Home - BioSense - 2016 · 2020. 11. 24. · предмета: Импулсна и дигитална електроника, Импулсна и дигитална електронска

2

Докторска дисертација са темом, Пројектовање капацитивног сензора угла и угаоне брзине инкременталног типа на флексибилним супстратима, одбрањена је 27. септембра 2016. године.

5. Радна биографија:

Дамир Кркљеш се након завршених основних студија запошљава на Катедри за електронику на Департману за енергетику, електронику и телекомуникације

Факултета техничких наука у Новом Саду, 2000. год. У току свог рада на Факултету техничких наука је редом биран у следећа звања: стручни сарадник (две године), асистент приправник (3 године), асистент (7 година) и истраживач сарадник (1 годину).

У оквиру наставног рада држао је аудиторне и лабораторијске вежбе из предмета: Импулсна и дигитална електроника, Импулсна и дигитална електронска кола, Импулсна електроника, Сензори и актуатори, Примена сензора и актуатора, Рачунарско пројектовање електронских кола и Мехатроника.

По запошљавању на Факултету техничких наука уписао је магистарске студије на Катедри за електронику, и одбранио магистарски рад под називом

''Микрорачунарски систем за управљање хватаљком у дистрибуираној и кооперативној реализацији роботизованих задатака контактног типа''.

У оквиру свог истраживачког рада бавио се темама из роботике (сензорисана роботска хватаљка са два степена слободе намењена задацима контактног типа, сензорисано роботско стопало за мерење ЗМП и аутономни роботи), сензорима силе оптичког и пиезо-резистивног типа, и капацитивним сензорима за мерење угаоне брзине и позиције, заснованим на флексибилној штампаној електроници.

Од 2013. године прелази у индустрију, где је радио као старији инжењер, а у два наврата био је и руководилац департмана. Бавио се темама енергетске електронике, ембедед системима (хардвер и фирмвер), те учествовао у сертификацији производа, као и изради документације. Радио је на интернационалним пројектима са светски познатим компанијама као што су: Infineon Technologies a.g., Grundfos, Toyota Resaearch Institute, и сл.

Од маја 2019. године запошљава се на Институту БиоСенс, Универзитет у Новом Саду, у својству старијег истраживача, где и данас ради.

У досадашњем научно-истраживачком раду Дамир Кркљеш учествује на међународним пројектима из позивa H2020, а учествовао је и на више пројеката Министарства просвете, наукe и технолошког развојa Републике Србије.

Поред докторске дисертације, публиковао је 5 радова у међународним

часописима. Такође, објавио је 19 саопштења са међународног скупа штампана у целини, и 3 саопштења са националног скупа штампана у целини.

3

Дугогодишњи је члан IEEE Society, IEEE Robotics and Automation Society и IEEE Power Electronics Society.

ПРЕГЛЕД НАУЧНОГ И СТРУЧНОГ РАДА

Радови у међународном часопису М23:

1. D. Krklješ, D. Vasiljević, G. Stojanović, "A Capacitive Angular Sensor with

Flexible Digitated Electrodes", Sensor Review 43 (4), 382-388, 2014.

Sensor Review – 2014: М23, 43/56 (Instruments & Instrumentation), IF 0.725 (Кобсон) ISSN: 0260-2288 DOI: 10.1108/SR-11-2012-683 број хетероцитата: 8 број коаутора: 3 М23 = 3

2. L. Nagy, K. Babković, D. Krklješ, "Optical Displacement Sensor Suitable for

Vibration Monitoring with Self-calibration Feature", Sensor Letters 11 (10), 1867-

1874, 2013.

Sensor Letters – 2011: М23, 38/58 (Instruments & Instrumentation), IF 0.831 (Кобсон) (На основу Правилника о Поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, „Сл. гласник РС“, бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017, за одређивање коефицијента М и импакт фактора међународних часописа користи се период од две године пре публиковања и година публиковања, и то за ону годину у којој је часопис најбоље рангиран). ISSN: 1546-198X DOI: 10.1166/sl.2013.3054 број хетероцитата: 1 број коаутора: 3 М23 = 3

3. L. Nagy, D. Krklješ, K. Babković, "Specific Conductance Characteristic of the Force Sensing Resistor with Custom-made Single-gap Conductive Contacts",

Sensor Letters 12 (12), 1703-1708, 2014.

Sensor Letters – 2013: М23, 44/57 (Instruments & Instrumentation), IF 0.58 (Кобсон) (На основу Правилника о Поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, „Сл. гласник РС“, бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017, за одређивање коефицијента М и импакт фактора међународних часописа користи се период од две године пре публиковања и година публиковања, и то за ону годину у којој је часопис најбоље рангиран). ISSN: 1546-198X DOI: 10.1166/sl.2014.3390 број хетероцитата: 0 број коаутора: 3 М23 = 3

4. D. Krklješ, G. Stojanović, "An Ink-Jet Printed Capacitive Sensor for Angular

Position/Velocity Measurements", Advances in Electrical and Computer

Engineering 16 (4), 77-82, 2016.

Advances in Electrical and Computer Engineering – 2016: М23, 226/262 (Engineering, Electrical & Electronic), IF 0.595 (Кобсон) ISSN: 1582-7445 DOI: 10.4316/AECE.2016.04012 број хетероцитата: 2 број коаутора: 2 М23 = 3

4

5. D. Vasiljevic, D. Brajkovic, D. Krkljes, B. Obrenovic, G. M. Stojanovic, "Testing

and Characterization of Multilayer Force Sensing Resistors Fabricated on Flexible

Substrate", Informacije MIDEM 47 (1), 40-48, 2017.

Informacije MIDEM – 2017: М23, 240/260 (Engineering, Electrical & Electronic), IF 0.725 (Кобсон) ISSN: 0352-9045 број хетероцитата: 1 број коаутора: 3 М23 = 3

Укупно: М23=3×5=15,00

Радови саопштени на скуповима међународног значаја штампани у целини М33:

6. K. Babković, L. Nagy, D. Krklješ, "DC Motor Modeling In An Electronic Circuit

Simulator – Frictional Transmission Example", 14th International Symposium on

Power Electronics - Ee 2007, UDK: Paper No. T3-2.5, Novi Sad, November 7-9,

2007, pp. 1- 4.

ISBN: 86-7892-065-3 број хетероцитата: 0 број коаутора: 3 М33 = 1

7. D. Krklješ, L. Nađ, K. Babković, "Parametric DC Motor Drive", International

Symposium on Power Electronics - Ee 2007, Novi Sad: 7-9 November, 2007, pp.

1- 5, UDK: Paper No. T2-1.5.

ISBN: 86-7892-065-3 број хетероцитата: 0 број коаутора: 3 М33 = 1

8. K. Babkovic, L. Nagy, D. Krkljes, B. Borovac, "Inverted Pendulum with a

Sensored Foot", 5th International Symposium on Intelligent Systems and

Informatics, SISY 2007 Proceedings CD-ROM, Subotica, Serbia: IEEE, 24-25

August, 2007, pp. 183- 188.

ISBN: 1-4244-1443 1 број хетероцитата: 2 број коаутора: 4 М33 = 1

9. K. Babković, L. Nagy , D. Krklješ, M. Nikolić, B. Borovac, "Experiment Platform for Development of Humanoid Robot Foot Control", 26th International

Conference on Microelectronics - MIEL 2008, Niš, Srbija: IEEE Serbia and

Montenegro Section, IEEE Electron Device Society, May 11-14, 2008, pp. 459-

462.

ISBN: 978-1-4244-1881-7 број хетероцитата: 0 број коаутора: 5 М33 = 1

10. D. Krklješ, L. Nagy, M. Nikolić, K. Babković, "Segmented Foot Sensor with

Curved Surface", 6th International Symposium on Intelligent Systems and

Informatics, SISY 2008, Subotica, Serbia: IEEE, Proceedings on CD-ROM, 26-27

September, 2008, pp. 1- 6.

5

ISBN: 987-1-4244-2407-8 број хетероцитата: 0 број коаутора: 4 М33 = 1

11. D. Krklješ, K. Babković, L. Nagy, B. Borovac, M. Nikolić, "DC Motor Drive for Small Autonomous Robots with Educational and Research Purpose", International

Conference on Research and Education in Robotics, Eurobot conference 2009, La

Ferté-Bernard, France: 21-23 May, 2009, pp. 74-87.

ISSN: 1865-0929 DOI: 10.1007/978-3-642-16370-8 број хетероцитата: 0 број коаутора: 5 М33 = 1

12. K. Babković, L. Nagy, D. Krklješ, B. Borovac, "Walk-startup of a Two-legged

Walking Mechanism", International Conference on Research and Education in

Robotics, Eurobot conference 2009, La Ferté-Bernard, France: 21-23 May, 2009,

pp. 1- 10.

ISSN: 1865-0929 DOI: 10.1007/978-3-642-16370-8 број хетероцитата: 1 број коаутора: 4 М33 = 1

13. D. Krklješ, L. Nagy, M. Nikolić and B. Kalman, "Foot Force Sensor – Error

Analysis of the ZMP Position Measurement", 7th International Symposium on

Intelligent Systems and Informatics SISY 2009, Subotica, Serbia, 25-26 September

2009, pp. 221 – 226.

DOI: 10.1109/SISY.2009.5291161 број хетероцитата: 5 број коаутора: 4 М33 = 0.83

Бодови су нормирани на основу критеријума наведених у Правилнику о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Сл. гласник РС, бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017) када су у питању теоретски радови у природно-математичким, техничко-технолошким или биотехничким наукама.

14. D. Krklješ, D. Križan, K. Babković, L. Nađ, M. Živanov, "Sensorless Speed Regulation of DC motor by Direct back EMF measurement", VII International

Symposium Industrial Electronics - INDEL 2010, Banja Luka, Bosnia and

Hercegovina, 5-6 November, 2010, pp. 162-166.

ISBN 978-99955-46-03-8 број хетероцитата: 0 број коаутора: 5 М33 = 1

15. K. Babković, L. Nađ, M. Damnjanović, D. Krklješ, M. Živanov, "Vibration Sensor Embedded in the Elastic Mountings of the Machines", VII International

Symposium Industrial Electronics - INDEL 2010, Banja Luka, Bosnia and

Hercegovina, 5-6 November, 2010, pp. 158-161.


6

16. D. Krklješ, Č. Morvai, K. Babković, L. Nađ, "BLDC motor driver – Developement

of Control and Power Electronics", 27th International Conference on

Microelectronics MIEL 2010, Niš, Serbia, 16-19 May, 2010, pp. 345 348.


17. L. Nađ, K. Babković, D. Krklješ, B. Borovac, "Elastic Foot Contact Force Sensor

System – Pendulum Application Example", 14th International Power Electronics

and Motion Control Conference EPE PEMC 2010, Ohrid, Republic of Macedonia,

6-8 December, 2010, pp. 38 38.


18. K. Babković, D. Krklješ, L. Nagy, "Analysis of a Sensor equipped Pendulum in an

Electronic Circuit Simulator", 8th International Symposium on Intelligent Systems

and Informatics, SISY 2010, Subotica, Serbia, Proceedings on CD-ROM, 10-11

September, 2010, pp. 611 611.


19. D. Krklješ, L. Nađ, K. Babković, "Evaluation of the Possibility of Using a

Different Excitation of FSR Force Sensor", International Symposium on Power

Electronics – Ee2011, Novi Sad, Serbia, October 26-28, 2011, pp. 31.


20. K. Babković, L. Nađ, D. Krklješ, "Optical Sensor for Vibration Monitoring",

International Symposium on Power Electronics – Ee2011, Novi Sad, Serbia,

October 26-28, 2011, pp. 31.


21. D. Krklješ, L. Nagy, K. Babković, "Force-dependent Contact Area Excitation of

FSR Force Sensor Utilizing Dome-Shaped Rubber Element", 28th International

conference on microelectronics - MIEL 2012, Niš, Serbia, 13-16 May 2012, pp.

181-184.

ISBN: 978-146730238-8 DOI: 10.1109/MIEL.2012.6222828 број хетероцитата: 2 број коаутора: 3 М33 = 1

22. L. Nagy, K. Babković, D. Krklješ, "Optical Sensor for Vibration Monitoring with

Automatic Operating Point Adjustment", 28th International conference on

microelectronics – MIEL 2012, Niš, Serbia,13-16 May 2012, pp. 189-192.

ISBN: 978-146730238-8 DOI: 10.1109/MIEL.2012.6222830

7

број хетероцитата: 0 број коаутора: 3 М33 = 1

23. D. Krklješ, M. Nikolić, S. Savić, L. Nagy, K. Babković, "Humanoid Robot Wrist

Prototype", Proceedings of 48th International Conference on Microelectronics,

Devices and Materials MIDEM2012, Otočec, Slovenia, 19-21 September 2012, pp.

255-260.


24. D. Krklješ, G. Stojanović, D. Vasiljević, K. Babković, "Analysis of the mechanical inaccuracies in capacitive encoder with flexible electrodes", 9th International

Conference Industrial Electronics, INDEL 2012, Banja Luka, Bosnia and

Herzegovina, November 1, vol. 3, pp. 1-4, 2012.

број хетероцитата: 0 број коаутора: 4 М33 = 0.83


Укупно: М33=1×17+0.83×2=18.66

Радови саопштени на скуповима националног значаја штампани у целини М63:

25. M. Nikolić, D. Krklješ, L. Nađ, B. Borovac, "Konstrukcija robotske hvataljke

poboljšanih performansi namenjene zadacima kontaktnog tipa", XLVIII

konferencija za elektroniku, telekomunikacije, računarstvo, automatiku i nuklearnu tehniku - ETRAN, Beograd, 6-10. jun, 2004, pp. 257- 260, ISBN: 86-80509-52-3.

ISBN 978-961-92933-2-4 број хетероцитата: 0 број коаутора: 5 М63 = 0.416


26. R. Đaković, D. Krklješ, K. Babković, "Projektovanje prekidačkog regulatora boost

konfiguracije namenjenog napajanju prenosnih računara u automobilima", XIII

Savetovanje Energetska Elektronika - Ee 2005, Novi Sad, Novembar 2-4, 2005.


8

27. M. Lukić, I. Mezei, D. Krklješ, Ž. Grbo, V. Malbaša, "Primena servisa mobilne telefonije u sistemu za daljinski nadzor", 13th Telecommunications Forum -

TELFOR 2005, Beograd, 22-24 November, 2005.


Укупно: М63=0.5×2+0.416×1=1.416

Одбрањена докторска дисертација М70:

28. Дамир Кркљеш: „Пројектовање капацитивног сензора угла и угаоне брзине инкременталног типа на флексибилним супстратима“, Ауторски репринт, Факултет техничких наука, Универзитет у Новом Саду, 2016.

КВАЛИТАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ

1. ПОКАЗАТЕЉИ УСПЕХА У НАУЧНОМ РАДУ

1.1 Награде и признања за научни рад

НЕМА

1.2 Уводна предавања на конференцијама и друга предавања по позиву

НЕМА

1.3 Чланства у одборима међународних научних конференција и одборима научних друштава

НЕМА

1.4 Чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката

НЕМА

2. АНГАЖОВАНОСТ У РАЗВОЈУ УСЛОВА ЗА НАУЧНИ РАД, ОБРАЗОВАЊУ И ФОРМИРАЊУ НАУЧНИХ КАДРОВА

2.1 Допринос развоју науке у земљи

Кандидат Дамир Кркљеш учествовао је на научно-истраживачким пројектима финансираним од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја,

Републике Србије:

• Истраживач на пројекту „Развој робота као средства за помоћ у превазилажењу тешкоћа у развоју деце, републички програм суфинансирања“, бр. пројекта: ИИИ44008.

На пројекту, кандидат је својим радом значајно допринео остварењу циљева пројеката, што је и валидирано објављивањем научних публикација.

9

2.2 Менторство при изради магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима

НЕМА

2.3 Педагошки рад

Др Дамир Кркљеш провео је тринаест година на Катедри за електронику на Департману за енергетику, електронику и телекомуникације Факултета техничких наука у Новом Саду. У току свог рада на Факултету техничких наука је редом биран у следећа звања: стручни сарадник (две године), асистент приправник (3 године), асистент (7 година) и истраживач сарадник (1 годину). У оквиру наставног рада држао је аудиторне и лабораторијске вежбе из предмета: Импулсна и дигитална електроника, Импулсна и дигитална електронска кола, Импулсна електроника, Сензори и актуатори, Примена сензора и актуатора, Рачунарско пројектовање електронских кола и Мехатроника.

2.4 Међународна сарадња

Др Дамир Кркљеш активно је учествовао у међународној сарадњи кроз учешће на међународним пројектима, укључујући и заједнички рад са иностраним партнерима на међународним пројектима и публиковању резултата истраживања.

Кандидат је учествовао на два међународна пројекта из програма H2020.

H2020 пројекти:

• Истраживач на пројекту „ANTARES: Centre of Excellence for Advanced

Technologies in Sustainable Agriculture and Food Security“, H2020 Teaming

phase 2, GA 739570,

• Истраживач на пројекту „agROBOfood – Business-Oriented Support to the

European Robotic and Agri-food Sector“, towards a network of Digital

Innovation Hubs in Robotics, GA 825395,

2.5 Организација научних скупова

НЕМА

3. ОРГАНИЗАЦИЈА НАУЧНОГ РАДА

3.1 Руковођење научним пројектима, потпројектима и задацима

НЕМА

3.2 Примењеност у пракси кандидатових технолошких пројеката, патената, иновација и других резултата

НЕМА

3.3 Руковођење научним и стручним друштвима

НЕМА

10

3.4 Значајне активности у комисијама и телима Министарства науке и телима других министарстава везаних за научну делатност

НЕМА

3.5 Руковођење научним институцијама

НЕМА

4. КВАЛИТЕТ НАУЧНИХ РАЗУЛТАТА

Др Дамир Кркљеш учествује у истраживањима која се баве роботиком, (сензорисана роботска хватаљка са два степена слободе намењена задацима контактног типа, сензорисано роботско стопало за мерење ЗМП и аутономни роботи), сензорима силе оптичког и пиезо-резистивног типа, и капацитивним сензорима за мерење угаоне брзине и позиције, заснованим на флексибилној штампаној електроници.

Досадашње истраживање др Дамира Кркљеша дало је вредан допринос у електротехници, нарочито у роботици и сензорима силе и угаоне брзине и позиције. Кандидат је стекао богато искуство у дугогодишњем истраживачком,

теоријском и лабораторијском раду, током којег је овладао бројним

експерименталним методама, методама анализе и симулације електромагнетских структура.

У тренутку пријаве за избор у звање научни сарадник, др Дамир Кркљеш је из области сеозора силе са применом у роботици објавио три рада у међународним часописима категорије М23, док је из области капацитивних сензора силе објавио два рада у међународним часописима категорије М23. Др Дамир Кркљеш објавио је и деветнаест саопштења са међународног скупова штампано у целини категорије М33. Поред претходног, објавио је и три саопштења са скупова националног значаја штампано у целини категорије М63.

Као први аутор објавио је два рада категорије М23, десет радова категорије М33.

Поред основног истраживања, на Институту БиоСенс учествује у развоју

различитих сензорских решења која проналазе примену у пољопривреди, прехрамбеној индустрији и заштити животне средине, као и применама роботских технологија у пољопривреди.

Укупан индекс компетентности износи 41.076 од чега je 15 бодова из категорије М23. Укупан импакт фактор часописа у којима је публиковао радове је 3.456. У наставку је дата анализа радова публикованих у периоду од

2007. до 2020. године.

АНАЛИЗА ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

Докторска дисертација (28): У оквиру докторске дисертације истражује се примена флексибилне електронике за капацитивне сензоре угла и угаоне брзине типа апсолутног и инкременталног енкодера, при чему се посебан акценат ставља на цилиндричну капацитивну структуру, за коју је показано да има и мању осетљивост на механичке

11

нетачности. Једноставна реализација ове структуре омогућена је употребом флексибилне електронике, тј. флексибилних супстрата који се лако

прилагођавају закривљеним површинама. У основи, разматрају се две структуре. Једну структуру која је прилагођенија апсолутном енкодеру и у којој је уведен заједнички ротор за оба сензорска канала, и другу која је прилагођенија инкременталном енкодеру. Код прве структуре извршена је анализа утицаја

механичких несавршености на функцију капацитивности (преносну функцију), где се добило одлично поклапање мерених резултата и резултата добијених комбинацијом модела сензора, експерименталних резултата и уведене апроксимације механичке несавршености. У другој структури полази се од познате линеарне структуре, са квадратурним синус-косинус облогама, која је прилагођена цилиндричном облику. Поред тога што цилиндрична структура омогућава примену сензора у апликацијама где је повећање система по

аксијалној димензији немогуће, показана је и мања осетљивост ове структуре на механичке несавршености израде у односу на плочасту структуру, која се стандардно примењује у готово свој доступној литератури. Развијена су два прототипа која су коришћена за истраживање и развој у области капацитивних сензора. Први прототип је прототип модела сензора, који омогућује статичко испитивање карактеристика сензора, где се ручно задаје угао између статора и ротора. Други прототип омогућује, како статичко тако и динамичко испитивање карактеристика сензора. Развијен је тако да се може спрегнути са погонским системом. Развијена је електроника за обраду сензора инкременталног типа на бази појачавача наелектрисања, са могућношћу калибрације и аутокалибрације сензора. Предложено је и реализовано једно решење за аутоматску калибрацију сензора.

Резултати дискутовани у докторској дисертацији публиковани су у радовима 1 и 4.

Приказ и оцена радова објављених у међународним часописима (међународна рецензија) и у националним часописима (национална рецензија)

У раду 1 представљен је прототип капацитивног сензора за угаони положај који користи предности флексибилне/штампане електронике. Оно што је ново у сензору јесте да је структура кондензатора постављена на ободу ротора и статора, да поседује два канала (кондензаторске структуре) који су електрично померени за π/4, и да је ротор заједнички за оба канала. Електроде сензорног кондензатора су облика чешља и дају троугаону преносну функцију. Овај прототип сензора састоји се од две флексибилне електроде са инкџет штампаним структурама, које чине цилиндричну структуру кондензатора. Један од њих је омотан око статора, а други је омотан око роторског дела једноставне механичке платформе која се користи за прецизно подешавање угаоног померања. Капацитет као функција угаоног положаја мерен је коришћењем уређаја за мерење индуктивности, капацитивности и импедансе (ЛЦЗ), а резултати су представљени у опсегу мерења пуног обртаја. Резултати експеримента су упоређени са аналитичким и постигнуто је врло добро слагање резултата.

У раду 2 представљен је интегрисани оптички сензор намењен задатку мерења вибрација. Сензор је допуњен аутоматски управљаним механичким системом за подешавање радне тачке сензора чак и током мерења вибрација. Систем је

12

тестиран на експерименталној платформи која ствара вибрације ротирањем ексцентричне масе, док почива на еластичним јастучићима који га изолују од околине. Вибрација се мери мерењем померања између платформе и земље. Дати су експериментални резултати који показују контролу радне тачке и мерење вибрација. Систем такође може да користи систем управљања радном тачком за самокалибрацију што је такође показано.

У раду 3 истражује се одзив стандардног отпорника за сензор силе (Interlink Force Sensing Resistor) са модификованим проводним контактима, када се под утицајем силе шири контактна површина. Оригинални интердигитални типови контаката оригиналног сензора су неприкладни за овакав тип актуације, те су уместо тога направљени прикладнији контакти. Карактеристика отпорног сензора - однос између његове проводљивости по јединици дужине и примењеног притиска експериментално је добијена актуацијом при чему је

подручје контакта било константно. Резултати експеримента су затим фитовани квадратном функцијом. Провера карактеристика извршена је поређењем измерених и процењених вредности проводљивости сензора када се примењује актуација са променом контактне површине у зависности од силе. Процењене вредности проводљивости израчунате су на основу фитоване карактеристике и мерења силе и површине контакта.

У раду 4 представљен је прототип капацитивног сензора угла/угаоне брзине који користи предности флексибилне/штампане електронике. Сензор припада типу инкременталног давача са два канала у квадратури. Уместо најчешће коришћене структуре равног кондензатора, у овом раду је примењена цилиндрична кондензаторска структура са дигитализованим електродама, и за статор и за ротор. Флексибилне штампане електроде су причвршћене на унутрашњу страну

статора и на обод цилиндра ротора. Ротор нема спољне контакте; електрични прикључак се успоставља само са статором. Принцип рада сензора и склопа за кондиционирање сигнала демонстрирани су експерименталним резултатима заснованим на интерно развијеним механичким и електронским платформама.

У раду 5 представљени су дизајн, израда и карактеризација отпорних сензора (FSRs) који се могу користити у многим применљивим уређајима у медицини, рехабилитацији, роботизацији, стоматологији итд. Састоји се од штампаних интердигиталних електрода на флексибилној подлози, лепљивог одстојника и сензорског слоја на бази угљеника. Четири врсте FSR-а произведене су са различитим дизајном активног подручја. Мерна поставка за тестирање и карактеризацију је развијена у лабораторијским условима и представља уређај за прецизну примену контролисане силе на FSR. Приказане су карактеристике FSR-а - отпор као функција примењене силе и температуре као и напон као функција примењене силе. Добијене отпорности су биле у опсегу десетина Ома за широки распон примењене силе (1 N - 65 N).

Приказ и оцена радова публикованих и саопштених на међународним скуповима (међународна рецензија) и домаћим скуповима (национална

рецензија)

13

У раду 6 је моделован једносмерни мотор. Модел је конструисан у програму за симулације електронских кола помоћу електро-механичких аналогија. У сврху

тестирања модела, те да се покажу његове могућности, као један од примера,

анализиран је пренос на бази сувог трења.

У раду 7 приказан је развој и карактеристике параметарског драјвера

једносмерног мотора. Драјвери су намењени за погонске моторе малих аутономних робота, а у сврху помоћи студентима при изради робота намењеног ЕУРОБОТ такмичењу.

У раду 8 пројектовано је инверзно клатно са два степена слободе које стоји на свом равном стопалу. Нога је опремљена сензорима силе ради мерења вертикалне компоненте реакције тла. Комплетна динамика система је симулирана. Могућност употребе таквих будућих мерења даље су анализиране симулацијом, користећи различите обрасце кретања и параметара клатна.

У раду 9 представљена је експериментална платформа сензорисаног роботског стопала. Циљ је био истражити способности овог система, посебно у ситуацији нагле промене силе реакције на тло, нпр. при наиласку робота на мале препреке

или приликом доскока. У овом раду приказани су резултати добијени симулацијама.

У раду 10 представљена је нова структура сензора силе стопала за двоножне роботе. Сензор има својство пасивног прилагођења. Пасивно прилагођење

постигнуто је са две врсте еластичних елемената. Прва је метална плоча, а друга је гумени еластични елемент. Коришћени сензорски елементи су оптичког типа.

Они мере деформацију гуменог еластичног елемента изазвану силама које делују на стопало. Сензор је сегментисан у три дела. Сваки део се састоји од металне плоче причвршћене на три гумена еластична елемента и сензора за детекцију

помака. За разлику од већине роботских стопала, који на дну стопала имају равне плоче, овде претстављене металне плоче су закривљене у хиперболични

облик. На овај начин је цело стопало комбинација равних и закривљених делова. Такава конструкција стопала може да обезбеди мању потрошњу енергије и лакшу контролу двоножних робота, обезбеђујући ход који је сличнији човеку. Спроведен је експеримент са циљем да се провери да ли сензор правилно мери силе реакције тла.

У раду 11 приказан је развој и карактеристике драјвера једносмерног мотора.

Драјвери су намењени за погонске моторе малих аутономних робота, а у сврху помоћи студентима при изради робота намењеног ЕУРОБОТ такмичењу.

Презентовани су експериментални резултати регулације позиције и брзине, као и лимитовање струје мотора.

У раду 12 истражује се могућност употребе кратког небалансираног стања

двоножног робота како би се брзо постигла брзина и постигла стабилна брзина током периода краћег од половине фазе у којој је робот ослоњен на једну ногу.

Предложени метод је верификован симулацијом. У овом раду није разматрано одржавање равнотежног, уравнотеженог корака.

14

У раду 13 представљена је анализа мерења сензора силе стопала. Кључнa

информацијa добијенa овим мерењем је положај ЗМП-а који пружа информације о динамичкој равнотежи бипеда. Раније развијени сензори силе стопала уводе систематску грешку због начина монтирања сензора. Ова врста грешке се може исправити, али питање је да ли је потребно. Исправљање грешке ће трајати додатно време обраде што можда није изводљиво. Стога се прво анализирају величина и знак грешке да би се добио критеријум за одлучивање да ли ћемо исправку извршити или не. У раду је представљен поступак корекције.

У раду 14 представљена је примена контроле брзине мотора са сталном магнетном струјом (ПМДЦ) без сензора. ПМДЦ мотор се покреће униполарним ПВМ (с прекидном струјом), а његова контраелектромоторна сила (контра ЕМФ) директно се мери на терминалима мотора у интервалу у којем је струја мотора једнака нули. Мотори ниске индуктивности главни су циљеви ове методе. Представљени експериментални резултати показују довољну тачност имплементиране методе.

У раду 15 предлoжен је сензор који се може уградити у еластичне носаче за мерење вибрација машине које она производи током рада. Намера није да мерења буду тачна за примене компензације вибрације, већ само за детекцију

ненормалног понашања или квара. Вибрације се мере оптоелектронском

компонентом. Приложени су како симулациони, тако и експериментални резултати.

У раду 16 приказан развој делова за контролу и напајање електронике за једносмерни мотор без четкица. Коришћени су сигнали из најчешће коришћених сензора за ову примену. Први је инкрементални кодер за детекцију брзине и релативног положаја, а други је сензор Хал типа са три сигнала, који пружа информације о апсолутном положају ротора потребном за електронску комутацију намотаја статора. Савремено интегрисано коло драјвера моста са три фазе који се користи у овој апликацији пружа добру функцију заштите да би се мост и мотор заштитио од превеликих струја и услова кратког споја. Хардвер,

уместо софтверске имплементације, електронске комутације је имплементиран, како би се обезбедила већа поузданост. Имплементиране се и униполарне и биполарне шеме PWM-а. Поред објашњења драјверског кола, представљени су и експериментални резултати који се односе на контролу брзине и положаја.

У раду 17 представљена је једна могућност за мерење контактне силе између ногу роботских механизама и тла. Могућности овог система симулиране су на клатну са мотором. Погодност еластичних елемената комбинованих са

оптоелектронским уређајима за мерење силе тестирана је експериментално и резултати експеримента су се поклапали са резултатима симулације.

У раду 18 представљен је систем клатна на које је монтиран еквивалент стопала робота. Дно стопала је опремљено сензорима контактне силе. Овај систем је

анализиран симулацијом која се спроводи у софтверу за симулацију електронског кола. Могућности овог приступа су испитиване и упоређене са другим методама симулације

15

У раду 19 представљен је нов начин побуђивања ФСР сензора силе који има потенцијал да пружи боље карактеристике сензора. Метода уводи контактно подручје зависно од силе, у којем подручје којим је захваћена површина сензора зависи од примењене силе. Кључна разлика од уобичајене побуде сензора је у избегавању нормално коришћеног радног подручја сензора. Уместо тога, подручја високе отпорности и засићења користе се уз помоћ посебно дизајнираног еластомера. Као резултат, боља поновљивост проводљивости у области засићења сензора обезбедиће бољу поновљивост сензора. Урађена су експериментална мерења и добијено је добро поклапање са теоретским вредностима.

У раду 20 предлаже се оптички сензорски систем који се може уградити у било коју машину за генерисање вибрација са еластичним постољима. Овде је дат пример са двоосним сензором и испитане се његове дијагностичке могућности.

Изграђена је експериментална платформа која је пажљиво моделирана у рачунарској симулацији. Исти подаци су мерени и на експерименталној платформи и добијено је добро поклапање резултата.

У раду 21 даље се истражује нови начин побуђивања ФСР сензора силе. Метода уводи промену контактне површине, која зависи од примењене силе. Деформација гуменог елемента у облику куполе, под утицајем силе, користи се за остварење побуде преко контактне површине. Претпоставка да је расподела притиска испод деформисаног гуменог елемента у облику куполе равномерна,

верификована је експериментима.

У раду 22 представљен је сензор који користи оптоелектронску компоненту за мерење померања објекта који ствара вибрације у времену, омогућавајући његово стално праћење. Радна тачка оптичког сензора подложна је промени током времена. Овде је представљен начин компензације овог ефекта и континуирано активно прилагођавање радне тачке. Систем је моделован и симулиран. Направљена је експериментална платформа која одговара симулационом моделу. Остварено је добро поклапање симулационих и експерименталних резултата и показано да аутоматско подешавање радне тачке сензора ради ефикасно.

У раду 23 представљен је ручни зглоб хуманоидног робота активиран са два линеарна серво актуатора. Конструкција је релативно једноставна и омогућава јасну везу између жељене оријентације зглоба и екстензије одговарајуђег актуатора. Зглоб ће бити имплементиран у друштвено интерактивном роботу, те му зато није потребна велика прецизност у позиционирању. Развијен је и електронски хардвер, као и апликација за персонални рачунар којим се управља зглобом.

У раду 24 представљена је анализа грешака које су уочене у мерењу капацитивности капацитивног сензора имплементираног флексибилном технологијом. Сензор има цилиндричну структуру са два сензорска кондензатора који садрже електроде у облику чешља израђене на флексибилној фолији и заједничку плутајућу електроду која је причвршћена на ротор (заједнички ротор). Овај заједнички ротор, због паразитних капацитивности,

показује међусобни утицај између ова два сензорска кондензатора. Механичке

16

нетачности уносе грешке у мерењу. Утицај механичких нетачности на грешке мерења анализиран је у овом раду уз увођење једноставног модела механичких нетачности.

У раду 25 дат је приказ реализоване роботске хватаљке побољшаних перформанси која омогућава поделу задатка реализације компензационих кретања при извршавању контактних задатака на део који треба да изврши главни робот и део који реализује сама хватаљка. Осим тога, побољшана конструкција и додатне перформансе хватаљке (независно кретање сваког прста, њихово брже позиционирање и бржа реализација компензационог кретања, промена стиска чак и током кретања оба прста, реализација дитеринга ради елиминације статичког и квазистатичког трења, ...) омогућавају повећану ефикасност реализације контактних задатака.

У раду 26 приказано је пројектовање прекидачког регулатора boost топологије са интегрисаним колом новије генерације MAX668 (current mode PWM step-up

controller). Регулатор има следеће карактеристике: опсег улазног напона од 11 до

14V; излазни напон подешљив у опсегу од 14 до 17 V, максимална излазна струја 3.5A.

У раду 27 приказује се реализација система за прикупљање података на устави са преводницом ДТД канала код Новог Сада. Систем омогућава даљински надзор параметара као што су водостај, проток воде и сл. Податке са сензора прикупља и обрађује програмабилни логички контролер који је лоциран на самој устави. Након обраде, подаци се шаљу делу система за даљински надзор на којем се извршава SCADA апликација. Овај део система се налази на удаљеној локацији, што значи да је потребно омогућити даљински пренос података. У овом раду је даљински пренос успостављен коришћењем два ГСМ модема, од којих је један смештен на устави, а други на надзорној страни, коришћењем ГСМ сервиса кратких текстуалних порука (СМС).

4.1 Утицајност кандидатових научних радова

Утицајност публикованих резултата научноистраживачког рада др Дамира Кркљеша огледа се у цитираности радова кандидата. Укупан број цитата

пронађених према извору Google Scholar (https://scholar.google.com) на дан

05.11.2020. године је 74, док је број цитата без аутоцитата 37. Цитираност је

документована навођењем цитираних публикације, као и оних публикација у

којима су цитирани (без аутоцитата). Xиршов индекс објављених радова износи

h = 3 (без аутоцитата).

D. Krklješ, D. Vasiljević, G. Stojanović, "A Capacitive Angular Sensor with Flexible

Digitated Electrodes", Sensor Review 43 (4), 382-388, 2014.

Цитати:

1. Xu, Y., Wu, X., Guo, X., Kong, B., Zhang, M., Qian, X., ... & Sun, W. (2017). The boom in 3D-printed sensor technology. Sensors, 17(5), 1166.

2. Hou, B., Zhou, B., Song, M., Lin, Z., & Zhang, R. (2016). A novel single-excitation capacitive angular position sensor design. Sensors, 16(8), 1196.

https://scholar.google.com/

17

3. Hou, B., Zhou, B., Li, X., Xing, B., Yi, L., Wei, Q., & Zhang, R. (2019). Periodic Nonlinear Error Analysis and Compensation of a Single-Excited Petal-Shaped Capacitive Encoder to Achieve High-Accuracy Measurement. Sensors, 19(10), 2412.

4. Hou, B., Zhou, B., Li, X., Gao, Z., Wei, Q., & Zhang, R. (2019). An analog interface circuit for capacitive angle encoder based on a capacitance elimination array and synchronous switch demodulation method. Sensors, 19(14), 3116.

5. Hou, B., Zhou, B., Li, X., Xing, B., Wei, Q., & Zhang, R. (2019, October). Nonlinear Error Compensation of Capacitive Angular Encoder. In 2019 IEEE SENSORS (pp. 1-4). IEEE.

6. Bajić, J. (2015). Метода мерења угаоног положаја на бази нове класе оптоелектронских сензора (Doctoral dissertation, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука).

7. Hou, B., Zhou, B., Li, X., Yi, L., Wei, Q., & Zhang, R. (2020). Nonlinear Error Compensation of Capacitive Angular Encoders Based on Improved Particle Swarm Optimization Support Vector Machines. IEEE Access, 8, 124265-124274.

8. YAVŞAN, E., Muhammet, K. A. R. A., KARALI, M., & Erişmiş, M. A. Kapasitif Enkoderler için Sağlam bir Algılayıcı Mekaniği. Avrupa Bilim ve Teknoloji Dergisi, 47-53.

L. Nagy, K. Babković, D. Krklješ, "Optical Displacement Sensor Suitable for


1874, 2013.

Цитати:

1. Elsarnagawy, T., Farrag, M., Haueisen, J., Abulaal, M., Mahmoud, K., Fouad, H., & Ansari, S. G. (2014). A wearable wireless respiration rate monitoring system based on fiber optic sensors. Sensor Letters, 12(9), 1331-1336.

D. Krklješ, G. Stojanović, "An Ink-Jet Printed Capacitive Sensor for Angular

Position/Velocity Measurements", Advances in Electrical and Computer Engineering

16 (4), 77-82, 2016.

Цитати:


2. Das, S., Sarkar, T. S., & Chakraborty, B. (2018). Simple approach to design a capacitive rotary encoder. IET Science, Measurement & Technology, 12(4), 500-506.

D. Vasiljevic, D. Brajkovic, D. Krkljes, B. Obrenovic, G. M. Stojanovic, "Testing and

Characterization of Multilayer Force Sensing Resistors Fabricated on Flexible

Substrate", Informacije MIDEM 47 (1), 40-48, 2017.

Цитати:

1. Aryanti12, A., Lin, W. C., Lin, C. Y., Henriquez, B. B., Mekongga, I., & See, A. R. (2020). Smart Cup Holder For Visually Impaired People. In Journal of Physics: Conference Series (Vol. 1500, p. 012095).

K. Babkovic, L. Nagy, D. Krkljes, B. Borovac, "Inverted Pendulum with a Sensored

Foot", 5th International Symposium on Intelligent Systems and Informatics, SISY

2007 Proceedings CD-ROM, Subotica, Serbia: IEEE, 24-25 August, 2007, pp. 183-

188.

Цитати:

1. Vempaty, P. K., Cheok, K. C., & Loh, R. N. (2011). Experimental Implementation of Lyapunov based MRAC for Small Biped Robot Mimicking Human Gait. Advances in Computer Science and Engineering, 97.

18

2. Vempaty, P. K. (2011). Adaptive controller for biped robot mimicking human gait. Oakland University.

K. Babković, L. Nagy, D. Krklješ, B. Borovac, "Walk-startup of a Two-legged

Walking Mechanism", International Conference on Research and Education in

Robotics, Eurobot conference 2009, La Ferté-Bernard, France: 21-23 May, 2009, pp.

1- 10.

Цитати:

1. Andrejević, R., Šiniković, G., Stojićević, M., Stoimenov, M., Miladinović, L., Popkonstantinović, B., ... & Stankovski, S. (2013). A novel walker with mechanically established walking and standing mechanism. Tehnički vjesnik, 20(6), 927-931.

D. Krklješ, L. Nagy, M. Nikolić and B. Kalman, "Foot Force Sensor – Error Analysis

of the ZMP Position Measurement", 7th International Symposium on Intelligent

Systems and Informatics SISY 2009, Subotica, Serbia, 25-26 September 2009, pp.

221 – 226.

Цитати:

1. Liang, Q., & Wang, Y. (2011). Flexible ankle based on pkm with force/torque sensor for humanoid robot.

2. Gomez, S. C., Vona, M., & Kanoulas, D. (2015, September). A three-toe biped foot with Hall-effect sensing. In 2015 IEEE/RSJ International Conference on Intelligent Robots and Systems (IROS) (pp. 360-365). IEEE.

3. Gomez, S. O. C. (2014). Sensing with a 3-toe foot for a mini-biped robot. Northeastern University.

4. Liang, Q., Zhang, D., Song, Q., & Ge, Y. (2010, August). Design and evaluation of a novel flexible bio-robotic foot/ankle based on parallel kinematic mechanism. In 2010 IEEE International Conference on Mechatronics and Automation (pp. 1548-1552). IEEE.

5. Castro Gomez, S. O. (2015). Sensing with a 3-toe foot for a mini biped robot.

D. Krklješ, Č. Morvai, K. Babković, L. Nađ, "BLDC motor driver – Developement of

Control and Power Electronics", 27th International Conference on Microelectronics

MIEL 2010, Niš, Serbia, 16-19 May, 2010, pp. 345 348

Цитати:

1. Anas, S. R., Jaison, H., Gopinath, A., Namboothiripad, M. N., & Nandakumar, M. P. (2011, March). Modeling and simulation analysis of a redundant electromechanical actuator based position servo system. In 2011 International Conference on Computer, Communication and Electrical Technology (ICCCET) (pp. 358-363). IEEE.

2. Jaison, H., Anas, S. R., Gopinath, A., & Subathra, M. S. P. (2011, March). A dual redundancy technique for electromechanical actuation system applied to launch vehicles. In 2011 International Conference on Emerging Trends in Electrical and Computer Technology (pp. 352-357). IEEE.

3. Bhadani, A., Koladiya, D., Devani, J., & Tahiliani, A. (2016). Modelling and Controlling of BLDC Motor. Development, 3(3).

4. Ozgenel, M. C., Bal, G., & Uygun, D. (2017). Design and application of a novel high precision and low cost electronic tachogenerator for sensor-based brushless direct current motor drivers. Review of Scientific Instruments, 88(3), 035005.

5. Kumar, N. S., Beevi, M. W., & Gopinath, A. (2012, December). Quasi sinusoid commutation for BLDC motor—A simplified approach on 16 bit microcontroller platform. In 2012 IEEE International Conference on Power Electronics, Drives and Energy Systems (PEDES) (pp. 1-9). IEEE.

19

6. Varghese, J. M., Gopinath, A., & John, P. V. (2012). A Single neuron speed controller for BLDC motor driven by pseudo sinusoid commutation. International Journal of Computer Applications, 975, 8887.

7. John, P. V. (2012). Jibin M. Varghese Anish Gopinath. 8. Alonso, O., Diéguez, A., Schostek, S., & Schurr, M. O. (2017). A System-on-Chip Solution for a

Low Power Active Capsule Endoscope with Therapeutic Capabilities for Clip Application in the Gastrointestinal Tract. Journal of Medical Robotics Research, 2(04), 1750005.

9. Bhandare, T., & Hu, Y. Motor Control–Power Electronics Interface. 10. Jaison, H., Anas, S. R., Gopinath, A., & Subathra, M. S. P. A DYNAMIC MODELLING OF

BRUSHLESS DC MOTOR SERVO SYSTEM FOR ELECTROMECHANICAL ACTUATOR WITH DUAL REDUNDANCY TECHNIQUE.

11. Gülerman, E. (2014). Advanced Throttle Control Hardware Implementation. 12. KOKUNDU, S., & AYDEMİR, M. T. UVDGM Tabanlı AYK Yöntemiyle Fırçasız Doğru Akım

Motorunun Konum Kontrolü. Gazi Üniversitesi Fen Bilimleri Dergisi Part C: Tasarım ve Teknoloji, 8(1), 1-14.

13. Alonso Casanovas, O., Diéguez Barrientos, À., Schostek, S., & Schurr, M. O. (2016). A System-on-Chip solution for a low power active capsule endoscope with therapeutic capabilities for clip application in the gastrointestinal tract. Journal of medical robotics research, 2016, vol. 2, num. 3, p. 1750005-1-1750005-10.

14. ARAÚJO, V. H. S. D. S. (2020). Uma abordagem para tuning de um controlador PI para motores brushless DC: um estudo de caso aplicado ao controle de movimento de um robô omnidirecional (Master's thesis, Universidade Federal de Pernambuco).

15. Kolano, K. (2014). Zastosowanie czujników fotooptycznych w torze pomiaru prędkości i położenia wirnika silnika BLDC. Przegląd Elektrotechniczny, 90(4), 169-172.

D. Krklješ, L. Nagy, K. Babković, "Force-dependent Contact Area Excitation of FSR

Force Sensor Utilizing Dome-Shaped Rubber Element", 28th International conference

on microelectronics - MIEL 2012, Niš, Serbia, 13-16 May 2012, pp. 181-184.

Цитати:

1. Walas, K. (2013). Foot design for a hexapod walking robot. Pomiary Automatyka Robotyka, 17, 283-287.

2. Vasiljević, D. (2018). Design, fabrication and characterisation of humidity and force sensors based on carbon nanomaterials.

4.2 Позитивна цитираност кандидатових радова

Укупан број цитата пронађених према извору Google Scholar

(https://scholar.google.com) на дан 05.11.2020. године је 74, док је број цитата без

аутоцитата 37. Цитираност је документована навођењем цитираних публикација,

као и оних публикација у којима су цитирани (без аутоцитата). Xиршов индекс

објављених радова износи h = 3 (без аутоцитата).

4.3 Углед и утицајност публикација у којима су кандидатови радови објављени

Параметри квалитета часописа у којима су објављени радови др Дамира Кркљеша дати су у библиографији као редни број у датој дисциплини (тј. позиција часописа у одређеној области, у години публиковања или у претходне

две) и импакт фактор.


20

Током свог целокупног научноистраживачког рада, др Дамир Кркљеш је аутор и

коаутор пет научних радова у научним часописима међународног значаја

категорије М23.

Кандидат др Дамир Кркљеш је први аутор на два научна рада од објављених пет.

Укупан збир импакт фактора објављених радова је IF = 3.456. Просечан импакт

фактор свих објављених радова из категорије М20 износи IF = 0.6912.

Два рада на којима је кандидат први аутор и на којим је заснована докторска дисертација, радови 1 и 4, до сада су десет пута цитирани у литератури, од чега су пет пута цитирани у часопису категорије М21, Sensors, са импакт фактором 3.275 (за 2019.).

D. Krklješ, D. Vasiljević, G. Stojanović, "A Capacitive Angular Sensor with Flexible

Digitated Electrodes", Sensor Review 43 (4), 382-388, 2014.

Цитати:


2. Hou, B., Zhou, B., Song, M., Lin, Z., & Zhang, R. (2016). A novel single-excitation capacitive angular position sensor design. Sensors, 16(8), 1196.

3. Hou, B., Zhou, B., Li, X., Xing, B., Yi, L., Wei, Q., & Zhang, R. (2019). Periodic Nonlinear Error Analysis and Compensation of a Single-Excited Petal-Shaped Capacitive Encoder to Achieve High-Accuracy Measurement. Sensors, 19(10), 2412.

4. Hou, B., Zhou, B., Li, X., Gao, Z., Wei, Q., & Zhang, R. (2019). An analog interface circuit for capacitive angle encoder based on a capacitance elimination array and synchronous switch demodulation method. Sensors, 19(14), 3116.

5. Hou, B., Zhou, B., Li, X., Xing, B., Wei, Q., & Zhang, R. (2019, October). Nonlinear Error Compensation of Capacitive Angular Encoder. In 2019 IEEE SENSORS (pp. 1-4). IEEE.

6. Bajić, J. (2015). Метода мерења угаоног положаја на бази нове класе оптоелектронских сензора (Doctoral dissertation, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука).

7. Hou, B., Zhou, B., Li, X., Yi, L., Wei, Q., & Zhang, R. (2020). Nonlinear Error Compensation of Capacitive Angular Encoders Based on Improved Particle Swarm Optimization Support Vector Machines. IEEE Access, 8, 124265-124274.

8. YAVŞAN, E., Muhammet, K. A. R. A., KARALI, M., & Erişmiş, M. A. Kapasitif Enkoderler için Sağlam bir Algılayıcı Mekaniği. Avrupa Bilim ve Teknoloji Dergisi, 47-53.

D. Krklješ, G. Stojanović, "An Ink-Jet Printed Capacitive Sensor for Angular

Position/Velocity Measurements", Advances in Electrical and Computer Engineering

16 (4), 77-82, 2016.

Цитати:


10. Das, S., Sarkar, T. S., & Chakraborty, B. (2018). Simple approach to design a capacitive rotary encoder. IET Science, Measurement & Technology, 12(4), 500-506.

Такође, рад 2 на којем је кандидат трећи аутор цитиран је једном у литератури у часопису категорије М23, Sensor Letters, са импакт фактором 0.588.

L. Nagy, K. Babković, D. Krklješ, "Optical Displacement Sensor Suitable for


1874, 2013.

21

Цитати:

1. Elsarnagawy, T., Farrag, M., Haueisen, J., Abulaal, M., Mahmoud, K., Fouad, H., & Ansari, S. G. (2014). A wearable wireless respiration rate monitoring system based on fiber optic sensors. Sensor Letters, 12(9), 1331-1336.

Од 27 до сада публикованих радова кандидата, 3 рада су из области капацитивних сензора на флексибилним супстратима, 10 радова су из области сензора силе у роботским апликацијама, док остали обрађују теме из роботике и мехатронике. Публиковано је 5 радова у међународним часописима.

4.4 Ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора

Кандидат је укупно публиковао 27 радова. Од 27 радова, један рад има два коаутора, једанаест радова има три аутора, осам радова има четири аутора, седам

радова има пет аутора. Два рада категорије М33 и један рад категорије М63 су

нормирани у складу са Правилником (број бодова исказан је у делу Преглед

научног и стручног рада), те је број бодова који они носе 0.83, односно 0.416.

Кандидат је први аутор у 12 радова, а коаутор у 15 радова.

Број радова Укупан број

аутора у раду Категорија публикације

1 2 Један рад М23

11 3 Три рада М23, седам радова М33 и

један рад М63

8 4 Седам радова М33 и један рад М63

7 5 Један рад М23, пет радова М33 и


4.5 Степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству

Кандидат је показао висок степен самосталности и иницијативе у научноистраживачком раду. Два рада категорије М23 на којима је кандидат први аутор припадају научно-истраживачком раду који je уско повезан са радом на докторској дисертацији. Кандидат је дао кључни и доминантни допринос у осмишљавању и реализацији истраживања представљених у овим радовима. Од 27 радова кандидат је први аутор на 12 радова, од којих су два категорије М23 и десет радова категорије М33.

4.6 Допринос кандидата реализацији коауторских радова

У раду 2 кандидат је учествовао у изради концепта механичког система, као и концепту начина мерења вибрација. Учествовао је и у припреми научног рада.

22

У раду 3 кандидат је дао главни допринос у раду.

У раду 5 кандидат је радио на изради уређаја за тестирање сензора, који омогућује електронски контролисану примену силе на сензор.

У раду 6 кандидат је имао консултативну улогу у изради модела у електронском симулатору.

У раду 7 кандидат је учествовао у изради концепта мерења позиције тачке нултог момента (ЗМП). Учествовао је и у припреми научног рада.

У раду 9 кандидат је учествовао у изради концепта модела механичког система.

У раду 12 кандидат је учествовао у анализи резултата симулације.


У раду 17 кандидат је учествовао у изради концепта механичког система, као и концепту начина мерења силе. Учествовао је и у припреми научног рада.

У раду 18 кандидат је имао консултативну улогу у изради модела у електронском симулатору. Учествовао је и у припреми научног рада.

У раду 20 кандидат је имао консултативну улогу начину монтаже сензора.

Учествовао је и у припреми научног рада.

У раду 20 кандидат је учествовао у изради концепта механичког система, као и концепту начина мерења вибрација и подешавању радне тачке.

У раду 25 кандидат је дао главни допринос у раду, док је први коаутор био ментор.

У раду 27 кандидат је израдио комплетну електронику, која обухвата и PLC

контролер. Израдио је програм PLC контролера и реализовао највећи део SCADA апликације.

4.7 Значај радова

❖ Главни допринос радова је у области капацитивних сензора угаоне брзине и положаја развијених на флексибилним супстратима, и из области сензора силе базираних на отпорницима осетљивим да силу (force sensing

resistors FSR) у роботским апликацијама,

❖ На основу истраживања и развоја капацитивних сензора угаоне брзине и положаја заснована је докторска дисертација кандидата. У овим истраживањима дата су нова и иновативна решења у погледу дизајна

сензора. Посебно се истиче дизајн сензора угаоне брзине инкременталног типа, код којег је роторска облога капацитивног сензора бесконтактна.

23

❖ У радовима који се односе на сензоре силе базиране на отпорницима осетљивим да силу, главни допринос се огледа у новом приступу изради контактних електрода, као и употреби гумених елемената, чијом се деформацијом под дејством силе, обезбеђује да се контактна површина мења. На овај начин остварено је да је доминантни ефекат промене отпорности сензора под дејством силе услед промене контактне површине, а не услед ефекта сабијања резистивног слоја сензора, како је то уобичајено у пракси.

24

ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА СТИЦАЊЕ ЗВАЊА

М23: Укупно: М23=5×3=15

М33: Укупно: М33=1×17+0.83×2=18.66

М63: Укупно: М63=0.5×2+0.416×1=1.416

М70: Укупно: М71=6×1=6

УКУПНО: 41.076

На основу Правилника о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, минимални квантитативни захтеви за стицање научног звања научни сарадник за техничко-

технолошке науке су:

Научни сарадник

Укупно Потребно Остварено

16 41.076

Обавезни (1) M10+M20+M31+M32

+M33+M41+M42+M5

1+M80+M90+M100

9 33.66

Обавезни (2) М21+М22+М23 5 15

Кандидат Дамир Кркљеш испуњава све горе наведене услове будући да има 5

публикованих радова у међународним часописима категорије М23

(5x3=15), 19 радова категорије М33 (17x1=17 и 2x0.83=1.66) и три рада

категорије М63 (2x0.5=1 и 1x0.416=0.416).

Укупан број поена које је кандидат остварио са одбрањеном докторском дисертацијом износи 41.076.

Број Вредност Укупно

М23 5 3 15

М33 17 1 17

М33 (нормиран) 2 0.83 1.66

М63 2 0.5 1

М63 (нормиран) 1 0.416 0.416

M71 1 6 6

Укупно 41.076

М17 =

М18 =

2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја, научна критика; уређивање часописа

(М20):

број вредност укупно

М21а=

М21 =

М22 =

М23 = 5 3 15

М24 =

М25 =

М26 =

М27 =

М28а =

М28б=

М29а=

М29б=

М29в=

3. Зборници са међународних научних скупова (М30):


М31 =

М32 =

М33 = 17(2) 1(0.83) 18.66

М34 =

М35 =

М36 =

4. Монографије националног значаја (М40):


М41 =

М42 =

М43 =

М44 =

М45 =

М46 =

М47 =

М48 =

М49 =

5. Радови у часописима националног значаја (М50):


М51 =

М52 =

М53 =

М54 =

М55 =

М56 =

М57=

6. Предавања по позиву на скуповима националног значаја (М60):


М61 =

М62 =

М63 = 2(1) 0.5(0.416) 1.416

М64 =

М65 =

М66 =

М67 =

М68 =

М69 =

7. Одбрањена докторска дисертација (М70):


М71 = 1 6 6

8. Техничка решења (М80)


М81 =

М82 =

М83 =

М84 =

М85 =

М86 =

М87=

9. Патенти (М90):


М91 =

М92 =

М93 =

М94 =

М95 =

М96 =

М97 =

М98 =

М99=

10. Изведена дела, награде, студије, изложбе, жирирања и кустоски рад од међународног значаја (М100):


М101 =

М102 =

М103 =

М104 =

М105 =

М106 =

М107 =

11. Изведена дела, награде, студије, изложбе од националног значаја (М100):


М108 =

М109 =

М110 =

М111=

М112 =

12. Документи припремљени у вези са креирањем и анализом јавних политика (М120):


М121 =

М122 =

М123 =

М124 =

IV. Квалитативна оцена научног доприноса (Прилог 1. Правилника):

1. Показатељи успеха у научном раду:

(Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава;

уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима

међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким

одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката).

1.1 Награде и признања за научни рад

НЕМА

1.2 Уводна предавања на конференцијама и друга предавања по позиву

НЕМА

1.3 Чланства у одборима међународних научних конференција и одборима научних друштава

НЕМА

1.4 Чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката

НЕМА

2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова:

(Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова,

руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних

скупова).

2.1 Допринос развоју науке у земљи

Кандидат Дамир Кркљеш учествовао је на научно-истраживачким пројектима финансираним од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Републике Србије:

• Истраживач на пројекту „Развој робота као средства за помоћ у превазилажењу тешкоћа у развоју деце, републички програм суфинансирања“, бр. пројекта: ИИИ44008.

2.2 Менторство при изради магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима

НЕМА

2.3 Педагошки рад

Др Дамир Кркљеш провео је тринаест година на Катедри за електронику на Департману за енергетику, електронику и телекомуникације Факултета техничких наука у Новом Саду. У току свог рада на Факултету техничких наука је редом биран у следећа звања: стручни сарадник (две године), асистент приправник (3 године), асистент (7 година) и истраживач сарадник (1 годину). У оквиру наставног рада држао је аудиторне и лабораторијске вежбе из предмета: Импулсна и дигитална електроника, Импулсна и дигитална електронска кола, Импулсна електроника, Сензори и актуатори, Примена сензора и актуатора, Рачунарско пројектовање електронских кола и Мехатроника.

2.4 Међународна сарадња

Др Дамир Кркљеш активно је учествовао у међународној сарадњи кроз учешће на међународним пројектима, укључујући и заједнички рад са иностраним партнерима на међународним пројектима и публиковању резултата истраживања.

Кандидат је учествовао на два међународна пројекта из програма H2020:

• Истраживач на пројекту „ANTARES: Centre of Excellence for Advanced Technologies in Sustainable

Agriculture and Food Security“, H2020 Teaming phase 2, GA 739570,

• Истраживач на пројекту „agROBOfood – Business-Oriented Support to the European Robotic and

Agri-food Sector“, towards a network of Digital Innovation Hubs in Robotics, GA 825395,

2.5 Организација научних скупова

НЕМА

3. Организација научног рада:

(Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати

примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и

телима министарства надлежног за послове науке и технолошког развоја и другим телима везаних за

научну делатност; руковођење научним институцијама).

3.1 Руковођење научним пројектима, потпројектима и задацима

НЕМА

3.2 Примењеност у пракси кандидатових технолошких пројеката, патената, иновација и других резултата

НЕМА

3.3 Руковођење научним и стручним друштвима

НЕМА

3.4 Значајне активности у комисијама и телима Министарства науке и телима других министарстава везаних за научну делатност

НЕМА

3.5 Руковођење научним институцијама

НЕМА

4. Квалитет научних резултата:

(Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у

реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству; допринос кандидата реализацији

коауторских радова; значај радова).

4.1 Утицајност кандидатових научних радова

Утицајност публикованих резултата научноистраживачког рада др Дамира Кркљеша огледа се у цитираности радова кандидата. Укупан број цитата пронађених према извору Google Scholar

(https://scholar.google.com) на дан 05.11.2020. године је 74, док је број цитата без аутоцитата 37.

Цитираност је документована навођењем цитираних публикације, као и оних публикација у којима су цитирани (без аутоцитата). Xиршов индекс објављених радова износи h = 3 (без аутоцитата).

4.2 Параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова

Параметри квалитета часописа у којима су објавњени радови др Дамира Кркљеша дати су у библиографији као редни број у датој дисциплини (тј. позиција часописа у одређеној области, у години публиковања или у претходне две) и импакт фактор.

Током свог целокупног научноистраживачког рада, др Дамир Кркљеш је аутор и коаутор пет научних радова у научним часописима међународног значаја категорије М23.

Кандидат др Дамир Кркљеш је први аутор на два научна рада од објављених пет. Укупан збир импакт фактора објављених радова је IF = 3.456. Просечан импакт фактор свих објављених радова из категорије М20 износи IF = 0.6912.

Два рада на којима је кандидат први аутор и на којим је заснована докторска дисертација, радови 1 и 4, до сада су десет пута цитирани у литератури, од чега су пет пута цитирани у часопису категорије М21, Sensors, са импакт фактором 3.275 (за 2019.).

4.3 Ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора

Кандидат је укупно публиковао 27 радова. Од 27 радова, један рад има два коаутора, једанаест радова има три аутора, осам радова има четири аутора, седам радова има пет аутора. Стога, два рада категорије М33

(радови 13 и 24) и један рад категорије М63 (рад 25) су нормирани у складу са Правилником (број бодова исказан је у делу Преглед научног и стручног рада), те је број бодова који они носе 0.83, и 0.416,

респективно. Кандидат је први аутор у 12 радова, а коаутор у 15 радова.


Број радова Укупан број

аутора у раду Категорија публикације

1 2 Један рад М23

11 3 Три рада М23, седам радова М33 и


8 4 Седам радова М33 и један рад М63

7 5 Један рад М23, пет радова М33 и


4.4 Степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству

Кандидат је показао висок степен самосталности и иницијативе у научноистраживачком раду. Два рада категорије М23 на којима је кандидат први аутор припадају научно-истраживачком раду који je уско повезан са радом на докторској дисертацији.

Кандидат је дао кључни и доминантни допринос у осмишљавању и реализацији истраживања представљених у овим радовима. Од 27 радова кандидат је први аутор на 12 радова, од којих су два категорије М23 и десет радова категорије М33.

4.5 Допринос кандидата реализацији коауторских радова


У раду 3 кандидат је дао главни допринос у раду. У раду 5 кандидат је радио на изради уређаја за тестирање сензора, који омогућује електронски контролисану примену силе на сензор.

У раду 6 кандидат је имао консултативну улогу у изради модела у електронском симулатору. У раду 7 кандидат је учествовао у изради концепта мерења позиције тачке нултог момента (ЗМП). Учествовао је и у припреми научног рада.

У раду 9 кандидат је учествовао у изради концепта модела механичког система.

У раду 12 кандидат је учествовао у анализи резултата симулације.


У раду 17 кандидат је учествовао у изради концепта механичког система, као и концепту начина мерења силе. Учествовао је и у припреми научног рада. У раду 18 кандидат је имао консултативну улогу у изради модела у електронском симулатору. Учествовао је и у припреми научног рада. У раду 20 кандидат је имао консултативну улогу начину монтаже сензора. Учествовао је и у припреми научног рада. У раду 20 кандидат је учествовао у изради концепта механичког система, као и концепту начина мерења вибрација и подешавању радне тачке.

У раду 25 кандидат је дао главни допринос у раду, док је први коаутор био ментор.

У раду 27 кандидат је израдио комплетну електронику, која обухвата и PLC контролер. Израдио је програм PLC контролера и реализовао највећи део SCADA апликације.

4.6 Значај радова

❖ Главни допринос радова је у области капацитивних сензора угаоне брзине и положаја развијених на флексибилним супстратима, и из области сензора силе базираним на отпорницима осетљивим да силу (force sensing resistors FSR) у роботским апликацијама,

❖ На основу истраживања и развоја капацитивних сензора угаоне брзине и положаја заснована је докторска дисертација кандидата. У овим истраживањима дата су нова и иновативна решења у погледу дизајна сензора. Посебно се истиче дизајн сензора угаоне брзине инкременталног типа, код којег је роторска облога капацитивног сензора бесконтактна.

❖ У радовима који се односе на сензоре силе базиране на отпорницима осетљивим да силу, главни допринос се огледа у новом приступу изради контактних електрода, као и употреби гумених елемената, чијом се деформацијом под дејством силе, обезбеђује да се контактна површина мења. На овај начин остварено је да је доминантни ефекат промене отпорности сензора под дејством силе услед промене контактне површине, а не услед ефекта сабијања резистивног слоја сензора, како је то уобичајено у пракси.

МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ

ЗВАЊА

За техничко-технолошке и биотехничке науке

Диференцијални услов – од

првог избора у претходно

звање до избора у звање

Потребно је да кандидат има најмање XX поена, који треба да

припадају следећим категоријама:

Неопходно XX= Остварено

Научни сарадник Укупно 16 41.076

Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42+М51+М80+М90+М100

9 33.66

Обавезни (2) М21+М22+М23 5 15

Виши научни сарадник Укупно 50

Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33+М4

1+М42+М51+М80+М90+М100

40

Обавезни (2)* М21+М22+М23+М81-85+М90-

96+М101-103+М108

22

Научни саветник Укупно 70

Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33+М4

1+М42+М51+М80+М90

+М100

54

Обавезни (2) * М21+М22+М23+М81-85+М90-

96+М101-103+М108

30

*Напомена:

За избор у научно звање виши научни сарадник, у групацији „Обавезни 2”, кандидат мора да оствари

најмање 11 поена у категоријама М21+М22+М23 и најмање пет поена у категоријама

М81-85+М90-96+М101-103+М108.

За избор у научно звање научни саветник, у групацији „Обавезни 2”, кандидат мора да оствари најмање 15

поена у категоријама М21+М22+М23 и најмање пет поена у категоријама

М81-85+М90-96+М101-103+М108.

У области архитектуре просторног планирања и урбанизма у групацији „(Обавезни (2)” се вреднују

категорије М21+М22+М23+М24.

Documents

Home - BioSense - 2016 · 2020. 11. 24. · предмета: Импулсна и дигитална електроника, Импулсна и дигитална електронска