O DUNOSTI GRAANINA DA BUDE NEPOSLUAN

i drugi eseji

Preveli

Zora Minderovi i

dr Predrag Novakov

Naslov originala Henry David Thoreau

Civil Disobedience and Other Essays

NAPOMENA

Mada je tokom ivota bio relativno malo poznat, danas se smatra da je Henri Dejvid Toro (18171862) jedna od centralnih figura amerike misli i knjievnosti. Njegovo najpoznatije delo, Valden ili ivot u umi (Walden; or, Life in the Woods, 1854) ostaje upeatljivo, ali ipak neostvareno zalaganje za jednostavnost i promiljenost u svakodnevnom ivotu; ono i dalje pleni ljude koji su svesni razlika izmeu ideala i stvarnosti u kulturi okrenutoj ka materijalnom. U knjizi koju imate pred sobom sabrana su etiri Toroova najpoznatija eseja.

O dunosti graanina da bude neposluan moe se povezati sa Toroovim protivljenjem Meksikom ratu (18461848), kao i sa injenicom da je Toro tokom jedne noi bio pritvoren zato to je (u znak protesta) odbio da plati glasaku taksu. Taj esej, prvobitno zamiljen kao govor, ovde se objavljuje u obliku koji je imao u prvom izdanju, u asopisu Aesthetic Papers (1849), gde se pojavio pod naslovom Otpor graanskoj vlasti. Sadanji naslov prihvaen je kada je to delo ponovo objavljeno u posthumnoj zbirci Jenki u Kanadi, sa lancima protiv ropstva i o reformama (A Yankee in Canada, with Anti-Slavery and Reform Papers, 1866); nije jasno odakle taj naslov potie.

Molba za kapetana Dona Brauna (Brown) proistekla je iz jednog kljunog dogaaja borbe protiv ropstva: oruanog prepada na Saveznu oruarnicu u gradu Harpers Feri u Virdiniji (sada u Zapadnoj Virdiniji); prepad je vodio abolicionista Don Braun kome je namera bila da podigne veliki ustanak robova. Taj esej sadri govor koji je odran samo dve nedelje nakon Braunovog neuspelog poduhvata 16. oktobra 1859. i ponovljen nekoliko puta pre Braunovog pogubljenja 2. decembra iste godine. Tekst je preuzet iz antologije Eho Harpers Ferija (Echoes of Harpers Ferry) koja podrava Brauna i koja je objavljena poetkom 1860.

etanje se ovde objavljuje prema prvom, posthumnom izdanju u broju asopisa The Athlantic Monthly iz juna 1862, a ivot bez principa, prvi put objavljen u istom asopisu oktobra 1863, potie iz Toroovih obimnih dnevnika i otkriva individualistu i ljubitelja prirode koji se moe uoiti i u Valdenu. Ta dela, napisana u oputenijem i manje zajedljivom tonu od Toroovih politikih spisa, obuhvataju poetske aluzije kao i originalne stihove, a pokazuju i interes autora za strane jezike i knjievnosti.

Abolicionizam je bio pokret za ukidanje ropstva u SAD (prim. prev.)

O DUNOSTI GRAANINADA BUDE NEPOSLUAN

Od sveg srca prihvatam moto: Najbolja je vlada koja najmanje vlada, i voleo bih da vidim da se to ostvaruje bre i sistematski. Kad se taj princip sprovede, dobija se neto u ta takoe verujem: Da je najbolja vlada koja ne vlada. A kad ljudi budu spremni za to, imae takvu vladu. U najboljem sluaju, vlada je korisno sredstvo, no veina ih je obino nekorisna, a ponekad su sve nekorisne. Prigovori protiv postojanja stalne vojske mnogobrojni su i ozbiljni, i zasluuju da prevagnu, a ti isti prigovori mogu se upotrebiti i protiv postojanja stalne vlade. Stalna vojska je samo produena ruka stalne vlade. Vlada u stvari, samo oblik koji je narod izabrao da vri svoju volju podlona je zloupotrebi i kvarenju pre no to narod uspe da deluje kroz nju. Pogledajte sadanji rat sa Meksikom, delo relativno malog broja pojedinaca koji se koriste vladom kao oruem, jer, pre svega, narod ne bi pristao na takvu meru.

ta je dananja amerika vlada samo tradicija, mada skoranjeg datuma, koja nastoji da se prenese na potomstvo nedirnuta, a svakog trenutka gubi svoj integritet. Ona nema vitalnost i snagu jednog jedinog oveka, jer pojedinac je moe savijati po svojoj volji. Za narod je ona neka vrsta drvene puke, a ako je ikad upotrebe kao pravu jedan protiv drugog, sigurno e se raspasti. No, zbog toga nije manje potrebna, jer ljudi moraju imati neku komplikovanu mainu i sluati njenu buku da bi zadovoljili svoje predstave o vladi. Vlade na taj nain pokazuju kako se s uspehom moe podvaljivati ljudima, ak i kako oni sami sebi podvaljuju za spostveno dobro. Moramo priznati da je to izvrsno. Ova vlada nije nikada niim pomogla neki poduhvat, samo ga je revnosno zaobilazila. Ne uva slobodu zemlje. Ne sreuje stvari na Zapadu. Ne obrazuje. Sve to je postignuto uinjeno je zahvaljujui osobinama svojstvenim amerikom narodu, a postiglo bi se i vie da mu vlada nije ponekad smetala. Vlada je sredstvo pomou kojeg ljudi pokuavaju da jedan drugog ostave na miru i, kao to je reeno, kad je najefikasnija, ona ostavlja na miru one kojima vlada. Da trgovina i promet nisu elastini kao guma, nikad ne bi uspeli da savladaju prepreke koje im zakonodavci stalno stvaraju, i kad bi ovek sudio o tim ljudima samo po posledicama njihove delatnosti, a ne delimino i po njihovim namerama, zasluili bi da budu svrstani u istu grupu sa tetoinama koje kvare eleznike pruge, i da budu kanjeni istom kaznom.

Govorei praktino i kao graanin, za razliku od onih koji sebe nazivaju protivnicima svake vlade, ne traim odmah da ne bude nikakve vlade, ali traim odmah bolju vladu. Neka se svaki ovek izjasni kakva bi mu vlada ulivala potovanje, pa e to biti korak blie da se takvo to postigne.

Kad je vlast u rukama naroda, praktini razlog to je veini doputeno da vlada za dui period nije u tome to je ona, najverovatnije, u pravu, niti to se to manjini ini najpravinije, nego to je fiziki jaa. Ali vlada u kojoj veina jo odluuje ne moe biti zasnovana na pravdi ak ni onoliko koliko ljudi shvataju pravdu. Zar ne moe postojati vlada u kojoj o tome ta je pravedno, a ta ne odluuje veina, ve savest? u kojoj veina odluuje samo o onim pitanjima na koja se moe primeniti pravilo efikasnosti? Mora li graanin, ma i na trenutak ili u najmanjoj meri, da preputa svoju savest zakonodavcu? emu onda svakom oveku savest? Treba da budemo prvo ljudi, pa tek onda podanici. Poeljnije je negovati potovanje pravde no zakona. Jedina obaveza koju imam pravo da prihvatim jeste da uvek inim ono to smatram ispravnim. Istina je kad se kae da korporacija nema savesti, ali korporacija savesnih ljudi jeste korporacija koja ima savesti. Zakon nije nikada inio ljude ni trunku pravednijim, a potujui ga, ak i dobronamerni se svakodnevno stavljaju u slubu nepravde. Opti i prirodni rezultat preteranog potovanja zakona jesu kolone vojnika, pukovnika, kapetana, kaplara, redova koji mariraju preko brda i dolina u ratove, protiv svoje volje, protiv svakog zdravog razuma i savesti, zbog ega je mariranje zaista naporno i izaziva lupanje srca. Oni dobro znaju da je prokleta rabota u kojoj uestvuju, svi su oni miroljubivi. Pa ta su onda oni? Ljudi? Ili male tvrave i magacini u slubi nekog bezobzirnog oveka na vlasti? Posetite mornaricu i posmatrajte jednog mornara, oveka kakvog moe da napravi amerika vlada, ili ta ona moe da napravi od oveka pomou svojih mranih vetina samo senku koja podsea na ljudsko bie, oveka ivog i u stojeem stavu opremljenog za pogreb, i ve, moglo bi se rei, sahranjenog pod orujem uz pogrebnu pratnju, iako se, moda:

Ni dobo ne u, ni pogrebna pesma,

Dok telo mu sputamo u raku,

Nijedan vojnik ne ispali metak u znak pozdrava

Nad grobom naem junaku.

Veliki broj ljudi slui dravu, uglavnom ne kao ljudi, ve kao maine, svojim telima. Oni su stalna vojska, milicija, policija, naoruani graani i kompanija. U veini sluajeva nema slobodnog izraavanja miljenja, ili moralne odgovornosti, nego se sputaju na nivo drveta, zemlje i kamenja, a moda se mogu od drveta praviti ljudi koji e isto tako posluiti cilju. Takvi ne izazivaju vee potovanje no ljudi od slame ili aka ubreta. Njihova je vrednost kolika i konja i pasa. A ipak, takve obino smatraju dobrim graanima. Ostali, veina zakonodavaca, politiara, pravnika, ljudi na poloajima, slui dravu, uglavnom, glavom, a kako retko prave moralne distinkcije, sluie avolu, nenamerno, kao bogu. Veoma mali broj, a to su heroji, rodoljubi, muenici, reformatori u pravom smislu i ljudi slue dravu i saveu, i zato joj se, uglavnom, i opiru, a ona postupa s njima kao sa neprijateljima. Mudar ovek e biti koristan samo kao ovek i nee pristati da bude glina da zapui rupu da ne ue vetar, nego e to ostaviti svom prahu:

Suvie sam visokog roda neija svojina

da budem,

Drugi po vanosti

Ili koristan sluga i orue

Bilo kojoj suverenoj dravi na svetu.

Ko se potpuno stavi u slubu svojih blinjih, ini im se nekoristan i sebian, a ko se delimino posveti blinjima, proglaavaju ga dobrotvorom i ovekoljupcem.

Kako dolikuje oveku da se ponaa prema dananjoj amerikoj vladi? Odgovaram da on ne moe imati veze s njom a da se ne osramoti. Ni za trenutak ne mogu priznati tu politiku organizaciju kao svoju vladu, jer je istovremeno i vlada robova.

Svi ljudi priznaju pravo na revoluciju, to jest pravo da se otkae poslunost vladi i da joj se prui otpor kad njena tiranija ili efikasnost postanu neizdrivi. No gotovo svi kau da dananja vlada nije takva. Smatra se da je takva bila vlada u vreme revolucije 1775. Ako neko hoe da mi kae da je to bila loa vlada zato to je oporezivala neke strane proizvode u svojim lukama, najverovatnije je da neu dizati veliku galamu zbog toga, jer mogu bez te strane robe: sve maine imaju neku falinku i moda je to protivtea zlu koje ine. U svakom sluaju, veliko je zlo dizati prainu zbog toga. Ali kad falinka stvori svoju mainu i kad su ugnjetavanje i pljaka organizovani, onda, kaem, nemojmo vie podnositi takvu mainu. Drugim reima, kada estinu stanovnitva naroda koji je preuzeo na sebe da bude pribeite slobode sainjavaju robovi, a celu jednu zemlju neopravdano osvaja i pokorava strana vojska, i namee joj vojni zakon, mislim da za potene ljude nije rano da se pobune i dignu revoluciju. Tu dunost ini neodlonijom injenica to ta opustoena zemlja nije naa, nego je naa osvajaka vojska.

Pejli (Paley), autoritet za mnoge u pitanjima morala, u svom poglavlju o Dunosti pokoravanja graanskoj vladi, svodi sve graanske dunosti na probitanost i kae:sve dok je to u interesu celog drutva, to jest, sve dok se postojeoj vladi ne moe pruiti otpor ili se ona ne moe promeniti a da se pri tom javnost ne dovede u nepriliku, volja je boja da se postojea vlada potuje, i nikako vie. Ako se prihvati ovaj princip, opravdanost svakog pojedinanog otpora svodi se na izraunavanje opasnosti i nezadovoljstva, na jednoj strani, i mogunosti i cene da se to ispravi, na drugoj. To e, kae on, svaki ovek za sebe da proceni. No ini se da Pejli nije nikad razmiljao o sluajevima na koje se ne moe primeniti zakon probitanosti, kad jedan narod ili pojedinac moraju po svaku cenu uiniti ono to je pravo. Ako sam neopravdano istrgao dasku iz ruku davljenika, moram mu je doturiti pa makar se sam udavio. Po Pejliju, to bi bilo nezgodno. A u tom sluaju izgubie ivot neko ko se mogao spasti. Ovaj narod mora prestati da dri robove i ratuje s Meksikom, pa makar ga to stajalo opstanka.

Narodi se u svojoj praksi slau sa Pejlijem. No misli li iko da drava Masausets u sadanjoj krizi ini ono to je pravo?

Drava je bludnica, u srebrno ruho

obuena drolja

iji lep nose, a dua joj se po blatu vue.

Istinu govorei, protivnici reforme u dravi Masausets nisu stotinu hiljada politiara s juga, nego stotinu hiljada ovdanjih trgovaca i farmera, koje vie interesuju trgovina i agrikultura no humanost, i koji nisu spremni da se po svaku cenu poteno odnose prema robovima u Meksiku. Ne sporim se ja sa dalekim neprijateljima, nego s ovima ovde, kod kue, koji sarauju s njima i pomau te iz daleka koji bi bez njih bili bezopasni. Mi imamo obiaj da kaemo kako je masa ljudi nespremna. No, napredak je spor zato to manjina nije, uglavnom, ni mudrija ni bolja od veine. Nije vano da mnogi budu dobri kao vi, ali je vano da negde postoji apsolutna dobrota, jer e to podstai celinu. Postoje hiljade ljudi koji se ne slau s ropstvom i ratom, a u stvari ne ine nita da ih okonaju, koji sebe smatraju decom Vaingtona (Washington) i Franklina, a sede skrtenih ruku, govore da ne znaju ta da ine, i ne ine nita, koji ak daju prednost slobodnoj trgovini nad sobom i posle veere mirno itaju spisak tekuih cena zajedno sa vestima iz Meksika i, moebiti, uspavaju se itajui. Kakva je dananja cena potena oveka i rodoljuba? Oni oklevaju, kaju se, a ponekad piu peticije, ali ne ine nita ozbiljno i efikasno. Oni e blagonaklono ekati da drugi izlee zlo kako oni ne bi morali da oseaju aljenje. U najboljem sluaju glasaju. Prue malokrvnu podrku i poele uspeh pravednoj stvari. Ima devet stotina devedeset devet uvara vrline jednog vrlog oveka. No lake je izai na kraj sa pravim vlasnikom nego s privremenim uvarem.

Svako glasanje je neka vrsta igre, kao igra dame ili trik-traka, s primesom morala; igranje istinom i neistinom, moralnim problemima i, naravno, uz to ide i klaenje. Karakter glasaa nije ulog. Dajem svoj glas, moe biti, za ono to mislim da je pravo, ali nisam ivotno zainteresovan da to to smatram za pravo i pobedi. Voljan sam da ostavim to veini. Zato njihove obaveze nikad ne prevazilaze probitanost. ak i glasanje za ono to je pravo znai ne raditi nita za to. Samo mlako izraavanje elje da pravedna stvar prevlada. Mudar ovek nee ostaviti pravednu stvar na milost i nemilost suaju, niti e eleti da ona pobedi kroz vlast veine. Malo je vrline u akciji masa. Kad veina bude najzad glasala za ukidanje ropstva, bie to zato to su ravnoduni prema ropstvu, ili zato to je ostalo malo ropstva koje treba ukinuti njihovim glasom. Oni e tada biti jedini robovi. Ukidanje ropstva moe ubrzati samo glas onoga koji svojim glasanjem brani sopstvenu slobodu.

ujem da e se odrati konferencija u Baltimoru ili u nekom drugom mestu, da se izabere kandidat za Predsednitvo, a da e joj prisustvovati, uglavnom, urednici listova i profesionalni politiari. No kakvog znaaja ima odluka koju e oni doneti, za nezavisnog, inteligentnog i uglednog oveka? Zar se bez toga ne bismo mogli koristiti njegovom mudrou i potovanjem? Zar ne moemo raunati na neke nezavisne glasove? Zar nema mnogo pojedinaca koji ne poseuju konferencije? Ali ne. Takozvani ugledan ovek odmah naputa svoje miljenje i oajava zbog svoje zemlje, dok ta njegova zemlja ima vie razloga da oajava zbog njega. On prihvata jednog od kandidata izabranih na taj nain, kao jedinog koji je na raspolaganju dokazujui time da je on sam na potpunom raspolaganju demagogu. Njegov glas ne vredi vie no to bi vredeo glas nekog neprincipijelnog stranca ili domaeg plaenika, koji se mogu kupiti. Dajte mi oveka koji je ovek i koji, kao to moj sused kae, ima kimu koju niko ne moe saviti. Nae statistike su pogrene: kau da je stanovnitvo suvie brojno. Koliko ima ljudi na hiljadu kvadratnih milja u ovoj zemlji? Teko da ima jedan ovek. Zar Amerika ne podstie ljude da je naseljavaju? Amerikanac se sveo na udnog svata koji moe biti poznat po tome to je razvio potrebu da ivi u grupi, i kome oigledno nedostaju intelekt i veselo samopouzdanje i ija je prva i glavna briga, kad doe na ovaj svet, da se pobrine da se sirotinjski domovi dobro oprave i, pre no to obue odelo odraslog, skuplja pare za pomo udovicama i siroadi i ubrzo poinje da ivi samo od pomoi zajednikog osiguravajueg drutva koje obeava da e ga pristojno sahraniti.

Nije ovekova dunost da se posveti iskorenjivanju nekog, makar i najveeg zla; mogu ga zaokupljati druge brige. No dunost mu je da bar pere ruke od zla, a ako vie o njemu ne misli, da ga i ne pomae. Ako se posveujem drugim poslovima i razmiljanjima, moram se najpre pobrinuti da bar to ne inim jaui na tuoj grbai. Najpre moram da sjaem s tuih lea, da bi onaj na ijim sam leima bio mogao da se bavi svojim razmiljanjima. Pogledajte kakva se golema nedoslednost doputa. uo sam kako neki moji sugraani kau: Neka samo pokuaju da mi narede da idem i guim pobunu robova ili da

odmariram u Meksiko pa da vidite hou li, a ipak ti isti ljudi, svaki ponaosob, neposredno, svojom odanou ili, posredno, novcem, ine to na drugi nain. oveku koji nee da ide u nepravedan rat pljeskaju oni to ne odbijaju da pomau nepravednu vladu koja vodi rat, pljeskaju mu oni ije postupke i autoritet on ne potuje i ne obazire se ni na ta. Kao da se drava kaje tek toliko da iznajmljuje nekog ko e je bievati dok grei, ali se ne kaje dovoljno da bi prestala da grei ma i za trenutak. I tako, pod imenom reda i graanske vlade, najzad svi ukazujemo poast sopstvenoj niskosti i podravamo je. Nakon to je prvi put pocrveneo, greh postaje ravnoduan i od amoralnog pretvara se takorei u nemoralan, i ne ba nuan za ivot kakav smo stvorili.

Najrairenijoj i estoj greci treba potpora najnesebinije vrline. Povran prekor koji se obino upuuje vrlini patriotizma najverovatnije e navui na sebe plemeniti ljudi. Oni koji ne odobravaju karakter i mere vlade, a verni su joj i podravaju je, svakako su njene najsavesnije pristalice i stoga esto najozbiljnija prepreka reformi. Neki alju peticije dravi da raspusti Uniju, da se ne osvre na zahteve Predsednika. Zato sami ne raspuste Uniju uniju izmeu sebe i drave i ne odbiju da plaaju kvotu njenoj blagajni? I zar nisu oni prema dravi u istom odnosu kao i drava prema Uniji? I zar isti razlozi koji su spreili dravu da se odupre Uniji ne spreavaju i njih da se odupru dravi?

Kako moe ovek biti zadovoljan time to ima neko miljenje, i zar mu je to dosta? Ima li ikakvog zadovoljstva u tome to misli da mu je uinjeno naao? Ako vas va sused prevari samo za jedan dolar, vi se ne zadovoljavate saznanjem da ste prevareni, ili izjavom da vas varaju, ak ni zahtevom da vam on vrati dug, nego smesta preduzimate efikasne korake da vam se odmah isplati ceo iznos i da vas vie niko nikad i ne pokua prevariti. Delati na osnovu principa, naime, uoavati ono to je pravo i postupati na osnovu toga, menja stvari i odnose. To je u sutini revolucionarno, i ne podudara se potpuno ni sa im to je bilo. Ne samo da razjedinjuje drave i crkve nego deli porodice, deli linost, odvaja avolsko od boanskog u njoj.

Nepravedni zakoni postoje. Hoemo li se zadovoljiti time da im se pokoravamo, ili emo nastojati da ih popravimo i pokoravati im se samo dok u tome ne uspemo, ili emo ih odmah kriti? Pod vladom kakva je sadanja ljudi obino misle da treba da ekaju dok ne ubede veinu da ih izmeni. Oni misle da e, ako im se opiru, lek biti gori od samog zla. Ali greka je same vlade to lek jeste gori od zla. Ona ga ini gorim. Zato nije spremna da pripremi i izvri reformu? Zato ne neguje svoju mudru manjinu? Zato zapomae i opire se pre nego to je ranjena? Zato ne podstie svoje graane da joj ukazuju na greke i bude bolja od njih? Zato uvek raspinje Hrista, ekskomunicira Kopernika i Lutera (Luther), a Vaingtona i Franklina proglaava pobunjenicima?

ovek bi pomislio da je namerno i praktino osporavanje njene vlasti prekraj o kome vlada nije nikada razmiljala, jer zato inae nije za to odredila jasnu, odgovarajuu i srazmernu kaznu? Ako ovek bez imanja odbije samo jednom da zaradi za dravu devet ilinga, njega hapse, a meni nije poznat zakon koji odreuje koliko e vremena provesti u zatvoru, ve je preputen na milost i nemilost onih koji su ga zatvorili. No ako od drutva ukrade dvadest puta devet ilinga, brzo ga putaju na slobodu.

Ako je nepravda deo nunog kripanja vladine maine, pustite je neka radi. kripanje e moda prestati maina e svakako izanati. Ako nepravda ima sopstvenu oprugu, ekrk, konopac ili polugu, moda ete razmisliti da li je lek gori od samog zla; ali ako je priroda nepravde takva da trai od vas da inite nepravdu drugome, onda, kaem, prekrite zakon. Posvetite ivot zaustavljanju maine. U svakom sluaju, ne treba da sluim zlu koje osuujem.

Ne poznajem naine koje je vlada odredila za ispravljanje zla. Potrebno im je dugo vreme, a ljudski vek je kratak. Imam i drugih poslova. Doao sam na ovaj svet ne da ga nainim dobrim za ivot, nego da ivim u njemu bio on dobar ili lo. ovek ne mora da uini sve, ve neto, a poto ne moe da uini sve, nije nuno da ini neto loe. Nisam duan da piem molbe guverneru ili zakonodavnom telu nita vie no to su oni duni da piu molbe meni. A ako nee ni da sasluaju moju molbu, ta onda da inim? Za takav sluaj drava nema reenja, sam njen ustav je zlo. Ovo to kaem moe se initi otro, tvrdoglavo i nepomirljivo. No to je ukazivanje najvee ljubaznosti i panje duhu koji to ume da ceni ili to zasluuje. Takva je svaka promena na bolje, kao roenje ili smrt, od kojih se telo gri.

Ne usteem se da kaem da svi koji se nazivaju abolicionistima treba odmah da prestanu, lino i materijalno, da pomau vladu drave Masausets, umesto to ekaju na veinu od jednog glasa da bi stekli

pravo na akciju. Mislim da je dovoljno ako je bog na njihovoj strani, i da ne ekaju onog drugog. tavie, svaki ovek koji je vie u pravu od svog suseda ve je veina od jednog glasa.

Sa ovom amerikom vladom ili sa njenim predstavnikom, vladom drave Masausets, dolazim u dodir, licem u lice, samo jednom godinje, preko poreznika. Jedino se na taj nain sree s vladom ovek u mom poloaju, i ona mu tad jasno kae priznaj me; a pri sadanjem stanju stvari jedini, najefikasniji i najjednostavniji nain da pokaete koliko ste malo zadovoljni njom i koliko je volite, jeste da je osporite. Moj utivi sused, skuplja poreza, ovek s kojim se sreem jer ja se svaam s ljudima, a ne s papirom dobrovoljno je pristao da bude vladin posrednik. Kako e on, kao vladin slubenik, ili kao ovek, ipak saznati ta je i ta ini ako ne bude morao da razmisli da li e se prema meni, svom susedu koga potuje, ponaati kao prema susedu i dobrom oveku ili kao prema manijaku i naruitelju mira, i da vidi moe li da savlada smetnju koja se ispreila njegovom dobrosusedskom oseanju, bez grube i nagle misli ili rei? Dobro znam, ako bi hiljadu, ako bi stotinu, ako bi deset ljudi koje bih mogao imenovati ako bi samo deset potenih ljudi avaj, ako bi se jedan POTEN ovek u dravi Masausets, prestavi da dri robove, stvarno povukao iz tog ortakluka, i zbog toga bio stavljen u optinski zatvor, to bi bilo ukidanje ropstva u Americi. Nije vano koliko se poetak moe initi skromnim dobro uinjeno jednom, uinjeno je zauvek. No mi vie volimo da priamo o tome da govorimo kako je to naa misija. Reforma ima mnoge listove u svojoj slubi, a nijednog oveka. Kad bi meni cenjeni sused, ambasador drave, koji e posvetiti svoje dane reavanju pitanja ljudskih prava u Savetu, umesto to se grozi zatvora Karoline postao zatvorenik drave Masausets, koja udi da greh ropstva prebaci na svoju sestru mada sad moe otkriti da je osnova za svau s njom samo in negostoljublja zakonodavna vlast ne bi potpuno prenebregla to pitanje idue zime.

Pod vladom koja nepravedno uhapsi makar jednog oveka, za pravednog oveka je jedino mesto takoe zatvor. Dolino mesto danas, jedino mesto koje je drava Masausets obezbedila svojim slobodnijim i manje utuenim duhovima, jeste u njenim zatvorima, da ih svojim inom protera, izdvoji iz drave, kao to su se ve i sami izdvojili svojim principima. Tu, na tom mestu treba da ih nau odbegli rob, meksiki zarobljenik ili Indijanac, kad doe da se ali na nepravde uinjene njegovom narodu, treba da ih nau na tom izdvojenom, ali slobodnijem i asnijem mestu, gde drava stavlja one koji nisu s njom, nego protiv nje u jedinoj kui u robovlasnikoj dravi u kojoj slobodan ovek moe iveti asno. Ako neki misle da bi im u tom sluaju uticaj bio sveden na nulu, a glasovi im ne bi vie dopirali do uha drave, da nee biti nita drugo do neprijatelji u njenim zidovima oni ne znaju koliko je istina jaa od zablude, niti koliko se reitije i efikasnije moe boriti protiv nepravde onaj ko je tu nepravdu lino iskusio. Dajte svoj glas ceo, ne samo komadi papira, nego sav uticaj koji imate. Manjina je nemona dok se prilagoava veini, tad nije ak ni manjina, ali je neodoljiva kad pretegne svom teinom. Ako drava treba da bira: ili da sve ispravne ljude dri u zatvoru ili da se odrekne rata i ropstva, ona nee oklevati ta da izabere. Ako ove godine hiljadu ljudi ne bi platilo porez, to ne bi bila nasilna i krvava mera kao to e biti ako plate porez i omogue dravi da vri nasilje i proliva nevinu krv. To je, u stvari, definicija mirne revolucije, ako je takva revolucija mogua. Ako me poreznik ili neki drugi dravni slubenik zapita, to je jedan i uinio, A ta ja da inim? moj odgovor je: Ako zaista eli da uini neto, daj ostavku. Kad podanik otkae poslunost, a slubenik d ostavku, revolucija je izvrena. Pretpostavimo ak i da se prolije krv. Zar krv ne tee kad je savest ranjena? Kroz tu ranu otiu ovekova sranost i besmrtnost, i on iskrvari do trajne smrti. Vidim da takva krv tee sada.

Vie sam razmiljao o zatvaranju prestupnika no o zapleni njegove imovine mada e i jedno i drugo posluiti istom cilju zato to oni koji brane najistiju pravdu, i zbog toga su najopasniji za korumpiranu dravu, obino ne troe mnogo vremena na gomilanje imovine. Takvima je drava od srazmerno male koristi i zato im se i niski porez moe initi preteran, naroito ako ga moraju zaraivati posebnim radom svojih ruku. Kad bi postojao ovek koji ivi bez ikakvog novca, i sama drava bi se ustezala da mu ga trai. Ali bogat ovek da ne pravimo nikakva uvredljiva poreenja uvek je prodan instituciji koja ga ini bogatim. Iskreno govorei to vie novca, to manje vrline; jer novac se postavlja izmeu oveka i njegovih predmeta i nabavlja ih za njega, a svakako nije bila velika vrlina stei novac. On ostavlja na miru mnoga pitanja na koja bi ovek inae morao da odgovori. A jedino novo pitanje koje novac postavlja teko je, ali suvino: kako ga potroiti? Tako se oveku izmie ispod nogu moralno tlo. ivotne anse smanjuju se s poveanjem onoga to se naziva sredstvima. Najbolje to bogat ovek moe da uini za svoju kulturu jeste da ostvari planove koje je imao dok je bio siromaan. Isusov odgovor Irodovim podanicima je u skladu s prilikama pod kojima su iveli. Pokaite mi novac haraki, i jedan izvadi novi iz svog depa. Ako se sluite novcem na kome je esarov lik, novac koji je on uveo u

promet i dao mu vrednost, to jest ako ste dravni ljudi i rado se koristite preimustvima esarove vlade, onda mu vratite deo onog to je njegovo, kad on to zahteva. Dajte caru carevo, a Bogu Boje, i tako ih ostavi u nedoumici ije je ije, jer oni to nisu eleli da znaju.

Kad razgovaram sa svojim najslobodnijim susedima, primeujem da, bez obzira na to ta oni kau o veliini i ozbijnosti ovog pitanja, o svojoj zabrinutosti za javni mir, sve u svemu ispada da ne mogu bez zatite postojee vlade, i da se boje posledica po svoju imovinu i porodice ako joj otkau poslunost. to se mene tie, ne volim ni da pomislim da u se ikad oslanjati na zatitu drave. Ako osporim vlast kad mi podnese svoj poreski raun, ubrzo e mi oduzeti i potroiti svu imovinu i na taj nain muiti mene i moju decu u nedogled. To je teko, i onemoguava oveka da ivi poteno i u isto vreme udobno. Ne vredi gomilati imovinu, jer isto bi se sigurno ponovilo. Morate unajmiti zemlju ili se uuriti negde, sejati malo i odmah sve pojesti. Morate iveti u okviru svojih mogunosti i oslanjati se na sebe, uvek spakovani i spremni za nov poetak, i ne uputati se u mnogo poslova. ovek se moe obogatiti ak i u Turskoj ako je dobar podanik turske vlade u svakom pogledu. Konfuije je rekao Ako se drava rukovodi principima razuma, siromatvo i nesrea su sramota; ako se drava ne rukovodi principima razuma, bogatstvo i poast su sramota. Ne dokle god mi ne treba zatita drave Masausets u nekom dalekom pristanitu na jugu, gde mi sloboda moe biti ugroena, ili dok se bavim samo podizanjem imanja kod kue mirnim pregalatvom, mogu sebi dopustiti otkazivanje poslunosti dravi Masausets i osporavati joj pravo na moje imanje i moj ivot. U svakom pogledu kota me manje da navuem kaznu zbog otkazivanja poslunosti dravi, no da je sluam. Kad bih je sluao, oseao bih se manje vrednim.

Pre nekoliko godina drava mi se obratila u ime crkve, i naredila mi da platim odreenu sumu sveteniku ijim je propovedima prisustvovao moj otac, a ja nikad. Plati, rekla je drava, ili e biti uhapen. Nisam hteo da platim. No, na nesreu, neki drugi ovek je smatrao da on treba da plati. Nisam uviao zato oporezivati uitelja da pomae svetenika, a ne svetenika da pomae uitelja; jer ja nisam bio dravni uitelj, nego sam se izdravao dobrovoljnim prilozima. Ne vidim zato licej ne bi raspisao svoj porez, pa da drava i crkva podre njegove zahteve. Meutim, na zahtev zvaninika udostojio sam se da napiem ovakvu izjavu: Neka je svima znano da ja, Henri Toro, ne elim da budem smatran lanom ijedne korporacije u koju se nisam upisao. Tu izjavu sam dao gradskom inovniku, i ona je kod njega. Kako je drava na taj nain obavetena da ne elim da me smatraju pripadnikom te crkve, od tada mi nije vie postavljala takve zahteve, mada je rekla da se ovaj put mora drati svoje ranije pretpostavke. Da sam im znao imena, tad bih se ispisao iz svih drutava u koja se nisam nikad ni upisao; ali nisam znao gde da naem potpuni spisak.

est godina sam plaao glavarinu. Zbog toga sam proveo jednu no u zatvoru. I dok sam stajao i posmatrao vrste kamene zidove debele gotovo jedan metar, vrata od drveta i gvoa, debela trideset santimetara, i gvozdene ipke koje su proputale svetlost, nisam se mogao oteti misli da je glupa ta institucija koja se ponaa prema meni kao da sam sastavljen samo od mesa, kostiju i krvi i kao da me mogu zatvoriti. Pitao sam se da nisu najzad doli do zakljuka da je to najbolje to mogu uiniti sa mnom, da im ne mogu biti koristan ni na koji drugi nain. Uvideo sam da, ako izmeu mene i mojih sugraana postoji kameni zid, postoji jo jedan na koji e se jo tee uspeti ili probiti ga da bi bili slobodni kao to sam ja. Ni za trenutak se nisam oseao zatvoren, a zidovi su mi se inili kao veliko traenje kamena i maltera. Oseao sam se kao da sam ja jedini od svih graana platio porez. Oni prosto nisu znali kako da postupaju sa mnom, pa su se ponaali kao nevaspitani ljudi. U svakoj pretnji i u svakoj pohvali bila je jedna velika greka. Mislili su da je moja najvea elja da budem s druge strane zida. Nisam mogao a da se ne smeim kad sam video kako savesno zakljuavaju vrata za mojim razmiljanjima, koja su izala za njima bez prepreka, a u stvari su samo ona bila opasna. Kako nisu mogli da uhvate mene, odluili su da kazne moje telo, ba kao deaci koji, kad ne mogu da se doepaju osobe na koju su kivni, mue njenog psa. Video sam da je drava glupa, da je plaljiva kao usamljena ena koja se boji za svoje srebrne kaike, i da ne razlikuje prijatelje od neprijatelja, i izgubio sam i ono malo potovanja prema njoj i saaljevao je.

Drava se nikad namerno ne suprotstavlja ovekovom intelektualnom i moralnom oseanju, nego samo njegovom telu, njegovim ulima. Ona nije naoruana snanijim duhom ili veim potenjem, nego veom fizikom snagom. Nisam roen da me na silu nateraju na to. Disau na svoj nain. Da vidim ko je jai. Kakvu snagu ima mnotvo? Samo ljudi koji potuju zakon vii od onoga koji potujem ja mogu me prisiliti na to. Teraju me da postanem ono to su oni. Nisam uo da mase nateruju ljude da ive na ovaj ili onaj nain. Kakav je to nain ivota? Kad se suoavam sa vladom koja mi kae, Pare ili ivot, zato bih se urio da dam svoj novac? Ona moe biti u velikom kripcu i ne znati ta da ini ja tu nita ne

mogu. Mora se sama pomoi initi to ja inim. Ne vredi sliniti zbog toga. Nisam odgovoran za uspeno funkcionisanje mainerije drutva. Vidim da ir i kesten, kad padnu jedan pored drugog, ne ustupaju mesto jedan drugom, nego se oba pokoravaju svojim zakonima, rastu i napreduju to bolje mogu dok jedan, sluajno, ne naraste i uniti suseda. Ako se biljci uskrati da ivi u skladu sa svojom prirodom, ona umire, a tako je i sa ovekom.

No u zatvoru je bila neto novo i zanimljivo. Kad sam uao, zatvorenici su na ulazu, u kouljama, askali i uivali u veernjem vazduhu. No tamniar viknu: Hajde, momci, vreme je da se zakljua, i oni se razioe, a ja sam sluao odjek njihovih koraka dok su se vraali u pusta stanita. Tamniar mi je predstavio mog sobnog druga kao prvoklasnog momka i pametnog oveka. Poto su zakljuali vrata, on mi pokaza gde da obesim eir, i kako se on snalazi. Sobe kree jednom meseno, a naa je bila najbelja, sasvim skromno nametena i verovatno najuredniji stan u gradu. On je, prirodno, hteo da zna odakle sam i zato sam u zatvoru. A kad sam mu rekao, zapitao sam ga kako je on ovamo dospeo, pretpostavljajui, naravno, da je poten ovek, to je, izgleda, i bio. Pa, optuuju me da sam zapalio ambar, a nisam. Koliko sam razumeo, verovatno je pijan otiao u ambar da spava, a puio je lulu, i tako se ambar zapalio. Uivao je glas pametnog oveka, ekao suenje ve tri meseca, i morae da eka jo toliko. Potpuno se odomaio i bio zadovoljan to dobija stan i hranu besplatno, i smatrao je da s njim dobro postupaju.

Zauzeli smo svaki po jedan prozor, i ja sam shvatio da je oveku, ako ostane tamo due, glavni posao da gleda kroz prozor. Ubrzo sam proitao sve to je bilo ispisano po zidovima, video gde su zatvorenici prestrugali reetke i pobegli, i uo istorije raznih stanovnika te sobe. Otkrio sam da i ovde postoje prie i ogovaranja koja nikad ne dopiru izvan zatvorskih zidova. Verovatno je to jedina kua u gradu u kojoj se sastavljaju stihovi koji se posle tampaju u obliku cirkulara, ali se nikad ne objavljuju kao knjiga. Pokazali su mi veliki broj stihova koje su napisali neki mladii, a kad su ih otkrili u pokuaju bekstva, pevali su svoje stihove u znak osvete.

Iscedio sam iz svog sobnog druga sve to sam mogao, jer sam se bojao da ga vie nikad neu videti. Na kraju mi je pokazao moju postelju i ostavio da ja ugasim lampu.

No u zatvoru inila mi se kao putovanje u neku daleku zemlju, koju nisam nikad oekivao da vidim. inilo mi se da nikad ranije nisam uo otkucavanje gradskog asovnika, niti veernje zvuke sela. Spavali smo pored otvorenih prozora zatienih reetkama. Video sam svoje rodno mesto u svetlosti srednjeg veka. Naa reka Konkord pretvorila se u Rajnu, a privienja vitezova i zamkova reala su mi se pred oima. S ulice sam uo glasove starih burgera. Protiv svoje volje video sam i uo sve to se dogaa u susednoj seoskoj krmi za mene sasvim novo i retko iskustvo. Posmatrao sam svoj rodni grad sasvim izbliza. Bio sam gotovo usred grada. Nikad ranije nisam video njegove institucije. Ovo je jedna od njegovih specifinih institucija, jer grad je sredite oblasti. Poeo sam da shvatam njegove stanovnike.

Ujutru su nam kroz rupe u vratima doturili doruak u malim etvrtastim limenim posudama, zaobljenih ivica da bi mogle proi kroz otvor. U njima je bila okolada, crni hleb i gvozdena kaika. Kad su ponovo doli da pokupe prazno posue, budui neiskusan, hteo sam da vratim hleb koji nisam pojeo. No moj drug ga je epao i rekao mi da ga ostavim za ruak i veeru. Odmah posle doruka pustili su ga napolje, da ide i skuplja seno na susednom polju, kuda je odlazio svakog dana i nije se vraao do podneva. Zato se pozdravio sa mnom rekavi kako sumnja da emo se opet videti.

Kad sam izaao iz zatvora neko je intervenisao i platio moj porez nisam primetio velike promene na javnim mestima i sastajalitima kakve primeuje onaj koga zatvore u mladosti, i puste kao sedokosog oveka nesigurna hoda. No ipak sam video promenu u gradu, dravi, zemlji veu od svake koju smo vreme izaziva. Video sam jo jasnije dravu u kojoj ivim, video sam koliko se moe verovati ljudima meu kojima ivim, kao dobrim susedima i prijateljima. Video sam da njihovo prijateljstvo vredi samo u letnje vreme, da se ba ne trude da ine dobro, da su mi zbog svojih predrasuda u sujeverica daleki kao Kinezi ili Malajci, da u rtvovanju za oveanstvo ne izlau nikakvim rizicima sebe, ak ni svoju imovinu. Da nisu ba plemeniti, nego se ponaaju prema lopovu kao to se on ponaa prema njima, a nadaju se da e nekolikim spoljnim gestovima i molitvama i povremenim sleenjem nekog naroito ispravnog, mada nekorisnog, puta spasti svoje due. Moda je ova ocena o mojim susedima suvie otra, ali verujem da veina njih nije svesna da u njihovom selu postoji institucuja koja se zove zatvor.

U naem selu je nekad postojao obiaj da nekog jadnog dunika, tek putenog iz zatvora, poznanici pozdravljaju gledajui kroz ukrtene prste, koji su predstavljali zatvorske reetke. Moji susedi nisu mene tako pozdravljali, nego bi me prvo pogledali, a onda bi se zagledali kao da sam se vratio s nekog dugog putovanja. Uhapen sam dok sam iao obuaru da uzmem svoje opravljene cipele. Kad sam puten, sutradan ujutru, otiao sam tamo kuda sam se bio uputio prethodnog dana i, poto sam obuo opravljene cipele, pridruio sam se grupi koja je ila u berbu borovnica i jedva ekala da je povedem. Kroz pola sata jer su ubrzo upregli konje bio sam usred borovnica, na jednom od naih najviih brda, udaljenom dve milje, a odatle se drava nije nikako videla.

To je cela pria o Mojim zatvorima.

Nisam nikad odbio da platim porez na puteve, jer elim da budem dobar sused kao to elim da budem lo podanik. A to se tie pomaganja kola, oduujem svoj deo obrazujui sugraane. Svoje odbijanje da platim porez ne zasnivam na nekom odreenom paragrafu poreskog zakona. elim jedino da ne budem lojalan dravi, da se povuem i budem zaista daleko od nje. Neu, i kad bih mogao, da pratim svoj dolar na putu do kupovine oveka ili puke kojom se ubija ovek dolar je nevin ali hou da pratim posledice svoje lojalnosti. U stvari, objavljujem tihi rat dravi, na svoj nain, mada u uvek gledati da se koristim njom koliko mogu, kao to je uobiajeno u takvim sluajevima.

Ako, iz saoseanja s dravom, drugi plate porez koji je trebalo da platim ja, ine ono to su ve uinili sa sobom ili, bolje rei, zalau se za nepravdu vie nego to to drava zahteva. Ako plate porez zbog pogrenog interesovanja za oporezovanu osobu, da bi je spasli zatvora, to je zato to nisu dobro razmislili do koje mere doputaju svojim privatnim oseanjima da se upliu u opte dobro.

To je moj sadanji stav. No ovek ne moe nikad biti suvie oprezan u takvom sluaju, inae e na njegove postupke uticati tvrdoglavost, ili obaziranje na miljenje drugih. Neka uvidi da ini samo ono to pripada njemu i odreenom trenutku.

Ponekad mislim pa ovi ljudi imaju dobre namere, samo su neznalice. inili bi bolje kad bi znali kako. Zato zadavati bol svojim susedima time to im doputate da se ponaaju prema vama onako kako ne ele. Ali, opet, pomislim da to nije razlog da se ponaam kao oni, ili da pustim da drugi podnose jai i drugaiji bol. Ponekad kaem sebi, kad milioni ljudi bez ljutnje, zle volje i linog oseanja trae od tebe samo nekoliko ilinga, bez mogunosti (jer takav im je ustav) da povuku ili promene svoj zahtev, i kad ti sa svoje strane nema mogunosti da apeluje na druge milione ljudi, zato se izlae toj slepoj sili? Tako tvrdoglavo se ne opire zimi i gladi, vetrovima i talasima, utke se preputa hiljadama slinih nevolja. Ne stavlja glavu u vatru. Ali ba zato to na to ne gledam kao na potpuno slepu, ve delimino ljudsku silu, i to smatram da sam povezan s tim milionima kao i sa tolikim drugim milionima ljudi, a ne samo sa slepim i mrtvim stvarima, vidim da je priziv mogu, najpre i odmah Tvorcu koji ih je stvorio, a zatim sebi samima. Ali ako svoju glavu stavim namerno u vatru, ne moe se apelovati na vatru ili na Tvorca vatre. U tom sluaju moram sam sebe da okrivim. Kad bih mogao sebe da ubedim kako imam pravo da budem zadovoljan ljudima onakvim kakvi jesu i da se shodno tome ophodim, a ne, u izvesnom smislu, na osnovu svojih zahteva i oekivanja kakvi oni i ja treba da budemo, onda, kao dobar musliman i fatalist, nastojao bih da budem zadovoljan stvarima kakve jesu, i rekao bih da je to boja volja. A, iznad svega, postoji razlika izmeu opiranja ljudskoj sili i slepoj ili prirodnoj sili, a ona je u tome to se ljudskoj sili mogu odupreti s nekim uspehom, ali ne mogu oekivati, kao Orfej, da izmenim prirodu stenja, drvea i zveri.

Ne elim da se svaam ni sa kim, ni s pojedincem ni s narodom. Ne elim da cepidlaim, da pravim tanane razlike, da se postavljam kao da sam bolji od svojih suseda. Pre e biti da traim izgovor da se povinujem zakonima zemlje. Suvie sam spreman da im se povinujem. Ima zaista razloga to sumnjiim sebe u tom pogledu, i svake godine kad se pojavi skuplja poreza raspoloen sam da razmotrim poloaj i dela savezne vlade i vlada pojedinih drava, kao i duh naroda, ne bih li otkrio izgovor za povinovanje.

Moramo voleti svoju zemlju kao roditelje,

A ako ikad naa ljubav i rad ne slue njoj

na ast,

Moramo prihvatiti posledice i uiti duu

Savesti i religiji, a ne elji za vlaui koriu.

Uveren sam da e drava ubrzo nai naina da mi oduzme ovakav rad, i onda neu biti nita bolji rodoljub od svojih sugraana. Posmatran s nie take gledita, ustav je, i pored svih nedostataka, vrlo dobar, zakoni i sudovi su vredni potovanja. ak i ova drava i ova amerika vlada su retkosti dostojne potovanja, kao to su ih mnogi opisali, i zbog ega treba da smo zahvalni. No, posmatrani s malo vie take gledita, oni su onakvi kakve sam ih ja opisao. Vieni s jo vie i najvie take ko bi znao ta su i da li su iole vredni da se u njih gleda ili da se o njima razmilja.

Meutim, vlada me se mnogo ne tie i na nju u misliti to je mogue manje. Retki su trenuci kad ivim pod vladom, ak i u ovakvom svetu. Ako su ovekove misli i mata slobodni, ono to ne postoji ne moe mi se zadugo initi da postoji. Nemudri vlastodrci ili reformatori ne mogu mi sudbonosno smetati.

Znam da veina misli drugaije, no oni koji su po profesiji posvetili svoje ivote prouavanju ovih ili slinih predmeta ne zadovoljavaju me vie od ostalih. Dravnici i zakonodavci, budui potpuno u instituciji, ne vide nikad jasno kakva ona jeste. Oni govore o menjanju drutva, a jedino se u njemu oseaju spokojno. Oni su, moebiti, ljudi s izvesnim iskustvom i ugledom, i bez sumnje su izmislili ingeniozne i ak korisne sisteme, za ta iskreno zahvaljujemo; no sva njihova mudrost i korisnost su u odreenim, ne ba irokim okvirima. Skloni su da zaborave da svetom ne vladaju metod i efikasnost. Vebster ne zalazi nikad u sutinu vladanja i zato ne moe o tome govoriti s autoritetom. Njegove rei su mudrost za zakonodavce koji ne nameravaju sutinski da reformiu postojei nain vladanja. Ali za mislioce i za one koji donose zakone za sva vremena, on se ak i ne dotie predmeta. Znam da postoje ljudi ija e pribrana i mudra razmiljanja na tu temu uskoro otkriti ogranienost njegovog duha i uma. Ipak, u poreenju s jeftinim izjavama veine reformatora i jo jeftinijom mudrou i reitou politiara, njegove rei su gotovo jedino razborite i vredne, te hvala nebesima to ga imamo. On je, relativno, uvek jak, originalan i iznad svega praktian. Advokatova istina nije istina, nego doslednost ili dosledna ekspeditivnost. Istina je uvek u skladu sa samom sobom i nije joj glavni cilj da otkrije pravdu, koja moe biti na strani zla. On zasluuje da ga zovu kako ga zovu branilac ustava. U stvari, on zadaje samo odbrambene udarce. On nije voa, nego pristalica. Njegovi voi su ljudi iz 1787. On kae: Nisam se nikad naprezao, niti nameravam da to inim, nisam nikad podsticao niti nameravam da podstiem pokuaj da se poremeti prvobitni sporazum po kome su se razne drave prikljuile Uniji. Mislei na to to ustav sankcionie ropstvo, on kae: Zato to je to deo prvobitnog sporazuma neka tako ostane. I pored posebne otroumnosti i sposobnosti, on nije u stanju da izdvoji injenicu iz njenog isto politikog aspekta i da je posmatra samo intelektom ta je, na primer, dunost oveka da ini ovde danas u Americi kad je re o ropstvu ve se uputa, ili ga guraju, u takve oajnike odgovore kao to je sledei, izjavljujui da govori nezavisno i kao privatno lice a kakav se nov i jedinsten pravilnik o drutvenim dunostima moe iz toga izvesti? On kae: Nain na koji e vlade drava u kojima postoji ropstvo reavati to pitanje jeste njihova stvar i spada u njihovu odgovornost pred biraima, pred optim zakonima o svojini, humanosti i pravdi, kao i pred bogom. Asocijacije nastale iz oseanja humanosti ili iz nekog drugog uzroka, nemaju s tim nikakve veze. Nikad ih nisam podravao niti u ih podravati.1

Oni koji ne znaju za istije izvore istine, koji ne prate njene tokove dalje od Biblije i Ustava, dre se, i mudro je to se dre, Biblije i Ustava i piju odatle s potovanjem i poniznou. A oni koji vide odakle ona kaplje u ovo jezero ili u onaj potok priteu kai i nastavljaju hodoae ka izvoru.

U Americi se nije pojavio ovek s genijem za zakonodavstvo. Takvi su retki u istoriji sveta. Ima govornika, politiara i reitih ljudi na hiljade. No jo nije otvorio usta onaj ko je sposoban da rei najmunije probleme dananjice. Mi volimo reitost radi nje same, a ne radi bilo koje istine koju od nje moemo uti, ili radi heroizma koji moe izazvati. Nai zakonodavci nisu jo shvatili relativnu vrednost slobodne trgovine i slobode, jedinstva i ispravnosti, za jednu zemlju. Nemaju ni genija ni talenta za relativno neznatne probleme kao to su oporezivanje i finansije, trgovina i manufaktura, i zemljoradnja. Kad bismo bili ostavljeni da nas vodi samo blagoglagoljivost zakonodavaca u Kongresu, neispravljena blagovremenim iskustvom i uspenim albama naroda, Amerika ne bi zadugo zadrala svoje mesto meu narodima. Osamnaest stolea mada, moda, nemam pravo da to kaem pisan je Novi zavet, a gde je zakonodavac sa dovoljno mudrosti i praktinog talenta da vidi svetlost koju on baca na nauku zakonodavstva?

1 Ovi navodi su uli u tekst poto je predavanje proitano [Toroova napomena]

Vlast dravne uprave je jo neopravdana, ak i one kojoj bih se i ja pokorio, jer hou rado da sluam one koji znaju vie i mogu bolje no ja, a u mnogim stvarima ak i one koji niti znaju niti mogu koliko ja. Da bi bila strogo opravdana, mora da ima odobrenje i pristanak onih kojima vlada. Ona ne moe polagati pravo na moju linost i moje imanje, osim ako ja ne pristanem na to. Progres od apsolutne do ustavne monarhije, od ustavne monarhije do demokratije, jeste progres ka istinskom potovanju pojedinca. ak je i kineski filozof bio dovoljno mudar da pojedinca smatra za osnovu carstva. Da li je demokratija koju mi poznajemo najbolji mogu oblik vladavine? Nije li mogue koraknuti napred ka priznavanju i organizovanju prava oveka? Nee biti zaista slobodne i prosveene drave sve dok drava ne shvati da je pojedinac via i nezavisna sila iz koje proizlazi njena mo i vlast, i dok se ne bude ponaala prema njemu u skladu s tim shvatanjem. Nalazim zadovoljstvo u zamiljanju drave koja e se ponaati prema pojedincu s potovanjem kao prema susedu, koja nee smatrati da joj se naruava spokojstvo to nekoliki ive daleko od nje, to se ne meaju u njene poslove, to ne pripadaju njoj, a ispunjavaju sve dunosti prema svojim susedima i ostalim ljudima. Drava koja odgaji takav plod i dopusti da on otpadne im sazri, utre put jo savrenijoj i velianstvenijoj dravi kakvu takoe zamiljam, ali je jo nisam video.