E.Dž.Vagoner

HRISTOSINJEGOVAPRAVEDNOST

Naslovoriginala:

ChristandHisRighteousnessByElletJosephWaggoner

Štampa:ApolloGraphicProduction,Beograd

PrvoizdanjeBeograd,2010.

Elektronskaverzijuknjige„HristosiNjegovapravednost“besplatnojedostupnanaInternetu,zaličnuupotrebu.Ukolikoželitedanabaviteovuknjiguuštampanomobliku,možetejenaručitikodnašihdistributera:ZaHrvatsku:AndreaVeljača;tel.+385‐91‐516‐06‐65;e‐mail:andrea3710@yahoo.comZaSrbiju:BrankoĐurić;tel.+381‐63‐727‐17‐28;e‐mail:bdjrapsody@gmail.comDejanJovanović;tel.+381‐64‐974‐04‐72;e‐mail:dejanjkg@yahoo.comZaCrnuGoru:PavleSimović;tel.+382‐68‐558‐522;e‐mail:pavlescg@yahoo.com

 2 

SADRŽAJUvodnarečizdavača…………………………………………………………………………………………………... 3HristosiNjegovapravednost…………………………………......................................................................... 4KakodaposmatramoHrista……………………………………………………………………………………….. 6DalijeHristosBog?……………………………………………………...……………………………………………. 8HristoskaoStvoritelj………………………………………………………………………………………………….. 11DalijeHristosstvorenobiće?………………………………………................................................................ 13Bogsejaviutelu…………………………………………………………….............................................................. 16Važnepraktičnepouke…………………………………………………................................................................ 19Hristoskaozakonodavac……………………………………………………………………………………………. 22PravednostBožja……………………………………………………………………………………………………….. 25Gospod,našapravednost……………………………………………………………………………………………. 30PrihvaćeniodBoga…………………………………………………………………………………………………….. 35Pobedavere…………………………………………………………………................................................................ 39Istovremeno–slugaislobodan…………………………………………………………………………………... 42Oslobođenjeizropstva–praktičanprikaz……………………..............................................................… 44

NAPOMENA:UovojknjizikorišćenisubiblijskitekstoviizstandardnogprevodaDaničić&Karadžič,kaoiizČarnićevogprevodaNovogZaveta.

 3 

UVODNAREČIZDAVAČA

„Opravdavšiseverom,imamomirsBogomkrozGospodasvogaIsusaHrista.“Rimljanima5,1.

EletVagoner(E.J.Waggoner)prosecadubokokrozviševekovnuduhovnumaglu,ponovo

otkrivajući začuđujuću silu čistog, novozavetnog opravdanja kroz veru. Autor ove knjižicedirektnoupireprstomnapravirazlognašihduhovnihporaza,tojestnanašeneverovanje,alitakođe ne propušta da ukaže čitaocu na obilje duhovne svetlosti, pakazujući mu na vrlojednostavannačinkakodanadvladastanjegrešneparalisanosti,atoje,svakako,spoznajomiveromdaRadosnavestzaistapružaradost.RazlogzaovuradostpotvrdilajeiElenVajt,kadajeusnažnimpropovedimakoje jeVagonerodržaonaGeneralnojkonferencijiuMineapolisu1888, prepoznala korake Hristovog skorog drugog dolaska. Njen komentar bio je: ‚‚Svakastrunamogasrcareklaje'Amin!'‘‘

Za čitaocekoji više znajuo adventizmu, važna jenapomenada jeovaknjiganastalanaosnovu beležaka sa pomenute konferencije, koje je načinilaVagonerova supruge, pa je takoovaknjigaujednoivažanistorijskidokumenat,sobziromnatodanisusačuvanistenografskizapisisaskupakojijepomnogočemupresudnoobeležioputkojimseadventisti,kaocrkvaikaopojedinci,danaskreću.Knjigajeprviputobjavljenadaleke1890.godine,nemnogonakonmineapoliske konferencije, tako da posredno, iz druge ruke, možemo imati uvid u teme okojimaseraspravljalonasamojkonferenciji,kaoičitavudecenijunakonnje.

Verujemo da će snažne hrišćanske poruke koje su sadržane u ovoj publikaciji, svakomčitaocudoneti onaj isti osećajHristove blizine iNjegovemoći kojomnas izbavlja od greha.TakoćekrugonihkojisuobradovaniDobrimvestimanastavitidaseširi.

 4 

HRISTOSINJEGOVAPRAVEDNOST

UposlaniciJevrejima3,1nalazimoveomavažnuopomenu,kojasadržisvepropisezajed‐

noghrišćanina:„Stoga,braćosveta,vikojiučestvujeteunebeskompozivu,upravitesvojemisli na poslanika i prvosveštenika naše veroispovesti, Isusa.“ Ako posmatramo Hristaneprestanoitačno‐onakokakojeprikazanuBibliji‐postaćemosavršenihrišćani;jerdokgaposmatramo,preobražavamoseuNjegovusliku(2.Kor3,18).

PropovednicijevanđeljasuuRečiBožjojdobilinalogdaljudimastalnoprikazujuHristaidaimskrećupažnjusamonaNjega.ApostolPavlejepisaoKorinćanima:„JersamodlučiodameđuvamaznamsamoIsusaHrista‐itoraspetoga“(1.Kor2,2).NepostojinikakavrazlogdasesmatradajePavleuKorintudrugačijepropovedaonegodrugde.OnkažedajeBogsvo‐gaSinaunjemuotkriozatodabigaonmogaoobjavitineznabošcima(Gal1,15.16).Pavlovaradostbilajeutomeštomujeukazanamilost„damnogobošcimakaoradosnuvestobjavineistražljivobogatstvoHristovo.“(Ef3,8)

ČinjenicadasuapostoliusvojimpropovedimastavljaliHristausredište,nijezanasniukom slučaju jedini razlogdaGa slavimo.Hristovo ime je jedino imekoje je dato ljudima, ukomemožemonaći spasenje (Dela4,12). Isus je izjaviodanikonedolazi kOcu ‐ semkrozNjega(Jv14,6).Nikodimujerekao:„IkaoštoMojsijepodižezmijuupustinji,takotrebadasepodigneSinčovečji,dasvakikoveruje,imaunjemuživotvečni“(Jv3,14.15).Iakoseovo„podizanje“HristapresvegaodnosinaNjegovoraspeće,ipakonoobuhvatadalekovišeodoveistorijskečinjenice.Onoznačidasvivernitrebada„podignu“HristakaoraspetogaSpasitelja.Njegovablagodatislavadovoljnisudazadovoljeinajvećupotrebusveta.ToznačidaseOnusvojoj izvanrednoj ljubavi i sili mora „uzdići“ kao „Bog sa nama“ da bi svojim božanskimkarakternimosobinamamogaosveprivućiksebi(Jv12,32).

Razlog zašto trebada gledamouHrista datnam je u poslanici Jevrejima12,1‐3: „Zato,dakle,imikadimamookosebetolikioblaksvedoka,odbacimosvakiteretigrehkojinaslakozapliće,strpljivošćutrčimo trkukojanampredstoji,gledajućina Isusa,začetnika iusavršiteljavere,kojijeumestoradosti‐kojajebilaprednjim‐podneokrstnemarivšizasramotu, iseosdesnestraneBožjegprestola.Razmislite,naime,onjemu,koji jeodgrešnikapodneo takvoprotivljenjeprotiv sebe,danemalakšete ineklonuduševaše.“SamostalnimgledanjemuHristauzmnogemolitveipobožnimposmatranjemNjegovogbića,kakvojeotkrivenouBibliji,bićemosačuvaniodtogadasenaputupravednostineumorimoineklonemo.

S druge strane, treba da posmatramo Hrista, zato što je u Njemu „skriveno sveblagomudrostiiznanja“(Kol2,3).Onajkomenedostajemudrosti,trebadajetražiodBoga,kojijeradodaje, ne prebacujući nikomeništa. Gospod je obećaoda će je dati. Željenamudrost semeđutimdobijasamokrozHrista.MudrostkojanedolaziodNjega inevodikNjemu, jesteludost.Bogkoji jeStvoritelj svihstvari, jeste izvormudrosti;nepoznatiNjega jestenajvećaludost. Vidi Rim 1,21.22. Sva blaga mudrosti i znanja skrivena su u Hristu. Onaj ko imamudrostovogasveta,tajustvarineznaništa.IpoštojesvakavlastnaNebuinaZemljidataHristu,apostolPavlekažedajeHristosbožanskasilaibožanskamudrost(1.Kor1,24).

Postojijedantekst,kojiukratkoobuhvatasveonoštoHristosznačizačoveka.Istovreme‐

 5 

no on sadrži najbolji razlog zašto treba daGa gledamo i posmatramo. „Odnjega ste iviuHristu Isusu,kojinam jepostaomudrostodBoga,pravednost iosvećenje, i izbavljenje“(1.Kor1,30).Mismoneznalice,bezbožniiizgubljeni;Hristosjemudrost,pravednostispase‐nje za nas.Kakvo otkriće: od neznanja i greha ka pravednosti i spasenju!Ni najplemenitijetežnje,ninajvećepotrebečovekanemogudasadrževišeodonogaštojesamHristoszanas.TojedovoljanrazlogdanašeočibudustalnoupravljenenaNjega.

 6 

KAKODAPOSMATRAMOHRISTA

AlikakodaposmatramoHrista?‐Onakokakoseotkriosvetu,premasvedočanstvukojejedaoo sebi.Upredivnomgovoru, koji je zabeleženu5. poglavlju Jovanovog jevanđelja, Isuskaže:„JerkaoštoOtacvaskrsavamrtveioživljava,takoiSinoživljavaonekojehoće.Otacnesudinikome,negojesavsuddaoSinu,dasvipoštujuSinakaoštopoštujuOca.KonepoštujeSina‐nepoštujeniOcakojigajeposlao“(Jv5,21‐23).

Hristujepoverenanajuzvišenijaslužba,naimeslužbaSudije.OnmoradaprimiistučastkojapripadaBoguOcu,itoiztograzlogaštojeiOnsamBog.Oovomeomiljeniučenikdajesledećesvedočanstvo:„UpočetkubešeReč,itaRečbešeuBoga,iBogbešeReč“(Jv1,1).DaovabožanskaRečnijenikodrugi,doIsusHristos,dokazuje14.stih:„IRečpostadeteloiuseliseunaspunoblagodati i istine; ividesmo slavunjegovu, slavu,kao jedinorodnogaodOca.“

Rečjebila„upočetku.“Čovekovumnijeustanjudaobuhvativremenskirasponnakojiseovajizrazodnosi.NijedatoljudimadaznajukadailikakojeSinrođen1,alimiznamodajeOn

                                                            1Kako jeSinrođen ‐Ovaj tekst (injemuslični)se „uzimakaosporan“uspisimaWaggoner‐aodstrane

onih(ilineupućenihilinedobronamernih),kojisu,kakokrozprotekledecenije,takoidanas‐širiliglasineotomekakosustarešineWaggoneriJonestvrdilidaIsusnijeBogodvečnihvremena,većdaGajeBogstvorio,tj.dajeOnuvremenskomsmislunastaokasnijeodOca –štopredstavljaočiglednu jeres ili lažnoučenjesuprotnoBiblijskimzapisima.

Međutim,nama,kojiistražujemoBiblijudanas,uovimposlednjimdanimakadaočekujemodavidimoGos‐podaSVOJIMOČIMA–možebitiveomajasnoijednos‐tavnoobjašnjenjeovogteksta.Ipremdajeovaknjiganaj‐jasnijiiskazverovanjaWaggoner‐aisamimtimnetrebazastupnika,osećamdužnostdanaglasimneistinekojeseiznosenaovajračun.

Zaista sablažnjujuće zvuči idejada je Isuspostaokasnije odBogaOca, tj. daOnnijepostojao saNjimodvečnihvremena,bezpočetkaikraja.Međutim,kakoWaggoneridokazujeunastavkuteksta,IsusjestebioRečijedno saOcemodvečnihvremena. Ono što takođemožemo uočiti u Bibliji je činjenica da je Isus postojaomnogoprenegoštojebilokobiostvoren–biloanđeli,ilipoglavarstva,ilidrugastvorenabićaisvetovi,jerjesvestvorenokrozNjegaizaNjega!

Uhronološkomsmislu,takođe,biblijski jelakodokazivodajeIsusizašaoodOca,tj.dajerođenodOca,očemunamsvedoči i samIsus ‐ ida je taj izlazakuređenodvečnihvremena.Paučemu jeondazabuna iline‐razumevanje?AkojeIsuspostojaoodvečnihvremena,tj.akojeOnsamBogkojinemanipočetaknikraj–kakojemogaobiti„kasnije“rođenodOca,tj.izaćiodNjega?

Odgovorležiutajnistvaranja.BiblijanedvosmislenoučidajeBog(asamtimdakleiIsusjerjeIsusBog),postojaobezpočetkaprenegoštojebilokobiostvoren,presvihdela.

Takođe,BiblijaučidajeIsusnakonstvaranjahodaouvidljivomobličjusastvorenimbićimaiimao„nebeskotelo“(kakokažeapostolPavle„imajutijelazemaljskaitijelanebeska“čijesuslaverazličite–1Kor.15,40).TakoIsusa, osim kao Reč, između ostalog u starozavetnom vremenu poznajemo i kaoMihaila, jednog od „prvihknezova“(Dan10,13)KnezaiZapovednikaanđelimakojimeđunjimahodauvidljivomobličju,komeseanđeliklanjaju,poštujuga,obožavaju iratujuzaNjega ikojiživiuvremepotopa(Danilo12,1;1Sol.4,16; Juda1,9. ikonačno,Otkr.12,7)!

Utomsmislu,VagnerovaizjavadanamanijedatodaznamokadajeIsus„rođen,“potpunojetačna–jerna‐manijedatodaznamokadaikakojeBogodlučioiučiniodauzmevidljivioblikiživisasvojimstvorenjimakojasustvorenakrozNjegaizaNjega!Utomsmislu,Isusnijetadapostao,tj.tonijebioNjegovpočetakiNjegovostvaranje‐većjeBOGOtactadaDAOdaSin„IZAĐEILIRODISEODOCA“iPOSTANEVIDLJIV,ODNOSNOBORA‐VIUVIDLJIVOMOBLIČJUMEĐUSTVORENIMBIĆIMAi,ništaviše!BaškaoštoBiblijaiučidajeOn,Mihailo(našIsus – Spasitelj), jedini koji je imaopravadaulazi u nebeske savete a da istovremenobude vidljiv stvorenimbićimakojatakođeimajunebeskatelailiihmogukoristiti(anđeli,stanovnicidrugihplaneta,paisamLuciferkojijezbogtogaibioljubomorannaMihaila).KakojetoIsusuradio,zanasjetajna,baškaoštojetajnanakojinačinseutelovionazemlji.

Isus (Mihailo) dakle, nije stvorenje, već je Stvoritelj lično! Ali to ne umanjuje i drugu činjenicu da je

 7 

božanskaReč,nesamopresvogdolaskanaovuzemlju,negoprenoštojeisvetstvoren.Ne‐posrednopresvograspećaIsussemolio:„Asada,Oče,proslavitimene‐kodsebe‐slavomkojusamimaokodtebeprenoštojesvetpostao“(Jv17,5).Višeodsedamvekovaprenegoštojepostaočovek,božanskimotkrivenjemprorečenjeNjegovdolazak:„Ati,VitlejemeEfra‐to,akoijesinajmanjimeđutisućamaJudinim,iztebećemiizaćikojićebitigospodaruIzrailju,kojemusuizlasciodpočetka,odvečnihvremena“(Mih5,2).ZnamodajeIsusodBogaizašaoidošao(Jv8,42)alijetozanastolikodavnaprošlost,daprevazilazimoćljudskogshvatanja.

                                                                                                                                                                                                     Stvoritelj‐OtacodlučioiučiniodaulikusvogSinanajedantelesanilimaterijalannačinživisasvojimstvoren‐jima,pričasanjima,jedesanjima,iprikažeimsenatajnačinunebeskom,bezgrešnomivečnomživotu!Isusjepokazao ljubav nebeskim stvorenjima koje je Sam stvorio. Jer, prirodno se nameće pitanje, kakav bi to bioStvoriteljkojijesvestvoriozasebe,adajepritomeostaonevidljivitajanstvenzavečnavremena,tj.danemaništazajedničkouvidljivomsmislusaonimakojejeistvorio?Inesamostvorio–većseibrinezanjihovživotjersveusvemiruživikrozHristaiBožjusilu.ZarnebitobilosuprotnosamimrečimaPismadaje„krozNjegaiZANjega – sve stvoreno“?U čemubi bilaNjegova radost i radost onih koje je stvorio a koji su ga, u likuKnezaMihailavidljivoobožavali,družilisesaNjim,uNjemunalazilivernog inajboljegprijatelja idobijaliot‐krivenjatajnihsavetaBožjihukojejejedinoOnmogaoući?!

Mnogokasnije, isti tajMihailo, vidljiv anđelima idrugimnebeskimbićima,postaje Isus iuzimadobro‐voljno,ponizivšisebe,telokojepripadagrešnom,pobunjenomismrtnomčovjeku,dabipoanalogijistvariigrešniku(Adamu)pokazaodagaistinskivoli,jednakoiličakivišenegoprepadaugreh,idajespremandausvojojbožanskojsiliiljubaviučinizanjegasve–nebiligavratioponovouonostanjebezgrehaiunebeskotelokojeisamomožeživetivečnoBožjomsilomiljubavlju.

Ikonačnodazaključim:ferje(imudro–zaradličnogspasenja)nevaditiizkontekstamisaokojupisacželidaiskažekaoštojeuslučajuWaggoner‐aurađenoiradisevećdecenijamauadventnomnarodu,adapritomeneuzmemoceli tekstuobzirukome taj istiWaggonernedvosmisleno i jasnoveću sledećimpoglavljimaoveknjižice„IsusjeBog“i„Isusnijestvorenje,“dokazujedaIsusjesteBogitoonajistiBogkojinemanipočetaknikraj.–Prim.prev.

 8 

DALIJEHRISTOSBOG?

MnogamestauBiblijigovoredajeHristosBog.Psalmistakaže:„Bognadbogovima,Gos‐podgovoriidozivazemljuodistokasunčanogadozapada.SaSiona,kojijevrhkrasote,javljaseBog.IdeBognaš,inemuči;prednjim jeoganjkojiproždire,okonjega jeburavelika.Dozivaneboozgo izemlju,dasudinarodusvome:Skupitemisvecemoje,kojisuučinilisamnomzavetnažrtvi.Inebesaoglasišepravdunjegovu,jerjetajsudijaBog.“(Ps50,1‐6)

DaseovajtekstodnosinaHrista,jasnosevidiizvećpomenutečinjenice:1. dajesavsuddatSinu(Jv5,21.22.27),2. a takođe i iz činjenice da će, prilikom drugog Hristovog dolaska, On biti taj koji će

poslatiSvojeanđeledasakupe„izbranenjegoveodčetirivjetra“(Matej24,31).„NašBogćedoćiitonetiho.“KadsamGospodsiđesNeba,Onćedoći„sazapovešću,s

glasomarhanđelovim“(1.Sol4,16).OvajglasjeglasSinaBožjeg.Čućegasvikojisuugrobo‐vima,iizaćiće(Jv5,28.29).Vaskrslisvetićetadazajednosaživimpravednicimabitiodneseninanebo,ususretGospodu,dabitamosvagdabilisaNjim.Tojeono„sjedinjenjesNjim,“kadaizabranibudusakupljeniitoćepredstavljati„našsastanakuNjemu“(2.Sol2,1);UporediPs50,5;Mt24,31;1.Sol4,16.

Daljepiše:„Prednjimjeoganjkojiproždire,okonjegajeburavelika“(Ps.50,3).KadseGospodIsuszajednosasvojimanđelimaotkrijesneba,toćebiti„uplamenomognjukojićekaznitioneštoneznajuBogaioneštonisuposlušnijevanđeljuoGospodunašemuIsusu“(2.Sol1,7.8).IzovogasemoževidetidajePs50,1‐6tačanopisdrugogHristovogdolaskaradispasenjasvognaroda.AkadOndođe,pojavićesekaosvemoćniBog.UporedisaAvakumom3glava.

TojejednaodNjegovihzakonitihtitula.MnogovremenapreHristovogutelovljenjaIsaijajeuputiosledećeutešnerečiIzrailju:„Jernamserodidete,sinnamsedade,kojemujevlastnaramenu,iimećemubiti:divni,savetnik,Bogsilni,otacvečni,knezmirni“(Is9,6).Tonisu samo reči proroka Isaije, nego reči SvetogDuha. Kada se Bog direktno obratio svomeSinu,daomujeistutitulu.UPsalmu45,7čitamo:„Prestojetvoj,Bože,večaninepokolebljiv;skiptar je carstva tvojega skiptarpravice.“ Kad se ove reči čitaju površno,može se pov‐erovatidaDavidovde slaviOca.MeđutimuNovomzavetunalazimoda jeBogOtac taj kojigovori,kojiseobraćasvomeSinuinazivaga„Bogom.“VidiJevrejima1,1‐8.

Hristuovoimenijedatokaoposledicanekihvelikihzasluga,većMuonopripadapopravunasledstva!TopotvrđujepisacposlaniceJevrejimagovorećiosiliBožjoj,kadakažedajeHris‐tos „postao tolikosilnijiodanđelakoliko jenasledio imeuzvišenijeodnjihovoga“ (Jevr1,4)2. Sinuvek spravomnosi imeoca.Tako iHristos, kao „jedinorodniSin“ Božji, spravomnosi imeOca. Sin je takođe više ilimanje slika oca. On, u izvesnom stepenu, preuzima lik ikarakterneosobinesvogaoca,alineupotpunosti,jernemasavršenereprodukcijeuljudskoj

                                                            2 I toliko posta bolji od anđela koliko preslavnije ime od njihova dobi – ovo je tekst koji se nalazi u

KaradžićevomprevoduNovogZaveta,notačnijiprevodjeonajkojinalazimouengleskomilisavremenimprevo‐dima,akojiističedajeIsusovopreslavnoimedobijenokroznasledstvo.–Prim.prev.

 9 

vrsti.UBogumeđutimnemanesavršenstva,nitipakubilokomNjegovomdelu.ZatojeHristostačanodrazOca.(Jevr1,3).KaoSinsamopostojećegBogaiOnimasveosobineBožanstva.

Tačno jedapostojemnogisinoviBožji,ali samo jeHristos jedinorodniSinBožji, i tonanačinkakonijednodrugobićenijebilo,nitiće ikadabiti.Anđelisu,kaoiAdam,sinoviBožjistvaranjem(Jov38,7;Lk3,38);hrišćanisusinoviBožjiposinjenjem(Rim8,14.15),aliHristjeBožjiSinrođenjem;pisacposlaniceJevrejimadaljepokazujedaHristos,napoložajkojizauzi‐ma, nije podignut nego Mu on pripada po zakonu. On kaže da je Mojsije „u svemu domuBožjembioverankaosluga,“ali je„Hristoskaosinnadsvojimdomom“ (Jevr3,6).ZatimnavodidajeHristosgraditeljtogadoma(stih3).Onjetajkojiće„sagraditicrkvuGospodnjuinosićeslavu.“(Zah6,12.13)

SamHristosjenakrajnjenedvosmislennačinučioljudeistinidajeOnBog.KadajebogatimladićdošaokNjemuipitao:„Dobriučitelju,štadaučinimdanasledimživotvečni?“‐Isusje pitao, pre nego što je dao direktan odgovor: „Štomenazivašdobrim?NikonijedobarosimjednogaBoga“(Mk10,17.18).ŠtajeIsushteodakažeovimrečima?DalijerekaodaOnnemaprava na ovakvo oslovljavanje?Da li je to bilaNjegova spontana skromnost?Da li jehteodakažedaOnnijedobar?Nipošto,jerIsusjebioapsolutnodobar.JevrejekojisuGastal‐novrebalidapronađugreškenaNjemudabiGaoptužili,upitaojeodvažno:„Komeodvasprekorevazagreh?“(Jv8,46).UcelomjevrejskomnarodunijebilonijednogakojiGajeikadavideoiličuodajemakariprividnoučinioneštozlo.OnikojisunameravalidaGaosude,moglisutosamotakoštosunašli lažnesvedokeprotivNjega.PetarkažedaOn„grehaneučini iprevarasenenađeuustimanjegovim“(1.Petr2,22).PavlesvedočidaHristos„nijeznaogreha“(2.Kor5,21).Psalmistapiše:„...Gospod,braničmoj...nemaunjemunepravde.“(Ps92,16). Jovankaže:„Iznatedaseon javiodauklonigrehe,aunjemunemagreha“(1. Jv3,5).

Hristosnemožesamsebedaporekne;baškaoštonijemogaodakaže:„Janisamdobar.“Onjesteibiojeapsolutnodobar,savršenadobrota.PoštonikonijedobarosimBoga,aHristosje dobar, onda sledi da je Hristos Bog. To je bila istina koju je hteo da približi bogatommladiću.

To je bilo takođe ono čemu je učio svoje učenike. Kad je Filip molio Isusa: „Gospode,pokažinamOca,inamajedovoljno,“Isusjeodgovorio:„Tolikovremenasamsvamainisimeupoznao,Filipe?Kojevideomene,videojeOca;kakoondagovoriš:pokažinamOca?“(Jv14,8.9).Tojeistotakojasnokaoireči:„JaiOtacjednosmo“(Jv10,30).Hristosjebio,čakiovdemeđuljudima,tolikoistinitiBog,dajeOn,kadsugamolilidaimpokažeOca,mogaoreći:Pogledajtemene.TonasponovopodsećanaizjavukojujedaoOtackadajePrvorodnogauveou svet: „I damu se poklone svi anđeli Božji“ (Jevr 1,6). Hristos nije polagao pravo naobožavanje samo pre stvaranja sveta, kada je delio slavuOčevu, nego su, i u vreme kad serodiokaodeteuVitlejemu,svisvetianđelidobilinalogdaMusepoklone.

JevrejinisupogrešnorazumelionoštojeIsusrekaozasebe.KadajeizjaviodajeOnjednosaOcem,podiglisukamenjedabiGakamenovali.NaNjegovopitanjezakojedobrodeloželedaGakamenuju,odgovorilisu:„Zadobrodelotenezasipamokamenjem,negozboghulenaBoga,štoseti,kaočovek,gradišBogom“(Jv10,33).DajeOnzaistabiosamoonočimesuGasmatrali,tekobičančovek,ondabiNjegoverečizaistabilehulanaBoga;alijeOnbioBog.

HristosjedošaonaovajsvetdaotkrijeljudimaBoga,kakobionimoglidoćikNjemu.Zatoiapostolkaže:„JerBogjebiouHristuipomirisvetsasobom“(2.Kor5,19).Jovanjepisao

 10 

dajeReč,kojajebilaBog,postalatelo.(Jv1,1.14).Utomsmislupiše:„Boganikonikadnijevideo;jedinorodniSin,kojijeuOčevomkrilu,ongaobjavi“(Jv1,18).

Obratimopažnjunaizraz:„JedinorodniSin,kojijeuOčevomkrilu,ongaobjavi.“Hris‐tostuuOčevomkriluimasvojeprebivalište,iOnjeovdepredstavljenkaodeoBožanstvasajednakomsigurnošću,bezobziranatodalisenalazinazemljiilinanebu.Upotrebasadašnjegvremena, ukazuje na činjenicu da se radi o nastavku takvog postojanja. To predstavlja istuideju koja je sadržana u Isusovoj izjavi datoj Jevrejima: „… Ja Sam pre nego se Avraamrodio!“ (Jovan8,58). I ovo još jednompokazujeNjegovu identičnost saOnimkoji se otkrioMojsijuugorućemžbunu,kojijesvojeImeobjaviokao„JaSamonajštojest“(2.Moj.3,14).

Konačno, imamo i nadahnute reči apostola Pavla u vezi sa IsusomHristom. Premanje‐govoj izjavi, bila je volja Očeva „da seunjuseli svapunina“ (Kol 1,19). Kakva to puninaprebivauIsusu,objasnićemousledećempoglavlju.Tamostoji:„UnjemutelesnoobitavasvapuninaBožanstva“(Kol2,9).TojetačnoinepogrešivosvedočanstvodaIsuspoprirodiimasveosobineBožanstva.OvačinjenicakojaukazujenaNjegovoBožanstvobićejošjasnijakadbudemonastavilidaGaposmatramokaoStvoritelja.

 11 

HRISTOSKAOSTVORITELJ

AkosledimočestocitiranitekstkojikažedajeHristos,Reč,Bog,ondačitamo:„Svejekroznjupostalo,iništa,štojepostalo,nijepostalobeznje“(Jv1,3).Poštonijednododatnoobja‐šnjenjeoveRečinemožedajeučinijošjasnijom,čitamouJevr.1,1‐4:„Bog,kojijeoddavninemnogoputa inamnogonačinagovorionašimočevimaprekoproroka,uoveposlednjedane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, čijimposredstvom je isvetstvorio;on jeodsjajnjegoveslave iodraznjegovogabića,kojisvenosisvojomsilnomrečju,kojijeizvršioočišćenjeodgrehaiseosdesnestraneveličanstvanavisinamaipostaotolikosilnijiodanđela‐kolikojenasledioimeuzvišenijeodnjihovo‐ga.“

ApostolPavleupućujeKološanimajošsnažnijeriječi.GovorećioHristukaooOnomkrozkojegasmootkupljeni,PavleGaopisujekaoOnog„KojijeobličjeBogaštosenevidi,kojijerođenprijesvaketvari.Jerkroznjegabisazdanosveštojenanebuištojenazemlji,štosevidiištosenevidi,biliprijestoliiligospodstvailipoglavarstva,ilivlasti:svesekrozanjizanjsazda.Ionjeprijesvega,isvejeunjemu.“(Kološanima1,15‐17)

Ovajdivniteksttrebalobipažljivoproučavatiičestoonjemurazmišljati.UcelomsvemirunepostojiništaštoHristosnijestvorio.OnjestvoriosveštopostojinaNebuinaZemlji;Onjestvorio i vidljivo i nevidljivo. Svi prestoli i gospodstva, sve vlasti i sile na nebu zahvaljujuNjemu za svoje postojanje. I pošto jeOn pre svega i Stvoritelj svega, onda sve postoji krozNjegaikrozNjegasesveodržava.OvojeistovetnosaonimštopišeuJevr1,3daOnsvenosisvojom silnom rečju. Nebesa su stvorena tom rečju i tom istom rečju ona se drže na svommestuičuvajuodrazaranja.

SovimuvezinemogućejeprevidetiIs40,25.26:„Skimćetemedakleizjednačitidabihbiokaoon?veliSveti.Podignitegoreočisvoje ividite;ko jetostvorio?ko izvodivojskusvegatoganabrojizovesvakopoimenu,ivelikeradisilenjegoveijakemoćineizostajenijedno?“ Ili,kakouizvornomJevrejskomprevodustojimnogoodlučnije:„odNjega,koji jevelikiumoći isnažanusili–nikonemožepobeći.“Da jeHristos tajSvetackojinebeskuvojskuzovepoimenuiodržavajenasvommestu,vidiseiizdrugogdelaovogpoglavlja.Onjetajokomesekaže:„...PripraviteupustinjiputGospodnji,poravniteupustošistazuBogunašemu.“„Evo,GospodBogidenajakoga,imišicaćenjegovaobladatinjim;evoplatajenjegovakodnjegaidelonjegovoprednjim.Kaopastirpašćestadosvoje;unaručjesvojesabraćejaganjce,iunedrimaćeihnositi,adojilicećevoditipolako.“(Stihovi3.10.11)

BićedovoljnojošjednosvedočanstvokadarazmatramoHristakaoStvoritelja.Tojesve‐dočanstvokojedolaziličnoodOca.UposlaniciJevrejimačitamodanamBoggovoriprekoSinaioNjemusekaže:„IdamusepoklonesvianđeliBožji.“Dokoanđelimakaže:„Kojivetrovečini svojimanđelima iplamenoveognjene svojim slugama,“ Otac, naprotiv, o svom Sinukaže:„Tvojpresto,Bože,stojiusvevekove ipalicapravednosti jepalicatvogacarstva.“Dalje,BogOtacnastavlja:„Tisi,Gospode,upočetkuosnovaozemljuinebesasudelatvojihruku“(Jevr1,6‐10).OvdevidimodaBogOtacoslovljavasvogaSinakaoBogaioNjemukaže:„Tisi,Gospode,upočetkuosnovaozemljuinebesasudelatvojihruku.“AkoOtacukazujeovučastsvomeSinu,ko ječovekdaneučini isto?Ovimmožemodazavršimodirektnasve‐

 12 

dočanstvaoBožanstvuHrista,kaoStvoriteljasvihstvari.Nužnojejošneštonapomenuti.NikonetrebadapomislidasmouzvisiliSinanaračunOca

ilidasmoželelidapotcenimoOca.TonijetakojersuinteresiiOcaiSinaisti.MipoštujemoOca poštujući Sina, i u potpunosti smo saglasni sa rečima koje je apostol Pavle rekao: „Miimamo jednogaBogaOca,odkoga jesve, imiunjemu, i jednogaGospodaIsusaHrista,krozkogajesvepostalo,paimi‐njegovimposredstvom“(1.Kor8,6).Tojeuskladusaisti‐nomkojusmovećrazmatrali,da jeBogkrozNjegastvoriosvesvetove.Konačno, svestvariproizilazeodBogaOca;čakiHristosličnoproizilaziodOca,alibilajeOčevavoljadauHristuživisvapuninaBožanstvaidajeOntajkojineposrednodelovaousvimdelimastvaranja.NašeistraživanjeimazaciljdaupotpunostiobjasnijednakostHristasaOcem,dabiseboljemoglarazumetiicenitiNjegovasilakojomnasspasava.

 13 

DALIJEHRISTOSSTVORENOBIĆE?

Pre nego što pređemo na neke praktične pouke koje valja izvući iz izloženih istina,moraćemonatrenutakdasepozabavimojednimtumačenjemkojemnogiiskrenopodržavaju.Ne sumnjamo u dobronamernost ovih duša koje, sigurni smo, ni u kom slučaju ne bi svo‐jevoljnoobeščastiliHrista.Međutim,upravopodržavanjempomenutog tumačenja,oniprak‐tičnoporičuHristovoBožanstvo.Radi seo ideji da jeHristos stvorenobićekoje je,Božjomslobodnomvoljom i izNjegovogzadovoljstva,uzdignutodo svogvisokogpoložajakoji sadazauzima.Nikoko imasličnostanovište,nemože izgraditi ispravnupredstavuopoložajunakojemseHristoszaistanalazi.

Ovaj stav je zasnovan na pogrešnom razumevanju jednog stiha – Otkrivenje 3,14: „Ianđelu Laodikijske crkve napiši: tako govori Amin, svjedok vjerni i istiniti, početakstvorenja Božijega.“ Pogrešno je shvaćeno da je Hristos prvo među bićima koje je Bogstvorio,idajeBožjedelostvaranjazapočelostvaranjemHrista.Ovakvotumačenje,međutim,suproti seSpisimakojiobjavljujuda jeHristosLičnostvaraosveštopostoji.Rećida jeBogzapočeosvojposaostvaranja,stvorivšiHrista‐toznačipotpunoizostavitiHrista(kaodelot‐vorca)izdelastvaranja.

Reč„početak,“nagrčkomjeziku„arche,“prevodise ikao„glava,“„poglavar,“„zapov‐ednik.“Nalazimo je u imenu grčkog vladara, Arhona, u tituli „arhibiskup,“ kao i u reči „ar‐hanđel.“Hristos jearhanđel(Vidi Juda9;1.Sol4,16; Jv5,28.29;Dan10,21).Tosvakakoneznačidajeonprviodanđela,jeronnijeanđeo,većjeiznadnjih(Jevr.1,4).ToznačidajeOnpoglavar ili gospodar anđela, kao što je arhibiskuppoglavarbiskupa.Hristos je zapovednikanđela (Kol. 1,16). Dakle, reči „početak (tj, 'glava') stvaranjaBožjega“koje se odnose naHrista,značedajeuNjemustvaranjeimalosvojpočetak(dasuuNjemusvestvariimalesvojpočetak);dajeOn,kakoSamizjavljuje,AlfaiOmega,PočetakiSvršetak,PrviiPoslednji(Otkr.21,6;22,13).Onje,dakle,izvorukojemsveštojestvorenoimasvojpočetak.

NetrebanidapomislimodajeHristosstvorenobiće,pozivajućisenaPavloverečiuKo‐lošanima1,15gdesekažeda jeOn„rođenpresvaketvari,“ jerodmahpotom,ustihovimakojislede,OnjeprikazankaokaoTvorac,anekaostvorenje.„Jerkroznjegabisazdanosveštojenanebuištojenazemlji,štosevidiištosenevidi,biliprijestoliiligospodstvailipoglavarstva,ilivlasti:svesekrozanjizanjsazda.“(Kološ.1,15.16).AkojeOnstvoriosveštojeikadabilostvoreno,iakojepostojaopresvegastvorenog,jasnojedaOnSamnespadameđustvorenja.Onjeiznadsvegastvorenog,anedeostvorenog.

Pismo,takođe,objavljujedajeHristos„jedinorođenisinBožji.“Onjerođen,anestvoren.KadajerečoNjegovomrođenju,nijenašedaistražujemo,nitibinašummogaotodarazume,čakikadbinambilokazano.ProrokMihejsaopštavasveonoštomitrebadaznamooovompitanju, sledećimrečima: „A ti,VitlejemeEfrato,ako i jesinajmanjimeđu tisućama Judi‐nijem,iztebećemiizaćikojićebitigospodaruIzrailju,kojemusuizlasciodpočetka,odvječnijehvremena.“(Mih,5,2).PostojalojevremekadajeHristosizašaoidošaoodBoga,iznaručjaOčevog(Jv8,42;1,18),alitovremejetakodalekouprošlostidazajedanograničeni

 14 

umtopraktičnoznačivečnostkojanemapočetka3.GlavnousvemurečenomjedaHristosnijestvorenje,većrođeniSin.Onjenasleđemdo‐

biouzvišenijeimenegoštogaanđeliimaju.Onje,dakle,„Sinusvojojkući“(Jevr.1,4;3,6).SobziromdajejedinorođeniSinBožji,OnjeiBog,usuštiniipoSvojojprirodi,posedujućisveBožanskeatributeSvojimrođenjem;jer,OcuječinilozadovoljstvodaNjegovSinbudeobličjeNjegovogbića(vidljiv i tačanizraz,slikaOčeveLičnosti),SvetlostslaveNjegove,dabude is‐punjen svom puninom Božanstva. Tako On Hristos ima „život u Sebi Samom.“ On ima be‐smrtnostkaoneštoštoMupopravupripadaimožedajedodelidrugima.ŽivotjenerazdvojnopovezansNjim,takodaganikonemožeuzetiodNjega,većgasamoOnLičnomožedobro‐voljnopoložitiiponovogauzetinatrag.OvosuNjegovereči:„ZatomeOtacljubi,jerjadušusvojupolažemda jeopetuzmem.Niko jeneotimaodmene,nego je jasamodsebepo‐lažem.Vlastimampoložitije,ivlastimamuzetijeopet.OvusamzapovijestprimioodOcasvojega.“(Jv10,17.18)

Akobinekozapodenuostaruraspravu4natemu:kakoHristosmožebitibesmrtan,adaipakumre ‐mina to jedinomožemo rećidane znamo.Nijenamnameradaproniknemouvečnost(daizmerimovečnost–bukv.prev.).Nerazumemokakojeupočetku,prenegoštojesvetnastao,HristosmogaobitiBogkojidelijednakuslavusasvojimOcem,adasepotomrodikaobespomoćnabebauVitlejemu.Tajnautelovljenjaistojetolikovelikakaoitajneraspećaivaskrsenja.Mi, jednostavno,neshvatamokakoHristosmožebitiBog,auistovremepostatičovek,nasradi.Takođe,neshvatamokakojemogaodastvorisvetniizčega,nitikakopodižemrve,ilikakoOntodelujenanašesrceprekoSvogDuha;ipakmiverujemoiznamosveto.ZanasćebitidovoljnoakoprihvatimokaoistinuonoštonamjeBogotkrio,nezadržavajućisenaonomeštonianđeoskiumnebimogaodashvati.Očaranismo,dakle,beskonačnomsilomislavom koje, kako Pismo tvrdi, pripadaju Hristu, ne opterećujući svoj ograničeni umuzaludnimpokušajimadaobjasnimovečnost.

Konačno,miznamozaBožanskojedinstvoizmeđuOcaiSinaizčinjenicedaobojicaimajuistiDuh.Pavle,govorećidaonikojisuutelunemoguugoditiBogu,kažesledeće:„Avinijesteutijelunegouduhu;jerDuhBožijuvamaživi.AakokonemaDuhaHristova,onnijenje‐gov“(Rim8,9).UovomstihunalazimodajeDuhSvetiistovremenoDuhBožjiiDuhHristov.Hristoskoji je„unaručjuOčevom,“ iste jeprirodei istesuštinekaoBogOtac, imajućiživotuSebi Samom.On je s pravomnazvan Jahve (Samopostojeći) u Jeremiji 23,6 gde se govori opravednojklicikojaćečinitisudipravdunaZemlji,aimećeMubitiJahveh‐Tsidekenu–GOS‐PODPRAVDANAŠA.

Zato,nekaMuniko,konabilokojinačinuzdižeHrista,neuskraćujeslavu,dajućiMučast

                                                            3IsusizlazidoOca–jošjednomsekratkoosvrćemonato,daovajizlazakodOca,neznačidajeIsusstvoren

ilidajenastaokasnijeodOca,većdajeon„rođen“tj.daje„izašao“odOcasaodređenimrazlogom,uperiodunepoznatogtrajanja.AkouzmemouobzirdaPismooovimstvarimagovoritačnonaovajnačin,i,takođe,dajeIsuskaoarhanđelMihailovidljivohodaomeđubićimakojajestvoriomnogoranijenegoštojenamapostaopoz‐natkaoSpasitelj‐IsusHrist,možemodoćidoodgovora(onolikokolikonamjedato)dajesamBog„rodiosvogSina“kakobiulikusvogSinaividljivoboraviomeđustvorenjimakojasu„kroznjegaizanjegastvorena,“akakotoWaggonerjasnoitumači.Dakle,svejestvorenozaSinakojijeproizišaoodOca,sakojimjejednobezpočetkaikraja, jošprenego jeproizišaoodNjegauvidljivi svet(„Gospodme je imaoupočetkuputasvojega,prijedjelasvojih,prijesvakogvremena.Prijevjekovapostavljenasam,prijepočetka,prijepostanjazemlje.Kad jošnebijašebezdana,rodilasamse,kadjošnebijašeizvoraobilatihvodom.Prijenegosegoreosnovaše,prijehumova,jasamserodila...“‐Priče8,22‐26).OstaćeiuvečnostitajnakakojetoGospodučinio,inašenijedaistražujemotajpredmet‐Prim.prev.

4Stararasprava–bukvalno:cepidlačenje‐Prim.prev.

 15 

manjuodonekojudajeOcu,jerbitimeobeščastioiOca.Umestotoga,nekasesvi,zajednosaanđelima na nebu, klanjaju Sinu, bez bojazni da će čineći tako obožavati stvorenje umestoTvorca.

IdokjeovatemaoHristovomBožanstvujošsvežaunašemumu,hajdedazastanemoirazmotrimopredivnupričuoNjegovomponiženju.

 16 

BOGSEJAVIUTELU

ApostolJovanpiše:„Iriječpostadetijeloiuseliseunaspunoblagodatiiistine;ividj‐esmoslavunjegovu,slavu,kaojedinorodnogaodoca.“(Jv1,14)

NemogusenavestijasnijerečikojebipokazaledajeHristosbioiBogičovek.Onjenaj‐prebiosamoBog,alijeuzeo5ljudskupriroduiživeokaoobičansmrtnikmeđuljudima.SamojeponekadprosijavaloNjegovoBožanstvo,naprimerprilikomčišćenjaHramailikadsuNje‐govevatrene,alijednostavnerečiistinenateraleNjegoveneprijateljedapriznaju:„Nikadnikonijegovoriotakokakogovoriovajčovek.“(Jv7,46)

PoniženjekojejeHristosdobrovoljnouzeonasebenajboljejeizraženourečimaapostolaPavlaupućenimFilibljanima:„JerovodasemislimeđuvamaštojeiuHristuIsusu,kojise,iakojeizvornobiouobličjuBožijem,nijeotimaodaseuporedisBogom;negojepotpunosebeispraznio,uzevšiobličjesluge,postavšikaoidrugiljudiinaočinađesekaočovek,poniziosamsebepostavšiposlušandosamesmrti,itosmrtinakrstu6.“(Fil2,5‐8)

Navedeniprevodčiniovaj tekstmnogo jasnijimnego što je tou standardnojverziji.7 Izovogiskazasevidisledećaideja:Hristos‐ iakojebiouobličjuBožjemibio„odsjajnjegoveslaveiodraznjegovogabića“(Jevr1,3)iposedovaosveosobineBoga,iakojebiobićekojejeVladarUniverzumaicelomNebujepričinjavaloradostdagaslavikaoTvorcasvemira‐Onsveovonijesmatrao tolikovrednimsvedoksu ljudi izgubljeni inemoćni.Onsenijemogaora‐dovatisvojojslavisvedok ječovekodbačenibeznade.Tako jeOn„ispraznio“sebe,odložiosvasvojablaga isvojuslavuiobukaonasebe ljudskuprirodudabimogaodaspasičoveka.StogaHristovaizjava:„...jerjeOtacvećiodmene“(Jv14,28)nestojiusuprotnostisačinjeni‐comdasuOniOtacjedno.

MinismoustanjudarazumemokakojeHristoskaoBogmogaodaseponizidosmrtinakrstu; bilo bi više nego neplodno razbijati glavu o tome. Sve što možemo uraditi je jed‐nostavnoda verujemo, prihvatamo činjenice onakokako sunamprikazaneuBibliji. Ako ječitaocuteškodanekeiskazeBiblijeoHristovojprirodidovedeumeđusobansklad,ondanekashvatidajenemogućedaseovestvariobukuureči,kojenašograničeniummožeupotpunos‐ti da shvati. Kao što je nakalemljivanje neznabožaca na stablo Izrailja neprirodno, tako je imnogoonogaštojebožansko,ljudskomumuneshvatljivo.

NavešćemoidrugetekstoveSvetogapisma,kojićenampribližitiovajpredmetHristoveljudskeprirodeinjegovznačajzanas.Većsmočitalida„Rečpostadetelo.“PogledajmosadaštanamapostolPavlekažeoprirodiovogTela:„Jerštozakonubješenemoguće, jerbješeoslabljen tijelom,poslaBogsinasvojegauobličju tijelagrijehovnoga, izagrijehosudigrijehutijelu,dasepravdazakonaispuniunamakojineživimopotijelunegopoduhu.“

                                                            5Uzeonasebe–ili,„obukaoseu...“–Prim.prev.6Filibljanima2:5‐8PosebnovažnaidejautačnostiovogprevodauodnosunaonoštonalazimokodVuka

KaradžićajetadajeIsus„isprazniosamsebe,“tj.nijesebiostavioništaštobiGačiniloistimkaoštojebio,aštojeomogućilodapostanečovek.KaoštostihkažetoneumanjuječinjenicudajeOnidaljeBog.KakojeOntoura‐dio‐„isprazniosebe“ipostaoobičan,smrtničovek,naočikaojedanodnas‐tajnajeukojunikadanemožemoproniknuti.Prim.prev.

7VagonerjekoristiorevidiranuverzijuengleskogprevodaBiblije(RevisedVersion),uključujućiikomentarenamarginama.

 17 

(Rim8,3‐4)Sadajepotrebnosamomalodasepodsetimoirazmislimo,dabismodošlidosaznanjada,

ako je Hristos uzeo obličje čoveka kako bi spasao čoveka, onda je On morao uzeti obličjegrešnogčoveka, jer jegrešničovektajkojeg jeOnhteodaspase.Nadbezgrešnimčovekom,kakav jeAdambiouraju,smrtnijemoglavladati,ana istinačinninadHristomsmrtnebiimalamoćidanijenasebeuzeogrehesvihnas.

ČinjenicadaHristosnijeuzeotelobezgrešnogbića,negogrešnogčoveka‐dakletelokojeimasveslabostiigrešnesklonostikojimajepodložnapalaljudskaprirodaikojesupredmetnjene zavisnosti, ‐ obznanjena je u rečima: „ ...po telurođenom izDavidovogpotomstva.“(Rim1,3).Davidjeimaosvestrastiljudskeprirode.Onzasebekaže:„Gle,ubezakonjurodihse,iugrehuzatrudnematimojamnom.“(Ps51,5)

SledećitekstuposlaniciJevrejimačiniovumisaopotpunojasnom:„JerOnzaistanepri‐minasebepriroduanđela,većOnpriminasebeprirodusjemenaAvramova8.“(Jevr.2,6)

„Zatobješedužanu svemudabudekaobraća,dabudemilostiv i vjeranpoglavarsvešteničkipredBogom,da očisti grijehenarodne. Jeru čemupostrada i iskušanbiuonomemožepomoćiionimakojiseiskušavaju.“(Jevr.2,17.18).Akojeusvemubiodužandabudekaosvojabraća,ondajesigurnodamoradajepodneosveslabostiikušanjakojimasu izložena njegova braća. Dva naredna teksta koji nam ovu stvar posebno naglašavaju,dovoljansudokazzato.2.Kor5,21:

„OnogakojinijeznaogrehaBogjeučiniogrehomzanas,damiunjemupostanemopravednostBožja.“

OvojemnogojačeodiskazadajeOndošao„uobličjusličnomgrešnomtelu“(Rim8,3‐Čarnić9).Onje„učinjengrehom.“OvojeistatajnakaoionakojakažedajeBožjiSinmogaodaumre.Prečisto JagnjeBožje,kojenijeznalonizakakavgreh,nijesesamoubrojilomeđuprestupnike,negojeustvarnostiuzelogrešnuprirodunasebe.Onjeučinjengrehom,natakavnačinisatakvomsvrhom,dabismomibiliučinjenipravdom.ZatoPavleuGal4,4.5kaže:„Akadjedošlapuninavremena,poslaBogsvogaSina,rođenogodžene,kojijebiopodza‐konom,daiskupionekojisupodzakonom‐damiprimimousinovljenje.“

„Jer zato što je i sam trpeo kad je bio kušan,može da pomogne onima koji se is‐kušavaju.“„Jerminemamoprvosveštenikakojinemožesaosećatisanašimslabostima,negojeonusvemubioiskušan‐sličnonama‐izuzevgreha.Pristupajmo,dakle,slobodnoprestolublagodati,daprimimomilostinađemoblagodatkadnamzatrebapomoć.“(Jevr2,18;4,15.16)

Evojošjednemisli,izkojemožemoshvatiticelokupnoučenjeonihreči„Iriječpostadeti‐jeloiuseliseunas“(Jv1,14).KakojemogućedaHristos,„kojijeisampodložanslabosti“(Jevr 5,2) nije poznavao greh? Nekimoždamisle da ćemo uniziti Hristov karakter, ako Gaspuštamo na nivo grešnog čoveka. Međutim, sasvim suprotno. Mi jednostavno uzvisujemosamobožanskumoćnašegslavnogSpasitelja,kojisedobrovoljnospustiodopoložajagrešnogčoveka,dabimogaodagauzdignedosvojeneukaljanečistote,kojujeOnsačuvaočakipodnajnepovoljnijim okolnostima. Njegova čovečnost je samo obavijala, prekrivala Njegovu

                                                            8Primaprirodu–UKaradžićevomprevodustoji:„Jerzaistaneprima(nasebeprirodu)anđela,negosepri‐

ma(nasebeprirode)sjemenaAvramova.“RečiuzagradikojejeKaradžićizostaviosučakiustaromengleskomprevoduKraljaJames‐anapomenuteirazumljive–Prim.prev.

9Umnogimdrugimprevodimastoji:„utelujednakomtelugreha,“kodKaradžića:„uobličjutjelagrehovno‐ga“–Prim.prev.

 18 

božanskuprirodu,kojomjeneodvojivobiopovezansanevidljivimBogom,akojajebilavišenegosposobnadauspešnoodolislabostimatela.CeoNjegovživotbiojeborba.Poštojeutelupropatio sve što čovek,podsticanneprijateljemsvakepravednosti,uopštemožedapropati,vratio se prestolu svoga Oca neukaljan kao i kad je napustio nebeske dvorove slave. Ni zajedantrenutakNjegovaBožanskaprirodanijedalautočištegrešnimželjama,nitisezajedantrenutakNjegovaBožanskasnagauskolebala.Kadjepodsilomsmrtiležaougrobu,„nijebilomogućnodagasmrtdrži,“jerOn„neučinigreha.“(Dela2,24;2.Kor5,21)

Nekobimoždaovdeprimetio:„Utomenevidimnikakvuutehuzamene. Jadoduše imamuzor,alinemogudagasledim,jerjanemamonusilukojujeIsusimao.ČakikadjebionaZemlji,OnjebioBog;ajasamčovek.“Tojetačno,aliitimožeš,samoakoželiš,daimašistumoćkojujeOn imao.On jenosionaše slabosti, ali ipaknije grešio, jer je božanskamoć stalnobila uNjemu.ČitajnadahnuterečiapostolaPavlaividionoštoimimožemoposedovati:„Raditogapreklanjam svojakolenapredOcem,odkoga svakirodnanebesima inazemljidobijaime, da vam da po bogatstvu svoje slave da njegovimDuhom budete ojačani za unu‐trašnjegčoveka,daseHristosvašomveromuseliuvašasrca,dabudeteuljubaviukoren‐jeni iutemeljeni,dabiste vi sa svima svetimamogli razumeti šta je širina, idužina, ivisina, idubina, ipoznatiHristovu ljubavkojaprevazilazinašesaznanje,dabudete is‐punjenisvakompuninomBožjom.“(Ef3,14‐19)

Može li se tražiti nešto više od toga? Hristos, u kome „telesno obitava sva puninaBožanstva.“(Kol2,9),želidaobitavaunašimsrcimatakodaimibudemoispunjenisvompu‐ninomBožjom.Kakvodragocenoobećanje!On„možesaosećatisanašimslabostima“(Jevr4,15).ToznačidajeOnpropatiosveonoštosenasleđujegrešnimtelom;Onpoznajesveto.Onseupotpunostipoistovetiosasvojomdecom;sveonoštotištinjih,tištiiNjegauistojmeri,iOnznakolikojebožanskesilepotrebnodabiseoduprlo.Samoukolikoiskrenočeznemozatim „da se odreknemo bezbožnosti i svetskih žudnji“ (Tit 2,12), On koji „može da učiniprekosvegaiiznadsvegaštomiištemoilimislimo“(Ef3,20),voljanjeiustanjujedanamdasilu.SvasilaBožanstvakojapoprirodiobitavauHristu,možemilošćudaobitavaunašimsrcima,jernamjeOnbogatobesplatnodaruje.

Umorne,slabeigrehompotištenedušetrebaiztogadacrpehrabrost.Trebasaradošćudapristupeprestolublagodati,gdećezasigurnonaćiblagodatzavremenevolje,kadimbudezatrebalojerSpasiteljsaosećasanjihovomnevoljom,timpreštojeiOnosećaoistupotrebuzavreme svog iskušavanja. On saoseća sa našim slabostima. Da je On patio samo onda, premnogovekova,ondabismomoglidasebojimodajezaboravionekeodslabosti.Aline,svakoiskušenjekojevaspritiska,pritiskaiNjega.Njegoveranesuidaljesveže,iOnžividabimogaostalnodasemolizanas.

Kakve predivnemogućnosti stoje hrišćaninu na raspolaganju! Kakve visine svetosti onmožedostići!Čakikadasesotonatolikoboriprotivnjegaižestokoganapadatamogdejetelonajslabije, onmože da ostane u senci Svemogućega i da bude ispunjen svom puninom sileBožje.Onajkojijejačiodsotoneželidastalnoobitavausrcutakveosobetakodaonamožedaposmatranapadesotoninekaosanekemoćnetvrđaveidakaže:„SvemoguuIsusuHristu,kojimimoćdaje.“(Fil4,13)

 19 

VAŽNEPRAKTIČNEPOUKE

Smatrati Hrista Bogom i Stvoriteljem nijemožda samo lepa teorija ili puko hrišćanskoverovanje.Svakobiblijskoučenjeimapraktičnuprimenu,atimeuviduinašudobrobit.Zatogatrebapažljivoproučavati.Pogledajmonajpreukakvomjeodnosuovoučenjesazapovešćuo suboti koja se nalazi u srcu Božjeg Zakona. Prema 1. Mojs 2,1‐3 sledeće reči završavajuizveštajostvaranju:„Takosedovršineboizemljaisvavojskanjihova.IsvršiBogdosed‐mogadanadelasvoja,kojaučini; ipočinuusedmidanodsvihdelasvojih,kojaučini; iblagosloviBogsedmidan,iposvetiga,jerutajdanpočinuodsvihdelasvojih,kojaučini.“Ovoistonalazimoiučetvrtojzapovesti,2.Moj20,8‐11.

NajvažnijeuovomkontekstujestečinjenicadajeonoistoBićekojejestvaralo,počinulo.OnajkojiješestdanaradioistvorioZemlju,odmorioseipočinuousedmidaniblagosloviogai posvetio.Mi smomeđutimnaučili da jeBog,Otac, kroz svoga Sina stvorio svetove i da jeHristosstvoriosveštopostoji.Zaključakje,stoga,neizbežandajeHristosnakrajušestdanastvaranja,daklesedmogadana,počinuoitajdanblagoslovioiposvetio.Sedmidan‐subota‐jezatou jednomsasvimposebnomsmislu istaknutkaodanGospodnji.Kada je Isus rekaosit‐ničavimfarisejima:„Jerjesinčovečjigospodarsubote“(Mt12,8),timejeobjaviosvojuvlastnadovimdanom,kojisuoniformalnotakosavesnodržali.TakođeizovihrečiSpasiteljapro‐izlazidaOnsubotusmatraspoljašnjimznakomsvogaautoriteta,kaoštojeidokazaodajevećiodHrama.Sedmidanjetimeuspomenanastvaranje,kojujeBogodredio.Tojedannajvredni‐jipoštovanjaodsvihdana,jeronposebnoslužizatodabismosesećalistvaralačkesileBožje,kojajezaljudenajočiglednijidokazNjegovogBožanstva.Izato,kadajeHristrekaodajeSinčovječjiGospodar čak i odSubote,On je izjavio,nanajsnažnijimogućinačin,da jeOnništamanjenegosamStvoritelj,idaNjegovoBožanstvozapravopotvrđujeovajdankaosećanjenastvaranje.

ŠtadaodgovorimonatakočestostavljanuprimedbudajeHristossubotnjiodmorpomer‐iosadanakojisvedočiozavršenomstvaranju,nadrugidankojitoznačenjenema?‐HristosbipromenomiliuklanjanjemsuboterazorioonoštodozivausećanjeNjegovoBožanstvo.DajeOnizbrisaosubotu,timebiondaukinuoisvojevlastitodeloidelovaobiprotivsamogasebe;alicarstvokojesesamoodsebepodeli,nemožeopstati.Hristosnemožedaporeknesamogasebe.StogaOnnijepromenionijednoslovoodonogašto jeodredio.SubotasvedočioHris‐tovomBožanstvu i istovremenoukazujeda jeOndostojanpoštovanja iznad svihpaganskihbogova.Promenitisubotu,zaHristabiistotakobilonemogućekaoiopozvatičinjenicudajezašestdanasvestvorioisedmogadanapočinuo.

Dalje,čestoponavljaniiskazipokazujudajeGospodStvoriteljiizvorsvakesile.ObratitepažnjunatokakojestvaranjeispasenjeiposlaniciKološanimameđusobnopovezano:„StogaimiodonogadanakakosmotočulineprestajemodasemolimoBoguzavasidamolimodaseviispunitepoznanjemnjegovevoljeusvakojduhovnojmudrostiirazumevanju,daživitedostojnopredGospodomidamuusvemubudeteugodni,plodonosniusvakomdo‐bromdelu i rastućiubogopoznanju, jačajući se svakom snagom shodnomoćinjegoveslave‐zasvakostrpljenjeiistrajnost,dasradošćuzahvaljujeteOcukojinasjeosposobiodaučestvujemounasledstvusvetihusvetlosti.Onnasjeizbavioodvlastitameipremes‐

 20 

tioucarstvosvogljubljenogSina,ukomeimamoizbavljenje,oproštajgrehova.OnjeslikanevidljivogaBoga,prvorođeniodsvegstvorenja,jerjeunjemustvorenosveštojenane‐besimainazemlji,svevidljivoinevidljivo,bilitoprestoli,iligospodstva,ilipoglavarstva,ilivlasti;svejenjegovimposredstvomstvoreno‐izanjega.Ionjepresvegaisveunjemuimasvojepostojanje.On je iglavatela,Crkve;on jepočetak,prvorođeni izmrtvih,dausvemuonbudeprvi.JerjeBogblagoizvoleodaseunjemunastanisvapunina.“(Kol1,9‐19)

NijenikakvaslučajnostdajedivnaizjavaoHristukaoStvoriteljupovezanasatvrđenjemda u Njemu imamo spasenje. I kada apostol izražava svoju želju da se jačamo „svakomsnagomposilislavenjegove,“ on istovremeno saopštavaokakvoj slavnoj sili je reč.Kadagovorio tomedasmoizbavljeniodvlasti tamne,onnamondaukazuje inasilunašegOslo‐bodioca.ZanašuutehunamsekažedajeStvoriteljsvihstvaritakođeglavaCrkve.OndržisveusvojimrukamaprekosvojemoćneReči(Jevr.1,3), itonatakavnačinda,savelikimpouz‐danjemmožemopevati:

„RukakojasveuprirodidržisigurnoćeodbranitiSvojudecu.“10

Obratite pažnju na povezanost sa rečima iz Is 40,26. Ovo poglavlje nam otkriva divnu

mudrost i silu Hristovu. On zove po imenu vojsku nebesku, održava ih veličinom svojesvemoćiinasvommestu,ivelikeradisileNjegoveijakemoćineizostajenijedno.Stihovi27‐29:„Zaštogovoriš,Jakove,ikažeš,Izrailju:sakrivenjeputmojodGospoda,istvarmojaneizlazipredBogamojega?Neznašli?nisiličuodaBogvečniGospod,kojijestvoriokra‐jevezemaljske,nesustajenitiseutruđuje?razumunjegovomnemamere.“Čaknaprotiv,„Ondajesnaguumornom,inejakomumnožavakrepost“(29.stih).Njegovakrepost,tojesposobnostdasvestvoriniizčega;izatomožeprekoonihkojinemajusiledačiničuda.Onmože iz slabosti dati snagu. Prema tome, sve ono što služi da nampokaže stvaralačku siluHristovumoradadoprinesedaseobnovinašaduhovnasnagainašaduhovnahrabrost.

Iupravotomeslužisubota.TovidimoinaosnovuPsalma92,kojiimanaslov:„Pesmazasubotu.“ Prvi stihovi ovako glase: „Lepo je hvalitiGospoda, i pevati imenu tvome, višnji,javljatijutrommilosttvoju,iistinutvojunoći,uzdesetžicaiuzpsaltir,iuzjasnegusle!Jersimerazveselio,Gospode,delimasvojim,sdelarukutvojihradujemse.“

Kakvevezeimaovosasubotom?Jednostavno,subotajeuspomenanastvaranje.Gospodkaže:„IsubotesvojedadohimdasuznakizmeđumeneinjihdabiznalidasamjaGospodkojiihposvećujem.“(Jez20,12)

PsalmistajedržaosubotupovoljiBožjoj.Onjerazmišljaoostvaranjuiodivnojsiliido‐brotiBožjoj,kojajeutomeotkrivena.Idokjerazmišljaootome,zanjegajepostalastvarnostdaseBog,kojijeljiljaneupoljuodenuoslavomvećomodslaveSolomonove,dalekovišebrinezasvojarazumomobdarenastvorenja.Kadjeposmatraonebo,kojesvedočioBožjojsiliislavi,ipostaosvestanda jesve toni izčegadozvanoupostojanje,ohrabrujućamisaorodilaseunjemu,daistasilaželidadelujeiunjemudabigaoslobodilaodljudskihpogrešaka.Zatojebio radostan i klicao je Božjim delima. Spoznaja sile Božje, koja je došla iz posmatranjastvaranja,ispunilagajehrabrošćukadajesaznaodataistasilastojiinjemunaraspolaganju.

                                                            10Hrišćanskapesma,himna–Prim.prev.

 21 

Shvativšiveromovusilu,zadobiojepobede.Utomesesastojidivniciljsubote,naimedapružiljudimablaženoznanjeoBogu.

Pogledajmoukratkojošjednomovedokaze:1.VerauBogarađasepoznanjemNjegovemoći.Neverovanje,naprotiv,dolaziiznepoz‐

navanja Božje moći da ispuni svoja obećanja: naša vera stoji u srazmeri prema pravilnompoznanjunjegovesile.

2. Posmatranje Božjeg stvaranja pruža nam istinsko shvatanje Njegovoj moći; NjegovavečnasilaiBožanstvomogusevidetinaNjegovimdelima(Rim1,20).Verajetakojadonosipobedu(1.Jv5,4).AlipoštoveradolazipoznanjemsileBožje,kojasezadobijakrozNjegovuRečikrozNjegovadela,ondakrozdelaNjegovihrukudolazimodopobede.Izato,akosesu‐bota,kojajeuspomenanastvaranje,pravilnodrži,ondajeonazahrišćanekojiseboreizvornajvećesnage.

TojeznačenjeJez20,12:„Isubotesvojedadohimdasuznakizmeđumeneinjihdabi

znalidasam jaGospodkoji ihposvećujem.“Kada iz1.Sol4,3;5,23.24znamodaBogželinašeposvećenje,ondaučimopomoćusubote,kadseonapravilnodrži,označajusileBožjezanašeposvećenje.Istasila,kojomsustvorenisvetoviusvemiru,koristiseizaposvećenjeonihkojisepredajuBožjojvolji.Akoseovamisaoupotpunostishvati,ondamoraozbiljnojdušidadoneseradostiutehuuBogu.Akojeposmatramouovomsvetlu,ondamožemopravilnodashvatimoirečiizIs58,13.14:

„Akoodvratišnogusvojuodsubotedanečinišštojetebidragonamojsvetidan,iakoprozovešsubotumilinom,svakidanGospodnjislavnim,ibudešgaslavioneidućisvojimputevima ine činećišto je tebidrago,nigovorećireči, tada ćešseveselitiuGospodu, iizvešćutenavisinezemaljske,idaćutida jedešnasledstvoJakovaocasvojega; jerustaGospodnjarekoše.“

Ako se subotadržipoBožjoj volji, kaouspomenanaNjegovu silu stvaranja, onda će sedušasećatiBožanskesilekojuGospodpokazujezaspasenjesvoganaroda;onićeimatiradostiuGospodu.SubotajedaklevelikatačkaosloncaprekokojepolugaveredušupodižeuvisinenebeskogprestoladabiodržalaprisnuzajednicusaBogom.

Sanekolikorečiovosemožeovakoizraziti:VečnasilaiBožanstvoHristovootkrivenojeustvaranju (Rim 1,20). Sposobnost da stvara pokazuje veličinu Božje sile. Jevanđelje je silaBožjanaspasenje(Rim1,16).Jevanđeljedakleotkrivasilukojajestvorilasvet,akojasesadaispoljavauspasavanjučoveka.Uobaslučajatojeistasila.

Akoseovastvarposmatrauovomsvetlu,ondajejasnodanemavišerazlogazasporenjedalijespasenjevećeodstvaranja;jerjespasenjestvaranje(2.Kor5,17;Ef4,24).Silaspasenjajesilastvaranja;SilaBožjakojaspasavajeonaistasila,kojamožeuzetičovekaizništavila iučinitidaonkrozceluvečnostslaviiuzdižeBožjumilost.„ZatoikojistradajupovoljiBožjojnekamukaovernomtvorcupredajudušesvojeuvernimdelima.“(1.Pt4,19)

 22 

HRISTOSJEZAKONODAVAC

„JerjeGospodnašsudija,Gospodjekojinampostavljazakone,Gospodjecarnaš,onćenasspasti.“(Is33,22)

Sada ćemo posmatratiHrista u jednomdrugompoložaju, u položaju koji potiče iz Nje‐govogdostojanstvakaoStvoritelja,jerOnajkojijestvaraomoraimativlast.UJv5,22.23Hris‐tos kaže: „Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, da svi poštuju Sina kao štopoštujuOca.“Kaošto jeHristospredstavljaoOcaprilikomstvaranja, takoGaotkriva iprili‐komdavanjaZakonaiispunjenjaZakona.

Kaodokazdovoljan jesledećidelimičanizveštaj jednogdogađajakojisedesiozavremelutanja Izrailja u pustinji: „PotompođošeodgoreOrakCrvenommoruobilazeći zemljuEdomsku, ioslabiduhnaroduodputa. I vikašenarodnaBoga inaMojsija: zaštonasizvedosteizMisiradaizginemouovojpustinji?Jernemanihlebanivode,aovajsenikakihleb većogadiodušinašoj. IGospodpustinanarod zmije vatrene,koje ihujedahu, tepomremnogonarodauIzrailju“(4.Moj21,4‐6).NarodjegovorioprotivBogaiprotivMojsi‐jairekao:„Zaštosinasdoveouovupustinju?“OnisunalazilizamerkesvomVođiizatosupomrliodzmija.

PročitajmosadaPavlove rečio istomdogađaju:„NemojmoniGospoda iskušavati,kaoštosuganekiodnjihkušali,paizgibošeodzmija“(1.Kor10,9).Izovogajasnoproizilazidaje vođaprotiv koga su gunđali bioHristos.Dokaz više je i taj što jeMojsije radije voleodastradasanarodomBožjim,negolidasenazivasinkćerifaraonove,državšisramotuHristovuza većebogatstvood svegablagamisirskoga (Jevr11,25,26).Tako i u1.Kor10,4 čitamooočevima,kojisu„svipiliistoduhovnopiće;jersupiliizduhovnestenekojaihjepratila,atastenabešeHristos.“HristosjebiovođakojijeizveoIzrailjizEgipta.

Trećepoglavlje Jevrejimaposlaniceovučinjenicupredstavlja još jasnije.OvdenasPavleopominjedagledamonaapostolaiprvosveštenika,IsusaHrista,kojijebioveranusvemdo‐musvom,itonekaosluga,negokaosin(naslednik)nadsvojimdomom(stihovi1‐6).DaljesekažedasmomiNjegovdom,akopouzdanjeislavnunadudokrajačvrstoodržimo.OnonaštanaspotomSvetiDuhopominje, jesteda slušamoNjegovglas i danamsrcaneotvrdnukaoočevimaupustinji.„Postalismo,naime,Hristovisaučesnici,samoakopočetakpouzdanjadokrajačvrstoodržimo.Kadsekaže:'Danasakočujetenjegovglas,nekavamneotvrdnuvašasrcakaoprilikomogorčenosti'.Kojisuto,naime,kojisučulipapaliuogorčenost?ZarnesvikojejeMojsijeizveoizEgipta?Anakojesesrdiočetrdesetgodina?Nijelinaonekojisuzgrešiliičijisuleševipopadaliupustinji?“(stihovi14‐17).Ovdeseponovoukazujena Hrista, istaknutog kao vođu Izrailja za vreme njihovog četrdesetogodišnjeg boravka upustinji.

JošjedandokaznalaziseuknjiziIsusaNavina5,13‐15.OvdesekažedaječovekkogajeIsus Navin video kod Jerihona sa isukanimmačem u ruci, na pitanje: „Jesi linaš ilinašihneprijatelja?“ ‐odgovorio:„Nisam;negosamvojvodavojskeGospodnje isaddođoh.“ Iu15.stihuOnsenaziva„vojvodavojskeGospodnje“inaređujeIsusuNavinudaizujesvojuobuću,jerjemestogdestojisveto,istokaoštojeGospodnaredioMojsijukodgrmakojijegoreo(2.Moj3,4).Zaista,nemanikogakobimogaoosporitičinjenicudajeHristbiostvarnivođauIz‐

 23 

railju, iako je bio nevidljiv.Mojsije, vidljivi vođa, „držao se čvrstoNevidljivogakaodagagleda“(Jevr11,27).TonijebionikodrugidoHristos,kojijedaonalogMojsijudaideidaiz‐bavisvojnarod.

Pogledajmosada2.Mojs20,1‐3:„TadarečeBogsveoverečigovoreći:JasamGospodBogtvoj,kojisamteizveoizzemljeMisirske,izdomaropskoga.Nemojimatidrugihbo‐govauzame.“Kojeizrekaoovereči?OnajkojiihjeizveoizMisira.AkojebiotajVođakojijeizveoIzrailjaizMisira?BiojetoHristos.KojeondaobjavioZakonsaSinaja?BiojetoHristos,sjajnost slave i obličjebićaOca11, krozkoga seBogotkriva ljudima.Bio je to Stvoritelj svihstvorenihstvariiOnajkomejesavsudpredan.

Ova se tačkamože dokazati i na jedan drugi način. Kad Gospod bude dolazio ponovo,odjeknućebojnipokličiNjegovazapovednarečprodrećeugroboveiprobuditimrtve(1.Sol4,16;Jv5,28.29).„Gospodćesvisineriknuti,iizstanasvetinjesvojepustićeglassvoj,silnoće riknuti iz stana svojega, kao oni štogazegrožđepodignuće vikuna sve stanovnikezemaljske.Proćićegrajadokrajazemlje, jerraspruimaGospodsnarodima,sudisesasvakim telom, bezbožnike će dati pod mač, govori Gospod“ (Jer 25,30.31). Ako ovouporedimosaOtk19,11‐21,gdeHristos,vojvodavojskenebeske,RečBožja,CarnadcarevimaiGospodarnadgospodarima,izlaziigazikacuvinasrdnjeiljutoggnevaBogaSvedržitelja,štodonosiuništenjezasvezlenaZemlji,ondazaključujemodajeHristostajkojićeriknutiizsvogstana na sve stanovnike zemaljske, kad bude imao raspru sa svim narodima. Prorok Joilo,takođe,dodatnootkrivaovutačkukadkaže:„IGospodćeriknutisaSiona,iizJerusalimaćepustitiglassvoj,izatrešćeseneboizemlja.“(Joilo3,16)

NaosnovuovihidrugihmestauBiblijimožesevidetidaćeseneboizemljazatrestiodHristovogglasakadbudedošaodaspasesvojnarod.Tadaćesesvazemlja ljuljatikaopijančovekipremestićesekaokoliba(Is24,20),inebesaćesahukomproći(2.Petr.3,10).AsadačitajmouJevr12,25.26:

„Gledajtedaneodbijeteonogakojigovori. Jerakoneutekošeoništoodbišeonogakojijeprorokovaonazemlji,jošmanjećemoutećimikadseuklanjamoodonogakojigo‐vori sanebesa.Njegovglas je tadapotresao zemlju,a sada jeobećao: 'Još jednompo‐trešćunesamozemljunegoinebo.'“

KadjeovajglasgovoriopriobjavljivanjuZakonasaplanineSinaj,Zemljasetresla(2.Mojs19,18‐20;Jevr12,18‐20).Biojetodogađajkojemupostrahotinijebiloravna,nitićebitisvedokGospodnedođesasvojimanđelimadaspasesvojnarod.Zapazitedatajglas,kojijetadazatresaozemlju,ubudućenećepokrenutisamoZemlju,negoinebesa.UpravosmoutvrdilidaćetobitiHristovglas,čijićesnažanodjekpokrenutiineboiZemlju,kadOnbudeimaorasprusanarodimazemaljskim.TakoizovogponovoproizlazidajetobioHristovglaskojisečuosaSinajakada jeobjavljivaoDesetzapovesti.To jeprirodanzaključakonogašto smonaučilioHristukaoStvoriteljuiGospodarusubote.

Činjenicukojuovdeističemouveziotkupljenja‐dajeHristosdeoBožanstva,dakledaimasveosobineBogaidajeusvakompogledukaoStvoriteljiZakonodavacjednakOcu‐upravodelupomirenjadajesiluivažnost.Samojenatajnačinspasenjemoguće.Hristosjeumro„danasprivedeBogu“ (1. Petr3,18).Da jeNjemunedostajalamakar i najmanja sitnica, jotaujednakostisaBogom,nebimogaodanasdovedeBogu.BožanstvoznačiimatiosobineBoga.DaHristosnijeBog,ondabismoimalisamoobičnuljudskužrtvu.Čakikadbiseprihvatiloda

                                                            11Urumunskomprevodu:„SavršenapredstavabićaOčevog.“

 24 

jeHristosnajuzvišenijeodsvihstvorenihbićausvemiru,nebinamsetimeništapomoglo;jeru tom slučaju On bi bio samo jedan podanik, koji duguje vernost i poslušnost Zakonu, bezikakvemogućnostidaučinineštovišeodsvojedužnosti.Ontadanebiimaopravednost,kojubimogaodatidrugima.Postojibeskrajnarazlikaizmeđunajvišeganđelakojijeikadstvoren,iBoga;ninajuzvišeniji anđeonebimogaodapodignečoveka iučinigaučesnikombožanskeprirode. Anđelimogu da služe i pomažu, ali samoBogmože da otkupi. Zato, neka je hvalaBoguštosmospasenispasenjemkojejeuHristuIsusu,ukomeboravisvapuninaBožanstvatelesnoikoji,natajnačin,možesasvimdaspaseonekojiNjegovimposredstvomprilazeBogu.(Kol2,9;Jevr7,25)

OvaistinapomažeboljemrazumevanjupitanjazaštojeHristosnazvanRečjuBožjom.Onje taj kroz koga je objavljena volja i sila Božja. On je, kako je objavljeno, sastavni deoBožanstva,prikazsamogBoga.OnjeotkrioBogaljudima;OnnasjeupoznaosaNjim.OčevajevoljabiladauHristuobitavapunina.Time,međutim,Otacnijestavljenudrugiplan,kaoštotoneki misle. Proslavljanjem Hrista kao Stvoritelja i Zakonodavca proslavlja se i Otac, jer sekarakterOcaodslikavauSinu12.PoštoOcapoznajemojedinokrozSina,ondajejasnodaOcanemogupoštovationikojineuzvišujuSina.KaoštoisamHristoskaže:„KonepoštujeSina‐nepoštujeniOcakojigajeposlao.“(Jv5,23)

PostavljasepitanjekakoIsusmožebitiposrednikizmeđuBogaičoveka,aistovremenoiZakonodavac?Minemožemoobjasnitikakojetomoguće,osimštoprihvatamoizveštajPismadajetotako.Ičinjenicadajetotakodajesiluivrednostnauciopomirenju.SigurnostgrešnikaunjegovopotpunopomilovanjeležiutomedajesamZakonodavac,protivkogasečovekpod‐igao i kome se rugao, upravo onaj koji je dao sebe za nas. Kako nekomože sumnjati u is‐krenost namere Božje ili u Njegovu ljubav prema ljudima, ako se On sam žrtvovao radinjihovogotkupa?InikonekanemislidasuOtaciSinuovojstvaribiliodvojeni.Onisuiovde,kaoiusvemudrugom,bilijedno.Savetmirapostojimeđuobojicom(Zah6,12.13),pačakizavremeboravkanaZemljijedinorodniSinjebiounaručjuOca.

Kakvopredivnootkrivenjeljubavi!Nevinijepatiozakrivca;Pravednikzanepravednika;Stvoriteljzasvojastvorenja;ZakonodavaczaprekršiocaZakona;Carzasvojepobunjenepo‐danike.KadBognijepoštedeosvogjedinorodnogSina,negogajepredaozasvenas,kakodanamonda(Otac)sNjimsvenedaruje?(Rim8,32).Beskrajnaljubavnijemoglapronaćiboljinačindaseotkrije.SpravommožeGospoddakaže:„Štajejoštrebaločinitivinogradumo‐jemuštomuneučinih?“(Is5,4)

                                                            12„OdslikavauSinu“‐urumunskomprevodu:„IsijavakrozSina.“

 25 

PRAVEDNOSTBOŽJA

„Tražiteprvocarstvoipravednostnjegovu,asveovododaćevamse.“(Mt6,33)Hristosučida jeBožjapravednost jedina stvarkojuuovomživotu trebada tražimo.U

poređenju sa tim hrana i odeća imaju sporedan značaj. Traženje carstva Božjega i Njegovepravednostitrebadabudeglavnapreokupacijaunašemživotu.ZaostalestvaribrineseBog,štoječinjenica‐takodaonenetrebadapričinjavajutolikonespokojstvaibrige.

U1.Kor.1,30kažesedanas jeHristosučiniopravednimkao imudrim, ipoštoHristosjestemudrostBožjaiuNjemuboravisvapuninaBožanstvatelesno,jasnojedajepravednostkojusmodobiliodNjega,zapravopravednostBožja.Razmotrimoštatačnoznačiovapraved‐nost.

ČitajmoPs119,172:„Jezikćemojkazivatirečtvoju,jersusvezapovestitvojepraved‐nost.“Zapovestisupravednost,nesamounekomapstraktnomsmislu,kaonekateorija,negosuonezaistapravednostBožja.Evodokaza:„Podigniteknebuočisvojeipogledajtedolenazemlju;jerćenebesaiščeznutikaodimizemljaćekaohaljinaovetšati,ikojinanjojživepomreće takođe; a spasenje ćemoje ostati doveka, a pravednostimoje neće nestati.Poslušajtemekojiznatepravednost,narode,komejeusrcuzakonmoj.Nebojteseružen‐jaljudskogaiodhuljenjanjihovaneplašitese.“(Is51,6.7)

VidimoizovogstihadasuljudikojipoznajuBožjupravednostoniučijemjesrcuZakon.NatajnačinjeZakonBožjipravednostBožja.Tosemožedokazatiinajedandruginačin.Pis‐mokaže:„Svakanepravdajegreh“(1.Jv5,17).„Grehjebezakonje“(1.Jv3,4).PoštojegrehprekršajZakonaaistovremenoinepravednost,ondasugrehinepravednostjednaki.Aliakojenepravednost prekršaj Zakona, onda pravednostmora biti poslušnost Zakonu. Ovu tvrdnjupredstavićemoumatematičkojformi:

nepravednost=greh(1.Jv5,17)prekršajZakona=greh(1.Jv3,4)

Prema načelu da su dve stvari, koje se jednako odnose prema trećoj (istoj) stvari,

međusobnojednake,ondaimamo:

nepravednost=prekršajZakonaTojenegativnajednačina.Toistoizraženonapozitivannačinglasi:

pravednost=poslušnostZakonuKojijetoZakon,premakomejeposlušnostpravednost,anjegovprekršajgreh?TojeZa‐

konkojikaže:„Nepoželi“;jerPavlekažedagajeovajZakonosvedočiougreh(Rim7,7).Za‐kon‐Desetzapovesti‐meriloje,dakle,Božjepravednosti.PoštojetoZakonBožjiipoštojetopravednost,ondatomorabitiBožjapravednost.Nemadrugepravednosti.

Pošto suDeset zapovestipravednostBožja ‐prepisNjegovogkaraktera ‐onda semože

 26 

lakorazumetidajestrahGospodnji,ustvari,držanjeNjegovihzapovesti,štojejedinadužnostkojučovekima(Prop12,13).Alinekanikonemislidajenjegovadužnostuskoograničena,jerse odnosi samo na Deset zapovesti; jer one su „veoma široke“ (Ps 119,96). Zakon je„duhovan“ i sadrži mnogo više nego što se vidi pri površnom čitanju. „A telesni čoveknerazumešto jeodBožjegDuha, jer jetozanjega ludost,inemožedarazume,zatoštootometrebanaduhovannačinrasuđivati“(1.Kor2,14).SveobuhvatnobićeZakonarazume‐jusamoonikojio tomerazmišljajuudubokojmolitvi.Nekoliko tekstovaSvetogpismabićedovoljnodanampokažuneštoodnjegoveširine.

UPropovedinaGoriIsuskaže:„Čulistedajerečenostarima:'Neubij',akoubijebićekrivsudu.Ajavamkažemdaćesvakikojisegnevinabratasvogabitikrivsudu.Akokokaže bratu svome 'raka', biće kriv sinedrionu. Ako ko kaže 'budalo' zaslužiće pakaoognjeni“ (Mt5,21.22).„Čulisteda jerečeno: 'Ne činipreljube.'A javamkažemdasvakikojigledaženustimdajepoželi,većjeučiniopreljubusnjomusrcusvome“(Mt5,27.28).

To ne znači da su zapovesti „Ne ubij“ i „Ne čini preljube13“ nesavršene, niti da Isus odhrišćanazahtevaviši stepenmoralnostinegoodsvog tadašnjegnaroda, Jevreja.Onzahtevaistoodsvih ljudiu svimvremenima. Isus je samoobjasnioove zapovesti ipokazaonjihovuduhovnuprirodu.FarisejisuganaprikrivennačinbiliokrivilidaOnkršiigaziZakon.NatojeOnodgovoriodaseZakonnemožeukinuti;OnjedošaodaispuniZakon(Mt5,17).PotomjeobjasniopravismisaoZakonananačinkojijenjihosvedočiodagaoniprestupaju.Onjepoka‐zaodaveć jedanpogled ili jednamisaomogubitiprekršajZakona‐čime jezaistarazotkriomisliitežnjesrca.

Time,međutim, Isus nije objavio nijednu novu istinu, nego je staru obasjao svetlošću irazjasnioje.ZakonjeprilikomobjavenaSinajuimaoistoznačenje,kaoiondakadagajeIsusobjašnjavaouPropovedinaGori.Kadajeglasom,odkojegjezadrhtalaZemljarekao„Neubij!,“Onjemislio:„Nemojdagajišljutnjuusrcu,nemojdasepredaješzavisti,svađiilinečemdrugomštobitemoglodovestidoubistva.“Svetoijošivišesadržanojeuzapovesti„Neubij!“Tonala‐zimoiunadahnutimrečimaStarogzaveta,jerSolomonpokazujedaseZakonbavikakovid‐ljivim,takoiskrivenimstvarima.PoštojeustihuProp12,13pozvaosveljudedadržeBožjezapovesti‐„Bogasebojizapovestinjegovedrži, jerto jesvečoveku“ ‐ondodaje:„JerćesvakodeloBogiznetinasudisvakutajnu,biladobrailizla.“(stih14)

Zaključakjesledeći:Sudobuhvataionenajtajnijestvari.NaSuduZakonslužikaomeriloiprosuđujesvakipostupak,biodobarilizao.PrematomeZakonzabranjujezlo,kakoumislimatakoinadelu.IztogaseizvodizaključakdazapovestiBožjesadržecelokupnudužnostčoveka.

Uzmimoprvuzapovest:„Nemojimatidrugihbogovaosimmene.“Apostolgovoriolju‐dimačijijebogtrbuh(Fil3,19).Alirazvratineumerenostsusamoubistvo.Takovidimodajeprvazapovestovdepovezanasašestom(„Neubij!“).Alitonijesve,jeronkažedajelakomstvoidolopoklonstvo(Kol3,5).Očigledno,desetazapovestnemožedaseprezire,adasenegaziprvaidruga.Onasepoklapasnjima,imividimodajeDekalogjedankrug,čijijeobimtoliko

                                                            13Tinećeš –uprevoduKaradžić‐Daničić, imamo jasno izraženunegacijuu zapovestima (Neubij,Ne čini

preljube,Nepoželi...),kojaznačiizričituzabranu,akojasemožerazumetiikaoduhzakonakojinamzabranjujeodređene aktivnosti.Međutim, u izvornom tekstu, upotrebljena je zapovest sa obećanjem „Ti nećeš...“ Bog nesamoštojesvomnaroduobjasnioštanećeraditi,većmujeusamojzapovestidaoinadu,tj.obećaosilupotrebnuza izvršavanjezapovesti;dakle,ukazaomu jena toštaće raditi!Tako i samopismokažeda jepetazapovest,zapravo,prvazapovestsaobećanjem,jeronauizvornomtekstukaže:„Tićešpoštovatiocasvogaimatersvoju...“štojenesamozapovest,većonausebiimaisiluBožjereči,iligarancijuzaonekojiveruju,daćebitiizvršena!–Prim.prev.

 27 

velikikaouniverzum.Onsadržimoralneobavezesvakogčoveka.Rezimirajući,možeserećidajeZakonmerilopravednostiBoga,čijajevladavinavečna.

Topotvrđujetačnostizjave:„Bićeopravdanionikojizakontvore“(Rim2,13).Opravdatiznači:učinitipravednimilipokazatidajenekopravednik.Zatojeočiglednodasamosavršenaposlušnost, savršeno pravednom zakonu, može učiniti čoveka pravednim. Božja je namerabila da sva Njegova stvorenja imaju takvu poslušnost prema Zakonu. Samo se tako možerazumetidajeZakondatzaživot(Rim7,10).

AlidabisečoveknaSudumogaonaćikao„izvršiteljZakona,“moraupunomsmislureči,usvakom trenutku svogživotadadržiZakon.Akoodstupiubilokojoj tački,nećemoćida sekažezanjegadajedržaoZakon;onnemožebitiizvršiteljZakona,akogajesamodelimičnodržao.ZatoježalosnačinjenicadameđusvimljudimanemanijednogizvršiteljaZakona,jer„iJevreji iGrci svi sagrešiše,kao što stojinapisano:nijednognemapravedna;nijednoganemarazumna, ini jednogakoji tražiBoga;sviseukloniše izajednonevaljalipostaše:nemagakojičinidobro,nemanijednogaciglog“(Rim3,9‐12).Zakongovorisvimanakojeseodnosi.Nacelomsvetusenemoženaćinijedankojibimogaodaotvoriustaiopravdasebeodkrivice,kojuZakoniznosiprotivnjega.Svakaustasuzatisnutaisavsvetje„krivpredBo‐gom“(stih19),„jersvisagrešišeiizgubilisuslavuBožju.“(stih23)

Premdase„izvršiteljiZakonaopravdavaju,“ipakjejasnoda„sedelimazakonanijednotelonećeopravdatiprednjim; jerkrozzakondolazipoznanjegreha“ (Rim3,20).Zakon,koji je„svet,pravedanidobar“(Rim7,12),nemožedaopravdanijednoggrešnika.Drugimrečima,pravedanZakonnemožedaproglasinevinimsvojeprestupnike.Zakonkojibioprav‐daobezbožnogčoveka,biobibezbožanzakon.MeđutimZakonnetrebapreziratisamozatoštonemožedaopravdagrešnika.Naprotiv,bašizovograzlogatrebagahvaliti.ČinjenicadaZakonnemoženijednoggrešnikaproglasitipravednim‐danemožerećidačovekdržizakonkad ga u stvarnosti ne drži ‐ sama je po sebi dokazda je ondobar. Ljudi hvale zemaljskogsudijukojisenemožepodmititiikojineproglašavakrivogčovekanevinim.IzistograzlogabitrebalodahvaleiBožjiZakon,kojinikadanedajenetačnoilipogrešnosvedočanstvo.Oniz‐ražavasavršenstvopravednostiizatojeprinuđendaobjavimakolikotobiložalosno,dani‐jedanjediniAdamovpotomaknijeispunionjegovezahteve.

Štaviše,činjenicadaječovekovadužnostdaispunjavaZakon,pokazujedačovek,akogaujednojjedinojtačkiprekrši,nikadatovišenemožedaispravi.ZahtevisvakogpropisaZakonasutakoobuhvatniiceoZakonjetakoduhovan,danijedananđeonebimogaoništadrugodačini,osimdamubudeposlušan. Ivišeodtoga:Pošto jeZakonpravednostBožja,odrazNje‐govognepromenljivogkaraktera,ondaiztogasledidanisamBognemožedanadmašimerudobrotekojajeutvrđenauNjegovomZakonu.Bognemožebitiboljinegoštovećjeste,aZa‐kon objavljuje kakav je On. Kakve, onda, izglede ima onaj koji jemakar samo jedan propisprekršio,daučininekododatnodobro,kakobiupotpuniovećpotpunu i savršenumeruza‐kona,upokušajudaseiskupizasvojprekršaj?14Kotopokušava,pokušavanemoguće:naimedabudeboljinegoštotoBogzahteva,štaviše,boljiiodsamogaBoga.

Alinijeovotakojednostavno,kaodaječovekpaosamoujednojpojedinosti.Čovečanstvo

                                                            14Drugimrečima,Adamovipotomcisuprekršilizakoninemoguvišedagadržesamiodsebe;oninemogu

daučineništasasvojestranedabinadoknadiliprekršeno.Zato,svakipokušajodstranečovekadanadoknadiprekršajzakona,ustvarijepokušajdaseučininekodobropreko,iznadzakona;dasezakonudodanekodobroodstranečoveka.TakočovekpokušavadabudeiznadzakonaiiznadBoga,štojesotonskaidejaodpočetka.

 28 

jezakazalousvakojpojedinosti.„Sviseukloniše izajednonevaljalipostaše:nemagakojičinidobro,nemani jednoga ciglog.“ I ne samo to nego pali čovek nemože svojom oslabljenomsnagom da učini ni jedno jedino delo koje odgovara tom savršenom merilu. Za ovo, osimponavljanjačinjenicedajeZakonmeriloBožjepravednosti,nijepotrebannijedandrugidokaz.Sigurnodanikonećebiti takoohol i tvrditida jebilokojedelounjegovomživotubilo takodobro kao da ga je samBog učinio. Svakomora sa psalmistomda kaže: „MojadobrotanedosežedoTebe!15“(Ps16,2)

Sveovodirektnoproizilazi izPisma.Hristos,„kojinije imaopotrebedaMukosvedočiza čoveka, jer jesamznaoštabešeu čoveku“ (Jv2,25), rekao je:„Jer iznutra iz ljudskogsrca izlazezlemisli,blud,krađe,ubistva,preljube, lakomstva,zloće,prevare,raspojas‐anost,zavist,hula,oholost,bezumlje.Svaovazla izlaze iznutra i čine čovekanečistim“(Mk7,21‐23).Drugimrečima,lakšeječinitizlonegodobro.Onoštočovekčiniusvomprirod‐nomstanjujestezlo.Zlostanujeučovekuideojenjegovogbića.Zatoapostolkaže:„ZatojestremljenjetelaneprijateljstvoBogu; jersenepokoravaBožjemzakonu,nitimože.Kojisusasvimutelu,nemogudaugodeBogu“(Rim8,7.8).Iopet:„Jerteloželiprotivduha,aduhprotiv tela;aovoseprotivi jednodrugome,dane činiteonoštahoćete“ (Gal5,17).Poštojesadazlodeočovekoveprirodeipoštogajesvakonasledioodpraroditelja,jasnojedasva pravednost, koja dolazi od takvog čoveka, u poređenju sa prečistom haljinom Božjepravednosti,nijeništadrugodo„nečistahaljina“(Is64,6).

Dobradelanemoguizaćiizgrešnogsrca.TonamGospodjasnopokazujejednimpoređen‐jem:„Jersesvakodrvopoznajeposvomplodu.Strnjaseneberusmokve,nitisegrožđebereskupine.Dobarčovekizdobreriznicesvogasrcaiznosidobro,azaočovekizzleriz‐niceiznosizlo;jernjegovaustagovoreonočegajesrcepuno“(Lk6,44.45).Timehoćedasekažedačoveknemožedaučininištadobro,akonajprenepostanedobar.Zatodelakojačinigrešničoveknikadanisuustanjudagaopravdaju;naprotiv,poštodolazeizzlogsrca,onasuzlaitakoumnožavajukoličinunjegovegrešnosti.Izzlogsrcamožeizaćisamozlo,apovećanozlonemožeproizvestinijednodobrodelo.Grešančovekstogauzaludnastojidaseopravdasvojimnaporima.Onmoradabudeučinjenpravednimdabimogaodačinidobrokoježeli ikojeseodnjegazahteva.

Rezimirajmoovo,dakle:1. Zakon Božji izražava potpunu, savršenu pravednost, i od svakoga koji želi da uđe u

carstvoBožjezahtevasepotpunaposlušnostovomZakonu.2.Zakon,međutim,nemoženijednomčovekudatininajmanjumerupravednosti,jersu

ljudigrešniciinisuustanjudaodgovorenjegovimzahtevima.Makolikočovekozbiljnoradionasebi,ništaštoonmožedaučininezadovoljavazahteveBožjegZakona.Onisusuvišeuz‐višenizanjega,onihnemožeispuniti;onnemožedostićipravednostkrozZakon,jer„sede‐lima zakona nijedno telo neće opravdati pred njim.“ Kakvo žalosno stanje! Mi moramo daimamo pravednost koju zahteva Zakon, inače ne možemo doći u carstvo nebesko; Zakon,međutim,nedajepravednostnijednomodnas.Bezobzirananašenajozbiljnijeineprestanenapore,Zakonujenemogućedanamdamainajmanjideosvetosti,bezkojenikonećevidetiGospoda.

Koćeondabitispasen?Postojiliuopštetakoneštokaoštojepravedančovek?Da,Biblijačestogovorionjima.OnaLotanaziva „pravednimLotom.“ Isto takogovorio tomedaćebiti

                                                            15Vukovprevod:„TisiGospodmoj,nemamdobraosimTebe.“

 29 

pravednih ljudi, koji će primiti svoju slavnu nagradu, kao što čitamo iz Is 3,10: „Recitepravednikuda ćemudobrobiti, jer će jestiplod oddela svojih.“ Biblija nedvosmislenoizjavljujeda ćenakrajupostojatipravedannarod: „Tada ćesepevatiovapesmauzemljiJudinoj:imamotvrdgrad:zidovisunamaibedemispasenje.Otvoritevratadauđenarodpravedni,kojidrživeru16“(Is26,1.2).Davidkaže:„Zakonjetvojistina“(Ps119,142).Zakonnesamoštojeistina,negojeonzbirsvihistina(Prop12,13);prematomenarodkojidržiNje‐govu istinumorabitinarodkojidržiZakonBožji.Onićebiti izvršiteljiNjegovevolje iućiucarstvonebesko(Mt7,21).

                                                            16Kojidržiistinu...–Daničićjepreveo„kojidrživjeru,“notačanprevodje„kojidržiistinu.“Iakosemože

protumačitidajeupitanjuistaideja,ipak,jasnojedaverapočivanaistini,tj.daveramorabitiupućenanaistinu,ili neku vrstunauke. Iz togaproizilazi, danarodkoji drži istinu, zapravo veruje u tu istinuna jedan ispravannačin,itakoispunjavazahtevezakonačimemuseverapripisujeupravdu.–Prim.prev.

 30 

GOSPODNAŠAPRAVEDNOST

KakočovekmožeimatipravednostkojajepotrebnadabiseušloucarstvoBožje?Odgo‐vornaovopitanje jenajvećedelojevanđelja.Dozvoliteprvodaproučimoznačajnulekcijuoopravdanjuiliododeljivanjupravednosti.Činjenicenammogupomoćiuboljemrazumevanjuteorije.ULk18,9‐14čitamojednuIsusovupričuopravednosti iliodavanjupravednosti:„Aovupričukazanekimakojisubiliuvereniusebe ‐dasupravedni ‐ iostale ljudenipo‐daštavali.Dva čovekaodošeuhramdasepomole, jedan farisejadrugicarinik.Farisejstade imoljašeseusebiovako:Bože,hvala tištonisamkaodrugi ljudi,razbojnici,ne‐pravednici,preljubočinci,ilikaoiovajcarinik;postimdvaputaunedelji,dajemdesetakodsvegaštostičem.Acarinikjestajaoizdalekainijehteoniočidapodignepremanebu,negojeudaraosvojaprsagovoreći:Bože,budimilostivmenigrešnom.Kažemvam,ovajsevratiokućiopravdan,aneonaj;jerćebitiponižensvakokouzdižesamogasebe,auz‐višenćebitikosamogasebeunizuje.“

Ovajprimernamjedatdarazumemokakosemože,ikakosenemožestećipravednost.Farisejinisuizumrli.Iudanašnjimvremenimaimajošmnogoonihkojiočekujudamogustećipravednost svojim dobrim delima. Oni se uzdaju u sebe i veruju da su pravedni. Oni se,doduše,nehvaleuvekjavno,alinamnogodrugihnačinapokazujudaseuzdajuusvojuvlas‐titu pravednost.Možda se farisejski duh, koji za sticanje Božje naklonosti želi da ukaže navlastitadobradela,moženaći ikodsamihhrišćana,kojisezbogteretasvojihgrehaosećajuveomapotišteni.Oni tuguju zbog svoggrešnog stanja i oplakuju svoju slabost.Njihovo sve‐dočanstvo se nikada ne uzdiže iznad ovog nivoa. Prilikom razgovora na skupovima oni sepostiđenodržepo strani ine susreću se sBogomumolitvi.Ako suzgrešilineštovišenegoobično,nemolesesvedoksesvestonjihovimgresimavišeilimanjeneobriše,ilidokneuo‐brazedasuonoštoimjenedostajalopopraviliposebnodobrimponašanjem.Štatootkriva?TootkrivaonajfarisejskiduhkojisesvojompravednošćupredBogombusaugrudi,danećedaMupristupisvedokseneosloninalažnistubsvojeličnepravednosti.OviljudihtelibidakažuBogu:Vidi,kakosambiodobarposlednjihdana;tićešmesadasigurnoprihvatiti.

Alikakvajeposledica?‐Čovekkojiseuzdaousvojupravednost,nijejeimao,dokjeonajkoji se molio u svojoj potištenosti: „Bože, budi milostiv meni grešnom,“ otišao „opravdan“kući.Hristoskažedajeonotišaokućiopravdantj.dajebioučinjenpravednikom.

Obratitepažnju:Carinik jeučiniovišenegošto jesamožaliozbogsvojihgrehova;on jemoliozamilost.Štajemilost?Milostjenezasluženanaklonostilinastrojenost(dispozicija)daseprema ljudimamožeboljepostupatinegošto tooni zaslužuju.SvetopismokažeoBogu:„Koliko jenebo visoko od zemlje, tolika jemilostnjegova k onima kojiga seboje“ (Ps103,11).RastojanjeizmeđunebaiZemlje jedakle,merapremakojojBogsanama,akopon‐iznostupimopredNjega,boljepostupanegoštomitozaslužujemo.AkakotoOnboljepostu‐pasanama?Takoštouzimanašegrehe;jersledećistihkaže:„Kolikojeistokdalekoodza‐pada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša.“ To je u saglasnosti sa izjavom Isusovogomiljenogučenika:„Akoispovedamosvojegrehe,onjeveranipravedan‐danamoprostigreheiočistinasodsvakenepravednosti.“(1.Jv1,9).

ZadaljezaključkeoBožjojmilosti injenomotkrivenjučitajmouMiheju7,18.19:„Ko je

 31 

Bogkaoti?kojipraštabezakonjeiprolaziprestupeostatkuodnasledstvasvojega,nedržidovekagnevasvojega, jermu jemilamilost.Opetćesesmilovatinanas;pogazićenašabezakonja;bacićešudubinemorskesvegrehenjihove.“ČitajmosadadirektanstavBožjerečipopitanjudavanjapravednosti.

PoštojeapostolPavledokazaodasusvisagrešiliiizgubilislavuBožju,jersenijednotelonemožeopravdatipredNjim,onnastavlja ikažedasmo„opravdani(učinjenipravednim)zabadava,njegovommilošću,krozotkupkoji jeuHristuIsusu,kojega jeBogistakaodabudepomirenjekrozveruuNjegovukrv,dapokažesvojupravednostkojom jeusvojojbožanskoj strpljivosti opraštao greheprošlosti“; objavivši: „Ja rekohu sadašnje vremesvojupravednost,dajeOnpravedanidamožeopravdationogakojiverujeuIsusa.“(Rim.3,24‐26)

„Opravdanizabadava.“Kako jeovomoguće?Pošto i najbolji napori grešnoga čovekanemoguninajmanjedoprinetidaondobijepravednost,očiglednojedamuseonamožedatisa‐mokaodar.Pavlejasnooznačavatakvupravednostkaodar:„Jerakoseposredstvomjedno‐gasmrtzacarila‐usledprestupajednoga,mnogoćepreoni,kojiprimajuizoboljeblago‐datiidarapravednosti,carovatiuživotuposredstvomjednoga,IsusaHrista!“(Rim5,17).Pošto jepravednostdar,onda je ivečni život,koji jenagradazapravednost,darBožjikrozIsusaHrista,Gospodanašeg.

Otacjeistakao(naimenovao)svogaSinakaoOnogakrozkogadobijamooproštenjenašihgreha,aovooproštenjesastojisejednostavnouobjaviNjegovepravednosti(kojajenaravno,takođe, pravednost Božja). Bog, koji je „bogatumilosti“ (Ef 2,4) i koji ima zadovoljstvo utome,pokrivasvojompravednošćugrešnikakojiprihvataHristakaozamenuzanjegovgreh.To jesigurnodobrarazmenazagrešnika,a ipaknijegubitakzaBoga; jerNjegova jesvetostbeskonačna,itazalihasenikadanemožesmanjiti.

Stihovikojesmoupravorazmatrali(Rim3,24‐26)samosudrugoobjašnjenjestihova21i22,kojisledeizjavudasedelimaZakonanikoneopravdava.Apostolondanastavlja:„AsadsebezučešćazakonajavilapravednostodBoga,posvedočenaodzakonaiproroka,naime,pravednostBožjakojaveromu IsusaHristadolazinasvekojiveruju.“Bogstavlja svojupravednostnaonogakojiveruje.Ongapokrivanjome,takodasegrehvišenepojavljuje.Tektadaonikojimajeoproštenomogudauzviknusaprorokom:

„Veoma ću se radovatiuGospodu, iduša će semojaveselitiuBogumojem, jermeobučeuhaljinespasenjaiplaštompravdeogrtemekaokadženiknamestinakitikaokadsenevestauresiuresomsvojim.“(Is61,10)

Nekobimogaodaprimetiidapostavipitanje:Kakoseslažureči„Asadsebezučešćaza‐konajavilapravednostodBoga“saiskazomdajeZakonpravednostBožjaidaizvannjegovihzahtevanemapravednosti?Ovdenepostojiprotivrečnost, niti seZakonzanemaruje.Pogle‐dajmopažljivo:KojedaoZakon?‐Hristos.KakogajeOnobjavio?‐„Kaoonajkojimoćima,“dakle, kao Bog. Zakon je došao od Njega isto kao i od Oca i, jednostavno, Zakon je objavapravednostiNjegovogkaraktera.Zato jepravednostkojasedajekrozveruuHristaona istapravednostkojupostojiuZakonu.Topokazujeiizrazdaje„posvedočenaodzakona.“

Pokušajmodazamislimoovajproces.OvdejeZakonBožjikaosvedokkojijeusvakodobaspremanda svedoči protiv grešnika. Zakon je nepromenljiv i nemože grešnika da proglasipravednim.DokazanigrešnikuvekiznovapokušavadadobijepravednostodZakona;aliza‐konseodupiresvimnjegovimnaporima.Nemogućegajepodmititibilokojomkoličinomvlas‐

 32 

titihispaštanjailičinjenjadobrihdela.Nakrajugrešnik,umoranoduzaludneborbedabudeopravdanZakonom,čujeHristovglasiletiuNjegoverašireneruke.TakoskrivenuHristu,onbivaokruženNjegovompravednošću.Igle,sadajeveromuHristadobioonozaštaseuzaludtakoozbiljnoborio.OnsadaimapravednostkojuzahtevaZakon,itobašonukojasetraži;jeronjedobijasaIzvoraPravednosti,odkojegnaimeiZakondolazi. IsamZakonpotvrđujeis‐pravnostovepravednosti, i svedok je čovek ima,ona ćegabranitipred sudomprotiv svihnjegovihtužiteljaipotvrđivatičinjenicudajeonpravedančovek.Pavlejebiouverendaćemupravednost „dokoje sedolaziveromuHrista,pravednostodBoganaosnovuvere“ (Fil3,9),pomoćidaopstanenadanHristov.

U tomprocesu zamenenepostoji ni jednagreška.Bog jepravedan i istovremeno,OnajkojipravdaonogakojiverujeuHrista.UHristuobitavasvapuninaBožanstvatelesno.OnimaisteosobinekaoiOtac(upotpunostijejednosaOcem).Prematome,spasenjekojejeuNjemu‐daotkupiizgubljenogčoveka‐dovoljnojedaovogaponovozadobijezasvuvečnost.Čove‐kovapobuna je jednakousmerenanaSinakoliko i na samogOca, jer suOni jedno.Kada jeHristosdaoSebezanašegrehe,Carjepatiozasvojepobunjenepodanike,imučenikjeopros‐tiokrivicusvojimmučiteljima.Čakionajkojisumnjamoradapriznadasvakičovekimapravodaoprostinepravdukojamujeučinjena,ZaštoondacepidlačitiiprebacivatiBogukojikoristitoistopravo?On,takođe,imapravodaoprostinepravdukojamujeučinjena;itoutolikoviše,jerjezaštitiointegritetsvogaZakona,natajnačinštojeSebesamogdaodabudekažnjenzadug koji je imao grešnik.Može se reći da jeNevini stradao za grešnika.To je istina; neviniPaćenikdaojesebeposvojojslobodnojvoljidabipopravdisvojevladavinemogaodaučiniononaštagajenagnalaNjegovaljubav,ato jedaoprostinepravdu,koja jeučinjenaNjemukaoGospodarusvemira.

PogledajmosadakakoBogsamopisujesvoje imeuvremekada jebio izložennajvećempreziru:„AGospodsiđeuoblaku,istadeondesnjim,ipovikapoimenu:Gospod.Jerpro‐lazećiGospodisprednjegavikaše:Gospod,Gospod,Bogmilostiv,žalostiv,spornagneviobilanmilosrđemiistinom,kojičuvamilosttisućama,praštabezakonjainepravdeigre‐he,kojinepravdakrivoga(predkojimnikonijenevin‐rev.Luter)“(2.Mojs34,5‐7).TojeBožje ime, to je Njegov karakter; tu se On otkriva čoveku; On želi da ga ljudi posmatraju ipoštujuusvetluoveizjave.Alikakosetoslažesaposlednjomizjavom,dapredNjim„nikonijenevin“?TosetačnoslažesaNjegovomstrpljivom,nadasvevelikomdobrotomiophođenjemsaprestupimaNjegovognaroda.ZaistajetačnodaOnkrivcenesmatranevinima;jerkadbitočinio,ondanebimogaobitipravedanBog.AliOnčinineštomnogobolje:Onudaljujekrivicu,takodaranijikrivacstojiopravdankaodanikadanijegrešio.

Nekanikonecepidlačioko izraza„obučeupravednost,“ smatrajući todvoličnošću.Neki,kojipokazujujedinstveninedostatakpoštovanjavrednostiopravdanjakaodara,čakkažudane žele pravednost koja se „oblači,“ nego onu koja dolazi iz života. Oni potcenjuju Božjupravednost, koja verom u Hrista dolazi na sve i u sve koji veruju. Svakako se slažemo sanjihovimmišljenjemutolikoštoželedasezaštiteodlicemerja,formepobožnostikojajebezsile.Čitalac,međutim,nesmedazaboravidajevelikarazlikautomekonasoblačiupraved‐nost.Akomipokušamoda jeobučemosamiondaće tobiti samonečistahaljina,makolikonamizgledalalepa.AliakonasHristosunjuobuče,ondaseonanesmenipreziratiniodbaci‐vati. Obratimo pažnju na reči proroka Isaije: „Jerme obučeuhaljine spasenja iplaštompravdeogrnume“(Is61,10).PravednostukojunasHristosoblačijestepravednostkojuBog

 33 

odobrava,iakojeOntimezadovoljan,sigurnojedaljudinebitrebalodatraženištaboljeodtoga.

Ali učinićemo još jedan korak da bismo ovu stvar oslobodili od svihmogućih teškoća.Zaharija3,1‐5dajenamrešenje:

„Posle mi pokaza Isusa poglavara svešteničkoga, koji stajaše pred anđelom Gos‐podnjim,isotonu,kojimustajašesdesnestranedagapre.AGospodrečesotoni:Gospoddateukori,sotono,Gospoddateukori,kojiizabraJerusalim.Nijelionglavnjaistrgnutaodognja?AIsusbešeobučenuhaljineprljave, istajašepredanđelom.Aonprogovori irečeonimakojistajahuprednjim:skinitesnjegateprljavehaljine.Irečemu:vidi,uzehstebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine. I rekoh: nekamumetnu čistu kapu naglavu. I metnuše mu čistu kapu na glavu, i obukoše mu haljine; a anđeo Gospodnjistajaše.“

Obratimo pažnju, u gornjem izveštaju, na to da je uklanjanje prljavih haljina jednakouklanjanjugreha(zla)odčoveka.Izato,kadnasHristosoblačiuhaljinusvojepravednosti,Onne pokriva samo naše grehe svojim ogrtačem, nego ih udaljuje od nas. To pokazuje da jeoproštenjegrehavišenegonekaformailiprostoupisivanjepodatakaunebeskeknjige,čimese gresi ispravljaju. Oproštenje greha je stvarnost; ono je nešto sasvim opipljivo, nešto štosuštinskiutičenačoveka.Onogazaistaoslobađaodkrivice;ikadječovekoslobođenodgrehaiopravdan,ondaseunjemudesilatemeljnapromena.Onjesadazaistadrugičovek,jerjeovupravednostzaoproštenjesvojihgrehadobiouHristu,timeštoseobukaouHrista.„ZatoakojekouHristu,novojestvorenje“(2.Kor5,17).Potpunoibesplatnooproštenjegrehaimazaposledicuonudivnupromenukojajepoznatakaonovorođenje;jerčoveknemožedapostanenovostvorenjeosimnovorođenjem,štojejednakoposedovanjunovogiličistogsrca.

Novo srce je ono koje voli pravednost, a mrzi greh. To je srce koje je voljno da budevođenoputevimapravednosti.Takvosrce jeGospodželeoda imaIzrailj:„O,kadbi imbilosrce svagda takodame seboje idadrže sve zapovestimoje svagda,dabidobrobilonjimaisinovimanjihovimdoveka“(5.Moj5,29).Ukratko,tojesrcekojejeoslobođenokakoljubavipremagrehu,takoikrivicegreha.Šta,međutim,dovodičovekadotledaiskrenotražioproštaj svojih greha? To je jednostavno mržnja prema grehu i njegova težnja za praved‐nošću;pričemujeijednoidrugopodstaknutoDuhomSvetim.

SvetiDuhseborisasvakimčovekom.Ondolazikaoonajkojiukorava.KadaseglasNje‐govihukoraceni,OnodmahuzimapoložajUtešitelja.Onoistoosvedočenjekoječovekavodidaprihvatiteukore,kojegačiniponiznimikojeganagonidaprihvatiuputstvaBožjegDuha,dovešćegadotogadaslediiNjegovaučenja.„JerkojisevladajupoDuhuBožjemonisusi‐noviBožji.“(Rim8,14)

Čime se postiže opravdanje ili oproštenje greha?Verom: „Opravdavši sedakleverom,imamomirsBogomkrozGospodasvogaIsusaHrista“(Rim5,1).PravednostBožjadolazinasvekojiveruju(Rim3,22).OvodeločiničovekadetetomBožjim;jerPavleuči:„SvistevisinoviBožjikrozveruuIsusaHrista.“(Gal3,26)

DasvakokomesugresioprošteniodmahpostajedeteBožje,svedočiPavleusvojojpos‐laniciTitu.Poštojeistakaobezbožnostanje,ukomesmosvinekadabili,onpiše:

„AkadsepokazadobrotaičovekoljubljeBoga,Spasiteljanašega,spasaonasjenenaosnovudelakojasmomiučiniliupravednosti,negoposvojojmilosti‐banjomkojapre‐porađa i obnavlja Duhom Svetim, koga bogato izli na nas posredstvom Isusa Hrista,

 34 

Spasiteljanašega,daopravdaninjegovomblagodaćupostanemonaslednicivečnogaživ‐ota‐kaoštosenadamo.“(Tit3,4‐7)

Obratimo pažnju dami postajemo naslednici, jer smo opravdani Njegovommilošću. IzRim 3,24.25 smo naučili da ovo opravdanje dolazi milošću, iz vere u Hrista. U Gal 3,26 semeđutimkažedanasverauHristačiniBožjomdecom.Otudaznamodajesvakokojeoprav‐danBožjommilošćudobiooproštenjeidajedeteinaslednikBožji.

Nema,naosnovuprethodnog,nikakvograzlogazapretpostavkudačovekmoranajpredaizdrži izvesnuprobuidapostigneodređenstepensvetostiprenegoštogaBogprihvatikaosvojedete.Onnasprihvatabašonakvekakvijesmo.NijenašadobrotarazlogzbogkojegnasBogvoli,većjetonašavelikapotreba;nezatoštoseNjemuneštodopadananama,negoSeberadiizatoštoznaštaNjegovabožanskasilamožeodnasdaučini.Tojemogućepravomspoz‐najomuzvišenostiisvetostiBožjekaoičinjenicedaOndolazinama,grešnimipalimljudima,dabinasprimiousvojuporodicu.ShvatanjemovogamoćićemoboljedacenimosmisaorečiapostolaJovana:„Viditekakvunamjeljubavdaootac,dasedecaBožjanazovemo!“(1.Jv3,1).Svakomekomejeučinjenaovolikamilost„čistise,kaoionštoječist.“(1.Jv3,3)

Bognasprimakaosvojudecu,nezatoštosmodobri,negodabinasučiniodobrim.Pavlekaže:„AliBog,kojijebogatumilosti,zbogsvojevelikeljubavikojomnasjezavoleo,oživeojeHristominaskojismobilimrtviusvojimprestupima,‐blagodaćustespaseni,isnjimjevaskrsaonas ipostavionanebesimauHristu Isusu,daubudućimvekovimapokažeprevelikobogatstvosvojeblagodati ‐svojomdobrotompremanamauHristu Isusu“ (Ef2,4‐7).Potomnastavlja:„Jersteposredstvomvereblagodaćuspaseni,itonijeodvas,Božjije dar;ne od dela, da senikone pohvali.Mi smo,naime,njegovo delo,uHristu Isusustvorenizadobradela,koja jeBogunapredpripravio ‐daunjimaživimo“ (Ef 2,8‐10).Ovaj odlomakpokazujedanas jeBog ljubiodok smo jošbilimrtviu gresima.Onnamdajesvoga Duha da bi nas oživeo u Hristu, i taj isti Duh zapečaćuje naše usvajanje u Božanskuporodicu.Bognas,dakle,prihvatadamožemokaonovastvorenjauHristudačinimodobradelakojajeOnodredio.

 35 

PRIHVAĆENIODBOGA

MnogiljudioklevajudasepredajuBoguidamusluže,jersebojedaihBognećeprihvati‐ti. Čak i među onima koji kažu da već godinama slede Hrista nalaze se hiljade onih kojisumnjajudaihjeBogprihvatio.Zadobrotakvihljudijapišeminebihželeonjihovedušedazbunimnagađanjima,negosetrudimdaimukažemnajasnaobećanjaRečiBožje.

DalićemeBogprihvatiti?‐Jaodgovarampitanjem:Dalićenekoprihvatitionoštojevećkupio?Da liprimaterobukojustekupiliuprodavnicikadVamseisporuči?Naravno!Nemanikakvesumnjeuvezitoga.Prostačinjenicadasteneštokupiliidalinovaczato,dovoljanjedokazdastenesamovoljnidaprimitetustvarnegoidaodsrcaželitedajedobijete.Onoštočoveknevoli,touopšteinekupuje.Aštojevišeplationekipredmet,utolikovišemujestalodagaposeduje.Akojecena,kojustezatoplatili,visokaiakostemoralidaraditezatocelogživota da biste zaradili potrebni novac, onda ćete ga bez sumnje odmah primiti čim seisporuči.Vamajemnogostalodotogadaisporukaneizostane.

Ovajjednostavniiprirodniprikazprimenićemosadanaslučajgrešnika,kojiželidadođekBogu.NajpretrebazapazitidanasjeBogkupio.„IlizarneznatedajevašetelohramDuhaSvetogakoji jeuvama,koga imateodBoga, tenepripadate samo sebi?Vi ste,naime,skupokupljeni.“(1.Kor6,19.20)

Cenakojajeplaćenazanas,jesteHristovakrv,kaoštojeiPavlesvedočiostarešinamauEfesu:„Pazitenasebeinasvestado,ukomvasjeDuhSvetipostaviozavladike,danapa‐sateCrkvuBožju,koju jestekaokrvljusvojom“ (Dela20,28).APetarpiše:„Znajućidaodsvog sujetnog načina života, koji vam je od vaših otaca predan, niste iskupljeni pro‐padljivim stvarima, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvljuHrista kao nevinog iprečistogjagnjeta“(1.Petr1,18.19).Hristos„jedaosamogasebezanas“(Titu2,14).On„jedaosebezanašegrehe,danasizbaviodsadašnjegzlogsvetapovoljiBogaiOcanašega.“(Gal1,4)

Hristosnijekupionekuposebnuklasuljudi,negocelogrešnočovečanstvo.„JerBogutakoomilesvet,da je isinasvojega jedinorodnogadao,danijedankojigaverujenepogine,negodaimaživotvečni“(Jv3,16).Isusjerekao:„Hlebkojićujadatitelojemoje,kojećudatizaživotsveta“(Jv6,51).„Jer jeHristos,doksmomi jošbilislabi,uodređenovremeumrozabezbožnike“ (Rim5,6). „AliBogpokazujesvoju ljubavpremanama timešto jeHristosumrozanaskadsmojošbiligrešnici.“(Rim5,8)

Hristosjeplatiozanasneizmernucenu.Možemoondabitisigurnidamujeveomastalodotogadadobijeonoštojekupio.Onjecelimsrcemprionuodanasdobije.BeztogaOnnebimogaobitizadovoljan.ČitajFil2,6‐8;Jevr12,2;Is53,11.

Možda će neko ipak reći: „Ja samnedostojan.“ To znači da je čovek nedostojan plaćenecene ida sebojidadođeHristu, jerbiOnmogaoopozvatikupovinu.Takavstrahbimogaoimatiosnovadakupovinajošnijezaključenaidacenajošnijeplaćena.AkoteOnnebiprimio,moždazatoštonisivredancene,ondaOnnebiizgubiosamotebe,negoisvuplaćenusumu.Nikomenebipalonapametdaodbaci stečenurobuzatoštoonanijevrednaplaćenecene.Čovekćezadržatirobu,dabiimaomakarneštozauzvratzanovackojijedao,umestodabašništanema.

 36 

Dalje,viionakoništanemožetedauraditepopitanjuvrednosti.JerkadjeHristosbionaovojZemljidaizvršikupovinu,„nijeimaopotrebedakosvedočizačoveka;jerjesamznaoštabešeučoveku“(Jn2,25).Onjesanajboljimpoznavanjemkupioitačnojeznaokolikojevrednoonoštojedobio.Takođe,OnnijenimalorazočarankaddođeškNjemuiakotenađebezvrednog.Pošto jepotpunoznaoočemuseradi i ipakbiospremandazaključikupovinu,možešbitipotpunomiran,nerazmišljajućiinebrinućise.

Onošto jenajdivnijeutojcelojstvari jestedanas jeOnkupio, iakosmobilinedostojni.NjegovoznalačkookootkrilojevelikemogućnostiučovekuiOngajekupio,nezbognjegovetadašnje ili sadašnje vrednosti, nego zbog onoga što od njega može načiniti. „Ja, ja sambrišemtvojeprestupeseberadi“(Is43,25).Poštominemamonikakvupravednost,Onnasjekupio„damiuNjemupostanemopravednostBožja“(2.Kor5,21).„Unjemutelesnoobita‐vasvapuninaBožanstva,avistepuniunjemu,kojijeglavasvakogpoglavarstvaivlasti.“(Kol2,9.10)

Evoopisa celogovogprocesa:Mi„…smokao iostalipoprirodibilipodložniBožjemgnevu.AliBog,kojijebogatumilosti,zbogsvojevelikeljubavikojomnasjezavoleo,oživ‐eojeHristominaskojismobilimrtviusvojimprestupima,‐blagodaćustespaseni,‐isnjim je vaskrsao nas i postavio na nebesima u Hristu Isusu, da u budućim vekovimapokažeprevelikobogatstvosvojeblagodati‐svojomdobrotompremanamauHristuIsu‐su.Jersteposredstvomvereblagodaćuspaseni,itonijeodvas,‐Božjijedar;neoddela,dasenikonepohvali.Mismo,naime,njegovodelo,uHristuIsusustvorenizadobradela,kojajeBogunapredpripravio‐daunjimaživimo.“(Ef2,3‐10)

Mi treba da budemo na „slavu njegove blagodati“ (Ef 1,6). Da smomi prvobitno bilivrednionogaštojeOnplatiosanas,ondanebismomoglibitinaslavuNjegoveblagodati.Onnebimogaodaubudućimvekovimapokaženanamaprevelikobogatstvosvojeblagodati.AlikakonasjeOnotkupiobezvredne,aipaknasprimaimoženakrajudanaspokažebezmane,ondaćetobitinaNjegovuvečnuslavu.Nikoodspasenihnećeondasebipripisatislavu.KrozsvuvečnostspasenoćemnoštvojednimglasomklicatiHristu:„Dostojansi ...zatoštosibiozaklan ištosisvojomkrvlju iskupioBogu ljudeodsvakogaplemena i jezika inaroda inarodnosti,iučinioihBogunašemucarstvomisveštenicimaionićecarevatinazemlji...Jagnje,kojejezaklano,dostojnojedaprimisiluibogatstvoimudrostimoćičastislavuiblagoslov.“(Otk5,9.10.12)

SvakakodabitrebalodaseuklonisvakasumnjaotomedanasBogprima.Alitonijetako.Prkosnoinevernosrceiznosinovesumnje:„Jasvetoverujem,ali…“Bašovdestani.Akoveru‐ješ, ondanećeš reći „ali.“ Kad neko svompriznanju vere doda reč „ali,“ onda u stvari kaže:„Verujem,alineverujem.“Ondatiobičnonastavljaš:„Moždaimašpravo,alidozvolidazavršim.OnoštosamhteodakažemjestedaverujemobećanjimaBiblijekojesicitirao,aliBiblijakaže,daakosmomidecaBožja,daćemoimatiisvedočanstvoDuha.Mićemoimatisvedočanstvounama,a janeosećamništaodtakvogsvedočanstva.Zatonemogudaverujemdasam jauHristu. JaverujemNjegovojReči,alijanemamsvedočanstvousebi.“Razumemtvojuteškoću,dozvolidavidimdalimogudajeotklonim.

DalinekopripadaHristuiline,tojestvarokojojčovekmorasamdaodluči.VideosištajeOnzatebeplatio.Napitanje:„DalisiHristov?“‐samotimožešdatiodgovor.AkonisiNjegov,tojeisključivozatoštosiodbiodasebepredašNjemu,Onomekojitejeotkupio.TimeGaob‐manjuješ.Onkaže: „Vazdanpružahsvojerukeneposlušnom i jogunastomnarodu“ (Rim

 37 

10,21).OntepreklinjedaMudašonoštojeOnkupioiplatio.AlitiGaodbijašioptužuješdanećedateprimi.AkomusepredašcelimsrcemdabudešNjegovodete,ondamožešbitiisig‐urandatejeprimio.

ŠtosetičeokolnostidaveruješNjegovojReči,adaipaksumnjašdatejeprimiozatoštoneosećašsvedočanstvousvomsrcu, ja idaljeostajempri tomedaneveruješ.Kadbiverovao,imaobisvedočanstvo.ČujNjegovuReč:„KoverujeuSinaBožjegimasvedočanstvousebi.KoneverujeBogu,načiniogajelažom,jernijeverovaousvedočanstvokojimjeBogsve‐dočiozasvogaSina“(1.Jv5,10).KoverujeuSina,verujetakođeNjegovojRečiisvedočanstvuBožjemoNjemu.

„KoverujeuSinaBožjeg imasvedočanstvousebi.“Nemožeš imatisvedočanstvo,dokneveruješ.Ali čimpoveruješ, imaš i svedočanstvo.Kako tomožebiti? Zato što je tvoja verauBožju Reč ‐ svedočanstvo. Bog kaže: „Avera je tvrdopouzdanjeuono čemu senadamo,osvedočenje o stvarima koje ne vidimo“ (Jevr 11,1). Kad bi ti Bog svojim čujnim glasomrekaodasitiNjegovodete,ondabitobiodovoljandokazzatebe.KadBogusvojojRečigo‐vori,ondajetoistokaokadbitigovoriočujnimglasom,atvojaverajedokazdačuješiimašpoverenje.

Ovastvarjetakovažna,dajevrednaposebnepažnje.Pogledajmojejošmalo.Čitajmonaj‐pre:Mi smo „veromuHrista ... svi sinoviBožji“ (Gal 3,26). To je sasvim sigurna potvrdaonogaštosamrekaooneverovanjuusvedočanstvo.NašaveranasčinidecomBožijom.Kakodobijamoovuveru?‐„Verapotiče...odpropovedi,apropovedbivaHristovomRečju“(Rim10,17).KakosemožestećiverauNjegovuReč17?Jednostavno,verovanjemdaBognemožedalaže.TisvakakonećešrećiBoguulicedajeOnlažov,alitoipakčinišakoneveruješuNjegovureč.Sveštotrebaučinitidabiseverovalojeste‐verovati.„Blizutijereč,utvojimustimaiutvomsrcu,tojest,rečverekojumipropovedamo.Ako,dakle,svojimustimaispovedišdajeIsusGospodipoveruješusvomsrcudagajeBogvaskrsaoizmrtvih,bićešspasen.Jersrcem se veruje zapravednost,austima se ispovedana spasenje.“Pismo, naime, kaže:„Svakokoverujeunjega,nećesepostideti.“(Rim10,8‐11)

SvenavedenojeupotpunomskladusaRim8,16.17:„SamDuhsvedočinašemduhudasmodecaBožja.Akosmopakdeca,ondasmoinaslednici;nasledniciBožji,sunasledniciHristovi;jersanjimstradamodasesanjimiproslavimo.“Duh,kojisvedočinašemduhu,jesteDuhUtešiteljkoga jeHristosobećaouJn14,16.Onje„Duh istine“ (stih17), iNjegovosvedočanstvomožebitisamoistinito.Kakose,dakle,svedočanstvorađa?OnsvedočiunamatimeštonaspodsećananapisanurečkojujeOndao(1.Kor2,13;2.Petr1,21).Kadnaspodsećanato,ondajetoistokaoidanamdirektnogovori.Onrazjašnjavanašemumuzapiskojismomivećzapamtili;mismosigurnidajetosvedočanstvoistinito,jerBognemožedalaže.Timemi kažemo sotoni, idi od nas sa svojim lažnim svedočanstvom protiv Boga.Mi verujemo uBožjuReč.Prihvatajućitosvedočanstvo,znamodasmoBožjadecaivičemo:„Ava,Oče!“Sadatekpotpunoshvatamoovudivnu istinu.PonavljanjemrečiSvetogpisma,onepostajustvar‐nostzanas!Bog jenašOtac.MismostvarnoNjegovadeca.Kolikoradostiskrivaovamisao!Vidimodasvedočanstvounamanijeteknekiutisakiliprolaznoosećanje.Gospodnetražidapokazujemopoverenjetakonepouzdanomsvedokukaoštosunašaosećanja;jer„koseuzdau srce svoje,bezuman je“ (Priče 28,26). Svedočanstvo na koje treba da se oslonimo, jesteneprolaznaRečBožja.Ovo svedočanstvomožemo imati krozDuhaSvetogaunašimsrcima.

                                                            17Vjerabivaodpropovijedanja,apropovijedanjeRiječjuBožjom–prevodVukaKaradžića

 38 

„HvalaBoguzaNjegovneiskazanidar!“(2.Kor9,15)Ovo obećanje,međutim, nije razlog da popustimo u našoj revnosti i da skrstimo zado‐

voljnorukekaodasmopostiglisavršenstvo.NesmemozaboravitidanasHristosneprihvatanasradi,negoSeberadi,nezatoštosmosavršeni,negozatoštouNjemutrebadatežimokasavršenstvu.Onnasblagosilja, ne zato što smobili takodobri i što smo zaslužili blagoslov,negodabismoseokrenuliodzlasilomkojusmoprimilikroztajblagoslov(Dela3,26).SvimakojiverujuuHrista,silajedatadabimoglipostatidecaBožja(Jv1,12).PomoćupredivnihiizvanrednihobećanjanašegBogakrozIsusaHristaimimožemopostatiučesniciuBožjojpri‐rodi(2.Pt1,4).

 39 

POBEDAVERE

Biblijauči:„Pravednikćeživetiodvere.“PravednostkojavažipredBogomdolazi„izvereuveru.“Alidelovanjevereništaboljeneprikazujeodprimerakojisuzanašunaukunapisani„dastrpljivošću iutehomPisma imamonadu“ (Rim15,4).Uzmimonajpre jedanznačajandogađajkojijezapisanu2.Dnev20.PratiteovajdogađajsaSvetimpismomurukama.

„A posle toga sinoviMoavovi i sinovi Amonovi i s njima koji živemeđu sinovimaAmonovim,dođošedavojujuna Josafata. Idođoše te javiše Josafatugovoreći: idena tevelikomnoštvoisprekomora,izSirije;ienoihuAsason‐Tamaru,atojeEn‐Gad.“(stihovi1.2)

Odovevelikevojskeuplašioseicarisavnarod.MeđutimonisupostupilimudroiskupilisusezajednodapotražeBoga(stihovi3.4).OndajeusledilamolitvaJosafata,kojijebiovođanaroda; i pošto je to bilamolitva vere koja je u sebi sadržavala početak pobede, vredna jenašegposebnogproučavanja:

„TadastadeJosafatuzboruJudinuiJerusalimskomudomuGospodnjempredtrem‐omnovim,ireče:GospodeBožeotacanaših!nisilitiBognanebuivladašsvimcarstvimanarodnim?nijeliutvojojrucimoćisiladatinikonemožeodoleti?“(stihovi5.6)

Ovo jebio izvanredanpočetak jednemolitve!Onapočinje sapriznanjemBogananebu.Takopočinjeiuzor‐molitva:„Očenaškojisinanebesima!“Štatoznači?‐DajeBog,kaoBognanebu, Stvoritelj. Ona nastavlja sa priznanjem Njegove sile nad svim carstvima narodnim isilamatame.ČinjenicadajeOn,Stvoritelj,nanebu,pokazujedajeuNjegovojrucimoćisilatakodanikonijeustanjudaMusesuprotstavi.Zaštočovek,kojipočinjemolitvuumnoštvuonihkojimajepotrebnapomoć,saovakojasnimprepoznavanjemBožjesile,većimapobedunasvojojstrani?Zatošto,zapazite,JosafatneizjavljujesamosvojuveruučudesnuBožjusilu,već jeon istovremeno iskazaopravonaBožanskusilukaosvojuvlastitu,govoreći:„Nisi litinašBog...?“OnovimispunjavaosnovniuslovPisma„KojidolazikBogu,valjadavjerujedaimaBog,idaplaćaonimakojigatraže.“(Jevr11,6)

JosafatondanastavljadanabrajakakojeGospoddaonjimazemljuHananikakoimnijedaodaprođukroz zemlju amonsku imoavsku i kako ih nisu istrebili, a ovi narodi sada sudošlidaihisterajuiznasledstvaBožjega(stihovi7‐11).Iondazaključuje:„Boženaš,zarimnećešsuditi? jerunamanemasnagedaseopremo tomemnoštvuvelikom,koje idenanas,nitimiznamoštabismo činili,negosuočinašeuprteu te“ (stih12).ZaBoganemanikakverazlikeusavladavanjunekestvari,dalisamnogimailisaonimakojiuopštenemajusile (2.Dnev14,11).Njegoveočigledajuposvojzemlji,„dabipokazivaosilusvojupremaonimakojimajesrcecelopremanjemu“(16,9),idobrojezasvekojisuunevoljidaseuzda‐jusamouNjega.OvakavstavJosafata injegovognarodaodgovarao jeapostolskompropisu:„GledajućinaIsusa,začetnikaiusavršiteljavere“(Jevr.12,2).Onjezaistapočetakikraj,isvasilananebuinaZemljiuNjegovojjeruci.

Kakav je sada bio rezultat? Prorok Gospodnji je došao u sili Svetoga Duha i rekao:„Slušajte,svisinovi Judini i Jerusalimljani, i ticare Josafate,ovakovamveliGospod;nebojteseineplašitesetogamnoštvavelikoga,jernijevašratnegoBožji“(2.Dnev20,15).Itadajedošlazapovestdaseneprijateljnapadneuzoru,daseideususretneprijateljima,teda

 40 

ćeonividetipomoćGospodnju,jerćeOnbitisnjima.Sadadolazi najvažniji deo: „Aujutruustavširano izidošeupustinjuTekujsku;akad

izlažahu,stadeJosafatireče:čujtemeJudejciiJerusalimljani;verujteGospoduBogusvo‐jemu i bićete jaki, verujte prorocima njegovim i bićete srećni. I tako dogovoriv se snarodompostavipevačeGospodnjedahvalesvetukrasotuidućipredvojskomigovoreći:hvaliteGospoda,jerjedovekamilostnjegova.“(stihovi20.21)

Bezsumnje,biojetozaistaneobičannačindaseideuborbu.Sveganekolikovojskiuljud‐skojistorijijeišlouborbusatakvomprethodnicom.Kakavjebioishodovebitke?

„A kad počeše pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinoveMoavove inaone izgore Sira,koji izidošena Judu, te se razbiše. Jer sinoviAmonovi iMoavoviustašenaone izgore Sirada ihpobiju ipotru; ikadpobišeone izgoreSira,udarišejedninadruge,tesepotrše.AkadJudadođedostražarepremapustinji,ipogle‐danamnoštvo,atomrtvatelesaležepozemlji,inijedannebešeostaoživ.“(stihovi22‐24)

Akojeibilovojskikojesusatakvomprethodnicomizašleubitku,istotakoihjemalobilokojesunagrađenesaovakvompobedom.Aliodaklejedošaoovajdivniuspeh?Naovommes‐tu,pravabi stvarbilaodvojitimalovremenaza izučavanje filozofijepobedeverom,kako jeona predstavljena u ovom slučaju. Šta li jemislio neprijatelj, koji se oslanjao na svoju nad‐moćnusilu,kadjetogajutračuodadolazesinoviIzrailjevisapesmomihvalom?NištadrugoosimdasusinoviIzrailjevidobilipojačanje,itotolikoznačajno,dajeuzaludnopružatiimot‐por.Zato jeneprijateljeuhvatiopaničanstrah, takoda jesvakosvakogasmatraoneprijatel‐jem.

AdalisuonipogrešnozaključilidajeIzrailjdobiopojačanje?Neprijatelj jeimaopravo,zaista jebilo tako ‐ Izrailj jedobiopojačanje.Gospod im jepomogao: „Akadpočešepesmu ihvalu,obratiGospodzasedunasinoveAmonoveisinoveMoavoveinaoneizgoreSira.“Gospod,ukogaseuzdaoJosafatinjegovnarod,boriosezanjih.Idasunjihoveočibileotvorene,ionibi,kaoislugaprorokaJelisija,videlidajeonihkojisubilisanjimabilovišenegoneprijateljanjihovih.

Uovomizveštajuposebnotrebaobratitipažnjunajednutačku,atojedajeGospodobra‐tiozasedunanjihoveneprijateljekadjeIzrailjpočeosapesmomihvalom.Štajesmisaoovo‐ga?Svojimzahvaljivanjemonisupokazivalida jenjihovaveraprava.ObećanjeBožje jebiloprihvaćenokaoda jevećbilo ispunjeno.OnisuseuzdaliuGospoda.Timesubiliučvršćeni,utemeljeniuGospodu,iiskusilisuistinitostreči:„Ovojepobedakojajepobedilasvet:našavera.“(1.Jv5,4)

Primenimosadaovuilustracijunaslučajsukobasagrehom.Vidimokakonailazi jakois‐kušenjenavodećinasdačinimostvarizakojeznamodasupogrešne.Nažalost,mnogoputasmopotvrdilisiluiskušenja,jernasjepobeđivalo;zatoznamodanemamonikakvemoćipro‐tivnjega.ZatogledajmonaGospoda,kojinasmolidasmelo isaradošćudođemoNjegovomprestolumilosti,dabismodobilioproštajipronašlimilostzavremekadaćenampomoćbitipotrebna.Molimo seBogu, koji nam seuBibliji otkrio kaoTvoracneba i Zemlje.Nemojmopočinjatinašumolitvutimeštoćemosežalitinanašuslabost,negosaradosnimpriznanjemNjegoveneizmernesile.Nakon togamožemo iznetionoštonam ležinasrcu ipriznatinašunemoć.Akopaknajprenavodimonašuslabostiobeshrabrujućeprilike,ondamiističemosebeispredBoga.Utomslučajućesotonapreuveličatiteteškeokolnostiiokružitinastamomdane

 41 

vidimoništaosimsvojihslabostiizatonašplačimoljenjamogubitižestokiipuniočaja.Alimakakonašemolbeimoljenjabiliozbiljniistalni,nećenampomoći,akonedostajeonaglav‐na stvar ‐ verovanjeuBoga i verovanjeda jeOnsveono što je rekaooSebi.Međutim,akopočnemo svoje molitve sa priznanjem Njegove Božanske moći, onda možemo sa utehompriznatinašuslabost; jerutomslučajunašunemoćstavljamoporedBožanskesile.Tajkon‐trastizmeđunjihjenamenjendabisesteklahrabrost.

Akosemolimonaovajnačin,ondaćenasSvetiDuhpodsetitinaovoilionoBožjeobećan‐je.Moždanećemomoćidamislimonanekoodređenoobećanjekojebašnamaodgovarauda‐tomtrenutkuislučaju,alisemožemosetitida„jeistinitarečisvakogprimanjadostojnadaHristosIsusdođenasvetdaspasegrešnike,odkojihsamprvija“(1.Tim1,15),idaje„Ondaosamogasebezanašegrehe,danasizbaviodsadašnjegzlogsvetapovoljiBogaiOcanašega“(Gal1,4).Natajnačinsunamisvadrugaobećanjasigurna,jertrebaznatidasvaovabriga,sasvimmogućimobećanjima,postojizatošto„Bog,kojinijepoštedeosvogjedinorod‐nogSina,negogajepredaozasvenas,kakonamnećesnjimisvedrugodarovati?“(Rim8,32)

OndasesetimodaBogmožegovoritiostvarimakojenisu,kaoda jesu.Drugimrečima,kadOnneštoobeća,ondajetokaodajevećispunjeno.ZnamodajenašespasenjeodzlapoBožjoj volji; zato posmatrajmo pobedu tako kao da je već naša i počnimo da zahvaljujemoBoguzadragocena iprevelikaobećanja.Čimnašaverashvatiovaobećanja iprihvati ihkaoispunjenu stvarnost, ondanećemomoćida činimodrugonegodahvalimoBoga zaNjegovuneizrecivuljubav.Činećitako,našiumovićesepotpunoodvratitiodzla,itimejepobedanaša.Gospodćepostavitizaseduneprijatelju.Našahvala,kojuprinosimoGospodu,pokazaćesotonida smodobili pojačanje.On zna silupomoći kojanam jedata i vrlodobro znadau takvimokolnostimanemožedaučininišta,inapuštanas.Topokazujekolikojetačnoapostolskois‐kustvo:

„Nebrinitesenizašto,negousvemumolitvomimoljenjemsazahvaljivanjemnekasevašemolbeBoguočituju.“(Fil4,6)

 42 

ISTOVREMENO‐SLUGAISLOBODAN

Sila vere koja donosi pobedu može se pokazati nizom drugih biblijskih mesta koja suizvanrednokorisna.Kaoprvo,mora se razumetida jegrešnik istovremeno i rob.Hristos jerekao:„Svakikojičinigreh,robjegrehu“(Jv8,34).APavlepiše,stavljajućiseupoložajne‐obraćenog čoveka: „Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takavprodanpodgreh“(Rim7,14).Čovekkojijeprodanjerob.Dakle,onajkojijeprodanpodgrehjerobgreha.Petarpotvrđujeovučinjenicugovorećiopodmitljivimilažnimučiteljima,kadimoni„obećavajuslobodu,asamisurobovipropasti;jerodčegajekosavladan,tomirobu‐je.“(2.Pt2,19)

Posebnoobeležjerobajedaonnemožedačinionoštobiželeo;onjevezan.Onmoradačinivoljudrugoga,makolikodamu jeonaneprikladna idamu je to teško.Pavleovdepot‐vrđujeistinukadagovoridajeon,kaoprestupnik,zapravobiorobgrehu:„Neznamštačin‐im;jernečinimštoželim,negoštomrzim‐točinim...Jertosadnečinimvišeja,negogrehkojiobitavaumeni.Znam,naime,daumeni,to jest,umometelu,dobroneobitava; jerhteti‐togaimaumeni,aličinitidobro‐toganema.Jernečinimdobrokoježelim,negozlo,kojeneželim,točinim.“(Rim7,15.17‐19)

Vlast,kontrolagrehanadnekimpotvrđujedajedotičničovekrob.Svakičovekkojigrešijeprisiljenslužitigrehu.Onćeosećatisvojeropstvokaonepodnošljivoodtrenutkakadaokusištajesloboda.Onćečeznutizaslobodom,alićeshvatitidanemožedaseoslobodiokovakojigavežuzagreh.Nemogućnostneobnovljenogčovekadačinidobro,kojebiželeodačini,većjepokazanauRim8,7.8iGal5,17.

Kolikojemnogoljudikojiizličnogiskustvamogudapotvrdeistinitostovihtekstova.Kol‐ikočestosuseodlučivaliiznovaiiznova(dačinedobro),akolikosu,kadseiskušenjeponovovratilo,uprkosiskrenimnamerama,bilislabikaovoda.Oninemajusileineznajuštadačine.Nažalost,njihoveočinisutakoodlučnoupravljenenaBogakaoštosuupravljenenanjihsameinaneprijatelja.Njihovoiskustvojestalnaborbaprotivgreha,štojetačno,aliistotakoistalniporazi,štojetakođetačno.

Dalitomoždatrebadabudeiskustvohrišćanina?Imaonihkojitoveruju.Alizaštoapos‐tolusvomduševnomstrahuuzvikuje:„Janesrećni čovek!Ko ćeme izbavitiod telasmrtiove?“ (Rim 7,24). Da li je to stanje jednog hrišćanina ‐ „telo smrti,“ koja je tako strašna dačovekvičezaoslobođenjem?Ne,nikako.

Neko čuje ovaj vapaj iz dubine duše i otkriva se kaoOslobodilac, jer Pavle kaže: „Zah‐valjujemBogusvojemukrozIsusaHrista“(Rim7,25).NadrugommestukažeoHristu:

„Budućipakdadecaimajuteloikrv,takoionuzedeoutome,dasmrćusatreonogakoji imadržavusmrti, to jest đavola; ida izbavionekojigododstraha smrtiu svemuživotubišerobovi.“(Jevr2,15)

Isusopisujeciljsvogaposlanja,misije:„Duh jeGospodaBoganameni, jermeGospodpomazada javljamdobreglasekrot‐

kima,poslamedazavijemranjeneusrcu,daoglasimzarobljenimasloboduisužnjimadaćeimseotvorititamnica.“(Is61,1)

Štaznačibitizarobljenibitisužanj,većjerečeno.Tojesluženjegrehu,robovanje,ukome

 43 

je čovek prisiljen, čak i protiv svoje volje, preko nasleđenih i stečenih sklonosti i navika uživotu,dačinigreh.DaliHristososlobađaodhrišćanskogiskustva?Naravno,ne.Robovanjegrehu,nakojesePavležaliuRim7,nijeiskustvodetetaBožjeg,negoiskustvoroba(onogkojisluži) grehu. Hristos je došao da nas oslobodi od ovog ropstva. On nas u ovom životu neoslobađaodborbeisukoba,većodporaza.OnnasosposobljavadabudemojakiuGospoduiusiliNjegovejačine,dabismomoglirećihvalaBogu,koji„nasjeizbavioodvlastitameipre‐mestioucarstvosvogljubljenogSina“(Kol1,13),krozčijukrvimamospasenje.

Kakodolaziovooslobođenje?‐KrozSinaBožjeg.Hristoskaže:„Akoviostaneteumojojnauci,ondastezaistamojiučenici,isaznaćeteistinu,iistinaćevasosloboditi.“„Akovas,dakle,Sinoslobodi,bićete stvarno slobodni“ (Jv 8,31‐32.36).Ova slobodadolazi svakomekojiveruje;jeronimakojiverujuuNjegovoime,OndajemoćdapostanudecaBožja(vidiJv1,12).Oslobođenje od osudeprimaju oni koji su uHristu Isusu (Rim8,1).Mi se veromob‐lačimouHrista(Gal3,26.27)iveromOnživiunašimsrcima.

 44 

OSLOBOĐENJEIZROPSTVA‐PRAKTIČANPRIKAZ

Sadaćemouzetinekolikoprimeramoćiverezaoslobođenjeizropstva.„Akadjeučiousubotuujednojsinagogi,gle,ondejebilaženakojajeosamnaestgo‐

dina imaladuha, izazivačabolesti, ibila jezgrčena tenijemogladasesasvim ispravi.KadajeIsusvide,dozvajeirečejoj:ženo,oslobođenasisvojebolesti.Istavirukenanju,paseodmahispraviislavljašeBoga.AstarešinasinagogejenegodovaoštojeIsusizlečiousubotu,irečenarodu:imašestdanaukojetrebaraditi;utedane,dakle,dolaziteilečitese,aneusubotnjidan.Na tomuGospododgovori ireče: licemeri,zar svakiodvasneodvezuje svogavola ilimagarcaod jasalau subotu inevodigadagapoji?AovuAv‐raamovukćer,kojujesotonasvezao‐evo,osamnaestgodina,zarnijetrebaloosloboditiove svezeu subotnjidan?Akad je to rekao, svinjegoviprotivnici su sepostideli, i savnarodseradovaozasvaslavnadelakojajeučinio.“(Lk13,10‐17)

ZaobiđimolicemernogučiteljaZakonaiposmatrajmosamočudo.Ženajebilazatočena;mismo strahom od smrti ceo naš život zatočeni, podređeni robovanju. Sotona je zarobio ovuženu;onje,takođe,podnašenogepodmetnuozamkuizarobionas.Ženasenijemoglausprav‐iti;našigresisunastakoobuzelidanismoustanjudapodignemopogled(Ps.40,13).RečjuidodiromIsusjujeoslobodioodnjenihbolesti.ImiimamoistogsažaljivogPrvosveštenikananebu,kojimožedasaosećasanašimslabostima.IstomrečjuOnćeinasosloboditizla.

ZaštosuzapisanačudaisceljenjakojajeIsusučinio?Jovannamtootkriva.Nesamodabipokazaokakomožedaisceljujebolesti,većidapokažesvojumoć,svojusilunadgrehom:

„Imnogadruga čudaučini Isuspredučenicima,kojanisuzapisanauovojknjizi;aovasuzapisanadaviverujetedajeIsusHristos,SinBožji,idaverujućiimateživotunje‐govoime.“(Jv20,30.31;uporediMt9,2‐8)

TakovidimodasuonajednostavnozapisanakaoočigledniprimeriHristoveljubavi,kaoizrazNjegovemoćinaddelimasotoneiNjegovevoljedaoslobodi,bilodajeupitanjudušailitelo.Jošjednočudosovimuvezibićedovoljno.Otomegovori3.poglavIjeDelaapostolskih.Janećuiznositiceoizveštaj,negoćuzamolitičitaocadagapažljivopročitausvojojBibliji.

PetariJovanvidelisupredvratimaHramajednogčoveka,preko40godinastarog,kojijeod rođenjabiohrom.Onnikadanijemogaodahoda.Prosio jemilostinju, aPetarpokrenutDuhomSvetimosetiojedatrebadamupodarineštoboljeodzlataisrebra.Rekaoje:„UimeIsusaHristaNazarećaninahodaj.Tadagauhvatizadesnurukuipodižega.Takoseod‐mahučvrstišenjegovenogeigležnji,teskoči,stade,ihodaše,pauđesnjimauHramidućiiskačući,ihvalećiBoga.“(Dela3,6‐8)

Ovo značajno čudo na čoveku koje su svi videli, izazvalo je veliko uzbuđenje međunarodom.KadjePetarvideonjihovočuđenje,objasnioimjekakosečudodogodilo.

„LjudiIzrailjci,štosečuditeovome,ilištogledatenanaskaodasmosvojomsilomilipobožnošćuučinilida ovajhoda?BogAvraamov, Isaakov i Jakovljev,Bog otacanaših,proslavio jesvogaslugu Isusa,kogastevipredali ikogasteseviodrekli ...pasteubilizačetnikaživota,kogajeBogvaskrsaoizmrtvih,čemusmomisvedoci.Izatoštoveruje‐mounjegovo ime,njegovo ime jeučinilo čvrstimovogakogagledate iznate;vera ‐dokojedolazimonjegovimposredstvom ‐dalamu jepotpunozdravljepred svimavama.“

 45 

(stihovi12‐16)Primenimotonasebe.Čovekjebio„hromodrođenja,“nesposobandasamsebipomogne.

Radobihodao,alinijemogao.SvimisaDavidommožemoreći:„Gle,ubezakonjurodihse,iugrehuzatrudnematimojamnom“(Ps51,5).Zbogtogasmomipopriroditakoslabidanemožemočinitionoštobismoradoželeli.Štojeovajhromičovekbivaostariji,utolikojevećabilanjegovanesposobnostdahoda, jersenjegovatelesnatežinapovećavala,doksunjegovinekorišćeniudovipostajalisveslabijiislabiji.Takojeisaponavljanjemgreha‐štosmostariji,utolikojevećanjegovamoćnadnama.Ovajčovekuopštenijemogaodahoda,aligajeverauimeIsusaHristaučinilapotpunozdravimioslobodilagaodsvihpatnji.IstotakoimiveromkojajeuHristumožemobiticeliiosposobljenidačinimoonoštodotadanikakonismomogli.Bašzatošto jeBogumogućeonošto je ljudimanemoguće.OnjeStvoritelj i„nejakomeum‐nožavasiluisnagu“(Is40,29).Jednoodčudavere,pokazanokodjunakavere, jestedaoni„kojisubilislabiojačašeodnemoći.“(Jevr11,34)

Naovimprimerima i saovevremenske razdaljinemože sevideti kakoBogoslobađa izropstvaonekojiMusepoveravaju.Asadapogledajmokakoseslobodačuva.

Videlismodasmomipoprirodirobovigrehaisotone,alidaseoslobađamosilesotoninečimsepredamoHristu.Pavlepiše:„Zarneznatedasteslugeonogakomesepokoravate,kome seupokornostikao slugepredajete: iligreha za smrt, iliposlušnosti zapraved‐nost?“ (Rim6,16).Čimsmooslobođeni ropstvagrehu, sluge smoHristove.DanasBog,kaoodgovornanašuveru,oslobađagreha,dokazuje to štonasprimakaosvoje sluge.MizaistapostajemoslugeHristove;aonajkojeHristovsluga,tajjeslobodančovek;jermismonaslo‐bodupozvani(Gal5,13),„agdejeDuhGospodnji,ondejesloboda.“(2.Kor3,17)

Nakonnašegpredanja,međutim, iznovaslediborba.Sotonaneželidatakolakonapustisvog pređašnjeg roba. On dolazi sa bičem jačeg iskušenja, da bi nas ponovo vratio u svojeropstvo. Iz žalosnog iskustva nam je poznato da je on mnogo moćniji od nas i da mi nemožemosamidamuseodupremo.Miseplašimonjegovemoći izovemoupomoć.Ondasesećamo da više nismo sotonine sluge. Predali smo se Bogu i On nas je prihvatio kao svojesluge.Stogasapsalmistommožemodauzviknemo: „OGospode! jasamsluga tvoj, jasamslugatvoj,sinsluškinjetvoje;raskovaosismeneokovemoje“(Ps116,16).SamačinjenicadajeBograskinuookovekojimanasjesotonabiovezao‐aOnihjeraskinuoakomitoveru‐jemo‐jestedokazdaćenasBogidalještititi;Onsebrinezasvoje,imiimamoobećanjedaćeOn„kojijezapočeodobrodelouvamadovršititododanaIsusaHrista“(Fil1,6).Ojačanitakvimpoverenjem,možemoseodupreti!

AkosmosepredaliBogukaoNjegovesluge,ondatozaistaijesmo,ilidrugimrečima,ondasmooruđapravednostiuNjegovimrukama(vidiRim6,13‐16).Miondanismovišebeživotnaibezvoljna oruđa, kao što ih upotrebljava zemljoradnik, oruđa koja nemaju uticaja na svrhusvojeprimene;mismoživairazumnaoruđa,kojamoguizabratisvojudelatnost.Ipakpojam„oruđe“upućujenasnaneštoštojepodpotpunomkontrolomnjegovogkorisnika.Razlikaiz‐međunasioruđajednogzanatlije jetaštomimožemobiratikoćenaskoristi izazakakvusvrhućemobitiupotrebljeni.Aliakosmonapravili izboriakosmosepredaliUčitelju,ondatrebapotpunodabudemouNjegovojrucikaooruđekojeneodlučujeotomekakoćebitiupo‐trebljeno.AkoseBogupredamo,ondauNjegovimrukamatrebadabudemokaoglinauruka‐malončara,takodaOnmožesnamadačiništamujevolja.Našavoljasastojiseumogućnostiizboradalićemoiline,dozvolitiBogudačiniunamaonoštojedobro.

 46 

Pravilnoshvatanjeovemisli,dasmooruđeuBožjojruci,izvanrednopomažepobedivere.Zatozapazitedaonoštooruđemožeučiniti,potpunozavisiodosobeučijimjerukama.Alatzakovanjenovca,naprimer,samposebinijeloš;onsemeđutimmožeiskoristitikakozaneštološe,takoizaneštokorisno.Akojeurukamalošegčoveka,možeseiskoristitizakovanjefalsi‐fikovanognovca.Urukamadobrogivernogčovekanećeprouzrokovatinikakveštete.Takojeisanama.Kadsmobilisotoninesluge,nismočiniliništadobro(Rim6,20).Alisada,kadsmosepredaliBoguiznamodauNjemunemanepravde,ondasetajalatuNjegovojrucinemožeseupotrebitiniza jednu lošunameru.Međutim,predanjeBogumorabiti takopotpunokaoštojebiloisotoni;zatoPavlekaže:

„Kao što ste,naime,nekaddali svojeudoveda služenečistoti ibezakonju ‐ zaup‐ražnjavanjebezakonja,takosadadajtesvojeudovedaslužepravednosti‐naosvećenje.“(Rim6,19)

Celatajnapobedeleži,dakle,kaoprvo,upotpunompredanjuBogu,saiskrenomželjomdačinimošto jepoNjegovojvolji;dalje,usaznanjudanasOn,poštosmoseMupredali,primakao svoje sluge; i konačno,u tomedaostanemou tomprihvatanju,da ga sačuvamo ida seprepustimouNjegove ruke. Često se pobedamožepostići samoneprestanimponavljanjemobećanja:„OGospode!jasamslugatvoj,jasamslugatvoj,sinsluškinjetvoje;raskovaosismeneokovemoje.“Ovojejednostavannačindasenedvosmislenokaže:„OGospode,jasamsepredaotebikaooruđepravednosti;nekabudevolja tvoja,anepobudamoga tela.“AkouvidimosiluovihbiblijskihrečiiakosebukvalnooslonimonatodasmomislugeBožje,ondaćemoodmahreći:„AkosamjazaistaoruđeuBožjimrukama,ondanemogubitiiskorišćenzaneštozlo,nitimi Onmože dozvoliti da činim zlo, sve dok sam u Njegovim rukama. Ako treba da budemsačuvanodzla,ondaOntomoraučiniti,jerjanemogusamsebipomoći;aOnželidamesačuvaodzlajerjeOnsvojuželju,atakođeisvojumoćdaispunituželju,pokazaotimeštojeSebedaozamene.Zato ćubiti sačuvanodzla.” Sveovemislimogunekomeproćikrozumskoro tre‐nutno,asanjima,naravno,iosećanjeradostidajesačuvanodzlaodkojegjestrahovao.Ovak‐varadostseprirodnoizražavautomeštočovekzahvaljujeGospodu;isvedokzahvaljujemoBogu ‐ neprijatelj je neuspešan sa svojim iskušenjima, dok mir Božji ispunjava srce. Tadauviđamodaradostveredalekonadmašujezadovoljstvokojedolaziizgreha.

Sve navedeno je praktično objašnjenje reči apostola Pavla: „Da li mi, prema tome,ukidamozakonverom?Dalekood toga,negoprepodržavamozakon“ (Rim. 3,31).Ovdeupotrebljenareč„ukidamo“neznačidagastavljamovansnage,jernijedančoveknemožeZa‐kon Božji da stavi van snage. Pa ipak, psalmista kaže da su ljudi oborili Zakon Božji (Ps.119,126).UkinutiZakonBožjiznačivišenegosamotvrditidaonvišenemanikakvogznačaja;toznačipokazivatiusvomživotudagasmatramonevažnim.ČovekukidaZakonBožjikadamunedozvoljavada igrauloguunjegovomživotu.Ukratko,ukidatiZakonBožjiznačikršitiga.Zakonmeđutimostaje,bilodasedržiilinedrži.Ukidanjepogađasamoprekršioca.

Kad apostol kažedami veromneukidamoZakon, nego ga naprotiv podržavamo, ondamislidaveranevodikatomedaseZakongazi,negodamusebudeposlušan.Ne,nebitrebalodakažemodaveravodiposlušnosti,negodajevera,samaposebi,poslušnost.OnapodržavaZakonusrcu.„Vera jesuština18onoga čemusenadamo“ (Jevr.11,1).Ako jeonočemusenadamopravednost,ondajeverapodržava.VeraniukomslučajunevodikaodbacivanjuZa‐

                                                            18Vera je suština –Vuk je preveo „tvrdo čekanje,“međutimpravilniji imnogo jasniji prevod je „suština.“

Prim.prev.

 47 

kona,onanestojiusuprotnostisaZakonom.Zapravo,verajejedinakojagaštiti.PotpunojenebitnokolikosenekohvaliZakonom;kadačovekodbacujebezuslovnuveruuHrista(verukojajeuHristu,kojajesadržanauHristu‐bukv.prev.)ilijeomalovažava,ondaništanijeboljiodonogakojiotvorenonapadaZakon.Istinskuveruimasamoonaj,kojizaistapoštujeZakonBožji.„AbezverenijemogućeugoditiBogu“(Jevr11,6),zahvaljujućiveri,pak,svejemoguće(Mk9,23).

DA!Veračininemogućemogućim.OnajesveštoBogtražiodčovekadačini.KadajeIsusNavinrekaoIzrailju:„NemožeteslužitiGospodu“(Is.Navin24,19),ondajeonrekaoistinu,čakiakojeneoborivačinjenicadasamBogzahtevadaMuslužimo.Jednostavno,nijeumoćinijednog jedinog čoveka da čini pravednost, čak ako bi i hteo (Gal 5,17); zato je ogromnagreškareći,daBogtražiodnasdačinimoonoštonajboljemožemo.Konečininištaboljeodtoga,nečinidelaBožja.NE!Čovekmoradačiniboljenegoštomožedačini.MoradačinionoštosamoBožjasila,akodelujekroznas,možedaučini.Čovekujenemogućedahodapovodi;PetarjemeđutimhodaoveromuHrista.

SvakavlastnanebuinaZemljidatajeHristu.PoštoovavlaststojinamanaraspolaganjuipoštoOnsamželidaprebivaunašemsrcu,ondanemožemoBogaoptuživatidaOnodnaszahtevaneštonemoguće; jer„što jekod ljudinemoguće,moguće jekodBoga“ (Lk18,27).Zatoglasno, sa radošćumožemo reći: „Gospod jemojpomoćnik,nećusebojati;šta ćemiučinitičovek?“(Jevr13,6)

Dakle,„KoćenasrastavitiodHristove ljubavi?nevolja,ilipritešnjenost,iligonjenje,iliglad, iligolotinja, ilipogibao, ilimač?...Aliusvemu tomeminadmoćnopobeđujemopomoćuonogakojinasjezavoleo.Ubeđensamnaime,danasnismrt,niživot,nianđeli,nipoglavarstva,nisadašnjost,nibudućnost,nisile,nivisina,nidubina,nitikakvodrugostvorenje,nemožerastavitiodBožjeljubavi,kojajeuHristuIsusuGospodunašem.“(Rim8,35.37‐39)