Visoka medicinska skola Milutin Milankovic

Visoka medicinska kola Milutin MilankoviPredmet : Medicinska rehabilitacijaTema: Medicinska rehabilitacija pacijenata sa hemiplegicnim sindromom

Profesor : Stevn Jovi Student: Natasa Laevac S87 Ivana Djorevic S 15UvodHemiplegija predstavlja oduzetost jedne polovine tela. Ona obino prati povredu mozga, prouzrokovanu boleu ili dogadjajem popularno poznatim kao mozdana kap apopleksija. Oteenje mozga je na suprotnoj strani od paralizovane , tako da osoba sa lezijom na levoj cerebralnoj hemisferi ima desnu hemiplegiju ili paralizu desne strane, a osoba sa lezijom na desnoj hemisferi imae paralizu leve strane. Ako paraliza nije totalna tj.kada se radi o delimicnom slabljenju funkcija tada se radi o hemiparezi.

Najesi etioloki inioci koji dovode do oteenja mozga su:Cerebrovaskularna oboljenja(najcesce arterioskleroza)TraumeInfekcije(encefalitisi I encefalomijelitisi)Tumori (primarni I sekundarni)Mozak je visoko diferencirano tkivo slozene gradje I izuzetno osetljivo na nedostatak krvi, odnosno kiseonika I glukoze. Potreba za krvlju je velika, mozak koristi 15% srcanog volumena I 20% kiseonika potrebnog za celo telo. Vaskularizovan je preko dva sistema:Prednjeg-karotidnogZadnjeg vertebro-bazilarnogGlavnu anastomozu izmedju dva sistema predstavlja Willisov sestougao na bazi mozgaHemiplegija je primarna invalidnost, retko kada je paraliza jedini sindrom. Na pogoenoj strani dolazi do vazomotornih promena pa koa postaje suva I hladna. Veoma cesto dolazi do promena u reagovanju na osete. Hemiplegiar moe pokazati otupelo reagovanje na dodir, temperaturu I bol na oduzetoj strani tela. Vid I sluh mogu biti oteeni u velikoj meri ili neznatno. Hrana vie nema isti ukus. Mogu se javiti manje promene u linosti, letargina stanja, psihotine manifestacije I praznine u memoriji I rasudjivanju. U 50% sluajeva hemiplegije obino kada se radi o paralzi desne strane moe doi do afazije. Premda je hemiplegija, u osnovi, motorna invalidnost u vecini slucajeva, ukljuuje itav kompleks psihomotornih simptoma.Kod hemiplegije odnosno hemipareze sreemo sledee funkcionalne poremecaje:Nemogucnost ili slabljnje aktivnog pokretaPatoloska izmena tonusa ( hipo ili hipertonus)Patoloske sinkinezijePoremecaji normalnog posturalnog refleksnog mehanizmaGubitak selektivnog pokreta

Rehabilitacija hemipleginih pacijenataOsposobljavanje pacijenata sa hemiplegijom se zapocinje 48h po nastanku hemiplegije. To je dug I odgovoran proces bilo da se odvija u ustanovi za rehabilitaciju ili u zajednici. Nakon lezije mozga tretman je usmeren na odravanje ivota,I obnavljanje fizioloke ravnoteze kroz proces nege.Neophodno je, ako pacijent nije ivotno ugrozen, zapoeti sto je moguce ranije sa rehabilitacionim procedurama. Neposredni ciljevi rehabilitacionog programa su:Prevencija kontraktura,deformiteta, cirkulatornih poremeaja, dekubitalnih ulceracija, respiratornih poremeaja i dr.Uvebavati motorne aktivnosti sa ciljem ponovnog osposobljavanja pacijenta za hodUvebavati oteeni gornji ekstremitet za maksimalnu korisnu upotrebuNauiti pacijenta da izvrava uobiajne aktivnosti dnevnog zivotaI kod polovine pacijenata potrebno je ponovno uvebavanje govorne vetine Rehabilitacioni tim cine:

Lekar fizijatar, lekari drugih specijalnosti ( prema potrebi), medicniska sestra, fizio i radni terapeut, ortotiar, logoped, psiholog, defektolog i socijalni radnik.

Nega hemiplegiaraNegu hemiplegiara sprovodi rehabilitaciona sestra uz uece i drugih lanova tima. Uloga medicinske sestre u medicinskoj rehabilitaciji hemiplegicara je sloena i ostvaruje se kroz rad negovateljice, instruktora i koordinatora. U ulozi negovateljice obezbedjuje osnovnu higijenu pacijenta, postelje, sobe i pomagala. Vri prevenciju dekubitusa, poremeaja venske cirkulacije, kontraktura, deformacija i statike pneumonije. Vodi racuna o pranjenju mokrane beike i creva. U ulozi instruktora sestra kroz proces nege obuava hemiplegiara da iste mere sam sprovodi. Sarauje sa fizio i radnim terapeutom radi osposobljavanja pacijenta za aktivnosti dnevnog zivota i aktivnosti samozbrinjavanja. U ulozi koordinatora sestra omogucuje nesmetano odvijanje plana rehabilitacije hemipleginog pacijenta, od strane svih lanova tima.U medicinskoj rehabilitaciji hemiplegiara, fizikalna terapija ima znaajnu ulogu u funkcionalnom osposobljavanju. Posebno mesto pripada kineziterapiji , terapiji radom, elektroterapiji , termoterapiji i dr.KineziterapijaKineziterapija pacijenata sa hemiplegijom je vrlo sloen, komplikovan i delikatan problem upravo onoliko koliko je slozena funkcija mozga u kome je doslo do oteenje.Kod pacijenata sa izlivom krvi na mozak sa kineziterapijom se pocinje nekoliko dana posle smirivanja optih modanih simptoma i poto se razjasni svest i pobolja opte stanje bolesnika.Posle akutnih infektivnih oboljenja sa kineziterapijiskim tretmanom treba priekati dok se ne smire simptomi akutnog zapaljenja a to je najcesce 2 do 3 nedelje.Kineziterapija ima dobar uspeh u sluajevima, ako se pone na vreme, dok se nisu razvile kontrakture i dok nema izrazitih patolokih promena miinog tonusa.Da bi kineziterapija imala uspeha potrebno je da se primenjuje izvesno dugo vreme, budui da uspostavljanje motorne funkcije ide vrlo sporo. Tretman treba produiti na vie meseci.Zadaci kineziterapijeDesjtvo kineziterapije pri hemiplegijama sastoji se u poboljanju, uspostavljanju motorne kontrole, dejstvujui na eline elemente i vlakna koja nisu obuhvaena boleu i povredom. Jedan od vrlo vanih zadataka kineziterapije je da kod hemipleginog bolesnika uspostavi pokrete neophodne u svakodnevnom ivotu. Kod poremeene funkcije gornjeg ekstremiteta treba povratiti pokrete koji su vezani za samopomoc i najobiniji rad, a pri poremeaju funkcije donjeg ekstremiteta za kretanje. Funkcija se uglavnom uspostavlja na taj nain sto se organizam privikne na nove uslove rada i upotrebljava neparalizovane miine grupe. Vetina je da se jedni pokreti zamene drugim.

Metode kineziterapijeMetode se menjaju u zavisnosti od oblika i karaktera funkcionalnog poremeaja. Kod spastinih hemiplegija osnovni zadatak je da se vrati poremeena sposobnost upotrebljavanja pokreta, da se ublai poveana nadrazljivost miia i da se izaberu takve metode, pri kojima se patoloke sinkinezije ne bi pojaavale, ve bi pomagale kretanju.Reavanje funkcionalnih poremeaja kod hemipleginih bolesnika metodama kineziterapije odvija se u dve faze- akutnoj i hronicnoj.ElektroterapijaPrimena nekih oblika elektroterapije indikovana je kod pacijenata sa klinikom slikom hemiplegije.Neurofizioloske procedure zasnovane na spolja kontrolosanoj eferentnoj stimulaciji, koje mogu da zamene klasine metode, predstavljaju neuromuskularna(NMS) I funkcionalna elektricna stimulacija(FES).NMS pojedinih miinih grupa ekstremiteta, koji se ukljuuju u odgovarajuu motornu emu zbog poremeaja koordinacije uslovljene dezinhibicijom gama motorne aktivnosti, dovodi do redukcije spasticiteta, uspostavljanje motorne kontrole i boljeg funkcionalonog motornog oporavka.FES oznacava izvoenje pokreta pomou elektrine stimulacije miia i nerava.Prednost ove metode je mogunost kretanja pacijenata pomou elektrine stimulacije. Kod pacijenata sa klinikom slikom hemipareze FES se aplikuje u svojstvu elektrofizioloke ortoze.Pozicioniranje-ekstemitet treba da se fiksira inom,po nekoliko puta na dan,u polaaj u kome je skraeni misi istegnut dok su njegovi pripoji maksimalno udaljeni jedan od drugog.Supinirani polozaj- gornji ekstremitet se odrava u poloaju abdukcije od 90 stepeni i spoljnoj rotaciji nadlaktice. Podlaktica je ekstendirana i supinirana, aka i prsti su oprueni a palac oputen i maksimalno abduciran. Noga se fiksira u ekstenziji, sa rotacijom prema unutar i sa stopalom u pronaciji.Okretanje u postelji-aktivnost okretanja iz supiniranog poloaja, na samom poetku se najcee obavlja asistirano a kasnije aktivno. Potrebno je pripremiti plegicne ekstremitete:Pacijent prvo ukrsti prste sa pleginom akom i pleginim palcem iznad zdravog, ekstendira laktove a flektira i aducira fleginu nadlakticuPlegina noga treba da je flektirana u kuku I kolenuSledi okretanje npr.na zdrav bok- izvodi tako to e se najpre glava okrenuti u tom pravcu a zatim okretanje nastaviti sto je mogue vie aktivnou trupa. Pri tome se mora zastiti ramePoloaj na zdravom boku-kada pacijent lei na zdravoj strani,treba obezbediti uspravan trup,mali jastuk se moe staviti iza lopatice i karlice i koriguje se tendecija trupa ka rotaciji unazad.Zahvaeno rame treba da ide u protakciju a ruka treba da bude postavljena unapred na jastuk u fleksiji oko 100 stepeni,sa ekstendiranim laktom i podlaktom u neutralnom polozaju.Karlica ide u protrakciju a zahvacena noga je blago flektirana.Ispod natkolenice moze se postaviti jastuk.Polozaj na bolesnoj strani-Kada pacijent lezi na zahvaenoj strani,trup treba da bude prav.Zahvaeno rame treba da bude pozicionirano.Zahvaena noga je postavljena u ekstenziju natkolenice i blagu fleksiju potkolenice.Alternativni poloaj predstavlja blagu fleksiju u kuku i kolenu sa protrakcijom karlice.nezahvacena noga je u fleksiji sa ispod postavljenim jastukom.

Transfer(pomeranje) u krevetu- asistiranje je najuspenije ako pacijent sa flektiranim nogama i stopalima na podlozi,najpre odigne karlicu,a zatim je pomera u stranu.A za to vreme terapeut stabilizuje pleginu nogu i pomae pomeranju karlice.Po spustanju karlice,terapeut asistira pomeranju ramenog pojasa do i preko poloaja uspravljenog sa linijom karlice.Vertikalizacija-Pocetak vertikalizacije podrazumeva postepeno podizanje glave i gr.kosa pacijenta pomou jastuka ili podmetaa.Treba voditi rauna da postoji mogunost cirkulatornog disbalansa u mozgu tako da treba biti obazriv i kroz par dana dovesti pacijenta u sedei poloaj.Kada se pacijent adaptira na sedei poloaj,obuavamo ga sedeem poloaju sa sputenim nogana niz rub kreveta.Zatim kada pacijent postigne stabilan sedei poloaj,pacijent bez veih problema moe prei preko ruba kreveta u stojei polozaj.Kada pacijent postigne stojei poloaj ,posturalni obrazac je jos vise naruen zbog veeg korienja zdrave strane tela.Da bi poboljsali posturu i kasnije hod,potrebno je da pacijentu pokaemo kako da telesnu masu rasporedi i na oteenu stranu.Stimulacija ake mreastom rukavicom-Mesh Glove kod hemiplegijaU svakodnevnoj fizioterapiji pri osposobljavanju funkcije hemiplegine ake,pokazalo se da je moguce,pored kineziterapijskog tretmana dodatno poboljati ostatak voljne motorne aktivnosti primenom aferentne stimulacije.Postoje razliciti tipovi rukavica.Maserska rukavica se kod nas najee koristi.Napravljena je od mreaste konduktivne ice i vezuje se fiksacionom trakom uz ruku.Pacijent se postavlja u sedei poloaj,sa potporom na lakat,podlakat je proniran,saka je u neutralnom polozaju.Runi zglob treba da bude u ekstenziji najmanje 5 stepeni.Pre postavljanja rukavice,aka je oprana i namazana tankim slojem kontak gela.Ako navlacenje rukavice ide otezano,rukavica se navlaci bez prstiju,ukljuuje se stimulacija nakon 5 min.kad spasticitet popusti,uvlai se svaki prst pojedinano.Stimulacija traje 30 min.u periodu od est nedelja svaki dan.Ovom stimulacijom se postie poboljanje svesti u ruci, spreavanje miine atrofije itd.

Hvala na panji