Divovske behu stepe i ravnice kamenitepruene ubeskraj pod
zvezdanim svodom,a logorska vatra tuina jedva tek obodomosvetli
zveri s praporcima na studu zbite.Daleko ka jugu ravni se spuste i
ustremeka cik-cak liniji zida to, poput pitona,tu drema jo od nekog
iskonskog eonajer smrznu ga i skameni beskrajno vreme.
Drhtao sam udno u vazduhu studenomneznaju' gde sam i otkud
prispeo ovdekad figura u mantiji spram vatre ustadei pristupi, da
mojim me oslovi imenom.Videvi mrtav lik to kukuljica ga skrizamre
mi sva nada jer shvatih usud zli.
