GODINA XIII · BROJ 67 · 18. JUN 2011. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.org.rs

IAKO SU SVE SIROMAŠNIJI, VOJVOĐANI I DALJE NAJREDOVNIJE PLATIŠE RAČUNA

VojVodina prošla put od najrazVijenijeg dela jugoslaVije do nerazVijenog dela srbije

strana 7

stra

na

10-1

1

strana 4

strana 12-13 strana 15

reporteri slobodne VojVodine u poseti omiljenoj destinaciji među imigirantima

Horgoš: San Avganistanaca, Palestinaca i Libijaca

strana 9

AleksAndrA Jerkov, o Još Jednom uspehu lsv

šta je sVe pokazao šest dana i pet noći dug protest poljoprivrednika

maja sedlarević

Vojvodina je dosta izgubila

jer kasni otvaranje kancelarije u

Briselu

LSV sve jača u Subotici!

Ubuduće najmanje trećina žena u

parlamentu

Samo vojvođanski paori ne mogu u Beograd izbori za skupštine

mesnih zajednica

aktuelno2 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

NOVI SAD - Beograd će biti najveći dobit-nik od izmena Zakona o finasiranju lokalnih samouprava koji su predložili Ujedinjeni regioni Srbije, a tre-ba da se nadamo da Vojvodina neće biti najveći gubitnik – izja-vila je portparolka Lige socijal-demokrata Vojvodine Aleksan-dra Jerkov, nakon rasprave o tom predlogu u Skpštini Srbije. Ona je rekla da LSV ideološki i principijelno podržava svaki vid decentralizacije, ali je i dodala da ostaje da se vidi da li će to biti slučaj i sa ovim predlogom URS.

URS suštinski ne razume šta je decentralizacija

Predlog URS predviđa da 80 odsto, ume-sto dosadašnjih 40 odsto, poreza na zarade ostane lokalnim samoupravama, a Jerkova kaže da sudeći prema ovom predlogu, URS suštinski ne razume šta je decentralizacija, koja ne podrazumeva samo davanje finansija nego i prenos nadležnosti sa centralnog na

lokalni i regionalni nivo vlasti. - Ovde ne samo što se ne pominju nikakve

nadležnosti, što nam govori da URS decentralizaciju gledaju isključivo kroz pitanje sredsta-va, nego se srednji nivo vlasti, što LSV izuzetno brine, ne po-minje ni jednom jedinom rečju – kaže Jerkova. Ona upozorava da bi to moglo izazvati ozbiljne poremećaje u funkcionisanju države pošto po zakonu AP Vojvodina od lokalnih samou-

prava, koje se nalaze na teritoriji pokrajine, dobija 18 odsto od poreza na zarade.

Opasnost od budžetskog deficita

- Dakle ako 80 odsto pripadne lokalnoj sa-moupravi, 18 odsto AP Vojvodini, računica govori da će Republici pripasti svega 2 odsto što će naravno stvoriti izuzetno velik budžet-ski deficit. To će dalje izazvati probleme u čitavoj zemlji na šta su upozoravali i MMF i Fiskalni savet i mnogi poslanici u raspravi u Skupštini Srbije – navela je ona. - Kada je u pitanju novac koji treba da ostane u Vojvodini, mi ne možemo ni da sanjamo da bi se Mlađan Dinkić kao regionalista zala-gao za to da se smanje prihodi jedinog našeg regiona, tako da ostaje nejasno na koji način predlagač misli da popuni tu rupu u budžetu – ocenla je Jerkova.

Nedovoljno promišljen zakon?

Ona kaže da je, sa druge strane, iako je kam-

s obzirom dA imA nAJviše poreza na zaraDe građana, najveći Dobitnik će svakako biti graD beograD. a razlike između bogatih i siromAšnih delovA srbiJe se ovim zAkonom ne umanjuju, naprotiv, kaže JerkovA

Amandmani

Poslanička grupa „Za evropsku Srbiju“, ko-joj pripada i LSV, podnela je amandmane kojima pokušava da otkloni deo nedostata-ka URS-ovog zakona.- To samo govori o onome što LSV već dugo priča, a to je da je decentralizacija veoma ozbiljno pitanje koje se mora raditi na osno-vu strategija, koncepta i studioznih istraži-vanja, a ne ovako stihijski i ne ovako u pre-dizborne svrhe – kaže Aleksandra Jerkov.

Beograd će biti najveći dobitnik od zakona koji predlaže URS

aleksandra jerkoV,portparolka i narodna poslanica lsV

NOVI SAD – Komentarišući izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave koje su predložili Ujedinjeni regioni Sr-bije, lider LSV Nenad Čanak re-kao je novinarima da je Liga dala

potpis da se taj predlog izmena zakona nađe na dnevnom redu jer je to pitanje, naveo je, bitno za dalju demokratizaciju. Ipak, on je dodao da ne vidi da se tu radi o istinskoj decentralizaciji. – Decentralizacija nije dati više novca lokalnoj samoupravi, nego dati više ovlašćenja srednjem ni-vou vlasti koji se ovde uopšte ne pominje – ukazao je Čanak. Na okruglom stolu „Decentraliza-cija: Država-Pokrajina-Lokalna samouprava, policentrični ra-zvoj”, koju su 2. juna u Skupštini grada Novog Sada organizovale Liga socijaldemokrata Vojvodi-ne i Srpski pokret obnove, Čanak je upozorio i da bi taj predlog, koji praktično preska-če srednji nivoa vlasti, u ovom slučaju AP Vojvodinu, mogao dovesti do dalje skrivene centra-lizacije. On je zatim podsetio da LSV već 21 godinu ima isti program kojim se za APV traži sudska, zakonodavna i izvršna vlast, izvorni prihodi i imovina garan-tovana Ustavom.

Drašković: Pola miliona ljudi manje

Lider SPO Vuk Drašković upo-zorio je da je u poslednjih 10 go-dina broj stanovnika Srbije sma-njen za oko 500.000, uglavnom

južno od Beograda, kao i da je potpuno nestalo 1150 naselja. – Ako se država ne decentralizu-je što pre, mislim da će ovaj pro-ces umiranja ubrzo stići na južne kapije Beograda – naveo je on.

Drašković očekuje da se situacija značajno popravi nakon usvaja-nja fundamentalnog zakona koji će omogućiti vraćanje imovine opštinama i gradovima i usta-novljavanju tri nivoa imovine u Srbiji: opštinske ili gradske, po-krajinske, odnosno regionalne i državne, što će istovremeno ubr-zati i proces evrointegracija.

Za asimetričnu decentralizaciju

Predsednik Političkog saveta LSV Dušan Jakovljev rekao je da će se bez promene Ustava Srbije priča o decentralizaciji “završiti na anegdotama”, jer se u Ustavu subsidijarnost spomi-nje samo kao definicija, dok je sve ostalo prepušteno zakono-davcima. Predsednik Političkog saveta Pokrajinskog odbora SPO Milan Đukić ocenio je da je bitno da se Vojvodini i lo-kalnim samoupravama vrati imovina i prihodi potrebni za funkcionisanje, jer se bez toga ideja o decentralizaciji uništava, a direktor Centra za regionali-zam Aleksandar Popov istakao je, između ostalog, da je Srbiji potreban asimetričan sistem decentralizacije, u kojem svi re-gioni neće imati isti nivo ovla-šćenja, jer nemaju isti kapacitet i izgrađen identitet.

Samo srednji nivo vlasti sprečava dalju centralizaciju zemlje

Kritikovali: - MMF

- Fiskalni savet

„U vojvođansku imovinu spadaju društvena i držav-na imovina na teritoriji AP Vojvodine, po Ustavu iz 1974. godine, minus imo-vina lokalnih samouprava,

plus restitutuisana vrednost privatizovane imovine u proteklih 15 godina“, Nenad Čanak, lider LSV na pitanje šta spada u vojvođansku imovinu.

RAČUNICA

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

NOVI SAD - Ukoliko se zakonom definiše da se imovina vraća onima koji je koriste, ili pak onima koji su je stvarali, onda će biti potpuno jasno koja će se imovina kome vraćati – izjavio je nedavno predsednik Komisije Vlade Srbije zadužene za pripremu zakona o javnoj svojini

Bojan Kostreš. On je objasnio da popis imo-vine AP Vojvodine već postoji, ali da ta evi-dencija nije ni neophodna ukoliko se novim zakonom definiše osnov za vraćanje imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini. Međutim, kako kaže, u radnoj grupi još nije postignuta saglasnost oko tog osnova, ali je on uveren da će do toga doći uskoro.

Problemi političke prirode

Kostreš kaže da je jedna od opcija koja se raz-matra u radnoj grupi i da se formiraju posebne komisije za republičku, pokrajinsku i imovinu gradova i opština koje bi bile zadužene za re-gistraciju te imovine u određenom roku, čime bi se njeno vraćanje i formalizovalo. U tom slučaju, smatra on, pitanje datuma od kojeg će teći vraćanje imovine samo je tehnička stvar, pošto će tom registracijom biti ozvaničeno vlasništvo nad imovinom. Prema njegovim rečima, pravi razlozi za kašnjenje donošenja ovog zakona su političke prirode, odnosno u nepostojanju poltičke volje da se u taj proces uđe. - Da ne postoji puna saglasnost bilo je jasno i kad je više od godinu dana usvajan Statut APV. Dakle, nije suština u datumu, neophodno je da postignemo politički dogovor o tome do kog nivoa treba da se vrati imovina lokalnim sa-moupravama i Vojvodini – smatra on.

Promena Ustava

Kostreš, koji je i zamenik predsednika LSV, kaže da će kao predsednik radne grupe uraditi sve da se po-stigne konsenzus. Ipak i sam kaže da je svestan da je jedno što on želi kao ligaš, a „drugo to što realno

može da se napravi u ovom koraku”. Podsetimo, LSV se zalaže da se Vojvodini vrati imovina kojom je ras-polagala do Miloševićevog puča 1988. godine u koju ulaze železnice, putevi, Lutrija Vojvodine, Telekom, poslovni prostori, zgrade, materijalna sredstva, poljo-privredno zemljište, građevinsko zemljište... - Uveren sam da će naredni iskorak i u pogledu imo-vine i u pogledu nadležnosti, biti učinjen u ustavnoj reformi koja će biti neminovna u predstojećem pro-cesu evrointegracija - kaže Kostreš.

Dogovor sa Đelićem

On veruje i da neće biti prolongiranja u izradi za-kona o javnoj svojini, bar kad je reč o radnoj grupi koju vodi, i da će ona do kraja juna sačiniti usa-glašen nacrt zakona i dostaviti ga predsedniku Vlade Srbije. Od premijera, kaže Kostreš, zavisi da li će taj akt uputiti odmah u parlament po hit-noj proceduru, ili će se odlučiti na javnu raspravu. - Ja jesam za javnu raspravu, ali ukoliko moram da biram između kandidature za članstvo u EU i javne rasprave, biram kandidaturu - rekao je Kostreš, pod-setivši da je ovaj zakon deo evropske agende, ali i na činjenicu da je i važeći Ustav donet bez javne raspra-ve. Kostreš se nedavno u Beogradu susreo i sa vicepremi-jerom Božidarom Đelićem, sa kojim je dogovoreno da se pre izrade finalne verzije usklade radni tekstovi zakona o javnoj svojini i o restituciji, kako kasnije ne bismo došli u situaciju da jedan zakon koči drugi.

dokle je stigla izrada nacrta zakona o jaVnoj sVojini

Traži se model za vraćanje imovine VojvodinijeDan preDlog je Da se imovina vrati onima koji je koriste, a Drugi Da se vrati onima koji su je stvarali - tim zakonom, osim vojvoDini, imovina će biti vraćena i lokalnim samoupravama

panja U R S

t v r d i l a drugačije,

najveći dobiti-nik zbog ovog zakona grad Beograd, zato što 50 odsto građana i građanki Republi-ke Srbije, koji imaju prihode, žive na teri-toriji grada Beograda. - S obzirom na to da ima najviše poreza na zarade građana, najveći dobitnik će svakako biti grad Beograd. A razlike iz-među bogatih i siromašnih delova Srbije se ovim zakonom ne umanjuju, naprotiv – upozorava Jerkova. Ona kaže i da se čini da je ovo jedna vrsta predizbornog zakona koji nije dobro promišljen i koji će napraviti probleme u budžetu istim lokalnim samoupravama kojima ostavlja više poreza. Kao primer, Jerkova je navela da nema nikakvih garancija, da zajedno sa prihodima, lokalnim samoupravama neće porasti i neke nadležnosti koje će one morati da finasiraju, a koje će izvorno biti republičke. Ona kaže i da je jako laba-va argumentacija predlagača da će se de-ficit u budžetu prouzrokovan usvajanjem ovog predloga, za koji se procenjuje da će biti oko 40 milijardi dinara, nadoknaditi tako što će Republika prestati da finan-sira lokalne projekte i projekte lokalnog karaktera. - To bi bilo otprilike kao kada bi rodite-lji dali deci džeparac i rekli im da zbog toga što im daju džeparac prestaju da im plaćaju školovanje, hranu, odeću i obuću, a džeparac pritom nije toliki da pokrije sve njihove potrebe – smatra portparolka LSV.

Digitron:80% ide lokalnim samoupravama,

18% AP Vojvodini, a Republici samo 2%?

Zakon imovini nije posao za jednu stranku

Bojan Kostreš je za Politiku početkom juna rekao da je ono što u vezi sa decentralizacijom traži Uni-ja regiona Srbije samo jedan mali deo neophodnih aktivnosti koje trebe učiniti da bi Srbija bila druga-čija u odnosu na ono što je danas. On je rekao i da se proces decentralizacije i regionalizacije zemlje ne može ostvariti bez zajedničkog delovanja svih zain-teresovanih strana i ocenio da Zakon o javnoj svoji-ni nije posao koji može da uradi jedna stranka.

4 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

Deset hiljada traktora bilo je u blokadi širom Vojvodi-ne. Najjača uporišta su bila u Banatu. Na Tamiškom mostu i putevima oko Pan-čeva ih je bilo oko hiljadu i po iz čitavog Južnog ba-nata, pa još kod Čente oko 300-400, kao i kod Plandi-šta. Na desetine traktora je bilo i na prilazima Kikin-di, Inđiji, Rumi, Subotici, Baču, dok je u Novom Sadu bio blokiran prilaz na Te-merinskom mostu i Rim-skim šančevima, kao i sam centar grada.Miloš Šibul, predsednik GrO LSV Kikinda, bio je jedan od poljoprivredni-ka koji su sa 150 traktora krenuli za Beograd. Uspeli su da prođu policijsku blo-kadu kod Bašaida, ali ne i na Melenačkom mostu. Odatle su preko njiva, us-peli da dođu do Banatskog Dvora gde su ponovo naišli na blokadu. Tu blokadu uspelo je da probije svega 25 traktora koji su stigli do Čente gde su i oni konačno zaustavljeni. Predsednik Udruženja po-ljoprivrednika „Paori“ iz Crepaje Miroslav Gruba-nov nalazi se na jednoj od fotografija za koju mnogi veruju da će ući u istoriju. On je 30. maja bio u koloni sa oko 60 traktora koji su iz Crepaje krenuli za Beograd. Uspeli su da stignu do Ta-

miškog mosta, gde su ostali narednih šest dana i pet noći. Fotografija je zabele-žena tog prvog dana kada je, kaže, bila poprilično na-peta situacija sa policijom. - Kod mosta bio jedan kor-don interventne policije, dva kordona žandarmerije, deset bornih kola, nekoliko kamiona sa šljunkom i dva šlepra sa protivtenkovskim preprekama, a na prevod-nici je bilo šest bornih kola i dva autobusa žandarmeri-je – priča on. Grubanov posebno nagla-šava da je ovo bio narodni bunt iza kojeg nije stajala nijedna organizacija i još jednom se izvinio građani-ma i građankama za sve ne-prijatnosti koje su imali tih dana. Miloš Šibul takođe kaže priča i da su sve vreme nailazili na odobravanje građana i građanki Voj-vodine koji su im donosili sendviče i vodu.- Naše kolege koje su stigle do Čente, tamo su ostale svih pet noći, spavali su u traktorima 100 kilometara daleko od kuće, i nekako su ih svi proglasili heroji-ma. Na kraju blokade smo ih sačekali ispred Kikinde i svi smo zajedno ušli u grad u defileu uz veliki aplauz Kikinđana – priča Šibul, uz napomenu da nikada ranije vojvođanski paori nisu bili složniji nego sada.

Naišli na odobravanje građana

NOVI SAD – Liga socijal-demokrata Vojvodine je za oko mesec ipo dana u više od 300 mesta širom Vojvo-dine prikupila oko 30.000 potpisa za ukidanje oba-vezne godišnje registraci-je traktora. Prema rečima portparolke LSV Aleksan-dra Jerkov, ti potpisi će na-rednih dana, zajedno sa ini-cijativom LSV biti predati Ministarstvu poljoprivrede. Jerkova ističe da je to izu-

zetno važno egzistencijalno pitanje za poljoprivredni-ke jer godišnja registracija samo predstavlja dodatni trošak poljoprivrednicima koji su ionako u teškoj fi-nansijskoj situaciji.- Zatražićemo od Vlade Republike Srbije da hitno promeni tu svoju odluku jer smatramo da poljoprivred-

nici u Srbiji, dakle ne samo u Vojvodini, zaslužuju jed-nu ovakvu pomoć države – navela je ona.

Težak položaj paora

Podsetimo, poljoprivredni-ci su do sada traktore regi-strovali kao radnu mašinu, poput bagera ili buldožera, trajnom registracijom, a oni koji su želeli da učestvuju u saobraćaju svake godine su

morali da overavaju karton o tehničkoj ispravnosti, što je koštalo oko 800 dinara. Ionako težak položaj pao-ra, otežava i činjenica da je repromaterijal poskupeo za 30 odsto u odnosnu na pret-hodnu godinu, a nedavno je pored redovnog tehničkog pregleda, uvedena i obaveza da se poljoprivredna vozila

registruju svake godine.

Traktor nije luksuz

Funkcionerke i funkcioneri LSV u gradovima i opština-ma širom Vojvodine u više navrata su tokom proteklih mesec ipo dana isticali da je to prevelik danak za io-nako osiromašena poljo-privredna domaćinstva i da ovom akcijom, čineći ono što može, LSV nastavlja da pomaže poljoprivrednicima kako bi barem malo lakše prebrodili veliku ekonom-sku krizu. Naglašavali su pritom i da traktori nisu luksuz niti prevozno sred-stvo poput automobila, već osnovno sredstvo za rad, pa se ni njihova registracija ne može tretirati kao registra-cija automobila i meriti po „kubikaži“. Pored toga, LSV nije protiv toga da se i dalje redovno, godišnje obavljaju tehnički pregledi traktora, kao što je bio slučaj i do sada.

Velika podrška inicijatiVi za ukidanje godišnje registracije traktora

Liga će predati 30.000 potpisa Ministarstvu poljoprivrede

Trudeći se da obustave godišnju registraciju traktora, Ligaši čine koliko god mogu da olakšaju težak položaj poljoprivrednika

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 5

NOVI SAD – Vlada Srbije je 3. juna, na predlog mini-stra poljoprivrede Dušana Petrovića, usvojila Uredbu o regresiranju repro materijala za ratarsku i povrtarsku pro-izvodnju po kojoj će regres, i ove godine kao i prethodne, biti 14.000 dinara po hekta-ru za površine od 0,5 do 100 hektara. Ovom odlukom je, nakon još jednog dana pregovora o nekim tehnič-

kim detaljima, prekinuta šestodnevna blokada puteva u Vojvodini tokom koje su paori tražili da im se odobre upravo ovakvi uslovi za sub-vencije.

U blokadi bilo 10.000 traktora

Nakon što je prvobitno Mi-nistarstvo poljoprivrede odlučilo da preraspodeli

sredstva i umesto za 100, subvencije dodeli za pose-de do 10 hektara paori su 30. maja krenuli traktorima u Beograd da ispred Vlade Srbije zatraže ono što im pri-pada. Međutim, policija ih je zaustavila. O čemu se tu radi najbolje je tih dana obja-snio predsednik LSV Nenad Čanak kada je upitao kako je moguće da u Beogradu može da se organizuje Para-da ponosa i miting podrške Ratku Mladiću, što svakako i jedni i drugi imaju pravo, a da paori nemaju pravo da postave svoja pitanja. - Nema nijednog puta koji su paori blokirali, nego je poli-cija blokirala njih – rekao je tada Čanak. Ali, činjenica da su u blokadi, sa policijom, međutim nije obeshrabrila vojvođanske paore. Ostali su u toj blokadi šest dana i pet noći. Na 10.000 traktora su jeli, spavali, čekali i pričali da su na osnovu pravila us-postavljenih i potpisanih u februaru, isplanirali radove, neki uzeli i kredite za me-hanizaciju, ne bi li nekako uspeli da od njive konačno

zarade i kako-tako izađu iz teškog položaja u kojem su već predugo. Nekoliko dana kasnije im je ponuđeno da se subvencionišu površine do 30 hektara. Poljoprivrednici su, međutim bili izričiti. Tra-žili su iste uslove kao i prošle godine.

Paori se žalili i na neobjektivne medije

Protesti se nisu smirivali i tokom narednih četiri dana Vojvodina je bila u totalnoj blokadi, koja je počela da izaziva ozbiljne probleme u funkcionisanju privrede, da prozvodi velike gubitke, ali i da otežava normalan život. Paori su tražili da ih primi neko ko nešto može da reši, a Nenad Čanak je bio i prvi političar koji ih je posetio na blokadi ispred Banovine u Novom Sadu. - Svaka mu čast i puno mu hvala. Njegov dolazak je na-išao na veliko odobravanje ljudi na blokadi i svi su bili oduševljeni njegovom po-stupkom i izjavom da želi da nam pomogne – rekao je

tom prilikom jedan od pao-ra na blokadi u Novom Sadu Svetozar Botić. Paori su se Čanku požalili i na neobjek-tivno informisanje medija o onome šta oni zaista hoće. - U Vojvodini i Novom Sadu, njihov problem ne može da se reši – rekao je tada Čanak, ocenivši da je to glavni pro-blem centralizacije u Srbiji. Nedugo zatim, pronađeno rešenje da se isplate suven-cije za svih 100 hektara kako su tražili paori, odnosno da uslovi budu isti kao i proš-le godine, a vest o tome je objavljena na Prvom progra-mu RTS-a u pola dva ujutru. Do ovakve promene plana vlade i resornog ministar-stva međutim, nije došlo samo od sebe. To je to bio rezultat sastanka vladaju-će koalicije te noći kojem su učestvovali predsednik Srbije Boris Tadić, pred-sednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, ministar Petro-vić, kao i lideri vladajuće koalicije među kojima su bili i Nenad Čanak i zame-nik predsednika LSV Bojan Kostreš.

Šta je sve pokazao Šest dana i pet noći dug protest poljoprivrednika

Samo vojvođanski paori ne mogu u Beograd

miroslav grubanov , na traktoru

miloš šibul

FokuS6 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

NOVI SAD – Uhapsili smo Mladića. Nije mnogo, ali ve-seli. Izručili smo Mladića. To je već bolje. Ali ni to nije mnogo, jer je u pitanju naša međunarodna obaveza. Srbi-

ja je, međutim, uradila nešto mnogo važnije. Zabranjena je neonacistička organizacija Nacionalni stroj i to je prvi put da je u Srbiji zabranjeno nešto što prouzrokuje zlo. I to je, po mom dubokom ube-đenju, i prvi ozbiljan korak Srbije na evropskom putu. Ali na istom fonu ne treba zaboraviti ni poruku koju nosi suđenje Šandoru Kepiru u Budimpešti. Neki su, nai-

me, govorili da je prestar da mu se sudi. Ne, baš takvima treba suditi, jer su ceo život proveli nekažnjeno. I zato, sasvim je razumljivo što mi izručenje Mladića, zabrana

Nacionalnog stroja i suđenje Šandoru Kepiru ulivaju nadu da će i Dobricu Ćosića stići ruka pravde, rekao je 3. juna Nenad Čanak, pozdravljajući delegate Kongresa Socijalde-mokratske partije Crne Gore.

Nikad nije kasno da se odgovara za svoje postupke!

Na pitanje Dnevnika očeku-

je li da će biti žigosan zbog stavljanja u istu nišu Mla-dića, Nacionalnog stroja, Kepira i Dobrice Ćosića, lider LSV je objasnio da za-brana “strojevaca” zapravo ukazuje na to da je država Srbija konačno odlučila da se obračuna s korenima fašizma u Srbiji, odnosno da je počelo trežnjenje od totalitarno-nacionalističog, pa i hegemonističog ludi-la, a da je priča o Kepiru važna jer potvrđuje da ni-kada nije kasno da se od-govara za svoje postupke. - U tom kontekstu ne vidim ništa sporno u tome da se pozovu na odgovornost oni koji su, od pisanja Memo-randuma SANU, i pre toga i posle toga, podjarivali naj-gore moguće zablude, koje su se posle plaćale potoci-ma krvi i nebrojenim glava-ma, životima i sudbinama na prostoru Zapadnog Bal-kana. Krajnje je vreme da odgovaraju oni koji su svo-jim nacionalnim projekti-ma osramotili srpski narod i zakopali ga u živo blato. A prvo takvo ime, ali ne i jedino, svakako je Dobrica Ćosić - kaže Čanak.

nenad Čanak zadovoljan zabranom neonacistiČke organizacije nacionalni stroj

Prvi put u Srbiji je zabranjeno nešto što prouzrokuje zloliDer lsv se naDa Da će i Dobricu ćosića Da stigne ruka pravDe. on međutim smatra Da ćemo još čekati na zabranu srs, jer srbija nije spremna na to Da takne u tajne službe koja su raDikale osnovale DeveDesetih goDina prošlog veka

Neke istine su neporecive

Komentarišući ocene da na Dobricu Ćosića, među-tim, dobar deo Srbije i dalje gleda kao na „oca na-cije” Čanak je za novosadski Dnevnik odgovorio: - Ako ćemo da se po tom modelu obaziremo na “poglede i mi-šljenja”, onda je i većina Srbije bila i protiv hapšenja Ratka Mladi-ća, a većina te većine u njemu i dalje gleda junaka koji je na polzu srpstva samo brao i mirisao cveće iako je zapravo odgovoran za smrt hiljada ljudi. Dakle, neke istine su neporecive, ma šta ko o njima mislio – kazao je Čanak.- Pride je taj nacional-komu-nistički koncept razorio sve što mu je bilo na putu. I zbog toga Dobrica Ćosić i njemu slični moraju biti pozvani na odgovor-nost. Pravda ne sme da trpi zbog “stava većine”, mada je u ovom slučaju i ta većina više nego diskutabilna – dodao je on.

Fragmenti o lustraciji

Piše: Radivoj Stepanov

POLITIČKA ENCIKLOPEDIJA

u crticama

Imajući u vidu dosadašnja iskustva brojnih evropskih država i neka ekspertska sta-novišta, lustracija treba da se primenjuje na elementarnim civilizacijskim principima.

Ljudska prava i individualna odgovornost

Prvo, lustracija kao izvestan minimum, mora poštovati međunarodne standarde o ljudskim pravima, a u prvom redu: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pra-vima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Kon-venciju br. 111 protiv diskri-minacije u zapošljavanju i izboru zanimanja, Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i odgovarajuće dokumente OEBS-a.Drugo, lustracija treba da se zasniva isključivo na indivi-dualnoj, a ne na kolektivnoj osnovi. Odluka o “lustrira-nju” svakog pojedinca treba da bude doneta od strane nezavisnog tribunala, u po-stupku koji omogućuje utvr-đivanje krivice, a na osnovu pretpostavke nevinosti. Ko-načno, svakom pojedincu tre-ba omogućiti da iznese svoju odbranu i pravo da se žali na odluku o diskvalifikaciji.

Specijalna komisija

Treće, lustracija treba da bude preduzeta isključivo na osno-vu zakona, koji je donet u skladu sa ustavom, a nipošto na osnovu administrativnih ili drugih akata niže pravne snage od zakona.

Četvrto, lustraciju treba ogra-ničiti na položaje sa kojih njihovi držaoci mogu ozbilj-nije uticati na politiku kršenja ljudskih prava: viši položaji vladinih službenika koji uklju-čuju odgovornost za kreiranje i sprovođenje politike vlade i praksu u oblasti unutrašnje bezbednosti, svi položaji sa kojih se mogu narediti ili vrši-ti zloupotrebe ljudskih prava, kao što su položaji u policiji, snagama bezbednosti i obave-štajnim službama, pravosuđu, tužilaštvu i drugim ustanova-ma koje vrše zadatke u vezi sa izvršavanjem krivičnog ili građanskog zakonodavstva, u odnosu na položaje na koje se dolazi putem opštih izbora.Peto, lustracione mere trebalo bi da se primene za dela poči-njena u određenom skorijem periodu vremena, koji bi mo-gao da iznosi deset godina. Od tih mera bi trebalo izuzeti lica koja su bila mlađa od 18 godina u vreme izvršenja ka-žnjivih akata, lica koja su bila prinuđena na saradnju, kao i ona koja su u dobroj nameri, odnosno bez svesnog pristan-ka, sarađivali sa odnosnim organizacijama i službama.Šesto, lustraciju treba da sprovodi specijalno formira-na i nezavisna komisija, koju bi mogao birati šef države uz potvrdu parlamenta. Licima koja se izlažu ovoj meri treba da bude omogućeno da izne-su svoju odbranu i da ponude činjenice kojima će moći da ospore dokaze protiv njih. Oni treba da uživaju pravo na pravni savet i advokata, kao i pravo žalbe redovnom sudu na odluku komisije koja spro-vodi postupak lustracije.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 7

Bolno čišćenje

Na konstataciju novinara da je Liga tražila zabranu ne samo Nacionalnog stro-ja, nego i Obraza i Pokreta

1389, Nenad Čanak je tom spisku dodao i Srpsku radi-kalnu stranku i Jugosloven-sku levicu. - Za sada je osta-lo na Nacionalnom stroju, ali je prvi korak uvek najteži – objasnio je on.- Ne treba da izmišljamo toplu vodu, već da se samo ugledamo na iskustva dru-gih: koja prava moraju biti neotuđiva a koje ideje ne smeju imati pravo glasa. U tom kontekstu je zabrana Stroja važna. Ali na tome ne treba stati. Međutim, mora biti jasno da kad bi se taknu-lo i u Obraz, taknulo bi se i u povezanost te klerofašističke organizacije sa određenim crkvenim krugovima; kada bi se taknulo u SRS, taknulo bi se i u tajne službe koje su tu stranku i formirale počet-kom devedesetih... Dakle, kada bi se tako krenulo u raščišćavanje, to bi bilo izu-zetno bolno, ali se bojim da na taj tip bola Srbija ovog trenutka nije spremna – za-ključio je Čanak.

NOVI SAD – Usvajanjem amandmana koji su posla-nice Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jer-kov i Olena Papuga podnele na Predlog izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, obezbeđeno je da ubuduće u Narodnoj skupštini Republi-ke Srbije među poslanicim bude prisutno najmanje 30 odsto žena. Komentarišući ovu veliku pobedu, Alek-sanda Jerkov za Slobodnu Vojvodinu ističe da nije bilo lako izboriti se za ovu pro-menu koja od sada garantuje da žene u tom broju i uđu u parlament, za razliku od prethodnog rešenja na osno-vu kojeg je bilo neophodno da se 30 odsto žena nađu samo na izbornim listama. Podsetimo, prvobitno je amandman podneo Centar modernih veština, ali su ga odbili i Odbor za ravno-pravnost polova i Odbor za evropske integracije Skup-štine Srbije. Nakon toga

podnele su ga poslanice LSV, a on je postao sastavni deo zakona. Jerkova dodaje da to nije pozitivna vest samo za ravnopravnost muškaraca i žena u politici.

Velika pobeda poslanica LSV

– Ovo je značajno za ravno-pravnost žena i muškaraca uopšte. Ukoliko žene u po-litici imaju toliko problema i poteškoća da se izbore, čak i za neku minimalno

prihvatljivu zastupljenost, možete tek onda zamisliti koliko žene imaju problema u ostalim segmentima našeg društva – istakla je Aleksan-dra Jerkov. Predsednica Foruma žena Lige socijaldemokrata Voj-vodine Ela Štraub ponosna je na uspeh poslanica LSV u Skupštini Srbije. Ona pod-seća za Slobodnu Vojvodi-nu da su partije, iako su do sada imale obavezu da stave na izborne liste trećinu žena, uvek izbegavale da to ispo-štuju kada se određivalo ko će u parlament bez obzira što su se žene više puta dokaza-le, kako kroz svoje učešće u svakodnevnom radu u ra-znim organima stranke, tako i kampanjama. Ipak, izmene zakona su, prema njenim rečima, značajan korak ka postizanju ravnopravnosti polova u Srbiji zbog toga što je konačno jasno definisano prisustvo žena u parlamentu i nema mogućnosti da se na

“mala vrata” nešto prome-ni. - Ubeđena sam da će ovo oplementi rad republičkog parlamenta novom dozom trezvenosti, savesnog i odgo-vornog ponašanja – istakla je predsednica Foruma žena LSV Ela Štraub.

Samo deklarativna podrška

Domaći mediji su nekoliko dana brujali o uspehu koji je postignut amadmanom LSV i njegovom važnošću u borbi

za ravnopravnost.Aleksandra Jerkov je u par-lamentu izrazila zadovolj-stvo i zahvalila kolegama iz vladajuće koalicije koje su “imale sluha za jake i prave argumente i prepoznale po-trebu da se Srbija zaista po-zabavi politikom jednakih mogućnosti”. Ona je istakla i da je izu-zetno loše to što oni koji su deklarativno podržali ovaj

amandman u skupštinskoj raspravi, pre svega žene iz opozicionih partija, nisu bili tu da ga podrže i kada je o njemu odlučivano.– Ni one ni njihove stranke u danu za glasanje nisu po-držale taj amandman, jer po običaju nisu došli na glasa-nje. Dakle, da nije bilo po-drške iz vladajuće koalicije, taj amandman ne bi ni bio usvojen – navodi Jerkova.

usvajanjem amandmana lsv omogućeno

Ubuduće najmanje trećina žena u parlamentu

Velika podrška nevladinog sektora

Aleksandra Jerkov je kazala da je amandman LSV imao i ve-liku podršku nevladinog sektora, napominjući istovremeno da u slučaju prestanka mandata nema garancije da će ženu u parlamentu zameniti žena u slučaju da joj prestane poslanički mandat.”Naši partneri iz Saveta Evrope smatrali su da se time narušava intencija zakona”, kazala je Jerkova i dodala da je brisanjem odredbe koja je predviđala da u parlamentu žena menja ženu osiromašen zakon.

8 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

NOVI SAD – U dokumentu “Strategija proširenja i glav-ni izazovi 2010-2011”, koji je Komisija Komiteta regi-ona Evropske unije usvojila u aprilu ove godine i koji će nakon rasprave na plenu-mu Komiteta biti prosleđen Evropskoj komisiji među preporukama koje se odno-se na Srbiju, između ostalog se nalazi i preporuka da se predstavnici vlasti AP Voj-vodine uključe u nacional-ni tim za pregovore sa EU, objavio je nedavno Dnevnik. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine mr Maja Sed-larević ocenjuje za Slobod-nu Vojvodinu da bi učešće pokrajinske administracije u delegaciji za pregovore sa EU, ali i svih drugih evrop-skih pitanja koja se tiču i AP Vojvodine, „bilo veliki civi-lizacijski pomak za državu Srbiju“.

Važno učešće regiona

Predsednik Instituta evrop-skih regija (IRE) Franc Šau-sberger, koji je i ključni autor

ove strategije, u intervjuu za Dnevnik izrazio je očekiva-nje da će zvanični Beograd prihvatiti ove savete, navo-deći da je reč o modelu koji je uspostavljen kao standard u procesu evrointegracija. – Regionalne i lokalne vlasti trebalo bi da budu deo tima za pregovore. To je bio slu-čaj i sa Hrvatskom, gde su i predstavnici tamošnjih žu-panija i pojedinih gradova bili uključeni u taj proces. Nadam se da će se to desiti i u Srbiji i da će u nacionalni tim za pregovore biti uklju-čena i Vojvodina – rekao je Šausberger u Salcburgu, tokom susreta koji je orga-nizovao Pokrajinski fond “Evropski poslovi”. Sed-larevićeva kaže da učešće predstavnika APV u sličnim delegacijama do sada to nije bila praksa, iako su to odav-no zaslužili. – Mislim da smo mi svojim aktivnim učešćem u procesu evropskih integracija Repu-blike Srbije pokazali da smo zaslužili da aktivnije uče-stvujemo u pregovaračkim

procesima Republike Srbije i da su dosadašnja iskustva i praksa Vojvodine garanci-ja da bi naši predstavnici u

pregovaračkom timu mogli samo kvalitativno da po-boljšaju rad naše delegacije. Na žalost, praksa pokazuje da čak i kada je propisano učešće predstavnika Vojvo-dine u sastavu neke delega-cije, treba jako mnogo napora da bi se to u praksi ostvarilo – kaže ona, doda-jući da je to pi-tanje isklju-čivo držav-nog vrha, o d n o s n o onih koji

delegacije formiraju.

Sve zavisi od Vlade Srbije

Sedlarevićeva ističe da ni-čim nije definisana moguć-nost da pokrajinska admi-nistracija zatraži učešće u pregovaračkim timovima, već da jedino preostaju ne-formalne inicijative. – Najjednostavniji i najbrži put bio bi da ministarstvo, odnosno Vlada, onog mo-menta kada bude formirala sastav delegacije uzme u ob-zir aktivnost APV, te da u sa-stavu delegacije bude i neko iz Vojvodine – kaže ona, dodajući da je ipak u većoj meri pesimista. – Sudeći po tome koliko smo morali da čekamo na saglasnost Vlade RS, a po-tom i na realizaciju otvara-

nja predstavništva Vojvodi-ne u saradnji sa MIP, moram da izrazim bojazan da ćemo zaista biti u nekom sastavu delegacije koja će učestvo-vati u pregovorima – istakla je potpredsednica Skupštine AP Vojvodine. Jedina šansa da se predstavnik vojvo-đanske administracije nađe u pregovaračkom timu bila bi, po mišljenju Sedlareviće-ve, preporuka Evrope u tom smislu, mada bi bilo logično da država donosi takve od-luke i sama, bez preporuka.

Preporuke ubrzavaju put u EU

Šausberger ukazuje da je EU veoma zainteresovana da buduće države članice, baš kao i države

članice, imaju jak regionalni i lokalni nivo vlasti, koji će imati kapacitete da imple-mentira ne samo projekte koji se finansiraju iz evrop-skih fondova, već i evropsku politiku generalno. – Evropska unija ne može tu politiku da implementira samo na nacionalnom nivou država članica i budućih čla-nica, već je jako zaintereso-vana da ta politika bude pri-menjena i na nižim nivoima vlasti, pa zato podstičemo procese decentralizacije i regionalizacije – objašnjava predsednik IRE. Šausberger upozorava da samo od vla-sti Srbije zavisi hoće li pri-hvatiti preporuka Komiteta regiona EU ili ne, ali da bi Srbiji svakako put u EU bio

olakšan prihvatanjem tih preporuka.

u dokumentu koji će biti prosleđen evropskoj komisiji srbiji preporuČeno

Uključiti predstavnike AP Vojvodine u nacionalni tim za pregovore sa EUDosaDašnja iskustva i praksa vojvoDine su garancija Da bi preDstavnici apv u pregovaračkom timu mogli samo kvalitativno Da poboljšaju raD naše Delegacije, kaže maja seDlarević

Čeka nas ozbiljan put

Evropski pokret u Srbiji promovisao je 14. juna u Skupštini AP Vojvodine publikaciju “Vodič kroz strategiju Evropa 2020”. Promociju je otvorila potpredsednica pokrajinske Skupštine Maja Sedlarević, koja je tom prilikom istakla da očekuje da će naša zemlja do 2020. godine biti članica Evropske unije, uz napomenu da je Vojvodina adut Srbije na tom putu. “Koliko god grubo i rogobatno zvučalo to da se nadam da ćemo tek do 2020. godine biti deo EU, nas još čeka ozbiljan i dug i put i posao da ispunimo sve one uslove koje moramo da bi smo postali uređeno građansko društvo, koje funkcioniše po određenim pravilima koje propisuje i zahteva Evropska unija. Evropa nam nudi svoje vrednosti i pravila, na nama je da ih prihvatimo“, istakla je ona.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 9

NOVI SAD/BRISEL - Više predstavnika evropskih regi-ona u Briselu raspituje se za saradnju sa Vojvodinom i što se pre Vojvođani među so-bom organizuju u dogovoru sa vlastima na nacionalnom nivou, to bolje – kaže za Slo-bodnu Vojvodinu šefica kan-celarije Šumadijskog okruga i Grada Kragujevca u Briselu Borka Tomić. - Sa naše strane imaćete po-dršku u smislu da neke ne-potrebne korake preskočite i skratite administrativnu proceduru i slično. Na pri-mer, hrvatske kolege iz razli-čitih regiona fino sarađuju i dogovaraju se, pri čemu se nikad ne dovodi u pitanje nacionalni interes. Verujem da ćemo i mi imati dobru sa-radnju i da ćemo ojačati po-ziciju naše zemlje i zajednič-kim snagama predstaviti sve kapacitete budućih srpskih regiona – navela je ona.

Velika odgovornost

Tomićeva kaže i da je velika odgovornost biti prvi iz Sr-bije u Birselu, ali da je pre-zadovoljna, kako odlučnim koracima koje su napravili za nepunih devet meseci, tako i prijemom na koji su naišli. - Naravno u pitanju su za sada pripreme, studijske po-sete i obuke kojima se jača

dvosmerna komunikacija na relaciji Brisel-Šumadija, a pravi rezultati ovog poteza Šumadijskog okruga i Gra-da Kragujevca videće se tek za par godina – smatra ona.

Šta se još čeka?

Iako su ministar inostranih poslova Vuk Jeremić i pred-sednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić još u novem-bru prošle godine najavili da će uskoro u Misiji Srbije u Briselu biti otvorena kan-celarija Vojvodine to se do danas nije dogodilo. Prvo se čekalo na odobrenje Vlade Srbije da Vojvodina uopšte otvori svoje predstavništvo i ono je stiglo tek krajem marta. Iako je, u međuvre-menu, vojvođanska zastava polovinom aprila podignu-ta u Briselu na otvaranju Naučno-ekonomske mreže –KEN, do konačnog potpi-sivanja sporazuma sa Mini-starstvom spoljnih poslova, kojim se reguliše pitanje odlaska predstavnika Voj-vodine u Brisel, čekalo se sve do početka juna. Posle sve-ga, kako su preneli mediji ova kancelarija će konačno proraditi do septembra, ali zbog besparice neće imati na raspolaganju ceo sprat, kako je dogovoreno još na sastan-ku Pajtića i Jeremića, nego samo jednu kancelariju.

Poznato je da se na otvara-nju ove kancelarije Liga već duže vreme insistira i da od nje nije odustajala ni u tre-nucima kada mnogi o njoj nisu ni razmišljali. O tome najbolje svedoči i sastanak premijera Mirka Cvetkovića i predsednika LSV Nenada Čanka u novembru 2009. godine, kada je premijer pri-

hvatio amandmane LSV na Nacrt zakona o nadležno-stima, među kojima je bila i mogućnost osnivanja kance-larije u Briselu. I nakon toga su funkcioneri i funkcioner-ke LSV nastavili da se bore za ovu kancelariju, a naro-čito mr Maja Sedlarević koja je i potpredsednica Skupšti-ne AP Vojvodine.

borka tomić, Šefica kancelarije grada kragujevca u centru eu

U Briselu se raspituju o Vojvodini

Sedlarević: Vojvodina je dosta izgubila

Potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora Lige socijaldemo-krata Vojvodine Maja Sedlarević kaže za Slobodnu Vojvodinu da isku-stva regija sa kojima Vojvodina sarađuje, pa i iskustva kragujevačke kancelarije, pokazuju koliko je zapravo Vojvodina izgubila time što još nema predstavništvo u Briselu. Ona kaže da je Vojvodina u tom periodu mogla uraditi i više od bilo koje druge kancelarije iz Srbije pošto je kroz rad u Skupštini evropskih regiona (AER) i rad na Du-navskoj strategiji već pokazala evropskim partnerima koliko je spre-mna i zainteresovana da učestvuje u velikim projektima koji su joj trenutno dostupni. - Vojvodina je, kao trenutno jedini funkcionalni region u Srbiji, ispu-stila i priliku da učestvuje na konkursima kod evropskih fondova koji su namenjeni isključivo regionima – ukazala je Sedlarevićeva. - Veoma je važno što ćemo konačno biti u prilici da otvorimo svoje predstavništvo i nadam se da ćemo prve rezultate imati već do kraja godine, ali je realnije da će to ipak biti tek početkom 2012. godine – kaže ona.

Neki od prvih rezultata kragujevačke kancelarije

Šumadinci su jedini iz Srbije nastupili na Festivalu Evropskih regiona i gradova, a u oktobru uče-stvuju u Otvorenim danima Komiteta regiona u okviru dva konglomerata – regiona Veneto i regiona Marke. Grad Kragujevac je 24. maja bio doma-ćin 9. sastanka Radne grupe za Zapadni Balkan Komiteta regiona kojom predsedava dr Franc Šausberger, a Aranđe-lovac i Kragujevac će biti domaćini dva lokalna događaja Komiteta regiona u septembru. Pokrenuli su i inicijativu za saradnju sa regionalnim predstavnicima BiH, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Srbije u Briselu. U Evropskom par-lamentu se, preko partnerskih gradova i regiona, aktivno zalažu za jačanje grupe “Prijatelji Srbije” koju je pokrenula Misija Srbije pri EU, a rade i na promociji umetnika iz Šu-madije i to na realciji Brisel-Luksemburg-Pariz.

NOVI SAD – U dokumentu “Strategija proširenja i glav-ni izazovi 2010-2011”, koji je Komisija Komiteta regi-ona Evropske unije usvojila u aprilu ove godine i koji će nakon rasprave na plenu-mu Komiteta biti prosleđen Evropskoj komisiji među preporukama koje se odno-se na Srbiju, između ostalog se nalazi i preporuka da se predstavnici vlasti AP Voj-vodine uključe u nacional-ni tim za pregovore sa EU, objavio je nedavno Dnevnik. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine mr Maja Sed-larević ocenjuje za Slobod-nu Vojvodinu da bi učešće pokrajinske administracije u delegaciji za pregovore sa EU, ali i svih drugih evrop-skih pitanja koja se tiču i AP Vojvodine, „bilo veliki civi-lizacijski pomak za državu Srbiju“.

Važno učešće regiona

Predsednik Instituta evrop-skih regija (IRE) Franc Šau-sberger, koji je i ključni autor

ove strategije, u intervjuu za Dnevnik izrazio je očekiva-nje da će zvanični Beograd prihvatiti ove savete, navo-deći da je reč o modelu koji je uspostavljen kao standard u procesu evrointegracija. – Regionalne i lokalne vlasti trebalo bi da budu deo tima za pregovore. To je bio slu-čaj i sa Hrvatskom, gde su i predstavnici tamošnjih žu-panija i pojedinih gradova bili uključeni u taj proces. Nadam se da će se to desiti i u Srbiji i da će u nacionalni tim za pregovore biti uklju-čena i Vojvodina – rekao je Šausberger u Salcburgu, tokom susreta koji je orga-nizovao Pokrajinski fond “Evropski poslovi”. Sed-larevićeva kaže da učešće predstavnika APV u sličnim delegacijama do sada to nije bila praksa, iako su to odav-no zaslužili. – Mislim da smo mi svojim aktivnim učešćem u procesu evropskih integracija Repu-blike Srbije pokazali da smo zaslužili da aktivnije uče-stvujemo u pregovaračkim

procesima Republike Srbije i da su dosadašnja iskustva i praksa Vojvodine garanci-ja da bi naši predstavnici u

pregovaračkom timu mogli samo kvalitativno da po-boljšaju rad naše delegacije. Na žalost, praksa pokazuje da čak i kada je propisano učešće predstavnika Vojvo-dine u sastavu neke delega-cije, treba jako mnogo napora da bi se to u praksi ostvarilo – kaže ona, doda-jući da je to pi-tanje isklju-čivo držav-nog vrha, o d n o s n o onih koji

delegacije formiraju.

Sve zavisi od Vlade Srbije

Sedlarevićeva ističe da ni-čim nije definisana moguć-nost da pokrajinska admi-nistracija zatraži učešće u pregovaračkim timovima, već da jedino preostaju ne-formalne inicijative. – Najjednostavniji i najbrži put bio bi da ministarstvo, odnosno Vlada, onog mo-menta kada bude formirala sastav delegacije uzme u ob-zir aktivnost APV, te da u sa-stavu delegacije bude i neko iz Vojvodine – kaže ona, dodajući da je ipak u većoj meri pesimista. – Sudeći po tome koliko smo morali da čekamo na saglasnost Vlade RS, a po-tom i na realizaciju otvara-

nja predstavništva Vojvodi-ne u saradnji sa MIP, moram da izrazim bojazan da ćemo zaista biti u nekom sastavu delegacije koja će učestvo-vati u pregovorima – istakla je potpredsednica Skupštine AP Vojvodine. Jedina šansa da se predstavnik vojvo-đanske administracije nađe u pregovaračkom timu bila bi, po mišljenju Sedlareviće-ve, preporuka Evrope u tom smislu, mada bi bilo logično da država donosi takve od-luke i sama, bez preporuka.

Preporuke ubrzavaju put u EU

Šausberger ukazuje da je EU veoma zainteresovana da buduće države članice, baš kao i države

članice, imaju jak regionalni i lokalni nivo vlasti, koji će imati kapacitete da imple-mentira ne samo projekte koji se finansiraju iz evrop-skih fondova, već i evropsku politiku generalno. – Evropska unija ne može tu politiku da implementira samo na nacionalnom nivou država članica i budućih čla-nica, već je jako zaintereso-vana da ta politika bude pri-menjena i na nižim nivoima vlasti, pa zato podstičemo procese decentralizacije i regionalizacije – objašnjava predsednik IRE. Šausberger upozorava da samo od vla-sti Srbije zavisi hoće li pri-hvatiti preporuka Komiteta regiona EU ili ne, ali da bi Srbiji svakako put u EU bio

olakšan prihvatanjem tih preporuka.

u dokumentu koji će biti prosleđen evropskoj komisiji srbiji preporuČeno

Čeka nas ozbiljan put

Evropski pokret u Srbiji promovisao je 14. juna u Skupštini AP Vojvodine publikaciju “Vodič kroz strategiju Evropa 2020”. Promociju je otvorila potpredsednica pokrajinske Skupštine Maja Sedlarević, koja je tom prilikom istakla da očekuje da će naša zemlja do 2020. godine biti članica Evropske unije, uz napomenu da je Vojvodina adut Srbije na tom putu. “Koliko god grubo i rogobatno zvučalo to da se nadam da ćemo tek do 2020. godine biti deo EU, nas još čeka ozbiljan i dug i put i posao da ispunimo sve one uslove koje moramo da bi smo postali uređeno građansko društvo, koje funkcioniše po određenim pravilima koje propisuje i zahteva Evropska unija. Evropa nam nudi svoje vrednosti i pravila, na nama je da ih prihvatimo“, istakla je ona.

10 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

AKCENTI

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

LIGAŠ

MilošŠibul

Miloš Šibul potomak je stare ki-kindske porodice koja je uspešno preživela sve društvene ekspe-rimente oslanjajući se isključivo na rad i poštenje svojih članova. Rođen je u Novom Sad 1977. godine. Osnovnu školu završio je u Kikindi, a srednju poljopri-vrednu školu u Srpskoj Crnji. Diplomirao je na Poljoprivred-nom fakultetu u Novom Sadu, na smeru fitofarmacija, a tre-nutno se na tom fakultetu nalazi na master studijama, na smeru fitofarmacija – fitopatologija. Još kao student radio je u novosad-skoj “Ciklonizaciji” na poslovi-ma uništavanja larvi komaraca. Prvo pravo zaposlenje bilo mu je menadžer prodaje za Banat u no-vosadskom predstavništvu ma-đarske kompanije “ZKI-seme”. Trenutno je stalno zaposlen kao stručni savetnik u primeni pesti-cida u privatnoj porodičnoj firmi “Poljopromet” d.o.o. Reč je firmi sa dugogodišnjom tradicijom u kojoj je proveo i svoj pripravnič-ki staž. Tu je, kako navodi, sticao iskustvo u radu, učeći uz svoje roditelje koji su takođe diplomi-rani inženjeri poljoprivrede. Sve što je naučio tokom školovanja primenjuje sada u praksi, budući da je istovremeno i jedan od ru-kovodilaca porodičnog preduze-ća. Kaže da mu je želja da jednog dana nastavim da vodi firmu sa uspehom sa kojim su je vodili i njegovi roditelji. Od 2000. godi-ne do danas učesnik je mnogih seminara, kongresa i savetovanja o zaštiti bilja. Mimo osnovnog posla bavi se i zemljoradnjom, obrađujuću zemlju svojih preda-

ka koji su u Vojvodini počeli da je obrađuju još pre 250 godina.Predsednik je Gradskog odbora LSV Kikinda u četvrtom man-datu. Takođe, odbornik je Lige u aktuelnom sazivu SO Kikinda, od 2010. godine, a istovremeno je i šef odborničke grupe LSV. Član je Glavnog odbora LSV. Kako navodi, bio je simpatizer Lige socijaldemokrata Vojvodi-ne još od kad se pojavila na po-litičkoj sceni, a učlanio se 1995. godine, čim je postao punoletan. O svom izboru kaže: – Odrastao sam u autonomaškoj porodici, pa je izbor bio očigle-dan i jedini moguć. Studije je proveo u Novom Sadu, ali se po njihovom završetku i povratku u Kikindu ponovo aktivirao u svom gradskom od-boru. Šibul je bio organizator, pokretač i učesnik svih akcija Lige u Kikindi - prepoznatljiv u sredini u kojoj živi i radi. Veoma je ponosan na svoju doslednost i petnaestogodišnji staž i istoj stranci. U slobodno vreme bavi se pro-učavanjem porodičnog stabla, a svoje poreklo uspešno prati od 1764. godine. Pored osnovnog posla i stranačkih obaveza pre-ostaje mu jako malo slobodnog vremena, pa uvek gleda da ga iskoristi na najbolji mogući na-čin u datom momentu. Uporno se vraća knjizi “Srbi u Banatu”, jer u njoj uvek nalazi nove pod-sticajne informacije o životu, tradiciji i nastanku sela i gradova u Banatu. Oženjen je i otac dvoje dece. Vatreni je navijač FK Voj-vodina.

NOVI SAD – Gostujući ne-davno u Jutarnjem Progra-mu RTS, Životije Jovanović, direktor Direkcije EPS za distribuciju električne ener-gije, govorio je o popustima na račune koje su potrošači ostvarili, ističući pri tom da je takvih najviše u Vojvo-dini, budući da Vojvođani najurednije izmiruju račune za električnu energiju. Posle vojvođanske elektrodistri-

bucije sledi Beograd, pa Elektrosrbija Kraljevo, dok su, prema Jovanovićevim rečima, najlošiji Šumadija - centar Kragujevac i Jugoistok Niš. Slična situacija je i kada su u pitanju druge usluge i računi.

Javna preduzeća zadovoljna

To potvrđuje i predsednik Udruženja za zaštitu po-trošača Vojvodine Goran Papović, koji za Slobodnu Vojvodinu ističe da se naj-češće gubici velikih sistema

u državi prebijaju preko leđa Vojvođana, te da su razlike u dugovanjima potrošača iz Vojvodine i drugih delova

Srbije ogromne. – Oni tamo i tako nemaju evidencije, nemaju sistem daljinskog upravljanja, ne-maju ništa. Sada se postavlja

pitanje da li će Vojvođani i dalje pokrivati gubitke onih koji ne plaćaju redovno – isti-če Papović. Sa druge strane,

podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2009. godini BDP Vojvodine bio niži od proseka Srbije za 4,8 odsto, a čak 7 odsto ispod BDP centralne Srbije, dok je BDP Beograda skoro duplo veći od BDP Vojvodine.

Od najbogatijeg do nerazvijenog

Tumačeći te rezultate, direk-torka agencije Skan Milka Puzigaća nedavno je za Po-litiku ukazala da je prema podacima Republičkog za-voda za statistiku, Vojvodina 2000. godine imala društve-ni proizvod po stanovniku od 50.059 dinara, što je bilo iznad proseka Srbije (40.711 dinara) i znatno više od proseka Centralne Srbije (37.493).– Šta se desilo u međuvreme-nu? Donet je Omnibus zakon o prenosu dela nadležnosti, ali ne bez tenzija, organizo-van je dvodnevni referen-dum za donošenje novog ustava, koji je većina građana Vojvodine bojkotovala, a da se niko ozbiljno posle toga nije pozabavio analizom zašto se to desilo – rekla je

I gas preko naše grbače

Goran Papović ukazuje da Vojvođani snose i teret cene gasa, budući da je od oko 190.000 korisnika gasa, u Vojvodini njih oko 180.000. Istovremeno, naši potrošači koriste najsku-plji gas u Evropi, a Srbijagas je jedini gubitaš od svih distributera gasa u svetu! „Ali isti taj Srbijagas je ujedno vlasnik Fabrike stakla u

Paraćinu, Azotare Pančevo, Agroživa.... To je prosto neve-rovatno i vređa intelekt i dostojanstvo potrošača u Vojvo-dini“ navodi Papović.

Građani Vojvodine i dalje najredovnije platiše računaiako su sve siromašniji

VojVodina prošla put od najrazVijenijeg dela jugoslaVije do nerazVijenog dela srbije

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 11

TOMAŠEVAC – Prvi To-maševački letnji omla-dinski festival - TLO Fest biće organizovan u subotu 25. juna. U okviru festiva-la, koji organizuje Fabrika kulture, nastupiće četiri muzičke grupe: Overdose iz Zrenjanina, Lude krave iz Bačkog Petrovca, kao i novosadski Ritam nereda i Atheist rap. Koncerti će biti održani na čuvenom

tomaševačkom igralištu, a organizatori očekuju da festival postane tradicio-nalan. Narednog vikenda, 2. i 3. jula, na istom tom igralištu, u organizaciji Društva za očuvanje banat-skih šora, biće održano 11. Svetsko prvenstvo u banat-skim šorama. Prvog dana biće organizovani kvalifi-kacioni mečevi, dok će se drugog dana voditi borbe za šampionsku titulu. Na ovogodišnjem prvenstvu učestvovaće 10 ekipa, a ta-čan spisak učesnika biće poznat nakon kvalifikacio-nog turnira u Pančevu 26. juna. Do sada su se na Svet-sko prvenstvo kvalifikovali Orlovatski orlovi, Marijevo i Čoke iz Tomaševca, Beč-kerečke kere iz Zrenjanina,

Sakule iz Sakula, Tom-myland iz Rumunije i Lale iz Bele Crkve, a nakon pan-čevačkog turnira znaće se i preostale tri ekipe. Osim ovih u Tomaševcu, tokom jula širom Vojvo-dine se održava veliki broj manifestacija, počev od ču-venog Tamburica festa koji se od 1. do 3.jula održava u

Deronjama, do Domboš-festa u Malom Iđošu koji traje tokom celog jula. Iz-dvajamo i Tambura fest u Srbobranu od 7. do 12. jula, Ilindanske svečanosti 20. jula u Temerinu, Kovinsku fijakerijadu 25. jula i Štrud-lijadu u Novom Miloševu, koja se organizuje tokom poslednje nedelja jula.

tomaŠevac sve intenzivnije privlaČi posetioce

Svirke, pa svetsko prvenstvo u banatskim šoramaosim ovih u tomaševcu, tokom jula širom vojvoDine se oDržava veliki broj manifestacija, počev oD čuvenog tamburica festa koji se oD 1. Do 3. jula oDržava u Deronjama, Do Dombošfesta u malom iđošu

SOMBOR – Glaso-vima odbornika iz Demokratske stran-ke, Skupština grada Sombora odbacila je

13. juna predlog za-ključka o dodatnoj zaštiti trudnica na teritoriji grada koji je podneo odbornik

Lige socijaldemo-krata Vojvodine i predsednik Grad-skog odbora LSV Dragan Nenadov. Na

konferenciji za novi-nare koje je održana dan kasnije, Nataša Terbec, predsednica Gradskog odbora Foruma žena LSV Sombor dodala je da je ovim naneta velika šteta gradu, potencijalnim maj-kama i budućim ro-diteljima. Naknadu zarade za vreme pri-vremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, trudnice ostvaruju u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osi-guranju i ona iznosi 65 odsto od osnova

za naknadu zarade. LSV je zato predlo-žila da se iz budžeta grada dotira preo-stalih 35 procenata, a kako je na konfe-renciji za novinare istakao Nenadov, ovu inicijativu je potpisima podržalo više od 1.000 su-građana. Za isplatu tog dodatka iz som-borskog budžeta bi trebalo izdvojiti oko 1,2 miliona dinara mesečno. Inače, u Somboru je 2009. godine rođeno 1.137 dece, a prošle 15% manje, odnosno samo 966.

Somborski ligaši ne odustaju od borbe za trudnice

ona. Puzigaća je navela da je Vojvodina prešla put od jednog od najrazvijenijih delova Jugoslavije u vreme kad je imala znatno veće nadležnosti, do nerazvije-nog dela Srbije. – Otuda ne iznenađuje na-laz istraživanja po kojima sa rastom osećanja siro-maštva raste nezadovolj-stvo nadležnostima Voj-vodine i sporošću vraćanja imovine Pokrajini i opšti-nama – upozorila je ona.

Strah od bogate Vojvodine

Goran Papović ukazuje da osiromašenje Vojvođana nije ništa čudno, budući se još iz komunizma vuče priča da nije dobro da Vojvodina bude razvijena i da prednjači. – Vojvođa-nin nikada nije pob’o ašov u svom dvorištu, ako nije platio državi njene namete. Ali isto tako nikada od dr-žave nije dobio ono što mu pripada – kaže Papović, ističući da je jedino reše-nje za aktuelne probleme decentralizacija - i države i tržišta.

12 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

AKCENTI

ZRENJANIN – Liga socijal-demokrata Vojvodine u Zre-njaninu trenutno ima 2.700 članova, a pre tri godine taj broj je bio oko 1000. Dakle, broj članova je skoro utro-stručen, što pokazuje ozbiljnu tendenciju razvitka stranke – kaže za Slobodnu Vojvodinu

predsednik Gradskog odbora LSV Zrenjanin Dejan Čapo. - Nikada ni na koga nismo vršili pritisak da postane član, ali mogu da se pohvalim i da stanem iza toga, da smo stran-ka koja procentualno ima naj-veći broj aktivnih članova u odnosu na ukupno članstvo. Ni jedna stranka nam nije ni blizu – kaže Čapo.

Investicija kakve davno nije bilo

On smatra da LSV u Zrenja-ninu, pre svega, treba da se bavi realnim životnim tema-ma kao što je asfalt u svakoj ulici, redovno menjanje ulič-ne rasvete, dovođenje investi-tora... - Za nas je to od velikog zna-čaja i na tome istrajavamo, a u poslednjih nekoliko godina postižemo i određene rezulta-te – kaže Čapo. On navodi i da mnogi u Zrenjaninu pokuša-vaju da se hvale nekim rezul-tatima LSV, ali da Zrenjaninci i Zrenjaninke ipak znaju ko je šta uradio za njihov grad. On dodaje da su ligašice i li-gaši zaslužni za inicijativu i realizaciju brojnih značajnih projekata za grad Zrenjanin kao što su adaptacija Žutog mosta ili dovođenje investi-tora i otvaranje Industrijske zone Jugoistok, a najavljuje da predstoje još mnogi značajni poslovi.

- Mi mnogo toga unapred kažemo javno. Ja, evo sada kažem, da ozbiljno radimo na projektu u vezi sa sređiva-njem kompletne javne rasvete u gradu i u naseljenim mesti-ma. To bi, ukoliko uspemo da je realizujemo, bila ozbiljna investicija kakvu grad nije

imao godinama unazad, što će se najbolje videti i prepo-znati na samom terenu – re-kao je on.

Da Zrenjanin ponovo bude među najrazvijenijim gradovima

Čapo ističe i da je cilj Lige da Zrenjanin vrati na nivo koji je imao do devedesetih kada je bio jedan od tri najrazvijenija grada u SFRJ. U prilog ovoj priči ide i in-formacija da Javno preduzeće “Direkcija za izgradnju i ure-đenje grada Zrenjanina“, koje vodi član predsedništva LSV Branislav Knežević, trenutno sprovodi projekat asfaltira-nja 57 ulica u Zrenjaninu i okolnim naseljenim mestima. Knežević je nedavno na kon-ferenciji za novinare rekao da je projekat vredan 320 milio-na dinara i da ga finasira Fond za kapitalna ulaganja. – U ovom trenutku uradili smo polovinu posla, a za-vršetak radova planiran je za septembar – rekao je on i podsetio da u infrastrukturu tog tipa nije ulagano godi-nama. U proteklom mesecu dosta posla je imao i zrenja-ninski Forum žena LSV koji je bio domaćin petog po redu Sportskog dana u kojem, sada već tradicionalno učestvuju, članice Foruma žena iz čitave Vojvodine.

Utrostručen broj Ligaša u Zrenjaninu

HORGOŠ – Pripadnici Re-gionalnog centra Granične policije prema Mađarskoj uhvatili su u prva četiri me-seca ove godine 270 osoba

koje su pokušale da ilegal-no, na najbrži način uđu na teritoriju Evropske unije, objavili su nedavno doma-ći mediji. Kako se navodi, imigrantima, među kojima ima i Avganistanaca, Pale-stinaca, Libijaca i mnogih drugih, najzanimljiviji je deo oko Subotice i Horgo-ša, a granica se prelazi na najrazličitije načine, ko-pnom i vodom. Ekipa Slo-bodne Vojvodine krenula put Horgoša da se na licu mesta uveri da li ogroman broj imigranata na toj teri-toriji prouzrokuje nekakve probleme u životu lokal-nog življa.

Svi znaju sve i ne znaju ništa

Horgoš je pitomo vojvo-đansko selo od oko šest i po hiljada stanovnika i ne

razlikuje se mnogo od dru-gih sela u ovom delu ze-mlje. Ušorene kuće, mno-go zelenila, ljudi prolaze ulicama svojim poslom.

Zaustavljamo se u centru sela, kod raskrsnice sa lepo uređenim kružnim tokom.

Par meštana sedi na okol-nim klupama u hladovini i znatiželjno nas posma-tra. Niko neće da priča za novine, pogotovo ne da se slika. Nezvanično, onako, reč po reč, čujemo da ima imigranata, da su ih rani-jih godina sretali čak i po selu, ali da nikada niko nije imao problema sa njima. Od sredovečnog gospodi-na saznajemo da su njega i njegove prijatelje, kada su išli na pecanje, zaustavila tri Avganistanca raspituju-ći se za Mađarsku. I bakica koju smo zaustavili u cen-tru sela, a koja nije htela da

Horgoš: San Avganistanaca, Palestinaca i Libijaca

Od sredovečnog gospodina saznajemo da su njega i njegove prijatelje, kada su išli na pecanje, zaustavila tri Avganistanca

raspitujući se za Mađarsku. I bakica koju smo zaustavili u centru sela kaže da je dok je kopala na salašu uz granicu, videla kako

je policija nekoga uhvatila

reporteri slobodne VojVodine u poseti omiljenoj desti naciji među imigirantima

kArolJ vAdAs pokAzuJe mesta najčešćih ilegAlnih prelAzAkA

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

nam se predstavi, rekla je da je dok je kopala na sala-šu uz granicu, videla kako je policija nekoga uhvatila.– Te ljude do benziske pumpe na kraju sela dove-zu taksisti iz Subotice. Do-bro im plate, a ovi im po-kažu put preko polja koja treba preći da bi se stiglo do granice – kaže ona, seda na bicikl i odlazi.

Zalutaju po atarima

Jedan od meštana koji je že-leo da govori za naše novine jeste Arpad Ponus. On nam objašnjava da obični gra-đani ni na koji način nisu ugroženi od strane imigra-nata, budući da se granica nalazi nekoliko kilometara od sela. I sam je jednom prilikom na pecanju video nekoliko torbi i ostavljenu garderobu, a ranije su imi-granti mogli i da se sretnu i u selu. Jednom je čak njego-

va žena koja radi u kisoku, odbila imigranta koji joj je ponudio novac, samo da mu pokaže put.Inače, u ovom delu je veo-ma lako preći granicu jer uopšte nije obeležena, pa se čak dešavalo da su neki pecaroši iz Subotice greš-kom prešli, pa ih je policija vratila. Karolj Vadas, predsednik OO LSV Kanjiža, inače za-poslen u firmi za obezbeđe-nje Anđeo čuvar, objašnja-va za Slobodnu Vojvodinu da je imao prilike da se u svom poslu sretne i sa ile-galnim imigrantima koji zalutaju tražeći granicu. Kako navodi, reč je uglav-nom o osobama skromnijeg izgleda i odeće, eventualno sa nekom kesom u rukama. Obično dolaze iz Subotice ili Sente, pa na autobuskoj stanici pitaju ljude da li bi ih prebacili do granice. – Mislim da dobiju 10, 20 evra da ih prevezu do gra-nice, pa im samo pokažu

kuda da prođu. Ljudi na žalost zalutaju, a kad ih sretnemo nemaju običaj da beže. Ne znaju ni u kojoj su zemlji – kaže Vadas. On dodaje da prilikom nailaska na ove ilegalce pozovu po-liciju, koja dalje postupa po proceduri. A sekretar Me-snog odbora LSV Horgoš Goran Nikičić nam kaže da je i njegov sin sa drugarima prošlog leta sreo u selu jed-nog Iračanina koji ih je za-

ustavio i na dosta lošem en-gleskom pitao gde se nalazi granica. Deca su mu poka-

zala na koju stranu da ide, a on je bio beskrajno zahva-lan. Nikičić kaže i da je ovaj deo granice veoma lak za prelazak, budući da postoje i šumski i močvarni deo, a tu je i rukavac Tise, kao i da pojedinci imaju pomoć i od meštana, naravno uz finan-sijsku nadoknadu. – Bilo je slučajeva da su i meštani uhapšeni prilikom tih akcija policije, bilo je čak i osuđenih – dodaje on.

Stravično: Petnaest utopljenika

Prilikom pokušaja ilegal-nog prelaska granice sa

Mađarskom 14. oktobra 2009. godine utopilo se 15 od 18 Albanaca s Kosova i Metohije, koliko ih je po-kušalo da u čamcu preko Tise nedaleko od Horgoša pređe granicu. U februaru ove godine ministar polici-je Ivica Dačić je rekao da je otkrivena i uhapšena sed-močlana kriminalna gru-pa koja je organizovala taj pokušaj prelaska. Ovaj kri-jumčarski lanac bio je vi-sokofrekventan i mesečno je na područje Mađarske krijumčario više desetina ilegalnih imigranata, ot-krio je tada Dačić, a preneo Dnevnik.

Horgoš ipak trpi

Goran Nikičić objašnjava da, iako meštani nemaju direktnih problema sa imigrantima, opština Kanjiža, kojoj Horgoš pripada, ipak zbog toga snosi određene posledice. Kako navodi, imigranti koje uhvati naša pogranična policija, ali i mađarska koja ih isporuču-je našim vlastima, postaju problem institucija opštine Kanjiža - Centra za socijalni rad i policije. – Oni treba da ih sprovedu u prihvatne centre u Subo-tici, Novom Sadu ili Beogradu. Postoji procedura koja mora biti ispoštovana, pa imigranti prvo idu kod sudi-je za prekršaje, a u njihovoj pratnji u prihvatne centre mora biti socijalni radnik i policajac, a to sve nosi neke troškove - gorivo, putne troškove. Uz to, ta procedura oduzima energiju ovim institucijama koje bi trebalo da se bave bezbednošću građana i njihovim socijalnim problemima – objašnjava Nikičić. A da je ovde svaki policajac preko potreban najbolje svedoči činjenica da je poslednjih meseci povećan broj krađa i provala u Horgošu. Zato Mesni odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine pokreće peticiju kojom će od nadležnih op-štinskih organa u Kanjiži zahtevati da od MUP-a za-traži povećanje broja policajaca u ovom mestu.

I Srem pun imigranata

List Blic je krajem maja objavio da i mitrovačka i šidska policija imaju pune ruke posla, budući da je za poslednjih nekoliko meseci otkriveno čak 486 ilegalnih prelazaka granice stranih državljana, koji put na zapad, do azila, or-ganizatorima plaćaju od 3.000 do 7.000 evra. - Od počet-ka godine suočeni smo sa ogromnim pritiskom ilegalnih emigranata iz azijskih i afričkih zemalja, kojima je jedini cilj da se domognu zemalja EU i dobiju status azilanata. Posebno je opterećena Policijska stanica Šid, gde nema dana da ne presečemo lanac krijumčara ljudi. Begunci u Srbiju ulaze iz Makedonije i s Kosova, a napuštaju je kod Šida i Subotice - objašnjava Goran Pavlović, šef odseka pogranične policije za strance za suzbijanje ilegalnih mi-gracija i trgovinu ljudima. Najveći broj lažnih azilanata uhvaćen je na graničnom prelazu Batrovci prema Hrvat-skoj, koji im je najkraći put do zapadnih zemalja.

Prilikom pokušaja ilegalnog prelaska granice sa Mađarskom 14. oktobra 2009. godine utopilo se 15 od 18 Albanaca s Kosova i

Metohije, koliko ih je pokušalo da u čamcu preko Tise nedaleko od Horgoša pređe

granicu. U februaru ove godine ministar policije Ivica Dačić je rekao da je otkrivena i

uhapšena sedmočlana kriminalna grupa koja je organizovala taj pokušaj prelaska

reporteri slobodne VojVodine u poseti omiljenoj desti naciji među imigirantima

goran nikičić

ArpAd ponus

lokal14 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

NOVI SAD - Nakon što je Mesni odbor „Sava Kovače-vić“ Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad, skrenuo pažnju jav-nosti na loše stanje i potrebu očuvanja preostalih trščara u Novom Sadu, u proteklih

mesec dana su održani okru-gli sto i tribina na temu zaštite ovih narodnih vojvođanskih kuća od zemlje i trske. Neke od tih kuća, podignute su u drugoj polovini XIX veka i predstavljaju retkost, kao i svuda u Vojvodini.

Okrugli sto i tribina o zaštiti trščara u Novom Sadu

Na okruglom stolu koji je krajem maja održan u dvori-štu jedne od preostale četiri trščare, zaključeno je da Grad mora da nađe način da trajno reši problem obnove i očuva-nja trščara, kao deo kulturnog i istorijskog nasleđa. Okrugli sto je inicirao i moderirao predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović, a u nje-mu su učestvovali predstav-nici grada, javnih preduzeća i ustanova koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa. Učesnici su se složili da je potrebno formirati zasebno radno telo sastavljeno od predstavnika nadležnih službi i organizacija koje se bave ovom tematikom. To telo bi trebalo da u roku od 60 dana načini predlog rešenja i da ga uputi Gradskom veću, kako bi se obezbedila sredstva nakon rebalansa budžeta. - Ideja okruglog stola jeste da zajednički dođemo do re-šenja, platforme koja će dati smernice i konkretne korake u

zaštiti trščara – rekao je Jova-nović. On je ocenio da je sta-nje ovih objekata neizdrživo i da je vrlo bitno da o ovoj temi i mogućim rešenjima govore stručnjaci. Na tribini „Zaštita trščara i urbanističko uređe-nje“, koja je početkom juna

održana u MO LSV „Sava Kovačević“ konstatovano je da postoji urbanistički plan, napravljem prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika, koji predviđa uređenje ovih objekata ali da se treba dodat-no delovati na Gradsko veće i Zavod za izgradnju grada.

Turistička promocija bi nam donela mnogo

Tom prilikom, Jovanović je rekao da su preostale trščare stavljene pod zaštitu, ali da je to donelo muke vlasnicima s obzirom na to da Grad svoje-vremeno nije imao jasnu vizi-ju šta tačno treba da se čini sa ovim građevinama. - Neodgovorno je staviti nešto pod zaštitu, a onda ne činiti ništa da se to rehabilituje - rekao je Jovanović, dodajući da veruje da turističkom pro-mocijom trščara sam Novi Sad može imati puno koristi. Direktor Istorijskog arhiva grada, Bogoljub Savin rekao je da bi ulaganje u trščare bilo sasvim normalna i relativno povoljna investicija s obzirom na to da smo svedoci da svake godine u gradu bude izgra-đena makar jedna nova zgra-da. Direktor JP “Urbanizam” Aleksandar Jevtić predstavio je idejni urbanistički plan koji predviđa kako bi izgledao pro-stor gde se nalaze trščare kada bi se uredio.

Preko leta predlog rešenjaza novosadske trščare

IRIG - Nakon skoro osam meseci od kada je Opštin-ska organizacija Lige soci-jaldemokrata Vojvodine Irig zatražila od lokalnih vlasti da osnovna i srednja škola u našem mestu dobiju školsko obezbeđenje, krajem maja smo u tome konačno uspeli

– kaže za Slobodnu Vojvodi-nu predsednik OO LSV Irig Vladislav Ilkić. Prema njego-vim rečima, od 25. maja obe škole u tom mestu obezbe-

đuje jedan čovek kojeg je op-ština angažovala kod jednog privatnog obezbeđenja.- Naša osnovna ideja je bila da škole obezbeđuje jedan policajac 24 časa, ali lokal-na policija nije tehnički bila u mogućnosti da tako nešto ispuni, pa smo se odlučili za privatno obezbeđenje – objašnjava Ilkić.

Najvažnija bezbednost dece

Ilkić kaže da će angažovani pripadnik obezbeđenja biti u školi sve vreme trajanja na-stave i da će njegov posao biti da obezbeđuje Osnovnu ško-lu Dositej Obradović i Sred-nju školu Borislav Mihajlović Mihiz, kao i obližnje obda-nište i kulturni centar. On ističe da, će ta osoba ipak biti najviše fokusirana na školu, i

dodaje da je veoma važno da u školi postoji jedna osoba koja će se tokom nastave bri-nuti o bezbednosti dece. - I roditelji su veoma zado-voljni što će njihova deca biti bezbednija u školi i što barem o tome neće morati da razmišljaju. Ipak je svima nama bezbednost naše dece najvažnija – kaže Ilkić.

Dvaput će razmisliti

Slučaj koji je prelio čašu, kada je Liga odlučila da stane nasi-lju u školama u Irigi na kraj, dogodio se u novembru proš-le godine. Kako je tada javila Politika, učenicu sedmog ra-zreda osnovne škole su dvo-jica osnovaca i jedan učenik srednje škole, koja radi u istoj zgradi, presreli na školskom odmoru i uz smeh je izbacili kroz prozor. Prilikom pada sa polusprata, visine oko dva metra, devojčica je zadobila uganuće zgloba jedne i ugru-vala obe noge. Devojčica je imala sreće da zbog pada nije imala težih posledica.- Ne verujem da će nekome pasti na pamet da nešto ova-ko ponovo učini sada kada je obezbeđenje u dvorištu. Siguran sam da će dvaput dobro razmisliti – zaključio je Ilkić.

roditelji osnoVaca i srednjoškolaca u iriguimaju razlog za zadoVoljstVo

Liga se izborila za školsko obezbeđenje u Irigunaša osnovna iDeja je bila Da škole obezbeđuje jeDan policajac 24 časa, ali lokalna policija nije tehnički bila u mogućnosti Da tako nešto ispuni, pa smo se oDlučili za privatno obezbeđenje, objašnjava vlaDislav ilkić.

Zabrinjavajući spisak

Spisak nasilja koja su počinili tinejdžeri, na žalost, veoma je dug. Novosađani se još sećaju slučaja kada su 2008. godine devojčice osmog razreda jedne osnovne škole, na stotinak metara od škol-skog dvorišta, tukle i ponižavale drugaricu i naterale je da jede travu, dok su dečaci to sve to snimali mobilnim telefonom i sni-mak postavili na internet portalu „Jutjub“. Godinu dana ranije, učenik osmog razreda, druge novosadske osnovne škole, fizički je napao nastavnicu likovnog, dok su njegovi školski drugovi uzvikivali “Udari je, udari!” i čitav incident snimali mobil-nim telefonom.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 15

ukRatko

SUBOTICA – Liga soci-jaldemokrata Vojvodine u Subotici je na izborima za skupštine mesnih zajedni-ca na teritoriji grada Subo-tice osvojila 48 mandata, odnosno deset procenata. Taj rezultat je za čak 17 odsto veći nego pre četiri godine.– Osim u pet mesnih za-jednica u kojima smo po-bedili, a pobedili smo u Malom Bajmoku, Maloj Bosni, Ljutovu, Đurđinu, te u Čantaviru, gde većinu imamo u koaliciji s DS-

om, i Grupom građana “Građani Čantavira” - oče-kujemo da ćemo u vlasti biti u još desetak mesnih zajednica. Ali, razgovori o koalicijama u mesnima za-jednicama tek nam pred-stoje – istakao je Veljko Vojnić.

Vrlo zadovoljni

- Osim što su ovim izbori-ma povećali broj mandata, subotički ligaši su i kvali-tativno pojačali sastav bu-dućih skupština - naglasio je Vojnić. Prema njegovim rečima, LSV zna šta treba da radi, a kroz kampanju sugrađani su upoznati sa njenim programom za svaku mesnu zajednicu, pa će subotički LSV mo-rati da radi na ostvarenju

svega za što je građanima obećao da će se zalagati, pre svega na poboljša-nju položaja i komunalne opremljenosti mesnih za-jednica. – Kada sagledamo ove rezultate, mi smo izuzet-no zadovoljni. Ako po-gledamo rezultate koje je LSV ostvario na svim dosadašnjim značajnijim izborima u Vojvodini, s pravom očekujemo da će na sledećim lokalnim i pokrajinskim izborima LSV biti druga politička

snaga u Vojvodini – oce-nio je Vojnić.

Strateško partnerstvo

On je dodao da je očigled-no da sugrađani shvataju kolika je uloga Lige u po-litičkom delovanju, po-sebno u zalaganju za vra-ćanje imovine i izvornih prihoda Vojvodini. Nakon izbora, gradska organiza-

cija Demokratske stran-ke, koja predvodi lokal-nu vlast, ponudila je Ligi strateško partnerstvo. Reč je o partnerstvu koje se ne odnosi samo na zajednič-ko obrazovanje funkcio-nalnih većina u organima mesnih zajednica, već i na postepeno preuzimanje izvesnih funkcija, odno-sno odgovornosti u grad-skoj vlasti od strane LSV i jačanje njene uloge u lo-kalnoj samoupravi. Deta-lji ponude biće precizirani narednih dana, a Veljko Vojnić je na konferenciji za novinare u lokalnom DS-u to partnerstvo oce-nio pragmatičnom i lo-gičnom odlukom, te naj-boljim izborom koji se može učiniti u interesu građana.

Neosnovan napad SVM Nakon toga, Savez vojvo-đanskih Mađara je napao Ligu optužujući je da je to partnerstvo sklo-pljeno zarad očuvanja pojedinih direktorskih mesta i mesta u uprav-

nim odborima. Međutim, GrO LSV Subotica je u svom saopštenju odbaci-la te navode podsećajući da su nakon izbora 2008. godine SVM i njeni koali-cioni partneri smenili sve članove LSV na gradskom nivou.– Nije jasno na koja di-rektorska mesta i mesta u upravnim odborima ukazuje SVM u svom sa-opštenju kada ih Liga u Subotici nema nijedno, između ostalog, zahvalju-jući SVM-u. Očigledno da se SVM služi neistinama kada govori o razlozima zbog kojih LSV razmišlja o strateškom partnerstvu sa DS-om ili bilo kojom drugom političkom opci-jom – navodi se u saop-štenju. Dodaje se da, za razliku od DS, poziv za

razgovor o strateš-kom razvoju

m e s n i h zajed-n i c a o d S V M n i j e stigao.

izbori za skupštine mesnih zajednica u subotici još jednom pokazali

LSV sve jača!

Ako pogledamo rezultate koje je LSV ostvario na svim dosadašnjim značajnijim izborima u Vojvodini, s pravom očekujemo da će na sledećim lokalnim i pokrajinskim izborima LSV biti druga politička snaga u Vojvodini – ocenio je Veljko Vojnić

Interesovanje

Izbore za skupštine mesnih zajednica u Subotici karak-terisalo je izuzetno visoko interesovanje. Predato je 269 lista u odnosu na 212 pre četiri godine, a veće je i inter-sovanje građanki i građana. SVM je osvojio 25, DS oko 20, DSS 13, a LSV 10 % od ukupnog broja mesta. Sve ostale stranke koje su učestvovale na ovim izborima ili su tek prekoračile cenzus, ili ga, u velikom broju slučaje-va, nisu ni dostigle

Prugom preko Zrenjanina povezati Novi Sad i Temišvar

ZRENJANIN - Železnič-ka mreža u našem regionu je veoma zapuštena i to se mora promeniti – rekao je nedavno u Zrenjaninu na skupu o mogućnosti revita-lizacije želežničkog saobra-ćaja u Banatu predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton. Ovaj skup je održan na inicijativu Nezavisnog sindikata maši-novođa Vojvodine, i okupio je predstavnike JP Železnice Srbije, lokalne samouprave Grada Zrenjanina i opština srednjobanatskog regiona, sindikata železnice i predu-

zeća i ustanova sa teritorije Grada Zrenjanina i svih za-interesovanih za ovu proble-matiku.- Poboljšanje mreže može da dovede do porasta investici-ja i lakšeg i jeftinijeg prevoza robe i putnika. Grad Zre-njanin u ovom trenutku ne može iz budžeta da izdvoji sredstva za ovu namenu, a s obzirom na širi značaj železničkog saobraćaja, to opravdano očekujemo od pokrajine i republike i veru-jem da za to postoje moguć-nosti – istakao je Marton. On smatra da je situacija je na vojvođanskim prugama počela naglo da se pogorša-va kada je pre 20 godina že-leznica iz pokrajinskih ruku prešla u republičke.- Da Vojvodina ima svoju imovinu, koja je trebalo da joj se vrati još nakon prome-na 2000. godine, situacija bi bila znatno drugačija – sma-tra Marton, i dodaje da je dobro da se ovih dana uveli-ko radi na vraćanju imovine pokrajini i lokalnim samou-pravama. Marton kaže i da bi u nekoj perspektivi preko Zrenjani-na trebalo povezati Novi Sad i Temišvar, kao dva najveća grada na ovim prostorima, što bi prema njegovom mi-šljenju donelo velike eko-nomske rezulatate.

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

ČURUG - Građani i građan-ke Čuruga su do sada uspeli da prikupe više od 70 hiljada evra za transplantaciju srca njihove sugrađanke Slađane Benke koja boluje od težeg oblika kardiomiopatije i uve-ćanja srca. Jedino rešenje za njeno zdravstveno stanje je veoma skupa transplantaciju srca u Austriji za koju treba

prikupiti više od 100 hilja-da evra. Kako za Slobodnu Vojvodinu kaže član Me-snog odbora LSV u Čurugu Milorad Radnov, koji je sa nekolicinom prijatelja prvi pritekao u pomoć svojoj su-građanki, najveću pomoć do sada pružio je košarkaš Dar-ko Miličić.

- Miličić je pokazao da je veli-ki čovek i veliki humanitarac. On je za Slađaninu operaciju dao čitavih 50 hiljada evra. Od tog novca je na kraju na Slađanin račun uplaćeno oko

46 hiljada pošto je ostatatk država uzela za porez. To je prosto neverovatno – kaže Radnov.

Pomoć preko Fejsbuka

Radnov kaže da je do kontak-ta sa Miličićem je došlo preko Fejsbuk stranice „Pomozimo Slađi Benke“. - Članovi te naše grupe su sla-li poruke svim poznatim lič-nostima do kojih smo mogli doći, a jedna članica grupe je poslala poruku Miličiću, ko-jeg lično poznaje, i on je obe-ćao da će pomoći čim dođe u Srbiju. I svoje obećanje je održao – kaže Radnov. On ipak napominje da treba pri-kupiti još oko 30 hiljada evra i poziva državu da pomogne.- Mi smo eto prikupili dve trećine novca i bilo bi dobro da i država da nešto nov-ca da spasimo Sla-đanin život – kaže Radnov.

Važna pomoć države

On kaže da je Slađino zdravstveno stanje i dalje veoma teško i da joj srce radi sa svega 25% kapacite-

ta. Radnov kaže, da sve jače vrućine njoj veoma teško padaju i bilo bi dobro da se što pre zaputi u Austriju, ako želimo da se vrati kući svojim ćerkicama i supru-gu. I tu bi, kaže Radnov, dr-žava mogla da odigra ključ-nu ulogu.- Naša zemlja nije članica Eurotransplanta i u Austriji

svega nekoliko ljudi iz Srbije go-dišnje dobije novo srce. Naše državne insitucije bi morale da izlobiraju da se Slađa nađe na toj listi, inače u suprotnom nećemo dobiti srce – upozorava Radnov.

košarkaški reprezentatiVac još jednom pokazao da je Veliki humanitarac

Darko Miličić dao 50 hiljada evra za Slađino novo srceoD tog novca je na kraju na slađanin račun uplaćeno oko 46 hiljaDa pošto je ostatatk Država uzela za porez. to je prosto neverovatno, kaže član mesnog oDbora lsv u čurugu miloraD raDnov.

Kako pomoći Slađani

Milorad Radnov kaže da je grupa ljudi koja je od-lučila da pomogne Slađani Benke već organizovala pripredbe, koncerte, pojavljivanja u medijima, otvori-la je grupu na Fejsbuku pod nazivom „Pomozimo Slađi Benke“, naprivili su internet sajt www.srcezasladju.com. On dodaje i da ako neko želi da pomogne Slađani da dobije novo srce novac može u bilo kojoj pošti ili banci uplatiti na račun NLB banke 310-0410100424065-14.

NOVI SAD - Gradski odbor Lige socijaldemokrata Voj-vodine Novi Sad pokrenuo je nagradni konkurs „Moj Novi Sad“ kojom poziva sve građane da snime film o tome kako vide svoj grad. To je prilika za svakoga ko želi da iznese svoj stav, mi-šljenje, pogled na ovaj grad, na stvari, situaciju sa kojom se svakodnevno susreće; ko želi da zabeleži nešto što smatra da treba promeniti u gradu, nešto što ne voli ili, pak, voli.Na konkursu mogu da uče-stvuju bukval-no svi, bez i k a k v i h ograni-čenja,

Nema nikakvih ograničenja ni kada je u pitanju forma i ideja. Jedini uslovi su to što film ne sme biti duži od pet minuta i to što ga treba sni-miti kamerom mobilnog te-lefona ili fotoaparata. Kon-kurs je otvoren do početka jula 2011. godine, filmovi se šalju na e-majl adresu: sni-misvojfilm@gmail.com, ili ga mogu doneti u Gradski odbor Lige socijaldemokra-ta Vojvodine, Trg mlade-naca 10, 21 000 Novi Sad. Predviđene su i nagrade, a više informacija o ovom kon-kursu zainteresovani mogu

naći na face-book stra-nici Lige socijalde-m o k r a t a Vojvodine www.fa-cebook.com/Li-gaNS.

nagradni konkurs gradskog odbora lsV noVi sad

Snimite kratak video o Novom Sadu

Predsednica LSVO na Saboru kluba mladih IDSNOVIGRAD – Predsednica Omladine Lige socijalde-mokrata Vojvodine Dra-gana Dukić prisustvovala je nedavno šestom Saboru kluba mladih Istarskog de-mokratskog sabora (IDS) koji je održan u Novigra-

du, u Republici Hrvatskoj. Dukićeva se tom prilikom obratila delegatima i dele-gatkinjama Sabora, pozdra-vila ih u ime LSV i istakla

važnost saradnje među političkim organizacijama u regionu koje se bave pita-njima regionalizacije i de-centralizacije. Dukićeva je najavila intezivniju saradnju između omladina IDS i LSV. Skupu su se obratili i pred-

sednik IDS-a Ivan Jakovčić, predsednik IDS-a Novigrad Vladimir Torbica, kao i dru-gi visoki funkcioneri i funk-cionerke ove partije.