I, opsti dio.pdf · 01234+ 5678947:;,177 +7876917= 4;8;=947:; > c57d7 b=c38b>74 ;fc67=9?7 9

MAINSKI ELEMENTI

- NASTAVNE PREZENTACIJE -

OSNOVE KONSTRUISANJA MAINSKIH ELEMENATA

- OPTI DEO

Prof. dr Biljana Markovi dipl. ing.

Mainski elementi Mainski sistemi radni, energetski,

posebne namene Mainski dio mainski podsklop

mainski sklop Mainska podgrupa mainska grupa Mainski elementi izvrioci elementarnih

funkcija mainskih sistema

MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI Prof. dProf. drr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATA

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAPodela mainskih elemenata

Prema funkciji koju vre, opti mainski elementi se dele na:

1.1. Elementi za vezuElementi za vezu (mainski spojevi), koji obezbjeuju vezu mainskih elemenata u sklopu.

Elementi za prenos snageElementi za prenos snage, koji omoguuju transformaciju mehanike energije.

1.1. Elementi za obrtno kretanjeElementi za obrtno kretanje, koji obezbeuju uslove za ostvarivanje obrtnog kretanja.


Konstruisanje je kreativni proces koji se odvija po uzastopnim etapama, pri emu se polazi od ideje, a na kraju se dobija konstrukciono tehnoloka dokumentacija za proizvodnju mainskog sistema. To je proces transformacije ideje u projekat,

kao osnove za proizvodnju. Cilj konstruisanja je da za tehnike probleme

nalazi optimalna reenja, odnosno da ispuni sve zahteve vezane za proizvodnju, eksploataciju i reciklau, a da pri tome mainski sistem (proizvod, konstrukcija) bude konkurentan na tritu.

Konstruisanje je kreativni proces koji se odvija po uzastopnim etapama, pri emu se polazi od ideje, a na kraju se dobija konstrukciono tehnoloka dokumentacija za proizvodnju mainskog sistema. To je proces transformacije ideje u projekat,

kao osnove za proizvodnju. Cilj konstruisanja je da za tehnike probleme

nalazi optimalna reenja, odnosno da ispuni sve zahteve vezane za proizvodnju, eksploataciju i reciklau, a da pri tome mainski sistem (proizvod, konstrukcija) bude konkurentan na tritu.

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAOpte o konstruisanju


Optimalna proizvodnja mainskog sistema obezbeena je ukoliko su svi njegovi delovi tako oblikovani, da sa minimalnom cenom i za minimalno vreme mogu biti izraeni i ugraeni. Za obezbeenje kvaliteta kod velikih serija neophodna je i odgovarajua kontrola mera i funkcionalnosti delova.

Optimalna proizvodnja mainskog sistema obezbeena je ukoliko su svi njegovi delovi tako oblikovani, da sa minimalnom cenom i za minimalno vreme mogu biti izraeni i ugraeni. Za obezbeenje kvaliteta kod velikih serija neophodna je i odgovarajua kontrola mera i funkcionalnosti delova.

KONSTRUISANjE Optimalna proizvodnja


Optimalno funkcionisanje mainskog sistema obezbeeno je ukoliko on uspeno ispunjava predvienu funkciju za zadate uslove eksploatacije, uz minimalni utroak energije i minimalna optereenja vezana za razne vrste otpora (vazduh, voda, otpori trenja, itd.)Po zavrenom radnom veku proizvod se

izbacuje iz upotrebe. U tom smislu optimalna reciklaa sastoji se u minimalnim trokovima vezanim za preradu i ponovnu upotrebu sastavnih delova sistema.

Optimalno funkcionisanje mainskog sistema obezbeeno je ukoliko on uspeno ispunjava predvienu funkciju za zadate uslove eksploatacije, uz minimalni utroak energije i minimalna optereenja vezana za razne vrste otpora (vazduh, voda, otpori trenja, itd.)Po zavrenom radnom veku proizvod se

izbacuje iz upotrebe. U tom smislu optimalna reciklaa sastoji se u minimalnim trokovima vezanim za preradu i ponovnu upotrebu sastavnih delova sistema.

KONSTRUISANjE .......


Nastajanje novih proizvoda moe da se podeli u etiri faze: Planiranje Koncipiranje Nacrt Razrada.

Nastajanje novih proizvoda moe da se podeli u etiri faze: Planiranje Koncipiranje Nacrt Razrada.

Proces konstruisanja proizvoda, fazeMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI

Prof. dProf. drr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.

() ( , , ,

, , , .)

( / )

( ) ( )

, () - ( )

(, , )

Proces konstruisanja proizvodaalgoritam

MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI


PlaniranjeDa bi se dolo do optimalnog reenja, vrlo je

vano da na samom poetku procesa razvoja i konstruisanja bude razjanjen i precizno postavljen konstrukcioni zadatak i po mogunosti sveobuhvatno analiziran. Kao rezultat ove faze dobija se lista zahteva,

specifkacija, koje mainski sistem treba da ispuni.

PlaniranjeDa bi se dolo do optimalnog reenja, vrlo je

vano da na samom poetku procesa razvoja i konstruisanja bude razjanjen i precizno postavljen konstrukcioni zadatak i po mogunosti sveobuhvatno analiziran. Kao rezultat ove faze dobija se lista zahteva,

specifkacija, koje mainski sistem treba da ispuni.

Proces konstruisanja proizvoda, faza IMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI


() ( , , ,

, , , .)

( / )

( ) ( )

, () - ( )

(, , )



Planiranje

Zahtevi mogu biti veoma razliiti, te ih po prioritetu treba razvrstati na zahteve koji obavezno moraju biti ispunjeni, zahteve koji moraju biti minimalno ispunjeni i na eljene zahteve. Tek posle provere mogunosti realizacije,

odnosno dobijanja radnog naloga (prva kljuna taka), sledi sam proces konstruisanja.

Planiranje

Zahtevi mogu biti veoma razliiti, te ih po prioritetu treba razvrstati na zahteve koji obavezno moraju biti ispunjeni, zahteve koji moraju biti minimalno ispunjeni i na eljene zahteve. Tek posle provere mogunosti realizacije,

odnosno dobijanja radnog naloga (prva kljuna taka), sledi sam proces konstruisanja.



KoncipiranjeDruga faza je koncipiranje idejnog reenja.

Formiranjem strukture funkcija, denivelie se opta (globalna) funkcija na parcijalne i elementarne funkcije. Ove funkcije uglavnom se svode na

transformaciju energije (sile, momenti, kretanje), prenoenje energije, itd. Za definisanje izvrilaca elementarnih funkcija

polazi se od matematikog opisa navedene transformacije.

KoncipiranjeDruga faza je koncipiranje idejnog reenja.

Formiranjem strukture funkcija, denivelie se opta (globalna) funkcija na parcijalne i elementarne funkcije. Ove funkcije uglavnom se svode na

transformaciju energije (sile, momenti, kretanje), prenoenje energije, itd. Za definisanje izvrilaca elementarnih funkcija

polazi se od matematikog opisa navedene transformacije.

Proces konstruisanja proizvoda, faza IIMAMAINSKI ELEMENTI INSKI ELEMENTI Dr Biljana MarkoviDr Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.MAMAINSKI ELEMENTI INSKI ELEMENTI

Prof. dr Biljana MarkoviProf. dr Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.

() ( , , ,

, , , .)

( / )

( ) ( )

, () - ( )

(, , )

Proces konstruisanja proizvoda, faza IIMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.


KoncipiranjeTransformacija se moe ostvariti na osnovu

mehanikog principa, hidraulikog principa, pneumatskog, elektrinog, magnetnog, termikog, hemijskog, itd. principa. Najee je u primeni mehaniki princip koji se

bazira na osnovnim fizikim zakonima. Kombinacijom pojedinih principskih reenja dobija se vei broj koncepcionih varijanti.Ocenom ovih varijanti sa tehno-ekonomskog

aspekta bira se optimalna varijanta (druga kljuna taka).

KoncipiranjeTransformacija se moe ostvariti na osnovu

mehanikog principa, hidraulikog principa, pneumatskog, elektrinog, magnetnog, termikog, hemijskog, itd. principa. Najee je u primeni mehaniki princip koji se

bazira na osnovnim fizikim zakonima. Kombinacijom pojedinih principskih reenja dobija se vei broj koncepcionih varijanti.Ocenom ovih varijanti sa tehno-ekonomskog

aspekta bira se optimalna varijanta (druga kljuna taka).

Proces konstruisanja proizvoda, faza IIMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI


OblikovanjeTrea faza je faza oblikovanja (nacrta) odnosno

razvoja konstrukcije, u kojoj se definiu izvrioci principskih reenja. Ona obuhvata prethodni proraun, gde se

najpre definiu polazne dimenzije, a zatim i oblik dela. Bira se materijal, postupak izrade i utvruju osnovne dimenzije dela. U ovoj fazi, pored kreativnosti, neophodno je

izvriti vei broj iteracionih koraka, ime se uvek ide ka viem nivou u pogledu definisanja konstrukcionog reenja.

OblikovanjeTrea faza je faza oblikovanja (nacrta) odnosno

razvoja konstrukcije, u kojoj se definiu izvrioci principskih reenja. Ona obuhvata prethodni proraun, gde se

najpre definiu polazne dimenzije, a zatim i oblik dela. Bira se materijal, postupak izrade i utvruju osnovne dimenzije dela. U ovoj fazi, pored kreativnosti, neophodno je

izvriti vei broj iteracionih koraka, ime se uvek ide ka viem nivou u pogledu definisanja konstrukcionog reenja.

Proces konstruisanja proizvoda, faza IIIMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.

MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI Prof. dProf. drr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing dipl. ing.

() ( , , ,

, , , .)

( / )

( ) ( )

, () - ( )

(, , )

Proces konstruisanja proizvoda, faza IIIMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI


NacrtOvo je jako komplikovana faza jer zahteva

kombinaciju prorauna i definisanje oblika, te esto ponavljanje istih koraka uz odgovarajue izmene. Kao rezultat ove faze dobija se preliminarni

sklopni crte, to je trea kljuna taka procesa razvoja i konstruisanja mainskog sistema.

NacrtOvo je jako komplikovana faza jer zahteva

kombinaciju prorauna i definisanje oblika, te esto ponavljanje istih koraka uz odgovarajue izmene. Kao rezultat ove faze dobija se preliminarni

sklopni crte, to je trea kljuna taka procesa razvoja i konstruisanja mainskog sistema.

Proces konstruisanja proizvoda, faza IIIMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.


Razradaetvrta faza je faza razrade, odnosno konanog

oblikovanja konstrukcije. To znai ne samo izradu sklopnog crtea na osnovu poetnih nacrta, ve i optimizaciju oblika delova, izradu sastavnice i uputstava, razradu podloga za izradu kao i samu izradu prototipa. Izlaz iz ove faze je konano odreivanje i

preispitivanje cene proizvoda, odnosno konstrukcije, to je etvrta kljuna taka procesa razvoja i konstruisanja. Iza toga se ili ide u proizvodnju ili u ponovno preispitivanje konstrukcije.

Razradaetvrta faza je faza razrade, odnosno konanog

oblikovanja konstrukcije. To znai ne samo izradu sklopnog crtea na osnovu poetnih nacrta, ve i optimizaciju oblika delova, izradu sastavnice i uputstava, razradu podloga za izradu kao i samu izradu prototipa. Izlaz iz ove faze je konano odreivanje i

preispitivanje cene proizvoda, odnosno konstrukcije, to je etvrta kljuna taka procesa razvoja i konstruisanja. Iza toga se ili ide u proizvodnju ili u ponovno preispitivanje konstrukcije.

Proces konstruisanja proizvoda, faza IVMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.


() ( , , ,

, , , .)

( / )

( ) ( )

, () - ( )

(, , )

Proces konstruisanja proizvoda, faza IVMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.


.

Aktivnosti u procesu konstruisanja mainskog sistema

Primena raunara u konstruisanjuMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI


,

.

. ,

(-)

(-).

, ,

. OSNOVE MAINSKIH ELEMENATA

OblikovanjeMAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI


:

1. ,

2. ,

3.

..

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAOblikovanje


Prof.Prof. d drr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.

, ,

. .

, ,

..




::

( ( ),),

( ( ), ),

( ( ) ) ( ( ).).




Proces pripreme, donoProces pripreme, donoenja, usvajanja i praktienja, usvajanja i praktine ne primene ovih propisa naziva se standardizacija, a primene ovih propisa naziva se standardizacija, a sami propisi nazivaju se sami propisi nazivaju se standardistandardi..

Standardizacija u maStandardizacija u mainstvu omoguinstvu omoguuje masovnu i uje masovnu i ekonomiekonominu primenu velikog broja istih delova. nu primenu velikog broja istih delova. Delovi se proizvode na razliDelovi se proizvode na razliitim mestima, a sklapaju itim mestima, a sklapaju opet na nekom treopet na nekom treem mestu. em mestu.

Standardizacija olakStandardizacija olakava posao konstruktoru, jer ava posao konstruktoru, jer esto svodi njegov posao na odabiranje esto svodi njegov posao na odabiranje najpogodnijeg dela. najpogodnijeg dela.

Standardizacija koristi i potroStandardizacija koristi i potroaau jer olaku jer olakava ava nabavku delova tanabavku delova tano odreno odreenih dimenzija, oblika i enih dimenzija, oblika i kvaliteta.kvaliteta.

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAStandardizacija



U cilju da standardi imaju U cilju da standardi imaju iru iru memeunarodnu osnovu osnovana je 1926. unarodnu osnovu osnovana je 1926. godine megodine meunarodna organizacija ISA unarodna organizacija ISA (International Federation of the National (International Federation of the National Standardising Associations).Standardising Associations).

Oktobra 1946. promenjen je naziv ove Oktobra 1946. promenjen je naziv ove organizacije u ISO organizacije u ISO (International (International Standardising Organisation)Standardising Organisation) i pod tim i pod tim nazivom ova organizacija i dalje radi.nazivom ova organizacija i dalje radi.




Pored mePored meunarodne organizacije za unarodne organizacije za standardizaciju, postoji i evropski standardizaciju, postoji i evropski komitet za standardizaciju - komitet za standardizaciju - CEN (ComitCEN (Comit EuropEuropen de Normalisation)en de Normalisation) kao kao institucija za standardizaciju evropske institucija za standardizaciju evropske ekonomske zajednice (EG).ekonomske zajednice (EG).

Pri donoPri donoenju odluka u CEN teenju odluka u CEN teina glasa ina glasa svakog svakog lana zavisi od stepena lana zavisi od stepena razvijenosti privrede zemljerazvijenosti privrede zemlje..




Standardni brojevi predstavljaju izbor brojeva Standardni brojevi predstavljaju izbor brojeva koji se koriste za merne velikoji se koriste za merne veliine u maine u mainstvu.instvu.

Primenom standardnih brojeva se pri tipizaciji Primenom standardnih brojeva se pri tipizaciji mamaina i ureina i ureaja ograniaja ograniava broj moguava broj moguih ih izvoizvoenja u pogledu velienja u pogledu veliine, snage, obrtnog ine, snage, obrtnog momenta, brojeva obrtaja, protoka, itd. momenta, brojeva obrtaja, protoka, itd.

Na taj naNa taj nain ograniin ograniava se i broj moguava se i broj moguih alata ih alata za proizvodnju sastavnih delova, za proizvodnju sastavnih delova, to dovodi do to dovodi do racionalnije proizvodnje.racionalnije proizvodnje.

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAStandardni brojevi



Za standardne brojeve usvojene su zaokruZa standardne brojeve usvojene su zaokruene ene vrednosti vrednosti lanova geometrijskih redova:lanova geometrijskih redova:




Mnoenjem ovih vrednosti sa 0,01; 0,1; 1; 10; 100; 1000;...

dobijaju se eljene aplikativne vrednosti;

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATARadno optereenje

Optereenje mainskih elemenata



OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAKoeficijent asimetrije ciklusa



Naprezanje - Naprezanje - stanje koje nastaje u mastanje koje nastaje u mainskom delu inskom delu pod dejstvom opterepod dejstvom optereenja, enja, karakteri karakterie se pojavom e se pojavom napona i deformacijanapona i deformacija

NaponNapon je mera intenziteta unutra je mera intenziteta unutranjih sila u nekoj njih sila u nekoj tataki preseka maki preseka mainskog delainskog dela,, kojima se materijal kojima se materijal suprotstavlja deformisanju. suprotstavlja deformisanju.

NormalniNormalni napon napon

Tangentni Tangentni naponnapon

Unutranje sile nastaju izmeu molekula, kao reakcija na napadno optereenje i obezbeuju vrstou preseka dela.

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATARadni naponi



DeformacijeDeformacije su promene oblika i su promene oblika i dimenzija madimenzija mainskog delainskog dela,, koje nastaju koje nastaju pri naprezanju. pri naprezanju. Zavise od vrste naprezanja i mogu da Zavise od vrste naprezanja i mogu da se izraze kao se izraze kao promena preseka, ugib, promena preseka, ugib, nagib i kao slonagib i kao sloena deformacijaena deformacija. . Razlikuju se Razlikuju se elastielastine i plastine i plastinene deformacije. deformacije.




Krutost Krutost sese,, u u u uem smisluem smislu,, defini definie e kao opterekao optereenje svedeno na jedinicu enje svedeno na jedinicu deformacije.deformacije.

Deformacioni radDeformacioni rad predstavlja rad predstavlja rad spoljaspoljanjeg opterenjeg optereenja potreban da enja potreban da bi se izvrbi se izvrila odgovarajuila odgovarajua a deformacijadeformacija. .




Osnovne vrste naprezanja su: Osnovne vrste naprezanja su:

aksijalna naprezanjaaksijalna naprezanja (zatezanje - (zatezanje - pritisak)pritisak)

savijanjesavijanje uvijanjeuvijanje smicanjesmicanje




F

F

k

k

Re

..

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAEfakat zeraza, koncentracija napona

+ 1

Koncentracija naponaKoncentracija napona



OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAKontaktna naprezanja

Radni napon predstavlja povrRadni napon predstavlja povrinski pritisak na dodiru inski pritisak na dodiru mamainskih delova. Razlikuju se dva osnovna sluinskih delova. Razlikuju se dva osnovna sluaja aja dodira madodira mainskih delova:inskih delova:

Delovi se u neoptereDelovi se u neoptereenom stanju dodiruju po enom stanju dodiruju po konakonanim povrnim povrinama;inama;

Delovi se u neoptereDelovi se u neoptereenom stanju dodiruju duenom stanju dodiruju du linije ili linije ili u tau takiki

Fa)

Fb)

Fv)

Dodirna Dodirna povrpovrinskainska naprezanja naprezanja




Fa)

Fb)

Fv)

AFpsr

MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI DrDr Biljana Markovi Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.


MAMAINSKI ELEMENTIINSKI ELEMENTI Prof. dr Biljana MarkoviProf. dr Biljana Markovi dipl. ing. dipl. ing.


l

d

F F

p

ldFpsr

PovrPovrinski pritisak rukavca vratilainski pritisak rukavca vratila


Dodirna naprezanja istraDodirna naprezanja istraivao je Herc ivao je Herc (Hertz)(Hertz).. Prora Proraun vaun vai uz sledei uz sledee e pretpostavke:pretpostavke:

materijali delova su homogeni i izotropni; materijali delova su homogeni i izotropni; optereoptereenje u zoni dodira izaziva samo enje u zoni dodira izaziva samo

elastielastine deformacije, ne deformacije, kojekoje slede Hukov slede Hukov zakon;zakon;

sila opteresila optereenja delova deluje u pravcu enja delova deluje u pravcu zajednizajednike normale;ke normale;

dodirna povrdodirna povrina posle deformisanja je ina posle deformisanja je konakonana, ali ipak malana, ali ipak mala u poreu poreenju sa enju sa povrpovrinama delova koji se dodiruju.inama delova koji se dodiruju.



F

1 O1

2O2

1

2

psr pmax

2r0

a)

F

1O1

2O2

2

1

2e

l

b)

2r0

- Puasonov (Poisson) koeficijent;

21

212EEEEE

21

21

- ekvivalentni modul elastinosti;

- ekvivalentni radijus krivine; 3

0 1091 EF,r

= 0,3

PovrPovrinski pritisak na dodiru dve sfereinski pritisak na dodiru dve sfere

3 20 123

EFr



F

1 O1

2O2

1

2

psr pmax

2r0

a)

F

1O1

2O2

2

1

2e

l

b)

2r0 32

2

20

2590EF,

rF

AFpsr

2

2

388023

EF,pp srmax



F

1 O1

2O2

1

2

psr pmax

2r0

a)

F

1O1

2O2

2

1

2e

l

b)

2r0

lEF,e

0432

21

212EEEEE

21

21

lEF,

leF

AFpsr

330

2 lEF,pp srmax

41804

PovrPovrinski pritisak na dodiru dva cilindrainski pritisak na dodiru dva cilindra


OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAProraun nosivosti


Statii napon T < TG R za kratke periode ispitivanja

2,150/A2S 5min,F

Izraziti izduenje u % !

Prema VDI-uputstvu 2226

Panja:

Uputstvo za odreUputstvo za odreivanje Sivanje S

- Ne koristiti ematski pristup! - Koristiti nie vrijednosti za Smin

- Lom Rm : SF = 2 ... 4

- Deformacija Re , RD : SY = 1,2 ... 2 (1,1)

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAStepen sigurnosti


R testovi kratki-period ispitivanja extrapolacija ( napr. za 105 h )

za Rp1/105 : Sf min 1 1

1% - 100 000 h granica permanentnog izduenja

R za realne (dui- period) testove

StatiStatii napon i napon T > T T > TG G puzanjepuzanje

- lom Rm/105 : SB = 1,5 ... 2- deformacija Rp1/105 : SF = 1,2 ... 1,5



Zamorni otkaz RA (m )SD = 2 ... 3

NaizmjeniNaizmjenini naponini naponi



OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAPostupci izrade

OSNOVE MAINSKIH ELEMENATAPostupci izrade


Oblikovanje sa aspekta izrade (tehnologiOblikovanje sa aspekta izrade (tehnologinost)nost)

Oblikovanje u kalupuma

LivenjeSinterovanje

Skidanjestrugotina

ProbijanjeProsecanjeStruganjeGlodanjeBuenjeBruenjeHonovanjeErodiranje

Spajanje

ZavarivanjeLemljenjeLepljenje

Deformacija

KovanjeValjanjeSavijanjeIzvlaenjeIstiskivanje

Posebna obrada

OtvrdnjavanjeMagnetiziranje

POSTUPCI IZRADE prema DIN 8580

Documents

I, opsti dio.pdf · 01234+ 5678947:;,177 +7876917= 4;8;=947:; > c57d7 b=c38b>74 ;fc67=9?7 9