IX DEOVERUJE LI DA IMA MUDROSTI KOD NARODA?

Ako smo bili u pravu u naim dosadanjim izlaganjima i ako je zaista u tanaitskoj knjievnosti postojala kola koja je smatrala da je Tora bila i da je i dalje namenjena svim nacijama, kakav je onda bio odnos te kole prema mudrostima naroda u njenom okruenju? Nita nije dato o razmiljanju kako postoji mudrost naroda izvan onoga to je dato narodu Izraela? Da li je Gospod, uprkos tome, ostavio narodima deo vlasnitva svoje mudrosti koju nije dao Izraelu? Nema sumnje da je meu mudracima bilo i onih koji su smatrali da ima umnih i meu narodima. injenica koja to potvruje jeste uspostavljanje posebnog blagoslova za onog koji sree umnog koji pripada mudracima ostalih nacija: Dajte rabanu vienje izraelske mudrosti, kae Blagosloveni koji je podelio svoju mudrost bogobojaljivom, mudraci nacija sveta kae Blagosloveni koji je podelio svoju mudrost smrtnicima (Brahot Noah, str. 1 prema minhenskom rukopisu). Tako Midraa Iha raba ima jasnu objavu: njen kralj i njeni prinevi su meu nacijama, nema Tore (Iha 2, 9): Ako je reeno idi ovee, ima mudrosti u nejevreja, veruj, hahad unitiu mudrace iz Edoma i razum sa brda Esav (Ovadija 1, 8), Tora ima nepoverenje u nejevreje u spisu njen kralj i njeni prinevi su meu nacijama, nema Tore. Poznato je da su mudraci, neka je blagosloveno seanje na njih, Edom esto upotrebljavali kao simbol za Rim. Stoga je podesno vienje da je to stvar kojoj rimska mudrost treba da zablagodari na svom opstanku. Uz to, ima onih koji su miljenja da je nit koja povezuje ta mesta u knjievnosti mudraca, neka je blagosloveno seanje na njih, koje smo nali u jezikim kovanicama ako kae idi ovee, uvek diskutabilna231. Takoe, ako je ova tvrdnja u svemu i tana, zabranjeno je ignorisanje injenice sa svakog mesta, to je dokaz postojanja mudrosti u Edomu, koji se nalazi ba u odeljku koji prorie da e ta mudrost i propasti u Edomu, to znai da je nema, ve je to privremena mudrost koja na kraju iezava. To i jo vie, u svakom sluaju sigurno je da je u Alahi koja se nalazi samo u vavilonskoj Barajti, u agadi aamorait erec-Jisrael, koju u meuvremenu treba upoznati sa tim da ima mudrosti u nejevreja, a prema vavilonskoj Barajti postoji i blagoslov za nju.

U ovom delu pokuau da iskaem neto i od namere mudraca da stiu umnost: ta je sadraj mudrosti, a osim toga prouiemo i pitanje: da li je mogue da zaista postoji mudrost meu narodima, izvan one mudrosti koja postoji u Izraelu. Potom emo nastaviti ispitivanje u mestu mudraca u duhovnom dodiru sa periodom Drugog Hrama na strani koja se odnosi na druge.

Kada se osvremo na duhovne i religiozne tokove u kojima su bili Jevreji u periodu koji je prethodio mudracima, neka je blagosloveno seanje na njih, mogue je birati izmeu razliitih vrsta misli. Meu raznovrsnim okupljenim grupama bilo je svetenika tumai Tore (Jeremija 2, 8) kako je o njima reeno, prema onom to smo gore videli, jer e svetenika usta uvati saznanje i Toru e traiti iz njegovih usta jer on je glasnik Gospodnji nad vojskama (Malahei 2, 7); proroci su dokaz naroda i poduavaju ga, kao i mudraci (i starci): Milei 10, 13 14: u ustima razumnog nai e mudrost i batinu za lea nerazumnog. Mudraci kriju znanje ali usta lude donose propast.Sva tri smo nali u jednom odeljku, u Jeremii 18, 18: jer Tora ne moe biti izgubljena od svetenika, ni savet od mudraca, niti beseda od proroka; idite i pustite nas da ga udarimo jezikom i da pazimo na svaku re njegovu (slian mu je i Jehzekiel 7, 26). Zanimljivo pitanje je kakva je bila sudbina ovih odnosa u doba mudraca, neka je blagosloveno seanje na njih.

Nije malo napisano do sada o odeljku Anevua u Mini mudraca, neka je blagosloveno seanje na njih, koja sadri snagu mladosti, ak iz sredinjeg komentara Svetog duha, kao to smo nali u svicima sa Mrtvog mora232. Prema mom miljenju, uprkos tome mogue je utvrditi istovetnost ove male struje, ali ne ponitavajui je, izmeu mudraca, neka je blagosloveno seanje na njih, koji su jo videli plan direktne veze sa Svetim Jedinim i Blagoslovenim kao zvanian i traen. Neu moi ovde da proirujem put ove struje izmeu ostalog i zbog toga to je delimino bila po strani u svetu mudraca. Odnos mudraca, neka je blagosloveno seanje na njih, prema mudrosti naroda je najbitniji za na interes, i na tome emo direktno stajati ukoliko objasnimo decu mudraca, neka je blagosloveno seanje na njih, kao sr njihove mudrosti. U ovoj vezi, struja koja je odbacila njihovu mudrost prorotva zaista je nevana i mogue je nastaviti sa svetenikom strujom i tokovima mudrosti koji dozvoljavaju mudrace, neka je blagosloveno seanje na njih.

Uzeemo knjigu Ben Sira kao istaknutu i iz poznate kole mudraca iz perioda Drugog Hrama. Veliki istoriar o tom dobu, E. Bikerman, napisao je briljantan deo o korenitoj izmeni koja je oskrnavljena zahvatom mudraca u danima Ben Sire. Njegove tvrdnje su: 1) ideja mudrost je proirena iz prirodnog poimanja kulture; 2) u prvo vreme Tanah je bio okrenut ka centru jevrejske kulture i ka sveoptoj javnosti da ga izuava; 3) izuavanje Tanaha otueno je od njih kao svetenika ekskluzivnost; 4) ova korenita izmena bila je rezultat helenizacije i, u toj generaciji je postavljena Moeova Tora i njeno uenje nasuprot Homerovim knjigama i njegovom uenju. Bikerman se slae da stav da je jedinstvena knjiga centar kulture zbog toga izgleda da imitira grki model, poto je Tora do tog vremena bila ograniena na svetenstvo233. Izmeu izbora da li emo dobiti ceo put, a meni ne izgleda da je centralni deo knjige nastao u grkom periodu, ili emo se zadovoljiti njegovim delom, nema sumnje da u knjizi Ben Sire nalazimo ne samo potvrdu mudrosti sa Torom i poetak mudrosti u Gospodovom vienju (kao u knjizi Milei), ve i posebnu mudrost izraelskog naroda. Videemo besedu Ben Sire u delu 24 koji razvija pesmu koju je sama ispevala:

mudrost e slaviti duu, i kroz svoj narod e se hvaliti

u mnotvu Bog razvie svoja usta, i pred njim su se okupili i ponosie se

uspravno iz viih usta izaao sam, i kao magla pokrio sam zemlju

grupu nebesa sam okruio, i po dolini bezdana sam hodio

na morskim talasima i po svakoj zemlji, svakim narodom i gojimom sam vladao

Kod ovog Ben Sirinog odeljka odjeci raznih mitologija su u raskolu, ali opiranje obliku koji se nalazi u Milei 8, prosto upada u oi. Tamo je napisano: ne zove li mudrost i ne die li razum svoj glas Gospod me je stvorio kao poetak svog dela prvu od svojih najranijih tvorevina kad je stvorio nebesa bio sam tamo kada je osnivao krug na povrini bezdana kad je postavljao moru njegove ivice kad je osnivao ureenje zemlje i bio sam kod njega s verom. Najzanimljiviji je zavretak obeanja: mudrost i vladavina nad svakim narodom i nejevrejinom.

U nastavku dela 24 Ben Sira opisuje kako je mudrost dobila istaknut karakter meu izraelskim ivljem. I tako itamo:

za sve njih sam traio odmor, i u vladavini jednog u proiveti

tada je moj tit sve sazdao, i moj tvorac mi je dozvolio da ivim

i rekao Jakovu ivi, i u Izraelu e naslediti

iz sveta iz glave sam sazdao, i do sveta neu prestati

u svetom hramu pred njim sam pevao, i tako sam u Cionu javio

u gradu voljenom kao ja sam se odmorio, u Jerusalimu prestonici mojoj

i ukorenio sam se u potovan narod, u deo vladavine Gospodnje.

Mnogo lica ima u ovom citatu i znaenja svakog od njih iznenauju. Ono to je sigurno, to je mudrost Jerusalim Cion. Nema uopte podseanja na davanje mudrosti na Sinajskoj gori. Postoji nejasan znak o dozvoli za mudrost u sveto vreme. Zabrana profesora pravednika Segala iz pravca nastavka Eptovicera gde je govoreno u Hramu vrhunca234 ili se i ovde misli na Hram u Jerusalimu. Meni se ini da je vie u pitanju ovo drugo, ali zaista je teko razumeti zato je u opis hrama umetnuta reenica o prethodnoj situaciji. U sutini, iznenauje providnost slike gde je sveti Hram, centar mudrosti. Mudrost se nastavlja u pesmi i zatvara vezu izmeu svetenikog hrama i mudrosti tako to ona lii na sebe simboliui tamjan:

kao cimet i dobijeno u imenu, i gorko slobodu sam dao mirisu

kao belance i umance i kap, i kao beli dim tamjana.

Slinosti i zavretak svedoe da je Ben Sira posmatrao tamjan u hramu kao odgovarajuu metaforu za mudrost. Stoga su rezultati najbolji u Ben Sirinom zakljuku u poznatom odeljku u pohvalnim besedama Leavot Aolam (delovi 44 50) ba u opisu velikog svetenika imona. S druge strane, vano je istai da Ben Sira nije bio sasvim povezan krunom mudrosti sa velikim svetenikom imonom.

Da ne bi dodavali, nije manje zanimljiv ni izraz u gradu voljenom kao ja. Ljubljena mudrost je ustanovljena u voljenom gradu. Ve u Milei (29, 3) postoji dodatak o ljubljenoj mudrosti: ovek koji ljubi mudrost usreie svog oca, a koji se drui sa prostitutkama izgubie imetak. Ali, da li je on daleko od kapije koja skriva jezik koji se poklapa sa jezikom ljubljene mudrosti (filozofije) u Boijem voljenom gradu, u Jerusalimu, a ne u Atini?

Da nije ovo poslednje vienje na koje smo obratili panju veza izmeu ovde usvajanog Ben Sire i poznate agade koju smo izneli napred, u estom delu, kada se Sveti Jedini i Blagosloveni vratio nacijama da im da njihovu Toru, a na kraju ju je dao samo Izraelu. U svakom sluaju, meu izvorima ima razlika, mada im je zajedniki motiv mudrost koja je u osnovi mogla biti vlasnitvo svih, a na kraju je dodeljena Izraelu. Ogromna bliskost se jo vie poveava kada itamo o hramu u Ben Sirinom odeljku, gde autor takoe govori o mudrosti sa Torom. I mi tu nalazimo:

pribliili su se mojim granicama, i mojim itom zasitiete se

jer seanja na sladak med, i vlasnitvo medenog nektara

gladne e jo vie izgladneti, i edne jo oedneti

sluaj me ne stidi se, i moji radnici nee kositi

sve njih knjiga Saveza uzdie

Toru nam je odredio Moe, javnosti ju je odobrio Jakov

mudrost potpuna kao poplava, i kao Tigar u prolene dane

nije kraj za prvo saznanje, i nee poslednji ispitati

jer se mnoge vode zavravaju, i njen savet iz ogromnog bezdana

rekao sam navodni bate, i utolio sam e bati

i evo imao sam naslee za reku, i moja reka je imala za more

jo dovoenje stoke u opisati, i naih graana iz daleka

jo je uzeo za proroanstvo izlivanje, i nae preivele za generacije sveta

Prema onome to je Segal izneo, izvan samih beseda ima mudrosti u reima mudraca koji izuava Toru i njenu mudrost, da je budunost u izlivanju poput proroanstva. Uprkos svemu, vidimo vraanje na putovanje morem i bezdan iz glavnog dela mnoge vode se izlivaju, i njen savet iz bezdana. Mogue je zakljuiti i kazati da je za Ben Sirino saznanje poreklo mudrosti u Izraelu. Ben Sira uopte nije razmiljao o tome da mudrost Izraela treba rairiti meu sve narode? Na prvi pogled, odgovor na to sam se pojavio u knjizi: Ben Sira se nije postarao da pokae narodima lepotu izraelske mudrosti. Suprotno, tekst izgleda da ukazuje na izraelski narod, njihovo voenje ka mudrosti i vienju Gospoda. Smatram da ova nit seanja ostaje u nastavku prevoda knjige na grki koju je napisao njegov unuk, a koja je otila u Egipat. U prevodu je pokuano sa koncepcijom ljubavi saznanja (mnogoznalci) uopte, ali u poslednjem redu on razgraniava prevod u traktate za zaljubljenike saznanja i meu ivlje u tuini (paroikia). Na prvi pogled, namera je da Jevrejima koji ive u Egiptu, grke besede koje su planirane za uenje budu upuene iz usta Ben Sire Jerusalimskog posredstvom prevedenih rei njegovog unuka.

U zakljuku, zaintrigirao nas je tekst koji mudrost posmatra kao iskljuivo vlasnitvo Izraela, a nju identifikuje sa Torom. Ben Sira se okrenuo jevrejskoj javnosti - stanovnicima svog grada i svoje zemlje, i nema znaka da se okrenuo celokupnoj drugoj, nejevrejskoj javnosti. Njegov unuk je preneo njegovu mudrost onima koji govore grki i moe da se odredi se da su to ba egipatski Jevreji. Vienje se zadrava na dodatnoj injenici, a to je korienje rei Hram kao mesto gde poiva mudrost. Slinosti su uzete od tamjana u istom delu i oznaavaju izvesnu vezu izmeu svetenstva i mudrosti. Pri kraju knjige Ben Sira je oznaio pohvalu oevima u svetu i zavrava u stilu imona, velikog svetenika. Tako je ovde Ben Siri data mogunost za centralnu raspravu o optem izgledu svetenstva u svetu.

ini mi se da je mogue osetiti liniju izmeu Ben Sirinog vienja sutine mudrosti i Hrama u drugom veku stare ere i naina na koji smo naili u istaknutoj Mehilti deariut iz kole rabi Imaela. Kao podsetnik, u estom delu nae knjige smo videli raspravu protiv nejevrejskih zakona, zajedno sa pozivom gojima da ine izraelsku Toru. Sada emo izneti paralelu iz Mehilte deariut, koja se nalazi u Sifrei dvarim pi 34 (prema rimskom rukopisu 32, u Finkltajnovom izdanju, str. 61 62):

i govorio sam im, inite glavno i inite molitvu, da ne bude iz dolaska tvog i tvojih poklona ve u njima, da ne tvrdi za njih druge rei kao odreeni235, jer kako kae, uio sam izraelsku mudrost ii u i uiu mudrost nacija, uenje kae ii meu njima (Vajikra 18, 4), i nee se izbaviti od njih i kae neka oni budu samo tvoji i zavrava (i ne stranaca koji su sa tobom)236 (Milei 5, 17) i kae vodiete dok ide i zavrava (uvaete dok lei) i u buenju oni e ti besediti (Milei 6, 22), vodiete dok ide, na ovom svetu, uvaete dok lei, u vreme odmora, i u buenju u dane Mesijinog dolaska, oni e ti besediti, o svetu koji e doi.

Osnovni stav Mehilte deariut i njenih paralela u literaturi, kao i ugao posmatranja izraen kod Ben Sire, je da zastupa miljenje da je sama mudrost Izraela svrha mudrosti; i ne samo to, nema potrebe na veeri iznositi druge mudrosti, a veinu njih je i zabranjeno initi. Prema tome, u svetlu svega onog to smo do sada rekli, nije udno to je tanaitska tradicija sumnjiava prema uenju grke mudrosti, koja je, tokom vremena, pripisana samom rabi Imaelu. Okrenimo se sada toj tradiciji i njenim okretima.

Iznosimo Vavilonski minhut 99, str. 2 (minhenski rukopis 95):

rabi Josi kae: ak izuzeti postojanje jutarnje molitve i urediti iznova veernju u tome nema nieg do tog zato ja uvek pred njim postojim? Da ne bude postavljen bez hleba. Kae rabi Ami: rabi Josi u besedi ak nije ponovio oveka, ve jedan deo jutarnje i deo veernje molitve, postoje zapovesti da se ne udalji ova knjiga Tore od tvojih usana (Joua 1, 8). Rabi Johanen je rekao zbog rabi imon Ben Johaja: ak nije ni itao, ve je recitovao jutarnji ma Jisrael i recitovao je veernji ma Jisrael postoje dunosti koje se ne pomeraju, i ove rei su zabranjene da se govore pred narodom zemlje. Raba je rekao: dunost je da on govori pred narodom zemlje. Pitao je Ben Dama sestri rabi Imaela, samog rabi Imaela: na primer, ja koji sam uio celu Toru, ta bi bilo da izuavam grku mudrost? Dogodio mu se ovaj sluaj: da se ne udalji [ova knjiga Tore od tvojih usana misli na nju danju i nou], idi i u proveren sat koji nije ni deo dana, ni deo noi (i ui u njemu grku mudrost)237. I stav rabi muela Bar Nahmanija, o onome to je rekao rabi muel Bar Nahmani rabi Jonatanu: ovaj odeljak nije dunost i nema obavezu, ve je blagoslov, video je Sveti Jedini i Blagosloveni Jouu kako su Joui dragi zakoni Tore, jer je reeno: i njegov sluga Joua, mladi i sin Nunov, nije se pomerao iz atora (emot 33, 11), rekao mu je Sveti Jedini i Blagosloveni: Joua, toliko su ti dragi zakoni Tore? Da se ne udalji ova knjiga Tore od tvojih usana. Daj koli rabi Imaela: nee ti zakoni Tore biti obaveza, i nema pravo da oslobodi sebe.

Mina je sudila o beskvasnom hlebu da bi trebalo da bude postavljen na sto uvek. Stoga je u prvom ugovaranju u Mini ustanovljeno da e zamena za hleb biti precizno napravljena kako se ne bi dolo u situaciju, a takoe ne ni drugo, da sto bude bez beskvasnog hleba: ovi ustanovljavaju i ovi dozvoljavaju, i od poetka do kraja njena je kao protiv raspona toga, jer je reeno uvek pred. Rabi Josi je podelio i rekao da ak ovi nedostaju i ovi su utvreni tako je to uvek bilo. To znai, da suprotno prvom ugovaranju da nije dozvoljeno da se sto ostavi prazan ak ni za drugo, rabi Josi kae da su svi ovi utvreni pitali posle to utvreno i nazvano je uvek. Gamra se u besedama rabi Josija otvara, jer je meu njima postalo jasno da se sistem jo vie razvija i tvrdi da se svakako jo nalazi beskvasni hleb na stolu uvee, i na stolu nee noiti, niti e beskvasni hleb biti na njemu tokom noi; to znai da se beseda od uvek popunila. injenica porekla vrsta je posledina, definie re uvek u vezi sa beskvasnim hlebom. Iz beseda rabi Josija, rabi Ami precizira kako iz hleba moe analogno da se zakljui da je uenje Tore veno, kao i da se zakljui da prema sistemu rabi Josija ni jedna micva Torinog uenja ne moe da se uvai tako to e ovek itati ujutru i uvee i uvaava se odeljak : da se ne udalji ova knjiga Tore od tvojih usana misli na nju danju i nou. Sledei ovaj zakljuak rabi Amija, Gamra iznosi jasan stav rabi Johanena, koji citira rabi imon Ben Johaj i ohrabruje ovaj sistem uz ustanovljenje da je u iskazu izgovaranja ma Jisrael pitanje za oveka koji potuje svoje religiozne obaveze da se ne udalji, mada je rabi imon Ben Johaj dodao ogranienje, za njegova usta radije da ovo saznanje ne doprinese saznanju naroda zemlje. Velika podela na zavretku beseda i zabluda da narod zemlje zna da je u njihovoj mogunosti da izau pomou obaveze uenja Tore, vide se u iskazu izgovaranja ma Jisrael ujutru i uvee. Ba ova veza ovde izneta je obrnula znaenje istaknutih beseda rabi Imaela, to e se jo vie iskomplikovati u nastavku. Na prvi pogled rabi Imael povezuje uenje grke mudrosti samo u vreme koje nije ni dan, ni no, to znai da nikad nije slobodno za uenje238. Podseam ovde na vienje mog uitelja, prof. R. Meridora, u vezi sa dodatkom reima kada se okrenem promeniu: u njegovim reima dodatak je graen na jeziku koji pada na grki schole takoe znai slobodan, kao i uenje. Videemo da treba podeliti njegov odgovor na krvnog sina kao nekog koji govori i koji je ak ve izuavao celu Toru sa svim obavezama da se njom bavi danju i nou. Posle prenosa saznanja podeljena je veza u traktatu odeljka nije se pomerao Talmud iznosi jo i Barajtu, uslove Imaelove kole, to prema mom miljnju jo vie pojaava stav samog rabi Imaela: nee ti zakoni Tore biti obaveza, i nema pravo da sebe oslobodi od njih. I kao svoje tumaenje ovoga, rabin Gerom je izneo nemoj rei pravac koji sam izuavao da sam njime iao jer mi je to obaveza, ja sam je osloboen i stoga u se svakog asa njom baviti. Jasno je da se ovaj jezik nema pravo da sebe oslobodi od njih oslanja na Barajte koje smo videli u Mehilti dearijut i njenim paralelama u Sifrei dvarim, koje smo ranije izneli: ii njihovim putem i ne osloboditi se njihovog sadraja. Ovo je otra rasprava iz Gamre izmeu stavova rabi Imaela i rabi muela Bar Nahmanija, koji se vidi u odeljku da se ne udalji poseban blagoslov za Jouu, dok se ne udalji iz atora, i u njemu nema ni neke nagrade, ni obaveze.

Treba obratiti panju na dodatke iznenaenjima koji su prilino usaeni u jutarnje molitve Barajte 64, 2 i saoptavaju da su u doba Hasmonejaca ve prigovorili da je proklet onaj koji poduava svog sina grkom kao i u besede rabi Imaela gde se na prvi pogled ne zna za ovaj prigovor. Na razreavanju dodatnih potekoa sedeli su prvi istraivai kao jedan, na ta emo se vratiti poto prouimo izvor beseda rabi Imaela u Tosefti avoda zara. Pre ovoga ispitae se u optim crtama odnos Ben Dame i rabi Imaela kao i razvijanje toga.

Ben Dama se javlja dvaput u Tosefti jednom kao predsedavajui pred rabi Imaelom, a tema je data u Alahi. Rabi Imael se okree ka izrazu moj sin (Tosefta avuot 3, 4). Drugi put, koji je znan i poznat, bio je kad ga je ujela zmija i kad je traio leenje posredstvom uenika Joue ben Pantire, a rabi Imael ga je spreio i veliao, svedoenje Ben Dame e se sreno zavriti i nee otetiti prigovor mudraca (Tosefta holin 2, 22). Poslednja poslanica koje se seamo je i jedina poznata iz Jerualmi i tamo se javlja na dva mesta (abat 14, str. 4; i str. 7 40, str. 4). U Bavliju su poznate jo dve poslanice o Ben Dami, ona koju smo ve izneli, pitanje da li mu je dozvoljeno da izuava grku mudrost, poto se hvalio da je izuio celu Toru, a druga je o snu u kojem mu se prikazao rabi Imael. Tako uimo u blagoslovima 56, str. 2 (prema minhenskom rukopisu): pitao je Ben Dama sestri rabi Imaela da li je rabi Imael video ivot koji mu je preostao. Dva velika Rimljanina e ti dati lo savet i umree. Zajedniko ovim trima poslanicama iz Bavlija, mada je jedna od njih preuzeta i injenica je da je manji deo iz Tosefte holin, jeste da sve tri umanjuju Ben Damu kao nekog ko ima posla sa stranim zajednicama, bilo da su to Rimljani ili razni hriani. Pred nama je erudita koji se interesuje da se upozna sa mudrostima naroda uopte i sa raznim varijantama leenja u trenutku nude.

Da li je mogue pouzdati se u ove dodatne poslanice iji su citati raspoloivi samo u Bavliju? S jedne strane nema sumnje da je osnova tradicije u smrti Ben Dame dobro uvrena u tradiciji koju sadri Tosefta, a koja se nalazi i u Jerualmi. Meutim, ima i izmena kao to je ime Ben Dame sestri rabi Imaela koji smo nali samo u Bavliju i u Midrai kahalat raba, pa i razliiti jezici bie pandan njegovoj dui u Bavliju, u Kahalat raba u rei mrtav koja je u Tosefti i u Jerualmi i kao da prizilazi iz njih. Ba to poreenje izvornih tvorevina kroz lingvistiko istraivanje daje utisak o osnovi vavilonske tradicije, a povodom smrti Ben Dame, a to je ono to je i u izvornoj tradiciji Erec Izraela. Ova injenica nam omoguava da pretpostavimo da su moda i dve druge vavilonske poslanice o Ben Dami ukorenjene u tradiciju Erec Izraela, ali su izgubljene i sauvana je samo ova vavilonska, u lakoj ili ponekad radikalnoj obradi. Nama vani izvorni zapisi, o uzdizanju mogunosti uenja grke mudrosti, nalaze se u Tosefti gde je istaknuto ime jednog od brojnih rabi Imaelovih i to je rabi Joua. Proveriemo ovaj izvor i onda emo se vratiti i pokuati da shvatimo tradicionalno stvaralatvo rabi Imaela i Ben Dame.

U Tosefti o paganstvu, u prvom delu, alaha 20, dato je:

Pitali su rabi Jouu da li je u redu da ovek poduava svog sina grkim knjigama? Rekao im je poduavaj u sat koji nije ni dan ni no, jer je reeno i predstavljao se u danu i noi: Zato je ovo pitanje postavljeno ba rabiju Joui? Da li zbog njegove posebne bliskosti grkoj kulturi, bliskosti koja je proizala u znaajne, po Talmudima i Midraei agada, o njegovim razgovorima sa imperatorima? Prema onome to je napisao Bakar, rabi Joua je iveo u seanju naroda kao predstavnik izraelske mudrosti i jevrejske otrine, a uvek je bio spreman da tu otricu okrene i zada odluujui udarac. Veina ovih poslanica preneta je u kolekcije Amoraima. Na kraju Tosefte nailazimo na rabi Jouu koji je u rangu nekoga kome Aleksandrijci postavljaju pitanje za alahu na koje on reaguje: sada ste pitali neto mudro. Liberman oznaava ovo i jo jedno pitanje koje se nalazi u dugakom spisku u Bavli nada 69, str. 2, kao pitanja koja su proistekla iz duhovnosti aleksandrijskog sistema, u sofistikim kolama gde su se postavljala razna enigmatska pitanja. Druga mogunost zato je ovo pitanje postavljeno rabi Joui moda lei u njegovom drukijem shvatanju stvari, u zamislima zato i zbog ega, a koje smo videli u Bavliju, rabi Joua je ponovio oveku dve alahe na jutarnjoj molitvi i dve alahe na veernjoj molitvi i svom radu se ceo posveuje, kao da je Tora sve to postoji (Mehilta rabi Imaela masehat doisa, drugi deo, prema oksfordskom rukopisu u izdanju Horovi Rabin, str. 161).

Postavljeno pitanje je glasilo: da li je u redu da ovek poduava svog sina grkim knjigama (i drugoj temi ije je miljenje zastupljeno u grkoj knjizi)? Odgovor glasi, da zavrimo sa prvim delom Mikrinog traktata, da se ne udalji ova knjiga Tore od tvojih usana misli na nju danju i nou (Jeoa 1, 8). U svetu mudraca postoji samo jedna knjiga Tora. Celokupno uenje je usmeno i mesto knjige, uopte u tanaitskom svetu, bilo je veoma stenjeno. Tako Tosefta beabat, u treem delu, odeljak 1, kae: Iako su rekli da nema itanja Svetih zapisa, ponavljaju ih i pripovedaju. A ukoliko mu je potrebno da neku stvar proveri, postavie je i ispitati. To znai da je ak i za potrebe uenja iz abatnje Mikre korienje knjige bilo veoma ogranieno. Za pitanje koje je postavljeno rabi Joui, imamo tri razliite komponente: 1. problem uenja u knjizi;

2. problem uenja grkog;

3. problem poduavanja sina, u suprotnosti sa samostalnim uenjem.

Veliki komentator Tosefte, rabi David Fardo, ustanovljava da je u pojmu o kojem je ovde govoreno u pitanju odnos prema grkoj murosti. Njegov dokaz je da se ovde nije govorilo na grkom jeziku. Meutim, nismo pronali osnovnu razliku u tanaitskim kolekcijama. Tako je ova tema ovde iznimka, kao i miljenje da ba grka knjiga ima da pokae dobro i da odmeri ta je u sutini pitao rabi Joua. Poeemo od uoptenog stava o knjizi o tanaitskom periodu i prei emo na dva dodatna pitanja.

Prema onom to smo videli, izgleda ak da je istraivanje u samoj Tori bilo ogranieno na asove uenja u midraama mudraca. Stoga je u tanaitskim kolekcijama korien uopte, a kada se govori o knjizi, podrazumeva se da se misli na Toru. U knjievnom odeljku koji je podsetnik tanaitske kolekcije nalaze se imena jo est knjiga i to su: 1) prevod knjige o Jobu (Tosefta abat deo 3 hab, Libermanovo izdanje, str. 57); 2) knjige o Ben Siri i sve ostale koje su napisane od tada na ovamo (Tosefta jadim drugi deo, odeljak 13, u izdanju Cukermandela, str. 683); 3) knjige o rodovima (em); 4) knjige o magiji (Tosefta holin 2, 20, u izdanju Cukermandela, str. 503); 5) ekstremne knjige (Mina Sanhedrin 10, 1); 6) meane knjige (Mina jadim 4, 6). Ovo govori da, ukoliko je namera onog koji pita bila da proveri status odreene knjige, bilo da se radi o meanim, ili nekoj drugoj grkoj knjizi, imao je mogunost da pita jasno; a to znai da u tanaitskom svetu ima objavljivanja knjiga iz grkog sveta koji ih okree.

I stoga, ta znai to poduavati sina knjizi, u odeljku koji je pred nama? Da li se govori o mogunosti itanja, ili o onom to se uilo u odreenoj koli? Isto takvo pitanje sa komentarom javlja se i u vavilonskoj Barajti abat 12, str. 1 (minhenski rukopis):

Reeno je u Barajti da je rabi imon ben Eliezer govorio za rabi imona ben Gamliela: nije Posekim bio u pravu u javnosti u vezi sa brakom siroadi. Nema svatovanja za dojenad za veridbu, i dojenad e uiti Toru i umetnost. I nema pokajanja oaloenih, i nema poseivanja bolesnih na abat, to je postupak amajeve kole, dok Hilelova kola dozvoljava.

Objavljivanje rukopisa rabi Jichaka Alfasija (videti preciznosti autora o mestu) smatraju da izuavae knjigu i proiivai u Hramu u mestu, objanjavaju jednostavno da je izuavanje knjige zapravo znai izuavae Toru. Mogue je da je namera da se predstavi veza: mogunost itanja knjige, a osim toga i potreba izuavanja. Postoji i dodatna mogunost dodata podeli grka knjiga na teinu prevod knjige o Jobu koji smo istakli napred. Tako e znaenje pitanja da li ovek moe da svog sina poduava knjizi imati na umu knjigu Tore, u prevodu na grki. A odgovor rabi Joue je da se ne udalji ova knjiga Tore (na hebrejskom) od tvojih usana misli na nju danju i nou. Liberman se usredsredio na znaenje tree komponente koju smo ranije izneli: poduavanje sina. Libermanova odluna tvrdnja, rezultat jedne od prvih, jeste ta da su rabi Joua i mudraci, neka je blagosloveno seanje na njih, imali rezerve prema poduavanju svojih sinova grkom, ali se nisu protivili samostalnom uenju. I zato je Libermanova formulacija: ak i za samostalno uenje grke mudrosti, nisu se protivili talmudski mudraci kao to se nisu protivili ni (uenju zanata ili) umetnosti. Tako je napisano i u odeljku Tosefte sota: nisam naao ni u jednom starom izvoru da je oveku zabranjeno da ui grki (ako se ne ugroava Tora) niti su im zabranili da poduavaju svoje sinove grkom. Bojim se da nisam rekao, a to moda ba potkopava nastavak Libermanovih rei, zamiljeno je uenje grkog i uenje umetnosti, (i njihovi koreni vode iz Jerualmija, na ta emo se vratiti). Teko je rei da se na izvor odnosi na vrstu uenja grkog ija je svrha mogunost da se izdrava kao retor ili pisac. Ako je tako, ba je nedoumica rabi Joue zakljuak da micva izuavanja Tore odvraa od mogunosti uenja koje bi omoguilo izdravanje. Sem toga, ako se govori o zabrani koja proizilazi iz vanosti izuavanja Tore, zbog ega su, uprkos tome, napravili podelu izmeu poduavanja dece i samostalnog uenja? I ovde takoe Liberman ima na ta da se osloni. Nali smo razgranienje izmeu samostalnog uenja i poduavanja kod jednog od crkvenih otaca, koji je iveo na kraju drugog veka. Mislim na Tercilijanusa koji je u svom eseju o paganstvu zabranio hrianskim vernicima da poduavaju grku knjievnost, ali im je dozvolio da je sami prouavaju (De Idolatria, deseti deo, peti odeljak). Suprotno ovim injenicama teko mi je da prihvatim da rei rabi Joue ograniavaju samo poduavanje. Poto njegova podrka (i njeno pravilno itanje danju i nou), stvara utisak da je re o interesu: zahtev da Tora bude jedino zanimanje Jevreja. Sada emo se okrenuti tumaenju ovih izvora od strane I. Joela. Po njemu, teko je razgraniiti izmeu iste simpatije mudraca, neka je blagosloveno seanje na njih, i jezika grke kulture, i izmeu poduavanja zabranjenoj tradiciji. Kao primer iste simpatije (Verhaltniss zur greischischen Sprach freundliches prijateljstva grkog jezika) on iznosi saznanje rabana imona ben Gamliela u Mini megila 1, 8: tako u knjigama nisu dozvolili da oni piu grki. To znai da je za prevod Tore na grki postojalo posebno pravilo. Kao dokaz, on citira primere iz Jerualmi em, zapis iz prvog toma, devetog dela, str. 1 i 2 (lajdenski rukopis): Daj Bar Kafri lepotu Gospodnju za lepotu koju ste i vi imali u imenu jevrejskog naroda kada su govorili jezikom lepote u jevrejskom narodu pod imenom sinovi Jefetovi zavrio je i Magog i Jon i Tuval i Meeh i Tiras rabi Joden Bar alom je rekao kako je rabi Jonatan rekao za prevod iz kue Gubrin da su etiri jezika divna i da e se njima koristiti svet pa ak i rimski pevai kako bi se pribliili glavnom i hebrejskom za govor i jo kako ine korake u pisanju. Zbog toga se Joel slae da je estoki napad na grki jezik plod ba drugog veka nove ere, kako pie i u Mini (Sota 9, 15): u Kitsovoj polemici (prema Kofmanovom rukopisu) zavrili su napad na zahteve, kako ovek ne bi svog sina poduavao grkom. Istraivai se slau kako je Kits u Mini pevao Tragijanusovoj vojsci u drugoj deceniji drugog veka nove ere. Joel se slae da ono to je izneo o ukidanju, da je bila vrsta pretnje hrianima, po njegovom miljenju poznatim u Jerualmiju po imenu tradicije. To znai da je privrenost ljudima u sektama koje govore grkim jezikom izazvala mudrace, neka je blagosloveno seanje na njih, da iskljue korienje ovog jezika koji je do tada bio posebno cenjen i uvaavan.

Na nama je da razvijemo temu i dodamo nae na Joelovu tezu, da bismo mogli da ispitamo ovaj period. Istina je da tanaitske izvorne kolekcije ne podseaju ni na kakvu meru zabrane pre drugog veka nove ere. Izvori su: 1) Mina eleil; 2) Tosefta avoda zara u kojoj je postavljeno pitanje rabi Jeoe koje smo otvorili; 3) Tosefta sota 15, 8, dokumentacija o ukidanju poduavanja grkog, koje se nalaze u Kitsovoj polemici, a posebna veina je o kui rabana Gamliela koji svoje sinove poduava jer su oni bliski kraljevstvu. To je izvor snage teze. Suprotno ovome, samo se u vavilonskoj Barajti, sota 49, str. 2, saznaje iz prie da zabrana postoji od ranije i da je plod bratskog rata iz hasmonejskog perioda. Ovde iznosimo Barajtu (prema minhenskom rukopisu 95): I neka njegov sin ne ui grki. Rabini su govorili: kada su opkolili kraljeve hasmonejske kue ovaj na ovoga, Horkenos je bio spolja, a Aristoblus iznutra. Iz dana u dan su unosili dinare u kasu i njima utvrivali postojanost. Bio je tamo jedan starac koji je poznavao grkomudrost oklevetao je grkomudrost i rekao im: sve vreme tokom kojeg su zauzeti poslom nema predanosti u vaim rukama. Istog dana uneli su im dinare u kasu i uneli su im svinjetinu, koja je stigla do polovine zidina, njegov razmenjiva ga je zaboo i vikao. Potreemo Erec Izrael sa etristo porcija. Tog momenta su rekli: proklet da je svinjar i proklet da je onaj ko svog sina poduava grkoj mudrosti. Ne? I rekao je rabi: U zemlji Izrael sirijski jezik? Ili Sveti jezik ili grki jezik! I rekao je rav Asi: Zato aramejski jezik u Vavilonu? Ili Sveti jezik ili persijski! Grki jezik izolovati, jezik grke mudrosti izolovati. I ko e zabraniti grke mudrace? I rekao je rabi Jeuda da je rekao muel rabi imon ben Gamlielu, to je u zapisu: (Iha 3, 51) moje oko mi duevnu bol zadaje zbog svih [keri moga grada]? Hiljadu dece je bilo u oevoj kui, petsto ih je izuavalo Toru i petsto grku mudrost i nije preostao niko od njih ve sam ovde ja i sin mog roenog brata u Aziji! Da sam ja od rabi Gamliela, od bliskih kraljevstvu je kazano: govori komedije jer su od predskazanih puteva, Abatols u rabi Reuvenu su dozvolili da pria komedije, jer je blizak kraljevstvu; kui rabana Gamliela su dozvolili grku mudrost, jer su bliski kraljevstvu. Ova Barajta se delimino poklapa sa izrekama rabi Levija u jerusalimskim blagoslovima u prvom odeljku etvrtog dela, (7 str. 2) odgovara prii o rtvovanju u doba kraljevskog nemorala, to znai u rimskom periodu, ali se u ovom poklapanju ne daju podaci o prokletstvu koje pada na onoga ko svog sina poduava grkom. Dodatno poklapanje se nalazi u vavilonskoj prii stari Jevreji, od Josefusa Flavijusa. I tamo se nalazi pria o traenju odgovarajue stoke za rtvovanje u periodu bratskog ratovanja izmeu Aristoblusa i Horkenosa. Ali kod Josefusa Flavijusa nedostaju dva dela kojih ima u jerusalimskim blagoslovima, gde takoe nema podseanja na uzdizanje svinje. Prema njegovoj prii, poto su dobili novac od neprijatelja, koji su im poslali Aristobulos i njegovi ljudi koji su bili pod opsadom, kako bi mogli da kupe stoku za rtvovanje, Horkenusovi ljudi koji su spolja opsedali, su uzeli te pare i nisu im dali nita za uzvrat.

Da li u vavilonskoj Barajti ima sile, koja je bar delimino podstaknuta od Josefusa Flavijusa, kako bi podrio Joelovu tezu, u kojoj tvrdi da to nije plod drugog veka nove ere? Klasini komentatori pokuavaju da naprave podelu izmeu prokletstva koje potie iz perioda Drugog Hrama i estokih mera koje su iz doba ruenja Hrama. Meutim, teko je prihvatiti da je prokletstvo imalo manje efekta od estokih mera koje su primenili mudraci, neka je blagosloveno seanje na njih. Pre etrdeset godina, Vinsberg je istraivao poklapanja u Bavliju (ranije izneta) i pokuao je da podrije veru vavilonske Barajte u svetlu paralela sa Josefusom Flavijusom i dve izreke iz Jerualmija. Njegove rei upuuju na razmiljanje i mnogo objanjavaju, poto vavilonska Barajta projektuje kasniji sluaj (problem sa starcem koji govori grki i oskrvnue svetinje sa svinjom) iz kasnijeg perioda. Najvanija je Vinsbergova tvrdnja da nismo nali zapise o skrnavljenju svetinje svinjom, ve su oni povezani sa ruenjem Hrama od strane Rimljana. Ovu injenicu nita ne potvruje i on pita kako to da neko ko peva poput velikog svetenika, Horkenos, prui ruku venom oskrvnuu razmenom svinje? Njegovo objanjenje je ubedljivo, ali da li ima nekog ko se spotie na temu vavilonske Barajte, da je ona kasnija i manje pouzdana od jerusalimskih izreka?

Na nama je da za poetak utvrdimo da je jedinstveno da se nekoliko jezika u prii dotie nae teme, jer nismo nali sline primere u knjievnosti mudraca, neka je blagosloveno seanje na njih. Oklevetao je se u obliku glagola javlja jedino ovde. Jezika konstrukcija Grkomudrost moe da se razrei kao grka mudrost ili kao mudrost Grka. Poslednji dodatak se javlja dvaput i poklapa sa Bava kama u rukopisu gde se triput pominje i mudrost Grka. Govoreno je o dodatku rei, da ako postoji poseban dodatak u Bavliju, ili u kasnijim studijama, na njih je onda uticao ba Bavli. Kao opte, iz Mikre i dalje, upotreba Grko- u jezikoj konstrukciji pripada mudrosti koja uzdie: mudrost oveku obasjava njegovo lice (Kahalat 8, 1), i mudrost emova je bila vea od mudrosti sinova sa istoka (Melahim 1, 5, 10). I kao primer mudraci, neka je blagosloveno seanje na njih, kau: mudrost nacija sveta i izraelska mudrost, to smo videli u Mehilti deariut. Kod Isaije 33, 6, postoji izuzetak: i bie vera tvog vremena snaga spasenja su mudrost i znanje strah od Gospoda njegovo bogatstvo. Gledite Bavlija je da je ba iskrenost u strukturi mudrost Grka, a ne grka mudrost ili mudrost Grke, a u poreenju sa mudrou Erec Izraela. D. Rafal je pretpostavio da Bavli misli na grki jezik, na njegovu retoriku mudrost. I evo ta Rafal tvrdi: mudrost Grka nije grki jezik. Gamra pravi razliku izmeu dva aspekta, posebno grkog jezika i posebno mudrosti Grka (Bava 141 deo 3, str. 1). Skoro u svim pominjanjima grki jezik se jednostavno naziva samo grki. Znaenje mudrost Grka istie da je namera mudrost, koja ima veze sa grkim jezikom. A to odgovara retorici. Liberman ba iz predostronosti nije tano odredio ta se podrazumeva pod pojmom mudrost Grka. Rafalov predlog oarava, mada pisana logika opovrgava njegove rei. Da li je na nama da pretpostavimo da je stari poznavao retoriku, ili je znao da prenese poruku na grkom? I jo vie. udno je da je samo u Bavliju poznata kategorija retorike, koja nedostaje u izvorima Erec Izraela, gde bismo oekivali da je poznata. Moda je bolje ovaj pojam ostaviti kao nejasan. Uprkos tome to je pomenuti izraz mudrost Grka prikazan u prii Ben Dame i rabi Imaela, u Tosefti o rabi Joui prevodi se znaenje grka knjiga ili knjiga na Grkom. Odavde je bilo mogue izvesti zakljuak da je mudrost ili mudrost Grka ba kultura Grke i itanja njihovih knjiga, pa je tako mogue podeliti Bavli na grki jezik i mudrost Grka.

Na kraju, elja mi je da obratim panju da su u svim citatima ovde iznetim iz Vavilonske Sote 49, str. 2, sve tekoe u vezi sa zabranama grkog jezika proistekle iz njihovog stava o kui rabija i rabana imona Ben Gamliela. Dozvola data rezidenciji da koristi grki jezik dobija pravo znaenje u injenici da kada ispitujemo razgovore voene izmeu mudraca i imperatora ili filozofa, samo u tanaitskim kolekcijama, svi, osim moda dva, istiu samo i jedino rezidenciju. Ovo traganje stoji u otroj suprotnosti sa amoraitskom knjievnou gde je izneto mnotvo dijaloga voenih izmeu raznih tanaiana, rabi Joue i rabi Josija na primer, a sa nacijama sveta. U sledeem poglavlju emo izneti vrste dijaloga iz tanaitske kolekcije. Ono to nas interesuje u Tosefti besota i u Bavli em vredi proveriti u temi Jerualmi Pea deo prvi, odeljak 1 (15, str. 3): Pitali su rabi Jouu kada e poduavati svog sina grkom? Odgovorio im je poduavau ga u sat koji nije ni dan ni no po zapisu misli na nju danju i nou. Od tada je oveku zabranjeno da poduava svog sina umetnosti, zbog zapisa misli na nju danju i nou, i rabi Imael odgovara i izbor u ivotu i to je umetnost? Rabiju je doala osoba od rabi Haje Bar Voa po imenu rabi Johanen prema zapisima. Rabi Avaho imenuje rabi Johanena da dozvoljava oveku da poduava svoju ker grkom jer je on krasi uo je imon Bar Voa i rekao radi dvostrukog otkria odavde u konstrukciji je on vezao na rabi Johanena; doi e mi ako su uli od rabi Johanena. Kako odmah primeujemo, Barajta birualmi je skoro identina onoj Toseftinoj, uz nekoliko manjih izmena. Najvanija razlika meu njima je izostavljanje rei knjiga. Mi treba da olakamo najveu razliku izostavljanje. Suprotno Bavliju i Tosefti u kojima je dato moda i ne malo snage, a prema onom to smo videli, ograniimo pitanje na problem uenja odbaenog jezika, to je tema u Jerualmiju, i na raspravu pratei poduavanje jednoznano, jer se govori samo o nastavi jezika. Ne smatram da je zbog ovoga mogue odluiti da je on raspravljao o izvoru u Tosefti i njenoj paraleli u Bavliju. Vrlo je verovatno da je pitanje u Tosefti ire i da sadri u sebi i kulturu, a ne samo jezik. U svakom sluaju, naravno da Ben Dama nagovetava na taj nain da on trai mudrost izvan mudrosti Tore, koju je ve izuio. Velika vanost Jerualmija je u nastavku rasprave.

Jerualmi popunjava tekou koja se tie zabrane poduavanja grkog i tvrdi da postoje stvari koje odvraaju od micve za marljivost bavljenja Torom u toku dana i noi, a kao primer se iznosi znaenje rabi Imaela o odeljku i izbor u ivotu to je umetnost. To znai da postoji micva za bavljenje umetnou koja je suprotnost, a moda e ovek tako i uiniti ukoliko je micva da on poduava Toru u bilo koje doba. Koliko moe da se razume iz pitanja da li je time potkopana snaga i oduzima li se od imperativa misli na nju danju i nou, ili je moda sutina ono to proizilazi iz pitanja, a to je da samo kada ima micve koja je kao suprotnost, da je tada mogue ograniiti uenje Tore. U ovom sluaju je Barajta rabi Imaela obuhvaena kao micva za bavljenje umetnou. ini mi se da zbog toga nije analogna zabrana poduavanja grkog sa snagom umetnosti. Prema mom miljenju, reenje ovog pitanja je jednostavno: nikada grki nije uraunat u strukturu umetnosti, znai kao mogunost da se od toga izdrava. Znamo da je govorniki talenat otvorio vrata za izdravanje mnogih u ovom periodu. Ovde je objanjeno zato Talmud iznosi izvinjenje da je bavljenje grkim, makar i samo zbog izdravanja, zabranjeno zbog problema sa tradicijom, to je dovelo u vezu da je kraljevina donela da Jevreji prijavljuju i svog brata. Smer Talmuda se u nastavku iri i u njemu rabi Avaho iznosi kasnije stav rabi Johanena da je dozvoljeno poduavati svoju ker grkom i uenje jezika je uzeto u obzir krasi je. Ponovo smo se vratili na uenje grkog jezika, kao lepu stvar (lepota Gospodnja za lepotu lepota lepote u emovim atorima). Moe se pretpostaviti takoe da je mogunost da keri budu tradicija ograniena vie od sinova. Rabi imon Bar Aba govori otro protiv rabi Avahoa, to u ovoj alahi uopte ne izlazi iz usta rabi Johanena njegovog uitelja i samo je izmena rabi Avahoa da poduava svoju ker istakla poloaj rabi Johanena u alahi. Istraivai su ve pisali o rabi Avahovom poznavanju grkog i o njegovom mestu boravka u Cezareji (Kesariji). Sa tim, izgleda da je sutina poduavanja da ima lepote u grkom koji je uao u ire oblasti, izvan rezidencije i, naravno do rabi Avahovog doba.

Vratimo se sada Bavliju koji se odnosi na isto pitanje generacije posle rabi Joue: kako uiti mudrost Grka? Sada se moe rei da postoji razlika izmeu predstavljanja pitanja u govoru pametnog uenika koji se ve ispunio Torom i izmeu uenja sina. U tome je s jedne strane irok problem, a sa druge strane postoji promena fokusa problema. Glavno pitanje je, kako ga je lepo obuhvatio Jerualmi, da li je Tora ovekova okupacija tokom svih sati koji mu stoje na raspolaganju. Ovo nije samo pitanje obrazovanja dece prema temi u jerusalimskoj Tosefti, ve je pitanje koje se odnosi na sutinu izuavanja Tore. U odreenoj meri mogue je osloniti se na pripisivanje rabi Imaelu, vaan odgovor dat u pogodno vreme. Ba rabi Imael tvrdi da ovek treba da prosvetli svoje vreme i umetnou i zaraivanjem na raun izuavanja Tore. To se nalazi u Sifrei ekev, deo 42 (u izdanju Fikltajn, str. 90 sa ispravkama prema rimskom rukopisu):

Druga stvar e biti gaj u kratkotrajan sat u tih sat i rabi Job kae i rosa se na granama mojim odmara (Job 29, 19). I sakupljae si ito svoje, zbog ega je reeno prema onom to je reeno da se ne udalji ova knjiga Tore od tvojih usana misli na nju danju i nou (Joua 1, 8) ja ujem kao znaenje Talmud kae I sakupljae i zavrava put zemlje je zakon Tore besedi rabi Imael. Rabi imon Ben Johaj kae nema kraja zakonu, kratkotrajnost u kratak sat gaj u tih sat izbio je u sat kada mnogo prska kia u sat vetra potvruje ovek koji ui Toru? Oni koji Izrael ine eljom nainiemo aneosko mesto od strane drugih kako je reeno i stranci e stajati i hranie vae ovce i zavrava (Isaija 61, 5) i kada ne ine iz elje mesto anela nainie sami i jo ne, ve kada anelstvo drugi sami uine, kako je reeno i sluie neprijatelju svome Dvarim 28, 48). Kako izgleda, rabi Imael nije vie umeren i u izuavanju Tore posmatra je kao bavljenje koje ne izvlai iz zajednikog ivota, i to ba on koji se slae da drugim mudrostima nema mesta u ivotu sinova Tore.

ini mi se da pria iz Bavlija poverljivo posmatra odlazak duha koji smo do sada izabrali. Svi izvori koje smo izneli iz istaknute kole rabi Imaela svedoe o otrom odnosu prema mudrosti naroda, pa tako i Bavli. Moe da se tvrdi da je Bavli ispitao Toseftin izvor i preuzeo rabi Imaela i njegovog sestria, jer je poznavao njihove naine. A toznai da poto nismo naili na naziv sin njegove sestre u vavilinskoj tradiciji, mogue je i da su svi zapisi slobodno vavilonsko istraivanje. ini mi se da ba kao to je nemogue dokazati tanost ovog smera, da je isto tako nemogue ni opovrgnuti ga. Uvek postoji neodlunost u koja verovanja brojnih tradicija Erec Izraela treba upiti Bavli, a nedostaju nam i poklapanja sa izvorima zemlje Izrael. Izgleda da su istraivai koji su izali u poslednjih 150 godina ve dokazali da je Bavli zadivljujui u ispitivanju knjievnih izvora Erec Izraela. Poneki put se istiu razliite stvari, pa su ak i vidne razlike izmeu Bavlija i izvora Erec Izraela, koji je dat u poslednjoj oblasti. Ukratko, stav krajnjeg skepticizma je da svaki izvor koji je u Bavliju nema svoje poklapanje ve je duhovni plod, tvorevina sakupljenih tradicija Bavlija i njegovih ureivaa i u tome on nije deo Tore Erec Izraela, to u mojim oima izgleda preterano i nelogino.

Traio sam predstavljanje kole ije je gledite da je celokupna mudrost u Tori i izazivanje nekih potreba kod mudrosti naroda. Prolaz u Mehilti deariut nam je pomogao kod Tosefte, ija je glavna linost rabi Joua, kojeg rabi Imael istie u Bavliju. U izvorima rabi Joua je Levi, dok je rabi Imael Koen. Obojica imaju rezerve prema uenju grkog. Prvi zabranjuje poduavanje sinova, a drugi zabranjuje ak i mudrim uenicima da ue grki. Pokuali smo da tvrdimo, uz Joelovu pomo, da je u prihvatanju grkog u jevrejskoj kulturi ve postojala duga istorija i tada su vidni branioci ustali njoj u odbranu. R. Kacuf tvrdi na primer, da je mogue dokazati na nekim mestima da su rei u upitnim reenicama prodrle iz grkog jezika pre rimske okupacije, to znai pre prve polovine prvog veka stare ere. Teza je zanimljiva i moda je mogue podrati je, jer rabi Imael daje jo jednu dimenziju ovom gleditu.

U raspravi u Mina kalim citira se komentar o ukraavanju 141 i rabi Imaelovo obeleavanje kasa u koje su meusobno sakupili ekele. Ovde iznosimo kalim deo 3, Mina 3 (prema Kofmanovom rukopisu):

U tri kase od tria zajednici prilaemo tri sea i na njima pie hiljadu kua gimel

Rabi Imael kae grki pie na njima alfa beta gama.

Ono to odavde uimo jeste da je ba rabi Imael, potomak porodice velikih Koena (svetenika), tema tradicije i prema njoj su u samom Hramu koristili ba grka slova kako bi obeleili kase u koje su sakuplujali ekele. Da li je mogue da e isti rabi Imael koji je zatitio istorijsku tradiciju korienja grkog u Hramu biti onaj koji je zabranio uenje grkog mudrim uenicima? Iz sveg onog to smo do sad videli, ini mi se da je odgovor potvrdan. Shvatanje rabi Imaela i njegove kole, a prema njoj i Tore koja sadri celokupnu mudrost, dovelo ih je na to da suze korienje stranih mudrosti. Zaetnik ovakvog smera je Ben Sira, takoe blizak svetenstvu, bar prema pohvalama koje mu je uputio veliki svetenik imon. Nisam ubeen da je bilo jasnog potinjavana, niti smatram da su u danima Pompeusove okupacije, ezdeset i tree godine stare ere, izolovali fariseje i njihove naslednike od spoljnih uticaja. Mnogo mi je loginija Joelova teza da je od momenta kada su hrianiJevreji usvojili puteve predstavljanja grkog, stvorena velika blokada onog to je bilo ranije.

Pokuao sam da predloim da su predstavnici svetenstva i rabi Imael kao poverljiv naslednik videli u izraelskoj Tori, kao i u samom Hramu, izvor koji je video mudrost svih naroda uopte. Njihov odnos je na prvi pogled kosmopolitski, ali jednostran. Mogue je da je sama asimilacija svetenika kao sluga celokupnog oveanstva dovela do neke granice otvaranja i padanja pod jeziki uticaj, pa ak i u samom Hramu. Ili, tamo gde ovih uticaja nema, to je rezultat borbi velikih svetenika u periodu Drugog Hrama i elje onih bliskih kralju da se dopadnu vladaocima koji su ih oznaili. Kako da ne bude, kola rabi Imaela je sebe oznaila pred svim spoljnim mudrostima prijateljskom i demonstrativnom. Ne smatram da su predstavnici druge kole, ije je gledite Tore izvor ekskluzivnosti izraelskog naroda, bili otvoreniji prema spoljnim mudrostima, ali ove stvari zahtevaju posebno i temeljno ispitivanje. ini se da je jasno predstavljen odnos koji podrava spoljnu mudrost u tanaitskom periodu, a to je rezidencija, to ne iznenauje. To emo razmatrati u sledeem delu. 231 Videti u A. Marmorstein, The Background of the Haggada, Studies in Jewish Theology, London 1950, str. 48 71.

232 S. Fraade, Looking for Legal Midrash at Qumran, in Biblical Perspectives: Early use and Interpretation og the Bible in Light of the Dead Sea Scrolls ed., M. Stone et al., Studies on the Text of the Desert of Judah, ed., F. G. Martinez, Leiden, 1998, str. 77 79.

233 Elias Bickerman, The Jews in the Greek Age (Cambridge, MA 1988) str. 161 176. Za uporeivanje videti i lanak S. Kohen, Patriarchs and Scholarchs, 48 (1981) str. 57 85 PAAJR pokazuje paralele u nazivima (mudraci) i u grai, kao i religiozne trendove u periodu.

234 M. C. Segal, Celokupna knjiga Ben Sire, Jerusalim 5732, str. 148.

235 Finkltajn je izneo stav rabi D. C. Hofmana, da je taj odreeni - Alia Ben Avoja, i sl. str.

236 ini mi se da pravei paralele sa Mehiltom deariut i nastavkom u pozivu nejevrejima da ine Toru, da je gledite odeljka neka oni budu samo tvoji i zavrava i ne stranaca koji su sa tobom to znai da nema tvrenja za njih o stranim reima. Otvoreno je dat odeljak: naravno da stranci nemaje udela u Tori, mada mi se ini da je, ako nita drugo, a ono u Mehilti deariut amalah, stvar obrnuta, to znai da je za Izrael zabranjeno da tvrdi o mudrosti naroda, ali mu je dozvoljeno da tvrdi o samom gojimu u izraelskoj mudrosti.

237 Deo u zagradi nedostaje u minhenskom rukopisu, ali u vatikanskom rukopisu br. 120 postoji mala izmena: ui u njemu grku mudrost (nalazi prema zbirci rukopisa iz Libermanovog Instituta).

238 videti M. Petuchowski, Der Tanna Rabbi Ishmael, Frankfurt am Main, 1894, Verlag von J. Kauffmann str. 58, miljenja je da odbojnost rabi Imaela prema paganima i hrianima potie iz ljubavi prema njegovom narodu. Njegova knjiga je rudnik informacija o izvorima o rabi Imaelu, a isti sakuplja ih razvrstava i vri potpuno ispitivanje, kroz iskustvo koje povezuje njega i daj kolu rabi Imaelu. Odnos izmeu Barajte od daj kolu rabi Imaelu i samog rabi Imaela nije tako jednostavan, videti H. Albek, Uvod u Talmud, Jerusalim 5729, str. 39 42, pokazuje sledei u samoj Gamri mesta gde je saznanje ugovora kole rabi Imaela podeljeno sa saznanjem samog rabi Imaela.

Videti i o pomoima Edoma, Govori Bine drugi deo (u izdanju Kasasela), str. 84 i Bonfil, ZapisiEzre o Edomcima, Jerusalim 5751, str. 220 221.

Kako smo istakli u vatikanskom rukopisu iz Sifre, verzija je obrnuta: osloboditi se sadraja, meutim videemo da to znai da je ovek uvek zauzet i da zavrava u zakonima Tore.

I u zameni tema u oblasti postoji i tema kod Ben Zome i na sledeoj strani.

Poslednje je od I. Frenkela, Struktura agadinih pria, Ispitivanja Centra za istraivanje folklora 7, Jerusalim 5743, str. 70.

Videti komentare u mom doktoratu, Midra kahalat raba, 1983, str. 58, u njemu sam izneo da se ova verzija pojavljuje u svim rukopisima Kahalat raba, ali da nedostaje u kolekciji Povreda vere, od Rejmondsa Martinija.

Baz Bakar, Tanaitske agade, prvi tom, drugi deo, str. 136.

S. Liberman, Response to the Introdiction by Professor Alexander Marx, in Judah Goldin, The Jewish Expression, str. 123.

Poslednje je . Naa, Graa i raspodela uenja svetenike Tore, Tarbic 66 (5757), str. 483 515, koji prikazuje smanjenjenost u vavilonskom periodu dve midrae, Sifre i Sifrei, ve su se okrenuli ka knjigama i svih est se spotie na zapise. Mogue je da su ove midrae bile napisane ve u tanaitskom periodu, ali za sada to nije dokazano. Videti jo i Hirmana, Mikra i njena Midraa: izmeu mudraca, neka je blagosloveno seanje na njih i crkvenih otaca, (Tel Aviv 1992), str. 17 18.

U Jerualmi masehat pea 81 ha (15 str. 3) ne misle na re knjiga: pitali su rabi Jouu da li je u redu da ovek poduava svog sina grkom odgovorio im je uie iz zapisa u sat koji nije ni dan ni no i predstavljao se i danju i nou.

Ne mogu da donesem sud u vezi sa problemom koliki procenat stanovnitva je mogao da ita, poslednju raspravu o tome je dao A. Baumgarten, The Flourishing of Jewish Sects in tne Maccabean Era, Leiden, 1997, str. 48 49. Nisam potpuno upoznat sa tendencijom Baumgartena i tamo datog na strani 36.

Grki i Grci u zemlji Izrael, str. 227, u zagradi sam ostavio engleski jezik koji je proputen u prevodu. Videti: Hellenism in Jewish Palestine, str. 102 104.

Tosefta kao jednostavnost u devijacijama (deo 8), str. 768.

M. Joel, Religionsgeschichte str. 10 12. Videti i lanak kojim se zaokruuje, od Mad har, Spoljni uticaji u svetu mudraca, u Erec Izraelu apsorpcija i odbacivanje u okviru: Asimilacija i stapanje, redakcija I. Kaplan i M. tern, Jerusalim 5749. str. 83 106 i poslednje u G. Blidstein, Rabbinic Judaism and General Culture... u J. J. Schacter Judaisms Encounters with Other Cultures, Northvale 1997, str. 4 56. U isto vreme je izala i knjiga Izraela Levina: L. I. Levine, Judaism and Hellenism in Antiquitz: Conflict or Confluence? Seattle: University of Washington Press, 1998. Mada, knjiga mi dola u ruke poto je moja ve bila spremna za tampu.

Videti Vinsbergov pregled u njegovom lanku Related Prohibitions: Swine Breeding, and the Study of Greek, HUCA 27, 1956 str. 221 br. 34, gde se sam Vinsberg ne slae sa stavom veine istraivaa.

ak je i ovim reenjima s pravom prigovorio i odbacio ih Vinsberg u svom lanku, komentar 14, str. 221 222. Videti jo i L. Gincborga, Znaenja i novine u Jerualmi, deo etvrti, str. 37, gde iznosi miljenje suprotno Vinsbergovom. Isaia Koen, Parallel Traditions in Josephus and Rabbinic Literature, World Congress of Jewish Studies 10, 1991. str. 7 -14, i knjievna analiza I. Grenkela, Putevi midrae i agade, str. 236 237.

U talmudskim agadama i rimskom rukopisu Lesota naili smo na grka mudrost, videti Celokupnu gramatiku pisaca u okviru Lesota. Mada se po tipu poklapa sa Bava kama drugi deo, str. 2, u hamburkom rukopisu se javlja dvaput kao grka mudrost i ak tri puta kao mudrost Grka.

D. Rafal, Grko-retorika mudrost, Jerusalimska istraivanja u izraelskoj misli 2, 5743, str. 321.

Videti H. Marrou, A History of Education in Antiquity, 3rd ed., Eng. Trans., Madison 1982.

Videti Libermana, Grki iGrci u zemlji Izrael, str. 16 i L. Levine, R. Abbahu of Caesarea, Cristianity Judaism and other Greco Roman Cults, ed., J. Neusner part IV, Leiden 1975, str. 56 76.

Videti Z. Frenkel, Uvod u Jerualmi, str. Str. 49, 2.

R. Kacuf, Rukopisni papirus 19: dokument o davanju poklona iz judejske pustinje i razvitak zakona o zavetanju u Izraelu, Izlaganje na svetskom asirskom kongresu o jevrejskim naukama, Jerusalim 5750, trei deo, prvi odeljak, str. 1 8.

tampana fotokopija, Biblioteka izvora, Jerusalim, 5728, str. 132.

Videti ranije A. Bihler, Svetenici u svom poslu, Jerusalim 5726, str. 24 25.

Ovaj paradoks je ve bio Kaufmanovo stanovite, (videti kritiku 214) str. 61on istie da nikakva rabi Imaelova snaga ne blokira odnos njegovog naroda sa grkom kulturom, sam rabi Imael je znao grki i koristio ga je u delovima Mikre. Jedini primer koji je izneo nije ubedljiv, videti tamo Frenkelovu kritiku, str. 62, komentar 203. Suprotno ovome, Kaufman je odabrao Minu para 1, 3 u kojoj rabi Imael i rabi Tergon, svetenici, daju grko ime trinaestomesenoj ovci, a svaki koristi razliitu re: rabi Terfon je zove Plogs, Ben Ezra je zove Ovarka, a rabi Imael je zove Velika digama.

PAGE 149