se virus razmnožava.

Kakvi postoje načini svesne izmene informacije radi postizanja određenih ciljeva?Najpouzdaniji znak istine – to je jednostavnost i jasnoća. Laž je uvek složena i mnogorečiva (L.Tolstoj).

Objektivnost je tesno vezana sa punoćom informacije. Pri nepotpunom sagledavanju događaja,nemoguće je da se donese pravo rešenje na osnovu takve informacije. Ova činjenica može biti iskorišćenaradi manipulacije javnog mišljenja uz pomoć medija. Može biti prisutna prividna punoća, tj višak – velikakoličina nepotrebne informacije, otežano zapažanje i obrada korisne informacije. Povećanje zapažanjaprema aktuelnoj informaciji. Ovo se često koristi u reklamnom biznisu: zajedno sa aktuelnom za kupcainformacijom dodaje se blok reklama i na takav način među njima stvara se asocijacija.Radi izvrtanja iskorišćuju se osobine čulnih organa i podsvesno zapažanje: naprimer kobasica roze boječini se kao svežija za razliku od prirodne sivkaste boje, zato se iskorišćavaju mnogobrojne hranljive boje.Kao pravilo, umeće izneti pogrešnu informaciju kao istinitu donosi veliki novac: ko vlada načinomupravljanja informacijom, taj vlada svetom.

Zašto je potrebno da se prenese korisna informacija?Od starinog vremena bakterije iskorišćuju prenos, jedna drugoj, važnih mehanizama prilagođavanja uzpomoć delova ribonukleinske kiseline (RNK) plazmida. Ovo povećava šansu preživljavanja njihove vrsteu teškim uslovima okoline, naprimer im pomaže da postanu rezistentni prema antibioticima. Dobijanjetakve informacije veoma skupo košta bakterije – pre nego što jedna od njih dobije rezistentnost –poginuće njih nekoliko stotina hiljada.A zašto je potrebno čuvati važnu informaciju prilagođavanja u tajnosti? Da bi se očuvala prednost uodnosu na konkurenciju, korisna navika, koju zasad nisu saznali drugi. Prema ovom, što je većakonkurencija, to je više potrebno tajni.Naša vrsta stekla je ovako široku rasprostranjenost baš zahvaljujući obučavanju i komunikaciji, tjnameštenoj razmeni informacije. Ali u uslovima današnje usred vrstne konkurencije ljudi čuvaju sve viševažnih navika u tajnosti. Za sticanje takvih navika moramo plaćati veliku količinu resursa. Dobroobrazovanje je skupo. Povećanje vrednosti navika dovodi do ne očuvanja i gubitka nekih od njih, a premaovom i smanjenja šansi na preživljavanje vrste u celini.Ne budite pohlepni – informacija će se vratiti Vama stostruko.

3.6. evolucija informacije(Golovaha M.A.,2010)

Informacija se vremenom menja, izdvajaju se neaktuelni i nepotrebni delovi, izdvajaju se posebnifragmenti.

Određena teorija i ideja mogu izazivati nastanak svoje suprotnosti. Tako, informaciju je lako pretvoriti udezinformaciju, dodavši u nju određene fragmente. Ali, moguć je i reverzibilan proces čišćenja.

Kako se informacija pretvara u svoju suprotnostNajjednostavniji primer je sledeći „kazniti ne sme se pomilovati“ u zavisnosti od toga gde se stavi zarez,rezultat će biti suprotan. Ovo pravilo se tiče i bioloških kanala prenosa informacija. Izmena doslednosti

signala dovodi do izmene smisla. Tako prilikom akupunkture pri delovanju na jednu te istu tačku urazličito vreme dana, može se doći do različitih rezultata.

Dovoljno često informaciju izvrću namerno.

3.7. količina informacije, proračun količine informacije, koja se prenosi različitim metodamainformoterapije

(Skripnjuk Z.D.)

Informacija se meri u bitima.1 bit – jedna mogućnost od dve moguće1 bajt – 256 bit-ova1 kbajt – 1024 bit-aKvalitet informacijeKvalitetna teorija informacije praktično nije razrađena.Ocenjivanje kvaliteta informacije moguće je približno prema njenim osobinama.Nadamo se daće matematičari smisliti neku sveobuhvatajuću formulu.

3.8. osnovni nosioci informacije

Nosiocima informacije javljaju se supstance ili energija.(Skripnjuk Z.D.)

Uz pomoć energije fizičkih polja (zvuk, struja, nervni impuls) informacija se prenosi dovoljno brzo, alipri tome ona postaje „neuhvatljivom“. Tako se informacija prenosi telefonom ili nervnim vlaknom.

Uz pomoć supstance prenos informacije ostvaruje se mnogo sporije, ali pri tome ravnomernije isigurnije. Tako se informacija prenosi pismima ili uz pomoć hormona.

Baš zbog razlike efekata u organizmu prisutno je nekoliko tipova prenosioca informacija.

3.8.1. Pojmovi o fizičkim poljima čovečijeg organizma, skala elektromagnetnih talasa i njenoznačenje u prenosu informacije na različitim strukturnim nivoima

(Skripnjuk Z.D., Golovaha M.A.)

Talasi se principijelno dele na elastične, za prenos kojih je potrebna supstanca, (naprimer zvučni,ultrazvučni) i elektromagnetne, koji se mogu širiti u vakuumu brzinom svetlosti.

Kao rezultat svog funkcionisanja, organizam konstantno oslobađa elastične i elektromagnetne talase uokolinu, a takođe i podvrgnut je delovanju spoljašnjih talasa.

elastični talasi:Mehaničko smanjenje organa dovodi do nastanka određenih elastičnih talasa: šumova.Srce prilikom rada stvara zvukove otvaranja i zatvaranja valvula, punjenje i pražnjenje komora, što se

može registrovati stetoskopom ili ehokardiografijom.Bronhi i pluća stvaraju zvukove ulaska/izlaska vazduha iz alveola, malih, srednjih, velikih bronhija.Želudac takođe pri svom radu stvara šumove.Zvukove stvara bilo koji šupli mišićni organ. Karakteristike zvuka se menjaju u zavisnosti od dimenzija

organa i procesa koji se tamo dešavaju. Tako postoje sitnomehurasto, srednjemehurasto ikrupnomehurasto hrkanje u bronhima.

Na „slušanju ovih šumova je nastala auskultacija srca, spirografija“Visokofrekventni zvuci, koji se nazivaju ultrazvukom, karakteristični su za rad ćelijskih membrana i

mogu uticati na njihovu strukturu.elektromagnetni talasi:

Naravno svaki organ, svaka ćelija, svaka belančevina prilikom rada stvara elektromagnetni talas.Frekvence, na kojima struktura oslobođa EMI talas, zavisi od dimenzije i građe ove strukture i osobinaprocesa koji se tamo dešava. Strukture i zrače, i upijaju zračenje u istom dijapazonu.

Prema tome svaka struktura biće osetljivija prema određenim frekvencama i u planu lečenja i u planunanošenoj njoj šteti.

skala elektromagnetnih talasa

NF (niskofrekventno zračenje)U niskofrekventnom dijapazonu zrače krupne strukture: organi i njihovi delovi. Naprimer,elektrokardiografija (EKG) i elektroencefalografija (EEG) primeri niskofrekventnih zračenja organizma.Niskofrekventno električno pražnjenje može poremetiti ili zaustaviti rad srca i mozga. Primeri toga su:preosetljivost ljudi na meteorološke promene, udar električnom strujom.

VVF (veoma visoke frekvence).VVF zračenje karakteristično je za belančevine.SVF (srednje visoke frekvence).SVF to su elektromagnetni talasi koji su dugački od 1 milimetra do jednog metra.U tehnici se primenjuje u radiolokaciji, radionavigaciji, sistemu satelitske televizije, mobilnoj telefoniji.U biologiji zračenje je karakteristično za belančevine. SVF- peć denaturiše belančevinu.IC (infracrveno zračenje).U infracrvenom (toplotnom) dijapazonu zrače belančevine. Intenzitet IC zračenja povećava se pri

pojačanju biohemijskih procesa u organu/tkivu. Uz pomoć snažnog infracrvenog zračenja (toplote)belančevina se može razgraditi. Primer toga je termička prerada hrane.

Vidljivo zračenje.UV (ultraljubičasto zračenje).UV spektar je karakterističan za DNK i RNK. Zato, UV zračenje koriste pri dezinfekciji prostorija od

bakterija i virusa.Rentgensko zračenje.Rentgensko zračenje je karakteristično za nuklearne procese, zato ono utiče na strukturu pojedinih

atoma.Gama zračenje.Za talase je karakterističan princip odgovaranja ili princip „oktav“. Ovo znači, da jedna te ista

informacija može da se prenese u različitim dijapazonima frekvence uz pomoć istog uzajamnog odnosaredosleda frekvenci između sebe. Na ovaj način, muškarci i žene, ne gledajući na razliku u frekventnomdijapazonu glasa (kod žena je frekvenca glasa veća), razume jedno drugo. Isti „oktave“ zapažaju se iprimenjuju se u skali EMI.

Efekat uzajamnog dejstva talasa na strukturu zavisi od 2 faktora.1) Podudarnost frekvence talasa spoljašnjeg zračenja i apsorbujuće strukture, dovodi do pojave

rezonance. Ako se podudaraju frekvence zračenja i upijanja (percepcije) – nastaće uzajamno

delovanje rezonance. U drugom slučaju spoljašnje zračenje i perceptivna struktura ostaće„ravnodušnim“.

Rezonanca određuje specifičnost, izbirljivost i preciznost uzajamnog delovanja. Radi povećanjaizbirljivosti ne iskorišćava se jedan signal, već doslednost rezonance.

Baš zahvaljujući tome, mi ne bolujemo od mnogih bolesti, od kojih boluju životinje, za izazivača nemaodgovarajućeg cilja. Zahvaljujući ovome možemo iskorišćavati aparate, koji ispuštaju signale koji plašedomaće štetočine. Kod čoveka ne postoji rezonanca na ove signale.

2) intenzitet (amplitude) zračenja. Pri nastanku rezonance amplituda spoljašnjeg zračenja sabira se safrekvencom oscilacije perceptivne strukture.

Ako je spoljašnja amplituda relativno mala (slab signal) – uticaj neće biti značajnim.Ako je spoljašnja amplituda dovoljna, optimalna – desiće se aktivizacija strukture.Ako je spoljašnja amplituda prevelika – može doći do razrušavanja strukture kao posledica prevelike

oscilacije.Intenzitet određuje rezultat uzajamnog delovanja, da li će biti ova rezonanca korisna ili štetna.Aura – to je ukupan zbir svih fizičkih polja organizma, koja se konstantno izlučuju u okolinu. U auri

nema ničeg mističnog. Neki ljudi imaju proširen dijapazon vida i vide ne samo crveni, već i infracrvenispektar, a moguće i druge spektre. Takvi ljudi se nazivaju ekstrasensima – „preosetljivima“. Postojanjekod čoveka ovakvih osobina, ne znači da oni imaju mogućnost lečenja drugih. Prema tome ekstrasens sene smatra isceliteljem.

Ako se kao rezultat upale, intenzitet biohemijskih reakcija u organu čoveka povećava, onda se povećavai intenzitet infracrvenog zračenja u ovoj zoni. Za čoveka koji ima proširen dijapazon osetljivosti ovo sevidi (oseća) kao „isturenje u auri“.

Ako se kao rezultat degenerativnog procesa u organu intenzitet biohemijskih reakcija smanjuje se, ondase smanjuje i intenzitet infracrvenog zračenja u ovoj zoni. Za čoveka koji ima proširen dijapazonosetljivosti - ovo se vidi (oseća) kao „prodor u auri“. Naravno, da se „prodor“ smatra gorim. Samo se lečion ne „dodavanjem energije rukama spolja“, a bilo kojim aktiviziranim metodama (zagrevanje, trave,masaža, psihoterapija itd).

3.8.2.Supstanca kao nosilac informacijeSupstanca iskorišćuje se kao pouzdan i dugotrajniji nosilac informacije od talasa. Preko sinteze

supstance proizilazi „materijalizacija informacije“. Supstancu za prenos informacije koriste endokrini iimuni sistem. Starinskim načinom hemijskog upravljanja javljaju se humoralni faktori.

Postoji podudarnost gradnje upravljajuće supstance i strukture senzitivnog receptora. Među njimatakođe se dešava uzajamno delovanje u vidu rezonance spektra zračenja.

3.9.osnovni sistemi razmene informacije u organizmu čoveka

1. Nervni sistem, koji šalje nervne impulse (naredbe) raznim organima i stimuliše ili inhibira njihovufunkciju. Osobina i struktura prenošene informacije najsličnija je sa naredbama, koji dospevajuputem telefona. Postoji mogućnost operativne povratne veze i brze korekcije naredbe, ali se oni nefiksiraju u materijalnom nosaču.

2. Endokrini sistem uz pomoć hormona (naredbi) reguliše funkcije lanaca sistema ili kompletnogorganizma (adrenalin, estrogen). Osobina i struktara prenošene informacije slična je sa slanjempismenih naredbi. Kao pravilo, reakcija je sporija, ali pouzdanija, smanjena operativnost ipreciznost naredbe. Naredba je fiksirana na materijalnom nosaču.

3. Imuni sistem prepoznaje: svoj-tuđi i bori se protiv izazivača na osnovu dobijenog zaključka. Usvojom raspolaganju imuni sistem ima „bazu podataka“ svojih ćelija i tkiva (sistemhistopodudarnosti HLA) i uništava ćelije kojih nema u svojoj bazi podataka.

Zato, najbolje se leči patologija, koja je vezana za poremećaj regulacije.

3.10. Struktura informacije3.10.1 Sistemi znakova prenosa informacije

Struktura informacije „pisani govor ćelija“ sinteza doslednih nekoliko supstanci – pisanje pisma premadrugoj ćeliji. „Usmeni govor ćelija“ tj prenos informacije uz pomoć elastičnih ili elektromagnetnih talasa.

Žive sisteme karakteriše znakovni sistem prenosa informacije. Odvojeni signal može biti elementomslučajnosti, u isto vreme kada znak-određeni redosled i struktura nije slučajan, a stvoren zakonimaprirode. Zato postojanje znaka, takodje nije slučajno. Znaci se prepoznaju sistemima u saglasnosti sanjihovim značajem.

3.10.2. Pisani i usmeni ćelijski jezici

Radi komunikacije ćelije se koriste odredjenim načinom struktuisanim signalima. Struktuisani signalipredstavljaju informacione poruke. Signali mogu biti u obliku materija (pismeni jezik) ili oscilacija(usmeni jezik).

Da bi se naučio jezik,neophodno je prvo da se nauče „slova“, „zvuci“, „reči“, „rečenice“ i „sintaksičkapravila“.

Shvatanje reči „struktura“Mnogi ljudi shvataju reč „struktura“ kao reč koja je analogna informaciji, ali struktuisana voda itd mogu

da ne prenose informaciju, u strukturi čak može da se desi da nije ništa zapisano.U tom slučajustruktuisanost (kristala) karakteriše samo stepen njegove urednosti (negentropiji). Za informaciju osimstruktuisanosti, takodje je karakteristična i novina, tj razlika dela strukture od drugog dela.3.10.3. Signal

Signal – je jednostavan proces, koji može da prenese najmanju količinu informacije.Signal može biti izmena sile jednog od 4 tipa:

1) Elektromagnetni;2) Gravitacioni (mehaničke oscilacije, sila trenja, elastičnosti, privlačenja);3) Jakog (na nivou medjuatomskih);4) Slabog (uzajamno delovanje);

Jednostavan, prost signal (blic svetlosti, 1 monotonska harmonijska oscilacija, frekvenca koje nemaznačaja) nosi 1 bit informacije, i daje odgovor na jedno pitanje.

Složeni signal (semafor, 1 monotonska harmonijska oscilacija, frekvenca koje ima značaja) nosi 1 bajtinformacije, daje odgovor na nekoliko pitanja

Mada ponekad, nezavisno od složenosti signala (buka), on može da nosi samo 1 bit informacije.Prilikom poremećaja čulnih organa, složeni signal može da se doživljava kao jednostavan i nositi manju

količinu informacije.3.10.4. Slovo

Slovo (znak)-slika, koja je sastavljena od signala, koja mora da se identifikuje sistemom, i zato postojisamo u sistemima sa memorijom. Za nastanak slova značaj ima ne samo frekvenca izlučivanja ili boja, a injihov uzajamni odnos u vremenu i prostoru. Uzajamni odnos u vremenu bitan je za talase:elektromagnetni spektar, akustični talas-usmeni govor.

Uzajamni odnos u prostoru bitan je za strukturu – pismeni govor.3.10.5. RečReč – to je slika sastavljena iz slova.3.10.6. PorukaPoruka- je minimalna jedinica informacije.3.10.7. Rečenica

Rečenica – je slika, sastavljena iz reči, gde poseban značaj ima njihov raspored (u bioinformaticiraspored delovanja određenih materija – nakon delovanja inhibitora materija neće ukazati uticaj)

gramatička i sintaksička gradnja.Razmak izmedju reči u rečenici je veći, nego izmedju slova i reči, isto jei u bioinformatici.

Tabela različitih jezika na različitim nivoima strukturne organizacije bioobjekata

Govor: Pisani govor Usmeni govor

Slovo Reč Rečenica Slovo Reč rečenica

DNK Nukleotidi

A,C,G,T

Od tri slova– triplet

nukleotida

Geni ? ? Mitogenetskozračenje

RNK Nukleotidi

A,C,G,U

Svi tripleti iRNK

? ? ?

Belančevina 20aminokiselina

Joni

Peptid Polipeptid (sasekundarnom,tercijarnom ikvarternomstrukturom)

? ? Spektarapsorpcijezračenja

Biološka membrana (satoji se odbelančevina, lipida, polisaharida)

Sekundarniposrednici

Jonikalcijuma,

cikličninukleotidi,

inozitol3fosfat

Na ćelijuistovremeno

delujenekoliko„slova“,koji u

odredjenomredosledusastavljaju

„reč“

? Vrh delovanjapotencijala

Potencijalidelovanja,spori talasi,

elektrotonskipotencijali

Električnikompleksi

Medjućelijska komunikacija Primarniposrednici,medijatori,hormoni,biološkoaktivne

supstance

Iz odredjenognakupljanja

biološkoaktivnih

supstanci kojiu ovomtrenutkuokružujućeliju i

konstantno semenjaju

Elektromagnetskozračenje,

mehaničkeoscilacije i dr.

1 zubac naEKG?

EKG, EEG

Kao rezultat dekodiranja genetskog koda (šifre) bilo je dokazano da svakom „slovu“ govorabelančevine odgovara „reč“ govora RNK – triplet3.10.8. Morfologija i sintaksis ćelijskih jezika

MorfologijaU lingvisticiMorfologija –je deo gramatike, koji proučava unutrašnju strukturu govora, gramatičke kategorije i

načini izražavanja gramatičkih značenja, a takodje i gramatičke klase reči – delovi govora.Svoje morfološke karakteristike ima svaki jezik. Morfologija jednih jezika može se opisati kao sistem

sintetičko-analitičkog tipa (ukrajinski, belaruski, španski i dr). Gramatički značaj reči kod njih se izražavau osnovi uz pomoć fleksije. U analitičkim jezicima (engleski, kineski i dr) deo gramatičkih značenjaprenosi se analitički – uz pomoć službenih reči, redosleda reči, povezivanja i dr.

Prevod ćelijskih tekstova u bionformaticiProučavanje morfologije ćelijskih jezika (jezik DNK,RNK, belančevine, membrane, sekundarnih

medijatora i dr) ima značaj zato da bi se bolje razumeli medjućelijske i intraćelijske informacione porukei preciznije predvidjali buduću funkcionalnu aktivnost različitih ćelija.

Istraživanja morfoloških osobina ćelijskih jezika su pokazali, da oni mogu pripadati analitičkimjezicima, jer se deo gramatičkih značenja prenosi analitički – uz pomoć redosleda reči, službenih reči,povezivanja.

SintaksaU lingvisticiSintaksa – to je deo gramatike, koji proučava gradnju prostih i složenih rečenica, njihove tipove i

oblike, a takodje i uslove upotrebe. Osnovna sintaksička jedinica je rečenica. Rečenica je celokupnost,sistem obaveznih veza izmedju reči; koja se ponavlja, tipična je i relativno se ne menja u različitimsituacijama govora - jezična struktura.

Strukturno organizacionom jedinicom rečenice javlja se član rečenice, koji ispunjava, pre svega,strukturnu funkciju, stvara neautonomne, minimalno sintaksičke strukture – povezivanje slova, od kojihnastaju rečenice.

Prevod ćelijskih tekstova u bioinformaticiRadi ispitivanja sintakse membranskih jezika registrovali su izazvanu električnim nadražajem i

spontanu električnu i kontrakcijsku aktivnost gladkih mišića želuca, creva, materice, jajovoda zamorčeta.Sprovedena istraživanja su pokazala, da u električnim kompleksima, koje generišu glatkomišićne ćelije,postoje glavne (subjekat i objekat) i sekundarni članovi rečenice.

SubjekatU lingvisticiSubjekat je glavni član rečenice, koji označava subjekat delovanja ili nosioca neke osobine (osobine,

stanja), koji se naziva predikat. Subjekat nije uvek obavezan u rečenici, pošto se predmetna pripadnostpojma može biti izražena i drugim načinom, naprimer situativno ili kontekstualno.

Prevod ćelijskih tekstova u bioinformaticiU membranskom govoru ćelija subjekat često se izražava situativno ili kontekstualno.„ko se našao u zoni delovanja“. Naprimer, dajući pražni nadražujući električni impuls, mi kažemo

glatkomišićnoj ćeliji: „Niskopražni gladkomišićne ćelije skraćujte se!“ Ako povećamo količinunadražujućeg elektriciteta 5-10 puta, onda se prethodna rečenica pretvara u:“Svi glatkomišićne ćelijeodmah se skraćujte!). Na takav način, pri povećanju amplitude spoljašnjeg signala, često se umanjujespecifičnost adrese.

U lingvisticiPredikat

Predikat je glavni član rečenice, koji pokazuje delovanje, proces itd., koji traju za vreme relativnogtrenutka govora ili neke druge tačke vremenskog toka.

Prevod ćelijskih tekstova u bionformaticiBilo koji prekopražni nadražaj ćelija ima u svom sastavu predikat, koji se može izraziti rečima: “reaguj,

nadraži se, pamti, skraćuj se, izluči sekret“ itd.

U lingvisticiDefinicija

Definicija je sekundarni član rečenice koji se koristi da bi opisao statičnu karakteristiku predmeta,pojave, stanja, procesa i dr.

Prevodjenje ćelijskih tekstova u bioinformaticiDefinicije se iskorišćavaju u membranskom govoru ćelija.

PrilikamaU lingvisticiPrilikama se nazivaju takve sekundarne članove rečenice koji ukazuju na način, meru i stepen delovanja,procesa, stanja, mesto, vreme, uzrok, cilj, uslov, mogućnost postojanja predmeta, pojave.

Prevod ćelijskih tekstova u bioinformaticiU membranskom govoru često se iskorišćavaju prilika vremena (odmah). Brzina biološkog odgovora

direktno zavisi od amplitude spoljašnjeg signala.

U lingvisticiDopuna

Dopuna je sekundarni član rečenice, koji označava predmet (objekat), na koji je usmereno delovanje isa kojim je povezan drugi predmet, koji je izražen subjektom ili uz pomoć kojeg ostvaruje se delovanje.

Prevodjenje ćelijskih tekstova u bioinformaticiU membranskom govoru, dopuna se često koristi (skrati se i prenesi nadražaj susedne ćelije).Glavni i sekundarni članovi rečenice postoje u jezicima molekula DNK, RNK, belančevine,

sekundarnih posrednika, a ne samo u membranskom govoru. Svaka ćelija „zna“ nekoliko jezika.Šta daje u praksi izučavanje strukture ćelijskih jezika?Poznavanje strukture ćelijskih jezika, posebno usmenih, daje mogućnost njihove imitacije i na takav

način upravljanja delovanja bilo koje ćelije, grupe ćelija organizma ( u cilju lečenja).3.10.9. Prevodjenje ćelijskih jezika, tačke emitovanja

Prevodjenje ćelijskih jezika konstantno se dešava u živim sistemima izmedju karika informacionihkanala i u ćelijama radnih organa.

Receptori ćelija, jonski kanali (receptori biološko aktivnih supstanci i hemijsko upravljački jonskikanali prevode pismeni jezik materije na pisani jezik sekundarnih intraćelijskih posrednika,potencijalno zavisni jonski kanali prevode usmeni jezik elektromagnetskih talasa na pismeni jeziksekundarnih posrednika.

Receptori čulnih organa, kože unutrašnjih organa, slobodni nervni završeci (prevode usmeni jezikelektromagnetskih talasa visokih frekvenci vidljivog dijapozona, akustičnih, tj mehaničkihoscilacija vazduha, pismeni jezik hemijskih supstanci hrane i mirisni molekul, medjućelijskiprostor u usmeni jezik nervnih impulsa).

Sinapse ( sa usmenog jezika pakovanja električnih impulsa na pismeni jezik biološko aktivnihsupstanci na presinaptičkoj membrani i, obrnuto, na postsinaptičkoj membrani).

Hipotalamus i hipofiza (najvažniji centar prevodjenja sa usmenog jezika nervnih impulsa, koji seskupljaju sa celog mozga na pismeni jezik hormonsko stimulišućih i hormonsko inhibitornihfaktora, koji utiču na sve, bez izuzetaka endokrine žlezde).

3.10.10. Razlika metoda lečenja, koji su izgradjeni po principu ćelijskih jezika (mikrogeneratornainformoterapija) od drugih informacionih metoda lečenja.

Za metodu lečenja koja koristi elektromagnetne talase, kao nosilac informacije, imaju značaj sledećiparametri

1. Spektar korišćenih frekvenci, njihov konkretan značaj.Od spektra korišćenih frekvenci čestozavise potencijalne mete uticaja frekvenci. Što je više korišćeni spektar, to će on delovati na sitnijestrukture. Što se preciznije podudara frekvenca apsorpcije mete sa emitovanom frekvencom to ćepreciznije biti uticaj.

2. Snaga korišćenih frekvenci. Od snage zavisi karakter uticaja: uopšte neće delovati/aktiviranjestrukture usled rezonance/ razrušavanje strukture usled intenzivnih oscilacija.

3. Količina korišćenih frekvenci. Koriste se jedna frekvenca, nekoliko frekvenci, mnogo frekvenci,složeni spektri, nekoliko spektara. Što je preciznije opisan spektar oscilacije biološkog molekula,to je verovatnoća veća da će doći do rezonansa. Složeni sistem, naprimer belančevina, ne javlja seprostim zbirom frekvenci oscilacija njegovih delova. Njegova osećajnost prema pojedinimfrekvencama malo niže, nego prema precizno izgradjenom spektru njegove oscilacije.

4. Okretanje u vremenu (istovremeno, usled) i kako se ovaj parametar menja u toku jednog procesa icelog kursa. Konstantan uticaj jedne frekvence dovodi do brzog navikavanja i rezistencije uodnosu na uticaj. Frekvence moraju da se menjaju dinamično u toku lečenja. Postoji način uticajatzv „ljuljaškama“ frekvence, kada u predelima spektra, frekvence se dosledno menjaju od visočijihprema nižima i obrnuto. Takav uticaj manje izaziva rezistentnost, ali se ne javlja usmerenim iproučenim. Redosled uticaja ne može biti „bilo koja“, glavno je da bude po redu. To je slično sa

unošenjem lozinke na kompjuteru: čak i da znate svih 8 simbola, a neznate njihov redosled-postoji mnogo varijanti,ali samo je jedan pravi i jedini.

5. Prostorna organizacija generatora frekvenci i princip njihovog uzajamnog delovanja sa tkivom(organom) metom. Važno, kako je tačno rasporedjen generator u odnosu na metu, i na kakav načinuticaj dostiže metu i kako nastaje uzajamno delovanje

Biorezonansna terapija je lečenje uz pomoć jedne fiksne frekvence. Postoje specijalne tabelefrekvenci, u kojima je napisano, koja frekvenca kojem organu odgovara.

Multirezonansna terapija je lečenje uz pomoć nekoliko fiksnih frekvenci istovremenski.Mora-terapija leči složenim elektromagnetskim spektrima.Interferenciona terapija je lečenje na osnovu uzajamnog delovanja unutrašnjih i spoljašnjih frekvenci,

koji nisu sinhronizovani u vremenu.Informoterapija je lečenje otvorenim u vremenu redoslednim frekvencama ili spektrovima, koji su

gradjeni prema principu ćelijskih jezika.Karakteristike mikrogeneratorske informoterapije:Zapisana je informacija o normalnim ciklusima rada ćelija.Bolje se prihvataju biološkim sistemom, jer su napisani na razumljivom njoj jeziku.Spora navika i razvoj rezistencije.Dovoljno slab signal.Minimalna mogućnost neželjenog dejstva.Zanimljivo je da u klasičnoj akupunkturi tačke stimulatori, smirenja i tačke pomoćnici rasporedjeni su

prema odredjenom algoritmu. Prema tome na ruci se nalaze sedativne tačke u predelu lakta i lakatnejame, koji stimulišu se na prstima, obično na 3oj falanzi, tačke pomoćnici su izmedju njih u blizinipodlaktice. Na nogama sedativne (protiv bolne) tačke se nalaze pored kolena, pozadi-ispod kolene jame,stimulišući pored baze prstiju, pomoćnici izmedju njih u oblasti gležnja.

Izgleda da je dužina talasa, koji nastaje pri „uključenju“ odredjene tačke je različita, ali približno je istaza stimulaciju i smirenje različitih organa, kod svakog čoveka ona je individualna. Logično je to, jer sudimenzije organa kod svakog su različite. U akupunkturi za merenje rastojanja iskorišćava individualnicun! (udaljenost izmedju 2e i 3e falange srednjeg prsta ruke baš ovog čoveka).

Pri korišćenju Su-džok šema (lečenje uticajem na dlan i tabane) i akupunkture (korišćenje tačaka nauhu) iskorišćavaju kraće talase, pri korišćenju lečenja na prstima – još kraće, koji deluju na još sitnijestrukture. Tkivo šake/stopala ima principijelnu razliku u odnosu na tkivo zadnje površine ruku/nogu,najverovatnije jer se razvija od drugog embrionalnog pupoljka i ima sopstvene zone proekcije organa. Izato šeme obične Čženj-zju terapije i Su-džok ne smetaju jedna drugoj, već se dopunjuju medjusobno.

3.11. Perspektiva razvoja bioinformatikeDalji razvoj bioinformatike omogućiće stvarati cele programe ozdravljivanja na jezicima

intraćelijske, medjućelijske, medjutkivnom i medjusistemskoj komunikaciji.Prenošenje ovihprograma ćelijama organizma uz pomoć odgovarajućeg nosača informacije omogućiće im dauspostave razmenu supstanci, energije i informacije u organizmu čoveka i napraviti čoveka zdravim.

Postoji takodje problem stvaranja novih sistema povratne veze, koji su neophodni za odabir ikontrolu lečenja. Postojeći sistemi elektropunkcijske dijagnostike (Fol, Nakatani i modifikacije,aurikulodijagnostika itd) imaju nedostatke u planu postojanja spoljašnjeg signala testiranja (što jesignal visočije, to je gore) subjektivnog merenja, i druge.

4.Funkcionalni sistemi i kanali prenosa informacije u organizmu čoveka4.1. Pojam o informacionim kanalima u sklopu funkcionalnih sistema organizma.

Materijalnost IKFunkcionalni sistemi – sveukupnost organa i drugih struktura (nervnih centara, vlakana, endokrinih

organa i ćelija, imunskih organa, mišića, koštanih struktura, sudova), koji su objedinjeni ciljemispunjavanja jedine funkcije.

Funkcionalni sistem postoji do tada, dok postoji neophodnost u ispunjavanju njegove funkcije.Naravno, neke funkcije su potrebni uvek (varenje hrane, disanje, krvotok), a neki samo na kratkovreme. Novi funkcionalni sistemi mogu da se stvaraju za vreme bolesti, kada je neophodnonadoknaditi rad organa koji oslabljeno funkcioniše, za vreme nastanka novih neobičnih okolnosti, kojizahtevaju reakciju.Funkcionalni sistem radi po principu povratne veze.Princip povratne veze:Povratna veza reguliše izvršenje rada.Signali idu konstantno od receptora prema regulacionom centru i otud prema efektornoj ćeliji, a od

nje prema regulacionom centru – ako signal ne stiže – onda je to znak promena.Osnovni signal usmerava „primarnu“, grubu reakciju, postavlja se zadatak osnovnom usmerenju

reakcije, onda stižu konstantno korekcioni signali, koji odgovaraju za fino podešavanje i regulacijufunkcije.

Pri izvršenju posla, ako je posao ispunjen na 50% - šalju se signali na stimulaciju rada – pozitivnapovratna veza.

Ako je posao odradjen na 100% - onda se signali ne šalju.Ako je posao odradjen na više od 100% - onda se šalju signali za prekidanje delovanja (negativna

povratna veza).Na takav način, se vidi, što funcionalni sistem sastoji se od radnog organa i sabirajućih kanala,

obrade i prenosa informacije, koja se tiče ispunjenja odredjene funkcije.4.2. Gradnja IK u tehnici i biološkim sistemima

Razvoj informatike uslovljen je razvojem Šenonovskom teorijom veze. U šenonovskom kanaluprenosa postoji izvor i prijemnik informacije. Informacija dospeva do informacionog kanala prekokodiranog uredjaja, prijemnik dobija informaciju nakon dekodiranja.

Postojanje izvora buke remeti informaciju u kanalu prenosa. Neophodan uslov prenosa informacijejavlja se neprekidnost informacionog kanala.

Informacioni kanal, kao pravilo, ima mnogokaričnu strukturu.

U organizmu čoveka informacioni kanal takodje ima mnogokaričnu strukturu.Obezbediti normalnu razmenu informacije organa može se samo ako postoje različite varijante

regulacije.Spora regulacija se obezbedjuje endokrinim žlezdama i ćelijama, koje daju opštu intenzivnost

procesa razmene, brzina izvršenja funkcija itd.Brza regulacija obezbedjuje se „preciznim“ signalima nervnog sistema.Odredjeni značaj u regulaciji imaju takodje imune ćelije i ćelije vezivnog tkiva, izlučujući

prozapaljenske i protivzapaljenske faktore.Često ćelije koje se nalaze u susedstvu, prenose informacije jedna drugoj (u glatkomišićnim

vlaknima).Svi oni se javljaju karikama u mnogokarikovom kanalu regulacije.Kakav će tačno put ili redosled karika regulacije biti izabran – zavisi od konkretnog cilja.To, što se često zove meridijanom i izučava se kao raspored tačaka na telu čoveka – je samo mali

deo informacionog kanala odredjenog funkcionalnog sistema. Kineski lekari, pričaju o spoljašnjem(na koži) i unutrašnjem kretanju kanala. Baš unutrašnje kretanje kanala posebno zanimljiv ipredstavlja osnovni deo ledenog brega, na vrhu kojeg se nalaze tačke tela za akupunkturu. Unutrašnjekretanje kanala - to su sve informacione veze odredjenog organa, koje se ralizuju preko sudova uzpomoć hormona i drugih biološko aktivnih supstanci, nervi, veze sa segmentom kičmene moždine idelovima velikog mozga, neposredno od ćelije do ćelije.

Za informacioni kanal važna je neophodna brzina predaje informacije i minimalni trošak energije.

Naprimer, informacione veze susednih segmenata obezbedjuju se osim veze preko kičmenemoždine još i lokalnih mehanizama prenosa informacije uz pomoć metasimpatičkog nervnog sistema,lokalnih hormona, što se posebno dobro vidi u sistemu regulacije gastro-intestinalnog trakta.4.3. Izvori informacije

U bionformatici:Informacija, koju dobija čovek, možemo podeliti na:

Naslednu, koju dobijaju od roditelja i koja je kodirana u nukleinskoj kiselini, citoplazmi iplazmatskim membranama jajne ćelije i spermatozoida;

Iz okoline, koja dospeva preko čulnih organa i pored njih; Informaciju iz hrane, koja se deli na:- Strukturnu informaciju iz složenih molekula; nukleinskih kiselina, belančevina, vitamina i dr.;- Zaštitnu informaciju fitoncida, antibiotika i dr.Izvori informacije: nasledna, iz okoline, iz hrane.U tehnici – materije, zvuci, izlučivanje okolnog sveta i čoveka.Kineski pojmovi o dobijenoj informaciji

Informacija koju dobija čovek,možemo podeliti na:Či može doći od prošlog Neba Nasledna (Či može doći od prošlog Neba. U trenutku začeća, spaja se Či oca i majke i stvara se

početna Či (juan-Či) budućeg deteta, tj nasledna Či).U kategoriju budućeg Neba spadaju takve vrste Či, koji se formiraju i reprodukuju već nakon

rodjenja. Iz okoline, koja dospeva preko čulnih organa i pored njih (sa vazduhom, vodom, hranom dospeva

osnovna Či-czun-Či). Informacija iz hrane se deli na:- Strukturnu informaciju složenih molekula: (oblik Či, koji nastaje iz tečnosti i hrane, hrani sve

organe i tkiva, naziva se svetlom (žun-Či) ili hranljivom (in-Či).- Zaštitnu informaciju fitoncida, antibiotika i dr. (sve što ostaje od obrade hranljivih proizvoda i

tečnosti u organizmu i ne ulazi u strukturu hranljive Či, ide na stvaranje zaštitnih sila organizma –vej-Či).

Zaključak je da postoji paralela izmedju različitih tipova Či i tipova informacije.4.4. Prijemnici informacije

Prijemnici informacije, naprimer receptori stvaraju primarno raspoznavanje znakaU bionformatici:Čulni organi prilikom prijema informacije igraju ulogu prijemnika i uredjaja za kodiranje. Potrebno

je razlikovati čulne organe (receptore) čoveka i receptore ćelija. U ovom slučaju reč „receptor“ imaisti značaj – prijemnik informacije, ali različiti nivoi (organizmov, ćelijski).

Informaciju mogu da primaju akupunkcijske tačke, radeći pri tome kao organ percepcije, pošto imarazličite receptore (dodirne, toplotne proprioreceptori). Akupunkcijske tačke takodje dobijajuinformaciju koju nisu sposobni da usvoje čulni organi. DNK ćelija akupunkcijskih tačaka usvajainformaciju, koja se prenosi radioaktivnom česticom, membrana ćelija akupunkcijskih tačaka usvajainformaciju koju može nositi KVČ, SVČ izlučivanje, laser itd.

Prijemnici informacije: Čulni organi, akupunkcijske tačke, receptori ćelijskih membrana, receptoriu citoplazmi. Imaju osobinu desenzitizacije.

Ispitani mehanizmi recepcije informacionih signala koje se prenose medijatorima: acetil-holinom,adrenalinom (Vuljfius,Kovalenko 1978, Glebov, Križanovski 1978, zejmal, Šelkovnikov 1989,Aničkov 1982, Nozdračev 1983, Sergejev, Šimanovski 1987, Bertram,Katcung 1998). Dokazano je dasu receptori belančevinskih peptidnih hormona u mnogim biološko aktivnim supstancama nalaze sena plazmatskim membranama, a receptori steroidnih hormona nalaze se u citoplazmi (Rozen, Smirnov1981, Golikov 1988).

Radi izučavanja mehanizama recepcije informacionih signala zdravim i bolesnim ćelijamaistraživali su uticaj različitih tipova nosača informacije na električnu i mehaničku aktivnost izolovanihglatkomišićnih ćelija zamorčeta, mačke i čoveka uz pomoć disaharidnih medjuprostora. „Bolest“ćelija su izazivali hemijskim sredstvima (kiselinama, hloroformom, azotnim jedinjenjima i dr) ifizičkim faktorima (visokom temperaturom, prekopražnom električnom strujom).

U normalnom rastvoru Krebsa glatkomišićne ćelije taenia coli, kružnog sloja debelog creva,antralnog dela želuca, materice, jajovoda zamorčeta su spontano generisali spore talase i potencijalnadejstva, koji su izazivali njihovu kontrakciju. Bradikinin, supstanca R, vazopresin izazivali sukontrakciju ili pojačanje spontane električne i kontraktilne aktivnosti glatkih mišića mokraćne bešike,gastro-intestinalnog trakta, materice, jajovoda. Pri dužem delovanju ovih supstanci na glatkomišićnećelije njihovi efekti na kontraktilnu aktivnost su se smanjili, tj nastajala je desenzitizacija.

U tehnici –Predajnici, Antene, Biosenzori – je oblast koja se intenzivno razvija, pošto se često živiorganizmi (alge, jednoćelijski) bolje podnose izlučenje, nego bilo koje tehničko sredstvo.

Akupunkcijske tačke kao prijemnici informacije. Važnu ulogu u kodiranju informacije, koja jedobijena akupunksijskom tačkom, imaju labrociti – njihova povreda ili pojačavanje funkcionalneaktivnosti dovodi do izbacivanja u okoloćelijsku tečnost fiziološko aktivnih supstanci: medijatori bolai upale, supstance R, bradikinina, histamina, serotonina, prostoglandina koji utiču na okolne ćelije ireceptore nervnih završetaka gde se dobijena informacija kodira i predaje se dalje.4.5.Provodnici informacije

U bioinformatici:Obično je predvidjeno, da se informacionim kanalima u organizmu čoveka smatraju nervni

provodnici.Ali nervni provodnici u nekim slučajevima dolaze do efektornih ćelija, a u drugim – ne.Na skeletnim mišićima postoje sinapse, preko kojih nervni sistem može da upravlja njihovim radom,tj medju ćelijama kore velikog mozga i skeletnih mišića postoji neprekidni informacioni kanal,koji jeu potpunosti stvoren nervnim ćelijama, njihovim priraslicama i sinapsama.Ali u glatkomišićnimćelijama,krvnim ćelijama ne postoje čvrsto izraženih sinapsi, preko kojih bi signal mogao stići donervnog sistema. Ali nervni sistem igra važnu ulogu u regulaciji njihove funkcionalne aktivnosti.Regulišući uticaj se ostvaruje preko nervnih provodnika, koji su maksimalno približeni ka grupi ćelija(naprimer glatkomišićnim) i izdvajaju medijatore u njihov medjućelijski prostor. Uvećanjekoncentracije tog ili drugog medijatora u medjućelijskoj supstanci izaziva izmenu funkcionalneaktivnosti glatkomišićnih ćelija ovog dela.

Na taj način,iako je nervni provodnik „prekinut“ informacija ipak dostiže do efektornih ćelija, a toznači, da informacioni kanal u ovom slučaju nije jednorodan u svom toku. Ovo dovodi do zaključka,da nervni završeci nisu i informacioni kanali,tek ponekad mogu biti samo njihovim delićem.

Provodnici informacije: Mnogokarični informacioni kanali (nerv, sud, medjućelijska tečnost,membrane).Karikama mogu biti: nervni provodnici, biološke tečnosti (krv, limfa, medjućelijske supstance).Membrana glatkomišićnih ćelija.

Karikama informacionog kanala mogu biti nervni provodnici, humoralni faktori, koji su u filo- iontogenezi raniji u odnosu na nervne.Takodje postoje informacioni kanali, gde se priroda predajeinformacije ne javlja ni nervnom, ni humoralnom, informacija može da se prenosi elektrotoničnimpotencijalom (u glatkomišićnim ćelijama), putem mehaničkog ili elektromagnetno izlučivanje).

U tehnici: provodnici (struja), vazdušni prostor (zvuk), vakuum (EMI).Šta su to kineski meridijani?

Realno je pretpostaviti, da su klasični kineski kanali mnogokarični informacioni kanali. Odavde jejasno, zašto traženje morfološkog supstrata kineskih kanala bilo uzaludno. Morfolozi su predvideli, daje struktura kanala na celom toku ista. Dostigavši završetak nervnog provodnika ili suda, i ubedivši seda kineski kanal ide dalje, oni su zaključili da nervni provodnik nije isto što i kineski kanal. I zato jebio izmišljen „meridijan“-uslovna linija, koja spaja akupunkcijske tačke. Mada u stvarnosti

informacioni kanali nisu uslovni, a apsolutno realni. Od čega zavisi jedinstvo različitih strukturainformacionih kanala, šta objedinjuje raličitog roda elemente u sistem? Jedinstvo je uslovljenoispunjenjem funkcije informacionog obezbedjivanja datog organa. Informacija može da izmeni nosača(usmeni ili pismeni), ali sačuvati suštinu.4.6.Obrada informacije

Dešava se u ciljnim ćelijama.Obrada nastaje putem uporedjivanja dospele informacije sa postojećom u bazi podataka, odgovor na

pitanja važno/nije važno, aktuelno/neaktuelno.Pri tom je važan sam proces uporedjivanja podataka. Poznato je, da imune ćelije prepoznaju svoju

ćeliju prema kompleksu HLA (kompleks histouporedivosti), to je kao pasoš koji dokazuje o tome daje ćelija „svoja“. Pri poremećaju uporedjivanja ćelija može biti prepoznata kao tudja i biće uništena.4.7. Strukturizacija i stvaranje kataloga

Struktuiše se odredjena kao potrebna i aktuelna informacija.

Strukturizacija se dešava u saglasnosti sa već postojećom bazom podataka, u koju se umeću odredjeninovi „fajlovi“. Ako za novu informaciju nema grupe ili dela kataloga, ona može jednostavno da se neprihvata i ne pamti. U procesu dospeća informacije može da se menja struktura samog kataloga, štozahteva značajne troškove vremena i sredstva.

Kod čoveka u procesu vaspitavanja stvaraju se „bazni“ stavovi, koji i odredjuju svu dalju klasifikacijuzbivanja, pojava. Preredjivanje ovih baznih stavova je dovoljno težak i dugačak proces. Zato ako seprvobitna struktura kataloga sadrži greške – psiholozi to zovu „ograničenim ubedjenjem“, a celi sistem„životnim scenarijem“. Stavovi formiraju jezgro ličnosti, ali posledično svojoj žestini moguograničavati ovu ličnost pri pojavi različitih mogućnosti , smanjivati efikasnost adaptacije.

Postoji takodje kliše reakcije na nivou biohemijske razmene. Prilikom uticaja snažnog spoljašnjeghemijskog ili infekcijskog agensa može da se stvori stereotip reakcije na različite faktore u uslovimakonstantnog postojanja takvog agensa. Tj agens postaje ne samo spoljašnjim faktorom, već i utiče nakarakter obrade druge informacije, menja strukturu „baze podataka“. Standardni greške baze podataka uovom slučaju formiraju „konstituciju“, koja se izučava u homeopatiji. Ganeman je opisao „miazme“, tjzaprljanost, koja utiče na svu obradu informacije. Takve greške mogu da se prenose na potomke.

Grubi poremećaji informacione baze podataka na genetskom nivou (mutacije) dovode ponekad donesjedinjavanja sa životom poremećaja.4.8.pamćenje informacijePamti se struktuisana informacija

Prilikom pamćenja ima značaj, koliko energije i supstanci iskorišćuje se na 1 bit i minimum „buke“.

U bioinformatici:

Obuka imunih ćelijaU nervnom sistemu, u to spada i svesno pamćenjeBilo koja ćelija organizma?U tehnici: magnetizam, mehanička povreda, pri faznim prelazima:

- Izlivanje metalnih delova- Preplavljivanje voska- Kristalizacija leda i stvaranje vode prilikom hladjenja

Za to da bi se uradila kvalitetna kopija informacione poruke neophodno je:1. Kvalitetni original i dovoljno jak signal.2. Minimum buke.3. Odgovarajući nosač informacije.4. Fiksiranje informacije na nosaču.5. Znanje, zašto i kako ovu kopiju ispraviti.

Tehnike i usloviregistracije,preregistracijeinformacije upraksilekara

Primerom uzajamne veze izmedju tehničke ibiološke informacije javljaju se metoderegistracije „informacije“ o različitimsupstancama, tj spektara njihovog

lekarskih preparata.

4.9. Čuvanje informacije

U bioinformatici:DNK – sačuvana informacija ima nekoliko mehanizama

zaštite od gubitka.Realizuje se metodom slučajnih uzoraka različitim ćelijama u

toku života.Belančevina – prepisana informacija uvek sa „originala“

(DNK). Kopija sa originala uvek je bolja, ali sa svakim sledećemkopiranjem original postaje sve gore.

Ekspresija na površini imunih ćelija belančevina ranljivija„pojedene“ tudje supstance.Lančevi neurona.

U tehnici:Elektromagnetsko polje (disketa).Mehanički tragovi (laserni disk).Struktura kristala supstance (mikrošema).

4.10. Prenosioci informacije u svakoj karici IK

Ispitana je uloga različitih sekundarnih posrednika umehanizmu prenosa informacije, koja se prima plazmatskommembranom pri delovanju medijatora. (Bogač, Skripnjuk, Burdiga,1980, Bogač i dr., 1981, Kostjuk, 1986, Skok, Šuba 1986),hormona(Skripnjuk, 1989), peptida (Klimov, 1983, Skripnjuk 1989, 1995)na intraćelijske strukture.

Prenosioci informacije u svakoj karici IKDele se na „usne“: izlučivanja i različiti potencijale i „pismeni“:supstance

Primarni posrednici (medju će lijama): hormoni, medijatori,

elektrotonički potencijali, generatorski potencijali, potencijalidelovanja, spori talasi, mitogenetička izlučivanja i dr

Sekundarni posrednici (unutar ćelije)- Са2+,- cАМF- inozitol-3 fosfat,- diacilelicirol potencijali delovanja

U bioinformatici:• od nervnog i endokrinog sistema na glatke mišiće primarnim

posrednicima – slovima (hormoni, medijatori, metaboliti);• od plazmatske membrane na intraćelijske strukture:

- «usmeno» signalima – potencijalima delovanja(PD) i slovima – pakovanjima PD;

- «pismeno» slovima – sekundarnim posrednicima Ca2+ , cAMF,inozitol-3 fosfat, diacilglietorol);

• iz citoplazme u jedro• u organizmima čoveka, životinja, biljaka, mikroorganizama, virusa

– «usmeno»? slovima – elektrotoničnim potencijalima, generatornimpotencijalima, potencijalima delovanja, sporim talasima, mitogenetičkimizlučivanjem i dr.

– «pismeno»> slovima: nukleotidima, medijatorima, hormonima,

aminokiselinama, jonima i dr.> slovima: tripletima, polipeptidima, belančevinama,

električnim kompleksonima> R e č e n i c a m a : n i t i m a D N K , R N K , s k u p l j a n j e m

b i o l o š k o a k t i v n i h s u p s t a n c i , k o j i s e s t a l n o m e n j a id r .• u živim sistemima: rečenicama i pričama (fa jlovima).

Uz pomoć metode duplih šećernih medjuprostora istraživali suuticaj specifičnih (joni natrijuma, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma,hlora, medijatora, hormona, pražnih električnih nadražaja i dr) inespecifičnih (jona stroncijuma, barijuma, cinka, gvoždja, lanina,farmakoloških preparata, toksičnih supstanci, nagle promenetemperature, prepragovih i nadpragovih električnih nadražaja i dr)razdraživača na električnu i mehaničku aktivnost glatkih mišića.

Ca→Sr Nakon zamene jona kalcijuma na jone stroncijumabeznačajno se menja električna nadražujuća aktivnost gladkihmišića gastro-intestinalnog trakta.

Ca→Ba Prilikom zamene jona kalcijuma na jonebarijuma,često se uvećava frekvenca spontanih potencijaladelovanja.Nakon 30-40 minuta delovanja barijumskog sastavakontraktilna aktivnost glatkih mišića inhibiše se.

Zn Fe Cd Električna i kontraktilna aktivnost gladkih mišićaugnjetava se u sastavima, koji su sadržali jone cinka, gvožđa, lanina.

Bez Mg Nakon zamene normalnog sastava Krebsa nabezmagnezijumski sastav pratilo se smanjenje katelektrotoničnihpotencijala, anelektrotoničnih potencijala, membranskogpotencijala, uvećanje frekvence i amplitude spontanih i izazvanihpotencijala delovanja glatkih mišića taenia coli zamorčeta. Pridugom dejstvu, amplituda PD smanivala se bez Na. Zamenanormalnog sastava Krebsa na beznatrijumski sastav izazivala jetoničnu kontrakciju i generisanje spontanih potencijala delovanja ifaznih kontrakcija glatkih mišića mokraćne bešike zamorčeta

Glatko mišićne ćelije mokraćne bešike počinjali sugenerisati spontane potencijale na 131,2_+32,8 od delovanjabeznatrijumskog sastava. Svaki spontani potencijaldelovanja bio ispraćen faznom kontrakcijom. Amplitudaspontanih kontrakcija iznosila je 82,9+_12,9% od amplitudaizazvanih električnom strujom kontrakcija mišića mokraćnebešike, koji su se nalazili u normalnom stanju. Nakonkontrakcije spontanih potencijala delovanja i kontrakcijeglatkih mišića oni su se mogli izazvati električnimimpulsima..

Zamena normalnog sastava Krebsa na beznatrijumski, ilihiponatrijumski hipo CL izzvala je kontrakciju glatkih mišića.

Hiper K Zamena normalnog sastava Krebsa nahiperkalijumski sastav dovodila je do depolarizacije plazmatskemembrane, fazne i tonične kontrakcije mišića mokraćne bešike,taenia coli, cirkularnog sloja želuca, materice, jajovoda zamorčeta.

Nakon zamene normalnog sastava Krebsa na sastav Krebsa,koji sadrži 4,9% dietilovog etra, beležila se depolarizacija ćelijaglatkih mišića taenia coli, koja je nastajala već nakon 10 sekundi.U sastavu Krebsa, koji sadrži dietilni etar, električna i kontraktilnaaktivnost bila inhibirana. U sastavima koji su sadržali hloroform,aminazin, benzol, o-ksilol smanjivao se membranski potencijal,amplituda skraćivanja i brzina opuštanja glatkih mišića.

Papaverin izazivao je inhibiciju električne i kontraktilneaktivnosti glatkih mišića.

Kofein izazivao je kratkotrajne kontrakcije i posledično opuštanjeglatkih mišića mokraćne bešike, materice, GIT.

Pri smanjenju temperature sastava Krebsa sa 37 stepeni na 23inhibirala se spontana električna i kontraktilna aktivnost glatkih mišića,povećavala se amplituda izazvanih potencijala delovanja, smanjivala seveličina membranskog potencijala mirovanja.

Dobijeni rezultati su pokazali, da nespecifični nadraživači (hemijskesupstance i fizički faktori) izazivaju izmene električne i kontraktilneaktivnosti glatkih ćelija, tj oni mogu biti nosačima informacionih signala.

Specifični nadraživači (acetil-holin, noradrenalin, adrenalin,bradikinin, supstanca p, vazopresin, oksitocin, angiotenzin,insulin, paratireoidin, kortizon, hidrokortizon, pražnielektrični stimulusi) takodje su izazivali izmene električne ikontraktilne aktivnosti glatkih mišića, tj oni služe nosiocimainformacionih signala..

Posebni informacioni signali nose malu količinu informacije.Prenos velike količine informacije izmedju ćelija, unutar ćelija,izmedju organa i sistema ostvaruju struktuisani informacionisignali. Prilikom struktuiranja informacioni signali sintetišu slova,ili zvuke, reči i rečenice. Nespecifični nosači informacije ne moguda sintetišu slova ili zvuke, reči i rečenice. Tako, naprimer,stroncijum ili barijum ne mogu da budu elementom slova DNK iliRNK, a kofein ne može biti slovom molekula DNK, RNK, ilibelančevine. Prenos informacije od plazmatske membrane dointraćelijskih struktura ostvaruje se takodje rečenicama, koji suizgradjeni od slova i reči.

Dobijeni rezultati su omogućili zaključiti, da intraćelijska iinterćelijska komunikacija ostvaruje se uz pomoć struktuisanihinformacionih signala.

U tehnici: Elektromagnetni talas, Mehaničke oscilacije.

Tačke spajanja karika IK, medjućelijska komunikacijaOdvojene karike informacionog kanala (prelaz od prenosa

informacije po nervnom vlaknu na humoralni put prenosa) spojenisu specijalnim tačkama (sinapse, hipofiza itd). U ovim tačkama,ako je neophodno radi se prevod medju jezicima medjućelijskekomunikacije, ako se u posmatranim karikama ovi jezici postoje.

4.11. embrio-histološki razvoj IK kod životinja i čoveka

Na odredjenoj etapi razvoja telo čoveka, kao i tela većineživotinja, ima segmentiranu izgradnju, sličnu kišnoj glisti. Unutarsvakog segmenta očuvava se odredjena autonomija procesa, tuspada i samoregulacija unutar segmenta. Kasnije delovi segmenatamigriraju i sjedinjuju se, stvarajući organe, ali informacione vezesve jedno ostaju. Kod formiranog organizma, običaj je da se kažene o segmentima, već o parametrima, kao rezultat transformacijesegmenata.

NeurotomMiotomSklerotomSplanhotomMezenhima

Dermatom

Od neurotoma formira se segment mozga sa nervnimzavršecimaOd miotoma – mišićni segmentOd sklerotoma – kičmeni stub i njegovi deloviOd splahotoma – unutrašnji organiOd dermatoma – odgovarajući kožni segmentOd mezenhima – sudovi i vezivno tkivo.

Već kod odraslog organizma prilikom poremećaja bilo kojegdela metamere, odmah se stvara reakcija odbrane svih drugihdelova metamera. Tako, pri hroničnoj upali unutrašnjeg organa,stvara se stabilan mišićni spazam metamernih mišića, promenapomeranja i ishrane zglobova, tu spadaju i zglobovi kičmenogstuba, izmena električne provodljivosti, temperature i drugihosobina kože odgovarajućeg metamera, izmene u drugimorganima, koji odgovaraju jednom te istom metameru.

Prema tome, lečiti je neophodno ne samo posebno uzeti organ,aceo metamer u celini.

Baš metamer formira značajni deo informacionog kanalakonkretnogorgana.

Iskorišćujući informacionu vezu organa sa odredjenim delomkože,mi sprovodimo elektropunkcijsku dijagnostiku.

Dermatom, a verovatno miotom i sklerotom (pošto su mnogetačke akupunkture se nalaze na odredjenoj dubini) kasnijeformiraju spoljašnji tok informacionog kanala u obliku redosledatačaka akupunkture, splanhotom formira unutrašnji tok kanala.

Na koliko funkcionalnih sistema ima smisla da se deli teločoveka?

Različite filozofski sistemi proučavaju različitu količinusegmenata:

Prema ajurvedskoj tradiciji se dele na 3 doši, prema jogi idrugim studijama izdvajaju se 7 čakr, prema tradicionalnojkineskoj medicini 12 kanala, prema zapadnim tačnim naukamaorganizam je podeljen na hiljade molekula i struktura.

Pri takvom detaljnom analitičkom pristupu često se gubishvatanje organizma kao celine. Što smo više delova izučili –to manje mi razumemo, kako ovi delovi uzajamno delujumedju sobom. Sve podele logički su povezani i ubacuje sejedna u drugu kao matrješki.I zato moguće je ići odjednostavne podele do složene, ali naravno ne zaboravljati nasliku u celini.4.12.Pojmovi o regulišućim centrima

Sisteme podudarnosti mogu se graditi, tako što se odlažuhorizontalno tabele različita količina segmenta, od 7 premabroju „čakrova“, tj regulacionih centara, 12 prema brojuklasičnih kineskih kanala, 20 prema broju Folevskih kanala, 35prema broju segmenta i nervnih završetaka kičmene moždine +12 parova kranijalnih nerava itd. Koliko segmenata (delova)treba izdvajati, ne zavisi toliko od broja, koliko od funkcije.Neki autori, vole sve prirodne pojave da razlažu u pentogram,neki heksagram itd. Važno je uporedjivanje elemenata premafunkciji.

Najveća količina informacije skupljena pro uporedjivanje„čakra“. Mi proučavamo čakre kao regulatorne (upravljačke)centre. Polazeći od pozicije teorije informacije, upravljačkicentri igraju važnu ulogu u sistemu.

Regulacioni centri sastoje se: Endokrine žlezde Odgovarajućih struktura nervnog sistema

(nervnih pleksusa) Odgovarajućeg imunog organa

Regulacioni centar:Endokrina žlezdaImuni organNervni pleksusPara organa:Šuplji organParenhimni organ

Šuplji organ češće obezbedjuje uzajamnu vezu saokolinom, i zato često se prvi remeti zbog uticaja spoljašnjihfaktora. Oboljenje se širi na parenhimni organ, u tom slučaju,kada su doživeli fijasko kompenzatorni mehanizmi.

Šema, prema kojoj predlažemo da proučimo sveregulacione centre para organa, simptome poremećajanjihove funkcije na različitim nivoima.

Regulacioni centarFunkcija:Organi:ŠupljiParenhimno-gusti.

U tradicionalnoj kineskoj medicini smatra se, da prvi stradašuplji organ, a ako bolest progresira-onda i zbijen (gust)organ. Kao primer tome, može biti česta situacija – u početku

nastaje gastritis, a kao njegova posledica nastaje pankreatitis.Sasatav regulacionog centra:Endokrina žlezdaNervni pleksusImuni organŠta je neophodno za pravilan razvojRadi razvoja pravilnog-adekvatnoj situaciji- algoritmareagovanja neophodno je iskustvo adekvatnog reagiranja narastuća po sili i složenosti ispitivanja.NormaVišak funkcijeFiziološki nivoPsihološki nivoSocijalni nivoManjak funkcijeFiziološki niviPsihološki nivoSocijalni nivo

Često specijalisti smatraju, da njihov nivo uticajanajadekvatniji i ne vide druge nivoe ili obrnuto, neuspehobjašnjavaju time da će najbolji uticaj biti na drugom nivou.

Hronična oboljenja nikad ne nastaju na osnovi pojedinačneepizode,naprimer pojedinačne dečje psihotraume. Ako je udetinjstvu nastalo hronično oboljenje – to znači, da je nastaoodredjeni patološki stereotip ponašanja, psihološkog ifizičkog reagiranja. Psihotrauma se dešava svaki dan isistematski iz godine u godinu! Ove psihotraume nastaju odformiranog stereotipa ponašanja roditelja (konstantnoagresivno ili neko drugo ponašanje). Ne treba nikoga kriviti –to je regresivna reakcija, koja dovodi do degradacije. Treba

rešiti ove probleme optimalnim putem.Kao rezultat hronične bolesti izbirno se troše odredjeni

resursi (mikroelementi, vitamine, masne kiseline), izbirno senagomilavaju odredjeni tip toksina, što obavezno zahtevakorekciju. Pažljivo se formira spazam ili atopija glatkihmišića, probirljiv disbalans hormona i imunih faktora,neuromedijatora, što zahteva funkcionalno lečenje(informoterapija, homeopatija). Pažljivo se formirajupsihološke disfunkcije i poremećaj ponašanja.PRIMER:Regulacioni centar 1Funkcija:SamopreživljavanjeOrgani:Šuplji – mokraćna bešikaParenhimni – gusti bubregSastav regulacionog centra:Endokrina žlezda – nadbubreg (izlučuje adrenalin,noradrenalin, kortizol).Nervni pleksus – nadbubrežni nervni pleksus, pleksusmokraćne bešike.Imuni organ- limfni čvorovi male karlice, deo gastričnihlimfnih čvorova.Šta je neophodno za pravilan razvojPravilna „kalibracija“. Dete uči šta je opasno, a sta nije uzavisnosti od reakcije roditelja, ili pri sticanju svog iskustva.U početku on nema svoj strah.NormaAdekvatna reakcija u saglasnosti sa situacijom, pravilnaocena nivoa bezbednosti.Višak funkcije

Fiziološki nivo – zadržavanje mokrenja, crvenjenje kože, žar,skače puls.Psihološki nivo – bez straha.Socijalni nivo – nepromišljeni postupci.Manjak funkcijeFiziološki nivo – „popišao se od straha,hronični cistitis,pijelonefritis, hladni ekstremiteti.Psihološki nivo –strahSocijalni nivo – strah od novine.

Pošto se razvoj nervnog sistema i nervnih pleksusa ide izektoderma, kao rezultat pojednostavljanja embriona formirase posteriorna i unutrašnja površina, odnosno „posteriorni“ i„unutrašnji“ nervni pleksusi.

5. Uslovi razmene informacije na raznim etapama.

Greške u razmeni informacije

5.1. klasifikacija etapa razmene informacijePočetno dospevanje (zapažanje) informacijeObrada informacijeOčuvanje informacijeReprodukcija informacije

5.2. etapa početnog dospevanja (zapažanja) informacijePri zapazanju informacije, važne su sledeće osobine:

1.jedinstveni jezik sistema koji prenosi i koji zapaža ili postojanje prevodioca. U drugom slučajuprepoznavanje informacije je nemoguće. Ovo može biti u prednost u tom aspektu, što organizam čovekajednostavno ne prima mno ge izazivače, koji su karakteristični za životinje, a zato ne bolujeodgovarajućim bolestima. U isto vreme ko munikacija i razmena iskustvom na različit im jezicima jenemoguća.2. Osećajnost prijemnika odgovara snazi signala koji se prenosi

Slabost ili sila signala je relativna, pošto je najvažnija podudarnost osetljivosti prijemnika sa snagomsignala.

Preslaba snaga signala niža od praga osetljivosti prijemnika dovodi do odsutnosti ili značajnogdeficita informacije.

Prevelika snaga dovodi do uključivanja mehanizama zaštite i otpornosti prema daljem dospevanjusignala, što je uslovljeno mogućnošću uništenja prijemnika prilikom dospevanja prevelikog signala.Ponekad takvo uključenje biološke zaštite možemo ciljeusmereno iskoristiti za ciljeve lečenja. Pojačanjesignala izazivača uključuje maksimalno mehanizme zaštite protiv njega, ali i troši rezerve. Takav načintreba da se koristi dozirano. Preveliki pritisak na osobu čak i „za njeno dobro“ uključuje mehanizmezaštite, što se često dešava pri vaspitavanju dece. I zato se često roditelji zapanjuju: zašto dete radi svesuprotno zdravom smislu.

4. Sposobnost propuštanja informacionog kanala je dovoljnaPropusna mogućnost IK je ograničena, i zato pri višku dostupu informacije, informacija se može

prekinuti, iskvariti, nepravilno da se obradi i na osnovu te informacije, može se doći do nepravilnog zaključkaČovek, kao i kompjuter sposoban je da obradi samo ograničenu količinu informacije u jedinici vremena.

O ovome je važno voditi brigu i pri informacionom lečenju, i pri obuci.Količinu informacije obradjujemo u jedinici vremena individualno. I zato kod holeričara, kod kojih nje

ima značajno više, mogu nervirati drugi tipovi ličnosti. Ćelija takodje obradjuje ograničenu količinuinformacije, i zato ne može ispunjavati istovremeno premnogo komandi. Sa informacionim metodama važnoje da se ne preteruje, njihovo delovanje treba biti doziranim i ciljeusmerenim.

5. PosrednikPrilikom predaje informacije često se iskorišćavaju „posrednici“, naprimer, nervna ćelija prenosi bol odpovredjenog dela do mozga. Ali što je više posrednika, to je veća verovatnoća greške: ako posrednik radi zadve strukture (dva izvora informacije), on može da „pobrka“ od koga je dobio bolnu informaciju. Dobrimprimerom ovoga služi iradijacija bola. Tako pri bolu u srcu, on se oseća u malom prstu leve ruke, levoj ruci ilevom ramenu.

6. postojanje povratne veze.Gubitak povratne veze nastaje pri poremećaju senzibiliteta receptora. Pri bilo kakvom dejstvu, organizam

se stara da isprati rezultat svog delovanja uz pomoć dobijanja povratne informacije. Ako se smanjujesenzibilitet receptora glukoze – onda se povećava koncentracija glukoze u plazmi do tad, dok receptor nju ne„oseti“. To se dešava kod dijabetisa tipa II.

Ako čovek ne oseća rezultat svog truda u vidu materijalne i moralne nagrade, realnog poboljšanja nekihparametara kao rezultata njegovog rada (brojke u izveštaju itd), dolazi do profesionalnog zasićenja – gubitakinteresovanja za rad.

Jedan od primera gubitka povratne veze je autizam – smanjenje komunikacije sa okolinom. Moguće, daje autizam rezultat traume viškom informacije, iz-za čega se javljaju zaštitni mehanizmi izbirljivog blokiranjaperceptivnih receptora.

7. filtri i dopunske antene. Imajući neko iskustvo u percepciji raznog tipa signala, organizam stvarafiltere ili obrnuto dopunske antene izbirljivo povećavaju/smanjuju senzibilitet prema odredjenim signalima.

Posebno važne za sebe signale, organizam hvata dopunskim antenama – povećava gustinu aktivnihreceptora prema ovom tipu signala. Tako se stvara dobar sluh u opasnim situacijama, pojačano čulo mirisa kodtrudnica itd. Ponekad je povećanje senzibiliteta suvišno. Kao primer tome, može se navesti hipersenzibilitetalergičnih osoba, kada se imunim ćelijama „čini se da su svuda neprijatelji“. Apsolutno neutralni proizvodidoživljavaju se kao bolesnički faktori.

Protiv beskorisnih/štetnih informacionih poruka organizam formira filtre, izbirljivo smanjujućisenzibilitet prema njima. Suvišna stimulacija organa sluha u situaciji konstantnog stresa smanjuje senzibilitetovog receptora i stvara se privremena ili stalna gluvoća

5.3. etapa obrade informacije1. Komparacija, uporedjivanje sa postojećim podacima.Naprimer, imune ćelije uporedjuju ćeliju koju su sreli sa sistemom histopodudaranja HLA, ako se

uporedjivanjem pokaže da objekat ne ulazi u bazu podataka, objekat se uništava imunim sistemom.Pri grešci u ovoj sferi, mogu nastati autoimune bolesti, kada se svoje tkivo doživljava kao tudje i uništava

se.Neki izazivači imaju na površini belančevine, koji liče na belančevine sopstvenih ćelija i na takav način

oni se maskiraju od imunog sistema. Kao primer mikroorganizma, koji iskorišćava takvo maskiranje javlja sebeta-hemolitički streptokok grupe A, koji često izaziva autoimune bolesti srca, zglobova, bubrega.

2. dominacija odredjene informacije – obraćanje velike pažnje na nebitne detalje i stalni povratak najedan te isti način reagirovanja. Najčešće nastaje pri postojanju nastale dominante (generatori patološkipojačanog uzbudjenja).

Formiranje dominante jedne informacije nad drugom može imati kako pozitivne, tako i negativneposledice. Kada je zadatak završen, dominanta treba da nestane, a često se ovo ne dešava. Pri takvom tokuzbivanja nastaje „starenje“ na neaktuelnoj informaciji, poremećaj prebacivanja.

Generatori patološko pojačanog nadražaja dovoljno dobro su izučeni u neurologiji. U centralnomnervnom sistemu (CNS): Epileptično žarište, izvori hiperkineza.U vegetativnom nervnom sistemu (VNS)takodje mogu da se stvaraju žarišta konstantnog nadražaja.

Virusne čestice, ubacujući se u ćeliju, takodje stvaraju informacionu dominantu, primoravajući ćeliju dasintetiše prioritetno virusne belančevine.

5.4. etapa očuvanja i pamćenja informacije1. dovoljan broj nosača informacije (aminokiseline, nukleotidi)2. bez dodatka 2 znaka na jedno te isto mesto (povećanje gustine signala, naprimer kao rezultat velike

koncentracije supstance moguće je pri dehidrataciji)

5.5. etapa reprodukcije informacijeReprodukcija se često javlja kopiranjem informacije (prepisivanjem ili transformacijom pismenog jezika

u usmeni jezik).1. neophodno je reprodukovati signale dovoljne snage za senzibilne strukture2. na jasnom za senzibilnu strukturu jeziku3. Informaciju, struktuiranu u odredjenom redosledu4. dovoljno potpunu informaciju radi donošenja odluke senzibilnim objektom. Ako je nedovoljna

količina podataka (nepotpun ciklus uzajamnog dejstva signala). Informaciju je zgodnije da se prenosi

rečenicama (programima), pošto se smanjuje verovatnoća greške (pri izmeni jednog slova, sadržaj se kaopravilo ne menja).

5. U zavi sno sti od cilja preno sećeg sis tema info rma ci ja mo že bit i i st initom ili lažno m.Netačna in fo r macija – sad ržina in fo r macije ne o d go vara c ilj evima s enzib il no g sis tema. Ovo mo žebiti posled ica slučajne greške ili ciljeusmerene laži.

Laž (ne mo g uć no st pr epo znavanja no sača, napr imer u mesto acet i l -ho l ina -b lo kator , s l ičan pogradji).

Po stoje sp ecijalne tehnike b io loške ob ma ne - manip ula cije. I sko r išćavanje neaktuelne ili lažneinfo r macije, po luistinite info r ma cije r adi postizanja sopstvenih ciljeva na štetu to me, kogaiskorišćavaju. Orhideje iskorišćavaju formu i mi ris korisnog cveća.

5.6. šumoviŠumovi mogu da se sretnu na apsolutno bilo kojoj etapi informacione razmene (pri doživljavanju,

prenosu, očuvanju, obrade, reprodukcije) i potpomagati (ali ne jednoznačno odredjivati) nastanku grešaka. Priuvećanju intenziteta i šarolikosti šumova povećava se količina energije, koja je neophodna za tačniji tokinformacionih procesa.

Poznato je, da se lekovita informacija u većini slučajeva prenosi uz pomoć signala, koji imajuelektromagnetnu prirodu, tj elektromagnetnim talasima odredjene frekvence sa strogom organizacijomu vremenu i prostoru. Izučavanje spektara apsorpcije različitih supstanci, pokazalo je, da odredjeneharmonike, javljaju se karakterističnim za datu supstancu. Amplituda ovih harmonika je veoma mala ibliska prema veličini do amplitude šumova.

Na takav način, pri prenosu informacije sa lekovitog preparata na nosač, osim korisnog signalauvek se prenose elektromagnetni šumovi, koji nastaju kao rezultat toplotnog kretanja nosača punjača uelektričnim krugovima aparata. Osim toga, u uslovima grada značajnu ulogu za kvalitet informacije,koja se prepisuje, čine elektromagnetna polja okružujuće sredine. A to mogu biti elektromagnetnapolja bolesnih ljudi, radio i televizija, RLS, prenoseće stanice mobilnih telefona, bele tehnike i dr.

Sa ciljem udaljavanja takvog negativnog uticaja na kvalitet informacije, obično koriste primarnesignale, amplituda kojih previšuje nivo sopstvenih šumova aparature više od 1000 puta. Iskorišćavanje začuvanje lekovite informacije slabog signala zahteva iskorišćavanje senzibilnog nosača. Ali pri daljemčuvanju takvog nosača sa lekovitom informacijom, u njemu će se akumulirati informacija iz okolnihelektromagnetnih polja. Posebno opasne su greške u informacionim kopijama lekovitih sredstava,izazvane elektromagnetnim poljima bolesnih operatera, koji vrše sprovodjenje čuvanja informacije salekovitog sredstava na neutralni nosač. Pripremljeni u prisustvu bolesnih ljudi, informacione kopijemogu izazivati oboljenja kod pacijenata, koji će da ih primaju.

5.7. Redosled i ritam predaje informacije

Bioritmovi Vezani saEndogenim faktorima Egzogenim faktorima

Sekundni funkcijom ćelijskih membrana, generacija potencijalaMinutniČasovni Funkcijom mitohondrija sinteza ATFDnevni Jedrom:biosinteza belančevina u deobi ćelija Kretnjom oko suncaMesečni Menstrualni ciklus Fazama mesecaGodišnji Kretnjom oko sunca11-godišnji

Gore navedeni 3 ćelijski „časovi“ vezani su izmedju sebe i uzajamno se proveravaju: funkcijaNa/K pumpe ćelijske membrane, biosinteza belančevine i deoba ćelije zavisi od sinteze ATF.

Brza adaptirujuća reakcija proizilazi za račun sekundnih i minutnih ritmova:povećanjerefraktarnog perioda nakon duge stimulacije.

Spora adaptacija prolazi za račun sistema biosinteze belančevine i stvaranja novih ćelija (radnahipertrofija).

Pri generaciji bioloških programa, neophodno je poštovati ritmove i redosled dospevanja signala – to jeiskustvo struktuisanja biološkom informacijom, za koju je potrebno mnogo podataka o normalnim i patološkimritmovima organa, tkiva, organizma.

Zanimljivim pravcem izučavanja se javlja kraniosakralni ritam, „slušajući“ i normalizujući koji možeharmonizovati likvorodinamiku i funkcionisanje mnogih struktura mozga. Zanimljiv je on, pre svega, zato štose ovaj spori ritam oseća ispod ruke lekara i dostupan je za „auskultaciju“ bez specijalnih tehničkih sredstava.Osim toga, odavno je poznata pulsna dijagnostika, po kojoj se odredjuje funkcionisanje ne samokardiovaskularnog sistema, već i vezanih sa njom drugih organa. Postoje jednostavniji načini proučava njaritmova uz pomoć tehničkih sredstava, ali naravno, specijalisti je uvek interesantno dodirnuti i osetiti oveuzajamne veze samom.

5.8. Problemi kompleksnih programa biološke zaštitePostoji takva raznolikost poremećaja informacione razmene kao biološko hakerstvo. To nije samo

posledica grešaka – a usmereno traženje slabih mesta u zaštitnim programima organizma i posledični kvarmehanizama zaštite.

Tako se virus na prvoj etapi ne prepoznaje imunim sistemom (može biti rezultatom njegovog restarta zbogdrugih zadataka), zatim dospeva u ćeliju (koja omogućuje ovaj prolaz), zatim ruši zaštitne mehanizme DNK idostiže svoj cilj – množestvo reprodukcije i sklapanja virusnih komponenti.

Često, spoljašnji manipulatori i lažovi iskorišćavaju probleme organizma i proširene defekte razmeneinformacije. Naprimer, navika prema odredjenom faktoru ili načinu reakcije – onda možemo unapredproračunati reakciju organizma.

Gubitak povratne veze.

5.9. bolesti poremećaja razmene informacijeGreške pri početnim dospevanjem (doživljavanja) informacije

- Senzibilitet prijemnika ne odgovara snazi prenošenog signala:Smanjenje oštrine vida, smanjenje mirisa, gubitak osećaja kožnih receptora- Gubitak povratne vezeAutizamŠećerni dijabetis tipa II- Bolesti koji su izazvani greškama nosača:Defekti belančevina, fermenata, receptora- Poremećaj propusne mogućnosti kanala:Distres, sindrom hroničnog umoraGreške prilikom obrade informacije- Bolesti koji su izazvani greškama prema sadržaju informacije (defekt baze podataka) Nasledne bolesti (greškeDNK), postradijaciona oboljenja- Poremećaj podudarnosti sa bazom podataka:Alergijska oboljenja sa alergološkim komponentima (poremećaj prepoznavanja neutralni/štetni)- Hranljivih i respiratornih alergena.- Bronhijalne astme- Psorijaza, dermatitisAutoimuna oboljenja, oboljenja sa autoimunom komponentom (poremećaj prepoznavanja svoj/tudji)- Reumatizam- Reumatski artritis- Glomerulonefritis- Autoimuni tireoiditis- Sistemska oboljenja vezivnog tkiva i slično.- Šećerni dijabetes I tipaDominacija odredjene informacijeEpilepsija, druge varijante formiranja generatora patološko pojačanog senzibilitetaGreške prilikom zapisa i pamć en ja informacijeDeficit nosača informacijePoremećaj ishrane, hipoalbuminemija, hipohromna anemija

Dodavanje dva znaka na jedno te isto mesto (povećanje gustine signala)Dehidratacija, DVS-sindromGreške pri reprodukciji informacijeDisleksija, disgrafija

Poremeća j posledičn o sti iritma:

Poremećaj funkcije ćelijskih membrana: generacije potencijala

Karakterporemećaja ritma

Nervnotkivo Glatkomišićno tkivo

Prvenstvenopovećanje

SindrombolaNeuriti,Grčevi,Neuroze

Spazmi glatkih mišića- B r onh i j a →bronhoopstrukcija, astma- Sudova→hipertonija, stenokardija, bol glave -ŽKT→kardiospazam, pilorospazam.- Iz v od n i žu č n i kan a l i →diskinezija prema hiper tipu- S fi n kt e r i m o kr a ćn e b eš i ke →zadržavanjemokraće→upala- Jajovoda→komponenta neprohodnostiMišići srca →tahikardija

Prvenstvenosmanjenje

Parezeparalize

Sniženje tonusa glatkih mišića- Bronha- Sudova – hipotonija, varikozna venska proširenja, bol glave- Gastroezofagealni i duodenogastrični refluksIzvodnih žučnih puteva – diskinezija prema hipo tipuSfinkteri mokraćne bešike – enureza i nemogućnostzadržavanja mokraćeJajovoda-?Mišići srca-bradikardija

Aritmija

- Bronha- Sudova→VSD,bol glave- ŽKT→sindrom razdraženog debelog creva- Iz v od n ih žu čn i h ka n a l a – d i s ki n e z i j am eš an o g t i p a .S fi n kt e r i m ok r a ćn e b eš i ke – i šu r i j ap a r ad oks a ?- Jajovoda→?- Srčani mišići-aritmija

Problemi kompleksnih programa biološke zaštiteSličnost poremećaja razmene informacije u kompjuteru i živim sistemima pokazuje jednostavan

izraz, koji kao pravilo označava poremećaj u psihičkoj sferi čoveka.U početku ovo je termin, koji se primenjivao u kompjuterskom leksikonu i koji je odražavao mehanizam

rada kompjutera. Radi upamćivanja izmene podataka kompjuter pomera jedinice ili nule desno ili levo u ćeliji(po fazi).

6. Dijagnostika razmene informacije

(informodijagnostika)

Mnoge bolesti čoveka i životinja uslovljeni su i prate se ne samo poremećajem razmene supstanci i energije uorganizmu, a takodje i greškama u razmeni informacije. Ako normalna bioinformatika izučava razmenu informacije unormalnim ćelijama, organima, sistemima i organizmu u celini, onda patološka bioinformatika izučava razmenuinformacije u bolesnim ćelijama, organima, sistemima i organizmu u celini. Radi izučavanja mehanizama nastanka irazvoja bolesti ćelija uz pomoć metodike dvojnih šećernih medjuprostora istraživali su uticaj hemijskih supstanci (kiselina,etara, hloroforma, azotnih jedinjenja i dr), fizičkih (visoke temperature, električne struje) i informacionih (medijatora,hormona, medijatora bola, čestih i povremenih alergija) faktora na funkcionalnu aktivnost.

Dokazano je, da se jednim od ranijih poremećaja funkcionalne aktivnosti ćelija pri delovanju patoloških hemijskih,fizičkih i informacionih faktora javljaju:

• promena spontane električne i funkcionalne aktivnosti ćelija• poremećaj jonske sprovodljivosti plazmatske membrane• inhibicija rada jonskih pumpi ovih ćelija

• smanjenje ili potpuni nestanak reakcije na delovanje signalnih molekula ili signalnih električnihimpulsa.

Ovi eksperimentalni podaci omogućili su razradu metoda dijagnostike funkcionalnog stanja pojedinačnihćelija, organa i sistem organizma, na bazi merenja električnog impulsa i potencijala ćelija, organa i tkiva do inakon uticaja odredjenih informacionih signala.Pošto se ciljem navedenih metoda dijagnostike javljaju se odredjene reakcije ćelija, organa i sistema nainformacione signale i istraživanje informacione razmene, njih su nazvali metodama informodijagnostike.

6.1. Tipovi informodijagnostike:

Pri početnom dospevanju (zapažanju) informacijeIspitivanje spoljašnje recepcijeIspitivanje unutrašnje percepcijeIspitivanje provodnika informacijeIspitivanje prenosioca informacije

Pri obradi informacijeIzučavanje procesa uporedjivanjaPronalazak žarišta patološko pojačane alergije

Pri zapisu informacijePri reprodukciji informacijeIstraživanje posledica i ritma prenosa informacije, procesa sinhronizacije.

6.1.1. dijagnostika zapažanja informacije

А) Ispitivanje spoljašnje recepcije– oftalmološko ispitivanje (ispitivanje oštrine i drugih osobina vida)– ispitivanje zapažanja boje – test Ljušera– otološko (ispitivanje sluha)– rinološko (organ mirisa) – ORL, neurolog– ispitivanje ukusa - neurolog– ispitivanje senzibiliteta kože, duboke osećajnosti

(sudovno-mišićne) - neurolog– ispitivanje tačaka akupunkture prema hodu informacionih kanala refleksoterapeut, a takodje i ukazujuća

dijagnostika.б) Ispitivanje unutrašnje recepcije– ispitivanje senzibiliteta recepcije unutrašnjih organa - terapeut– receptori koji regulišu sadržaj različitih supstanci, arterijskog pritiska (karotidni sinus), temperature.

Ispitivanje provodnika informacije – delimično neurolog.Ispitivanje krvnog i limfnog koloseka (rusla), medjućelijske tečnosti kao provodnika informacije na datoj

etapi ne sprovodi se.U početku elektropunkcijskog istraživanja savetuje se oceniti stepen intoksikacije – ako je ona velika, onda jeneophodno uzeti u obzir, da je toksikacija u kvalitetu šumova u krvnom i limfatskom ruslu može dovesti doporemećaja informacione razmene i rezultata informodijagnostike.

6.2. Metode informodijagnostikeMetode informodijagnostike – to su metode, koje ispituju procese razmene informacije u organizmu

(prijem, kodiranje, prenos, dekodiranje, čuvanje informacije):1) Fizikalne: terapeutski pregled, neurološko ispitivanje2) Laboratorijske

− i s p i t i v a n je k o n c e n t r a c i j e i o d n o s h o r m o n a,− imunogram i dr..− ispitivanje sadržaja BAV. Gisimin, serotonin, supstanca R itd.

3) Aparatne− elektropunkcijaska dijagnostika (prema Folu, Nakatani i dr.).− elektrokardiografija, elektroencefalografija, elektromiografija.

Stanje ćelijskih membrana različitih organa ispituje se uz pomoć elektropunkcijske dijagnostike (EPD). Odpoznatih na danasnji dan metoda elektropunkcijskih dijagnostika najrasprostranjenim i najproučenim javljaju semetode Nakatani i Fola. Bas ove metode izazivaju najveće poverenje, pošto su isprobani na velikom broju

pacijenata i imaju dobre rezultate. Mi ćemo se zaustaviti na metodi Fola, pošto ona u odnosu na ostale imaprednost u vidu mogućnosti testiranja preparata na individualnu osetljivost. Na takav način, metoda dajemogućnost da se uspostavi sa ćelijama povratna veza u režimu realnog vremena, što je veoma cenjeno priispitivanju razmene informacije.

Baš iskorišćavanje kompleksa elektropunkcijske dijagnostike (prema Folu)+ ispitivanje reakcija ćelija narazličite informacione signale (testovi) naziva se informodijagnostika. Inače – ovo je jednostavno dijagnostikaprema Folu.Na današnji dan na teritoriji država ZND i istočne Evrope postoji veliki broj metoda, koje predlažu kompleksnudijagnostiku celog organizma za 1 sat bez teškoće lekara. Nije čak potrebno uzimati podatke – dovoljno jejednostavno postaviti elektrode na odredjene zone i dobiti masu lepih štampanih slika organa sa poremećajem u svimdelovima.

Ali mi predlažemo iskorišćavati metode, koji su proverene vremenom sa pozitivnim rezultatima i velikim brojemispitanih pacijenata.

Osim toga metoda Fola jednostavna u shvatanju i poseduje unutrašnju logičku strukturu koja nije suprotna sa znanjemkoje dobijaju lekari na medicinskim fakultetima i univerzitetima. Radi pronalaska tačaka iskorišćavaju se preciznianatomski orijentiri

Ispituju se svi organi i sistemi, što omogućuje kompektnost zapažanja. Postoji mogućnost testiranja i prognoziranjaefekta lečenja.

Da bi se radilo sa takvom metodom, potrebna su znanja, neophodno je potruditi se radi shvatanja metode, izdvajatidovoljno vremena za ispitivanje pacijenta (0,5 -2 časa) i naravno ovo nije „put najmanjeg otpora“. Dobijeni rezultati sadobitkom opravdavaju troškove.

6.3. Principi organizacije aparatnih metoda informodijagnostike

Dajte da vidimo od čega se sastoji dijagnostičko aparatno-programski kompleks i kako on radi:• Ispitivani objekat=pacijent=izvor podataka• Aparat• Razradjena metoda primene aparata, rezultati proba aparata• Znanja i navike lekara kako da koristi ovaj aparat• Modul analogo-digitalnog pretvaranja (ADP) radi unošenja podataka u kompjuter sa mernog aparata.• Tastatura za unošenje podataka o žalbama, anamnezi i dr.• U nekim aparatima modul preliminarne obrade podataka. Radi ovog aparat treba da ima svoju ličnu

bazu podataka i raditi kao ekspertni sistem, koji menja u nekom smislu lekara. Veliki brojmedicinskih aparata nema takav modul, pošto je on veoma skup u razradjivanju, a da se dobije dobarkvalitet obrade se ne uspeva.

• Obradu dobijenih podataka radi lekar na osnovu iskustva i znanja, sposobnosti analiziranja istruktuisanja informacije.

• Modul grafičkog prikaza podataka (vizuelizacija) i izvodjenja na štampanje.• Donošenje odluka koje se tiču daljeg dejstva vezanog za lečenje ostvaruje lekar.

Obrazloženje odredjiavnjaPovratna veza sa pacijentom

P AC IJENT Lekar

Donošenje odluke ятие

Iz vor podata ka• Subjektivni Ža l be

An a m ne z a

2) Objektivni indikatori, naprimer otpor kože

Monitor vizualizacije informacije

Analiza informacije

Tastatura uvodjenje informacije

Aparat ACP

Kompjuter

Metoda primene aparata

Izvorom informacije u navedenoj šemi javlja se pacijent.• Pacijent može saopštiti subjektivnu informaciju o stanju svog zdravlja. Ova informacija može biti (ali

nije obavezno) uvedena u kompjuter uz pomoć tastature.• Takodje možemo dobiti objektivnu informaciju o parametrima pacijenta uz pomoć aparata.U aparatima je veoma važno znati, kako protumačiti dobijene podatke. Aparat bez metodike njegove

upotrebe je beskorisan, zato što, u ovom slučaju signali koji dospevaju u njega je nemoguće dekodirati. Toje slično egipatskim klinopisanim tablicama, lepo, pametno, ali nejasno. Metodika – to je jezikkonkretnog aparata. Ako lekar nije izučio jezik aparata koji upotrebljava – sva tumačenja podataka gubesvoj smisao. Jedino što može to je ostaviti utisak na pacijenta dimenzijama, oblikom i sertifikatimaaparata.

Lekar može i mora znadi da dešifruje podatke neposredno sa aparata. Često je informaciju sa aparatamoguće odštampati (EKG,EEG), ali odštampani papir, moći će da razume samo specijalno obučeni lekar.

Informacija sa aparata može biti (ali nije obavezno) uvedena u kompjuter uz pomoć modulapretvaranja signala u kompjuternu šifru – ADP. ADP prevodi jezik aparata na jezik kompjutera. Bez ADPuzajamno delovanje aparata i kompjutera je nemoguće.

Kompjuter, kao pravilo, čuva dobijenu informaciju u obliku baze podataka.Sa kompjutera uz pomoć monitora informacija se prikazuje u obliku šema, grafikona itd. Šeme i

grafikoni mogu biti razumljivima ne samo lekarima, već i pacijentima.Dobijena informacija se analizira lekarom. Na ovoj tačci, negledajući na njenu jasnoću, neophodno je staviti

poseban akcenat. Naglašavamo: informacija se analizira samo lekarom. Odluke o daljim delovanjima donosi samo lekar.Ni jedan drugi elemenat ove složene šeme se ne bavi analizom informacije i donošenjem odluke. Baš od kvalifikacijelekara, njegovog znanja metodike iskorišćavanja i tumačenja rezultata aparatne dijagnostike zavisi rezultat. Gorenavedena šema može biti dovedena do minimuma na sledeći način:

“Ad min ist rat ivno -ko mand ni” sistemdonošenja odluke

Pacije nt Lekar

Do no šenje

I zvor podat aka1) Subjekt ivno : ŽalobeAnamneza

2) Objekt ivni ind ikatori naprimerE KG

Analizain fo r mac ije

o dluke

U takvoj šemi pacijent se javlja pasivnim izvorom različite informacije. Lekar odlučuje umestonjega šta da radi. Takav sistem je očuvan i danas u državnim ustanovama. Ako se pacijent leči na svojuruku – to se naziva samodelovanje i po mogućnosti žestoko se kažnjava. Ako se ne ispune zahtevi lekar,kao pravilo, ili je nezadovoljan ili je ljut. Nedostatak povratne veze sa pacijentom vremenom zahvata ispecijalistu. Lekar u takvom sistemu smatra sebe odgovornim za život i sudbinu pacijenta i breme oveodgovornosti jako utiče, smanjuje motivaciju. Zbog direktnog pritiska pacijent počinje da uključujemehanizme otpora, smanjuje poverenje u lekara i medicini u celini. Rezultat: profesionalno zasićenjeosnovne mase lekara. Ovakvo stanje u velikom stepenu se tiče ne samo medicine postsovjetskih zemalja,a i medicine u celini.

Šta hvali u obično jpo lik linici i zašta je pacijent spreman da plat i

Obrazloženje pr ipisivanjaPo vr at na veza sa pac ije nt o m

Pacije nt Lekar

do nošenjе

I zvor info r mac ija• Subjekt ivnо :Žalobe

Anamneza

2) Objekt ivne ind ikatori napr imer otpor kože

Monitorprikaz info r mac ije

o dluke

U smislu kontrasta pacijent bira za sebe iz pune šeme slede ći deo: obrazloženje propisivanja i prikazinformacije. Pacijent hoće da razume, šta se konkretno dešava sa njim i aktivno učestvovati u lečenju.Radi toga on zahteva od specijaliste da obrazloži propisanu terapiju i da objasni preporuke.

Lekari koji su navikli da samostalno donose odluke „umesto pacijenta“, nisu spremni na takvezahteve, smatraju ih suvišnim. Ali zato takve usluge za novac, spremni su da daju prodavci preparata iproizvoda medicinske primene. U takvom sistemu aparat za dijagnostiku i ADP stiče reducirani oblik.Piše se jednostavno kompjuterski program sa lepim slikama, kojima se i obrazlaže propisivanje terapije.Lekar ostaje bez novca, a pacijent bez kvalificirane pomoći. A dolazi do toga zbog poremećaja razmeneinformacije izmedju ova dva sistema.

Ponekad poremećaj razmene informacije stiče posebno zanimljivi oblik: lekar stiče ili iskorišćujeaparat za imitaciju povratne veze sa pacijentom.

Obrazloženje pr ipisivanja“ lažna povratna veza sa pacijentom”

Pacije nt Lekar

Do no šenje od luke няти е

I zvor info r mac ije• Subjekt ivnо : Žalobe

Аnamneza

2) Objekt ivni ind ikat ori napr imer otpor ko že

Monitorprikaz informacije

Analiza info r mac ije

Клавиатураввод инфо рмации

kompjuter

Аparat

U ovoj šemi postoji 2 apsolutno razdvojena toka informacije:• Od pacijenta prema lekaru, koji analizira dobijenu informaciju i donosi odluku.• Lekar uvodi podatke preko tastature u kompjuter, da bi onda pokazao na monitoru slike ili odštampaoizveštaj, na osnovu čega je on donosio odluku.

U takvom slučaju osobine i kvalitet aparata apsolutno nema nikakvog značaja. On se iskorišćava samo radiimitacije dijagnostičkog procesa. Dovoljno često, lekari koji nabavljaju ovakve sisteme, stvarno ne razume, daaparat može biti još i korisnim izvorom realne informacije.

Nikakve zabrane, ograničenje trgovine, licenzije i druge administrativne mere neće pomoći u takvojsituaciji. Jedino postepeno uspostavljanje dijaloga. Za lekare – dopunska obuka ponašanja u savremeno minformacionom svetu. Uspostavljanje realne povratne veze maknuće neophodnost stvaranja „lažne“. Pacijentipočeće da cene pažnju prema njihovom mišljenju i zaželeće da plate za dobijenu uslugu. Kod lekara stiče semotivacija izučavati nove metodike.Poboljšaće se kvalitet sabiranja i analiza informacije.

Lekarima, koji žele da počnu da se bave dijagnostičkom metodikom neophodno je kao prvo da posvećujupažnju na kvalitet aparata i postojanjem razumljive, proverene vremenom metodike sa mogućnošću obukespecijalistima koji se svakodnevno bave tim.

Pacijent Lekar

Iz vor podata ka

Dijalog

Analiza informacije

Obrazloženje pripisivanja, donošenje odluke

Prikaz informacijeMonitor

Tastatura uvodjenje informacije

Aparat AD P

Kompjuter

6.4. Proces elektropunkcijskog ispitivanja prema FoluMetodika Rejnharda Fola bazirana je na merenju elektrokožne sprovodljivosti precizno opisanih biološko

aktivnih tačaka (BAT), koji se nazivaju u datom slučaju tačkama merenja (TM). Tačke merenja ujedinjeni su uinformacione kanale. Ovi kanali delimično poklapaju se sa kineskim kanalima. Deo kanala i tačaka pronašao jeRejnhard Fol.

M.L.Lupičev piše:“električna provodljivost, kako se pokazalo, ne javlja se jedinstvenom informacionomosobinom TM.Pritiskajući kožu elektrodom, mi istiskujemo elektrolit iz kapilara u medjućelijski prostor. Merećizavisnost sile struje od pritiska, mi istovremeno uračunavamo i provodljivost tkiva, i njene elastične osobine, što jetesno povezano sa elastičnošću vezivnotkivnih vlakana nižih slojeva, propustljivošću membrana ćelija, tonusommišićnih vlakana, kapilarnom mrežom. Samo takav mnogokomponentni sistem može biti osetljiv na udaljeni uticajhemijskih supstanci“.Tehnika merenja, tumačenje rezultata, algoritam ispitivanja opisan je u mnogim sličnim instrukcijama (Fol, Lupičev,Katin,Kramer), zato se mi nećemo zaustavljati detaljno na njemu u okviru ove knjige. Samo ćemo navesti oneaspekte, koji se neposredno tiču informacionih mehanizama dejstva metoda, njegove upotrebe kao delainformodijagnostike. Takodje ćemo navesti one aspekte, koji ilustruju zakonitosti, koje se tiču bilo koje metodeinformodijagnostike koja postoji danas ili koji može nastati u budućnosti.

Šta je potrebno za to, da bi metodika Fola davala reprodukovane tačne rezultate?

– specijalista sa obaveznim medicinskim obrazovanjem, poželjno je visokim, koji je obučen navikama kliničkogmišljenja.

– kvalitetni aparat– kvalitetna obuka specijalista

6.5. uslovizaaparaturnuinformodijagnostikuPrema radnom mestu lekara-informodijagnostičara i informoterapeuta:1. Minimizirati spoljašnje elektromagnetne šumove: pored kuće nema LEP, radio ili TV

antena.U ordinaciji ili susednim prostorijama nema rentgenske ili fizioterapeutske aparature.U ordinaciji informoterapije, ne trebaju da se koriste uredjaji sa izvorom elektromagnetnog lučenja:

mikrotalasni i UZ uredjaji, UV lampe, ozonatori, klima uredjaji, televizori, oscilografi, radioprijemnici i dr.Dijagnostički i pribori za lečenje, kao i pacijent i lekar trebaju da se nalaze na rastojanju >50 cm od

elektrouredjaja.Bilo bi bolje kad bi uredjaji za lečenje i dijagnostiku radili od autonomnog izvora konstantnog napajanja.

Telefon na razdaljini većoj od 2 m od radnog stola, električnog štekera, stone lampe sa metalnim držačem –dalje od 1,5 m.

Ne savetuje se upotreba gasnih lampi dnevnog svetla.U trenutku ispitivanja u ordinaciji ne sme biti tudjih lica.2. M i n i m i z i r a t i e l e k t r i z a c i j u m a t e r i j a l a :Pod – drveni ili betonski, bez sintetičkog pokrića, da bi se izbeglo dejstvo statičkog elektriciteta.

Stolice za pacijenta i lekara, a takodje i podmetač za noge trebaju biti drvenim, udobnim.Za prevlake se ne sme koristiti sintetički materijali.

3. Minimizirati akustične šumove4. Optimalni uslovi za ispitivanje su: t° – 20-220 С, vlažnost vazduha – 60%.

Zahtevi prema lekaru – informodijagnostičaru i informoterapeutu za vreme rada1. Obezbediti reprodukciju rezultata: neophodno je predvideti standardnu tehniku merenja, pripremu

pacijenata i uslova radnog mesta i uredjaja.2. Minimizirati šumove:Pred ispitivanje treba skinuti sa sebe metalne stvari i nakit.Lekar ne treba da zloupotrebljava kozmetiku ili da se koristo kozmetičkim sredstvima sa jakim mirisom, na

noktima ne sme biti svežeg laka.Odeća treba da bude od prirodne tkanine, da bi se isključila mogućnost statičkog elektriciteta.

Ne sme se dodirivati golim rukama do tela pacijenta (treba koristiti suve rukavice ili salvete od prirodnetkanine). Držati prste ruke na izolovanim delovima elektroda. Poželjno je koristiti elektrodu koja ima osigurač naručici, da ne bi skliznuli prsti.

3. Lekar treba da bude zdravim sistemom razmene informacije:Ako se lekar loše oseća, umorio se, neophodno je na lep način da se otkaže ispitivanje, preneti termin na drugidan ili da se posavetuje drugi lekar.

Neophodno je regularno koristiti se metodikama informacionog čišćenja: konsultacije psihologa+autotreningili molitva+tuš, pranje ruka nakon svakog pacijenta.

4. Minimizirati uticaj poremećenog sistema razmene informacije, kojim se javlja pacijent:Ne lečiti pacijenta isključivo sa jednotipnom patologijom (posebno onkološkim i psihoneurološkim

oboljenjima).Ne treba omogućavati pacijentu da se koncentriše na svojim problemima, da se upušta u proces detaljnih žalbi i

unikatnosti njegovog oboljenja i „izlivati“ ovo na lekara.Raditi sa pacijentom u poslovnoj formi, precizno prateći ciljeve traženja uzroka oboljenja i traženja načina da

se oni izleče. Neophodno je shvatati ciljeve posete – dešava se ponekad da cilj posete nije rešavanje problema sazdravljem, a ponekad je i sekundarna korist od bolesti je veća od želje za izlečenjem.

Iskorišćavati rukavice i mantil.

Zahtevi prema pacijentu:• Za tri dana do pregleda prestati uzimati preparate, koje je moguće ukinuti, inače će se stvoriti klinička slika

koja je bolja nego u stvarnosti koja bi bila.• Sve preparate koje se upotrebljavaju, treba doneti u posetu lekara, sa ciljem da se testira i selektuje, pojave

alergena.• Ne obukivati sintetičku odeću.• Neposredno pred posetu, da se skine nakit.Sutovi zahtevi, koje je postavio Fol prema svojim pacijentima, složeni su za ispunjavanje, i zato se savetujeiskorišćavati „standardni uslovi“za primarni i kontrolni pregled sa ciljem posmatranja u dinamici.

6.6 Principi elektropunkcijske dijagnostike prema Folu: Elektropunkcijska dijagnostika kao raznolikostinformodijagnostike. Iskorišćavanje pribora za EPD kao sistemi povratne veze sa ćelijama organizma

• Svaka ćelija u membrani ima jonski kanali, koji selektivno propuštaju napunjene jone (kalcijuma, kalijuma,natrijuma, hlora i dr);naprimer, prilikom ulaska kalcijuma u ćeliju glatkog mišića pokreću se mehanizminjene kontrakcije, a pri ispumpavanju kalcijuma, postojanju magnezijuma i ATF – do opuštanja;

• Od odnosa otvorenih i zatvorenih jonskih kanala zavisi otpor plazmatske membrane električnoj struji;• U normali (stanju mirovanja) membrana je propustljiva osnovnom za jone kalijuma; sprovodljivost se

nalazi u opsegu norme (idealna norma);• Pri aktivnom radu (funkcionalno opterećenje) membrana postaje propustljiva još i za jone natrijuma i

kalcijuma. Sprovodljivost se nalazi u opsegu normale;• Pri dugotrajnom aktivnom radu ćelija se preuzbudjuje, remeti se regulacija otvaranja i zatvaranja jonskih

kanala u stranu povećanja broja otvorenih natrijumovih i kalcijumovih kanala, što se karakterišehiperfinkcijom organa; sprovodljivost pri tom je povišena;

• Ako je membrana povredjena (upala organa), u ćeliju se masovno kreću joni natrijuma i kalcijuma,sprovodljivost je veoma visoka.

• Ukoliko preovladava inhibicija u odnosu na pobudjenje, većina natrijumovih i kalcijumovih kanala suzatvoreni, većina funkcija je zatvorena i sprovodljivost je takodje smanjena;

• Pri smanjenju biosintetskih procesa, smanjuje se sinteza svih belančevina, smanjuje se apsolutni količinajonskih kanala u membrani, sprovodljivost plazmatske membrane je jako smanjena. Ovo karakterišedegeneraciju i atrofiju ćelija;

• Zato, kada smo proučili sprovodljivost ćelije, mi proučavamo propustljivost membrane prema različitimjonima, a to znači aktivnost rada ćelije, a znači i funkciju i postojanje poremećaja odgovarajućeg organa;

• Sprovodljivost odredjenih grupa ćelija mi odredjujemo baš uz pomoć pribora Fola.

6.7 Evolucija indikatora u zavisnosti od stadijuma toka patološkog procesa

Iskorišćujući bilo koju metodu dijagnostike pri progresiranju bolesti, mi pratimo izmenu indikatora u vremenuod simptoma akutnog procesa u pravcu smanjenja indikatora i pojavu simptoma hroničnog procesa.Razmotrićemo ovaj proces na primeru rezultata elektropunkcijskog ispitivanja prema Folu.

Na vertikali prikazana je veličina indikatoraNa horizontali prikazano je vremeSivom bojom prikazan je opseg norme

Normalni je prvi horizontalni grafik.Grafici sa smanjenjem indikatora u vremenu (fenomen pada strelice) je znak postojanja patologije

Iz grafika se vidi, da je prva reakcija na oštećujući faktor je pobudjenje i upala, koja sa progresijom bolestiprelazi u degenerativni proces. U nekom trenutku grafik se nalazi u zelenom opsegu, ali ima fenomen padastrelice. Prema tome, normalni prema veličini indikator sa fenomenom pada karakteriše hronično oboljenje.

6.8 Principi medikamentoznog testiranja:

• Svaka supstanca ima elektromagnetni spektar;• Elektromagnetni spektar javlja se ključnom osobinom bilo koje supstance;• Ako je potrebno odrediti, koja se supstanca nalazi u nepoznatom rastvoru, hemičari i farmaceuti

odredjuju nju baš prema ključnim frekvencama elektromagnetnog spektra uz pomoć specijalnogaparata– spektrofotometra;

• Složeni biološki molekuli mogu imati različiti spektar izlučivanja u zavisnosti od konformacije(funkcionalnog stanja);

• Ćelija takodje identifikuje supstancu prema njenom elektromagnetnom spektru;• Ćelija reaguje na elektromagnetni spektar supstance isto kao i na jedinjenje same supstance sa

receptorom; ovo se dešava zbog istovremenog postojanja u ćeliji hemoupravljajućih (upravljajućihsupstancom) receptora i potencijalo-zavisnih (koji se upravljaju elektromagnetnim signalima) jonskihkanala, a takodje i osetljivošću receptora prema elektromagnetnim poljima.

• Zato, ako se iz spolja da spektar izlučivanja odredjene supstance, mi možemo upravljati ćelijom;• Na taj način, ako se uključi u merni lanac supstanca, može se napraviti prognoza, kako će ona delovati

pri dospevanju unutar;• Tako se može prognozirati efikasnost/neefikasnost, toksičnost/alergičnost preparata; farmakoloških,

fito, homeopatskih, proizvoda ishrane.

U potpunosti verovatno je, da medikamentozno testiranje moguće je ne samo pri metodi Fola, već će se ubudućnosti biti razradjen i za druge aparatne metode.

Šta se može testirati?Može se testirati individualna osetljivost čovekaU načinu života:

• Prema hemijskim kućnim preparatima• Prema kozmetici i sredstvima higijene• Proizvodima ishrane• Gradjevinskim materijalima

U lekarskoj ordinaciji:• Farmakološkim preparatima (antibioticima, antihipertenzivnim – alternativa metodi traženja puta

probne primene preparata, hormonskim preparatima i drugim grupama farmakoloških sredstava)• Sredstvima detoksikacije: enterosorbenti, sredstvima za izlučivanje žuči, mokraće, znoja• Mikroelementima, vitaminima, esencijalnim masnim kiselinama, aminokiselinama• Alergenima – alternativa tradicionalnim alergijskim probama• Travama• Homeopatskim preparatima

• Od izazivača infekcija i parazita• Od mikroelemenata i hemijskih jedinjenja• Od biljaka, koje sadrže alkaloide• Od životinja, koje sadrže otrove

• Od patoloških tkiva životinja i ljudi (organski preparati)

6.8.1 testiranje parazita: otkrivanje infekcija i parazita(slike iz materijala seminara Maslij L.I.

„Testiranje parazita infekcionih i parazitnih agensa“,2007)

Pri postojanju poremećaja u tačkama merenja na kanalu tragamo za infekcijom i parazitom.Na normalnoj tačci dijagnosticirati postojanje infekcijskih i parazitnih agenasa je nemoguće. Testiranje

sprovode na poremećenim tačkama.Na početku uključujemo (u merni lanac, preko specijalnog kabla uključuje se ćelija, koja sadrži parazit) klasu

izazivača, naprimer „virusi“ i pratimo reakciju, ako je ona pozitivna ili sumnjiva, tražimo konkretnog izazivača.Ako se indikator 100% normalizuje se na nekoliko tačaka kanala rezultat je pouzdan.Dole navedeni grafici su karakteristični za merenje „nelečenog“ pacijenta, na bazi primljenih preparata mogu

biti drugačiji indikatori.• Polazni indikator. Indikator je poremećen – testiranje parazita je moguće samo na poremećenim

indikatorima• Indikator se smanjuje. Patološki izazivač. Organizam nema dovoljnu zaštitu (antitela) od izazivača,

moguće je da se nikad nije susretao sa izazivačem.• Indikator se ne menja. Zaštita (antitela) postoji, ali je izazivač nije aktivan. Odnos agresivnih faktora

izazivača/zaštitnih snaga organizma je u korist organizma. Uzrok poremećaja indikatora u drugačijemfaktoru.

• Indikator se normalizuje. Organizam ima antitela, izazivač je aktivan (aktuelan problem). Spoljašnjimedicinski tretman neće biti suvišnim u borbi protiv infekcije.

• Indikator se povećava više od opsega norme. Organizam ima antitela i reaguje na izazivačahiperergijski (alergijska reakcija).

Reakcija na visokopatološki agens pri odsutnosti zaštitnih antitela ispoljava se inhibicijom funkcije organizma.Odgovor:“loše, neću moći da se izborim“.

Pri postojanju adekvatne zaštite reakcija je „ravnodušna“.Pri postojanju i zaštite i aktivnog izazivača u organu odgovor je:“da, mi već imamo -mi taman sa njom

ratujemo“.Pri prejakoj hiperergijskoj reakciji odgovor je „aha, daj je ovamo, mi ćemo je uništiti“. U ovom slučaju osim

toga što će nastradati izazivač, nastaće i pogoršanje sa uništenjem sopstvenog dela tkiva.

Prilikom testiranja mi pronalazimo ne faktično postojanje izazivača, već postojanje specifične rakcijeorganizma na konkretnog izazivača. Prema principu otkrivanja titra specifičnih zaštitnih antitela. Zato, ako suzaštitne snage toliko oslabljene, da se organizam ne bori – reakcije neće biti i izazivač neće biti otkriven. Nasreću ovo se dešava retko u slučaju jake iznurenosti.

Pri visokom stepenu intoksikacije javljaju se rezonansni šumovi, koji mogu dati lažno testiranje. Visokom, sesmatra hronična intoksikacija ako se indikatori prema 2-oj tačci 5-og kanala, 10-e tačke 5-og kanala, 2-e tačke 6-og kanala niže od 30 jedinica skale (najčešće sa FPS).

Pri tom se nalazi istovremeno previše izazivača ili su rezultati promenljivi. U tom slučaju, neophodno jesprovesti kurs čišćenja (sorbenti: lan itd) na 5 dana i zatim ponoviti testiranje. Kao pravilo, pri ovom „nestaje“ 5-10 izazivača, što nam govori o lažnom testiranju.

Pre testiranja izazivača, da se ne bi gubilo vreme, neophodno je sprovesti diferencijalnu dijagnostiku premamikrogeneratorima, da bi se odredila ključna žarišta patologije i isključiti funkcionalnu patologiju.

Najčešće testiranje se prvovodi na 3-em grafiku:1,3,4.Izmena grafika 1 u grafik 3 „nema izazivača“Izmena grafika 1 u grafik 4 „ postoji izazivač“Takva šema je jednostavnija, i zato je jasna na prvoj etapi učenja metode.

Da li su štetni bakterije:Poćićemo od činjenice, da je od početka naš organizam organizovan kao zajednička kuća za bakterije. U našem

telu je manje sopstvenih ćelija nego bakterijskih. Mi izgledamo kao ljudi, a ne kao gomilica bakterija samo zatošto, dimenzije naših ćelija stotine puta veći od bakterijskih. Gore od toga, u svakoj našoj ćeliji se nalazi desetinebakterijskih ćelija, koje mi prenosimo potomcima, kao važan deo, slično kao i genom:mitohondrii. Bezmitohondrija mi ne postojimo – oni obezbedjuju nas sa energijom, koju mi ne umemo samostalno daproizvodimo.

Šta sopstveno predstavlja čovek: samo upravljajuću kompaniju i sredstvo pomeranja za milijarde pojedinihživih bića, u svoje vreme koji su se nakupili, da bi preživeli.

Naš genom se menja veoma sporo, da bi obezbedio preživljavanje u dinamičnoj okolini: dok genom našihstanara znatno elastičniji: majka treba da prenese detetu sa mlekom pri prvom kontaktu aktuelni tipove korisnih

mikroorganizama. Genomi ovih mikroorganizama su depoziti dobre adaptacije, pravilnog stvaranja imuniteta, odtuda sledi i krajnje vredna za osobu informacija.

Pri dospevanju bakterijske flore, ona stupa u uzajamno delovanje sa našom, ličnom. Ako se izuzmu izproračuna veoma opasne, tj apsolutno opasne patogene infekcije, onda se rezultat uzajamnog dejstva saspoljašnjom florom odredjuje odnosom snaga.

• Spoljašnja flora može da se adaptira, doprineti našem „unutrašnjem miru“ i postati članom zajednice.Na takav način, ona će doneti izvan aktuelnu informaciju u svojem genomu. Kako takva flora možedospeti unutar?Naravno, ako su ruke u meru uprljane.

• Spoljašnja flora je neutralna i organizam bez problema se rastaje sa njom, vrativši nju u zemlju. Ovo jevarijanta tranzitnog premeštanja bakterija unutar nas.

• Spoljašnja flora ima faktore patogenosti, tj pokušava prinudno da iskoristi naš organizam radi svograzmnožavanja i rasprostranjenja. Ona se razmnožava, razgradjuje naše ćelije, stimuliše centre za kašaljili neke druge za brzo i široko rasprostranjenje. Takvu floru prepoznaje i u idealnoj varijanti delimičnouništava imuni sistem. Lična flora potpomaže u brobi protiv patogene flore.Većina bakterija i virusa suuslovno patogene. Tj oni izazivaju bolest, ako budu mogli, tj ako uspeju da prodju pored imune kontroleputem mutacije. Kako takva flora dospeva u organizam? Naravno, od prljavih ruku.

Treba li se umešati u proces pozicione borbe zaštitnih sila (kiselost, žuč, enzimi, peristaltika)+imunitet + svojeflore protiv patogene flore. U krajnjem slučaju kombinacijom oružija masovnog uništenja (svoje i tudje), tjantibiotik + spoljašnja uslovno korisna neadaptirana u našem organizmu flora.

Da li su štetni gliste?U poslednje vreme u medijima i internetu nastao pravi rat sa parazitima, infekcijama. Prodaje se mnogo

ubilačkih aparata, likvidirajućih preparata i drugih agresivnih sredstava.Za razliku od bakterija, gliste nisu polazno neophodni nama radi života. Ali ako proučimo uslove, pri kojim se

sele gliste, postaje jasno, da je to uopšte nije slučajno zbivanje.U slučaju hroničnog i kompleksnog oštećenja gastro-intestinalnog trakta:

• Hiposekrecija želudačnog soka, smanjenje kiselosti• Smanjenje fermentivne funkcije pankreasa• Smanjenje stvaranje i izlučivanja žuči• Smanjenje peristaltike creva• Truljenje i gniljenje proizvoda ishrane

Stvaraju se idealni uslovi za naseljenje parazitima.Šta će se desiti, ako se proces smanjenja funkcije gastro-intestinalnog trakta prolaziće svojim redom? Odmah

nakon hipofunkcije sledi stadijum degeneracije i povećava verovatnoću malignog pretvaranja ćelija.Brzimkoracima približićemo se prema onkološkom procesu.

Šta izazivaju gliste u crevima? Razdraženost mukoze, bol, upalu, stimulaciju imunog odgovora. Loše i nijeprijatno, ali zato podalje od atrofije ili onkologije.

Ne, ne treba se radovati glistama. Aliu i uništavati gliste, bez odstranjivanja uzroka njihe migracije, nijebezbedno i neracionalno. Ovo je slično, smanjenju simptoma oboljenja, umesto lečenja same bolesti.

6.8.2 Testiranje alergenaIdeja nastanka alergije od poremećaja pankreasa pripada dr Maškinu N.V.

Pri dospevanju u organizam hemijskog jedinjenja• Proizvoda ishrane u gastro-intestinalni trakt• Cvetni prah biljaka, vuna životinja, prašine, drugih tela• Pri dospevanju hemijske supstance na kožu

Mogući su sledeće varijante normalnog razvoja dešavanja:• Nepotrebno hemijsko jedinjenje mehaničkim putem izlučuje se iz organizma ne apsorbujući se i bez

uticaja na tkivo• Potrebno hemijsko jedinjenje se vari, razlaže do sitnih molekula i apsorbuje, usvaja organizmom.

Pri dospevanju štetnog agensa, koji nanosi štetu organizmu, uključuju se mehanizmi imune zaštite, i organizamse aktivno bori sa faktorom.

Pri patološkoj varijanti razvoja zbivanja• Ako se za dospevajuće proizvode ishrane u organizmu odsustvuju fermenti – ovo iskorišćavaju

patogene bakterije, koji razlažu proizvod putem truljenja. Nagomilavaju se toksini. Na takav način,običan proizvod ishrane „nanosi štetu“ organizmu. Prilikom sledećeg dospevanja takvog proizvoda uorganizam, automatski se uključuju imuni mehanizmi zaštite i stvara se alergijska reakcija. Ovo jesuvišna agresivna reakcija na neutralni proizvod/faktor

• Ako se pri dospevanju obične prašine, cvetnog praha, vune organizam nije u stanju mehanički da ihizluči uz pomoć malja, epitela disajnih puteva – ova tela se zadržavaju i povredjuju mukozu. Uključujuse dopunski mehanizmi njihovog izlučivanja (kijanje, kašalj), a dalje se ova tela prepoznaju kao štetnaza organizam i podključuju se mehanizmi imune zaštite – stvara se bronhoopstrukcija i astma.

• Ako koža nema dovoljno mehanizama za izlučivanje spoljašnje supstance – stvara se suvišna imunareakcija u vidu zapaljenja i autoimunih oštećenja.

Na takav način, alergija – nepotrebno uključivanje imune zaštite prilikom netačnog prepoznavanja spoljašnjegfaktora, kao povredjujućeg. Realni uzrok oštećenja krije se u nemogućnosti organizma diferenciranoizlučivati/apsorbovati hemijska jedinjenja.

Prilikom progresije bolesti, ispoljava se generalizacija imune reakcije. Dospeće nesvarenog hranljivogproizvoda izaziva intoksikaciju. Pri tom toksini se izlučuju ne samo preko gastro intestinalni trakt, već i prekodopunske puteve detoksikacije: pluća, kožu. Imuni mehanizmi zaštite se uključuju u udaljenim organima odmesta dospeća toksina.

Alergiju testiramo na normalnim tačkama.Iskorišćavaju kanale alergije i imunog sistema (AI)Za proizvode ishrane: pankreas, dopunski može kanal želuca, tankog i debelog creva.Za disajne alergene: kanal pluća.Za kožne alergene: kanal kože.

• Polazni indikator• Indikator se smanjuje. Faktor inhibiše funkciju tkiva• Indikator se ne menja. Organizam je ravnodušan prema faktoru.• Indikator se povećava više od opsega norme. Organizam ima antitela i reaguje na faktore hiperergijski

(alergijska reakcija).Uključujući alergen, mi faktički signaliziramo organizmu „Pažnja! Dospela je prašina“.Reakcija na agens prilikom odsutnosti zaštitnih sila ispoljava se inhibicijom funkcije organizma.

Odgovor:“loše, neću moći izaći na kraj“.Pri postojanju adekvatne zaštite reakcija je „ravnodušna“.Pri suvišnoj hiperergijskoj reakciji odgovor je „aha, daj to sve ovamo, odmah ćemo uništiti“. U takvom slučaju

ne samo da će nastradati prašina, već nastaje i upalasa razrušenjem dela sopstvenih tkiva.Izmena grafika 1 u grafik 3 „nema alergije“ (odsutnost izmene grafika).Izmena grafika 1 u grafik 2 „nema usvajanja“Izmena grafika 1 u grafik 4 „postoji alergija“Faktički alergijska reakcija (grafik 4)- to je pokušaj organizma nekako da ispravi/kompenzuje situaciju, u kojoj

se on nalazi pri toksičnom uticaju supstance (grafik 2).Inhibiranje ispoljavanja alergija potpomaže bržem razgradjivanju ćelija zbog toksičnog delovanja faktora.

6.8.3 Testiranje preparataKao rezultat višegodišnjeg iskustva testiranja različitih preparata, bili su pronadjeni sledeće zakonitosti:

• Neophodno je testirati na osetljivost sve preparate. Veoma često se dešava da preparat, koji bi „trebaoraditi“ ne radi i obrnuto. Ako se preparat testira – biće efikasnost lečenja. Ako se ne testira – praktičnonikad ne radi. Bolje je prepisati 1 odgovarajući preparat, nego 5 neproverenih sa nejasnomprognostičkom efikasnošću.

• „Snažan! Preparat ako on ne odgovara, biće snažan samo u ispoljavanju neželjenih dejstava. Baš se ovočesto dešava sa antibioticima, hormonalnim i antihipertenzivnim sredstvima.

• „Slab“ preparat odlično će odraditi posao, ako on odgovara. To se može desiti sa travama,homeopatskim preparatima.

• „slab“ preparat neće odraditi posao, ako on ne odgovara.• Neophodno je testirati optimalnu dozu preparata. Optimalna doza, je doza koja je maksimalno

dozvoljena doza. Tj doza, koja normalizuje maksimalnu količinu organa, ali koja još nije ispoljilaneželjena dejstva.

• Prilikom primene optimalne doze efekat nastaje maksimalno brzo. Prosečno, dobro izabrani preparat uakutnim slučajevima (opstruktivne bolesti pluća, bronhitis, pijelonefritis) deluje 3-4 dana, u hroničnim10 dana, maksimum 1 mesec.

• Kada je preparat „odradio“ posao – neophodno je da se on zameni na sledeći, koji odgovara novompoboljšanom stanju pacijenta.

• Ako se preparat dugo ne menja – nije otklonjen jedan od važnih uzroka bolesti.Testiranje homeopatskih preparata

Da bi se koristili homeopatski preparati neophodno je obavezno znati patogenezu homeopatskih preparata iteoriju homeopatskog učenja. Za to je potrebno proći osnovnu pripremu o homeopatiji.

Specijalne test-kasete, razradjeni glavnim lekarom NII INMED Maškinim N.V. sadrže skup najčešćeupotrebljenih preparata u C6, C50, C200 i C1000 gajenju.

Nakon pronalaska preparata i gajenja obavezno testiramo količinu zrnca za jedan upotrebu. Prema količinizrnca za jednu dozu možemo da se orijentišemo u stepenu „deficita“ preparata. Dešava se, da čak i C1000 gajenjetestira se po 5-7 zrnca, mada je obično 1-3 zrnce za jednu upotrebu. Ne sme se davati veća količina nego što jepotrebno – indikatori će se odmah pogoršati.Testiranje trava

Prema metodike, koju je razradio Misjuk E.I., mi koristimo dosledno, tj ne istovremeno, već po redu) 2-6trave pojedinačno (a ne ukupno) 1-2 nedelje. Radi toga trave se pre toga testiraju uz pomoć preparata Fola naporemećenim tačkama kanala. Na bazi dugogodišnjeg iskustva testiranje trava se dele u nekoliko grupa.Najčešće se iskorišćavaju grupe sredstvava detoksikacije: prirodni enterosorbenti,diuretske, znojne, kojipoboljšavanju izlučivanje žuči trave.Testiranje aromatnih ulja

Aromatna ulja – aktivni delovi etarskih delova biljaka. Testiraju se na poremećenim tačkama kanala nakondijagnostificiranja infekcionih i parazitnih agensa. Aromatna ulja imaju izraženu antibakterijsku, antivirusnu,antigljivičnu, antiparazitnu aktivnost i odabiraju se po 2-4 vrste. Upotrebljavaju se dosledno u obliku inhalacija,unutar, u obliku tampona u zavisnosti od lokalizacije izazivača.Testiranje specija

Testiranje specija navedeno pri smanjenju funkcija gastro-intestinalnog trakta ili odvojenih njegovih delova.Poboljšanje varenja hrane i otud smanjenje intoksikacije, značajno potpomaže u lečenju intestinalnih virusa,disbioza i parazitnih invazija.6.8.4 Testiranje mikrogeneratora=mikrogeneratoska diferencijalna dijagnostika: dijagnostificiranjeuzročno-posledičnih veza medju organima i sistemima

Mikrogeneratori razradjeni su Skripnjukom Z.D.,1991 god. Svaki režim se javlja otvorenim u vremenu„programom delovanja) za grupe ćelija. Ova karakteristika odvaja mikrogeneratorsku informaciju od postojećihna današnji dan metoda elektromagnetnog uticaja, u kojima se najčešće iskorišćuje monofrekvenca ili širokispektar prema tipu šumnog uticaja. Specifičnost uticaja omogućuje izbeći izbor akupunkcijskih tačaka, pošto je„adresa“ zapisana u doslednosti signala.

Kasete mikrogeneratora imaju takve režime uticaja na 20 informacionih kanala, koji odgovaraju:Sedativnom (01) uticaju.Stimulišućem (02) uticaju.Harmonizirajućem (01+02) uticaju,koji istovremeno daje „uključenje“ 1-og i 2-og režima.

Na taj način, pošto 11-i i 20-i kanal podeljeni, ukupno se iskorišćuje 22 kanala po 3 režima (01,02, 01+02) nasvaki.

• Ly limfni sistem• P respiratorni sistem• Gi debelo crevo• Nd nervni sistem• MC krvni i limfni sudovi• Al imuni sistem• Pd epitelno tkivo• TR endokrini sistem• C srce• Ig tanko crevo• p RPd pankreas11. c RPs krvni sistem• F jetra• Ad kostno-mišićni sistem• E želudac• Cd vezivno tkivo• S koža• Fd masno tkivo• VB žučni putevi• R sistem izlučivanja• F Vf ženski genito-urinarni sistem• M Vm muški genito-urinarni sistem

Režim se uključuje spajanjem specijalnog kabla sa posrebrnim krajem, takozvanog „metlice“, saodgovarajućim rupicama, koji imaju unutra mikroprocesore.Kaseta „BEST“, osim kanalnih uticaja, ima selektivnije preciznije – dopunski na svaki sistem po 30 režima;opšti broj režima iznosi 660.

Metodika testiranja mikrogeneratora. Diferencijalna dijagnostikauz pomoć mikrogeneratorskih kaseta. Dijagnostika uzročno-

posledičnih veza medju patološkim procesima

Obično kod nas dolazi pacijent sa mnogim različitim poremećajima, u kojima je dovoljno teško odreditiprimarne i sekundarne poremećaje. Ne dešava se uvek da „uzrok“ ima gore indikatore, nego „posledica“. Takonaprimer glavobolja koja je posledica osteohondroza kičme može skoro da ne uznemirava pacijenta.

Diferencijalna dijagnostika po mikrogeneratorima moguća je pri iskorišćavanju metodike Fola ili bilo kojedruge metodike sa medikamentoznim testiranjem. U ovom slučaju kasetu testiraju u saglasnosti sa opštimpravilima:

• merenje polaznog indikatora ispitivanog organa;• pri dijagnostificiranju patološkog indikatora ( van granice opsega norme) uključuju režime sledećim

redosledomna odgovarajući informacioni kanal spočetka uključuju režim 01 (sedativni), nakon 0,5-5 minuta (uzavisnosti od osobina dijagnostičkog sistema) treba proveriti indikatore;indikatori su se normalizovali – uzrok poremećaj funkcije – lokalna hiperfunkcija ili zapaljenje organa.Indikatori se nisu normalizovali – uključiti režim 02, proveriti indikatore;Indikatori su se normalizovali – uzrok poremećaj funkcije – lokalni hronični proces u organu (hroničnaupala, distrofija);Rezultat nije dostignut – treba razmisliti o mogućem poremećaju regulacije funkcije organa. Uključujusledećim redosledom „kanale regulacije“: nervni, imuni, endokrini;Rezultat je dostignut pri receptu 6,01 – uzrok je poremećaj funkcije – alergijski proces;6,02 ili 6,01+02 – imunodeficit

Rezultat dostignut pri receptu 4,01 – uzrok poremećaja funkcije je hiperaktivnost nervnog sistema, mogućestres;

4,02 – zamor nervnog sistema (moguće distres);4,01+02 – poremećaj bilansa simpatskog/parasimpatskog dela NS;Rezultat dostignut pri receptu 8,01 – uzrok poremećaja funkcije – hiperaktivnost endokrinog sistema;8,02 – zamor endokrinog sistema;8,01+02 – poremećaj bilansa endokrinog sistema;

Rezultat nije postignut – trebalo bi razmisliti o poremećaju inervacije i trofije organa;Rezultat postignut pri receptu 13,01 ili 13,01+02 – uzrok poremećaja funkcije – pritisak na nervne korenove,

koji inervišu ovaj organ, usled osteohondroze ili drugog procesa u kičmenoj moždini;Rezultat postignut pri receptu 5,0 – uzrok poremećaja funkcije je smanjenje dotoka krvi u ovaj organ;

Rezultat nije postignut – treba razmisliti o udaljenom uticaju drugih organa i sistema, posebno žarišta hroničneupale. Da bi se otkrilo kojeg tačno organa ili sistema uključuju funkcionalno tesno povezane organe;

Rezultat postignut pri receptu 1,01 – udaljeni uticaj kao posledica upalnog žarišta u nazofaringealnimorganima često na pluća, srce i bibrege;

Rezultat postignut pri receptu 1,02 – udaljeni uticaj kao posledica smanjenja limfotoka.Rezultat postignut pri receptu 18,01 – udaljeni uticaj kao posledica upalnog žarišta u žučnoj kesi i žučnim

putevima, često na intestinum, pankreas, srce;Rezulta postignut pri receptu 18,02 – udaljeni uticaj kao posledica hroničnog smanjenja funkcije žučnih

puteva. Ako ovaj recept odgovara – ovo je direktan pokazivač na primenu sredstava za izlučivanje žuči. Iobrnuto, primena ovih sredstava pri spazmu žučnih puteva je kontraindikovano;

Rezultat postignut pri receptu 19,01 – udaljeni uticaj kao posledica upalnog procesa u bubrezima, često naendokrini kanal, kardiovaskularni sistem, genitourinarni sistem;

Rezultat postignut pri receptu 19,02 – udaljeni uticaj kao posledica hroničnog zastoja u bubrezima, direktan jepokazivač za primenu diuretičkih preparata;

Rezultat postignut pri receptu 20,01 – udaljeni uticaj kao posledica upalnog žarišta u mokraćnoj bešici ilipolnim putevima, polnim žlezdama, često na endokrini kanal, intestinalni trakt.

Nakon potpunog ispitivanja stvara se slika uzroka i posledica.Tako 20-30 dijagnoze može da se svede na 2-3 osnovna uzroka. 2-3 uzroka je lečiti realnije i perspektivnije.

Baš ovim putem mogu da se postignu rezultati u najkraćem roku optimalnim putem.Moguće je i šire iskorišćavanje mikrogeneratorskih kaseta za diferencijalnu dijagnostiku. Hoćemo naglasiti, da

ispitivanje koje smo sproveli, dokazala su, da je dijagnostifikovani uzrok uz pomoć mikrogeneratora prilikom

njegovog uklanjanja drugim metodama lečenja (ne mikrogeneratorskom informoterapijom) stvarno uklanjapojave sa strane sekundarno poremećenih organa.

7. Lečenje poremećaja razmene informacije(informoterapija)

7.1 Definicija informoterapijeInformaciona terapija=Informoterapija – je praktično iskorišćavanje informacionog uticaja radi lečenja

oboljenja.„ Informoterapija= „lečenje informacijom“ je deo medicine, koji izučava uticaj informacije na fiziološke,

biohemijske, biofizičke patološke procese u organizmu čoveka i životinja, procese dospevanja, kodiranja,čuvanja, dekodiranja, iskorišćavanje informacije u medicinske svrhe, razradjuje metode medicinsko-profilaktične primene informacije“ (Skripnjuk Z.D.,1989,1994).

Osnovna razlika informoterapije od farmakoterapije je ta, što pri lečenju informacijom iskorišćuje se energijakoja je akumulirana u vidu ATP, kreatinfosfata i drugih visokoenergetskih supstanci, koje se nalaze u organizmučoveka (pacijenta). Iskorišćavaju se različita hemijska sredstva, koje postoje u organizmu pacijenta, i koje semogu sintetisati organizmom – tj prilikom korišćenja informoterapije, informacija koja je dobijena od organizmaizaziva proces nastanka u organizmu unutrašnjih lekovitih sredstava.

Radi prenošenja informacije u organizmu iskorišćuje se kako supstanca, tako i energija unutrašnjih fizičkihprocesa. Ovo omogućuje iskorišćavanje u procesu informoterapije minimalne količine supstance ili energije.Zato je mogućnost neželjenog dejstva prilikom informoterapeutskog lečenja smanjuje se približno toliko puta,koliko doza supstance ili energije koja se koristi pri informoterapeutskom lečenju manja od doze supstance ilienergije, koji se iskorišćavaju u farmakoterapiji ili fitoterapiji.

Pri informoterapeutskom lečenju dozu lekovite supstance mere u jedinicama informacije (bitima).Ko je informoterapeut?

Informoterapeut – je lekar, koji iskorišćava u svojoj praksi informacione metode lečenja, koji vlada teoretskimosnovama informacione medicine, koji svesno i usmereno iskorišćava informacione lekovite faktore. Važno ih jerazlikovati od ekstrasensa i bioenergoterapeuta, koji nisu svesni, kako i čime oni dijagnostikuju i leče.

7.2 Izvori. Uloga medicinskih i bioloških nauka u nastanku informoterapijeIzvori: Informatika je fundamentalna nauka, koja izučava procese dospevanja, obrade, očuvanja i predajeinformacije.FiziologijaA Biofizika BBiohemijaMolekularna biologijaFarmakologijaHistologijaA CitologijaB MembranologijaGenetikaKliničke disipline:ImunologijaNeurologijaEndokrinologijaPsihologija, psihijatrijaTerapija i dr.

U izvore bioinformatike spadaju sledeće nauke i discipline:• Informatika - fundamentalna nauka, koja izučava procese dospevanja, obrade, očuvanja i predaje

informacije.Osnovnim naučnim pravcima informacije u sadašnjem trenutku javljaju se:

• Teoretske osnove tehnike obračunavanja• Statistička teorija informacije• Teorija matematičkog moduliranja i eksperimenta obračunavanja• Algoritmizacija, programiranje, veštački intelekt i• Informologija, koja izučava procese komunikacije i širenja informacija u socijalnim sistemima (Jeršsov,

1987).Bioinformatika – izučava mehanizme recepcije, obrade, akumuliranja, očuvanja (memorije), prenosa

informacije u živim sistemima , razmene informacije medju njima.A baš poslednjih godina bilo je više radova, koji su bili posvećeni medjućelijskoj i intraćelijskoj komunikaciji.

Ova istraživanja zajedno sa istraživanjem genetičara, koji su posvećeni izučavanju mehanizmima prenosanasledne informacije, legli su u osnovu bioinformacije.

• Fiziologija dala je predstavu o uzajamnom delovanju različitih organa i sistema, izvorima upravljačkihdejstava u organizmu.• Biofizika omogućila je da se izuči uticaj elektromagnetnih izlučivanja i biološko aktivnih supstanci

na receptore, jonske kanale, izolovane ćelije, organe i organizme.• Biohemija, molekularna biologija dala je predstavu o strukturi i funkcijama informacionih

molekula (hormona, medijatora, receptora na ćelijskoj membrani), zakoni njihovog uzajamnogdelovanja.

• Farmakologija je dala informaciju o farmakodinamici farmakodinamike mnogih biološko aktivnihsupstanci.

• Histologija• Citologija• Membranologija je dala predstavu o strukturama koje reaguju i prenose informaciju na površine

ćelija.• Genetika je dala predstavu o zakonima prenosa informacije novim pokoljenjima.• Kliničke discipline: Imunologija, endokrinologija, neurologija, psihologija, psihijatrija, terapija i

dr.,dali su primer empirijskog iskorišćavanja metoda informoterapije.Zabluda sa terminima „informatika“,“kibernetika“, „computer science“ izaziva neophodnost kratkograzjašnjenja.

U početku termin „informatika“ koristio se samo radi definisanja nauke o papirnoj, tekstovne, bibliografičkeinformacije i postojao je nezavisno od termina „kibernetika“, koji je označavao nauku o upravljanju i vezi u bićui mašini (Wiener, 1948).

Kasnije značaj reči „informatika“ se proširio, ovaj termin je postao da se koristi umesto termina „kibernetika“,Akademik A.A.Dorodnicin (1986) na sledeći način objašnjava ovu zamenu:

Termin informatika bio je uveden francuzima. On je brzo našao svoju primenu i samo amerikanci, englezi i uSSSR njega nisu prihvatili.

U engleskom govornom području izbegavali su upotrebu ovog termina, jer su još pre francuza uveli termin„Computer science“, koji je u smislu jednak francuskom terminu „Informatique“, a u SSSR zbog nerazumnotvrdoglavog konzervatizma u odnosu na novu terminologiju...

Stvaranje EVM – u principu univerzalnih pretvarača informacije – privuklo je u kibernetiku mnoge obožavaoce„lake zarade“, zašto se ne bi dobila reputacija naučnika za račun neodgovornih spekulacija na modernu temu „Štaje to kibernetika i šta ona može da napravi sa ljudima?“ A kod takvog tipa obožavaoca, bilo je više vremena zaorganizaciju samoreklame, u odnosu na one kibernetičare koji se bavili poslom... Zato je kibernetika zaraslaparazitskim slojem pustog brbljanja, zbog kojeg nisu mogli svi da vide veoma važno naučno- tehničko otkriće,koje je stvorilo indicije za revoluciju u razvoju proizvodstvene snage ljudskog roda...

Karakteristično je da IFIP (Medjunarodna federacija obrade informacije), organizovana je 1960 godine i nijebila nazvana „federacijom kibernetike“. Prema mišljenju organizatora, takav naziv bi mogao da uplaši ozbiljneposlovne ljude, dok termine „Computer science“ ili „Informatique“ još nije bilo. Pustolovina, koja je nastala okotermina kibernetika, dovela je do toga da su ljudi postali stiditi kada se za njih kaže da su kibernetičari, i nastala jeneophodnost izdvojiti iz nje zdravo naučno i tehničko jedro i ogradjivati se od ostataka. Baš zbog toga termin„Computer sience“, a pose „Informatique“ poslužili su ovom cilju. (Dorodnicin, 1986).

7.3 Istorija razvoja InformoterapijeMetoda je bila razradjena 1989. godine u Kijevskom filijalu Instituta Neurologije i Psihijatrije im.Protopopova.1989 godine – Skripnjuk Zenovij Dmitrijević formulisao osnovne položaje informoterapije (laboratorijaneurobiologije Kijevskog filijala Harkovskog naučno-istraživačkog instituta neurologije i psihijatrijeim.V.P.Protopopova MZ Ukrajine), javio se novi pravac medicinske nauke:

• zajedno sa supstancom i energijom faktorom lečenja služi i informacija – informacione poruke kojedaju ćelijama program „ kako dostići uredjivanje svih procesa razmene“.

• Doza informacije se meri u bitima.• Neželjena dejstva informoterapije su manja, nego pri farmakoterapiji i fizioterapiji. Uzsupstancu i energiju fizičkih faktora lekovitim početkom mogu biti informacione poruke.

U tom periodu aktivnu podršku Zenoviju Skripnjuku davao je njegov naučni rukovodioc Ija VladimirovnaTorskaja. Ija Vladimirovna bila je neuobičajeno jakom i hrabrom ženom, koja je prošla sav rat, koja je vaspitalasamostalno 3-oje dece, postala profesorom i doktorom nauka, ona je uvek dozvoljavala sebi, da kaže sve kakojeste i da podržava svoje kolege.

1990 god – Stvoreno je odeljenje eksperimentalne informoterapije na bazi laboratorije neurobiologije Kijevskefilijale Harjkovskog naučno-istraživačkog instituta neurologije i psihijatrije im.V.I.Protopopova MZ Ukrajine.

Naredbom Ministarstva zdravlja stvoren je Ukrajinski naučno-praktični medicinsko-biološki centar„Informoterapija“.

1991 god-Ukrajinskim naučno-praktičnim medicinsko-biološkim centrom „Informoterapija“ i republičkimcentrom zdravlja MZ USSR po prvi put sprovedeni naučni kursevi, za vreme kojih su se pominjali osnovnipojmovi informoterapije; prvim predavačima kursa bili su Skripnjuk Z.D., Artemjuk M.I., Misjuk E.I., TorskajaI.V.Misjuk Jelena Ivanovna u početku predavala je na kursevima metodiku Nakatani, ali kasnije je prešla naiskorišćavanje i predavanje metode R.Folja.

U to vreme nije bilo nikakve ruskojezične literature po metodi P.Folja – samo nemačko izdanje, koje je preveoKijevski institut ortopedije i traumatologije. Na bazi ove informacije bila je sprovedena obuka lekara.

U prvoj grupi obuku je prolazila Levih Valentina Jakovljevna, koja je kasnije dugo vreme predavalaelektropunkcijsku dijagnostiku i informoterapiju lekarima.

Organizacije:• Naučno-praktični medicinsko-biološki centar „Informoterapije“• NII Bioinformatike• NII Informoterapije• NII Integrativne i negentropijske medicine

Utvrdjen je program kurseva Svakogodišnjekonferencije, simpozijumi Medjunarodnaasocijacija informoterapeuta.

1992 god – MZ Ukrajine utvrdjen je nastavni program elektropunkcijske dijagnostike i informoterapije. Grupuautora prvog programa činili su: Skripnjuk Z.D., Torskaja I.V., Artemjuk M.I., Zajcev S.K., Misjuk E.I. Prilikomrazrade metode informodijagnostike za osnovu je bila uzeta metoda dr Folja kao najadekvatnija i najudobnija ukorišćenju, koja je davala mogućnost uspostavljanja „povratne veze“ sa ćelijama organizma pri dejstvumikrogeneratorske informoterapije.

U tom trenutku već se pojavila knjiga Lupičeva o elektropunkcijskoj dijagnostici. Skripnjuk Z.D. kupio jeznačajni deo tiraža ove knjige, i ona je bila udžbenikom za mnoga pokoljenja kursadžija.

Bila je stvorena firma „Triton“, koja je kasnije preimenovana u „Delfin“. Direktorom je postao SmeljanecAleksandar Borisović, koji je zajedno sa ekipom inžinjera Muzičenko V.P. i Tolpuginim S.V. po narudžbiniSkripnjuka Z.D. dugo vreme obezbeđivali su i dalje obezbedjuju opremu lekarima za elektropunkcijskudijagnostiku.

1993 god – Po prvi put na kursevima specijalizacije lekara o elektropunkcijskoj dijagnostici i informoterapijidržala se predavanja o osnovima negentropne terapije.

Skripnjuk Z.D., i Levih V.J. načinili „Sažeto uputstvo praktičnog znanja o opštoj informoterapiji“, koje je biloizdato u Saratovu medicinskim centrom Levih V.J. „Infoten“.1994 god – Organizovana je Medjunarodna Asocijacija informacione i negentropne terapije (MAINT). Počeo

da se izdaje časopis „Informaciona i negentropna terapija“, održana je I Medjunarodna konferencija„Informoterapija-teoretski aspekti i praktična primena“, g.Kijev.

Redaktor prvog časopisa bila je Nečerda Olga Jevgenjevna. Olga Jevgenjevna, ima osim medicinskogobrazovanja i književne mogućnosti, takodje je pripremila i prvi broj novina MAINT.

Na kursevima je krenuo da predaje biofizičar Irodov Mihail Aleksandrović. Pošto je on dobar stručnjak umedicinskoj opremi, on je bio i sada je na neki način stimulator i analitičar svega što se dešava uinformoterapiji.

1995 god – Održana je II Medjunarodna konferencija „Informoterapija – teoretski aspekti i praktičnaprimena“, g.Kijev.

1997 god – Održana je III Medjunarodna konferencija „Informodijagnostika - teoretski aspekti i praktičnaprimena“, g.Kijev.

1998 god – Održana je IV Medjunarodna konferencija „Informodijagnostika - teoretski aspekti i praktičnaprimena“, g.Kijev.

1999 god – Održana je V Medjunarodna konferencija „Informoterapija-teoretski aspekti i praktična primena,koja je posvećena 10-o godišnjici nastanka informoterapije, g.Kijev. Održan je I satelitski simpozijum obioinformatici.

Osnovan je naučno-istraživački institut Informoterapije. Načelnik uprave – Skripnjuk Z.D. Direktorominstituta je postala Kobiljanskaja Rozalija Nikolajevna. Ona je zajedno sa mužem Kobiljanskim ValerijemJaroslavićem nekoliko godina prikupljala podatke o efikasnosti primene informoterapije pri lečenju različitihpatologija iz prakse medicinskih centara u Kolomije, Černovcah i Kijevu.

2000 god – Održana je VI Medjunarodna konferencija konferencija „Informoterapija-teoretski aspekti ipraktična primena,g.Kijev. Održan je II satelitski simpozijum o bioinformatici.

Kurs bioinformatike je uveden u pripremni program studenata katedre fiziologija čoveka i životinja biološkogfakulteta Državnog univerziteta im.T.G.Ševčenko.

Osnovan je naučno-istraživački institut bioinformatike. Prvi direktor bio je Karahim S.A.2001 god - Održana je VII Medjunarodna konferencija konferencija „Informoterapija-teoretski aspekti i

praktična primena,g.Kijev. Održan je III satelitski simpozijum o bioinformatici.Osnovan je Ukrajinsko-Poljski centar bioinformatike.Osnovana je Kijevska filijala NII Informoterapije. Direktorom je postao Fedorovskij Vasilij Nikolajević.2002 god - Održana je VIII Medjunarodna konferencija konferencija „Informoterapija-teoretski aspekti i

praktična primena,g.Kijev. Održan je IV satelitski simpozijum o bioinformatici.2003 god – Na bazi Kijevske filijale NII Informoterapije osnovan je institut Integrativne i negentropne

medicine, koja ima osnovni zadatak, uvodjenje kompleksnih metoda lečenja na bazi informodijagnostike iinformoterapije u praksu valeologije i porodične medicine. Načelnik uprave – Skripnjuk Z.D. Prvi direktor jepostao Fedorivskij V.N. Dalje je nastupala etapa integracije informoterapije sa drugim prirodnim iinformacionim metodama lečenja.

2004 god – Održana je X Jubilarna konferencija o informoterapiji.Donešena je odluka o osnivanju Medjunarodne asocijacije informoterapeuta.2005 god – Na osnovu praktičnih radova Misjuk E.I. i Maslij L.I, u plan sprovodjenja kurseva bila su

uključena pitanja uzroka izazivača infekcijskih i parazitnih agenasa. Misjuk Jelena Ivanovna, koja ima više od 15godina iskustva u fitoterapiji sa iskorišćavanjem elektropunkcijskog testiranja, razradila je test kasete i metodikuelektropunkcijskog testiranja fitopreparata, bio je održan čitav niz seminara na ovu temu.

Održana je XI konferencija o informoterapiji.2006 god – Na osnovu praktičnih radova glavnog lekara NII INMED Maškina Nikolaja Vasiljevića, koji je

homeopat sa 20 godina iskustva u praktičnom radu, bili su razradjeni test-kasete homeopatskih preparata imetodika njihove primene. Održani su kursevi elektropunkcijske selekcije homeopatskih preparata u Lucku.Veliku pomoć u organizaciji kursa učinila je Goško L.I.

Po prvi put predstavnikom NII INMED Fedorovskim Vasilijem Nikolajevićem održani su kursevielektropunkcijske dijagnostike i informoterapije u Srbiji. Od ovog trenutka prolazi etapa nastankainformoterapije na Balkanu.

Održana je XII konferencija o informoterapiji.2007 god – Na osnovu praktičnog iskustva Misjuk E.I. i Golovahi M.A. razradjena je metodika diferencijalne

dijagnostike uz pomoć mikrogeneratornih kaseta. Na taj način u informoterapiji otvorilo se „novo disanje“ i novaspekat upotrebe radi traženja uzročno-posledičnih uzajamnih veza medju patološkim stanjima.

Pod rukovodećom palicom Fedorivskogo V.N. po prvi put sprovedeni su kursevi elektropunkcijskedijagnostike i informoterapije u Bosni.

Na bazi medicinskog centra „Agapit“ u Ternopolju pod rukovodećom palicom Maslij Lidije Ivanovnesprovedena su 2 ciklusa obuke EPD i informoterapije. Lidija Ivanovna imajući više od 15 godina prakse uprimeni organskih preparata, posvećuje veliki značaj duhovnim aspektima oboljenja, svake godine sprovodiseminare obuke za lekare.

U okviru konferencije o integrativnoj medicini zajedno sa odborom Narodne i netradicionalne medicine(NiNM) MZ održana je XIII konferencija o informoterapiji.

2008 god – Pod rukovodstvom Fedorivskogo V.N. po prvi put su sprovedeni kursevi o elektropunkcijskojdijagnostici i informoterapiji u Makedoniji.

Održana je XIV konferencija o informoterapiji.2009 god – 20 godina informoterapije i XV Medjunarodne konferencije.U suštini, istorija informoterapije – je istorija razvoja teorije, tehnike za informoterapiju, tehnike povratne veze

(elektropunkcijske dijagnostike, moguće u budućnosti drugih metoda dijagnostike), njene integracije sa drugimmetodama, razvoja drugih metoda informacionog lečenja u saglasnosti sa naučnim principima informoterapije,istorija širenja razumevanja informoterapije u različitim tačkama sveta.

Kako davno u stvarnosti smo upoznati sa metodama informoterapije?Već nekoliko hiljada godina koriste se metode akupunkture, koji spadaju u metode informoterapije. Da li

stvarno, akupunktura leči supstancom? Ne. Ili možda energijom? Količina energije, koja se unosi sa iglom, jeminimalna. Otud, akupunktura spada u metode informoterapije u širokom smislu.

Zašto je nastao pojam „Energija Či“?U kineskom jeziku nema pojma „energija Či“, već ima samo pojam „Či“. Sovjetski prevod ovog pojma strogo

je odgovarao koncepciji materijalizma. Osim toga, takav prevod dovodio je akupunkturu koja će se dalje nazivatirefleksoterapijom iz pod rizika ozbiljnih prekršajnih prijava, kojima su u ta vremena podvrgavala genetika ikibernetika, nauke koje su proučavali razmenu informacije u živim i kompjuterskim sistemima. Na taj način,prevod „informacija Či“ bio je jednostavno nemogućim.

Sličnosti medju kineskim pojmom Či i informacije sa njenim nosačima

„Či“ („CI“, „Ki“) u starokineskom ili „Prana“ u staroindijskoj filosofiji javlja se fundamentalnomsupstancijomčovečjeg tela, koja je neophodna za održavanje normalnih životnih funkcija.

Sličnosti izmedju homeopatskog pojma „Životne sile“ i informoterapijePošto su starokineski mislioci smatrali Či istovremeno kao supstancu (zrno) i energiju (koja svuda niče), onda

uporedjujujći Či sa savremenim naučnim pojmovima, možemo pretpostaviti, da Či odgovara pojmu informacije,a ne energije. Informacija može da se prenosi samo uz pomoć prenosioca, a on može biti supstanca ili energija.Moguće je da, baš zbog toga Či bila prikazana hijeroglifom, koji je istovremeno simbolizovao supstancu ienergiju.

Faktorom lečenja u homeopatiji, bez sumnje javlja se informacija o ranije razblaženoj supstanci, a zato„Životna snaga“ javlja se analogom informacije u savremenom shvatanju. Ovo potvrdjuje i sličnost dinamikeizlečenja pri informoterapiji i homeopatiji: postojanje simptoma odavno preležanih, ali ne izlečenih oboljenja,fenomeni medikamentoznog pogoršanja.

7.4 Tipovi i odgovarajuće im metode informoterapijeLekoviti informacioni faktori se dele na:

• Prirodne• Veštačke

Metode informoterapije se dele u odnosu na količinu prenošene pri lečenju informacije (u bitima) namalinformacione i visokoinformacione

• Maloinformacione (prenosi se mala količina informacije u bit):• modifikacija džen-czju terapije (leči za računprostranog – različite BAT na tele i vremenskog – uticaja u

odredjeno doba dana – rasporedjivanje signala): ubod iglom, lasero, elektro, krio, metaloterapija;• elektromagnetni spektri i njihove elektronske kopije: BRT, multirezonansna terapija, Morra-terapija;• faramakoterapija iskorišćuje blokiranje ili stimulaciju sopstvenih informacionih procesa organizma,

iskorišćujući supstancu kao nosač informacije (blokatori, stimulatori odrdjenih receptora, hormone);• masaža.• Visokoinformacione (prenosi veliku količinu informacije u bit):• informoterapija preko čulnih organa (muzikoterapija, terapija bojama i dr);• art-terapija;• psihoterapija iskorišćuje u osnovi direktne informacione uticaje na organizam čoveka preko svesti;• vakcinacija;• homeopatija iskorišćava specifične pojave (klinička slika bolesti) deficita ili viška odredjene informacije i

njeno popunjavanje;• mikrogeneratorna informoterapija (metoda Skripnjuka Z.D.) iskorišćuje specifične za svaku grupu ćelija

informacione poruke različitog sadržaja:Na žalost, količina informacije ne odgovara uvek i njenom kvalitetu.Količina informacije se može izračunati, savladavši kompleksnosti prenoseće informacije, razdvojivši nju na

posebne signale.Prema tačci priloga uticaja metode IT dele se na:

• neposredne (na oštećene ćelije);• posredne (preko drugih organa i sistema).

U mnogim posrednim slučajevima terapija je poželjnija, pošto se u hronično obolelom organu troše se resursi.

U odnosu na opširnost uticaja metode IT dele se na:• opšte (lečenje celog organizma u celini);• specijalne (lečenje konkretnih uzročnih formi).

U odnosu na postojanje neposrednog kontakta sa organizmom metode IT dele se na:• kontaktnu• distancionu IT (kvantna informoterapija – Skripnjuk Z.D., 2010).

U odnosu na etapu razmene informacije metode IT dele se na:Lečenje poremećaja pri dospevanju (doživljaju) informacijeKorekcija spoljašnjih receptora (naočare, slušni aparati)Korekcija unutrašnjih receptora ( na današnji dan odnosi se na analgetičke preparate)Korekcija sprovodnika informacije (lečenje neurita i neuralgija manualnom korekcijom, antiedematoznim ianalgetičkim sredstvima)Korekcija prenosioca informacije (pri deficitu-zamenska terapija hormonima, BAV; moguće je uspostavljanjeregulacije posebnih supstanci putem uticaja sličnih homeopatskih preparata)Lečenje poremećene obrade informacijeLečenje procesa uporedjivanja podataka (desenzibilizacija prema metodi Bezredko)

Lečenje žarišta patološko pojačanog uzbudjenja (obično blokatorima receptora)Lečenje poremećaja zapisivanja informacijeLečenje poremećaja reprodukovanja informacije (logoped)Lečenje redosleda i ritma prenosa informacije, procesa sinhronizacije (?)Likvidacija šumova (detoksikacija, terapija distresa).

Likvidacija šumovaObaveznim uslovom prenosa informacije na svim etapama je likvidacija šuma. Pošto ulogu šumova u

organizmu najčešće čini ne izlučene supstance metabolizma ili toksini – detoksikacija se javlja pred nama unovomruhu. O likvidaciji šumova neophodno je napomenuti svim specijalistima, koji rade u sferi informacionihmetoda lečenja. Dovoljno često čujemo od homeopata, izjave, da nijedna druga metoda nije potrebna osim„lepotice homeopatije“. Primena makar enterosorbenta otvoriće put za delovanje lekova, oslobodiće pacijenta odmnogih neprijatnih simptoma i ubrzaće proces lečenja. Ovo treba da pamte i psiholozi, koji retko će se setiti predpočetkom psihoterapije da treba samo izvesti toksine.

Prema nivou razmene informacije metode IT dele se na:Molekularnu IT (homeopatija uspostavlja razmenu 1 ili nekoliko molekula)Ćelijsku (mikrogeneratorna IT deluje osnovnom preko membrane, aktivirajući ili smanjujući funkciju ćelija)Metamernu (čžen-czju terapija i modifikacije rade na nivou odvojenih metamera i medjumetamerskih uticaja)Organpromenljivu IT (placebo efekat)IT pojedinca (psihoterapije)IT kolektiva (metode socionike)IT socijuma (metode organizacije i upravljanja).

Molekularna informoterapija= homeopatija.Homeopatski preparati dospevajući u organizam, regulišu razmenu odredjenih supstanci: minerala, hormona i

supstanci koji su slični hormonima za račun informacije o sličnim na njih alkaloida biljaka, otrova životinjskogporekla. Informacija minerala, biljaka, životinja po svojoj prirodi je normalizujuća. U ovom slučaju sličnost jedobra, ali nepotpuna. Iskorišćavanje patoloških signala (homeopatskog utzgajanja uzroka i patološko izmenjenogtkiva) ne savetuje se, bez viška potrebe. Stručnjaci koji su upotrebljavali široko patološke signale primetili supogoršanje svog stanja i nastanka simptoma tih bolesti, koje su oni lečili.

Ćelijska IT reguliše u osnovi procese, koji se dešavaju na membranama ćelija, pojačavajući ili oslabljujućiaktivnost ovih ćelija.

Metamerna IT reguliše procese uzajamnog delovanja delova metamera medju sobom (sinhronizacija radaunutrašnjih organa i odgovarajućih neuro-mišićnih segmenata). Iskorišćuje se uticaj na periferne delovemetamera za normalizaciju rada unutrašnjih organa. Takodje se izučavaju procesi uzajamnog dejstva metameramedju sobom i načini njihovog zajedničnog uticaja. U ovu grupu spadaju metode čžen-czju terapije, kranio-sakralne terapije, su-džok, aurikulopunkcije.

IT individue odnosi se na pronalazak unutrašnjih poremećaja razmene informacije na psihološkom nivou(patološke dominante, životne scenariji).Radi sinhronizacije unutrašnjih uredjaja čoveka iskorišćuje se trening„vrednosti i ciljevi“.

Radi IT na nivou kolektiva sa ciljem dostizanja optimalne razmene informacije kolektiva sa okolinomiskorišćuju se metode kombinovanja ličnosti sa različitim tipovima obrade informacionih tokova. Neki individuebolje podnose informaciju preko kanala intuicije (intuiti), druge informaciju sa čulnih organa (senzorika), drugebolje obradjuju informaciju logički, a druge bolje podnose i obradjuju emecionalnu informaciju – emocionalniintelekt. Prema načinu reprodukcije informacije ljudi se dele na ekstraverte i intraverte.

Prema usmerenosti uticaja na sistem metode IT se dele na:• Aktivizacioni (One koje stimulišu, obučuju),

• Blokirajuće (blokirajuće metode najpre se javljaju metodama antiinformoterapije, pošto remeterazmenu informacije.

Pravilno formiranje informacionog sistema predpolaže njenu postepenu stimulaciju i obuku. Metode blokiranjainformacione razmene inhibišu sistem u celini. Zato obične za nas metode vaspitanja putem straha, manipulacijei šantažiranja ne utiču na sposobnost harmonskog razvoja.

Vaspitanje strahom je efikasno sa tačke gledišta dobijanja brze reakcije, ali nije baš najbolja u udaljenojperspektivi. Od detinjstva detetu se priča o tome, da će „Mama otići“, „Ukrašće ga baba roga“, „Doćiće sivi vuk iugrizće ga za kuk“- strašna informacija, ali ne gledajući na to,ona se pevuša uveče kao uspavanka. Onda devojkeplaše nekulturnim muškarcima sa lepim ilustracijama iz života drugih.

Strah oštećuje bazu za dalji rast, stalna mobilizacija troši resurse.Vaspitavanje manipulacijama posebno je efikasno kada se već shvatilo o strahu i zavisnosti od

roditelja:“Ponašaj se dobro, inače će da ti se smeju“, „Kad završiš domaći-onda ćeš ići u šetnju“. Razvijati učoveku svesnot i razumevanje: zašto se mora raditi domaći itd – je složen, dug proces i zahteva strpljenje.Manipulacija – je brži način.

Kao zamena tu su metode stimulacije i obuke. Za to je neophodno uspostavljati proces konstantne, strpliverazmene informacije sa detetom. Treba ga učiti kako treba i zašto, a ne plašiti kako ne treba.

Pri upotrebi informoterapije radi korekcije oboljenja poremećaja razmene informacije iskorišćuje se minimalnakoličina supstance i energije, koja je neophodna za prenos informacije. Zato je mogućnost neželjenih dejstava (priselektivnoj informacionoj umešanosti) umanjuje se toliko puta, koliko puta se smanjuje doza supstance ili energijepri prelasku od fizioterapije i farmakoterapije prema informoteerapiji.

Informoterapeut odgovara za onu informaciju, koju on prenosi pacijentu.Na svim nivoima zahtevi prema kvalitetu dodavane informacije dovode se do sledećeg:• Minimilizacija patološko informacionih tokova• Aktivizacija funkcija organizma, obuka adaptaciono aktuelnom algoritmu rada sistemaSam proces dijagnostike ne treba da izaziva dopunski strah kod pacijenta. Jer inače stvaraju se jatrogena

oboljenja.Slušati simptome neophodno je samo radi postavljanja dijagnoze, ne treba puštati pacijenta da se upusti on u

detalje i priču o njegovoj unikalnosti. Detaljno pisanje dijagnoza i njihovih mogućih posledica muči i usporavaoporavak pacijenta.Zato zajključke, u koliko je to moguće, ne treba davati pacijentu.Dostup ka takvojdokumentaciji treba da bude kod kolega, kojima će on pomoći u daljem lečenju pacijenta.Bolje je objasnitipacijentu osnovne uzroke njegovih simptoma i načini rešavanja problema, skoncentrisati pažnju na procesulečenja i objasniti neophodnost svakih terapeutskih zbivanja. Mi ne odbacujemo placebo efekat – mi ga znajućiiskorišćujemo kao važan dopunski informacioni faktor da bi pomogli pacijentu. Ako se čovek pripremi nalečenje, tj mi ga pripremimo na normališući program delovanja lečenje će biti bržim.Unutar nas postoji mnogolekovitih informacionih faktora – pametno ih treba iskoristiti. Ovo ne znači, da sve informacione metodeosnovane na placebo, ovo znači, da je placebo – jedan od lekovitih informacionih metoda.

Za to da ne bi lekar plašio pacijenta, on treba kao minimum sam da se ne plaši. Danas, kada su lekariubedjenji u neizlečivost većine hroničnih oboljenja – ovo je veoma teško. Za početak treba normalizovati svojsopstveni informacioni sistem. Ovo možemo dobiti, jedino naučivši efikasne prirodne metode i dobivši prveuspešne rezultate.

Pacijenti značajno optimističnije gledaju na perspektive lečenja i zato ne žele da se ispituju i hodaju kodlekara, „da se ne bi plašili“.

Ova situacija se ispravlja putem normalizacije procesa razmene informacije.

Zalog uspešne komunikacije lekara i pacijentaDovoljno podatakaBez grešaka u sadržajuDosledno i precizno uodredjenom tempu

Jedan jezik komunikacijeSnaga signala dovoljnabez pritiskaPostojanje konstantnepovratne vezeLikvidirani šumovi(spoljašnji:zvučnisignali,unutrašnji: intoksikacijai njeni izvori

Moć propuštanja IK jedovoljnaBez posrednikaNajznačajnija žalbalikvidirana, smanjenaDovoljan broj nosačainformacije prilikozapisivanja.

Napominjemo, da poremećen informacioni sistem, kojim se javlja pacijent, u početka loše doživljava iobradjuje informaciju na svim nivoima, tu spada i medjuosobna komunikacija.

7.5. Mikrogeneratorska informoterapija, njene prednosti pred drugimoblicima informoterapije

Prednosti mikrogeneratorske informoterapije

Dokazano je, da u medjućelijskoj komunikaciji veliku ulogu igraju ćelijske membrane, koji su „organikomunikacije“ ćelije sa okolinom. Oni generišu struktuirane elektromagnetne talase, koji služe „usmenimjezikom“. Značajnu ulogu u ovim procesima igraju jonski kanali ćelija.

Kod bolesnog čoveka na ćelijskom nivou dešava se poremećaj funkcionisanja jonskih kanala, „u nezgodnovreme“ zatvaranje i otvaranje, poremećaj ritma ovih procesa, normalnog redosleda.

Potencijali na membrani se menjaju tako, što ćelija već nije sposobna transportovati jone (Na+, K+, Ca2+...)unutar i van.

Višak jona kalcijuma dovodi do degradacije, deformacije i izumiranja ćelije.Savremene metode farmakologije sposobni su da blokiraju jonske kanale i ćelijske receptore, ali ovo

uzajamno delovanje je neselektivno, jednofazno (blokiranje svih kalcijumovih kanala), beleži se neželjeniefekat i nagomilavanje preparata

Mikroprocesorna Informoterapija (metoda Skripnjuka Z.D.) na danasnji dan je metoda kojanajpotpunije prikazuje procese razmene informacije u organizmu. Ona iskorišćava specifične za svaku grupućelija informacione poruke različitog karaktera.Nosioci ovih poruka su prepragovna elektromagnetnaizlučenja.

„Programi uzajamnog delovanja“ razradjeni su za svako tkivo u sastavu organa i selektuju individualnouz pomoć sistema povratne veze.

Dejstvo višefazno:• „zatvoriti kalcijumove kanale u ćelijama upaljenog tkiva pri uslovu, da koncentracija kalcijuma veća

od granično dozvoljene,• Onda otvoriti kalijumove kanale radi repolarizacije membrane i daljeg opuštanja, ponoviti ciklus“.

Jasno je, da ako se ne prati redosled 1, zatim 2, dejstvo će biti značajno manje efikasnim.Mikrogeneratorska informoterapija deluje primarno na razmenu informacije u organizmu, koja igra ništa

manju ulogu, nego razmena supstanci.Tako da, mnogo je bolesti koje su izazvane i trebaju se lečiti baš informacijom. Tako je bila nadjena

metoda direktnog dejstva na povredjenu ćeliju. Ovo dejstvo omogućuje ćeliji obnoviti funkciju jonskih kanala ireceptoira, izregulisati razmenu informacije, obnoviti red procesa (negentropija) i izlečiti se.

Principi informoterapije prema Skripnjuku Z.D.:• ćelije rade ciklično, naprimer ciklus kontrakcije – dekontrakcija glatkomišićne ćelije, sinteza, sekrecijahormona endokrine ćelije;

• u svakoj fazi svog rada ćelija izučava odredjeni elektromagnetni spektar;

• za to da bi se stimulisao, ili usporio ciklus rada ćelije, neophodno je u svaku fazu rada dati svojelektromagnetni spektar izlučenja u strogo odredjenom redosledu i sa „pauzama“ izmedju njih.

Na takav način mi prvo delujemo na ćelijsku membranu (kratki ciklusi), a zatim preko nje i na procesebiosinteze unutar nje.

• Ovo je najfiziologičniji način upravljanja radom ćelijama, pošto je on maksimalno približen sopstvenojkomunikaciji ćelija medjusobom;

• Tako mi „obučavamo“ bolesnu ćeliju da radi fiziološkim ciklusom i prekidamo patološki krug;

• Najbolje informoterapija deluje pri uzajamnom delovanju preko sistema razmene informacije(regulacioni sistemi);

• U sisteme regulacije spadaju:

• Nervni sistem, koji šalje nervne impulse (komande) raznim organim i stimuliše ili inhibira njihovefunkcije;

• Endokrini sistem uz pomoć hormona reguliše funkcije lanaca sistema ili celog organizma (adrenalin,estrogen);

• Imuni sistem prepoznaje „svoj-tudji“ i bori se sa izazivačima na osnovu dobijenih podataka.

Zato se najboljim načinom leči patologija, koja je vezana sa poremećajem regulacije.

Proces lečenjaKao pravilo, lečenje hronične patologije sastoji se od 3 kursa:Prilikom prve posete sprovodi se informodijagnostika. Bira se od 500 i više različitih dejstava prema šemi sa

mikrogeneratorske kasete 5-15 za konkretnog pacijenta sa konkretnim kompleksom patološkog stanja. Ovaj procestraje 20-120 min u zavisnosti od složenosti patologije.

Onda se odgovarajućim mikrogeneratorima informonosači uvode se u običan proizvod ishrane, koji pacijentupotrebljava u malim porcijama u toku meseca.

Šta je to struktuirani proizvod?Informacija, koju generišu kasete, može biti zapisana na druge nosače, kojima mogu biti, neki ingredijente

proizvoda ishrane ( tzv stuktuirani šećeri, struktuirani sirupi i dr).Ponovna poseta, uključuje: kontrolni pregled, korekciju recepta u saglasnosti sa izmenama stanja, nakon čega

se prepisuje 2-i kurs.Na isti način sprovodi se i 3-i kurs.

Karakteristike metode:• Metoda je jednostavna u korišćenju: nije potreban izbor akupunkcijskih tačaka i učestvovanje lekara za

vreme seanse na mikroprocesornim kasetama: elektroda se postavlja na bilo koji deo tela, a specifičnostdejstva odredjuje se unešenom u kasete adresne informacije.

2. Minimalni troškovi vremena i sredstava lekara i pacijenta:

Broj poseta Gubitak vremena Troškovi sredstava (osim

Mesečni kursinformoterapije

na kursku Lekara Med.sestre iznajmkljivanja, struje...)

Dijagnostika izlaznognivoa zdravlja(informodijagnostika)

1-220 min.2 časa --- ---

8 seansi 8 --- 8х10 min. ---Informotečnost --- --- --- 5-10 grn

3. Postaje mogućim individualni odabir lekova.4. Ordinacija informoterapeuta je samodovoljno radno mesto lekara , može funkcionisati samostalno i u sastavumedicinske ustanove.

7.6. Uredjaji za mikrogeneratornu informoterapijuNa koji način možemo spolja da utičemo na informacione procese duboko u organizmu?Uz pomoć mikrogeneratornih kaseta. Mikrogeneratori imitiraju sopstvenu komunikaciju ćelija. Skripnjuk

Z.D naziva ih sintezatorima ćelijskih jezika.Šta je to mikrogenerator?Svaki mikrogenerator ima svoju mikrošemu, koja kada se uključi konstantno generiše specifične posledice

elektromagnetnih talasa. Skup uticaja za sve sisteme organa nazivaju kasetama mikrogeneratora.

Ordinacija informoterapeuta osnovnom se sastoji od:• mikrogeneratorne kasete;• sistema povratne veze (najčešće je uredjaj Folja);• skupa struktuiranih proizvoda;• test-kasete za individualnu selekciju fitopreparata, homeopatije, mikroelemenata, farmakopreparata,

preliminarnog otkrivanja alergena, toksina i dr.

7.7. tehnike i uslovi snimanja, presnimavanja informacije u praksi lekaraPrimerom uzajamne tehničke i biološke informacije javljaju se metodike snimanja „informacije“ o

različitim supstancama, tj spektara njihovoh izlučivanja. Proizvode kopije lekovitih sredstava, trava,mikroelementnih kompleksa, homeopatskih preparata, infekcionih i parazitnih agenata, jedinjenja teškihmetala, izlučivanje bolesnih organa (koristiti mere bezbednosti!).

Takvi preparati imaju deo osobina, karakterističnih polaznim supstancama, ali oni ne deluju u potpunostina organizam. U velikoj meri čuva se informacione delovanje preparata, pri tom nestaje farmakodinamika ifarmakokinetika, koji su karakteristični polaznom preparatu. Takvi preparati u svom mehanizmu delovanjeviše liče na homeopatsko gajenje polaznih supstanci.

Pri iskorišćavanju ovih metoda kvalitetni original treba obavezno sadržati supstancu (inače to je većkopija sa kopije, što je uvek gore). Iskorišćavanje u ovim ciljevima „elektronskih kopija“ nije korisno, jersavremena tehnička sredstva ne omogućuju snimanje i šta više, izlučivanje u uslovima lekarske ordinacijetačne spektre izlučivanja supstanci. Elektronskim kopijama nazivaju spektre izlučivanja supstanci, koji sečuvaju u bazi podataka običnog kompjutera. Radi prijema i izlučivanja bilo kojeg signala neophodna suspecijalna tehnička sredstva za svaki spektar bilo koje + analog-digitalni pretvarač i obrnuto. Treba li reći, dau većini slučajeva takvih tehničkih sredstava nema pri iskorišćavanju aparata sa „elektronskim kopijama“velikog broja preparata.

Prilikom prenosa informacije sa lekovitog preparata na nosač, osim korisnog signala uvek se prenose ielektromagnetni šumovi.

Minimizirati šumove može se uz pomoć ekranske kabine sa osiuravanjem izolacije, kako odniskofrekventih, tako i od visokofrekventnih izlučenja.

Odgovarajućim nosačem informacije javlja se supstanca, koja ima temperaturu faznog prelaza (topljenje,stvaranje pare) više od 500, pošto se informacija najbolje snima u trenucima „nestabilnog stanja“#, kakvim se

i javlja fazni prelaz, sposobna da menja strukturu pod uticajem izlučivanja supstance. Takvi nosači su metali(snimanje za vreme topljenja), plastika, parafin (bolje očišćeno sredstvo, nego vosak), kristali: so, šećer; voda.

Dalje korišćenje kopije ima veliki značaj:• Ako se planira dijagnostička primena (testiranje) preparata – bolje je testirati originale, a ne kopije.• Ako se planira uvodjenje supstance u organizam sa ciljem lečenja i selekcija lekova ostvaruje se na

principu sličnosti, neophodno je tako zvano potenciranje 8najbolji homeopatski način primenesupstance, elektronska inverzija za to je sumnjiva).

Pripremljeni u prisustvu bolesnih ljudi, informacione kopije mogu izazvati oboljenja kod pacijenata,koji će da ih primaju.

7.8. neželjeni efekti informoterapijeU neželjeni efekte informoterapije spadaju, pre svega, pogoršanje. Važno je razlikovati simptome

pogoršanja, koji su izazvani aktivizacijom hroničnih procesa, od neželjenih dejstava informacionog lečenja.Neželjena dejstva informacionog lečenja sreću se redje, u odnosu na mekamentoznu terapiju, ali dešavaju se iosim toga skoro da se ne dijagnosticiraju specijalistima, koji praktikuju informaciono lečenje(informoterapeuti, homeopati, psiholozi). Dokazati štetu od takve terapije u datom trenutku praktički jenemoguće. Razmotrićemo, pre svega, sam feno men pogoršanja. Pogoršanje se primećuje u tim slučajevima,kada je preparat izabran pravilno, ali je pogrešno odredjena doza ili frekventnost prijema (mnogo jak uticaj).

U početku se organ nalazi u stanju normale.Pri delovanju oštećujućeg faktora (fizičkog, hemijskog, informacionog) nastaje akutni proces –

zapaljenje.Postoji 2 opcije završetka pri zapaljenju:• Zaštitne mehanizmi organizma su veći, nego sila povredjujućeg faktora – nastaje ozdravljenje• Organizam je slabije, nego faktor koji deluje – dolazi do umuranja, ili hroničnosti procesa. Za

izazivače infekcionih i parazitnih oboljenja češće je „pogodnija“ hronizacija, pošto ona dajemogućnost života i razmnožavanja.

2а2

1

2б

Norma Akutni proces Hronični proces

Рис: Механизмы разных вариантов выздоровления (в соответствии с данными электропунктурнойдиагностики) на разных стадиях развития болезни.

2а. U uslovima hronizacije mehanizmi sanogeneze usmereni su na to, da bi povukli zaštitne snage iresurse na mesto toka patologije – to daje ponovni nastanak primarnih simptoma bolesti (oni, koji su bili dokorganizam još nije bio oslabljen oštećujućim faktorima i borio se za ozdravljivanje). Osim aktivizacije procesana mestu patologije takodje dolazi do razrušavanja patoloških agenasa, tkiva, umiranju imunih ćelija itd, zatoje neophodno obezbediti dopunsko vezivanje toksina, njihovo izlučivanje. U slučaju veće reakcije organizmadolazi do pogoršanja.

2б. Potrebno je izabrati takvu dozu faktora lečenja, da ne bi bilo viška potrošenih resursa na lečenje –„optimalni terapeutski korak“. Takodje je neophodno stvoriti uslove rada zaštitnih mehanizama, obezbeditidrenažu (oticanje) sa mesta patologije. U ovom slučaju neće doći do kliničkog pogoršanja. Procesozdravljivanja biće lakim i bezbolnim, na šta je ukazivao poznati Kijevski homeopata Popov D.

Zbog verovatnog nastanka pogoršanja specijalisti, koji rade sa informacionim metodama lečenja, trebajupamtiti o neophodnosti odabira optimalne doze informacije i obavezno o neophodnosti stvaranja putevadrenaže. Ovo se tiče ne samo informoterapeuta, koji rade sa mikrogeneratorima, već i homeopata i psihologa.

Dovoljno često homeopate doživljavaju pogoršanje kao „dobar znak“. Ovo se objašnjava tim da, ranijehomeopate nisu imali instrumente, koji su omogućavali odredjivanje preciznost odabira leka. Ako je nastajalopogoršanje – bilo je klinički jasno, da je homeopata „pogodio cilj“. Danas postoje elektropunkcijske metodeprognoze i ispoljavanja efikasnosti delovanja lekova. Za izazivanjem pogoršanja nema potrebe.

Ponekad „ako se pretrude“ psiholozi mogu izazvati pogoršanje na psihološkom i socijalnom nivou, čakdo razvoda ili depresije.

8. InformoprofilaksaInformoprofilaksa – primena informacionih metoda radi profilakse oboljenja.Važnom komponentom informoprofilakse javlja se informaciona higijena, koja uključuje diferencijaciju i

filtriranje tokova dospevajuće informacije, izlučivanje nepotrebne informacije, obučavanje antimanipulativnimtehnikama, koje sprečavaju informaciono hakerstvo.

Da li vakcinisati dete protiv izazivača infekcija?

Bez preliminarnog istraživanja rezultata snimanja informacije o izazivaču ( istraživanje već postojećeg titra antitela premakonkretnom izazivaču) ne sme se sprovoditi obuka organizma reakcije na njega (vakcinacija).Ako je organizam već odradiomehanizam reakcije na izazivača, onda nema potrebe vakcinisati, a vakcine, kao pravilo, sadrže konzervans i druge suvišnesupstance.

Na taj način, pravilan algoritam delovanja izgleda ovako:

1. Neophodno je biti siguran da je dete zdravo – svestrano pedijatrijsko ispitivanje

2. Ispitati titar antitela prema navedenom izazivaču.

3. U slučaju, ako napon imuniteta je dovoljan – vakcinacija nije neophodna.

4. U slučaju ako je napon imuniteta smanjen – neophodno je nakon ispitivanja na dobru podnosivost vakcine uz pomoćelektropunkcijskih metoda, „napomenuti“ imunom sistemu o ovom izazivaču putem vakcinacije/revakcinacije.

Naučno izdanje

Golovaha Marina Aleksandrovna

INFORMODIJAGNOSTIKAI INFORMOTERAPIJA