Svaka masna elija naeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektno organizovana mikro fabrika sa 24-satnim radnim vremenom. Zadatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi i oslobodi rezerve goriva, da bi se nae telo snabdelo svim dnevnim energetskim potrebama.Da bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline ieere, koji se unose hranom (ne zaboravimo da se eeri nalaze u skorosvakoj namirnici, pre svega u cerealijama, odnosno itaricama penici,heljdi, rai, pirinu, jemu, zobi, itd, zatim u vou, slatkiima i velikom broju povra).Nakon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiselinepreuzima itava armija enzima koji pomau u daljoj proizvodnji velikihmolekula, poznatih kao trigliceridi.Stvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije.Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina,hormona koga lui naa guteraa (pankreas).im se nivo insulina povea, a to se deava pri svakom unosu hrane, masne elije dobijaju komandu: skladiti!Znai, kad god neto pojedemo (jabuku, zelenu salatu, kuvanu argarepu,niclu, hleb, pire krompir ili okoladu), svi procesi skladitenja masti seukljuuju, a istovremeno se sva druga vrata elije zatvaraju, to zaustavlja svaku drugu njenu aktivnost. Masna elija zapoinje fazu stvaranja masti, koja se se zove lipogeneza, jer je to i njena najznaajnija uloga u organizmu.Izmedju mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalni ritam je ukratko sledee: budjenje do 8 asova izjutra; spavanje najkasnije doponoi; unoenje tri obroka u toku dana, u periodu izmedju 8h i 20h...Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne tri maksimuma (tkz. pika ili vrha), jedan pri svakom obroku; zatim nakon 60 minuta ovaj nivo normalno poinje da se smanjuje, ali podvlaimo da efekat poveanja vrednosti insulina traje do oko 3 sata nakon unosa bilo koje hrane.Nakon tog odredjenog vremena, u proseku 3 sata nakon uzimanja hrane, kad prestane aktivirajui signal skladitenja, elija zapoinje pripreme za oslobadjanje masti, a taj proces se zove lipoliza. Ovo oslobadjanje masnoa iz masnih elija se deava daleko intenzivnije i bre, ukoliko postoji vea potreba za energijom (kretanje, fizika aktivnost).Za aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletanobrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo.Tada masne elije dobijaju nalog za skladitenje. Tog trenutka prestajeoslobadjanje masti, zatvaraju se sva elijska vrata i zapoinje lipogeneza,odnosno, elija poinje da stvara masti iznova.Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmedju obroka prouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava da smramo do neke eljene teine. Ako elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosu regularnih obroka, i to - tri u toku dana.Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacija u telesnom prirodnom ritmu unoenja hrane, kao i kompulsivno grickanje izmedju obroka.Poznato je da su najsnaniji pokretai guterae, odnosno pankreasa na izluivanje insulina, upravo prosti eeri beli eer, uti eer, med, itd (a njih ima u veoma velikom broju namirnica i grickalica, pogotovo slatkia, ali i u keapu, koji deca toliko vole), kao i hidrogenizovane biljne masnoe (a njih ima u praktino svakoj grickalici iz kese, u pecivu, posnim kolaima i dr.).Pored uzimanja grickalica, drugi najei poremeaj u navikama u ishrani je preskakanje obroka.Ne postoji vie ni najmanja sumnja u opravdanost unosa odredjenih, veoma visokokalorijskih namirnica, upravo ujutru, upravo kad je nivo kortizola, hormona budnosti, u naem krvotoku najvii i kada je luenje insulina najaktivnije.ta se zapravo dogodi kad preskoimo unos hrane ujutru?-Nivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kodmnogih ljudi ak i vei pad eera.-Iako moda i ne oseamo nikakvu glad, na eludac i ceo digestivni sistem se sprema da primi hranu, pa poinje sa predodredjenim izluivanjem odredjenih supstanci koje treba da pomognu u varenju.-Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji slue u stvaranjuneophodne energije za rad srca, miia i mozga (i svih unutranjih organa).ta mi uradimo?Tada mi preskoimo ovaj obrok, ili jo gore, popijemo kafu sa eerom (ili jo mnogo gore od toga popijemo kafu sa vetakim zasladjivaem) i time bukvalno zakljuamo sva vrata na naim masnim elijama, to jest adipocitima, one zapoinju intenzivan proces zatite svojih postojeih rezervi neophodne energije za rad organa.U prastara vremena, kada ovek nije jeo svaki dan (a jo manje tri puta na dan), jedini nain da preivi, bila je jedna prirodna karakteristika masnih elija: izazivanje automatskog zaustavljanja aktivnosti svih enzima koji razgradjuju masne rezerve u njima. Kada nije bilo redovnog unosa hrane, odnosno mesa, aktivni bi postajali samo sintetiui enzimi, to jest materije u organizmu koje su bile sposobne da i od najmanje bobice ili voke koja bi se pojela, naprave neohodne energetske zalihe, odnosno mast. Na taj nain priroda se postarala da uteda energije za rad srca, mozga, jetre i svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omoguen ivot u svim zadatim uslovima.Nita se u telu oveka nije izmenilo ni sad; kad ljudi u sredinama gde ishrana nije problem, ne unesu hranu u zadatom biolokom ritmu, telo to prepoznaje kao pretnju i odmah zapoinje brojne mehanizme odbrane u cilju utede energije.

Kako se mast oslobadja iz masne elije?Dok s jedne strane masno tkivo skladiti mast, ono isto tako, sreom po nas, takodje i otputa mast koju je prethodno uskladitilo. Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje ljudskog organizma.Kao to smo rekli, masne elije, odnosno adipociti, su ukladitili velike molekule, koji se zovu trigliceridi u svoje specijalne delove elije, koji se zovu rezervoari.Da bi se ovi molekuli otpustili u krv, potrebno ih je razbiti u manje delove(trigliceridi ne mogu napustiti zdravu, neoteenu masnu eliju, ne postojinikakva magina masaa, ili supstanca koja moe dovesti do toga da masna elija izbaci svoj sadraj, osim ukoliko se sama elija ne raspadne).Tajna smanjenja masnoa je opet u enzimima, posebno enzimu lipazi, koji je odgovoran za razlaganje triglicerida.Lipaza, enzim koji razlae masnou se nalazi u masnoj eliji, odnosno adipocitu, ali je potpuno neaktivna, sve dok je hormon insulin prisutan u veoj koncentraciji u krvi, jer svojom aktivnou, hormon insulin direktno blokira enzim lipazu!Znai, sve vreme dok jedemo i grickamo, hormon insulin vredno radi na pravljenju energetskih, masnih rezervoara, a enzim koji razlae masnoe iz tih naih masnih rezervi ne funkcionie uopte. Ne postoji ni teorijska mogunost da izgubimo i miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan, a ponavljamo, on je maksimalno aktivan jo oko 2-3 sata nakon svakog poslednjeg zalogaja koji smo pojeli.Hormoni koji aktiviraju i podstiu aktivnost enzima lipaze, upravo onog enzima koji nam smanjuje masne depozite su adrenalin inoradrenalin, takozvani stres hormoni. Oni se otputaju u najveoj meri pri fizikoj aktivnosti ili u stanjima stresa: toplota, hladnoa, fizika agresija, mentalni stres...).Aktiviran izluenim stres hormonima, enzim lipaza razlae molekul triglicerida u manje delove i specijalnim biolokim kljuem otvara izlazna vrata adipocita, te se ove, sada sasvim male partikule otputaju u krv. Ovi delii se zovu masne kiseline i glicerol. Te masne kiseline zapravo slue kao miino gorivo.Kad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol, postoje dve alternative:-ili emo biti fiziki aktivni i nai miii e sagoreti energiju koja im je ponudjena,-ili emo biti fiziki neaktivni, te e masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku, pa e ubrzo masno tkivo, koje je zapravo bioloka fabrika, preuzeti ove elemente i u svom delu za reciklau, retransformisati ponovo u trigliceride i uskladititi, ali ovaj put u delu koji slui za skladitenje otpada.Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moe se uskladiti jedna ogromna koliina otpadnog materijala, a ove supstance nisu vie zdravo masno tkivo, ve jedna masa puna biolokog, ali i industrijskog otpada, koji se veoma teko uklanja.Te naslage su najee one na stomaku, struku i bokovima i veoma su tvrdokorne za uklanjanje.Masne kiseline delom odlaze i u jetru, gde se uz pomo jetrinih enzima direktno pretvaraju u trigliceride, tada se oni nazivaju serumski trigliceridi i nalaze se u slobodnoj cirkulaciji. Kad su povieni trigliceridi u krvi, to je pouzdan znak da ne postoji fizika aktivnost uz istovremenu poveanu proizvodnju masnoa.Svako poveanje vrednosti triglicerida i holesterola je siguran znak patnje nae jetre, kao i guterae, odnosno pankreasa.NAPOMENA: IZMEDJU OBROKA MORA DA PRODJE MINIMALNO 3, OPTIMALNO 4 SATA!Kao to smo videli, masne elije su fantastini proizvodjai i uvari energije neophodne za rad srca i miia. Ali, masno tkivo ne elimie iz organizma ni na koji nain nagomilanu mast. To rade nai miii.. oni su osnovna maina koja sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu za kretanje.Pravo vreme za vebanje je ono kad se masne elije spremaju da zaponu proces oslobadjanja masti. Ne treba da vebamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu, to jest dok traje lipogeneza, odnosno stvaranje masti. Znai, ne vebamo posle obroka i to najmanje sledea 2 sata. Sem to je potpuno neefikasno, moe biti optereujue za varenje unete hrane, mogue je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukoliko elimo da smramo.Iskoristimo prirodno najaktivniji period za lipolizu, odnosno razlaganje masnoa (nivo kortizola ujutru je najvii izmedju 7 i 8 sati, kortizol je takozvani hormon budnosti), a tada je znai i nivo aktivacije svih naih ivotnih funkcija najvii. Najbolje vreme za vebu je ujutru, a pre doruka.Ostali termini za vebanje su pre ruka ili pre veere, ali ovo poslednje je najgora alternativa. Najmanje je preporuljivo vebanje posle 9 sati uvee (razlozi su brojni, jedan od razloga je to tim postupkom vetaki odravamo nae nadbubrene lezde aktivnim, a to vodi u hronian sindrom stresa, koji kasnije, nakon nekoliko godina ove prakse dovodi do brojnih poremeaja u telu, a pre svega poremeaju imuniteta).Po mnogim istraivanjima, brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao najefikasnije rezultate u ouvanju zdravlja i to zaista ubedljivo. ene treba da imaju najmanje 4 sata aktivne rekreacije u toku jedne sedmice, mukarci 3 sata (ovo je zbog razlike u nivou testosterona u krvi).Aspartam i drugi vetaki zasladjivai su jo snaniji okidai izluivanja insulina od prostog, brzog eera...ta se zapravo deava: mi popijemo dijet pie ili kafu za zasladjivaem...nivo insulina odjednom poraste, a mi u krvi nemamo nikakav nov unos takozvanog brzog eera koji treba da se metabolie. Sad odjednom postaju zbunjeni i pankreas i masne elije, odnosno adipociti, jer je dolo do lane uzbune...Poinje aktivacija brojnih hormona i enzima, a kako ne postoji nita znaajno u krvotoku to treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije, ponovo dolazi do principa reakcije na pretnju i mi zakljuamo sva mogua vrata na elijama masti, pa klju ak i zaturimo na neko vreme. Aspartam je jedan od najkancerogenijih poznatih zasladjivaa, a njegov indeks kiselosti je 40, apsolutno najvei od svih namirnica koje unosimo.Zbog jedne dobre osobine fruktoze, najzdravije je unositi taj eer, jedinofruktoza, od svih eera ne dovodi do snanog porasta nivoa insulina. Takodje, ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjiva, STEVIA, to je biljni ekstrakt, nema kancerogenih efekata, ne aktivira pankreas, plus, izuzetno je bazna supstanca, pa deluje i kao zatitnik imuniteta.Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoe, a radi se o biljnim proizvodima, za koje se donedavno verovalo da nisu tetne (margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir itd...)Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je teta ogromna priunosu ovih namirnica. Te masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori i sintetska grupa.Do skora se smatralo da su tetne namirnice crveno meso i punomasno mleko, pa je veliana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kae: mnogo su tetnije industrijski proizvedene trans masti, od prirodnih. One poveavaju nivo takozvanog loeg (LDL), a sniavaju nivo takozvanog dobrog (HDL) holesterola.Najvei izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pekarske masnoe itd... Preporuka je da se detaljno proui sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedena i da se proveri procenat sadraja trans masti (ne sme biti vei od 2%, mada je daleko najbolje da ne postoji uopte).Znai: im vidimo da u sastavu proizvoda pie - hidrogenizovana biljna masnoa, neka to bude signal za oprez.

Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcijaProteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama, koje obezbedjuju rast, odravanje i reparisanje, odnosno popravljanje tkiva, atakodje su fundamentalan izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd..Nae telo niti proizvodi, niti skladiti proteine. Ukoliko unosimo malo ili neunosimo uopte proteine, nae telo poinje da razgradjuje sopstveno miino tkivo, da bi obezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca i unutranjih organa, kao i imunog sistema.U crvenom mesu i u pileem i ureem belom mesu se nalaze velike koncentracije karnozina, amino kiseline koja utie na misaone procese, razvoj mozga, usporavanje procesa starenja mozga.

Principi Hrono - ishraneU programu hrono ishrane je od osnovnog znaaja primeniti znanja o medicinskoj grani koja se zove hronobiologija, o vrsti namirnica, iskoristljivosti, kao i o vremenu kad se elementi skladite, a kad se energetske rezerve otputaju iz adipocita, odnosno masnih elija. Ve samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristup ishrani i time pomaemo uspostavljanju ravnotee u naem metabolizmu,kao i telesnoj teini koja je idealna za nas.Ujutru elije naeg tela zahtevaju energiju i tada masne elije otputaju uskladitenu mast daleko lake nego bilo kad kasnije u toku dana.Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladite i otputaju, je upravo ujutru.To su ugljeni hidrati (hleb, razne cerealije i masti ivotinjskog porekla maslac, kajmak, sir itd). Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani, jer jedino jutarnji unos hrane aktivira masne elije da bez oklevanja isputaju iz svog skladita masti i to vrlo intenzivno.Ako ujutro preskaemo obrok, nakon nonog stvaranja masnoa, umesto da dodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi, uz veliku aktivnost hormona kortizola, nae telo, naprotiv, nastavlja sa skladitenjem, jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci.Uvee se moramo prebaciti na ekonominiji bio-mod, jer je to vreme kad telo prirodno skladiti mast.Nae elije su u veernjim satima ve zamorene i lenje, (kortizol, hormonbudnosti se mnogo manje lui, poeo je da se lui hormon sna) i elije poliniji manjeg otpora, ude za brzim eerima, da bi ih lake i sa manje napora uskladitile.Ovo je najei problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporedjuju obroke organizam poinje da udi za slatkiima! Najpre uvee, a nakon nekog vremena i u svako doba dana!Ako uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naim elijama da uskladite ekstra mast, tano na vreme kad one to i inae rade, i kad je oslobadjanje masti samo simbolino, bez obzira na fiziku aktivnost (ponavljamo da intenzivne vebe nakon 9 sati uvee samo mue nae telo, jer mi takvom aktivnou vetaki odravamo nivo kortizola, to jest utiemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizola u krvi i odlaemo luenje drugih neophodnih hormona, koji uestvuju u reparaciji, odnosno popravci elija i pravljenju zdravog imuniteta).Najlaki nain da izbegnemo sve probleme je pridravanje unosa hrane od 3 puta u toku dana, (od 8h do 20h, sa pauzom od 4 sata izmedju obroka) a naroito je vano u toku prepodneva uneti najveu koliinu razliitih hranjivih supstanci.NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE 2 SATA PRE ZASPIVANJA!