INFORMACIONO-KOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA U COPS ZA KOLABORATIVNO MREŽNO UČENJE

Prof. Dr Milorad K. Banjanin Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

1. UVOD U PROBLEM Tokom nekoliko zadnjih godina u svetu se ozbiljno prihvata pitanje „kako ljudi daju smisao

onome što rade i kako uče jedni od drugih na radnom mestu“, što aktuelizuje teme o načinima stvaranja i deljenja znanja sa različitih, a naročito tehnoloških i obrazovnih aspekata. Danas se kao najprirodnije i najsnažnije sredstvo za stvaranje i deljenje znanja označavaju mrežne strukture, a digitalne-web tehnologije omogućavaju izgradnju mreža znanja koje podržavaju pojedince u njihovom poslu i organizacije u lakšem razvijanju prirodnih mrežnih modela kao živih sistema. Pri tome su, mane i neuspesi nekih tehnoloških sistema zaoštrili istraživačku radoznalost o tome kako znanje zaista funkcioniše u organizacijama. To se odnosi pre svega na investiranja u skupocene tehnologije (intranete, skladišta znanja i organizacionu memoriju) koje same od sebe nemaju pun efekat. Istraživanjem velikih rezervoara sa know-how veštinama i znanjem, koji podržavaju uspešne organizacije, utvrđeno je da veliki proboj na strani znanja ne dolazi iz formalnih procesa, već kroz podršku ljudima koji na prirodan načini kreiraju živu mrežu znanja u različitim vrstama prakse i konverzacije.

Početni i najjednostavniji primeri umrežavanja su diskusioni forumi, chat-ovi i mail-ovi, a mnoge značajne veze u društvenoj mreži zajednica prakse (CoPs) ne funkcionišu zvanično, jer one presecaju organizacione granice. CoPs ili zajednice prakse čine grupe umreženih individualaca koji dele isto interesovanje, rešavaju niz istih problema ili imaju istu strast o nekoj temi i koji produbljuju svoje znanje i veštine u tematskom području konstantno delujući i ostvarujući međusobni (interaktivan) uticaj. Iako su CoPs relativno nov pojam, mnoge kompanije ih uveliko implementiraju i izvlače vrednosti iz njih. Još uvek se dosta eksperimentiše sa njima ali je njihova ideja jasna: umrežiti ljude koji žele da nauče od drugih i da drugima daju na raspolaganje svoje znanje.

CoPs zahtevaju relativno male kapacitete osnovnih resursa (prostora, novca, vremena) ali i minimalnu tehničku podršku tako da njihova implementacija ne predstavlja problem za organizacije koje brinu o svojoj budućnosti. To znači da je za funkcionisanje i građenje konkurentske prednosti svake organizacije u eri komunikacija potreban profil CoPs sa kolaborativnim grupama koje mogu i znaju da uče primenom kolaborativnih tehnologija. Dakle, opstanak organizacija na javnoj sceni postiže se kolaborativnim učenjem, deljenjem znanja i komunikacijom sa zajednicama praksi na permanentnoj osnovi uz sveobuhvatnu analizu razvojnih trendova u konkurentskom okruženju.

2. PARTICIPACIJA I KOORDINACIONE ULOGE U COPS-U Stvarnu zajednicu prakse, određuju međusobno zavisna tri bitna entiteta: Domen (ono što

znaju) predstavlja sadržajnu strukturu zajedničkog interesovanja i znanje članova oko koga se okupljaju i identifikuju sa zajedničkim poduhvatom; Identitet zajednice (ono što jesu) -ljudi funkcionišu u zajednici kroz veze u zajedničkom angažovanju a te veze spajaju članove u društvenu jedinku; Praksa (ono šta rade) -je akumulirano znanje za buduće učenje. Zajednice grade nove mogućnosti u svojoj praksi stvarajući zajedničku bazu resursa, alate, dokumente, rutine, vokabular, simbole. One su kanali kojima znanje preseca granice kreirane od strane toka rada, funkcija, prostora i vremena.

Unutar CoPs-a postoje različiti, legitimni tipovi uloga i učešća ljudi što podrazumeva da svi članovi CoPs-a nisu jednako angažovani ili aktivni. CoP jeste veoma zavisna od centralnog dela-jezgra grupe i povezanih članova (insajdera), ali su za pojedine uloge raspoložive i periferijske forme učešća (outsajderi) u zavisnosti od toga kako socijalizuju mlade i ohrabruju nove učesnike ili kako koordiniraju akcije za obezbeđivanje efektivnog rada CoPs-a. Mogu se identifikovati sledeće uloge: sponzori, lideri, savetnici/koordinatori, vođe prakse (znanja), agenti, permanentno aktivni ili povremeni, periferni i članovi početnici u zajednici prakse, zatim eksperti, „vrebači“..

• Sponzor je autsajder CoPs-a koji, kao viši menadžer kompanije, obezbeđuje podršku za CoPs i pomaže u uklanjanju svih prepreka koje ometaju progres zajednice. On je most između CoPs-a i ostatka formalne organizacije. Njegove uloge su da olakšava artikulaciju misije za CoP, da vodi službene odnose, da uklanja barijere i prepreke za produktivan doprinos CoP-a i da obezbeđuje investiranje kada je potrebno.

Slika 1. Tipovi participacije i uloge u CoPs-u

• Lider je glavni organizator događaja i komunikacionih interakcija u CoPs. On osigurava i artikuliše opravdane svrhe CoP-a, stimuliše zainteresovanost, pojačava entuzijazam i energiju za CoP, organizuje face-to-face okupljanja i uređuje komunikacijsku podršku za članove CoP-a.

• Savetnik/koordinator- (facilitator) -je osoba koja se fokusira na komunikaciju između članova CoP-a, razjašnjava informacije i pomaže vođenje diskusija o temi. Dobri koordinatori pomažu u izgradnji odnosa jedan na jedan koji su esencijalni za jaku zajednicu.

• Vođa prakse (znanja) je priznati vođa CoP-a, a vođstvo je bazirano na kompetencijama a ne na pozicijama. Prema tome, vođa je ključna osoba za stvaranje energije zajednice koja identifikuje aktuelne trendove i prihvatljive aktivnosti CoP.

• Agenti-su posebni pojedinci koji funkcionišu sa orijentacijom na znanje, iako nisu obavezno eksperti, i izvode mnogo više aktivnosti sa različitim aspektima znanja od inicijalnog filtriranja informacija. Oni mogu biti bibliotekari, menadžeri znanja ili istraživači. Imaju dve jasne uloge: 1. postavljaju interfejs prema drugim jedinicama organizacije, bilo da su te druge

organizacije CoPs ili poslovne jedinice i 2. brinu se za jasnoću i potreban broj primeraka dokumenata sa određenim

informacijama unutar CoP-a • Članovi su svi pojedinci ili grupe ljudi koji čine populaciju CoPs-a. Oni mogu imati slične

oficijelne pozicije (agenti nabavke...) ili mogu biti povezani u zajednicu na osnovu uzajamnih interesa u poslovnim procesima. Članovi u CoPs-u dele znanja i iskustva, participiraju u diskusionim forumima i drugim sastancima, pokreću debate i rešavanje problema u domenu zajedničkih potreba i zahteva, kreiraju poslove i druga rešenja u modelima formalnih dokumenata, metodama i procedurama, upozoravaju druge članove na promene u uslovima i zahtevima, stvaraju rešenja za povećanje efektivnosti CoP-a (angažovanjem članova visoke vrednosti, menjanjem interakcionih struktura...). Članovi mogu biti aktivni u jezgru grupe, ali isto tako i kao početnici, povremeni ili periferni i „vrebači“ novih ideja, novih praksi, novih članova ili novih sponzora, eksperata i agenata.

3. KOLABORACIJA I KOLABORATIVNO UČENJE Kolaboracija je pojam koji se često poistovećuje sa pojmovima koordinacija, kooperacija i

veoma grubo prevodi kao saradnja. Zbog toga je potrebno definisati te pojmove. Koordinacija podrazumeva prosto usklađivanje pokreta za ostvarivanje određenog kretanja. U

širem smislu podrazumeva usklađivanje zadataka, uloga i funkcionalnih rasporeda u jednostavnim sistemima i okruženjima. Koordinacija podrazumeva: deljene ciljeve, potrebu za uključivanjem više od jedne osobe i razumevanje ko treba da uradi, šta i gde. Svrha koordinacije je izbegavanje pukotina u

individualno dodeljenim poslovima a željeni ishodi su efektivno postignuti rezultati ili skup ciljeva. Primer dobre koordinacije je regulisanje toka saobraćaja u naseljenom mestu.

Kooperacija je širi pojam od koordinacije i između ostalog podrazumeva rešavanje problema u složenom sistemima i okruženju, a uključuje i međusobno poverenje, poštovanje i potvrđivanje zajedničkih beneficija zajedničkog rada. Kooperacija se odnosi na praksu ljudi ili većih entiteta da rade zajedno sa zajedničkom saglasnošću na ciljevima i mogućim metodama, umesto odvojenog rada u konkurenciji. Kooperacija je u suprotnosti sa konkurencijom. Međutim, potreba ili želja individualaca da se takmiče sa drugima je veoma uobičajen podstrek koji ih motiviše da se organizuju u grupu i kooperiraju jedni sa drugima da bi oformili snažniju konkurentnu moć. Svrha kooperacije je postizanje zajedničke koristi u „deljenom poslu ili zadatku“ a željeni ishodi su postizanje efektivnih rezultata sa efikasnim troškovima i vremenskim uštedama. Primere dobre kooperacije čine zdrav brak i efikasne operativne aktivnosti u lokalnoj zajednici.

Po našoj definiciji saradnja izmeću individualaca je višefazni proces koji startuje reaktivno kao doček, nastavlja sa adopcijom i kontekstualnim prilagođavanjem, teče i razvija kroz aktivno prisustvovanje ili interaktivno učešće sa proaktivnim dokazivanjem, i održava koaktivnom izgradnjom poverenja. Poverenje je fenomen neophodan za ljudsku saradnju i podrazumeva negovanje „nultog“ principa koji se može razumeti kao „dati sve od sebe najbolje i prihvatiti od drugih najbolje od onoga što unose u saradnju“.

Međutim, kolaboracija je dosta širi pojam koji podrazumeva višedimenzionalnu kompetentnost za deljene ciljeve, senzitivnost za brzinu (hitnost) i privrženosti, kapacitet za jaku dinamiku procesa, osećanje pripadanja i otvorenu komunikaciju, uzajamno poverenje i poštovanje bez rezervi, ali i stalno dopunjavanje sa specifičnim i raznovrsnim veštinama i aspektima znanja. Svrha kolaboracije je sinergijsko delovanje sa inovativnim efektima, a željeni ishodi su efikasni plus inovativni, sa izvanrednim prevazilaženjem svih prepreka do cilja izvrsnosti. Primeri kolaboracije su genijalne ideje za otkrivanje dramatično boljeg načina obavljanja nekog posla, muzička numera džez orkestra ili improvizacija pozorišne predstave na otvorenom terenu.

Slika 2. Tipovi kolaborativnih grupa

Prema nekim mišljenjima kolaboracija je prirodna u nekim društvima, ili je, po drugima, kolaboracija neprirodna u novim grupama i društvima. Kao slučajevi opaženih barijera za kolaboraciju u literaturi se navode situacioni odnosi, na pr. „stranac-opasnost“ u kojoj može biti izražena odbojnost stranca za deljenje nečega sa nepoznatima, ili „igla u plastu sena“-gde ljudi veruju da drugi mogu rešiti probleme, ali kako da ih pronađu, ili fenomen „gomilanje“-gde ljudi ne žele da dele znanja zato što misle da je gomilanje znanja izvor moći za konkurenta, itd.

Kolaborativno učenje se koristi u različitim slučajevima i prilazima obrazovanju i uključuje spajanje intelektualnih napora od strane studenata ili studenata i nastavnika. Grupe studenata rade zajedno u traganju za razumevanjem značenja ili rešenjima u kreiranju proizvoda. Taj prilaz je tesno povezan sa kooperativnim učenjem, dok aktivnosti kolaborativnog učenja mogu uključiti kolaborativno pisanje, grupne projekte i ostale aktivnosti.

Kolaborativno mrežno učenje (Collaborative Networked Learning-CNL) je metoda razvijena od strane Dr. Charles Findley sredinom 1980's, kao deo njegovog rada u dizajniranju „učionice budućnosti za radnike znanja”. CNL je učenje koje se događa širokom primenom elektronskih

dijaloga između samoregulišućih učenika i učenika i eksperata. Učenici-agenti dele zajedničke svrhe, zavise jedan od drugog i odgovorni su jedan drugom za njihov uspeh. CNL se dešava u interaktivnim grupama u kojima učesnici aktivno komuniciraju i pregovaraju o značenjima sa drugima unutar kontekstualnog okvira koji može biti olakšan od strane online trenera, mentora ili lidera grupe.

Slika 3. Kolaborativno deljenje znanja

4. ANALIZA INFOMACIONO-KOMUNIKACIONE INFRASTRUKTURE COPS-A Zajednice prakse integrišu tehničke, kulturalne i socijalne strukture u pokušaju premošćavanja

profesionalno-socijalnog jaza koji se javlja kao problem u tradicionalnim metodama učenja. Informaciono-komunikaciona infrastruktura, kao tehnološka podrška kolaborativnoj multi-agentnoj prirodi CoPs-a, teži da obezbedi socijalno struktuiran prostor za deljenje i transfer najboljih praksi i ideja. Multi-agentna kolaborativna struktura CoPs-a ogleda se u pokušaju mnogobrojnih članova da zajedničkim, kolaborativnim radom i mehanizmima pojačanog učenja postignu strateški cilj CoPs-a, a to je nesmetan tok i transfer informacija i znanja između dobrovoljnih neformalno konstituisanih agenata učenja u CoPs-u.

Mnoge web-bazirane platforme pružaju mogućnost za hosting zajednica prakse svih profila i veličina počev od regionalnih do globalnih povezivanja. Bilo da su u pitanju zajednice medicinskih sestara, domenskih inženjera, umetnika ili drugi primeri praksi, web okruženje pruža neverovatne mogućnosti za prevazilaženje geografskih i vremenskih ograničenja nudeći setove alata za skoro sve CoPs aktivnosti. To se rangira od najjednostavnijih diskusionih foruma, chat alata pa sve do 3D virtuelnog okruženja koje pruža sasvim napredne mogućnosti. Takođe, vizuelizacija informacija i 3D grafička predstava modela pruža nove mogućnosti u građenju online zajednica prakse, gajeći prostornu metaforu i stvarajući osećaje prostorne i semantičke bliskosti koji su esencijalni u građenju osećaja zajednice.

Integrisanje prostorne, semantičke i socijalne navigacije u informacionom prostoru može omogućiti korisnicima da adaptiraju virtuelni prostor prema svojim sopstvenim potrebama-interesima koristeći mehanizme za zajedničko delovanje u cilju deljenja znanja i rešavanja problema članova zajednice.

Različite CoPs zahtevaju različite tipove podrške. Za kreiranje i održavanje CoPs-a se koristi izraz „kultivisanje“, čime se objašnjava mnogo toga o njima i njihovim zahtevima. „Kao i bašte i one odgovaraju na pažnju koja poštuje njihovu prirodu“. CoPs u vidu elektronskih mreža prakse zahtevaju različite forme kultivizacije od onih koje su u karakteru više locirane. Menadžment je odgovoran za identifikaciju stvarnih potreba CoPs-a i za njihovu podršku. Generalno, tri glavne oblasti u kojima organizacije mogu da obezbede zahtevanu podršku za CoPs su kultura, menadžment i tehnička infrastruktura.

4.1 Kulturna infrastruktura CoPs

Kultura se pozicionira kao kritičan faktor uspeha CoPs-a. U sklopu svega što okružuje CoPs potreba za kulturom koja podržava zajednice, učenje i širenje znanja je najneophodnija. Jer, bez kulturne infrastrukture i sve tehnologije sveta „padaju u vodu“. Prihvatanje znanja i ideje deljenja znanja u organizacionoj kulturi brzo se isplovljava kao ključni faktor njegove uspešne implementacije.

Organizaciona kultura, kao instrument za izgradnju vrednosti, normi i pravila ponašanja pomoću kojih se upravlja međusobnim interakcijama članova organizacije i njihovim odnosima sa drugim ljudima, svakako je fenomen čija je podrška preko potrebna razvoju CoPs-a. Prisustvo kolaborativne kulture u deljenju znanja čini implementaciju CoPs-a prirodno lakom. Oblasti gde podrška kulture može biti mnogo veća za zajednicu uključuju:

• Stvaranje ambijentalnog konteksta koji olakšava ljudima da bolje razumeju jedni druge. Kontekst je mikro-okruženje komunikacije koje omogućava da se značenje informacije ili poruke oceni kao jasno ili nejasno, dobro ili loše, prijatno ili neprijatno, istinito ili lažno, korisno ili nekorisno, opšte ili posebno. Ono što ljudi smatraju dragocenim za deljenje zavisi od njihovog iskustva, ciljeva, problema i mentalnih okvira. Čak i sa jednostavnim deljenjem informacija ljudi imaju potrebu da kreiraju kontekst deljenja da bi razumeli kako to da koriste.

• Korišćenje foruma za deljenje znanja. Pošto CoPs raspolažu sa mnogo različitih vrsta znanja za deljenje, potrebni su mnogobrojni načini za povezivanje. Pojedini mediji teže da budu preopterećeni neprikladnim informacijama koje mogu zbuniti ili odbiti članove.

• Obezbeđenje dovoljno resursa vremena. za učenje, iskazivanje i ideja. • Omogućavanje što je više moguće ličnih sastanaka i komunikacije face-to-face.

Elektronska komunikacija treba da bude dopuna ali ne i zamena za lične sastanke. Lični sastanci povećavaju verovatnoću razvoja CoPs-a ubrzavajući njihov razvoj. Elektronska komunikacija može biti korišćena za podršku i produbljivanje ovih odnosa.

4.2 Menadžment infrastruktura CoPs

Veoma je važno da lideri učestvuju u građenju CoPs-a. Najvažniji zadatak top menadžera nije samo da donose strateške odluke, već da uredi okolinu u kojoj su „ljudi koji i znaju i koji rade“. Zadatak menadžera je da kreiraju okruženje, pojačaju norme i olakšaju orijentacije i podrže očekivanja. Ovo je nova uloga za mnoge menadžere a samim tim mnogi su još nedovoljno pripremljeni za novu ulogu. Zato je potrebna adekvatna priprema menadžera za te uloge.

Kao prvi korak menadžeri treba da prepoznaju CoPs i njihovu važnost za kompaniju. Tako će se osećati komotnije i obezbeđivati CoPs resursima koji su im potrebni, npr. vremenom i ohrabrivanjem za učestvovanje, pristupom mestima za sastanke i tehnologijom. Istraživanja su otkrila da mnoge CoPs ne zahtevaju mnogo novca ili vremena a konsultanti mogu da daju savete kako racionalno iskoristiti resurse.

Bez obzira na resurse, fokus pažnje menadžera treba biti na stvaranje kulture u kojoj CoPs mogu napredovati. Eksperti ukazuju da se zahteva „prikriveno rukovođenje“ zato što građenje kulture nije izolovana aktivnost menadžmenta već je „ulivena u sve što vođe rade“. Kultura je ugrađena u srži organizacionih vrednosti i na njeno kreiranje ili izmenu menadžeri nemaju isključivi uticaj. Međutim, oni mogu „pojačati“ i koristiti kulturu da bi definisali jedinstvenost zajednice i njen duh.

4.3 Tehnička infrastruktura transfera znanja u CoPs-u

Tehnologija je jedna od ključnih komponenti uspešnog razvoja i funkcionisanja zajednice jer u stvaranju široke dostupnosti informacijama (što napredne tehnologije upravo i rade) je stvaranje šire i mnogo kompleksnije zajednice (mreže prakse). Međutim, tehnologija je jako bitna ali nije jedina neophodna i kada se razmatra kako da se olakša funkcionisanje CoPs-a, Iskustvo ukazuje da je prva reakcija veoma često „kupovina i instaliranje tehnologije“ i očekivanje željene transformacije. To je pogrešan pristup jer, iako je tehnologija veoma korisna i neophodna u povezivanju zajednica, CoPs veoma zahtevaju ljudsko delovanje.

Za podršku zajednicama prakse i širim inicijativama upravljanja znanjem dostupan je veoma širok spektar tehnologija, ali su telefon, e-mail i faks mašine često dovoljan sadržaj kolaborativne tehnologije za podršku CoP-a. Upotreba drugih, naprednijih tehnologija zavisi od specifične prirode CoP-a, debata i problema na koje je fokusirana. Opseg mogućnosti, pored osnovnog skupa kolaborativnih tehnologija (telefona, fax mašine, e-mail uključujući i javne foldere u MS Outlook-u, video konferencije,) za naprednije korisnike uključuju i Groupware (Lotus Notes), skladišta podataka i znanja (Data Warehouse) Document Management, Mašine za pretraživanje, Inteligentni agenti i Intranet/Web stranice.

Srž tehničke infrastrukture koja je potrebna za zajednice prakse određuju četiri primarne oblasti aktivnosti CoPs-a.

• za podršku integrisanih prilaza u građenju odnosa, • u dizajniranju i izgradnji alata za učenje, • u lociranju izvora znanja za deljenje znanja, i • za akcionarske projekte. U fazi prototipa građenje odnosa i učenje može biti srž dok u fazi održavanja, deljenje znanja i

projektni menadžment postaju centralni.

Za uspostavljanje ODNOSA bitni su mrežni profili članova, imenici članova sa „na odnose fokusiranim“ poljima podataka, podgrupe koje su definisane od strane administratora ili koje dozvoljavaju članovima da se sami pridruže, online sastanci i online diskusije. Dizajniranje ALATA za UČENJE uključuje Snimljene Power Point prazentacije, Alate za e-učenje, Procene, Web konferencije, Online sastanke, Online diskusije i Website linkove. Izvore ZNANJA za deljenje znanja čine Struktuirane baze podataka, Banke ideja, Web konferencije, Online sastanci, Online diskusije, Ekspertske baze podataka i pretraživački alati, Oglašavanja i Website linkovi. AKCIJE se realizuju kroz: Projektni menadžment, Menadžment zadataka, Document collaboration, Traženje verzije fajlova, Instant poruke, Web konferencije, Online sastanke, Online diskusije i Individualni u grupni calendaring

U suštini celokupnu tehničku infrastrukturu možemo svrstati u neku od sledećih kategorija: • Lokalna podrška članovima kada obavljaju datu praksu, uključujući dobru komunikaciju

kao što je, pristup telefonu, faksu, mail-u, • Obimna biblioteka preduzeća i Web pristup kao i mogućnost pristupa ekspertizama i

dokumentima, • Govorna tehnologija koja olakšava pristup i deljenje znanja kako lokalno tako i globalno, • Kolaborativne tehnologije koje omogućavaju ljudima da kolaborativno rade zajedno. Alati

koje su pronašle pojedine organizacije, i koji su korisni, čine Web-aplikacije koje dozvoljavaju članovima da reprezentuju probleme, izgrade prototipove i kreiraju rešenja,

• alati koji olakšavaju konekciju, doprinos i pristup zajednici. Pošto se mnogi od ovih tipova alata razlikuju od upotrebe u tradicionalnoj organizaciji, kompanije takođe treba da razmotre formiranje timova za njihovo ispitivanje, implementaciju i održavanje.

5. VIRTUELNE ZAJEDNICE PRAKSE VCOPS- Nove tehnologije poput Interneta povećale su mogućnost interakcija među ljudima,

prevazilazeći geografsku ograničenost klasičnih komunikacijskih sistema. Virtuelne zajednice prakse zasnovane na Internetu najčešće se javljaju u obliku diskusionih

foruma u kojima ljudi zajedničkih interesa istražuju i raspravljaju o zajedničkim temama-pitanjima i problemima

Hildreth i ostali su pokrenuli pitanje da li zajednice prakse zaista mogu biti virtuelne. Oni upućuju na studiju Congar i ostali (1999) koja diskutuje o multi-user domenu (Multi-User Dungeon-MUD) u kojoj svoje članove posmatraju kao zajednicu prakse. (MUD je kompjuterska igra sa više igrača koja kombinuje elemente igara, vršenja uloga i stilova igara socijalnih soba za ćaskanje koja se pokreće preko sistema oglasnih tabli ili Internet servera. Obično je tekstualnog tipa, gde igrači čitaju opise soba, objekata, događaja, drugih karakteristika i kompjuterski kontrolisanih tvorevina u virtuelnom svetu. Igrači su obično u interakciji jedni sa drugima o okruženi preko kucajućih komandi koje liče na prirodni jezik, obično Engleski. Hildreth i ostali su dokazivali da su MUD zajednice sličnije realnim zajednicama prakse (kao protivljenje virtuelnim) MUD se ne može pristupiti direktno kroz kompjuterski ekran ili tastaturu u striktnom smislu. Situacione akcije i situaciono učenje su locirani u realnom svetu gde su korisnici još uvek oličeni u realnom svetu).

Neki aspekti CoPs-a se mogu translatirati iz realnog ko-lociranog (co-located) sveta u virtuelni, kao u slučaju pronalaženja zajedničke svrhe ili bar deljenja interesa. Ako članovi rade slične poslove struktura rada će već biti podeljena na domen jezika i domen znanja. Druga pitanja se mogu ticati toga kako će koncept LPP biti translatiran u distribuirano okruženje. Učenje preduzeto sa LPP je situaciono, kako se znanje kreira tokom rešavanja problema. Ako se zahteva da članovi budu kolocirani zato što dele resurse kao što su dokumenti, onda to treba da bude veoma lako translirano u distribuirano okruženje. Ako je učenje situaciono zato što je face-to-face element esencijalan za gledanje i učenje kako je posao urađen, onda će distribucija imati više uticaja.

Takođe, može biti dotaknut koncept periferije. U Lave i Wenger-ovom (1991) CoPs-u periferija je socijalna periferija. Međutim, u distribuiranoj okolini, postoji i fizička i vremenska periferija koja, takođe, ima izvesne konotacije (obime značenja) za pogled participacije. Prelaz na virtuelno okruženje kandiduje i pitanje zakonitosti u takvoj zajednici. Participacija je centralna za evoluciju zajednice i kreiranje odnosa koji pomažu u razvoju osećaja poverenja i identiteta, koji definišu zajednicu.

Virtuelne zajednice prakse treba da imaju sledeće funkcionalnosti: • Podrška generisanju ideja i evaluacije alternativa genijalnih ideja-Jedan važan aspekt

zajednica je sposobnost da zajednički generišu i evaluiraju nove ideje o procesima unutar prakse kao i u funkcijama zajednice. Alati koji mogu obezbediti ovu sposobnost se

rangiraju od jednostavnih asinhronih diskusija, sinhronih chat do sofisticiranih paketa dizajniranih specifično za stvaranje, rangiranje i selekciju ovih ideja,

• Struktuiranje informacija i interakcija-Članovi će se aktivnije angažovati u elektronskoj kolaboraciji ako su interakcije struktuirane u vremenu, prostoru, i obimu. Zajednica je u principu efektivnija kada je aktivnost vođena od strane konteksta koji podrazumeva struktuirane alate, događaje i sadržaj za akciju,

• Ujedinjavanje svrhe i fokusa-Zajednica napreduje na sposobnostima svojih članova kada oni veruju usvoje svrhe i ciljeve i artikulišu ih. Takođe je važno da su sposobni da adresuju zajedničke probleme sa kojima se susreću zajedno i kolaborativno,

• Dinamiziranje informacija i struktura-Zajednice neprestano evoluiraju. I informacije i ljudi koji učestvuju u njima su neprestano u stanju promena. Prostor zahteva sposobnost da se doda, izmeni, ili izbriše informacija ili funkcionalnost u odgovoru na promene zajednice

• Konstrukcija individualnog i grupnog identiteta održavanja-Identitet je kritičan za zajednicu. Zajednice i individualci u njima moraju imati sredstvo za izražavanje identiteta, jer su oni jedinstveni. Identitet je uspostavljen kroz uloge članova, rituale grupe, i istorije koju su oni zajedno kreirali,

• Usavršavanje alata za feedback. Zajednica zahteva adekvatan nivo kontrole i moderacije-Ona mora imati sposobnost da obezbedi feedback o participaciji članova-Korištenje bogatog seta diskusionih alata, uključujući podršku za dijaloge, pregovaranje i kolaborativno rešavanje problema.

• Razvoj mehanizama za stalnu stimulaciju prema povećanom rastu i učenju-Učenje je ključni mehanizam pomoću koga zajednica raste i razvija se, a alati moraju akomodirati promene, gajiti rast i učenje,

• Negovanje efektivne konekcije za online i offline aktivnosti zajednice-Zajednice uopšteno imaju i online i offline aktivnosti. Često, zajednice će se držati sakupljene članove zajedno, članovi će se umrežavati, ili kolabotirati na problemima izvan konteksta elektronskog prostora.

• Model deljenja i kreiranja znanja u virtuelnim CoPs određuju: • Konteksti: To su esencijalni faktori koji utiču na proces grupno-baziranog deljenja i

kreiranja znanja, • Procesi: Obuhvataju strategije akcije/interakcije, i slučajne uslove, koje treba razmotriti • Strategije: U kolaboraciji podrazumeva se korišćenje informacionih tehnologija i u

kreiranju i u deljenju znanja. • Posledice: To su ishodi iz različitih uslova iz različitih strategija akcija/ interakcija za

grupno bazirano deljenje i kreiranje znanja. Za neke autore virtuelna zajednica prakse-VCoP je pogrešan naziv originalnog koncepta

zajednice prakse koja se bazira na principu situacionog učenja u co-located okruženju. Primer VCoP je najveća enciklopedija-wikipedia na sajtu www.wikipedia.org kao mesto gde mnogobrojni članovi sa kolaborativnim radom stvaraju bazu resursa od opšteg interesa. Nije obavezno da postoji jaka veza među članovima, mada se virtuelne zajednice formiraju „kada ljudi obavljaju javne diskusije dosta dugo, sa dovoljno ljudskih osećanja, formirajući mreže ili personalne odnose“.

6. KOLABORACIONO-KOMUNIKACIONI ALATI U COPS-U Različite CoPs imaju različite strategije kolaboracije. Kolaboracioni softver za CoPs je

sastavljen od brojnih web baziranih alata koji se koriste da pomognu distribuiranim grupama ljudi u kreiranju on-line okoline, gde mogu raditi zajedno unapređujući svoje ciljeve. Od alata za razvijanje i deljenje znanja potrebno je pomenuti:

• Personalni notebook-privatni, online notes (softver za pokretanje client side personalnog wiki-a) u koji učesnici mogu kopirati citate, razviti ideje, sakupiti relevantne delove sadržaja iz dokumenata i foruma i uskladištiti informacije za kasniji retriving. To je desktop aplikacija koja može biti pokretana na GNU/Linux, Windows ili drugim platformama. Notebook je softver koji može biti korišćen kao personal information notebook nazvan iBook.

• Personalna izdavačka delatnost-to mogu biti weblog-ovi članova (hronološki notesi-Internet dnevnici) koji su raspoloživi za ostale kolege radi ubrzavanja razmene ideja. Blog (duži naziv Weblog) je publikacija na Internetu koja sadrži prvenstveno periodične članke u obrnutom vremenskom sledu-najnoviji članci se nalaze na vrhu strane. Svaki blog ima ime koje mu dodeli vlasnik i dozvoljeno je bilo kom članu da uđe u bilo koji blog i prokomentariše njegov sadržaj. Blogovi mogu biti individualni ili kolaborativni (termin

weblog se u engleskom jeziku češće koristi za kolaborativne a blog za individualne projekte).

• Blogging timova i zajednica – to je varijanta kolaborativnog blogging-a koja je dizajnirana da učini tim ili zajednicu lakim za širu kolaboraciju.

• Koautorstvo i kolaborativni content management-Veliku ulogu može igrati „wiki software“ koji dozvoljava zajedničko kreiranje i ažuriranje web-baziranih dokumenata od strane svih članova zajednice. Wiki (Havajski „wiki wiki“-brzo, neformalno) je kolaborativni web sistem koji autorima dopušta jednostavan unos, brisanje, i promenu sadržaja pomoću web browsera. Wiki može biti korišćen od strane tima da bi se brzo kreirale, struktuirale i ažurirale web strane bez bilo kakve tehničke pomoći a na bazi korišćenja običnog web browsera. Nakon što se promene izvrše ne postoji autorizacija i pregled sadržaja od treće strane. Privatni wiki sajtovi zahtevaju autentikaciju. Najjednostavniji wiki nude samo osnovno formatiranje teksta dok složeniji mogu raspolagati tablicama, grafikonima, slikama i formulama ili čak i interaktivnim elementima poput anketa ili igara. Saradnički (Groupware) web sajtovi imaju zadatak da pruže jednostavan unos, teksta, komentara, beleški, tablica, slika... Pomoću wiki-a se može izvesti web sajt koji se koristi za upisivanje veće količine teksta sa referencama među ostalim člancima i koji uključuje rad više saradnika. Često je integrisan u softver zajednice radi pomoći članovima da personalizuju i generišu sadržaje za unapređenje svog domena znanja.

Wiki Wiki Web je prva wiki web strana koja je nastala 1995. godine i pružala je mogućnost kolektivnog pisanja dokumenata-koautorstvo. Ima jednostavnu tekstualnu sintaksu (svi poslovi oko stvaranja i izmene stranica obavljaju se u web browseru) za kreiranje novih stranica i podržava hiperlinkove. Zasebna stranica se naziva wiki stranica dok se čitavi skupovi međusobno povezanih stranica nazivaju-doodle. Wiki bi se mogao posmatrati kao najjednostavnija baza podataka. Tipičan wiki softver ima inkorporisane sledeće karakteristike:

• WYSWIG editor – alat koji omogućava korisnicima da kreiraju web strane korišćenjem Word procesora kao interfejsa (nije potrebno poznavati HTML-a i ostala tehnička znanja za formatiranje teksta jer se oni dobijaju klikom miša na odgovarajuće ikone);

• Fleksibilna struktura – Svaki deo sadržaja može biti referencovan iz bilo kog drugog dela sadržaja;

• Version Control and Version History – Korisnici mogu videti ko, šta i kada je promenio. Ako se načine greške moguće je vratiti prethodne verzije;

• Komentari– Korisnici mogu komentarisati bilo koju stranu i pomoći autorima u deljenju novih ideja i koncepata.

• Mnogi korisnici koriste različite Wiki sajtove pa prema tome i različite sintakse što je dovodilo do teškoća sa snalaženjem u tim aplikacijama. Problem se nastojao rešiti predlaganjem jedinstvenog wiki-markup standarda. Jedan od njih je Tiki Wiki.

• Diskusioni forumi-table za poruke i forumi su klasični mehanizmi za konverzaciju i pojedinačno, dobro zadovoljavajući za pitanja menadžmenta i kolaboracije o specifičnim temama ili projektima. Forumi mogu takođe obezbediti uobičajene mešavine javnih, privatnih i poluprivatnih mesta konverzacije sa jasno definisanim granicama među njima

• Document Management System-DMS. To je kompjuterski sistem (ili set kompjuterskih programa) koji se koristi za snimanje i uskladištenje elektronskih dokumenata ili slike kopija papirnih dokumenata. DMS obično obezbeđuje skladištenje, meta podatke, bezbednost kao i sposobnosti indeksovanja i retrivinga. Generalno uključuje optičke skenere, sisteme za konvertovanje papirnih dokumenata u elektronski formu, data base system za organizovanje uskladištenih dokumenata, mehanizme za brzo pretraživanje i pronalaženje specifičnih dokumenata. Dobar document management system integrisan sa platformom zajednice daje članovima sposobnosti za organizaciju, kontrolu kompletiranih fajlova svih vrsta. Document management system ima neka preklapanja sa terminom content management system-CMS. CMS je set procesa i tehnologija koje podržavaju evolutivan životni ciklus digitalnih informacija. Digitalni sadržaj može imati formu teksta ili može biti u formi multimedijalnih fajlova, audia i videa. Životni ciklus digitalnog sadržaja se sastoji od šest faza: kreiranje, ažuriranje, objavljivanje, prevođenje, arhiviranje, povlačenje. CMS je nerazdvojiv kolaborativni proces. Često se sastoji od sledećih osnovnih pravila i odgovornosti:

• Autor sadržaja-osoba odgovorna za kreiranje i editovanje sadržaja • Editor-odgovoran za usmeravanje sadržaja poruke i stila uručivanje, uključujući prevod

• Publisher-odgovoran za puštanje sadržaja u upotrebu • Administrator-odgovoran za davane dozvola za pristup dokumentima • Consumer-onaj koji pregleda dokument, gost • Hiperzapisi (Hypertrails)-Kreiranje zapisa hyperlinkova koji povezuju delove sadržaja,

vesti, dokumenata, i konverzacija je ključni akt stvaranja značenja i građenja znanja. Platforme zajednice mogu učiniti veoma lakim to za svakog člana;

• Taksonomije i metapodaci-Reči, dokumenti, i forumi treba da budu podržani šemama (taxonomy) deljenja i klasifikacije termina korišćenih od strane zajednice. Metapodaci, ili podaci o podacima, pomažu članovima upravljanje kompleksnostima različitih tipova znanja u unapređenoj platformi zajednice;

• Integracija sa korisničkom home okolinom-Kada je pažljivo integrisan sa MS Office, standardni poslovni softver obezbeđuje članovima povećanje personalne produktivnosti. Softverske odlike ovog tipa dozvoljavaju članovima zgodno pomeranje fajlova i foldera između svog kućnog okruženja i kolaboracionog mesta;

• Help sistemi-Context-sensitive i indeksirane help strane pretražive su pomoću ključnih reči, zahtevane su komponente kompleksnih sistema kolaboracije;

• Pretraživanje i navigacija-Dobri navigatori za pretraživanje podržavaju full-text pretraživanja svih sadržaja, uključujući blog-ove, forume, dokumente.

• Profili članova i adresari-podržavaju umrežavanje članova, dozvoljavajući im da pronađu ljude sa sličnim interesima ili udruženja

• Calendaring- (time management software) omogućuje kreiranje rasporeda događaja i automatska obaveštenja i podsećanja članova zajednice. Članovi mogu razmatrati, dodavati i uređivati događaje, prekretnice i sastanke,

• Prisustvo indikatora-To je softverski alat koji je sagrađen u online mestu interakcije i koji pokazuje ko je online u prostoru u svakom trenutku. To je veoma koristan alat koji pomaže u građenju osećaja grupe ili zajednice i često je integrisan sa alatima instant poruka koji omogućavaju korisnicima koji su online sa šalju kratke poruke jedni drugima.

• Real-time messaging i chat. Real-time konekcija među članovima preko telefonskih poziva, instant poruka, tekst i video chats sa brzim feedback petljama veoma je koristan alat za građenje poverenja. To su odlični kanali za odnose i građenje poverenja kao i za razmršivanje komplikovanih pitanja koja mogu biti nezgrapna za rešavanje preko e-mail-a ili asinhronih skupova. Chatroom je online sajt u kome ljudi mogu chat-ovati online broadcast porukama sa ljudima na istom sajtu u realnom vremenu. Chat sistemi postoje u različitim stilovima rangirajući od tekstualnih sistema do pune 3D okoline. Najuobičajenija forma u poslednje vreme je instant messaging. Instant messaging ili IM je forma real-time komunikacije između dvoje ili više ljudi a bazira se na komunikaciji kucanjem kratkih tekstualnih poruka. Tekst se prenosi preko kompjuterske mreže kakav je Internet. Za razliku od e-mail-a instant messaging komuniciranje se odvija u realnom vremenu. Postoje mnogi servisi koji nude informacije o prisustvu pokazujući da li su ljudi sa neke liste kontakata trenutno online i dostupni za chat.

• Projektne radne oblasti-To su radna mesta, dizajnirana da pomognu timovima ili zajednicama organizovanje oko projekata deljenja interesa, koordinacije, kolaboracije.

• File sharing ili deljenje fajlova je praksa raspolaganja fajlova za download preko Interneta i sličnih mreža. Obično dozvoljava peer-to-peer model razmene fajlova. Prateća karakteristika platforme dozvoljava zajednici da zna bolje svoje poglede deljenja znanja i namere. Tu su aktivnosti kao: Voting (glasanje) u najjednostavnijoj formi, je selekcija između dve ili više opcija; Polling (anketiranje) je aktivnost koja sadrži pitanja ili liste pitanja na koje drugi članovi odgovaraju. Nakon njihovog unošenja odgovora oni će imati mogućnost da čitaju akumulirane rezultate; Surveys (pregledanja) su drugi alati za iznošenje na videlo mišljenja članova o pitanjima nagoveštaja za zajednicu pomoću njihovog unošenja odgovora na set pitanja.

• Obaveštenja igraju veliku ulogu u procesu saradnje i građenju poverenja. To mogu biti na interesima bazirana obaveštenja (Interest-based notifications) gde je dato članovima da podešavaju obaveštenja sistema koji može automatski beležiti kada se novi događaj, objekt, tema, ili odgovor pojavi i da mu odgovore. Sledeća mogućnost su autorska obaveštenja-gde autori sadržaja na forumima, blog-ovima mogu tražiti da budu obavešteni kada neko otvori njihov objekt ili doda odgovor ili komentar. Postoje i sistemska obaveštavanja kada sistem šalje kratke poruke o novim aktivnostima u različitim oblastima dnevno, nedeljno, ili mesečno. Članovi imaju mogućnosti da pošalju

šablonske pozive kolegama da im se pridruže na online aktivnostima iniciranim od strane njih.

U alate za olakšavanje i upravljanje CoPs-om treba izdvojiti: • User management-odvija se kroz web bazirani interfejs za kreiranje korisničkog naloga

(dodeljivanje prava pristupa u saglasnosti sa ustanovljenim pravilima zajednice) • Conversation management-Savetnici kreiraju forume i teme podešavajući softver tako da

dizajn konverzacijskog mesta bude podesan za potrebe zajednice. Softver takođe treba da podržava lako kopiranje, pomeranje, i hiperlinkovanje foruma, tema, unutar i izvan konektovane zajednice.

• Statistički alati-Ovi alati dozvoljavaju savetnicima da analiziraju korišćenje paterna za bolje razumevanje i podršku potrebama aspiracije članova zajednice;

• Alati za arhiviranje-Sa ovim alatima, savetnici zajednice mogu povući kompletirane teme i projekte u platformu za arhiviranje i sačuvati ih kao buduće reference, tako omogućavajući diskusije više fokusirane aktivne teme i projekte.

7. UMESTO ZAKLJUČKA Zajednice prakse (CoPs) predstavljaju socijalno-profesionalne mreže ljudi koje operišu izvan

tradicionalnih organizacijskih granica i hijerarhije. Termin (CoPs) prvi put su upotrebili Lave i Wenger 1991. godine. Osnovne karakteristike su

• Odgovorne su samo sebi i svojoj politici, • Ne postoji šef CoPs, a lideri teže da se pojavljuju samo pri pojavi novog predmeta debate,

dok se odnosi unutar CoPs-a stvaraju u toku rada i neodređeni su. Članovi su stručnjaci koji sarađujući razvijaju zajedničke izvore resursa, kao što su iskustva, priče, alati, načini rešavanja problema

Osnovne preferirajuće karakteristike CoPs-a se mogu se objasniti na sledeći način: • Povezuju ljude koji nemaju druge mogućnosti da komuniciraju ili žele da povećaju

„kontaktnu površinu”, • Obezbeđuju kontekst za deljenje znanja, ličnih iskustava na način koji gaji razumevanje

i shvatanje, • Omogućavaju dijaloge između ljudi koji zajedno istražuju nove mogućnosti, rešavaju

probleme i kreiraju nove višestruko korisne mogućnosti, • Uvode kolaborativne procese u grupe i organizacije gde postoje strukture i ograničenja

koja koče slobodan tok ideja i razmene informacija, • Otkrivaju nova znanja koja šire svesnost većih sistema mogućnosti i rasporeda

individualaca, grupa i organizacija. • Pomažu ljudima organizovanje oko svrsishodnih aktivnosti koje donose opipljive

rezultate. Za funkcionisanje CoPs-a neophodna je Informaciono-komunikacionu infrastrukturu koju čine

fizički elementi, usluge i menadžment koji podržavaju sve vrste računarskih resursa: kompjuterski hardver, softver, mreže i komunikacione elemente, baze podataka, informacioni i mrežni menadžment.

U vrednosno pozitivnom smislu komunikacije, razmena informacija i znanja se odvija slobodnije i lakše u virtuelnom svetu nego u realnosti. Ljudi su slobodni da uspostavljaju raznovrsne forme odnosa, da stupaju u grupe/zajednice shodno najrazličitijim setovima kriterijuma-profesionalnim interesovanjima, hobijima, itd.

Novija istraživanja virtuelnih zajednica otkrila su put ka integrisanju prostorne, semantičke i socijalne navigacije u informacionom prostoru a istraživanja na MAS i pojačano učenje multi-agenata-MARL doprinose unapređenju sistema odlučivanja i evaluacije akcionog delovanja.

8. LITERATURA: 1. Banjanin M, „Komunikacioni inženjering“, Saobraćajno-tehnički fakultet Doboj, 2007 2. Elias M. Awad & Hassan M. Ghaziri, „Knowledge Management“, Chapter 9, 2003. 3. Clyde W. Holsapple, „Handbook on Knowledge Management“, Chapter 20, 25 2005. 4. Sredojević, A. Informaciono-komunikaciona infrastruktura u zajednicama prakse

(CoPs), diplomski rad, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, 2007. 5. www.community-intelligence.com, 10.09.2006. 6. www.wikipedia.org 25.11.2006. 7. Sredojević A. Banjanin M., Kolaboraciono-komunikacioni alati i CoPs-u i projektnim

timovima, TELFOR, Beograd, 2006.