Helena Sablić Tomić SKRIVENO U OKUljevak.hr/flipbook/skriveno-u-oku/FLIP.pdf · OTVORENA KNJIGA Izdaje Naklada LJEVAK d.o.o. Direktorica PETRA LJEVAK Urednica ... kati za Dane poezije

Helena Sablić TomićSKRIVENO U OKU

Skriveno u oku AMEN.indd 1 10/26/15 9:55 AM

BIBLIOTEKAOTVORENA KNJIGA

IzdajeNaklada LJEVAK d.o.o.

DirektoricaPETRA LJEVAK

UrednicaNIVES TOMAŠEVIĆ


Zagreb, studeni 2015.

Helena Sablić Tomić

SKRIVENO U OKU


© Helena Sablić Tomić i Naklada Ljevak 2015.

CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 000915798.ISBN 978-953-303-861-2


„Kad sam ono odlazio na put, nisam znao, da je meni putovanje nužno. Onda mi se činilo, da idem tek onako, da se ide. Jer sam išao.“

Janko Polić Kamov


Putokaz

Privatni pogledi i skrivene ulice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

STON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

PTUJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

LUN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

HVAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

VRPOLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

SIBIU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

MOSTAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

UZ DUNAV – nizvodno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

BEOGRAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

OSIJEK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

NA CESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

ŠIBENIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

BEČ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

SARAJEVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

NA UŠĆU NERETVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65

PRIŠTINA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

POŽEGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71

PEČUH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

KRAKOV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

DRENOVCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85

Intermezzo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91


STRUGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

VUKOVAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95

ZÜRICH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

RIJEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103

ILOK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

PARIZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

DALJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

DELNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

ŠID . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115

VIŠEGRAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

VARAŽDIN. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

MALA DUBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

PODNO MEČEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

ĐAKOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

SKOPJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

SREBRENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

PETROVARADIN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

BRNO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147

SPLIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

UZ DUNAV – uzvodno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

DRAČ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

MALINSKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

TRAVNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

LOŠINJ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

ZEMUN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

UZ OHRIDSKO JEZERO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179

BUDIMPEŠTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

Bilješka o autorici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185


Beatrici



11

Privatni pogledi i skrivene ulice

R azlika u iskustvu jednoga prostora ono je mjesto preko kojega njegov osjet ostaje utisnut u kožu ono-

ga koji u njemu jest, koji je u njega posve slučajno stigao ili pak onoga koji je u njemu proveo onih nekoliko samo njemu važnih sati. Pravo na pričanje priče o prostoru u ko-jemu se zatekao ima gotovo svatko tko zna gledati, vidjeti, osluškivati, osjećati, onaj tko ga može prepoznati i tekstom uokviriti. Raymond Carver smatra važnim za priču onaj de-talj svakodnevlja koji određuje prizor viđen krajičkom oka, onako u prolazu.

Užitak na putovanjima čini mi samoća automobila koja me posve prepušta krajoliku kroz koji prolazim, volim tada biti u tišini, ali i uz zvuke omiljenih mi pjesama, ovisno kako sam raspoložena. Ponekad putujem u društvu onih s kojima mogu šutjeti pa me začudi kada me pitaju znam li da sam jednu te istu pjesmu, vozeći se, otpjevala preko ne-koliko puta. Naučila sam u obilascima gradova dopustiti si slobodno vrijeme, prostor samo za sebe. Neobavezno luta-nje po nepoznatim ulicama pročišćava mi um, na dahnjuje me, budi u meni tinejdžerski pogled sklon izazovu novim. Tada se u mojoj glavi skupljaju čuda. Ona me potiču na nešto kreativno, na rečenicu, na asocijaciju, ispuni me tada neki ushit, snažna strast ili ljutnja. Bilježila sam je na pa-


12

piriće, na netom kupljene novine, s druge strane još nepla-ćenih računa u kafićima, na salvete i kutije cipela koje bih negdje kupila. Obično tada poželim da imam više slobod-nog vremena za narativno oživljavanje žudnje, melankolije, euforije ili usamljenosti.

Gradovi i mjesta koje sam upoznavala plijenili su moju pozornost govoreći mi o sebi rasporedom svojih ulica, obli-kom kuća, kavanama, gastroponudom, odjećom koju nose njegovi stanovnici, posve neobičnim susretima, svojim mi-risima i svojom tišinom. Zadržavala sam ih u oku kao neki specifični sjaj, višak ili nedostatak blizine, kao trag nekog posve nesvakidašnjeg dodira. Te krhotine trenutka kao da su sublimirale energiju kojom me je neki prostor, ili osoba u njemu, osvijetlio, koje ne želim prepustiti zaboravu pa sam nakon nekog vremena izvukla iz druge ladice ispod kompjutora gomilu ispisanih podsjetnika koje sam ovom prigodom prepisala, poneke malo dopunila i ispričala priču o njima, a desetak njih sam jednostavno ostavila u ladici za neka iznovljena čitanja. Nisam tvrdoglavo željela svakom mjestu o kojemu pišem dati jedinstvenu auru, nego mi je bila namjera ovim ih tekstovima arhivirati u osobnoj me-moriji kao one za koje želim da postoje.

Čitateljima sam umjesto geografskih oznaka prostora na kraju svake toponimske asocijacije preporučila knjigu za čitanje, neko fino vino ili specifičnu ambijentalnu de-liciju koju je vrijedno kušati, ali im ostavljam slobodu da pronađu svoj tekst i posve osoban užitak.

Osijek, sparnoga ljeta 2015.




15

STON

H elena, priznajem samo jednu solanu. Bili smo u Ninskoj i Paškoj, ali Stonska je najstarija u Europi,

potječe iz 14. stoljeća i samo nju opet želim vidjeti. Ničim izazvana, jednog ljetnog jutra, dok sam u cvrčcima lunskih maslinika pila kavu ležeći između dva visoka, već bolešću napadnuta čempresa, u prugastoj tirkizno-plavoj ležaljci u vrtu Bobićevih, rekla mi je Iris.

I želim još jednom hodati onih pet kilometara po naj-dužem kamenom zidu u Europi, po stonskoj utvrdi koja je solanu branila od pljačkaša jer upravo je ona svake godine Dubrovačkoj Republici donosila veliku dobit. Želim barem petnaest minuta šetati tim hrvatskim kineskim zidom s trima tvrđavama, s deset okruglih i tridesetjednom četvr-tastom kulom, sa šest polukružnih bastiona koji povezuje Ston s Malim Stonom, gledajući solanu iz ptičje perspekti-ve. Tada ona izgleda kao ogromna križaljka sastavljena od bijelih kvadrata koje treba ispuniti uvijek drugim imenom nekog kršćanskog svetca dok se crnom linijom uz njihov rub kreću solju natrpani drveni vagoni. Želim konačno iz-među srpnja i rujna doći u Ston i ranim jutrom skupljati cvijet soli. Želim brati sol!

I samo mi nemoj reći kako ćeš danas za ručak pripremi-ti dagnje iz Metroa jer želim jesti one s grozda kojeg sama


16

izaberem kada se spustim uz more nakon što prijeđemo granicu u Neumu.

I želim opet sama izvaditi desetak kamenica iz kante dječaka u Malome Stonu koji će sigurno biti na istome mjestu šljunčanoga žala na kojemu smo ga ostavili prije desetak godina. Možda neće biti onaj naš, ali sigurna sam da će biti plavook.

Samo sam gledala u pravcu iz kojega je dopirao glas moje dvadesetogodišnje kćeri koja je i ove godine rekla kako je ovo zadnji put što ljetuje s nama, ovako obiteljski, jer mrzi ritam kupanja od 10 do 13 sati, mrzi što ručamo u 14, pa opet idemo na kupanje u 17 sati.

Mislila sam koliko je godina prošlo od kada sam je u hladu jedne masline u Kleku prvi put vidjela kako uživa u ručku od dagnji otvorenih na dimu gradela.

• • •

Preporuka za tekst i užitak: Luko Paljetak, Pojmovnik malog čovjeka, Meandar, Zagreb, 2001. dagnje na buzaru


17

PTUJ

U godini u kojoj je maribor bio Europska prijestol-nica kulture, na fasadama Ptuja osvanuli su obojani

krugovi žuti, crveni, narančasti, zeleni, plavi. Nije ih bilo samo po kućama nego i na kamenim žardinjerama za cvi-jeće, u izlozima dućana, bili su i na stolovima kavana umje-sto podmetača za čaše. Slogan ove prijestolnice 2012. godi-ne bio je Točka preokreta.

Posve drugačiji Ptuj od onoga kojeg pamtim dočekao me je u godini u kojoj je Osijek uz Rijeku, Pulu i Du-brovnik ušetao u drugi krug natječaja za naslov Europske prijestolnice kulture 2020. godine. Zaustavila sam se u njemu posve slučajno, vozeći se prema Grazu. Poželje-la sam prošetati njegovim kamenim ulicama pamteći ih po brončanim skulpturama koje pozivaju na predstave u Mestnom gledališču. Sjećala sam ga se i po plitkoj Dravi, po bodljikavim opnama jesenjeg divljeg kestenja koje je umjesto cvijeća stajalo na stolovima jednoga restorana uz rijeku.

Parkirala sam na prvo slobodno mjesto na koje sam na-išla nakon skretanja u stari grad. I ugledala Muzikafe Bed &

Breakfast, mali hotel ispunjen bojama. Knjige, novine, pla-kati za Dane poezije i vina, uz vrata stihovi pjesnika i otvore-ni kiosk pun knjiga za čitanja i razmjenu.


18

Dočekala me jedna žuta mačka koja je polako obilazila stolove, ugodan žamor, ljubazna konobarica i neka dobra vibra nove Europe. Naručila sam topli sendvič, čašu Raden-

ske i sladoled od vanilije preliven bučinim uljem koje miri-še po lješnjacima. Osjećala sam se izmješteno.

• • •

Preporuka za tekst i užitak: Aleš Gačnik, Moč tradicije, Kurentovanje in karneval na Ptuju,

Znanstvenoraziskovalno središče Bistra, Ptuj, 2000. pjenušac Zlatna penina, Radgona


Documents

Helena Sablić Tomić SKRIVENO U OKUljevak.hr/flipbook/skriveno-u-oku/FLIP.pdf · OTVORENA KNJIGA Izdaje Naklada LJEVAK d.o.o. Direktorica PETRA LJEVAK Urednica ... kati za Dane poezije