Ilija Garaanin

NaertanijeProgram spoljane i nacionalne politike Srbije na koncu 1844. godine SADRAJ: O Iliji Garaaninu NAERTANIJE Politika Srbije Primjeanija o razdeljenju carstva O sredstvima, kojima bi se cjelj srbska postii mogla Uvodna sredstva Najpre da oznaimo naa otnoenija sprema Bugarske O politiki Srbije u smotreniju Bosne, Ercegovine, Crne Gore i Sjeverne Albanije Srem, Baka i Banat O sojuzu sa ekim Slavjanima O Iliji Garaaninu Dravnik (16. 1. 1812, Garai, kragujevaka nahija - 10. 6. 1874, Beograd). Sin Milutina Savia, imunog marvenog trgovca, Garaanin se kolovao u oevoj kui i od privatnih uitelja. Zatim je uio grku kolu u Zemunu i bio je neko vreme u Orahovici gde je nauio nemaki. Isprva je pomagao ocu u trgovini. 1837. knez Milo ga je uzeo i postavio za carinika u selu Vinjici, na Dunavu, a posle u Beogradu. Kada je zaveo regularnu vojsku, knez Milo ga je postavio za njenoga stareinu, u inu pukovnika. Posle odlaska kneza Miloa, Garaanin se bavio neko vreme u Vlakoj, gde je bio zakupio neke oeje. 1842. njegov otac i stariji brat, koji su bili na strani Vuievoj, poginuli su u borbi protiv kneza Mihaila. Iste godine, Garaanin je postavljen za pomonika ministra Unutranjih dela Vuiu. Kada je 1843. Vui morao, na zahtev Rusije, ii iz zemlje, Garaanin je postao na mesto njega ministar Unutranjih dela i ostao je u tome poloaju sve do 1852. Najvei dravnik i administrator ustavobraniteljskog vremena, Garaanin je imao velikih zasluga za uvoenje ustavobraniteljskoga reima. Stvorio je policiju u Srbiji i birokratski nain uprave. Imao je u spoljnoj politici vrlo iroke poglede, koje je izrazio u svome "Naertaniju" od 1844, po kojima je Srbija trebala da radi na stvaranju jedne velike jugoslovenske drave pod svojim predvodnitvom. (Slobodan Jovanovi u Enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovenakoj)

Naertanije Srbija se mora i u tom smotreniju u red ostalih evropejskih drava postaviti, stvorivi jedan plan za svoju budunost, ili tako rei da sastavi sebi jednu domau politiku po kojim glavnim naelima treba Srbija kroz vie vremena stalno da se vlada i sve svoje poslove po njima postojano da upravlja. Dvienije i talasanje medu Slavenima poelo je ve, i zaista nikad prestati nee. Srbija mora ovo dvienije a i rolu ili zadatak, koji e ona u tom dvieniju za izvrenje imati, vrlo dobro upoznati. Ako Srbija dobro projesapi ta je ona sad? u kakvom se psoloeniju nalazi? i kakvi nju narodi okruavaju? to se ona mora uveriti o tome, da je ona mala, da ona u ovom stanju ostati ne sme, i da ona samo u sojuzu sa ostalim okruavajuim je narodima za postii svoju budunost svoj zadatak imati mora. Iz ovog poznanja proistie erta i temelj srpske politike, da se ona ne ograniava na sadanje njene granice, no da tei sebi priljubiti sve narode srpske koji ju okruavaju. Ako Srbija ovu politiku krjepko ne bude sledovala, i to je gore, ako je odbaci te ne

soini ovom zadatku dobro razmiljen plan, to e ona od inostranih bura kao mala lada ovamo i onamo bacana biti, dok najposle na kakav golem kamen ne nameri, na kome e se sva razdrobiti. Politika Srbije Tursko carstvo mora se raspadati, i to raspadanje moe se samo na dva naina dogoditi. 1. Ili e carstvo to biti razdeljeno; ili 2. Bie ono na novo sazidano od svojih hristijanskih itelja. Primjeanija o razdeljenju carstva O sluaju ovom neemo opirno govoriti, no samo to primetiti moramo da bi pri ovom dogaaju Rusija i Austrija glavne role igrati morale, jer su one susedne i graniee sile. Ove dve sile lako bi se mogle pogoditi i sloiti, koje e zemlje i predjeli kojoj pripasti. Austrija samo za pritjaavanjem zapadnih, a Rusija za osvojenjem istonih zemalja teiti moe. I po tome moe biti da bi prava linija od Vidina do Salonika povuena, mogla ovo pitanje na zadovoljstvo obadveju strana rjeiti. Tako dakle u sluaju razdeljenja, svi Srbi samo Austriji pali bi u djel. Austrija i Rusija znadu to odve dobro da tursko carstvo kao takvo, dugu budunost nee imati. Obe drave ovu priliku upotrebljuju da uine svoje granice to skorije rairiti. Oba dve one na tome rade svakojako, da preduprede i prepree da se na mesto turskog drugo hristijansko carstvo izrodi; jer bi onda za Rusiju iezla lepa nadeda i prijatan izgled, da e Carigrad uzeti i drati, koje je njen najmiliji plan od Petra Velikoga; a za Austriju porodila bi se otuda grozea opasnost da e June Slovene svoje izgubiti. Austrija dakle mora pod svima opstojateljstvima biti neprestano neprijatelj srbske drave; sporazumjenije dakle i sloga sa Austrijom jeste za Srbiju politika nemogunost; jer bi ona sama sebi ue na vrat bacila. Samo Austrija i Rusija mogu raditi o propasti i razdeljenju turskog carstva. One se o tome brinu. Rusija ovo stanje ve od mnogo godina prepravlja i priugotovljava. Sad ve i Austrija ne moe inae, nego mora i ona pomagati i za sebe gledati kao to je i pri razdeljenju Poljske inila. Prirodno je da se sve ostale sile pod predvoditeljstvom Francuske i Engleske ovom rairavanju i poveanju Rusije i Austrije protive. One e moe biti smatrati za najbolje sredstvo, kojim bi se ovo razdeljenje preduprediti moglo, da se tursko carstvo u jednu novu nezavisnu hristijansku dravu promeni, jer ovako bi se prazno mesto posle propasti Turske ispunilo i tako bi se samo moglo ravnovjesije evropejsko u celosti zadrati. Osim toga druge pomoi nema. Srpska drava koja je ve sreno poela, no koja se rasprostirati i ojaati mora, ima svoj osnov i temelj tvrdi u carstvu srpskom 13-ga i 14-ga stoljetija i u bogatoj i slavnoj srpskoj istoriji. Po istoriji ovoj zna se da su srpski carevi poeli bili grkom carstvu mah otimati i skoro bi mu konac uinili te bi tako na mesto propadeg istonorimskog carstva srbsko-slavensko carstvo postavili i ovo naknadili. Car Duan silni primio je ve grb carstva grkog. Dolazak Turaka prekinuo je ovu promenu i prepreio je ovaj posao za dugo vreme, no sad, poto je sila turska slomljena i unitena tako rei, treba da pone isti onaj duh dejstvovati, prava svoja na novo traiti, i prekinuti posao na novo nastaviti. Ovaj temelj i ove osnove zidanja carstva srbskog valja dakle sad od razvalina i nasutima sve vema istiti i osloboditi, na vidik izneti, i tako na ovako tverdom i stalnom istorieskom fundamentu novo zidanje opet preduzeti i nastaviti. rez to e ovo predprijatije u oima sviju naroda a i samih kabineta, neiskazanu vanost i visoku vrednost zadobiti; jer emo onda mi Srbi pred svet izii kao pravi naslednici velikih naih otaca koji nita novo ne ine no svoju dedovinu ponavljaju. Naa dakle sadanjost nee biti bez sojuza sa prolou, nego e ova initi jedno zavisee, sastavno i ustrojeno celo, i zato Srbstvo, njegova narodnost i njegov dravni ivot stoji pod zatitom svetog prava istorieskog. Naem teenju ne moe se prebaciti, da je ono neto novo, neosnovano, da je ono revolucija i prevrat, nego svaki mora priznati da je ono politiki potrebno, da je u prastarom vremenu osnovano i da koren

svoj u preanjem dravnom i narodnom ivotu Srba ima, koji koren samo nove grane tera i na novo procvetati poinje. Ako se novo preporoenje srpskog carstva s ove take smatra, onda edu i ostali Juni Sloveni ideju ovu vrlo lako razumeti a i s radostiju primiti, jer valjda ni u jednoj evropejskoj zemlji ne ivi tako spomen istorieske prolosti kod naroda, kao kod Slavena turskih, kod kojih je ivo i vjerno opominjanje sviju skoro slavnih mueva i dogaaja istorije njihove jo i danas. I zato se moe sigurno raunati da e posao ovaj u narodu dragovoljno primljen biti i nisu potrebna desetoljetna dejstvovanja u narodu da bi on samo korist i polzu ovog samostalnog vladanja razumeti mogao. Srbi su se medu svima Slavenima u Turskoj prvi sobstvenim sredstvima i snagom za svoju slobodu borili; sljedovatelno oni imaju prvi i puno pravo k tome da ovaj posao i dalje upravljaju. Ve sada na mnogim mestima i u nekim kabinetima predvide i slute to: da Srbima velika budunost predstoji i to je ono to je pozornost cele Evrope na Srbiju navuklo. Kad mi ne bi dalje mislili nego samo na knjaevstvo kao to je sad, i kad ne bi u ovom knjaevstvu klica budueg srpskog carstva leala, onda ne bi se svet vie i due sa Srbijom zanimao nego to je sa Moldavskim i Vlakim knjaevstvima inilo, u kojima nema samostalno naelo ivota i koji se dakle samo kao privjesci Rusije smatraju. Nova srbska drava na jugu podavala bi Evropi sve garancije da e ona biti vrsna i krjepka drava i koja e se moi medu Austrijom i Rusijom odrati. Geografieskoje poloenije zemlje, povrina zemaljska, bogatstvo na prirodne proizvode i vojeni duh itelja, dalje uzvieno i vatreno uvstvo narodnosti, jednako poreklo, jedan jezik - sve to pokazuje na njenu stalnost i veliku budunost. O sredstvima, kojima bi se cjelj srbska postii mogla Kad se sa opredjelenou zna ta se hoe i kad se stalno i krjepko hoe, onda edu se sredstva za postienje naznaene cjeli potrebna kod jednog sposobnog praviteljstva i lako i skoro nai, jer narod je srpski tako dobar, da se s njim sve, no samo razumno postii moe. Uvodna sredstva Da bi se opredjeliti moglo ta se uiniti moe i kako se u poslu postupiti ima, mora praviteljstvo znati u kakvom se poloeniju svagdar nalaze narodi raznih provincija Srbiju okruavajuih. Ovo je glavno uslovije tanog opredelenija sredstva. Za ovu cjel treba pre svega otroumne, od predponjatija ne zauzete i praviteljstvu verne ljude kao ispitatelje stanja ovih naroda i zemalja poslati i ovi bi morali posle svog povratka tano pismeno izvestije o stvari dati. Naroito se treba izvestiti o Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Albaniji. U isto vreme nuno je da se tano poznaje i stanje Slavonije, Hrvatske i Dalmacije a razume se da u ovo spadaju i narodi Srema, Banata i Bake. Ovim agentima nuno je dati nastavlenija kojim e nainom ove zemlje obii i proputovati. Izmeu proeg treba im naznaiti koja mesta i koja lica treba naroito da upoznadu i da izvide. Pored materijalnih instrukcija treba im dati i jednu obtu, glavnu instrukciju, u kojoj edu biti sledujue take opredjeljene koje e ti ispitatelji ispuniti morati. 1-vo. Rasuzdavaedu politiesko stanje zemlje, osobito partaje u njoj nalazee se; kupiedu beleke po kojima bi se narod bolje upoznati i uvstva srca njegovog, dakle tajne elje njegove saznati mogle; no pre svega naznaiedu ono to se kao pripoznata i ve javno izreena narodna potreba smatrati mora. 2-go. Naroito treba paziti na vojeno stanje naroda i zemlje; kao na ratni duh, naoruanost naroda, posle islo i raspoloenje pravilne vojske; gde se nalaze ratni magazini i arsenali; gde se u zemlji proizvode ratne potrebe kao debana i oruje; ili od kud se dobijaju i u zemlju unose itd. 3-e. Soiniedu opisanije ili karakteristiku i spisak od najvaniji i najvei upliv imajui mueva, ne izuzimajui iz toga ni one koji bi protivnici Srbije bili. 4-to. to se u kojoj provinciji o Srbiji misli, ta narod od Srbije oekuje, i ta li ljudi od nje ele i ega se od nje boje.

Naravno se jo ovom nastavljeniju i to dodati mora ta svaki izaslanik o srbskoj politiki za sad kazati i saobtiti sme i moe; koje i kakve nadede probuditi sme i nato pozornost i vnimanije osobito ondanji prijatelja Srbije obratiti mu valja. Najpre da oznaimo naa otnoenija sprema Bugarske Bugarska je izmeu sviju slovenski zemalja najblia slavnom gradu carstva turskog; najvea ast ove zemlje lako je pristupna; ovde se nalaze najvanije vojne pozicije Turaka i vea polovina njiove vojske. Ni u kojoj drugoj evropskoj zemlji ne dri se Turin da je tako siguran i jo sad gospodar kao u ovoj; osim toga su Bugari skoro svi oruja lieni, i nauili su ve sluati i raditi, pokornost i posao uli su kod njih u obiaj. No ova primjeanija ne treba da nas poremete da pravu vrednost Bugara ne pripoznamo, ili to je jo gore da ih prezremo. Istina je to po nesrei, da Bugari prem da su najvea grana slavenskog naroda u Turskoj, skoro nikako nemaju poverenje u svoju sobstvenu snagu i samo na spoljana iz stranih zemalja (Rusije) dolazea podstrekanija usuuju se oni uputati se u pokuenija osloboditi se. Rusiju oni smatraju svagdar kao silu koja najvie za njihovo izbavljenje i osloboenje uiniti moe i hoe, osim to bi Rusija sama za sebe radila i Bugarima u mesto turskog svoj jaram mnogo rapaviji nabacila, no ona se ni inae, kao to se je pokazalo, ne sme usuditi neposredstveno sa svojom vojskom Bugarima u pomo pritei, jer je Evropa ve upoznala pravu narav onih tobo blagorodnih namjera ruskih u smotreniju Turske, i zaista bi se osobito evropejski rat izrodio kako bi Rusija jo jedanput preko Dunava prei htjela. Iz tog uzroka Rusija se stara da posredstvom drugih dejstvuje i to proizvede to sama neposredstveno ne moe. Tako je bio knjaz Mihailo u ovom poslu njihovo bezvoljno orudije, i ona e zaista eleti da se povrati onom planu, koji je sredstvom knjaza Mihaila u djelo privoditi poela bila. No budui da praviteljstvo knjaza Aleksandra ne pritjaava povjerenje Rusije, jer se ono ne da ko slepo orudije njeno upotrebiti, to se dakle Rusija vidi primorana da na prevratu sadanjeg praviteljstva radi, kako bi posle njegovog padanija jedno praviteljstvo za svoje planove ustanoviti mogla. Sva pokuenija za prevariti Rusiju i nju o tom uveriti da e sadanje praviteljstvo sledovati njenim planovima, bila bi posve bezuspjena. Kad sama Rusija primeti da se u Srbiji samostalni narodni duh probuuje, ondaj ona nee verovati nikakvim predloenijama koja bi joj se inila, jer Rusija je mnogo lukavija nego da bi se dala u jednu zamku uplesti, koja je protivna njenim namjeranijama. ta vie i to se jo daje misliti da bi Rusija sve tenje Srbije za stupiti u tenji sojuz i sporazumlenje sa ostalim turskim Slavenima, ako bi ih samo saznala, samo na to upotrebila, da one ljude, koji bi ovaj posao upravljali u Turskoj, Austriji i ostalim vlaenijama izdade, kako bi rez to Evropu uverila da to nije Rusija nego buntovna i njoj protivea se Srbija koja ovakva prevratna tenja podpomae. No pored svega toga Rusija e se rado o ovim sporazumjenijama izvestiti dati, da bi tako trag i teaj njihov poznati i ove malo po malo za sebe uzeti i upotrebiti mogla. I koliko god se Srbija samostalnije upravljala bude, to e sve manje povjerenje kod Rusije imati, i ako Rusiji nikako za rukom ne ispadne da stanje u Srbiji promeni i takvu samostalnu politiku Srbije unitoi, ona e se tada jamano truditi da sve turske Slavene od Srbije odvrati, da njih sve izmeu sebe razdvoji i u neslogi zadri, a sama e sa svakom pojedinom granom po osob u otnoenje i sporazumljenje stupiti. Ako se dakle Srbija pri ovom uticanju ne pokae djejatelnija i revnosnija nego Rusija, to e nju ova pobjediti i pretei. Pri ovom delu treba se obmana uvati. Rusija se nikad pred Srbijom poniziti nee, a ako ona vidi da Srbija nee njoj sa svim odano i bez uslovija sluiti, to e ona sva uslovija gordo i sa prezrenjem odbaciti. Ta ona je zaista i mudre sovjete sobstvenih svojih diplomata, kao jednog Livena, estoko odbacila, upravo zato to su ovi samo privremeno poputanje predlagali; moe li se dakle misliti da e se ona prema stranim povodljivija pokazati nego prema svojim sobstvenim i vernim sluiteljem? No najposle kad se u Srbiji ne bi niko nalazio, koji bi se Rusiji bezuslovno predati hteo, i kad bi Rusija primorana bila sa onima raditi, koji joj samo pod uslovijama sluiti ele,

onda se ona ne bi zatezala i sa ovim sojuziti se i raditi, jer ona najposle ne bi mogla nikad Srbiju sa svim ostaviti, no dokle god ona nalazi ljudi u Srbiji koji se njoj bezuslovno povinjuju i nju sluaju; to e ona svagdar takve Srbe predpostavljati onim pravim patrijotama. Rusija ne da sebi od tako male drave, kao to je Srbija uslovija propisivati; ona zahteva da se njeni sovjeti kao zapovesti bezuslovno sluaju, i oni koji njoj sluiti ele moraju se njoj sa svim i predati. Istina ona se po nekada ini da prima sve da joj slue, ali ona ih ni u to ne upotrebljava, jer jedni ne pritjaavaju njeno povjerenje, i tako, rez ovakav njen nain postupanja, svaka prilika iezava za moi nju prevariti. Ako Srbija eli iz sadanjeg podinjenog stanja izvui se i cela, prava drava postati, mora e se truditi da malo po malo politiesku mo Turske unitoavajui, sebi je prisvoji; jer upravo ovo je ona toka, u kojoj se srbska i ruska politika sukobljavaju, poto i Rusija na oslabljenje politieske sile carstva turskog radi. No iz ovog soglasija ipak nikako ne sleduje da su cjel i namera obadveju ona ista, i da po tome njihova politika u harmoniji i soglasiju biti mora. U kratko da reknem: Srbija mora nastojavati da od zdanija turske drave samo kamen po kamen ocepljuje i prima kako bi od ovog dobrog materijala na starom i dobrom temelju starog carstva srbskog, opet veliku novu srbsku dravu sagraditi i podignuti mogla. - Jo sad dok je Srbija pod turskom vladom, daje se ovo sazidanje priugotoviti i pripraviti, jer se ovakvi poslovi ne mogu u poslednjem magnoveniju preduzimati i svriti. Govoreno je ovde o naravi ruske i srbske politike obirnije, a to upravo za to to je Bugarska ona zemlja u kojoj se ruski i srpski upliv najpre i najvie susresti mora. Mi smo ovde mnogo o tom govorili i dokazivali iz kog uzroka srbska politika ne moe na e se soglasiti sa onom ruskom; no mi u isto vreme i to kaemo, da Srbija ni s kim lake ne bi mogla svoju cjel postii no u soglasiju s Rusijom, ali to samo onda kad bi Rusija savreno i potpuno primila i uslovija Srbije, koja bi pod navedenu Srbijinu nameru t. j. budunost njenu u prostranom smislu osigurala. Jedan sojuz izmeu Srbije i Rusije bio bi zaista najprirodniji, no da se taj uini od same Rusije zavisi, i Srbija treba da ga prima s rairenim rukama, ali svagdar poto se uvjeri da Rusija svesrdno i iskreno predlae, koji e samo onda moi biti, ako ona od dosadanje svoje sisteme odstupi t.j. ako uzdri da je za prirodniji sojuz sa Srbijom, makar malom, nego sa Austrijom za koje ona Zapadne Slavene i uva. Premda se ja ne nadam da e se Rusija ikada hteti Srbiji iskreno prikloniti, ipak nuno je to ovde spomenuti od kakve bi to polze za Srbiju bilo, i da takovo pojavlenije trebalo Srbiji, jer i ako je tako mnogo govoreno protiv Rusije nije to iz mrzosti injeno koliko iz nude na koju nas je sama Rusija tolikim svojim postupcima nagnala. Jo nekoliko rei o Bugarskoj pa emo dalje prei. Ako smo mi raspoloenje duha narodnog u Bugarskoj dobro poznali, i ako nismo ona rodoljubiva sredstva koja ona pritjaava otve malo uvaavali, onda moramo kazati da ovde vea usiljavanja za osloboenje otaestva od turskog jarma jo su daleko. I opet Rusija glavna svoja teenja ovamo upravlja, jerbo je ova zemlja uprav pred vratima Carigrada i na njenom putu k ovom poloena; no i otnoeniju k Srbiji, Bugarska isto to poloenije i znaenje ima koje i za Rusiju. Ako Rusija samo jo nekoliko godina ovako u Bugarskoj dejstvuje, kao to je do sad radila i ako za ovo vreme Srbija ostavi da Rusija radi tamo bez da i Srbija to ini, zaista e meutim Rusija toliko uspjeti, da nee ni malo vie trebati srbskog upliva u Bugarskoj. Neka ovo za Srbiju bude znak i opomena i neka ona ne zaboravi da samo ondaj politiesko prijateljstvo oekivati moe, ako smo ljubav nau prema prijatelju ve od pre posvedoili i dokazali. Srbija mora za Bugarsku neto uiniti, poto ljubav i pomo mora biti vzajmna. Poto smo dakle poloenje za dananju Bugarsku i njenu veliku znamenitost za Srbiju ukratko oznaili i poto smo ruski upliv koji tamo vlada neto spomenuli, prelazimo k tome da naertamo nekoliko uvodnih sredstava za to kako valja srbski upliv u Bugarskoj utemeljiti. 1. Bugari nemaju vaspitajua i uevna zavedenija, zato bi trebalo da Srbija svoje kole Bugarima otvori, i osobito da nekoliko blagodjejanija za Bugare mlade, u Srbiji

uee se, naredi. 2. Bugarsko svetenstvo ponajvie je grko, a ne narodno bugarsko; za to bi vrlo poelatelno, i polezno bilo da bi neko islo mladi Bugara bogosloviju u Srbiji svrilo, pa kao svetenici u njihovo oteestvo medu svoj rod se vratilo. 3. Valjalo bi tampati bugarske molitvene i druge crkvene knjige i bugarska djela u Srbiji; ovo vano sredstvo Rusija ve odavno upotrebljava, i Srbija mora gledati da Rusiju u tome pretee. 4. Potrebno je da pouzdani i sposobni ljudi putuju po Bugarskoj, koji bi pozornost bugarskog naroda na Srbiju obratili i u njemu prijateljska uvstva prema Srbiji i srbskom praviteljstvu probudili, i zajedno i nadedu oivljavali da e Srbija zaista Bugarima za njihovo izbavljenje u pomo pritei i za njihovu sreu starati se. O politiki Srbije u smotreniju Bosne, Ercegovine, Crne Gore i Sjeverne Albanije Kad mi povrinu i geografsko poloenje ovi zemalja, ratni duh njihovi itelja, i ono mnenije i nain miljenja njihov u blie rasmotrenije uzmemo, mi emo lako na tu misao doi da je ovo ona ast turskog carstva, na koju Srbija najvei upliv imati moe. Stalno opredjeljenje i ureenje ovoga upliva ini nam se da je za sad (1844) glavni zadatak srbske politike u Turskoj. 1. Kad dva susedna naroda medu sobom ui i tenji sojuz zakljuiti ele to se pre svega granica koliko je bolje mogue otvoriti mora, da bi se neprestano saobraanje to je vie mono olakalo i ivim uinilo No Srbija se od ovih svojih sunarodnika u Turskoj kao nekim kineskim zidom odelila, i saobratenija je na toliko samo malo mesta dozvolila, da ima kua u veim varoima, koje vie vrata imaju za ulazak i izlazak ne eli knjaevstvo srbsko. Zato neka strae na granicama istina ne umale, no da se mesta sastanaka, izlaska i ulaska na srpskoj granici umnoi sprama Bosne. A zato ne i Bugarske? Uvedeni sastav odjeljenja mogao je u svoje vreme polezan biti; no tu sistemu i sad jo zadrati znailo bi toliko koliko Srbiju usamljivati i zatvarati, a to je njenoj budunosti i njenom napretku sa svim protivno. 2. Treba na to ii da se dva naroda, istono pravoslavni i rimokatolieski meu sobom u svojoj narodnoj politiki razumedu i sloe, jer samo tako moe se sa dobrim uspjehom ova politika sledovati. Srbije je dunost da glavne osnove ove politike oba dvema astima naroda ondanjih predloi, jer ona u ovom djelu moe sa vanou postupati, koje ona po pravu diplomatieski priznati i po mnogogodinjem iskustvu initi je duna. Jedna od glavnih osnova naznaava se: naelo pune vjerozakonske slobode. Ovo naelo morae svima hristijanima, a ko zna da povremenu i nekim muhamedancima dopasti se i zadovoljie ih. No kao najglavniji i osnovni zakon dravni mora se predstaviti i utvrditi u tome, da knjaevsko dostojinstvo mora biti nasledstveno. Bez ovoga naela, koje sainjava jedinstvo u najviem dravnom dostojinstvu ne moe se stalan i postojani dravni sojuz medu Srbijom i ostalim susjedima Srbima ni pomisliti. Ako Bonjaci ne bi ovo primili, to bi otuda kao sigurno sledovalo raskomadanje Srba na provincijalna mala knjaevstva pod osobitim vladajuim familijama koje bi se nepremjeno tuem i stranom uplivu predale; jer bi one meu sobom sarevnovale i jedna drugoj zavidile. Ove familije nikad se ne bi dale vie do toga dovesti da interes svoje koristi kakvoj drugoj familiji na ertvu prinesu, pa ba ni onda kad bi od takvog portvovanja napredak sviju ovi naroda zavisio. Iz ovih osnovopoloenija sleduje, da, ako bi se pre ovog opteg sojedinjenja Srbstva to osobito u Bosni preobraavati poelo, da se to preobraenje tako ini kako bi ono samo sluilo kao priugotovlenije za ono opte sojedinjenje sviju Srba i provincija ujedno, kojim jedinim nainom moe se raunati na postienje one velike cjeli i onog interesa koji je svima ovim Srbima jednak. - Jer ovde Srbiju samo zato napred stavljam to ona jedina moe tu stvar priugotovljavati i duna je neprestano negovati do vremena koje e doneti izvrenje ovog plana i koje vreme da bi sazrelo Srbija e na tome raditi. Ko god dakle ovom narodu dobra eli on ne sme Bonjacima nasledstveno knjaevsko

dostojinstvo preporuivati. U takom sluaju neka bi se medu tim izbirali najvaniji ljudi iz celog naroda i to ne za celi ivot, no na izvjestno vreme, koji bi kao neki sovjet obrazovali. Sa ovakvom makar provincijalnom i odeljenom vlastju, ostao bi otvoren put za napredak; lako bi se onda Srbija u svoje vreme sa Bosnom tjenje sojuziti i skopati mogla, jer onda ostae ovaj sojuz moguan i vjerojatan. Tree osnovno naelo ove politike jest: jedinstvo narodnosti, kojeg diplomatieski zastupnik treba da je pravlenije knjaevstva Srbije. K ovome treba dakle uiniti da se Bonjaci i ostali Slaveni obrate i kod ovog treba zatitu i svaku pomo da nadu kad god se o tom radilo bude ovog naela vrednost pokazati. Srbija u ovom smotreniju mora e o tom uvjeriti da je ona prirodna pokroviteljica sviju turski Slavena i da edu samo onda kad ona dunost ovu na sebe uzme, ostali Slaveni njoj pravo to ustupiti da ona u imenu njihovom neto kae i ini. Ako bi Srbija svojim sosjedima taj nesreni i zli primjer davala da ona samo na sebe misli, a za nevolju i napredak ostali ne bi marila, nego bi to ravnoduno smatrala, to bi onda jamano i ovi samo njenom primjeru sledovali, ne bi je sluali, i tako bi umesto sloge i jedinstva nastupilo nepovjerenije, zavist i nesrea. 3. Ujedno nuno je i to, da se ne samo svi osnovni zakoni, ustav i sva ustrojenija glavna knjaevstva Srbije u Bosnu i Hercegovinu medu narodom rasprostranjavaju, nego jo i to da se za vremena nekoliko mladih Bonjaka u srpsku slubu dravnu prima da bi se ovi praktino u politieskoj i financijalnoj struci pravlenija, u pravosudiju i javnom nastavleniju obuavali i za takove inovnike pripravljali koji bi ono to su u Srbiji nauili posle u svom oteestvu u djelo privesti mogli. Ovde je naroito nuno to primjetiti: da ove mlade ljude pored ostalih treba osobito nadziravati i vaspitavati tako da njihovim radom sa svim ovlada ona spasitelna ideja opteg sojedinjenja i velikog napredka. Ova dunost ne moe se dovoljno preporuiti. 4. Da bi se narod katolieskog ispovedanija od Austrije i njenog upliva odvraali i Srbiji vema priljubili nuno je na to osobito vnimanije obraati. Ovo bi se najbolje postii moglo posredstvom fratera ovdanjih, izmeu kojih najglavnije trebalo bi za ideju sojedinjenja Bosne sa Srbijom zadobiti. U ovoj celji nuno bi bilo narediti da se po gdi koja knjiga molitvena i pesme duhovne u beogradskoj tipografiji tampaju; posle toga i molitvene knjige za pravoslavne Hristijane, zbirku narodnih pesama koja bi na jednoj strani sa latinskim a na drugoj sa kirilskim pismenima tampana bila; osim toga mogla bi se kao trei stepen tampati kratka i obta narodna istorija Bosne u kojoj ne bi se smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri preavi Bonjaka. Po sebi se predpostavlja da bi ova istorija morala biti spisana u duhu slavenske narodnosti i sa svim u duhu narodnog jedinstva Srba i Bonjaka. rez tampanja ovih i ovim podobnih patriotieskih djela, kao i rez ostala nuna djejstvija, koja bi trebalo razumno opredjeliti i nabljudavati oslobodila bi se Bosna od upliva austriskog i obratila bi se ova zemlja vie k Srbiji. Na ovaj nain bi ujedno Dalmacija i Hrvatska dobile u ruke djela, kojih tampanje je u Austriji nemogue, i tim bi sledovalo tenje skopanje ovih zemalja sa Srbijom i Bosnom. Na ovo djelo treba osobito vnimanije obratiti i istoriju o kojoj je gore re dati napisati rez oveka vrlo sposobnog i duboko pronicavajueg. 5. Cjela spoljana trgovina Srbije nalazi se u rukama Austrije (Ovo je jedno zlo protiv kog tanija opredelenija ostavljam ljudima iz finansije da razlene, a ja u samo neto o tom navesti koliko to mora u ovaj plan ui te da njegovu vanost dopuni). Preko Zemuna sa stranim dravama u neposredstveni trgovaki sojuz stupiti, ostae svagdar stvar vrlo muna. Zbog toga se Srbija pobrinuti mora za nov trgovaki put, koji bi Srbiju na more doveo i za nju tamo pristanite stvorio. Ovakav put samo je onaj za sad moguan koji preko Skadra u Dulcinj vodi. Ovde bi naao srpski trgovac sa svojim prirodnim proizvodima u dalmatinskim prirodnim brodarima i trgovcima svoje jednoplemenike a pri tom vrlo vete i sposobne ljude koji bi ih pri kupovanju stranih jespapa dobro i poteno posluili i na ruci bili. Onde bi dakle nuno bilo srbsku trgovaku agenciju podii i pod odbranu i zatitu ove prodaju srpskih proizvoda i kupnju francuskih i engleskih espapa staviti.

Pri ovom poslu praviteljstvo bi moralo prvi korak u tome uiniti s tim da izradi i naimenuje jednog trgovakog agenta u Dulcinju, koji e odande srbskom trgovcu kao prostom pokazati kud treba da ide. Ovaj agent stupivi u saoptenija s naim zemaljskim trgovcima, imao bi zdravo prostudirati nain kako bi se onamo s polzom naa trgovina obratiti imala i kad se praviteljstvo osigura o polzama ovim onda moe rez novina dati objavljivanje polze, koje bi s te strane dolazile naoj trgovini, a to bi znailo upuivati nae trgovce ovom probitanom mestu. Ako bi samo nekim trgovcima ispalo za rukom te bi tamo dobro i probitano poslove svrili, to bi drugi brzo njihovom primjeru sledovao i malo po malo otvorio bi se taj put trgovine bez da bi praviteljstvo neprestano o tom brinulo; jer trgovci bi sami sebi posle put otvorili, a praviteljstveni agent pazio bi samo da nai trgovci ne trpe tamo nikakva ugnjetanija. - Iz ovog nareenja bi sledovalo da bi cjena proizvoda srbskih na Jugu iznoenih podizala se na Severu, a cena espapa donoseih se u Srbiju sa Severa padala bi konkurencijom unoseih se espapa sa Juga. Jednim slovom ukratko reeno Srbin bi ovim nainom skuplje prodavao a jevtinije kupovao. U politieskom obziru imalo bi ovo sredstvo ne manju vanost, jerbo e se nov agent srbski nalaziti medu iteljstvom srbskim i ova prilika prinela bi jae upliv Srbije na sjeverne Arbaneze i na Crnu Goru, a ovo su upravo oni narodi koji imadu kljueve od vrata Bosne i Hercegovine i od samoga mora Adrijatieskog. Postavljanje ove agencije srbske i utemeljenje njeno onamo mi smo uvereni kao politieski postupak Srbije smatran bi bio od neobine vanosti medu onim narodima i tenji sojuz ovi itelja sa Srbijom postigao bi se vrlo lako. Francuska i Engleska ne samo to se ne bi tome protivile, nego bi to jo potpomagale, a Porta takoe ne bi protivna bila, jer s time bi njeno jedno pristanite na novo procvetalo. 6. Na istonog veroispovedanija Bonjake vei upliv imati nee biti za Srbiju teak zadatak Vie predostronosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to, da se katoliki Bonjaci zadobijedu. Na elu ovih stoje franjevaki fratri. Pored gore spomenutog tampanja knjiga ne bi li dobro i sovjetno bilo da se jedan od ovih bosanskih fratera pri beogradskom liceumu kao profesor latinskog jezika i jo kakve nauke postavi. Ovaj profesor morao bi sluiti kao posredstvenik izmeu Srbije i katolika u Bosni, jer s tim bi mi prvi poveritelan korak uinili i s tim dali bi na dokazateljstvo tolerancije. Zar ne bi mogao ovaj isti frater ustanoviti ovde jednu katoliesku kapelu za ovde ivee katolike, s ime bi se izbeglo podizanje jedne kapele pod uplivom austriskim koje e ranije ili docnije sledovati morati. Ovu kapelu mogli bi staviti pod pokroviteljstvo ovde stanujueg konzula francuskog. Ovo bi dalo povoda i priliku francuskom praviteljstvu da se u toj stvari ivo zauzme i s tim bi se Srbija oslobodila opasnosti od jedne katolieske crkve, koja bi pod uplivom Austrije u Beogradu bila. 7. Karaore je bio vojeni predvoditelj od prirode bogato obdaren i vrlo iskusan; on nije mogao predvideti onu preveliku vojnu vanost koju Crna Gora za Srbiju ima i koju e svagdar imati kad god se o tome stane raditi da se Bosna i Hercegovina od Turske odjele i Srbiji prisajedine. Pohod ovog vojvode na Sjenicu i Novi Pazar jo svi Srbi dobro pamte i nije potrebno da mi sledujui predlog novim dovodima podkrepljujemo. Neka Srbija i u Crnoj Gori primier Rusije sleduje i neka dade vladiki pravilnu svakogodinju podporu u novcu. - Srbija e na ovaj nain za malu cjenu imati prijateljstvo zemlje, koja najmanje 10.000 brdnih vojnika postaviti moe. Ovde moramo jo to primetiti, da odlaganje ove podpore na poslednje magnovenje nee imati poelani uspjeh i sledstvo; budui da e Rusija pravedno moi na svoju mlogogodinju i stalnu podporu pozivati se, a srpski novi predlog moi e kao samo iz nude uinjeni ocrniti i u podozrenije dovesti; i Crnogorci bi onda rekli: Srbi nisu nama pomagali kad smo u nudi bili, to je dokazateljstvo da nam nisu prijatelji, nego nas samo za sad upotrebiti ele. Srem, Baka i Banat Na prvi pogled moralo bi se misliti da Srbija sa ovim predjelima u najprijateljskijem

sojuzu stoji; budui da su njina porekla, jezik, vjera, prava i obiaji jedni i isti sa srbskima u Srbiji. Ako to nije tako, ondaj priina toga bar od asti samo na Srbiju spada; jer se ova nije dovoljno trudila o tom da prijateljstvo ovih Srba zadobije. No nadati se treba da e pokraj sveg neprijateljskog upliva Austrije ovo pogreno otnoenje s vremenom prestati i popravljeno biti i to u onoj meri u kojoj knjaevstvo Srbije sve vie i vie kao dobro ureena i izobraena drava pokae se. Za sada ako nita vie trebalo bi bar upoznati se s vanijim ljudima ovi provincija, i jedne srbske vane novine onamo ustanoviti koje bi pod konstitucijom Maarske mogle polezno dejstvovati u interesu srbskom i koje bi imale biti ureivane rez vrlo iskrenog oveka ko na primer g. Hadia ili njemu podobnog. O sojuzu sa ekim Slavjanima O ovim Slavenima neemo ovom prilikom mnogo govoriti ne samo to oni ne bi spadali u ovaj plan, nego zato to bi se to mnogima u poetku kao jedna nepraktinost uinila. Zato mi prelazei to ukratko, i ostavljajui da se interesi koji bi se od ovog sojuza imali, upoznadu u izvreniju samog oveg plana, mi za sad samo toliko preporuujemo, da je nuno poeti upoznavati Srbiju sa Slavenima eke, Moravije i Slovake i to na jedan vrlo predostroan i odve mudar nain kako to ne bi moglo Austriji u oi pasti. Kraj (Preuzeto iz D. Stranjakovi, Kako je postalo Garaaninovo "Naertanije", Spomenik SKA, XCI, Beograd 1939, str. 76-102)