Hekšer-Olinov model trgovine

18.03.2020.

Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet

SažetakDrage koleginice i kolege,U narednim nedeljama ćemo vam, u skladu sa planom i programom rada u vanrednim okolnostima

dostavljati materijale koji će vam, nadamo se, biti od koristi u pripremi ispitne materije iz predmetaMeđunarodna ekonomija. U materijalu predviđenom za ovu nedelju predstavili smo i objasnili ključnekomponente Hekšer-Olinovog modela trgovine, koji su potrebni za rešavanje praktičnih problema izovog dela gradiva. Osim toga, u petom odeljku ovog materijala prezentovani su detaljni postupcirešavanja Problema 1-9 iz petog poglavlja udžbenika. Molimo Vas da u narednom periodu održitekontinuitet u radu i ažurno prelazite materijale koje vam budemo dostavljali. Nadamo se skoromponovnom viđenju.

1 UvodU analizi međunarodne trgovine korišćenjem modela komparativnih prednosti i standardnog modela

trgovine primetna su dva problema:

1. Uzrok komparativnih prednosti je nepoznat (komparativne prednosti različitih zemalja su bilepolazna pretpostavka modela, ali nema objašnjenja šta ih uzrokuje) i

2. efekti trgovine na zarade faktora proizvodnje su nepoznati.

.Ove nedostatke otklanja Hekšer-Olinov model trgovine.

2 Pretpostavke modelaKako bi se pojednostavila analiza, Hekšer-Olinov model trgovine polazi od većeg broja pretpostavki,

koje imaju značajne implikacije. Iz tog razloga, pre nego što se primeni ovaj model u analizi trgovine,potrebno je sagledati njegove polazne pretpostavke:

1. Model polazi od pretpostavke da u svetu postoje samo dve zemlje, dva proizvoda i dva faktora- razlog je to što na taj način problem trgovine razmatramo korišćenjem dve promenljive, štoomogućava grafičku interpretaciji modela, odnosno omogućava nam da sve međuzavisnosti izmeđurazličitih komponenata modela predstavimo u dvodimenzionalnom koordinatnom sistemu.

2. Tehnologija je identična u obe zemlje - ova pretpostavka omogućava nam da analizu fokusiramona faktore proizvodnje. Ukoliko su cene faktora iste, zemlje će koristiti iste količine faktora. Ukolikosu, pak, cene faktora različite, zemlje će koristiti više faktora koji je relativno jeftiniji.

3. Proizvod X je radno-intenzivan, proizvod Y je kapitalno-intenzivan - značenje faktorskeintenzivnosti biće detaljnije objašnjeno u odeljku 3.1. Intuitivno, to što je X radno-intenzivanproizvod znači da se u proizvodnji tog proizvoda koristi relativno više rada nego kapitala. Suprotnovaži za proizvod Y, koji je kapitalno-intenzivan, te se u njegovoj proizvodnji koristi relativno višekapitala nego rada.

1

4. Konstantne ekonomije obima - proporcije između povećanja inputa i autputa su konstantne.Praktično, ukoliko se količina kapitala i rada dupliraju, količina autputa će se takođe duplirati.

5. Nepotpuna specijalizacija u obe zemlje - svaka zemlja proizvodi oba proizvoda. Implikacija ovepretpostavke je da nijedna od zemalja nije mala zemlja1.

6. Identični ukusi u obe zemlje - ovom pretpostavkom praktično eliminišemo iz analize faktore nastrani tražnje i fokusiramo se na stranu ponude u objašnjavanju komparativnih prednosti i obrazacaspecijalizacije i trgovine.

7. Savršena konkurencija u obe zemlje - pretpostavlja se da su pojedinačni proizvođači, vlasnicirada i kapitala mali, odnosno da svojim delovanjem ne utiču na cene. Implikacija ove pretpostavkeje da su cene proizvoda jednake prosečnim troškovima, odnosno nema profita.

8. Mobilnost faktora proizvodnje:

(a) savršena mobilnost između sektora unutar svake zemlje - faktori se brzo prebacuju izproizvodnje jednog u proizvodnju drugog proizvoda po potrebi dok ne izjednače zarade faktorau sektorima oba proizvoda

(b) nema mobilnosti između zemalja - što implicira da će se zarade faktora u autarkiji ra-zlikovati (pod uslovom da se zemlje razlikuju po raspoloživosti faktora, što će detaljnije bitiobjašnjeno u odeljku 3.2).

9. Nema transportnih troškova2 - što implicira da trgovina dovodi do promene u cenama proizvodana tržištima pojedinačnih zemalja sve dok se cene potpuno ne izjednače.

10. Resursi su potpuno uposleni u obe zemlje,

11. Trgovina između dve zemlje je uravnotežena - što znači da je ukupna vrednost izvoza svakezemlje jednaka ukupnoj vrednosti uvoza.

3 Ključni koncepti Hekšer-Olinove teorijeDva ključna koncepta koja je potrebno razumeti, pre upotrebe Hekšer-Olinovog modela u analizi

međunarodne trgovine su:

1. faktorska intenzivnost - koja pokazuje relativan značaj svakog od faktora proizvodnje za proi-zvodnju svakog od proizvoda

2. faktorska raspoloživost - koja se odnosi na relativne količine ili cene faktora proizvodnje u svakojod zemalja.

U nastavku ovog odeljka ćemo preciznije sagledati ova dva koncepta i videti na koji način se ovi konceptimogu kvantifikovati.

3.1 Faktorska intenzivnostFaktorska intenzivnost pokazuje koliko se koristi svakog od faktora u proizvodnji određenog proizvoda.

Prvom pretpostavkom u odeljku 2 definisali smo Hekšer-Olinov model kao model koji pretpostavlja dapostoje dva faktora proizvodnje (rad i kapital) i dva proizvoda (X i Y).

Kapitalna intenzivnost predstavlja količnik kapitala i rada koji se koriste u proizvodnji proizvodaX i Y. Dakle:

KI = K/R (1)

gde je KI - kapitalna intenzivnost, K - količina kapitala i R - količina rada koja se koristi u proizvodnjiX i Y. Svaki proizvod (X,Y) ima svoju vrednost ovog količnika. Ta vrednost nam pokazuje koji se faktor

1Prisetimo se, malom zemljom podrazumevamo zemlju koja nema uticaja na svetske cene proizvoda.2Pod transportnim troškovima podrazumevaju se i carine i trgovinske barijere.

2

Tabela 1: Primer utvrđivanja faktorske intenzivnosti proizvoda

X YK 4 3R 2 1

K/R 2 3

Slika 1: Grafički prikaz faktorske intenzivnosti

proizvodnje relativno više koristi u proizvodnji X, a koji u proizvodnji Y. Veća vrednost količnika za Yu odnosu na X, na primer, znači da se koristi relativno više kapitala u proizvodnji Y nego u proizvodnjiX. Tada za proizvod Y kažemo da je kapitalno-intenzivan proizvod.

Radna intenzivnost je recipročna vrednost kapitalne intenzivnosti, odnosno RI = R/K. Nasta-vljajući prethodno pomenuti primer, relativno veća vrednost količnika kapitalne intenzivnost za proizvodY u odnosu na proizvod X, nužno znači da je količnik koji predstavlja radnu intenzivnost veći za proi-zvod X. Tada kažemo da je proizvod X radno-intenzivan proizvod (jer se koristi relativno više rada negokapitala u njegovoj proizvodnji).

Način utvrđivanja faktorske intenzivnosti proizvoda jednostavno se može sagledati na konkretnomprimeru. Pretpostavimo da je za proizvodnju proizvoda X potrebno 4 jedinice kapitala i 2 jedinicerada. Za proizvodnju proizvoda Y potrebno je 3 jedinice kapitala i 1 jedinca rada. Ove podatke možemopredstaviti tabelom 1.

Iz tabele 1 je jasno da je vrednost količnika kapitalne intenzivnosti veći za proizvod Y nego zaproizvod X (KIY = 3,KIX = 2). To znači da je proizvod Y kapitalno intenzivan (veća vrednost KI).Odatle nužno sledi (s obzirom da imamo samo dva proizvoda) da je X radno-intenzivan. To možemoproveriti i utvrđivanjem vrednosti količnika radne intenzivnosti (RIY = 1/KIY = 1/3; RIX = 1/2).Količnik je veći za proizvod X, što znači da je proizvod X zaista radno intenzivan proizvod.

Faktorska intenzivnost se može predstaviti i grafički. Za prethodni primer to je učinjeno sa slici1. Kapitalna intenzivnost može se predstaviti linijom koja polazi iz koordinatnog početka i čiji je nagibupravo vrednost količnika kapitalne intenzivnosti. Dakle, manja kapitalna intenzivnost odražava se ma-njih nagibom, odnosno ravnijom linijom. Svaki proizvod ima svoju liniju (ovde je, konkretno, kapitalnaintenzivnost Y predstavljena crvenom, a X plavom bojom). U slučaju poređenja dva proizvoda, faktorskuintenzivnost odražava blizina osi - proizvod koji je kapitalno intenzivan imaće liniju bližu vertikalnoj osi(na kojoj je predstavljen kapital), dok će radno-intenzivni proizvod imati liniju koja je bliža horizontalnojosi (na kojoj je predstavljen rad).

Kapitalna intenzivnost može se uporediti i u dve zemlje (za svaku posmatramo kapitalnu inten-zivnost X i Y). Iako se sama vrednost kapitalne intenzivnost može razlikovati po zemljama, u obe zemljevrednost kapitalne intenzivnosti mora biti veća za Y nego za X. Situacija gde je u Zemlji 2 kapitalnaintenzivnost veća nego u Zemlji 1, predstavljena je na slici 2. Postavlja se pitanje zašto su u Zemlji 2 obaproizvoda kapitalno-intenzivnija nego u Zemlji 1. To je posledica činjenice da Zemlja 2 koristi relativnoviše kapitala u proizvodnji oba proizvoda. Zemlja koristi relativno više kapitala u proizvodnji, zato štojoj je kapital relativno jeftiniji u odnosu na rad, što je posledica raspoloživosti faktora.

3

Slika 2: Poređenje faktorske intenzivnosti proizvoda X i Y po zemljama

Tabela 2: Utvrđivanje faktorske raspoloživost zemalja na osnovu fizičkih jedinica

Zemlja 1 Zemlja 2TK 3000 2000TR 2000 1000

TK/TR 1,5 2

3.2 Faktorska raspoloživostPostoje dve osnovne varijante na osnovu kojih se može utvrditi faktorska raspoloživost u zemljama3:

1. Korišćenjem fizičkih jedinica - tada se računa odnos ukupne količine kapitala i rada kojima svakaod zemalja raspolaže (čime se u obzir uzima samo ponuda): FR = TK/TR, gde je FR - faktorskaraspoloživost, TK - ukupna količina kapitala i TR - ukupna količina rada u zemlji.

2. Korišćenjem relativnih cena faktora - tada se računa odnos cena rada i kapitala (čime se uzimau obzir i ponuda i tražnja, jer i ponuda i tražnja opredeljuju cene), odnosno: r/w, gde je r - cenakapitala (kamatna stopa) i w - cena rada (nadnice).

Utvrđivanje faktorske raspoloživosti, najjednostavnije je sagledati kroz konkretan primer. Pretposta-vimo da imamo dve zemlje. Zemlja 1 raspolaže za ukupno 3000 jedinica kapitala i 2000 jedinica rada.S druge strane, Zemlja 2 raspolaže sa 2000 jedinica kapitala i 1000 jedinica rada. Koja zemlja je tadakapitalno-obilna (ima veću raspoloživost kapitala), a koja je radno-obilna (ima veću raspoloživostrada)? Polazne podatke možemo jasnije sagledati sa tabele 2. Vidimo da je odnos ukupne količine ka-pitala i ukupne količine rada (TK/TR) veći u Zemlji 2 nego u Zemlji 1. Veća vrednost ovog količnika uodređenoj zemlji (Zemlji 2) znači da je ta zemlja kapitalno-obilna. Tada je druga zemlja (Zemlja 1) nu-žno radno-obilna.4Dakle, za razliku od faktorske intenzivnosti, gde smo poredili proizvode, kod faktorskeraspoloživosti poredimo zemlje i to na osnovu isključivo relativnih količina ili cena faktora.

Na sličan način, faktorska raspoloživost se može kvantifikovati i korišćenjem relativnih cena. Pret-postavimo ponovo da imamo dve zemlje. Cena kapitala (r) u Zemlji 1 je 3, a u Zemlji 2 je 2. Cenarada (w) u Zemlji 1 je 2, a u Zemlji 2 je 1. Tada zaključak o faktorskoj raspoloživosti možemo izvesti naosnovu relativne cene kapitala (r/w), što je predstavljeno na tabeli 3. Vidimo da je cena kapitala manjau Zemlji 1 nego u Zemlji 2. Imajući u vidu činjenicu da što je neki proizvod više raspoloživ, to mu je

3Ovde se može pojaviti praktičan problem na ispitu ili kolokvijumu - šta ako, pokušavajući da utvrdimo faktorskuraspoloživost dođemo do različitih rezultata primenom svake od metoda? Tada se uzima u obzir zaključak dobijen naosnovu relativnih cena faktora, jer je sveobuhvatniji pokazatelj.

4To je posledica činjenice da analiziramo dva proizvoda, a da je obilnost rada recipročna vrednost obilnosti kapitala.

4

Tabela 3: Utvrđivanje faktorske raspoloživost zemalja na osnovu relativnih cena

Zemlja 1 Zemlja 2r 3 2w 2 1

r/w 1,5 2

Slika 3: Odnos faktorske raspoloživosti i granice proizvodnih mogućnosti

cena manja - možemo zaključiti da manja cena kapitala u Zemlji 1 odražava njenu kapitalnu obilnost.Samim tim, Zemlja 2 je radno-obilna.

Važno je primetiti u kakvom su odnosu količine faktora proizvodnje i njihove cene. Zbogpretpostavke o identičnim tražnjama i tehnologijama, zemlja koja ima relativno veću ponudu kapitalaimaće relativno nižu cenu kapitala. Druga zemlja, koja u tom slučaju ima relativno više rada, imaćesledstveno i relativno nižu cenu rada.

Na kraju, za praktičnu primenu Hekšer-Olinovog modela, važno je sagledati i odnos raspoloživostifaktora i granice proizvodnih mogućnosti5. Ukoliko je zemlja kapitalno obilna, ona može proizvesti višekapitalno intenzivnog proizvoda (Y). Kako se to odražava na njenu granicu proizvodnih mogućnosti?Kapitalna obilnost znači da će odsečak granice proizvodnih mogućnosti za tu zemlju biti veći na Y-osinego na X-osi. Isto tako, ukoliko je zemlja radno obilna, ona može proizvesti relativno više radno-intenzivnog proizvoda, pa će odsečak njene granice proizvodnih mogućnosti biti veći na X- nego na Y-osi.Ovo je ilustrovano na slici 3. U praksi, razvijene zemlje su po pravilu poput Zemlje 2 (kapitalno-obilne),a zemlje u razvoju su poput Zemlje 1 (radno obilne).

4 Hekšer-Olinova teorijaHekšer-Olinova teorija jedna je od centralnih teorija međunarodne trgovine. Osnovu teorije postavio

je švedski ekonomista Eli Hekšer 1919. godine. Njegov učenik, Bertil Olin, nadogradio je ovu teoriju ipopularizovao ju je u svojoj knijizi Međuregionalna i međunarodna trgovina, izdatoj 1933. godine.

Dve ključne teoreme koje proizilaze iz Hekšer-Olinove teorije su:

1. Hekšer-Olinova teorema - koja se odnosi na trgovinu i

2. Hekšer-Olin-Semjuelsonova teorema - koja se odnosi na izjednačavanje cena faktora proizvodnje.5Podsetimo se, granica proizvodnih mogućnosti je linija koja pokazuje različite kombinacije proizvoda X i Y koje zemlja

sa datim resursima i tehnologijom može da proizvode.

5

Ove nedelje, fokus rada je na Hekšer-Olinovoj teoremi koja će podrobnije biti objašnjena u nastavku.

4.1 Hekšer-Olinova teoremaHekšer-Olinova teorema glasi: „Zemlja izvozi proizvod koji zahteva intenzivno korišćenje faktora

proizvodnje koji je relativno obilan odnosno relativno jeftin u toj zemlji. Zemlja uvozi proizvod kojizahteva intenzivno korišćenje faktora, koji je relativno oskudan odnosno relativno skup u zemlji.“

Ukoliko pratimo notaciju u dosadašnjim primerima, te proizvod X smatramo radno-intenzivnim, a Ykapitalno-intenzivnim, ova teorema nam govori da će kapitalno-obilna zemlja izvoziti Y, a uvoziti X. Sdruge strane radno-obilna zemlja će izvoziti X, a uvoziti Y.

Suština ove teoreme ogleda se u uzroku trgovine. Praktično, ova teorije implicira da zemlje međusobnotrguju zbog razlika u faktorskoj raspoloživosti koje postoje među zemljama. Dakle, Hekšer-Olinovateorija ne pretpostavlja komparativne prednosti (kako su to činile teorije koje smo do sada radili), većobjašnjava njihove uzroke. Komparativne prednosti u proizvodnji određenog proizvoda manifestuju senižim relativnim cenama tok proizvoda. Te niže relativne cene proizvoda, posledica su nižih relativnihcena faktora koji se u proizvodnji tih proizvoda koriste.Cene faktora su, pak, relativno niže, zato što jekonkretan faktor relativno obilan u zemlji.

Treba pomenuti da Hekšer-Olinov model trgovine primenjuje analizu opšte ravnoteže, jer posmatraistovremeno sva tržišta6. Polazne pretpostavke o kojima smo na početku govorili, znatno pojednosta-vljuju analizu. Podsetimo se da su ukusi među zemljama kao i tehnologije iste. To praktično znači dase analiza može pojednostaviti tako da se posmatraju samo faktori na strani ponude (odnosno faktorskaraspoloživost) koji opredeljuju faktorske cene, koje, dalje, opredeljuju cene finalnih proizvoda, a time ikomparativne prednosti. Iako nam ove pojednostavljujuće pretpostavke omogućavaju da jasnije sagle-damo model i primenimo grafičku analizu, važno je istaći da one nisu nužne. Čak i kada se napuste,model i dalje može objasniti uzroke i efekte međunarodne trgovine (uz određene razlike u zaključcima).

5 Praktični problemiU prethodnim odeljcima savladali smo sve elemente Hekšer-Olinovog modela trgovine koji su potrebni

za uspešnu primenu u praktičnim problemima u nastavku. Slede objašnjenja problema 1-9 iz udžbenika.

5.1 Problem 1Nacrtajte dva koordinatna sistema, jedan za Zemlju 1 i drugi za Zemlju 2 na kojima se na horizon-

talnim osama meri rad, a na vertikalnim kapital.

(A) Prikažite pravim linijama koje polaze iz koordinatnog početka, da je, u odsustvu trgovine, K/Rveće za proizvod Y nego za proizvod X u obe zemlje i da je K/R veće u Zemlji 2 nego u Zemlji 1kod oba proizvoda.

(B) Šta se dešava sa nagibom linija koje mere K/R za svaki proizvod u zemlji 2, ako r/w raste u Zemlji2 usled međunarodne trgovine?

(C) Šta se dešava sa nagibom linija koji meri K/R u zemlji 1 ako r/w opada u Zemlji 1 usled međuna-rodne trgovine?

(D) Uzimajući u obzir rezultate delova b i c, da li međunarodna trgovina povećava ili smanjuje razlikuu K/R u proizvodnji svakog proizvoda u dve zemlje u poređenju sa situacijom pre trgovine?

Rešenja:

(A) U rešavanju Problema 1, polazimo od od grafika na kom predstavljamo kapitalnu intenzivnost7,što je predstavljeno na slici 4. Sa slike se može odmah primetiti da je Y kapitalno intenzivan uobe zemlje, jer je u obe zemlje linija koja se odnosi na ovaj proizvod bliža Y-osi (odnosno ima većinagib u odnosu na X).

6Konkretno, posmatraju se kako sva tržišta finalnih proizvoda, tako i sva tržišta faktora, na kojima se istovremenodelovanjem sila ponude i tražnje postiže opšta ravnoteža.

7Videti kako se konstruiše ovaj grafik u odeljku 3.1.

6

Slika 4: Kapitalna intenzivnost proizvoda X i Y u zemljama

(B) Rast r/w znači da je kapital skuplji. S obzirom da je kapital skuplji, Zemlja 2 ga koristi relativnomanje (što nužno znači da koristi relativno više rada). Kako se to odražava na K/R količnik?Manja upotreba kapitala i veća rada, znači da se vrednost ovog količnika smanjuje. To znači da sesmanjuje i nagib za obe linije faktorske intenzivnosti u Zemlji 2.

(C) Kako r/w opada, odnosno kako kapital postaje relativno jeftiniji, Zemlja 1 koristi sve više kapitala,što znači da količnik K/R raste. S obzirom da taj količnik ujedno predstavlja i nagib linije faktorskeintenzivnosti, ova linija postaje strmija.

(D) Iz prethodnog smo videli da u zemlji u kojoj je K/R količnik manji (Zemlja 1) dolazi do povećanja.Istovremeno, u zemlju u kojoj je K/R količnik veći (Zemlja 2) dolazi do smanjivanja. Dakle, razlikau K/R između zemalja se smanjuje trgovinom. To je očigledno i na osnovu grafika gde se nagibilinija za Zemlju 1 povećavaju, a nagibi linija za Zemlju 2 smanjuju.

5.2 Problem 2(A) Nacrtajte ilustraciju Hekšer-Olinove teorije koja pokazuje tačku ravnoteže u svakoj zemlji u stanju

autarkije i tačku proizvodnje i potrošnje u svakoj zemlji u uslovima postojanja trgovine.

(B) Objasnite šta određuje komparativne prednosti svake zemlje?

(C) Zašto dve zemlje u odsustvu trgovine troše različite količine dva proizvoda, ali iste količine ukolikoje trgovina prisutna?

Rešenja:

(A) Hekšer-Olinovu teoriju možemo ilustrovati grafičkim putem, na način predstavljen na slici 5. Polazniparametri problema su uobičajeni: dva proizvoda (X - radno-intenzivni i Y kapitalno-intenzivni) idve zemlje (Zemlja 1 - radno-obilna, Zemlja 2 - kapitalno-obilna). Razlike u kapitalnoj obilnostizemalja odražava granica proizvodnih mogućnosti, te Zemlja 1 ima veću odsečak na X-osi, a Zemlja2 ima veći odsečak na Y-osi. Po polaznoj pretpostavci Hekšer-Olinove teorije, ukusi su isti. Toznači da je mapa krivih indiferentnosti za obe zemlje identična (što znači da pojedinačnim krivamaindiferentnosti možemo istovremeno predstaviti ukuse obe zemlje).

Polazimo od situacije u autarkiji. Obe zemlje nastoje da maksimiziraju svoju korisnost uz ograničenje de-finisano granicom proizvodnih mogućnosti. Grafički, one prate svoju mapu krivih indiferentnosti sve dokne dostignu najvišu moguću gde će se kriva indiferentnosti dodirivati sa granicom proizvodnih mogućno-sti u jednoj tački. U toj tački zemlje će i proizvoditi i trošiti (s obzirom da nema trgovine). Takođe, kroztu tačku može se provući prava linija koja je istovremeno tangenta na granicu proizvodnih mogućnosti i

7

Slika 5: Ilustracija Hekšer-Olinove teorije

krivu indiferentnosti (što znači da je u toj tački potrošnje i proizvodnje nagib obe krive jednak). Nagibte tangentne linije odražava relativne cene proizvoda X.

Pošto zemlje imaju različite granice proizvodnih mogućnosti, one na prethodno opisani način dostižudve različite tačke proizvodnje i potrošnje (A i A’). U ovim tačkama razlikuju se i cene (PA i PA′).Vidimo da je nagib linije koji oslikava PA manji od nagiba koji oslikava PA′ , što znači da je PA < PA′ ,odnosno relativna cena proizvoda X u Zemlji 1 je manja od relativne cene istog proizvoda u Zemlji 2u odsustvu trgovine. To je u skladu sa teorijskim okvirom Hekšer-Olinovog modela, jer je proizvod Xradno-intenzivan i kao takav očekivano je jeftiniji u zemlji koja je radno-obilna (Zemlja 2). Ova manjarelativna cena proizvoda X u Zemlji 1 implicira da Zemlja 1 ima komparativnu prednost u proizvodnjiproizvoda X. Zemlja 2 ima komparativnu prednost u proizvodnji Y.

Šta se dešava kada se zemlje otvore za trgovinu? Tada dolazi do izjednačavanja cena proizvodau zemljama. Ovo izjednačavanje cena možemo grafički predstaviti jedinstvenom linijom cena koja jetangentna na granice proizvodnih mogućnosti obe zemlje (desni segment slike 5). Na slici se može videtikako se svaka od zemalja pri novoj, izjednačenoj ceni specijalizuje prema komparativnim prednostima.Zemlja 1 se sa proizvodnjom kreće iz tačke A u tačku B, nepotpuno se specijalizujući za proizvodnju X.Zemlja 2 se sa proizvodnjom kreće iz tačke A’ u tačku B’, nepotpuno se specijalizujući za proizvodnjuY. Dakle nakon trgovine, zemlje proizvode u tačkama B i B’. Zemlje, međutim, više nisu ograničene upotrošnji svojom proizvodnjom, zahvaljujući trgovini. One sada kada trguju mogu trošiti kombinacijeproizvoda X i Y koje mogu da priušte, a koje su predstavljene linijom PB = PB′na desnom segmentu slike5. Zemlje stoga biraju tačku potrošnje na najvišoj mogućoj krivoj indiferentnosti koju mogu da dostignuu odnosu na ograničenje postavljeno linijom cena koja je tangentna na granice proizvodnih mogućnosti.Na taj način dolazimo do tačke potrošnje E=E’.

Kako zemlje prelaze iz tačke proizvodnje (B i B’) u tačku potrošnje E=E’? Zemlja 1 izvozi proizvodX za koji ima komparativnu prednost, a uvozi proizvod Y. S druge strane, Zemlja 2 izvozi proizvod Yu čijoj proizvodnji ima komparativnu prednost, a uvozi proizvod X. Količine X i Y koje jedna zemljaizvozi, a druga uvozi su iste. Obe zemlje imaju koristi od trgovine jer dostižu višu krivu indiferentnosti,što se može videti poređenjem levog i desnog segmenta slike 5.

(B) Komparativne prednosti možemo sagledati na osnovu relativnih cena u autarkiji. One se formirajuu interakciji ponude i tražnje svake od zemalja8. Zbog pretpostavke o identičnim ukusima kriveindiferentnosti u obe zemlje su identične tako da one ne mogu biti uzrok razlike u relativnimcenama. Sledi da su razlike u relativnim cenama isključivo posledica različitih granica proizvodnihmogućnosti. U poslednjem pasusu odeljka 3.2, objasnili smo da se granice proizvodnih mogućnostirazlikuju usled različite faktorske raspoloživosti zemalja. U ovom konkretnom slučaju, Zemlja 1raspolaže sa više rada, a Zemlja 2 sa više kapitala. Upravo ova faktorska raspoloživost opredeljujekomparativne prednosti, pa Zemlja 1 ima komparativnu prednost u proizvodnji X (koji je radno-intenzivan), a Zemlja 2 ima komparativnu prednost u proizvodnji Y (koji je kapitalno-intenzivan).

8Podsetimo se, ponudu oslikava granica proizvodnih mogućnosti, a tražnju kriva indiferentnosti

8

Slika 6: Slučaj malih razlika u ukusima

(C) Zemlje troše različite količine dva proizvoda u odsustvu trgovine, a iste ukoliko je trgovina prisutna,zbog identičnih ukusa. Trgovina dovodi do izjednačavanja cena što smo prethodno objasnili, štoznači da su cene iste u Zemlji 1 i Zemlji 2. Osim toga imamo i ukuse koji su identični (što značida su krive indiferentnosti Zemlje 1 i Zemlje 2 identične). S obzirom da tačku potrošnje definišukriva indiferentnosti i linija cena (koje su identične u obe zemlje), onda je i tačka potrošnje nužnoidentična za obe zemlje, odnosno obe zemlje troše iste količine proizvoda.

5.3 Problem 3Polazeći od granica proizvodnje za Zemlju 1 i Zemlju 2 koje su prikazane na prethodnoj slici, grafički

pokažite da će, čak i uz male razlike u ukusima u dve zemlje, Zemlja 1 nastaviti da ima komparativnuprednost za proizvod X.

Rešenje:

Manje razlike u ukusima mogu se predstaviti različitim krivim indiferentnosti na način prikazan na slici6. Uzmimo da ukusi nisu isti u dve zemlje. To znači da se njihove mape krivih indiferentnosti razlikuju.

Šta se u tom slučaju dešava ukoliko nema trgovine. Cene će se formirati u interakciji ponude i tra-žnje na domaćem tržištu. Različiti oblici granice proizvodnih mogućnosti i krivih indiferentnosti (kojeodražavaju ponudu i tražnju) dve zemlje rezultiraće i različitim relativnim cenama (koje predstavljajunjihovu zajedničku tangentu). Sa slike 6 vidi se da je PA′ > PA (zbog većeg nagiba), što znači da je uautarkiji proizvod X jeftiniji u Zemlji 1 nego u Zemlji 2. To znači da Zemlja 2 ima komparativnu pred-nost u proizvodnji Y, a Zemlja 1 ima komparativnu prednost u proizvodnji X. Drugim rečima, došli smodo zaključka da kapitalno-obilna zemlja ima komparativnu prednost u proizvodnji kapitalno-intenzivnogproizvoda, dok radno-obilna zemlja ima komparativnu prednost u proizvodnji radno-intenzivnog pro-izvoda. Drugim rečima, bez obzira na manje razlike u ukusima između zemalja, došli smo do istihzaključaka koje postulira Hekšer-Olinova teorema. Možemo zaključiti da ukusi ne moraju nužno bitiidentični da bi zaključci Hekšer-Olinove teorije bili ispravni.

5.4 Problem 4Polazeći od grafika sličnog prethodnom, pokažite da je za dovoljno različite ukuse u dve zemlje

pojmljiva neutralizacija u njihovim raspoloživostima i da vodi do jednakih relativnih cena proizvoda udve zemlje.

Rešenje:

Situacija opisana u Problemu 4 može se predstaviti slikom 7. Jednakost relativnih cena proizvoda uobe zemlje, predstavljamo, kao i u prethodnim primerima zajedničkom linijom cena koja se istovremenoodnosi na obe zemlje. Ova linija je tangentna na obe granice proizvodnih mogućnosti. Krive indife-rentnosti se takođe razlikuju, što znači da imamo dve krive za dve zemlje. Na obe krive indiferentnosti

9

Slika 7: Neutralizacija faktorske raspoloživosti usled većih razlika u ukusima

Slika 8: Velike razlike u ukusima između zemalja

takođe je istovremeno tangentna zajednička linija cena. Praktično, na ovaj način smo prikazali situacijuu autarkiji, gde svaka zemlja maksimizuje svoju korisnost u odnosu na granice proizvodnih mogućnostii čineći to dostiže tačku potrošnje i proizvodnje pri kojoj je relativna cena u autarkiji identična kaorelativna cena u autarkiji druge zemlje. Tada nijedna i zemlja nema komparativnu prednost, pa ne možedoći ni do uzajamno korisne trgovine. Iz ove analize vidimo da ukoliko su ukusi dovoljno različiti, oni ćeponištiti komparativne prednosti uzrokovane različitom faktorskom raspoloživošću (odnosno dovešće dojednakosti relativnih cena pre otvaranja za trgovinu).

5.5 Problem 5Polazeći od grafika poput prethodnih, prikažite da bi čak i uz veću razliku ukusima dve zemlje, Zemlja

1 mogla da prestane sa izvozom kapitalno-intenzivnog proizvoda.

Rešenje:

Kako bismo opisali situaciju definisanu Problemom 5, potrebno je predstaviti ekstremne razlike u ukusimaizmeđu zemalja. To činimo skiciranjem krivih indiferentnosti koje su udaljene jedna od druge, na načinpredstavljen slikom 8. U ovom slučaju, razlike u ukusima nadjačavaju razlike u faktorskoj raspoloživosti.

10

Cene se formiraju u interakciji domaće ponude i tražnje. Vidimo da je u ovom slučaju PA > PA′ , odnosnorelativne cene proizvoda X sada su veće u Zemlji 1 (koja je radno-obilna) nego u Zemlji 2. Ovo je posledicajakih preferencija prema proizvodu X u Zemlji 1, koje nadjačavaju uticaj obilnosti rada na cene. U ovomslučaju će doći do trgovine, ali će Zemlja 2 imati komparativnu prednost u proizvodnji X, a Zemlja 1 ćeimati komparativnu prednost u proizvodnji Y. Može se zaključiti da će, usled velikih razlika u ukusima,kapitalno-obilna zemlja izvoziti radno-intenzivan proizvod, a da će radno-obilna zemlja izvoziti kapitalno-intenzivni proizvod. Dakle, u slučaju velikih razlika u ukusima ne važe zaključci Hekšer-Olinove teorije.Treba istaći da Hekšer-Olinova teorija ne zahteva da ukusi budu nužno identični u obe zemlje, ali zahtevada budu dovoljno slični da ne ponište komparativne prednosti usled razlika u faktorskim cenama.

5.6 Problem 6Razlika u faktorskoj raspoloživosti dovodi do toga da su granice proizvodnje u dve zemlje različitog

oblika.

(A) Šta još može da dovede do različitih oblika njihovih granica proizvodnje?

(B) Koja pretpostavka koju su napravili Hekšer i Olin to sprečava u njihovom modelu?

(C) Koji su drugi mogući uzroci razlika u relativnim cenama proizvoda u dve zemlje u odsustvu trgovine?

Rešenja:

(A) Jednom rečju, tehnologija. Ukoliko imamo tehnološki progres, povećava se efikasnost upotreberesursa koje imamo na raspolaganju, što dovodi do pomeranja granice proizvodnih mogućnosti kaspolja u odnosu na koordinatni početak.

(B) Pretpostavka o identičnim tehnologijama (druga pretpostavka o kojoj smo na samom početku go-vorili). Ukoliko su tehnologije identične u obe zemlje, tada razlike u obliku njihovih granica proi-zvodnih mogućnosti zavise isključivo od razlika u faktorskoj raspoloživosti.

(C) Na cene uvek utiču faktori ponude i tražnje. Granicom proizvodnih mogućnosti, o kojoj smoprethodno govorili, objasnili smo uticaj faktora ponude. Preostaje još uticaj tražnje na relativnecene, koji je opisan krivom indiferentnosti. Uzroci u razlikama cena dakle mogu biti faktori tražnjekoji utiču na promene mapa krivih indiferentnosti, a to su pre svega razlike u ukusima izmeđuzemalja.

5.7 Problem 7Nacrtajte sliku sličnu prethodnim, ali tako da pokazuje da Hekšer-Olinov model važi i uz izvesnu

razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2.

Rešenje:

Polazimo od situacije gde nema trgovine između zemalja, koja je već opisana slikom 6. Dakle zemljeimaju različite granice proizvodnih mogućnosti i različite krive indiferentnosti, koje daju različite ni-voe relativnih cena u autarkiji. S obzirom da razlike u ukusima nisu velike, zemlje imaju očekivanekomparativne prednosti: Zemlja 1 u proizvodnji X, a Zemlja 2 u proizvodnji Y.

Kada se zemlje otvore za trgovinu svaka se nepotpuno specijalizuje za proizvod za čiju proizvodnju imakomparativnu prednost. Specijalizacija se odvija sve dok se cene u dve zemlje ne izjednače. Kada se ceneizjednače, možemo ih predstaviti jednom linijom, kao što je učinjeno na slici 9. Zemlja 1 je specijalizujućise za proizvodnju X, sa proizvodnjom prešla iz tačke A u tačku B. Zemlja 2 je, pak, specijalizujući se zaproizvodnju Y, prešla iz tačke proizvodnje A’ u tačku B’. Zahvaljujući trgovini, zemlje više nisu ograničeneu potrošnji granicom proizvodnih mogućnosti, već linijom cena koja je tangentna na granice proizvodnihmogućnosti. Stoga one maksimizuju svoju korisnost, prateći svoje mape krivih indiferentnosti sve dok nedostignu najvišu moguću krivu indiferentnosti, na koju je linija cena PB = PB′tangentna. Na taj načindolazimo do tačaka potrošnje E i E’ u Zemlji 1 odnosno u Zemlji 2.

Kako svaka od zemalja prelazi iz tačke proizvodnje (B i B’) u tačku potrošnje (E i E’)? Zemlja 1izvozi proizvod X a uvozi proizvod Y, dok Zemlja 2 uvozi proizvod X, a izvozi proizvod Y. Obe zemlje

11

Slika 9: Trgovina između zemalja u slučaju malih razlika u ukusima

na ovaj način dostižu potrošnju, koja je na višoj krivoj indiferentnosti nego u odsustvu trgovine. Dakle,obe zemlje su na dobitku od trgovine.

Iz ove analize se može zaključiti da radno-obilna zemlja izvozi radno-intenzivan proizvod, a kapitalno-obilna zemlja izvozi kapitalno-intenzivan proizvod, što je upravo Hekšer-Olinova teorema. Drugimrečima, Hekšer-Olinova teorema važi bez obzira na manje razlike u ukusima između zemalja.

5.8 Problem 8Ako ste putovali u siromašne zemlje u razvoju, mora da ste primetili da ljudi troše veoma različita

dobra i usluge od onih koje troše potrošači u SAD. Da li ovo znači da se ukusi u zemljama u razvojuveoma razlikuju od ukusa u SAD? Objasnite.

Rešenje:

U razvijenim zemljama se zaista troše različita dobra i usluge u poređenju za zemljama u razvoju.Konkretno, u zemljama u razvoj veliki je udeo potrošnje hrane u ukupnoj potrošnji. Međutim, to nijeposledica razlitičih ukusa u zemljama, u prilog čemu govore rezultati empirijskih istraživanja.[1]

Ako nisu u pitanju razlike u ukusima, zašto se onda troše različita dobra i usluge u različitim ze-mljama? Odgovor su razlike u dohocima. Sa rastom dohotka menjaju se obrasci potrošnje (na primer,udeo potrošnje hrane opada, a raste potrošnja luksuznih proizvoda).

5.9 Problem 9Polazeći od tačke ravnoteže pre otvaranja trgovine na prethodnoj slici, pretpostavite da se ukusi u

Zemlji 1 menjaju u korist proizvoda njenog komparativnog zaostajanja (tj. u korist proizvoda Y).

(A) Kakav je efekat ove promene u ukusima na Px/Py zemlje 1? Kako ste došli do ovog zaključka?

(B) Kakav je efekat ove promene u ukusima na r/w u Zemlji 1?

(C) Kakav je efekat ovoga na obim trgovine i na položaj trgovinskog partnera?

Rešenja:

12

(A) Kriva indiferentnosti se pomera bliže ka Y-osi što odražava povećanu preferenciju prema tom pro-izvodu. To možemo vizuelizovati korišćenjem slike 6. Ta promena dovodi do pomeranja tačkeproizvodnje i potrošnje iz A ulevo i naviše prateći granicu proizvodnih mogućnosti Zemlje 1. Sagrafika je očigledno da takvo pomeranje rezultira manjim nagibom zajedničke tangente na granicuproizvodnih mogućnosti i nove krive indiferentnosti. Drugim rečima, dolazi do smanjenja relativnecene proizvoda X. Intuitivno, promene u ukusima u korist Y možemo shvatiti i kao rast relativnetražnje za Y uz nepromenjenu ponudu što povećava relativne cene PY /PX . Rast relativnih cena Ynužno znači i smanjenje relativnih cena X (PX/PY ), koja je u recipročnom odnosu sa cenom Y.

(B) Promene u ukusima u korist Y vode većoj potrošnji Y, koje je kapitalno-intenzivno dobro. To značida se proizvodi više kapitalno-intenzivnog dobra, što znači da se troši više kapitala. Povećanapotrošnja kapitala povećava relativnu cenu kapitala r/w.

(C) Zemlja 1 i pre promene mape krive indiferentnosti ima komparativnu prednost u proizvodnji X. UZemlji 2 ne dolazi ni do kakvih promena. Promene u zemlji 1 dodatno smanjuju relativnu cenu X,što znači da pojačavaju njenu komparativnu prednost. To znači da se otvara prostor za povećanedobitke od trgovine i povećan obim trgovine, što je i grafički očigledno ukoliko se na slici 6 ucrtajutačke proizvodnje i potrošnje u autarkiji i nakon trgovine za obe zemlje.

Literatura[1] Houthakker, H. S. An international comparison of household expenditure patterns, commemora-

ting the centenary of Engel’s law. Econometrica, Journal of the Econometric Society (1957), 532–551.

13